(PDF) Језик повеља и писама Српске деспотовине, Крагујевац: ФИЛУМ, 2016.

Владимир Поломац ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Владимир Поломац ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Владимир Поломац Језик повеља и писама Српске деспотовине Издавач Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу За издавача Проф. Радомир Томић, декан Рецензенти Проф. др Јасмина Грковић-Мејџор, редовни члан САНУ Проф. др Александар Лома, редовни члан САНУ Проф. др Радивоје Младеновић, ФИЛУМ Коректура Владимир Поломац Превод резимеа на енглески Наташа Антонијевић Технички уредник Стефан Секулић Ликовно-графичка опрема Проф. Слободан Штетић Штампа Занатска задруга „Универзал”, Чачак Тираж 150 примерака ISBN 978-86-85991-92-9 На корици Повеља деспота Стефана Лазаревића манастиру Милешеви (1413) Владимир Поломац ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу Крагујевац, 2016. САДРЖАЈ УВОДНА РЕЧ 14 I. УВОДНА РАЗМАТРАЊА 15 I.1. ПРИСТУП ТЕМИ И ДОСАДАШЊА ИСТРАЖИВАЊА 17 1. Приступ 17 2. Преглед досадашњих истраживања 17 1.2. КОРПУС 21 1. Регистар испитиваних докумената 21 2. Методолошке и друге напомене о корпусу 30 1.3. ТЕОРИЈСКО–МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП 36 1. Предмет и циљеви истраживања 36 2. Теоријско-методолошке напомене 36 II. ГРАФИЈА И ПРАВОПИС 42 II.1. ГРАФИЈА 43 1. ИНВЕНТАР ГРАФЕМА 43 2. ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ВОКАЛА 43 2.1. Обележавање /а/ 43 2.2. Обележавање /е/ 45 2.3. Обележавање /и/ 46 2.3.1. Писање графеме Q 47 2.3.2. Писање графеме J 54 2.3.2.1. Писање J у функцији обележавања редукованог /и/ 54 2.3.2.2. Употреба диграфа Ji 58 2.3.2.3. Остале позиције графеме J 63 2.3.2.4. Писање графеме J без тачака 64 2.3.3. Употреба графеме V у вредности вокала /и/ 65 2.3.4. Писање грчке иницијалне групе ι + вокал у позајмљеницама 66 2.4. Обележавање /о/ 67 2.4.1. Графема w у иницијалном положају 67 2.4.2. Графема w у осталим положајима 69 2.4.3. Обележавање предлога и префикса от(-)/од(-) 72 2.5. Обележавање /у/ 75 2.5.1. Употреба графема M и ou 75 2.5.2. Остали начини обележавања /у/ 79 2.6. Обележавање /ә/ 80 2.6.1. Употреба графеме x 80 2.6.2. Употреба пајерка 83 2.6.3. Употреба диграфа qq 83 2.6.4. Одсуство обележавања /ә/ 83 2.7. Обележавање слоготворних сонаната /р/ и /л/ 83 3. ОБЕЛЕЖАВАЊЕ КОНСОНАНАТА 88 3.1. Обележавање /ј/ 88 3.1.1. Обележавање [ја] у поствокалском положају 89 3.1.2. Обележавање [је] у иницијалном положају 93 3.1.3. Обележавање [је] изван иницијалног положаја 96 3.1.4. Обележавање [ју] 101 3.1.5. Обележавање [ји] 102 3.1.6. Обележавање [јо] 102 3.1.7. Обележавање /ј/ испред консонанта и на крају речи 103 3.2. Обележавање /ћ/ и /ђ/ 103 3.2.1. Обележавање [ћа] и [ђа] 104 3.2.2. Обележавање [ће] и [ђе] 104 3.2.3. Обележавање [ћу] и [ђу] 107 3.2.4. Обележавање /ћ/ и /ђ/ у осталим позицијама 107 3.3. Обележавање /љ/ и /њ/ 108 3.3.1. Обележавање [ља] и [ња] 109 3.3.2. Обележавање [ље] и [ње] 109 3.3.3. Обележавање [љу] и [њу] 111 3.3.4. Обележавање /љ/ и /њ/ у осталим позицијама 111 3.4. Обележавање гласа /џ/ 113 3.5. Обележавање [шт] 113 3.6. Употреба графема K, P, T и V 113 II.2. ПРАВОПИС 116 