УДК: 091(=163.41)“1454“ Владимир Р. Поломац 811.163.1’35“1454“ (Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац) О ПРАВОПИСУ И ЈЕЗИКУ ДВАЈУ АКАТА О ХИЛАНДАРСКИМ МЕЂАМА ИЗ СРЕДИНЕ 15. ВЕКА* У раду се истражују најважније одлике правописа и језика двају аката о хиландарским међама из 1454. године. Анализа је указала на то да у овим документима – супротно очекивању – норме ресавског правописа нису стабилизоване, што је у вези са световним карактером испитиваних аката. Анализа језика упућује на доминантно присуство старосрпског језика који је изграђен на основици југоисточног српског дијалекта 15. века. Кључне речи: старосрпски језик, ресавски правопис, средњовеков- на деспотовина. 0. УВОД У предмету овога прилога налази се истраживање најважнијих правописних и језичких одлика двају аката о хиландарским међама на- сталим половином 15. века: а) акта о одређивању хиландарских међа (између Хоче и Јанчишта) од 12. јануара 1454. године (у даљем тексту Х1 1454), и б) акта о утврђивању међа Хиландара и Светих Арханђела из 1454. године (у даљем тексту Х2 1454). Документи о којима је овде реч до сада нису били непосредни предмет филолошких и лингви- стичких студија, штавише, ретко су и издавани.1 Основни циљ рада представља покушај да се ова акта о хиландарским међама поново публикују у складу са начелима савремене едиционе праксе, затим да се утврде њихове основне правописне одлике (у контексту ресавске правописне школе), основне фонетске, фонолошке и морфолошке од- лике (у контексту досадашњих сазнања о развоју српских дијалеката * Рад је урађен у оквиру научног пројекта Историја српског језика (бр. 178001), који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. 1 А. Соловјев, Одабрани споменици српског права од XII до краја XV века, Београд, стр. 214–216. 236 ВЛАДИМИР Р. ПОЛОМАЦ на територији средњовековне деспотовине у овом периоду), као и да се утврде основне лексичке и синтаксичке одлике које конституишу ова- кав тип текста, који у недостатку прецизнијег називамо општим име- ном, акт или документ (о утврђивању међа). Од методолошких посту- пака примењених у истраживању посебно треба истаћи чињеницу да су све истражене правописне и језичке црте увек сагледаване у ширем контексту других сачуваних повеља и писама из последње деценије 14. и прве половине 15. века насталих у канцеларијама кнеза Лазара, де- спота Стефана и деспота Ђурђа. 1. ИЗДАЊЕ ТЕКСТА Оба акта представљају оригинале написане полууставом (према терминологији В. Јерковић, уставом ресавског периода2), први у два- десет и три, а други у двадесет и пет редова.3 Оба документа издата су „по повеленију и суду господина деспота Ђурђа“, а утврђивање међа врши се уз присуство „стариника“ („угледни становници неког краја или насеља који су сведочили при утврђивању међа“ и који су „у одно- су на спорне међе насељавали околна места“4), постављених од стране деспотовог властелина, приштевског кефалије Оливера Големовића. У разграничењу поседа Хоче и Јанчишта учествују стариници на чијем се челу налази отрок Никола Владовић. Приликом утврђивања међа стариници се држе разграничења које је раније утврдио („растесао“) челник Никола, о чему је и издата одговарајућа повеља, која се такође узима у обзир. Након обиласка међника стариници се заклињу, чиме потврђују раније утврђене међе између Хоче и Пагаруше, и Хоче и Јанчишта. Следи списак стариника и, на крају, датумска формула. У разграничењу поседа Хиландара и Светих Арханђела на челу старини- ка налази се отрок Радослав Ђурашиновић („кога беше послал Оливер Големовић место себе“). Правни садржај документа представља утврђивање међа између метохијских села Момуше и Нистре, што је било регулисано старијом повељом. И у овом акту након обиласка међника следи заклињање у исправност, па онда навођење стариника који су учествовали у правном чину. 2 Уп. следеће студије: В. Јерковић, Полуустав у српским повељама од краја XIV века и током XV века, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XLII, Нови Сад, 1996, стр. 89–113; В. Јерковић, Ћирилица српскословенског периода (Палеографски приступ проучавању и општи увид у њен развој), Предавања из историје језика, Лингвистичке свеске 4, Нови Сад, 2004, стр. 87–103. 3 Д. Синдик, Српска средњовековна акта у Хиландару, Хиландарски зборник 10, Београд, 1996, стр. 98–99. 4 Уп. Лексикон српског средњег века, ур. С. Ћирковић, Р. Михаљчић, Београд, 1999, стр. 701. О ПРАВОПИСУ И ЈЕЗИКУ ДВАЈУ АКАТА … 237 1.1. ТЕКСТ Х1 1454 У ОРИГИНАЛНОЈ ГРАФИЈИ5 sl(a)va b(og)ou w vse|m|(q)0 mi kmetJe rabi i poslM[nici g(o)|s|(podi)na despota 2 po povelenJ} i po sM|d|%M& g(o)|s|(podi)na despota postavlEni bismo wlivero|m|(q) 3 golemovikE|m|(q) da raste[em|o| meg} hila|n|darM0 ho|t|;e i ]n`;i{e|m|(q) 4 i posla ni w|t|roka nikolM vladovik] i pogwsm|o| po sM|d|%M& i po hrisovM|l|(M) 5 kMde be[e i pry/|d|e rastesalq ;ewni|k|(q) nikola i zaklesm|o| se na prqve|m|(q) 6 belegM kako pi[e na radosalq stMdenq|c|(q) na pryki pM|t|%q& na zmeE|v|(q) stM7denqcq pryko wso] kolovozo|m|(q) na kle|n|(q) na Elisei stMdenqcq w|d|%q& Eli8se]0 dolo|m|(q) na cre[n} Mpravq na vrq|h|%q& gradi{a pMte|m|(q) Mpravq ni9z brqdo na strqmnou stranM na wrahovq|;|kM meg}. i zakle[e |s|(e) pre|d|%q& na10mi 0v=I0 mM/i znahq i 0g=0 popovi0 i mi se zaklesm|o| 0k=d0 11 starin'nici tako da nesm|o| prokleti w|d|%q& g(ospod)a b(og)a i w|d|%q& pr(y);(i)|s|te bogo12{ma}tery. i tako ni ne Mbila sila ;(q)|s|tnoga kr(q)|s|ta i tako ni vra|g|(q) d(M)[M ne M13{bi, kako} wvMdei E meg] prava i pravi belezi i po hrisovM|l|(M) i kMde E 14 ;ewni|k|(q) nikola wtesa|l|(q) prygE ho;e i pagarM[e0 i ]n';i{e|m|(q) i ho|t|;e0 15 avo kto bi[e starinnici0 bog|d|anq bMzi|k|(q) w|d|%q& vini[ara w|d|%q& Mli[ni16ce vMkota prikovi|k|(q) i bo|/|%i&darq daikovi|k|(q) i davi|d|%q&0 bratM|[|(q) mMrga[evi|k|(q)0 17 vla|d|ko radi;evi|k|(q)0 aleKa korynovi|k|(q)0 W pagarM[e nikola sla|d|%a&novi|k|(q)0 bo|/|%i&darq 18 doikovi|k|(q)0 radosa|v|(q) ses|t|roni|k|(q) bra|t|%a&nq gradi;evi|k|(q) i wlive|r|(q)0 is cerovika voi|n|(q). 