Books by Nemanja Marković
Заштитна aрхеолошка истраживања на траси магистралног гасовода од границе Бугарске до границе са Мађарском, деоница 4, на територијама општина Кањижа, Сента и Ада, 2021
Велики међународни пројекат изградње гасовода Турски ток је дуг 930 км са капацитетом од 31,5 мил... more Велики међународни пројекат изградње гасовода Турски ток је дуг 930 км са капацитетом од 31,5 милијарди кубних метара гаса годишње. Први његов крак пролази кроз Турску, а други иде ка Бугарској, Србији и Мађарској. Србија и Бугарска овај део гасовода називају и Балкански ток. Капацитет сваког крака је 15,75 милијарди кубних метара гаса. Изграђен је услед потребе да се обезбеди стабилно снабдевање гасом јужне – југоисточне Европе и Турске.
Србија је у току 2019. године изградила магистрални гасовод дужине 403 км од бугарске до мађарске границе, односно од Зајечара до Хоргоша. Градња је текла кроз четири деонице (https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3801702/sest-stvari-koje-treba-da-znate-o-gasovodu-turski-tok.html). Прва деоница била је од бугарске границе до Ћуприје, друга од Ћуприје до Дунава, трећа од Дунава до Зрењанина, док је четврта деоница гасовода била од Госпођинаца до Хоргоша. Први кубици гаса потекли су почетком 2020. године (https://www.aa.com.tr/ba/balkan/deo-gasovoda-turski-tok-kroz-srbiju-pu%C5%A1ten-u-rad/2095358).
Траса гасовода кроз Србију прелазила је кроз многобројна археолошка налазишта у свим деоницама, те је сходно Закону о културним добрима Републике Србије („Сл. гласник РС“ број 71/94) било потребно извршити и велики број заштитних археолошких ископавања. Инвеститор ових радова био је Infrastructure Development and Construction DOO Beograd – Novi Beograd (IDC DOO), Булевар Михајла Пупина 115 г, Нови Београд.
Траса магистралног гасовода (интерконектор) од границе Бугарске до границе са Мађарском, на делу деонице 4, обухватала је област од Госпођинаца до мађарске границе и
прелазила је преко општина Aда, Сента и Кањижа, над којима је као служба заштите непокретних културних добара територијално надлежан Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица. Део деонице 4, од Госпођинаца до Аде, био је у надлежности Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин.
На траси гасовода у општинама Кањижа, Сента и Ада налазило се девет претходно детектованих археолошких локалитета (Сл. 1). Четири налазишта била су угрожена изградњом гасовода на територији општине Кањижа (локалитети 19, 61, 122, 127 у KO Велебит, КО Трешњевац, КО Кањижа, КО Мартонош, КО Хоргош), два на територији општине Сента (Локалитет 42, Црквено брдо и локалитет 45 у КО Сента) и три на територији општине Ада (локалитети 2, 5, 6 у КО Мол, КО Ада). Већина ових налазишта откривена је и мапирана у оквиру пројекта Археолошка мапа северне Бачке, који од 2017. године реализује Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије и локалних самоуправа. Неки од локалитета који су ископавани у оквиру заштитних радова на траси гасовода били су познати од раније у архивској и археолошкој документацији установа заштите северне Бачке. Такав је случај са локалитетима Црквено брдо (Локалитет 42) у Горњем Брегу, општинa Сента и Чонтпарт (Локалитет 127) у општини Кањижа.
Током октобра и новембра 2019. године, истражена је планирана траса гасовода кроз наведене општине на свих девет археолошких локалитета у дужини од око 1,5 км. Након земљаних радова на полагању цеви гасовода, археолошки радови су настављени на четири локалитета у оквиру радне зоне гасовода да би археолошки објекти и структуре, који су претходно делимично откривени у оквиру трасе, били проширени и истражени у целини.
Приликом ових ископавања детектовано је и ископано више стотина археолошких целина и прикупљено око 100 кутија покретног археолошког материјала.
У току истраживања узет је велики број узорака за различите врсте анализа: апсолутно датовање, палеоботаничке (250 узорака), антраколошке, геохемијске и друге. Анализе радиоактивног угљениковог изотопа ¹⁴С рађене су у Curt Engelhorn – Zentrum Archäometrie, у Манхајму у Немачкој. Резултати других специјалистичких анализа су у обради и биће презентовани у другом тому публикације.