1. ОБЕЛЕЖАВАЊЕ НЕКАДАШЊЕГ СЛАБОГ ПОЛУГЛАСНИКА 116 1.1. Финални положај 116 1.1.1. Употреба графеме x 116 1.1.2. Употреба пајерка 118 1.1.3. Одсуство полугласничког знака 118 1.2. Медијални положај 119 1.2.1. Писање полугласничког знака у предлозима 119 1.2.2. Писање полугласничког знака у префиксима 121 1.2.3. Писање полугласничког знака у корену речи 121 1.2.4. Писање полугласничког знака изван корена 122 1.2.5. Писање полугласничког знака у страним речима 124 2. ОБЕЛЕЖАВАЊЕ АСИМИЛАЦИЈЕ ПО ЗВУЧНОСТИ 125 2.1. Веза предлога и акцентогене речи 125 2.2. Веза префикса и основе 126 2.3. Веза основе и суфикса 127 2.4. Веза двеју основа 129 3. УПОТРЕБА СПИРИТА И АКЦЕНАТА 129 3.1. Употреба спирита 130 3.2. Употреба оксије 134 3.3. Употреба варије 142 3.4. Употреба двоструке варије (кендеме) 146 4. УДВАЈАЊЕ ГРАФЕМА 157 4.1. Удвајање вокалских графема 157 4.2. Удвајање консонантских графема 158 5. ИНТЕРПУНКЦИЈА 159 III. ЈЕЗИЧКЕ ОДЛИКЕ 162 III.1. ФОНЕТСКЕ И ФОНОЛОШКЕ ОДЛИКЕ 163 1. ВОКАЛИЗАМ 163 1.1. Гласовна вредност графеме y 163 1.1.1. Екавизам 168 1.1.2. Икавизам 168 1.1.3. Писање графеме y у дублетним формама 170 1.2. Гласовна вредност полугласничког знака 180 1.2.1. Промена /ә/ > /a/ 173 1.2.2. Промена /ә/ > /o/ или /е/ 174 1.2.3. Закључне напомене 176 1.3. Слоготворно /р/ 176 1.4. Слоготворно /л/ 179 1.5. Гласовне промене у вези са вокалима 179 1.5.1. Асимилација вокала претходном палаталном консонанту 180 1.5.2. Асимилације и сажимања након губљења сонанта 181 1.5.3. Сажимања у вокалским групама -ии(-) и -аа- 181 1.5.4. Покретни вокали 182 1.5.5. Супституције вокала 182 1.5.5.1. Супституције вокала у словенским речима 183 1.5.5.2. Супституције вокала у позајмљеницама 184 1.5.6. Превој вокала 184 1.5.7. Губљење вокала 185 2. КОНСОНАНТИЗАМ 185 2.1. Инвентар сонаната 185 2.1.1. Промена /л/ > /о/ на крају слога 186 2.1.2. Промена вь(-) > у(-) 191 2.2. Инвентар консонаната 191 2.2.1. Африкате /ћ/ и /ђ/ 192 2.2.1.1. Африкате /ћ/ и /ђ/ према српсл. групама шт и жд 197 2.2.2. Африката /џ/ 197 2.2.3. Фрикатив /ф/ 198 2.3. Гласовне промене у вези са консонантима 198 2.3.1. Резултати палатализација 200 2.3.2. Ново јотовање у групама -јт- и -јд- 200 2.3.3. Асимилације консонаната по звучности 201 2.3.4. Асимилација консонаната по месту изговора 201 2.3.5. Дисимилација и губљење консонаната 201 2.3.6. Промена чр- > цр- 202 2.3.7. Метатезa кт- и вс- 203 2.3.8. Упрошћавања консонантских група 203 2.3.9. Промена /ж/ > /р/ 203 2.3.10. Промена -сц- у -ст- 204 2.3.11. Супституције консонаната при адаптацији страних речи 204 III.2. МОРФОЛОШКЕ ОДЛИКЕ 206 1. ИМЕНИЦЕ 206 1.1. Именице *-ŏ- и *-jŏ- основа у једнини 206 1.1.1. Локатив *-ŏ- основа 207 1.1.1.1. Аналитичке тенденције 210 1.1.2. Локатив *-јŏ- основа 211 1.2. Именице *-ŏ- и *-jŏ- основа у множини 212 1.3. Именице *-ŭ- основа 215 1.4. Именице *-ĭ- основа 216 1.5. Именице м. р. некадашњих консонантских основа 217 1.5.1. Именице дьн и камен 217 1.5.2. Множина именица на -ин, -тељ и -ар 217 1.6. Именице с. р. некадашњих консонантских основа 219 1.7. Именице *-ā- и *-jā основа 219 1.7.1. Номинатив једнине 219 1.7.2. Генитив једнине 219 1.7.3. Датив једнине 221 