19 is vok] iz dMbl]|n|(q) stanilo w|d|%q& l}bi/ne stepan stankovi|k|(q)0 w|d|%q& kori[e 20 davi|d|%q& bMzMlq|k|(q) i dragosavq mrq;eti|k|(q). w|d|%q& mq[Mti|{|(q). radosa|v|(q) prqk]novi|k|(q) 21 i raMtq. w|d|%q& crqn;e lazarq w|d|%q& dobrodol]|n|%q& stepo|[|%q& i ivanko0 w|d|%q& pono22rca vladisavq tovari[evi|k|(q)0 vx le|t|%o& 0Z=c=K=v=0 m(y)|s|(e) ca gE|n|va|r|(a) 23 v=I d(q)nq pri starcM hotq|;|komM kV|r|(q) Tew|d|%o&rM. Поред чињенице да издање А. Соловјева не обележава скраћенице и надредна слова, не разликује графеме w и o, потребно је указати и на следеће грешке у читању: уместо kmetJe i rabi i poslM[nici 1 треба kmetJe rabi i poslM[nici 1; уместо sMdenqcq 6/7 треба stMdenqcq 6/7; уместо starinnici 11 треба starin'nici 11; уместо ];i{em треба ]n';i{e|m|(q) 14; уместо a vo 15 треба avo 15; уместо dankovikq 16 треба daikovi|k|(q) 16; уместо brat mM mMrga[evikq 16 треба bratM|[|(q) mMrga[evi|k|(q) 16; уместо aleksa 17 треба aleKa 17; уместо sestromilq 18 треба ses|t|roni|k|(q) 18; уместо ]bl]n 19 треба dMbl]|n|(q) 19; уместо raMpq 21 треба raMtq 21; уместо genvara 22 треба gE|n|va|r|(a) 22; уместо hot;qkomM 23 треба hotq|;|komM 23. 5 Приликом издавања текстова придржавали смо се следећих начела: (а) над- редна слова спуштена у ред означена су вертикалним цртама ||; (б) скраћенице под титлом разрешене су у округлим заградама (); (в) скраћивање помоћу надредних слова разрешавано је у четвртастим заградама []; (г) задржана је оригинална интерпункција; (д) нису примењивана савремена правописна правила о употреби великог слова; (ђ) оштећена и тешко читљива места реконструисана су према А. Соловјев, нав. дело, што је посебно обележено стреластим заградама {}. 238 ВЛАДИМИР Р. ПОЛОМАЦ 1.2. ТЕКСТ Х2 1454 У ОРИГИНАЛНОЈ ГРАФИЈИ sl(a)va b(og)ou w |v|se|m|(q) i pry;(i)|s|tei b(o)gomateri i s(ve)t(i)mq arhistratigo|m|(q) mihailM i gavrJilM. mi rabi 2 i poslM[nici g(o)|s|(podin)a despota postavlEni bismo sMdo|m|(q) g(o)|s|(podi)na despota wboi|m|(q) cr(q)kva|m|(q) hila|n|darM 3 i ar'hagg(e)lM. i ouzesmo hrisovM|l|(q) ar'h(a)gg(e)lqskJi s otroko|m|(q) koga be|[|(e) posla|l|(q) wliverq golemovi|k|(q) me4sto sebe radosava g}ra[inovik]. jry pol}bi[e wboi hrisovM|l|(q) arh(a)gg(e)lqski, igMme|n|(q) hila|n|5darski roma|n|(q) igMme|n|(q) arh(a)gg(e)lqski jfrosi|n|(q) a be|[|(e) s igMmenomq hila|n|dar'skimq proigM6menq var'nava i starcq venedikq|t|(q) i starcq Tew|d|%w&rq. a be[e s igMmeno|m|(q) arh(a)gg(e)lqskimq 7 jkli{si}arqhq iwsifq i varnava i dragodanovi|k|(q) vlai;e i bo|/|%i&darq i braiko i pogw|[|(e) 8 po hrisovM|l|(M) kMde E bila meg] W vyka selM mom|M|[e i selM nistre. w|d|%q& trqn]|n|ske megE 9 nizq de|l|(q) tora/|d|e pryko pMta M lokvM na trq|n|(q) i w|d|%q& trqna niz pM|t|%q& be|l|%e&gq na kMkalinq stM9denqcq i prez toplMhM na belegq me|d|vedq|;|ki0 i vratismo se wpetq 11 i stasmo na pMtM ko|n|(q) kamena vi[e lokve i postavismo s(ve)tQ tetrqjV(an)|g|(e)lq 12 i ;(q)|s|tni kr(q)|s|tq. i s(ve)te ikone i zaklesmo se 0k=d0 mM/i na[i|m|(q) b(o)g(o)mq i na[e13mi dM[ami i tako da nesmo prokleti W g(ospod)a b(og)a i pr(y);(i)|s|te b(o)gomatery i w|d|%q& vse|h|%q& s(ve)t(i)hq. 14 kako jry E wvMdei meg] po hrisovolM selM momM[e i selM nistre. avo kto 15 bi[e tomMi starinnici na ime w|d|%q& gospodareve|h|%q& l}|d|%i& w|d| Mli[nice braiko priko16vi|k|(q). i rado|h|na rado[evi|k|(q) i g}ra|[|(q) dabi|/|%i&vovi|k|(q) i bra]nq milosalikq w|d|%q& mitro|p|%o&litove|h|%q& l}|d|%i& 17 w|d|%q& ravne dMbrave peiko bogav;evi|k|(q) i braiko vMk;evi|k|(q)0 i{z} zaplM/a|n|(q) dM[a{nq} beli|k|(q). 18 i bratanqcq m|M| bog|d|anq. i w|d|%q& vlaste|l|(q)ski|h|%q& se|l|(q) w|d|%q& hra{a|n|(q) pe|t|ko gi|n|;evi|k|(q). w|d|%q& stM19den;a|n|(q) rM|[|(q) ginovi|k|(q)0 w|d|(q) sopina g}ra|[|(q) i milo|[|(q) bMbi|k|(q)0 i w|d|%q& drMgoga sopina dmitrq0 20 sama0 w|d|%q& le[an(q) petko bM[atq. i iva|n|%q& lazorovi|k|(q). w|d|%q& sMhe reke g}rq(gq) boi;i21novi|k|(q). w|d|%q& drynovca prydisavq vMkoEvi|k|(q). w|d|%q& sen]|n|(q) nikola k}rik. 22 iz dMbl]|n|(q) stanilo popovi|k|(q). iz ribnika radi|;|(q) wliverovi|k|(q). i{z} {avi23ce mrqg]. iz brqn]|[|;e bo/i|k|(q) mqzi]. izq /elq;i{q nikola 24 ragEvi|k|(q) i stepa|n|(q) prqporkovi|k|(q). i tomMi bi Wro|k|(q) koi ni zaklina vi[e25pisanni radosavq g}ra[inovi|k|(q) Разлике према издању А. Соловјева: уместо pry;istoi 1 треба pry;(i)|s|tei 1; уместо postavleni 2 треба postavlEni 2; уместо arhangelM 3 треба ar'hagg(e)lM 3; уместо arhaggelqskJi 3 треба ar'h(a)gg(e)lqskJi 3; уместо arhaggelqskJi 4, 5 треба arh(a)gg(e)lqski 4, 5; уместо hilandarskJi 4/5 тре- ба hila|n|darski 4/5; уместо hilandarskim 5 треба hila|n|dar'skimq 5; уме- сто protoigMmenq 5/6 треба proigMmenq 5/6; уместо varnava 6 треба var'nava 6; уместо venediktq 6 треба venedikq|t|(q) 6; уместо jkli{si}ar'hq 7 тре- ба jkli{si}arqhq 7; уместо dragodanovik (i) vlai;q 7 треба dragodanovi|k|(q) vlai;e 7; уместо dolq 9 треба de|l|(q) 9; уместо toga/de pryd kapMta 9 треба tora/|d|e pryko pMta 9; уместо a vo 14 треба avo 14; уместо g}ra[ dabi/ivovik 16 треба i g}ra|[|(q) dabi|/|%i&vovi|k|(q) 16; уместо i zaplM/ О ПРАВОПИСУ И ЈЕЗИКУ ДВАЈУ АКАТА … 239 a|n|(i) 17 треба i{z} zaplM/a|n|(q) 17; уместо wd vlastelskih l}di 18 треба w|d|%q& vlaste|l|(q)ski|h|%q& se|l|(q) 18; уместо wd sMherske 20 треба w|d|%q& sMhe reke 20. 