Такође, за све ове локалитете који тренутно уживају статус претходне заштите, на основу резултата истраживања биће урађени елаборати за предлог утврђивања у непокретна културна добра, чиме би се појачала њихова правна заштита. Због великог потенцијала за употпуњавање археолошке слике ове области, надамо се да ће резултати заштитних истраживања на неким од локалитета пружити основ за даља систематска истраживања.
Animal Husbandry and Hunting in the Central and Western Balkans Through Time, 2020
Пружатовачки летопис - Сећања Милоша М. Марковића, 2019
Подкосмајско село Пружатовац спада у села среза или општине младеновачке, округа или града Београ... more Подкосмајско село Пружатовац спада у села среза или општине младеновачке, округа или града Београда, зависно од времена и административне организације, али увек нераскидиво везано за космајско и шире београдско окружје. Једно је од крајњих села града Београда, ушушкано у питомом крајолику Шумадије. Ипак, Пружатовчани су за остале Шумадинце били: Београци или Београчићи, а за Београђане: Шумадинци, Космајци или једноставно сељаци. Предање о имену села Пружатовац враћа нас у древна витешка времена, означавајући место на којем се "пружио" деспот Стефан Лазаревић, док се о концу средњовековне епохе у историјским изворима први пут помиње под тим именом. Пружатовац, који је некада био на значајној комуникацији од Београда ка срцу Шумадије, данас је са стране магистралног друма, помало и са стране епохалних догађаја.
Papers by Nemanja Marković
An Odontoma in Domestic Cattle (Bos taurus) From the Early Neolithic Site of Međureč (Serbia): Microcomputed Tomography and Histological Analysis
This study documents one of the earliest known odontomas in domestic cattle (Bos taurus) from the... more This study documents one of the earliest known odontomas in domestic cattle (Bos taurus) from the Early Neolithic site of Međureč, central Serbia (ca. 6200–6100 bc). A fragment of a right maxilla, preserving the first molar, was examined using a multimethod approach combining species and tooth-type identification, age-at-death estimation, radiography, microcomputed tomography (micro-CT), and histological analysis. Macroscopic and microscopic examination revealed a nodular, irregularly mineralized mass composed predominantly of cementum, with smaller amounts of dentin and enamel, consistent with a benign odontoma. Micro-CT and histology showed complex disorganized tissue architecture, with nodular cementum hyperplasia, irregular lamellae, and occasional enamel remnants, without evidence of inflammation or invasive growth. The lesion likely represents a developmental anomaly or reactive hyperplasia during odontogenesis. Its presence in a juvenile individual (15–18 months) provides novel insights into dental pathologies in early domestic cattle of the Early Neolithic. These findings underscore the value of combining advanced imaging and histological methods to refine the etiology and differential diagnosis of archaeological animal diseases, thereby contributing to a better understanding of cattle health in the past of the Central Balkans.
Archaeometry, 2025
The Central Balkans, a long-standing biodiversity hotspot, has been a key wildlife habitat for mi... more The Central Balkans, a long-standing biodiversity hotspot, has been a key wildlife habitat for millennia. This study analyzes archeozoological data on wild mammals from Holocene sites in the region and the adjacent southern Great Pannonian Plain to explore the patterns of wildlife dynamics (species richness, ratios, and biogeographical changes) over time. The results indicate that subsistence shifts and human activities shaped faunal diversity and spatiotemporal distributions, with climate fluctuations possibly also playing a role. Major changes began in the mid-5th millennium bce and intensified throughout the historical periods. Understanding past biodiversity trends highlights the value of historical data for modern conservation efforts.