1.7.4. Акузатив, вокатив и инструментал једнине 222 1.7.5. Локатив једнине 224 1.7.6. Облици множине 224 1.8. Именице *-ĭ- основа 226 1.9. Именице *-ū- основа 227 1.10. Именице ж. р. некадашњих консонантских основа 227 1.11. Ген. мн. именица *-ŏ-/*-jŏ-, *-ā- /*-jā и консонантских основа 228 1.12. Трагови двојине у деклинацији именица 231 1.13. Из проблематике рода именица 232 1.14. Непроменљиве именице 232 2. ЗАМЕНИЦЕ 233 2.1. Именичке заменице 233 2.1.1. Личне заменице 1. и 2. лица и лична заменица себе, се 233 2.1.2. Лична заменица 3. лица 235 2.1.3. Именичка заменица кто/тко и заменице сложене од ње 237 2.1.4. Одрична именичка заменица никто 240 2.1.5. Општа именичка заменица кто љубо 240 2.1.6. Именичка заменица што и заменице сложне од ње 240 2.1.7. Одрична именичка заменица ништо/ништа 241 2.1.8. Неодређена именичка заменица нешто 241 2.1.9. Општа именичка заменица што љубо 241 2.2. Придевске заменице 241 2.2.1. Показне заменице 241 2.2.1.1. Показна заменица сь, се, си 241 2.2.1.2. Показна заменица овь, ова, ово 243 2.2.1.3. Показна заменица ть, та, то 243 2.2.1.4. Показна заменица онь, она, оно 248 2.2.2. Присвојне заменице 248 2.2.2.1. Присвојне заменице мои, твои и свои 248 2.2.2.2. Присвојне заменице наш и ваш 250 2.2.2.3. Присвојнa заменицa његов 252 2.2.2.4. Присвојнa заменицa њејьн 252 2.2.3. Упитно–односне заменице 253 2.2.4. Неодређене заменице 254 2.2.5. Одричне заменице 255 2.2.6. Опште заменице 256 2.2.6.1. Опште заменице кьждо и киждо 256 2.2.6.2. Општа заменица који љибо 256 2.2.6.3. Опште заменице сложене са годе 256 2.2.6.4. Општа заменица вьсак 257 2.2.6.5. Општа заменица вьс 258 3. ПРИДЕВИ 259 3.1. Облици неодређеног вида 259 3.2. Облици одређеног вида 261 3.2.1. Номинатив једнине 261 3.2.2. Генитив и акузатив једнине мушког и средњег рода 262 3.2.3. Генитив једнине женског рода 264 3.2.4. Датив једнине мушког и средњег рода 265 3.2.5. Датив и локатив једнине женског рода 266 3.2.6. Акузатив и вокатив једнине 267 3.2.7. Инструментал једнине 268 3.2.8. Локатив једнине мушког и средњег рода 269 3.2.9. Облици множине и двојине 270 3.3. Поређење придева 273 4. БРОЈЕВИ 274 4.1. Основни бројеви 274 4.2. Редни бројеви 275 4.3. Збирни бројеви 276 5. ГЛАГОЛИ 277 5.1. Прости глаголски облици 277 5.1.1. Презент атематских глагола 277 5.1.2. Презент тематских глагола 278 5.1.2.1. Прво лице једнине 278 5.1.2.2. Друго лице једнине 278 5.1.2.3. Треће лице једнине 278 5.1.2.4. Прво лице множине 282 5.1.2.5. Друго лице множине 282 5.1.2.6. Треће лице множине 282 5.1.3. Императив 284 5.1.4. Аорист 285 5.1.4.1. Прво и друго лице једнине 285 5.1.4.2. Треће лице једнине 286 5.1.4.3. Прво и друго лице множине 286 5.1.4.4. Треће лице множине 288 5.1.4.5. Облици двојине 288 5.1.5. Имперфекат 288 5.1.6. Партиципи 289 5.1.6.1. Партицип презента активни (ППзА) 289 5.1.6.1.1. Облици једнине 289 5.1.6.1.2. Облици множине и двојине 291 5.1.6.1.3. Губљење ППзА 291 5.1.6.2. Партицип претерита активни (ППрА) 292 5.1.6.2.1. Облици једнине 292 5.1.6.2.2. Облици множине 293 5.1.6.2.3. Губљење ППрА 294 5.1.6.3. Партицип презента пасивни (ППзП) 294 5.1.6.4. Партицип претерита пасивни (ППрП) 295 5.1.7. Инфинитив 298 