2. O ПРАВОПИСУ 2.1. Према степену присуства одлика ресавског правописа, повеље и писма деспота Ђурђа могу се поделити у три групе:6 а) документи у којима преовлађују одлике рашког правописа (одлике ресавског право- писа нису потврђене или су потврђене изолованим примерима), б) до- кументи у којима употреба ресавског правописа није стабилизована, и в) документи у којима је употреба ресавског правописа стабилизована. Првој групи припадају два писма: ЂП 14107 – преовлађује рашки пра- вопис са малобројним одликама „предресавске еволуције“; и ЂД 1424 – писана у целини рашким правописом. Другој групи припадају: ГД 1405, МХ 1406, ГП 1403–1408, ЂП 1419, ЂД 1428. Степен стабилизације ре- савског правописа унутар ове групе благо варира: од ЂП 1419, у којој су одлике ресавског правописа најслабије изражене, преко ГД 1405 и ГП 1403–1408, до МХ 1406 и ЂД 1428, у којима је ресавски право- пис нешто стабилнији. Трећој групи припадају документи настајали од краја треће деценије 15. века у којима је употреба новог правописа стабилизована: ЂП 1427–1429, ЂР 1428–1429, ЂЕ 1429, РК 1430–1431, РК 1433, ЂЛ 1429–1439, ЂД1 1445, ЂД2 1445, ЂЛ 1452, ЂВ 1456. Собзиром на чињеницу да су оба документа настала у шестој деценији 15. века очекивали бисмо у њима стабилизовану употребу најважнијих одлика ресавског правописа. Испитивање је стога ограничено само на следеће графијске и правописне појаве: а) употреба графеме x, б) употреба графеме Q у етимолошкој позицији, в) употреба графеме J у функцији обележавања /и/ испред /ј/, али и у другим позицијама, г) употреба графеме a у функцији обележавања поствокалске групе [ја], д) употреба графеме e (и j) у функцији обележавања гласовне групе [је], е) употреба надредних акценатских знакова, ж) употреба новије интерпункције, и з) употреба грчких слова. Истраживање је оспорило почетну хипотезу и показало да су у оба документа одлике ресавског правописа присутне, али слабије изражене. 6 Детаљније о овоме у В. Поломац, Типови ортографских норми у српским повељама од краја XIV и током XV векa, Научни састанак слависта у Вукове дане 41/1, Београд, 2012, стр. 285–297. 7 Повеље и писма деспота Ђурђа наводе се према скраћеницама из регистра који се налази у В. Поломац, Језик повеља и исправа деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, Крагујевац, 2011, стр. 21–27. 240 ВЛАДИМИР Р. ПОЛОМАЦ 2.2. У оба документа доследније је изражена само употреба грчких слова: kV|r|(q) Tew|d|%o&rM Х1 1454: 23, aleKa korynovi|k|(q) Х1 1454: 18, tetrqjV(an)|g|(e)lq Х2 1454: 11, Tew|d|%w&rq Х2 1454: 6, док је у Х1 1454 доследно изражена и употреба десетеричког J у функцији обележавања редукованог /и/, додуше, забележена су само два примера: kmetJe 1, povelenJ} 1. У Х2 1454 десетеричко J је забележено само у два примера: gavrJilM 1, ar'h(a)gg(e)lqskJi 3, док се редуковано /и/ обележава редовно помоћу осмеричког i: mqzi] 23. Дебело јер је присутно само у једном примеру у Х1 1454: vx le|t|%o& 22, док се у Х2 1454 редовно употребљава танко јер, али и пајерак, у функцији обележавања некадашњег слабог полугласника. Стање гра- феме Q је обрнуто: један пример је забележен у Х2 1454: s(ve)tQ 11, док се у Х1 1454 ова графема не налази у употреби. Гласовна група [је] у оба документа обележена је и помоћу лига- туре и графеме e. У иницијалном положају Х1 1454 познаје само лига- туру, како у облику презента помоћног глагола E 13, 14, тако и у другим примерима: Elisei 6, Elise] 6/7. У Х2 1454 лигатура је везана само за облик помоћног глагола E 8, 14, док се у осталим примерима нала- зи широко j: jry 4, 14, jfrosi|n|(q) 5, jkli{si}arqhq 7. Колебање норми у обележавању ове групе среће се и изван иницијалног положаја. У оба документа употребљавају се лигатура и графема e, односно широ- ко j: Х1 1454: zmeE|v|(q) stMdenqcq 5/6, kmetJe 1, Х2 1454: vMkoEvi|k|(q) 21, tetrqjV(an)|g|(e)lq 12. У оба документа се срећу спирити и надредни акценатски знако- ви у изолованим примерима. У Х1 1454 среће се само спиритус ленис изнад финалне лигатуре }, у три примера: povelenJ}Ò 2, meg}Ò 3, 9, cre[n}Ñ 8. У Х2 1454 нешто је већи број примера и шири репертоар категорија у којима се среће спиритус ленис: а) jÔfrosi|n|(q) 5, jÔkli{si}arqhq 7, EÒ 8, итд. б) pol}Òbi[e 4, iwÒsifq 7. Изузев једног примера са оксијом у Х2 1454: mihaiÎlM 1, у оба документа од надредних акценатских знакова до- лази само двострука варија у очекиваним категоријама: а) изнад личне заменице miÑ Х1 1454: 1, 10, Х2 1454: 1, у функцији обележавања на- глашеног квантитета, затим б) изнад наставка -и у генитиву множи- не именице муж: mM/iÑ Х1 1454: 10, Х2 1454: 12, такође у функцији обележавања квантитета, и на крају, в) само у Х2 1454, изнад финал- ног вокала добијеног сажимањем у облицима придева одређеног вида, у функцији означавања ненаглашеног квантитета: arh(a)gg(e)lqskiÑ 4, 5, hila|n|darskiÑ 4/5, arh(a)gg(e)lqskiÑmq 6, me|d|vedq|;|kiÑ 10. Само у једном при- меру из Х1 1454 двострука варија се употребљава на неочекиваном ме- сту, изнад полугласничког знака на крају облика имперфекта znahqÑ 10. Могуће је да је у овом примеру писар желео да означи квантитет вокала О ПРАВОПИСУ И ЈЕЗИКУ ДВАЈУ АКАТА … 241 у наставку имперфекта, а да је акценатски знак немарно написао нешто више удесно. У оба документа присутна је новија интерпункција, с тим да се у Х1 1454 налази само тачка на доњој линији реда, али знатно ређе него тачка на средини, док се у Х2 1454, поред једног примера запете, тачка најчешће пише на доњој линији реда (само у шест примера она се налази на средини). На крају овог кратког прегледа треба поменути и то да се у оба документа доследно пише лигатура ] (у духу рашког правописа) на месту поствокалске групе [ја]: Х1 1454: wso] 6, Elise] 6/7, Х2 1454: bra]nq 16, mqzi] 23. 