Dating the Late Neolithic of the central Morava region: The Bayesian chronological modeling of archival samples from the site of Stublina (Supska, Serbia)
Radiocarbon, 2025
The site of Stublina, first excavated in 1956 by Milutin Garašanin of the Institute of Archaeolog... more The site of Stublina, first excavated in 1956 by Milutin Garašanin of the Institute of Archaeology and Radoslav Galović of the National Museum Belgrade is located at the southeast outskirts of the Supska village near the town of Ćurpija, in Central Serbia. Its location on the edge of the flood plain of the Central Balkans’ major waterway, the Velika Morava River, places it on a major corridor extending south to north, linking southern Europe and the Aegean with the Pannonian plains in the north. Based on material finds, the site predominantly belongs to the Late Neolithic and is attributable to the so-called Vinča culture complex; however, sporadic finds of Early Neolithic Starčevo type pottery and Late Medieval burials were also reported. The results of the excavation were published in a single monograph in 1979, containing information on roughly half of the excavated area. However, radiocarbon dating was never performed on the site. The site of Stublina, containing evidence for the life span of the so-called Vinča culture complex in the Velika Morava River basin, one of the most important corridors during the entire Neolithic period of Southeast Europe, is a valuable chronological beacon based on its vast material record of pottery fragments, traditionally used to construct relative chronological sequences in the past. In this paper, we present the results of contextual radiocarbon dating using Bayesian chronological modeling with 28 new AMS 14C radiocarbon dates, selected from the material archive located in the depos of the National Museum of Serbia in Belgrade. The samples were chosen from stratigraphically well-defined contexts published in the 1979 Garašanin and Garašanin volume on Supska. These contexts provide secure chronological order of layers and features, representing the entire life span of the site in the Late Neolithic period. Our results provide strong validation for archival records originating from old archaeological excavations and breathe new life into their potential for contemporary archaeological research, using techniques and methods unavailable at the time of their creation.
Antiquity, 2025
Roman amphitheatres were centres of public entertainment, hosting various spectacles that often i... more Roman amphitheatres were centres of public entertainment, hosting various spectacles that often included wild animals. Excavation of a building near the Viminacium amphitheatre in Serbia in 2016 uncovered the fragmentary cranium of a bear. Multistranded analysis, presented here, reveals that the six-year-old male brown bear (Ursus arctos) suffered an impact fracture to the frontal bone, the healing of which was impaired by a secondary infection. Excessive wear to the canine teeth further indicates cage chewing and thus a prolonged period of captivity that makes it likely this bear participated in more than one spectacle at the Viminacium amphitheatre.
Beyond heterogeneities : New perspectives on social and cultural diversity from the Neolithic to the Bronze Age in the Carpathian Basin, 2025
The site of Gradište, located near the town of Kikinda, in the Serbian part of the Banat region, ... more The site of Gradište, located near the town of Kikinda, in the Serbian part of the Banat region, has been the subject of multidisciplinary archaeological research since 2014, focusing on the formation and transformation of human societies between the Neolithic and the Late Bronze Age, human – landscape interactions, local area networks, communications, and trade and exchange in a liminal area constantly washed by inɦuences of major traditions originating both in the Balkans and in the Carpathian Basin. The site was occupied between the late 6th and the 1st millennium BC and encompasses a large area of diverse traces of human activities, illustrating its varying use through time. In our efforts to elucidate the origins, development and transformations of the local Late Neolithic population, we use a multidisciplinary approach to the material culture remains, Bayesian chronological dating of events, and scientific analysis of period proxy data. The approached showed significant alterations to material culture and societal organisation through time, from the settlement organisation and architecture building to pottery making and firing, to subsistence adaptation to local environment.
Philosophical Transactions of the Royal Society B , 2025
Sturgeons, an iconic group of large fishes inhabiting marine and freshwater ecosystems, have hist... more Sturgeons, an iconic group of large fishes inhabiting marine and freshwater ecosystems, have historically had significant economic and cultural value, particularly prized for their meat and roe (caviar). Furthermore, sturgeons play a vital ecological role as mesopredators of prey fish and invertebrates. In the Danube basin, the European (Acipenser sturio) and fringebarbel or ship sturgeon (Acipenser nudiventris) are locally extinct, while beluga (Huso huso), Russian (Acipenser gueldenstaedtii), stellate (Acipenser stellatus) and sterlet (Acipenser ruthenus) sturgeon have significantly declined since the nineteenth century owing to overfishing, habitat loss and pollution. Archaeological evidence suggests that sturgeon exploitation along the Danube began as early as 11.6 thousand years before the present. This study explores the genetic landscape of Danube sturgeons over the past approximately 10 000 years using ancient DNA (aDNA) from archaeological specimens. Despite challenges posed by limited sample size, phylogenetic analyses of mitochondrial genomes and the D-loop reveal high genetic diversity within beluga, Russian and ship sturgeon populations. In addition, shared haplotypes between modern and historical specimens of both beluga and Russian sturgeons suggest genetic continuity within each species over time. This study provides, to our knowledge, the first high-coverage sequencing of ancient sturgeon mitogenomes establishing the foundation for future aDNA research.