5.2. Сложени глаголски облици 298 5.2.1. Перфекат 298 5.2.2. Плусквамперфекат 300 5.2.3. Футур I 300 5.2.4. Футур II 121 5.2.5. Потенцијал 301 III.3. ЛЕКСИЧКО-СТИЛИСТИЧКЕ И СИНТАКСИЧКО-СТИЛИСТИЧКЕ ОДЛИКЕ 302 1. ТЕРМИНОЛОГИЧНОСТ 302 1.1. Уводне напомене 302 1.2. Феудализам 302 1.2.1. Владарске титуле и називи 302 1.2.2. Виши и нижи феудални слој 304 1.2.3. Феудалне радне обавезе 306 1.2.4. Феудална давања 307 1.3. Хришћанство 308 1.3.1. Основни религијски појмови 309 1.3.2. Црквена хијерархија 311 1.3.3. Обред 311 1.3.4. Манастир 312 1.4. Право 314 1.4.1. Државна управа 314 1.4.2. Основни правни појмови и правне радње 314 1.4.3. Судски поступак 315 1.4.4. Кривица 316 1.4.5. Посед 317 1.5. Привреда 317 1.5.1. Приходи 317 1.5.2. Мере и новац 317 1.5.3. Својина 318 1.5.4. Пољопривреда 318 1.5.5. Трговина 318 1.5.6. Рударство и производња соли 319 1.6. Сродство 319 1.6.1. Сродство по роду 319 1.6.2. Сродство по браку 321 1.7. Регистар термина 321 1.7.1. Феудализам 321 1.7.2. Хришћанство 325 1.7.3. Право 333 1.7.4. Привреда 337 1.7.5. Сродство 339 2. ОНИМИЧНОСТ 340 2.1. Уводне напомене 340 2.2. Антропонимија 340 2.2.1. Имена владара и чланова владарских породица 341 2.2.2. Имена више и ниже световне властеле 342 2.2.3. Имена зависних људи 345 2.2.4. Имена монаха 347 2.2.5. Проепоними 350 2.3. Топонимија 355 2.3.1. Уводне напомене 355 2.3.2. Хороними 356 2.3.3. Ојконими 356 2.3.3.1. Напомене о пореклу ојконима 356 2.3.3.2. Напомене о семантици ојконима 356 2.3.3.3. Напомене о структури ојконима 357 2.3.4. Микротопоними 361 2.3.5. Хидроними 362 2.3.6. Регистар топонима 363 3. НОМИНАЛНОСТ 381 3.1. Уводне напомене 381 3.2. Фреквенција употребе именица и глагола 381 3.3. Декомпоновање предиката 383 3.4. Номиналне реченице и искази 384 4. ДЕПЕРСОНАЛНОСТ 386 4.1. Уводне напомене 386 4.2. Фреквенција употребе првог и трећег лица 386 4.3. Пасивне конструкције 387 4.3.1. Рефлексивни пасив 387 4.3.2. Партиципски пасив 389 5. КЛИШЕИЗИРАНОСТ 389 5.1. Уводне напомене 389 5.2. Дипломатички формулар испитиваних докумената 389 5.2.1. Писма упућена Дубровнику 389 5.2.2. Потврдне трговачке привилегије упућене Дубровнику 390 5.2.3. Акта игумана манастира Св. Пантелејмона 393 5.2.4. Акта о разграничењу хиландарских метоха 394 5.2.5. Признанице и писма о покладу деспота Ђурђа 394 5.2.6. Манастирске и властеоске даровнице 395 5.2.6.1. Протокол 397 5.2.6.2. Текст 401 5.2.6.3. Есхатокол 405 6. ДИРЕКТИВНОСТ 412 6.1. Уводне напомене 412 6.2. Независне реченице са партикулом da 412 IV. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА 414 IV.1. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА О ГРАФИЈИ И ПРАВОПИСУ 415 1. ГРАФИЈА И ПРАВОПИС ПОЈЕДИНАЧНИХ ПОВЕЉА И ПИСАМА 415 1.1. Уводне напомене 415 1.2. Графијске и правописне одлике повеља и писама деспота Стефана Лазаревића 415 1.3. Графијске и правописне одлике повеља и писама деспота Ђурђа и његових наследника 421 1.4. Закључне напомене 429 2. ОПШТИ ПОГЛЕД НА ГРАФИЈСКЕ И ПРАВОПИСНЕ ОДЛИКЕ 431 2.1. Општи поглед на однос фонема и графема 431 2.2. Графија и правопис у еволутивној перспективи 432 IV.2. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА О ЈЕЗИЧКИМ ОДЛИКАМА 433 1. ЈЕЗИЧКЕ ОДЛИКЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ ПОВЕЉА И ПИСАМА 433 1.1. Уводне напомене 433 1.2. Језичке одлике повеља и писама деспота Стефана Лазаревића 433 1.3. Језичке одлике повеља и писама деспота Ђурђа и његових наследника 443 1.4. Закључне напомене 457 2. ОПШТИ ПОГЛЕД НА ЈЕЗИЧКЕ ОДЛИКЕ 459 2.1. Језичке одлике са аспекта историјске дијалектологије 459 2.2. Језичке одлике са аспекта историје књижевног језика 463 2.3. Језичке одлике са аспекта функционалне стилистике 464 V.СКРАЋЕНИЦЕ ЦИТИРАНЕ ЛИТЕРАТУРЕ 468 VI. SUMMARY 484 Уводна реч Монографија Језик повеља и писама Српске деспотовине представља прерађену и проширену верзију докторске дисертације Језик повеља и исправа деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића која је од- брањена 2011. године на Филолошко-уметничком факултету Универзите- та у Крагујевцу пред комисијом коју су чинили проф. др Радивоје Младе- новић (ментор), проф. др Слободан Реметић и проф. др Јасмина Грковић- Мејџор. Члановима комисије, а особито ментору, аутор се захваљује на ко- рисним сугестијама и несебичној помоћи у свим фазама рада на рукопису. Посебну захвалност на драгоценим коментарима аутор изражава ре- цензентима монографије, проф. др Јасмини Грковић-Мејџор, проф. др Александру Ломи и проф. др Радивоју Младеновићу. Монографија је урађена у оквиру научног пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја бр. 178001 (Историја српског језика). У Крагујевцу, марта 2016. године Аутор I. УВОДНА РАЗМАТРАЊА I.1. ПРИСТУП ТЕМИ И ДОСАДАШЊА ИСТРАЖИВАЊА 1. Приступ. Значај детаљног испитивања језика повеља и писама Српске деспотовине проистиче не само из опште и увек актуелне по- требе да се што већи број наших средњовековних споменика филоло- шки и лингвистички проучи и опише, већ и због чињенице да ови доку- менти имају прворазредни значај за ближе познавање историје српског језика и српске писмености уопште. Овај се значај посебно огледа у две- ма чињеницама: (a) повеље и писма Српске деспотовине припадају јед- ном од најзначајнијих раздобља у историји нашег језика и наше писме- ности – раздобљу краја XIV и прве половине XV века; и (б) из поменутог раздобља веома је мало сачуваних световних споменика са већим уде- лом српског народног језика. У вези са првом чињеницом треба додати и следеће: (аа) раздобљу краја XIV и прве половине XV века припадају неке од најзначајнијих иновација у структури српскога језика – најпре на плану вокализма: /ә/ > /a/, слоготворно /л/ > /у/, /л/ на крају слога > /o/, а затим и на морфосинтаксичком плану: губљење категорије двојине, те у вези с тим, преструктурирање система множинских падежа, губљење партиципа, аналитичке тенденције у деклинацији; (аб) у овоме раздобљу формирали су се, у основним цртама, садашњи штокавски дијалекти (уп. Ивић 1998б: 67); и (ав) из перспективе развоја нашега књижевног језика и наше писмености уопште, ово је једно од најинтензивнијих раздобља писарске и преводилачке делатности, раздобље у коме – у складу са „но- вим духовним струјањима” на јужнословенском простору – правописни и језички узус тежи повратку ћирилометодијевским коренима (уп. Мо- шин 1964, Недељковић 