2.3. Изложени преглед најважнијих правописних особина ових докумената упућује на закључак да су – супротно очекивању – писани правописом у коме ресавске норме нису стабилизоване. Према овоме, правопис ових докумената био би сличан повељама и писмима деспота Ђурђа из прве три деценије 15. века, али – што је за нас још важније – по- себно сличан и неким повељама и писмима деспота Лазара и Стефана Бранковића, наследника деспота Ђурђа.8 У овим повељама и писмима, као и у нашим документима, недоследна употреба ресавског правопи- са може се довести у везу са световним карактером докумената, што упућује на потребу да се приликом разматрања правописних особе- ности појединачних повеља и писама посебно узима у обзир не само хронологија настанка, дипломатички статус (оригинал, копија, препис или концепт) већ и садржај самог документа. Сходно томе, у закључку анализе најважнијих правописних одлика можемо рећи да се недослед- на употреба ресавског правописа у овим документима може објаснити њиховим световним карактером, што условљава одсуство или слабије присуство читавог низа очекиваних одлика (пре свега, графема x и X и надредних акценатских знакова). Илустративно је напоменути да се једина особина која је доследно изражена, а то је употреба грчких сло- ва, управо може везати за примере који имају сакрални, а не световни карактер. 3. О ЈЕЗИКУ СА АСПЕКТА ИСТОРИЈСКЕ ДИЈАЛЕКТОЛОГИЈЕ И док међузависност правописа и садржаја текста изненађује, за- висност језика од жанра и садржаја текста је очекивана. Српскословенски језик се у оба акта употребљава веома ретко, у уводним формулама вербалне инвокације: sl(a)va b(og)ou w vse|m|(q) Х1 1454: 1, sl(a)va b(og)ou w |v|se|m|(q) i pry;(i)|s|tei b(o)gomateri i s(ve)t(i)mq arhistratigo|m|(q) mihailM i gavrJilM Х2 1454: 1; осим ових, долазе у првом документу и изоловани 8 Уп. В. Поломац, Ресавски правопис у повељама и писмима деспота Лазара и Стефана Бранковића, Митолошки зборник 29, Рача, 2013, стр. 105–134. 242 ВЛАДИМИР Р. ПОЛОМАЦ примери српскословенског фонетизма: pry/|d|e Х1 1454: 5 у уводном делу и vx le|t|%o& 0Z=c=K=v=0 Х2 1454: 22 у датумској формули на крају документа. Оба документа писана су старосрпским језиком, који је – као и у случају других повеља и писама средњовековне деспотовине – изграђен на основи југоисточног дијалекта, из кога су се од 15. века развијали косовско-ресавски и призренско-јужноморавски дијалекти.9 Најважније фонетске и фонолошке одлике ових докумената у вези су са старосрпским вокалом јат, променом старосрпског /ә/ > /a/ и стањем слоготворног /л/, као и /л/ на крају слога. 3.1. С обзиром на стање у повељама средњовековне Рашке, у повељама кнеза Лазара и Вука Бранковића, као и у повељама средњовековне деспотовине,10 очекује се у наведеним документима екавска замена старосрпске фонеме y. У оба документа графема y је употребљена на етимолошком месту у неколико примера. О екавизму ових докумената сведоче како примери употребе графеме y на месту етимолошког /е/: bogo{ma}tery Х1 1454: 11/12, b(o)gomatery Х2 1454: 13, jry 4, 14, тако и примери графеме e на месту етимолошког y: Х1 1454: belegM 4, pre|d|%q& 9, le|t|%o& 22, итд. Х2 1454: mesto 3/4, belegq 10, sMhe reke 20, итд. Дијалекатски значај имају примери екавизма у 1. лицу множине презента nesm|o| Х1 1454: 11, nesmo Х2 1454: 13, забележени и у другим повељама средњовековне деспотовине, као и у савременим говорима косовско-ресавског дијалекта.11 Од посебног значаја су примери ека- визма у одређеним морфолошким категоријама, примери који упућују на раздвајање косовско-ресавског и призренско-јужноморавског дијалекта у овом периоду: а) у дативу једнине именица женског рода 9 Уп. В. Поломац, О језику повеља и писама деспота Ђурђа Бранковића са аспек- та историјске дијалектологије, Зборник Матице српскe за филологију и лингвистику LV/1, Нови Сад, 2012, стр. 144; В. Поломац, Језик повеља и писама деспота Лазара и Стефана Бранковића са аспекта историјске дијалектологије, Српски језик XVII, Београд, 2012, стр. 353. 10 Уп. П. Ивић, Преглед историје српског језика, Нови Сад – Сремски Карловци, 1998, стр. 42; А. Младеновић, Језик у повељама кнеза Лазара упућеним Дубровнику, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XXIII/2, Нови Сад, 1980, стр. 80; В. Поломац, Језик у повељама кнеза Лазара, магистарски рад у рукопису, Београд, 2006, стр. 21–22, 106–108; Р. Стијовић, Неке одлике народног језика у повељама кнеза Лазара и деспота Стефана, Јужнословенски филолог XLIV, Београд, 2008, стр. 459– 460; В. Поломац, О језику повеља и писама деспота Ђурђа Бранковића са аспекта историјске дијалектологије, стр. 134–135; исти, Језик повеља и писама деспота Лазара и Стефана Бранковића са аспекта историјске дијалектологије, стр. 343–344. 11 Уп. В. Поломац, О језику повеља и писама деспота Ђурђа Бранковића са аспекта историјске дијалектологије, стр. 135–136; исти, Језик повеља и писама деспо- та Лазара и Стефана Бранковића са аспекта историјске дијалектологије, стр. 345; П. Ивић, Српски дијалекти и њихова класификација, Нови Сад – Сремски Карловци, 2009, стр. 167. О ПРАВОПИСУ И ЈЕЗИКУ ДВАЈУ АКАТА … 243 палаталне и непалаталне промене налазимо наставак -е (<-y): mom|M|[e Х2 1454: 8, 14, ho|t|;e Х1 1454: 3, nistre Х2 1454: 8, 14; б) у локати- ву једине придева налазимо стари наставак -ем: na prqve|m|(q) belegM Х1 1454: 6; в) у генитиву множине придева непалаталне основе налазимо аналошки уопштен наставак -ех: w|d|%q& gospodareve|h|%q& l}|d|%i& Х2 1454: 15, w|d|%q& mitro|p|%o&litove|h|%q& l}|d|%i& Х2 1454: 16; и г) у инструменталу множине заменице na[q налазимо аналошки уопштен наставак -еми: zaklesmo se ... na[emi dM[ami Х2 1454: 12/13. И ови примери забележе- ни су и у другим повељама и писмима средњовековне деспотовине, а познати су и данас на простору косовско-ресавског дијалекта (као и у малобројним говорима призренско-јужноморавског дијалекта који чувају флексију).12 3.2. Примери промене /ә/ > /a/ забележени су само у једној повељи госпође Маре Бранковић и