Arheologija u Srbiji. Projekti Arheološkog instituta u 2021. godini, 2024
Journal of Archaeological Science Reports, 2024
The aim of this research is to determine whether palaeoparasitological analysis of mineralized co... more The aim of this research is to determine whether palaeoparasitological analysis of mineralized concretions found within a stone vessel from the Roman city of Viminacium can shed light on its past use. The ruins of Viminacium, the capital of the Roman province of Moesia Superior, are situated 90 km southeast of the Belgrade in Serbia, and about 12 km from the town of Kostolac in the vicinity of villages Stari Kostolac and Drmno. It was established as a military camp in the first century CE with a legion permanently stationed there. The stone vessel was discovered during systematic archaeological excavations of the public bath complex with a public toilet near the amphitheater in Viminacium. The finding is dated by relative chronology in the second half of the third century. The vessel is topologically defined as a mortarium according to shape and size. Mineralized deposits were preserved inside the vessel rim, sides, 2 and base. Microscopic analysis of the mineralized deposit revealed eggs of intestinal nematode roundworms (most likely Ascaris sp., but possibly Pterygodermatites sp.) from the sides and base of the vessel. This is the first time that parasite eggs have been identified from concretions inside a Roman stone vessel, and have strong parallels with a previous finding of parasite eggs in mineralized deposits from a ceramic chamber pot from late antique Sicily. The finding suggests the possible use, or secondary use, and function of the stone vessel as a sanitary item (such as storing wiping implements) for personal hygiene in the public bath of Viminacium. Further paleoparasitological research requires a systematic analysis of calcified deposits from Roman period stone vessels for more clear insights into their function, use and reuse.
Animal diseases in the southern part of the Carpathian Basin during the medieval period
International Journal of Osteoarchaeology, 2024
Ancient chicken remains reveal the origins of virulence in Marek’s disease virus
Science 382(6676):1276-1281, 2023
The pronounced growth in livestock populations since the 1950s has altered the epidemiological an... more The pronounced growth in livestock populations since the 1950s has altered the epidemiological and evolutionary trajectory of their associated pathogens. For example, Marek’s disease virus (MDV), which causes lymphoid tumors in chickens, has experienced a marked increase in virulence over the past century. Today, MDV infections kill >90% of unvaccinated birds, and controlling it costs more than US$1 billion annually. By sequencing MDV genomes derived from archeological chickens, we demonstrate that it has been circulating for at least 1000 years. We functionally tested the Meq oncogene, one of 49 viral genes positively selected in modern strains, demonstrating that ancient MDV was likely incapable of driving tumor formation. Our results demonstrate the power of ancient DNA approaches to trace the molecular basis of virulence in economically relevant pathogens.
Гласник Српског археолошког друштва 39, 2023
Zbornik Narodnog Muzeja Srbije, 2023
In 1956, the Institute of Archaeology and the National Museum in Belgrade carried out excavation... more In 1956, the Institute of Archaeology and the National Museum in Belgrade carried out excavations at the site of Supska, near Ćuprija, in Central Serbia. Based on the material culture findings, the site is mostly known as a Late Neolithic one; however, archaeological findings from other periods were discovered too. In the 1956 excavations, the cultural layers, and archaeological features with the Vinča culture archaeological materials were examined, as well as one grave, marked as Grave 1. The results of this excavation have been previously published in one monograph; however, an anthropological analysis of the individual found in Grave 1 has not been conducted before. In this paper, we present the results of contextual, bioanthropological, stable isotopes and C14 analyses of human skeletal remains found in Grave 1. The results showed that a young adult, who had experienced nonspecific metabolic stress during childhood, as evidenced by traces of linear enamel hypoplasia and porotic hyperostosis, was buried in this grave. AMS date revealed that this individual lived between 1280–1390 cal. AD, while the results of the stable isotope analyses suggested that it had mixed diet based on C4 plants (such as millet) and/or C3 plants, with larger amounts of animal protein, possible deriving from freshwater fish.
The paper presents the results of the analysis of six worked bones discovered during archaeologic... more The paper presents the results of the analysis of six worked bones discovered during archaeological excavations of the medieval settlement at the site of Crkveno Brdo. The site is located in the municipality of Senta, in the vicinity of the village of Gornji Breg, at a distance of about 1.5 km to the southwest of the village centre. During the archaeological excavations in 2019, part of the settlement dated from the 11 th to the 13 th century was excavated. Additionally, the existence of cultural layers, dated in a wider chronological range between the 11th and the 15th century, was revealed. The results of the analysis of the worked bones indicate that bones of the most important economic species, mainly horse and cattle, were used as a raw material between the 11 th and the 13 th century. Out of the total number of finds, five specimens represent skates with identical macro and micro traces of manufacturing and use, while the sixth finding can be interpreted as a pointed tool with rough production traces.