њених синова Дубровнику (МД 1405), као и у пет докумената наследника деспота Ђурђа – Лазара и Стефана Бранковића – издатих 1456. и 1457. године.13 У нашим документима нису забележени примери писања графеме a на месту изговорног по- лугласника, као ни обрнуто, писања полугласничког знака на месту графеме a. Стога питање изговорне вредности полугласничког знака на месту некадашњег изговорног полугласника у нашим документима остаје отворено. Могуће је претпоставити и овде присуство /а/ на осно- ву докумената блиске хронолошке провенијенције, а опет – с обзиром на то да се писари ових докумената не могу довести у непосредну везу са писарима повеља и писама наследника деспота Ђурђа, као и с обзи- ром на чињеницу да је изговорни полугласник у 15. веку сигурно био присутан на подручју југоисточног дијалекта (уосталом присустан је и данас) – могуће је претпоставити и чување изговорног полугласника. 3.3. Најстарији поуздани примери замене слоготворног /л/ са /у/ у повељама из источних и јужних штокавских области потичу из треће деценије 15. века: у повељи деспота Ђурђа Дубровнику из 1428. годи- не забележен је примере WkMne 16, док се у повељи челнику Радичу из 1428. или 1429. године промена бележи у топониму ]bM;Je 30 (данашње село Јабучје у околини Крагујевца).14 У нашим документима промена 12 Уп. В. Поломац, О језику повеља и писама деспота Ђурђа Бранковића са аспек- та историјске дијалектологије, стр. 135–137; исти, Језик повеља и писама деспота Лазара и Стефана Бранковића са аспекта историјске дијалектологије, стр. 345–346. 13 Уп. В. Поломац, О неким одликама српског народног језика у повељи госпође Маре Бранковић и њених синова Дубровнику од 29. XII 1405. године, у: Језик и народна традиција, Косовска Митровица, 2011, стр. 209–210; исти, Језик повеља и писама деспота Лазара и Стефана Бранковића са аспекта историјске дијалектологије, стр. 347–349. 14 В. Поломац, О језику повеља и писама деспота Ђурђа Бранковића са аспекта историјске дијалектологије, стр. 139. 244 ВЛАДИМИР Р. ПОЛОМАЦ слоготворног /л/ у /у/ бележи се само у антропонимском корену vMk-: w|d|%q& Mli[nice vMkota prikovi|k|(q) Х1 1454: 15/16, w|d|%q& ravne dMbrave peiko bogav;evi|k|(q) i braiko vMk;evi|k|(q)0 Х2 1454: 17, w|d|%q& drynovca prydisavq vMkoEvi|k|(q) Х2 1454: 21. С обзиром на то да су носиоци ових имена стариници из метохијских села Улишнице, Равне Дубраве и Дреновца (в. ниже у регистру топонима, т. 4.2.1), основано је претпоставити да је ова промена била одлика метохијских говора у овоме периоду. 3.4. Сонант /л/ на крају слога налази се непромењен у повељама кнеза Лазара и деспота Стефана, у Струшком препису Душановог за- коника, као и у Закону о рудницима деспота Стефана.15 У повељама деспота Ђурђа забележен је само један пример промене: топо- ним rawnica (повеља великом челнику Радичу, 1428–1429. годи- на), за који Г. Шкриванић претпоставља да је сачуван у имену брда Рамница југозападно од Великог Градишта.16 Промена је забележена у лексеми ;ewni|k|(q) 5, 14 у Х1 1454 (поред примера у којима изостаје промена: be[e rastesalq 14, E wtesa|l|(q)13/14). У Х2 1454 бележе се само примери са очуваним /л/ на крају слога: be|[|(e) posla|l|(q) 3, de|l|(q) 9, vlaste|l|(q)ski|h|%q& 18, што може бити резултат писарског конзервативиз- ма или утицаја српскословенске норме. 3.5. Остале значајне фонетске и морфолошке особине само ћемо поменути, будући да нису релевантне за дијалекатску диференцијацију на територији средњовековне деспотовине. У оба документа су по- сведочени примери са групом cr- уместо старије групе ;r- у топони- мима crqn;a и cre[n] (в. ниже т. 4), потврђени су примери заменичке енклитике ni Х1 1454: 4, 12 x 2, Х2 1454: 24, старосрпске заменичкe и прилошкe партикуле у примерима wvMdei Х1 1454: 13, Х2 1454: 14 и tomMi Х2 1454: 24, као и старосрпски наставци у облицима глагола: pi[e Х1 454: 6 (у 3. лицу једнине презента), raste[em|o| Х1 1454: 3 (у 1. лицу множине презента), bismo Х1 1454: 2, Х2 1454: 2, pogwsm|o| Х1 1454: 4, zaklesm|o| Х1 1454: 5, 10, Х2 1454: 12, ouzesmo Х2 1454: 3, vratismo Х2 1454: 10, postavismo Х2 1454: 11 (у 1. лицу множине аориста). Посебну пажњу заслужује покретни вокал у облику локатива једнине придева у Х1 1454: pri starcM hotq|;|komM kV|r|(q) Tew|d|%o&rM 23. 15 Уп. В. Поломац, Језик у повељама кнеза Лазара, стр. 123–124; исти, Језик повеља и исправа деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, стр. 191–192; Р. Стијовић, Неке особине народног језика у повељама кнеза Лазара и деспота Стефана, стр. 461; И. Грицкат-Радуловић, Језик Струшког преписа, Законик цара Стефана Душана, књ. 1, Београд, 1975, стр. 130; Д. Јовић, О језику „Закона о рудницима“ деспота Стефана Лазаревића, Јужнословенски филолог XXVII, Београд, 1968–1969, стр. 389. 16 Г. Шкриванић, Властелинство великог челника Радича Поступовића, Историјски часопис XX, Београд, 1973, стр. 127. О ПРАВОПИСУ И ЈЕЗИКУ ДВАЈУ АКАТА … 245 4. О ЛЕКСИЧКО-СТИЛИСТИЧКИМ И СИНТАКСИЧКО-СТИЛИСТИЧКИМ ОДЛИКАМА 4.1. Као и остале повеље и писма средњовековне деспотовине, и ова акта одликује клишеизираност која проистиче из самог начина њиховог настанка – према готовим формуларима. У дипломатичком формулару ових докумената разликујемо: а) протокол (симболичка инвокација, вербална инвокација, интитулација), б) текст (диспозиција) и в) есхатокол (датум у Х1 1454, изостаје у Х2 1454). Након симболичке инвокације у оба документа налазимо текстуално сродне вербалне инвокације: sl(a)va b(og)ou w vse|m|(q)0 Х1 1454: 1, sl(a)va b(og)ou w |v|se|m|(q) i pry;(i)|s|tei b(o)gomateri i s(ve)t(i)mq arhistratigo|m|(q) mihailM i gavrJilM. Х2 1454: 1. Текстуално су срод- не и интитулације, у којима се наговештава и правна садржина акта: mi kmetJe rabi i poslM[nici g(o)|s|(podi)na despota po povelenJ} i po sM|d|%M& g(o)|s|(podi)na despota postavlEni bismo wlivero|m|(q) golemovikE|m|(q) da raste[em|o| meg} hila|n|darM0 ho|t|;e i ]n';i{e|m|(q) Х1 1454: 1–3, mi rabi i poslM[nici g(o)|s|(podin)a despota postavlEni bismo sMdo|m|(q) g(o)|s|(podi)na despota wboi|m|(q) cr(q)kva|m|(q) hila|n|darM i ar`hagg(e)lM. Х2 1454: 1–3. У диспозицији обају докумената описује се поступак утврђивања међа, уз навођење микротопонима који представљају међнике. Након овог поступка, у оба документа долази нека врста заклетве, којом се потврђује исправност разграничења: Х1 1454: i zakle[e |s|(e) pre|d|%q& nami 0v=I0 mM/i znahq i 0g=0 popovi0 i mi se zaklesm|o| 0k=d0 starin'nici tako da nesm|o| prokleti w|d|%q& g(ospod)a b(og)a i w|d|%q& pr(y);(i)|s|te bogo{ma}tery. i tako ni ne Mbila sila ;(q)|s|tnoga kr(q)|s|ta i tako ni vra|g|(q) d(M)[M ne M... wvMdei E meg] prava i pravi belezi i po hrisovM|l|(M) i kMde E ;ewni|k|(q) nikola wtesa|l|(q) prygE ho;e i pagarM[e0 i ]n';i{e|m|(q) i ho|t|;e0 9–14; Х2 1454: i postavismo s(ve)tQ tetrqjV(an)|g|(e)lq i ;(q)|s|tni kr(q)|s|tq. i s(ve)te ikone i zaklesmo se 0k=d0 mM/i na[i|m|(q) b(o)g(o)mq i na[emi dM[ami i tako da nesmo prokleti W g(ospod)a b(og)a i pr(y);(i)|s|te b(o)gomatery i w|d|%q& vse|h|%q& s(ve) t(i)hq. kako jry E wvMdei meg] po hrisovolM selM momM[e i selM nistre. 11–14. Централни део докумената завршава се номиналним исказом, којим се набрајају стариници који су учествовали у поступку утврђивања међа. Есхатокол Х1 1454 садржи само датум: vx le|t|%o& 0Z=c=K=v=0 m(y)|s|(e)ca gE|n|va|r|(a) v=I d(q)nq pri starcM hotq|;|komM kV|r|(q) Tew|d|%o&rM. 22–23. 4.2. Доминантна лексичко-стилистичка одлика ових докумената је онимичност (употреба ономастичке лексике). Као што је већ поменуто, у диспозицији обају аката наводе се међници хиландарских поседа, а у централном делу наводи се списак стариника. 4.2.1. Забележени топоними наводе се у облику регистра, који је урађен према следећим начелима: а) историјско име топонима 246 ВЛАДИМИР Р. ПОЛОМАЦ транскрибовано је савременом ћирилицом (уз задржавање знака ь, којим се обележава евентуално присуство изговорног полугласника), б) редослед атрибута код двочланих топонима нормализован је према препозицији, в) коментар о убикацији топонима заснива се на контексту који пружа конкретан документ, као и на досадашњој богатој дипломатичкој, историјској и ономастичкој литератури, г) топоними су праћени и у другим средњовековним изворима, најчешће у Светоарханђеловској хрисовуљи (у даљем тексту скраћено САХ), д) скраћеница документа, потврда у оригиналној графији и број реда навођени су у угластим заградама, ђ) уколико је једним именом означено више географских објеката, поновљен је поступак описан под б), в) и г). Брњашча, данашње село Брњача, 5 km југозападно од Ораховца у Метохији,17 поменуто и у САХ18 [Х2 1454: iz brqn]|[|;e 23]. Винишар, у САХ vini[orqski grabq, међник катуна Кострц, данашњег села Кострце код Суве Реке;19 могуће да је у вези са данашњим селом Нишор код Суве Реке [Х1 1454: w|d|%q& vini[ara 15]. Добродољане, истоимено село и данас, 7 km североисточно од Суве Реке20 [Х1 1454: w|d|%q& dobrodol]|n|%q& 21]. Дреновьц, данашњи Дреновац, 6 km северозападно од Ораховца21 [Х2 1454: w|d|%q& drynovca 21]. Дубљане/Дубљани, у САХ dMbl]nQ,22 вероватно данашњи потес (виноградиште) Дубљане у Ораховцу23 [Х1 1454: iz dMbl]|n|(q) 19, Х2 1454: iz dMbl]|n|(q) 22]. Желчиште, село у Метохији, поменуто још у Милутиновој повељи Хиландару из 1282. године;24 данашње село Зочиште, 5 km југоисточно од Ораховца25 [Х2 1454: izq /elq;i{q 23]. Заплужани, вероватно данашње село Заплужје, албанско село на крајњем североисточном делу Опоља, 12–13 km североисточно 17 М. Букумирић, Из ономастике јужне Метохије, Ономатолошки прилози V, Београд, 1984, стр. 434. 18 С. Мишић, Т. Суботин-Голубовић, Светоарханђеловска хрисовуља, Београд, 2003, стр. 188. 19 Исто, стр. 189. 20 М. Ивановић, Црквени споменици XIII–XX века, Задужбине Косова, Призрен– Београд, 1987, стр. 433. 21 Исто, стр. 439 22 С. Мишић, Т. Суботин-Голубовић, нав. дело, стр. 193. 23 М. Букумирић, нав. дело, стр. 439. 24 В. Мошин, С. Ћирковић, Д. Синдик, Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника, Београд, 2011, стр. 279. 25 С. Мишић, Повеља краља Стефана Уроша III манастиру Хиландару, Стари српски архив 5, Београд, 2006, стр. 75 О ПРАВОПИСУ И ЈЕЗИКУ ДВАЈУ АКАТА … 247 од Драгаша.26 У САХ бележи се село zaplq/ani, које С. Мишић и Т. Суботин-Голубовић одређују северно од Суве Реке у близини Речана27 [Х2 1454: i{z} zaplM/a|n|(q) 17]. Змејев студеньц, међник хиландарских села Хоче (в.) и Јанчишта (в.) [Х1 1454: na zmeE|v|(q) stMdenqcq 5/6]. Јанчиште, истоимено село и данас на северним обронцима Милановић-планине, 6 km јужно од Малишева28 [Х1 1454: ]n';i{e|m|(q) 3, ]n';i{e|m|(q) 14]. Јелисеј, међник села Хоче (в.) и Јанчишта (в.) [Х1 1454: Elise] 6/7]. Јелисеј студеньц, међник села Хоче (в.) и Јанчишта (в.) [Х1 1454: na Elisei stMdenqcq 6]. Клен, међник села Хоче (в.) и Јанчишта (в.) [Х1 1454: na kle|n|(q) 6]. Кориша, истоимено село 6 km североисточно од Призрена29 [Х1 1454: w|d|%q& kori[e 19]. Кукаљин студеньц, међник села Момуше (в.) и Нистре (в.), помиње се и у САХ као kukalinq stouden'cq30 [Х2 1454: na kMkalinq stMdenqcq 9/10]. Лешани, помиње се и у САХ хрисовуљи као ly[ani,31 данас село Лешане, 5 km југозападно од Суве Реке32 [Х2 1454: w|d|%q& le[an(q) 20]. Локва, међник села Момуше (в.) и Нистре (в.) [Х2 1454: M lokvM 9]. Љубижна, данашње село Љубижда, 4 km североисточно од Призрена33 [Х1 1454: w|d|%q& l}bi/ne 19]. Медведьчки белег, међник села Момуше (в.) и Нистре (в.), ве- роватно у вези са данашњим селом Медвеце у околини Призрена [Х2 1454: belegq me|d|vedq|;|ki 10]. Момуша, забележено под овим именом и у САХ;34 данашње село Мамуша у Призренском пољу, 13–14 km северно од Призрена35 [Х2 1454: selM mom|M|[e 8, selM momM[e 14]. Мьшутиште, у САХ забележено као m'[Mti{a;36 данашње село Мушутиште, око 10 km југоисточно од Суве Реке37 [Х1 1454: w|d|%q& mq[Mti|{|(q) 20]. 