Uploads
Books by Nemanja Marković
Србија је у току 2019. године изградила магистрални гасовод дужине 403 км од бугарске до мађарске границе, односно од Зајечара до Хоргоша. Градња је текла кроз четири деонице (https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3801702/sest-stvari-koje-treba-da-znate-o-gasovodu-turski-tok.html). Прва деоница била је од бугарске границе до Ћуприје, друга од Ћуприје до Дунава, трећа од Дунава до Зрењанина, док је четврта деоница гасовода била од Госпођинаца до Хоргоша. Први кубици гаса потекли су почетком 2020. године (https://www.aa.com.tr/ba/balkan/deo-gasovoda-turski-tok-kroz-srbiju-pu%C5%A1ten-u-rad/2095358).
Траса гасовода кроз Србију прелазила је кроз многобројна археолошка налазишта у свим деоницама, те је сходно Закону о културним добрима Републике Србије („Сл. гласник РС“ број 71/94) било потребно извршити и велики број заштитних археолошких ископавања. Инвеститор ових радова био је Infrastructure Development and Construction DOO Beograd – Novi Beograd (IDC DOO), Булевар Михајла Пупина 115 г, Нови Београд.
Траса магистралног гасовода (интерконектор) од границе Бугарске до границе са Мађарском, на делу деонице 4, обухватала је област од Госпођинаца до мађарске границе и
прелазила је преко општина Aда, Сента и Кањижа, над којима је као служба заштите непокретних културних добара територијално надлежан Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица. Део деонице 4, од Госпођинаца до Аде, био је у надлежности Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин.
На траси гасовода у општинама Кањижа, Сента и Ада налазило се девет претходно детектованих археолошких локалитета (Сл. 1). Четири налазишта била су угрожена изградњом гасовода на територији општине Кањижа (локалитети 19, 61, 122, 127 у KO Велебит, КО Трешњевац, КО Кањижа, КО Мартонош, КО Хоргош), два на територији општине Сента (Локалитет 42, Црквено брдо и локалитет 45 у КО Сента) и три на територији општине Ада (локалитети 2, 5, 6 у КО Мол, КО Ада). Већина ових налазишта откривена је и мапирана у оквиру пројекта Археолошка мапа северне Бачке, који од 2017. године реализује Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије и локалних самоуправа. Неки од локалитета који су ископавани у оквиру заштитних радова на траси гасовода били су познати од раније у архивској и археолошкој документацији установа заштите северне Бачке. Такав је случај са локалитетима Црквено брдо (Локалитет 42) у Горњем Брегу, општинa Сента и Чонтпарт (Локалитет 127) у општини Кањижа.
Током октобра и новембра 2019. године, истражена је планирана траса гасовода кроз наведене општине на свих девет археолошких локалитета у дужини од око 1,5 км. Након земљаних радова на полагању цеви гасовода, археолошки радови су настављени на четири локалитета у оквиру радне зоне гасовода да би археолошки објекти и структуре, који су претходно делимично откривени у оквиру трасе, били проширени и истражени у целини.
Приликом ових ископавања детектовано је и ископано више стотина археолошких целина и прикупљено око 100 кутија покретног археолошког материјала.
У току истраживања узет је велики број узорака за различите врсте анализа: апсолутно датовање, палеоботаничке (250 узорака), антраколошке, геохемијске и друге. Анализе радиоактивног угљениковог изотопа ¹⁴С рађене су у Curt Engelhorn – Zentrum Archäometrie, у Манхајму у Немачкој. Резултати других специјалистичких анализа су у обради и биће презентовани у другом тому публикације.
Такође, за све ове локалитете који тренутно уживају статус претходне заштите, на основу резултата истраживања биће урађени елаборати за предлог утврђивања у непокретна културна добра, чиме би се појачала њихова правна заштита. Због великог потенцијала за употпуњавање археолошке слике ове области, надамо се да ће резултати заштитних истраживања на неким од локалитета пружити основ за даља систематска истраживања.
Papers by Nemanja Marković