26 М. Ивановић, нав. дело, стр. 446 27 С. Мишић, Т. Суботин-Голубовић, нав. дело, стр. 194. 28 М. Ивановић, нав. дело, стр. 452. 29 М. Букумирић, нав. дело, стр. 565. 30 С. Мишић, Т. Суботин-Голубовић, нав. дело, стр. 197. 31 Исто, стр. 198. 32 М. Ивановић, нав. дело, стр. 469. 33 Исто, стр. 475–476. 34 С. Мишић, Т. Суботин-Голубовић, нав. дело, стр. 200. 35 М. Ивановић, нав. дело, стр. 478–479. 36 С. Мишић, Т. Суботин-Голубовић, нав. дело, стр. 200. 37 Д. Стијовић, Ономастика Суве Реке и околних села, Ономатолошки прилози XII, Београд, 1997, стр. 548. 248 ВЛАДИМИР Р. ПОЛОМАЦ Нистра, село забележено и у САХ,38 сачувано данас у имену њиве у атару данашњег села Смаћ, као и у имену њиве и ливаде у атару данашњег села Новаке, оба у околини Призрена39 [Х2 1454: selM nistre 8, i selM nistre 14]. Ораховьчка међа, данашњи Ораховац у Метохији, варошица и општинско средиште [Х1 1454: na wrahovq|;|kM meg} 7]. Осоје, међник Хоче (в.) и Јанчишта (в.) [Х1 1454: pryko wso] 6]. Пагаруша, забележено под истим именом и у САХ, данас исто- имено село североисточно од Ораховца, у суседству Јанчишта40 [Х1 1454: pagarM[e 14, Х1 1454: W pagarM[e 17]. Понорьц, истоимено село и данас у Милановић-планини, 12–13 km западно од Малишева41 [Х1 1454: w|d|%q& ponorca 21/22]. Преки пут, међник Хоче (в.) и Јанчишта (в.) [Х1 1454: na pryki pM|t|%q& 5]. Равна Дубрава, вероватно данашње село Дубрава у околини Суве Реке [Х2 1454: w|d|%q& ravne dMbrave 17]. Радосаљ студеньц, међник Хоче (в.) и Јанчишта (в.) [Х1 1454: radosalq stMdenq|c|(q) 5]. Рибник, село забележено под овим именом и у САХ, а за које С. Мишић и Т. Суботин-Голубовић42 наводе да се налази код Призрена и да је у њему био двор Немањића [Х2 1454: iz ribnika 22]. Сењане/Сењани, село забележено и у САХ као syn]ni,43 сачува- но данас вероватно у називу потеса (виногради, њиве и ливаде) Сењане у Ораховцу44 [Х2 1454: w|d|%q& sen]|n|(q) 21]. Сопин, према подацима из Х2 1454 дводелно село; у САХ забе- лежено као као sopino;45 данашње село Сопино, 3 km удаљено од Суве Реке, дели се на Горњу и Доњу малу46 [Х2 1454: w|d|(q) sopina, w|d|%q& drMgoga sopina 19]. Студенчане/Студенчани, забележено и у САХ као stouden';ani,47 данашње село Студеничане, 6 km југозападно од Суве Реке48 [Х2 1454: w|d|%q& stMden;a|n|(q) 18/19]. 38 С. Мишић, Т. Суботин-Голубовић, нав. дело, стр. 201. 39 М. Букумирић, нав. дело, стр. 534, 543. 40 С. Мишић, Т. Суботин-Голубовић, нав. дело, стр. 202. 41 М. Ивановић, нав. дело, стр. 503. 42 С. Мишић, Т. Суботин-Голубовић, нав. дело, стр. 205. 43 Исто, стр. 206. 44 М. Букумирић, нав. дело, стр. 439. 45 С. Мишић, Т. Суботин-Голубовић, нав. дело, стр. 207. 46 Д. Стијовић, нав. дело, стр. 525. 47 С. Мишић, Т. Суботин-Голубовић, нав. дело, стр. 207. 48 М. Ивановић, нав. дело, стр. 531. О ПРАВОПИСУ И ЈЕЗИКУ ДВАЈУ АКАТА … 249 Суха Река, данашња варошица Сува Река, двадесетак километара североисточно од Призрена [Х2 1454: w|d|%q& sMhe reke 20]. Топлуха, међник; данашња река Топлува у јужнометохијском селу Доња Србица49 [Х2 1454: prez toplMhM 10]. Торажда, међник села Нистре, забележен и у САХ под истим именом,50 данашњи ороним Теражда северно од Призрена51 [Х2 1454: tora/|d|e 9]. Трн, међник Момуше (в.) и Нистре (в.) [Х2 1454: na trq|n|(q) i w|d|%q& trqna 9]. Трњанска међа, међник Момуше (в.) и Нистре (в.); вероватно у вези са данашњим селом Трње у суседству Лешана (в.) код Суве Реке, које је забележено и у САХ као trqniE52 [Х2 1454: w|d|%q& trqn]|n|ske megE 9]. Улишница, забележено и у САХ као Mli{nica, међник катуна Блатце, данашњег села северно од пута Сува Река – Штимље53 [Х1 1454: Mli[nice 15/16, Х2 1454: w|d| Mli[nice 15]. Хоча, средњовековни трг у Метохији; у другим средњовековним изворима помиње се као двојно село (Горња и Долња Хоча), чему данас одговарају метохијска села Велика и Мала Хоча, јужно од Ораховца [Х1 1454: ho|t|;e 3, ho;e 14, ho|t|;e 14]. Храштани, село у Метохији забележено и у САХ као hra{ani, да- нас Раштани, западно од Суве Реке54 [Х2 1454: w|d|%q& hra{a|n|(q) 18]. Церовик, истоимено данашње село, 14 km југоисточно од Клине55 [is cerovika Х1 1454: 17]. Црешња, међник хиландарских села Хоче (в.) и Јанчишта (в.) [Х1 1454: na cre[n} 7]. Црнча, село забележено и у САХ као арбанашки катун ;rqn;a, можда данашње село Црнце код Истока56 [Х1 1454: w|d|%q& crqn;e 21]. Штавица, село, вероватно сачувано у имену данашњег потеса (њиве) Штавица у Ораховцу57 [Х2 1454: i{z} {avice 22/23]. 4.2.2. У оба документа забележено је укупно 39 различитих му- шких имена, са 57 потврда. Носиоци највећег броја имена су старини- ци који су учествовали у одређивању међа, док се у четири примера 49 М. Букумирић, нав. дело, стр. 521. 50 С. Мишић, Т. Суботин-Голубовић, нав. дело, стр. 208. 51 А. Лома, Словени и Албанци до XII века у светлу топономастике, у: Становништво словенског поријекла у Албанији, Титоград, 1990, стр. 311. 52 С. Мишић, Т. Суботин-Голубовић, нав. дело, стр. 208. 53 Исто, стр. 188. 54 С. Мишић, Т. Суботин-Голубовић, нав. дело, стр. 209. 55 М. Ивановић, нав. дело, стр. 540. 56 С. Мишић, Т. Суботин-Голубовић, нав. дело, стр. 210. 57 М. Букумирић, нав. дело, стр. 440. 250 ВЛАДИМИР Р. ПОЛОМАЦ помињу и челници деспота Ђурђа – Никола и Оливер. Најфреквентнијa имена су Никола (x 6), Радосав (x 4) и Божидар (x 3), што одговара стању забележеном у турском попису области Бранковића из 1455. го- дине.58 Високом фреквенцијом издвајају се словенска изведена имена од основе брај-: Брајко (x 3) и Брајан (x 1). Око половине забележених имена чине словенска имена: а) сложена: Богдан, Божидар, Владисав, Предисав, Радосав; б) изведена: -а: Мрђа; -ан: Брајан, Братан, Душан; -ило: Станило; -ин: Војин; -ић: Божић; -ич: Радич; -ко: Брајко, Влатко; -ота: Вукота; -охна: Радохна; -ош: Милош; -уш: Братуш, -че: Влајче. Забележена имена хришћанског порекла примљена су преко грчког језика: Алекса, Давид, Дмитьр, Ђурьђ, Иван, Лазар, Никола и Степан. Забележено је и неколико хибридних форми грађених од стране основе и словенских суфикса: -ко: Иванко, Пејко, Петко; -ош: Степош; и -аш: Ђураш. Романског порекла је популарно средњовековно име Оливер, док су имена Раут и Руш, вероватно, несловенског порекла. Уз имена највећег броја стариника наведени су и проепони- ми (антропонимијски придевци), што може указивати на потребу да се угледнији зависни људи који су имали посебну правну улогу у одређивању међа ближе детерминишу секундарним именом. Највећи број забележених проепонима (око три четвртине) чине патроними изведени од личног имена: Белић,59 Богавчевић, Бојчиновић, Бубић,60 Владовић, Вукчевић, Вукојевић, Големовић, Градичевић, Дабиживо- вић, Дајковић, Дојковић, Драгодановић,61 Ђиновић, Ђинчевић, Ђураши- новић, Кореновић,62 Лазаровић, Милосаљић, Мрчетић, Мургашевић,63 Оливеровић, Приковић,64 Радичевић, Радошевић, Рађевић, Сестроњић, Сладановић, Станковић, Ћурић.65 У мањем броју примера у основи проепонима налази се надимак (вероватно, Прћановић и Прпорковић) или термин који упућује на занимање (Поповић). Недовољно је јасна семантика основе у примерима Бузић и Товаришевић. Вероватно су 58 М. Грковић, Антропонимија и топонимија, у: Насеља и становништво обла- сти Бранковића 1455. године, Београд, 2001, стр. 641. 59 Уп. велики број личних имена са основом бел- у М. Грковић, Речник личних имена код Срба, Београд, 1977, стр. 34–35. 60 Уп. лична имена са основом буб- у исто, стр. 47. 61 Могуће од личног имена *Драгодан (уп. Милован, Радован и сл.). 62 Вероватно од личног имена *Корен, основа кор- (могуће од Корислав или Корибуд, уп. Корач у М. Грковић, Речник личних имена код Срба, стр. 113) и суфикса -ен. 63 Уп. лично име Мургаш у бугарском језику (према Н. Ковачев, Честотно- етмимологичен речник на личните имена, Велико Търново, 1995, стр. 366). 64 Вероватно од личног имена Прико < Прикослав, уп. Прикос у М. Грковић, Речник имена Бањског, Дечанског и Призренског властелинства у XIV веку, Београд, 1986, стр. 148. 65 Од основе ћур-, уп. лична имена Ћурко и Ћуран у исто, стр. 111. О ПРАВОПИСУ И ЈЕЗИКУ ДВАЈУ АКАТА … 251 према надимцима мотивисани проепоними чије нам је значење остало нејасно: Бузульк и Мьзија, овај други могуће у вези са мазија „челик“; „нека врста божијег суда“.66 У једном примеру је забележено лично име Бушат (недовољно јасног порекла) у функцији проепонима. 4.3. Поред ономастичке лексике у овим су документима посеб- но вредна помена и два термина из сфере средњовековних феудалних односа: отрок, забележено у значењу „слуга, помоћник“67 и кмет у значењу „припадник повлашћеног сталежа“.68 5. ЗАКЉУЧНЕ НАПОМЕНЕ На основу проведеног истраживања правописа и језика ака- та о разграничењу хиландарских међа из 1454. године могу се изве- сти следећи општи закључци: а) у испитиваним актима – супротно очекивању – изостају најважније одлике ресавског правописа, што се, као и у случају хронолошки и правописно блиских повеља и пи- сама деспота Лазара и Стефана Бранковића, може објаснити њиховим садржајем, односно световним карактером; б) испитивани документи писани су старосрпским језиком у чијој се основи налази југоисточни српски дијалекат 15. века, чије су неке од најмаркантнијих језичких особина (пре свега, екавизам у низу морфонолошких категорија, про- мена вокалног /л/ у /у/ и /л/ у /о/ на крају слога) потврђене и у другим повељама и писмима средњовековне деспотовине, као и у савременим говорима косовско-ресавског и призренско-јужноморавског дијалекта; в) на лексичко-стилистичком плану испитиване документе одликује из- разита употреба ономастичке лексике (како личних имена и проепони- ма, тако и топонима, који су у највећем броју убицирани у Метохији, у околини Призрена и Суве Реке). 66 P. Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, II, Zagreb, 1971, str. 394. 67 Уп. Лексикон српског средњег века, стр. 484. 68 Исто, стр. 298. 252 ВЛАДИМИР Р. ПОЛОМАЦ Владимир Р. Поломац К ВОПРОСУ ОБ ОРФОГРАФИЧЕСКИХ И ЯЗЫКОВЫХ ХАРАКТЕРИСТИКАХ ДВУХ АКТОВ О РАЗГРАНИЧЕНИИ ХИЛАНДАРСКИХ МЕЖ СЕРЕДИНЫ XV ВЕКА Резюме В статье исследованы важнейшие орфографические и языковые характеристики двух актов о разграничении хиландарских меж середи- ны XV века: а) акта о разграничении хиландарских меж между селами Хоче и Янчишта от 12 января 1454 года; и б) акта об установлении меж монастырей Хиландар и Св. Архангелов 1454 года. Самые существен- ные результаты исследования можно сформулировать следующим об- разом: а) в исследованных актах – вопреки ожиданиям – не обнару- жены важнейшие характеристики ресавской орфографии, что можно объяснить их содержанием, т.е. светским характером, как и в случае хронологически близких грамот и писем деспота Лазаря и Стефана Бранковича; б) исследованные документы написаны на старосербском языке, в основе которого лежит юго-восточный сербский диалект XV века, самые выразительные черты которого (в первую очередь экавиз- мы в ряде морфонологических категорий, переход слогового /л/ в /у/ и /л/ в /о/ на конце слога) обнаружены и в других грамотах и письмах средневековых деспотств, а также в современных говорах косовско-ре- савского и призренско-южноморавского диалектов; в) в лексико-стили- стическом плане исследованные документы характеризует употребле- ние ономастической лексики (как личных имен и проэпонимов, так и топонимов, зафиксированных в Метохии, в окрестностях Призрена и Сухой Реки).