1965, 1975, Грицкат 1978, Грковић-Мејџор 2007в). Сви наведени различити филолошки и лингвистички аспекти овога раздобља преламају се у повељама и писмима Српске деспотовине, што је пресудно одређено самом природом жанра који се одликује употребом српскословенског и српског народног језика у складу са принципом хо- могене диглосије (уп. Грковић-Мејџор 2007а). Због свега реченог, као и због недовољне проучености повеља и пи- сама Српске деспотовине (в. т. 2), испитивање језичких одлика ових до- кумената носи потенцијално велики истраживачки допринос различитим филолошким и лингвистичким дисциплинама: палеографији, историјској граматици и дијалектологији, историји књижевног језика, ономастици и етимологији. 2. Преглед досадашњих истраживања. Иако пословноправна писме- ност представља несумњиво најбоље проучен варијетет српске средњо- вековне писмености, језик повеља и писама Српске деспотовине до данас није монографски описан. Досадашња интересовања за ове документе углавном су се исцрпљи- вала у издавању текстова и истраживању њихових дипломатичких и тек- 17 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ столошких особености, а ређе и у филолошким и лингвистичким прило- зима који су третирали малобројне графијско-правописне и језичке одли- ке појединачних повеља. Преглед који следи обухватиће само оне радо- ве чији је основни предмет филолошко или лингвистичко истраживање појединачних повеља и писама Српске деспотовине. Шире засновани фи- лолошки и лингвистички радови у којима су ови документи само мањи део испитиваног корпуса1, као и издања докумената, дипломатичке и тек- столошке студије2, нису посебно навођени и коментарисани, иако су – разуме се – узети у обзир. Централно место у досадашњим проучавањима повеља и писама Српске деспотовине представља Младеновић 2007. У овој се моногра- фији први пут на једном месту доносе све сачуване повеље и писма де- спота Стефана Лазаревића, како оне настале на територији Србије, тако и оне преписане у дубровачкој канцеларији. Осим издања текстова у ори- гиналној графији, што увек подразумева и критички однос према досада- шњим издањима, новину у едиционој пракси представљају транскрибова- ни и транслитерисани, као и језички осавремењени текстови повеља. Од највећег значаја је и чињеница да у овој монографији А. Младеновић до- носи и фототипске снимке докумената на основу којих је приређено изда- ње. Поред овако приређених текстова повеља и писама, А. Младеновић уз сваки од сегмената издања текста даје и филолошке коментаре, док је- зик докумената у целини остаје изван предмета проучавања. Подстакнути овом монографијом, као и издањем повеља и писама кнеза Лазара од истога аутора (Младеновић 2003), настали су паралeлно и независно од нашега истраживања и неколики прилози који третирају појединачна питања из опсега овога рада. У Младеновић 2007/2008 разматра се степен присуства и функције дебелог јера у повељама и писмима кнеза Лазара и деспота Стефана у контексту јављања новога типа правописа почев од друге половине XIV века. Аутор запажа постепено ширење ове графеме у испитиваним документима идући ка крају XIV века односно ка првим деценијама XV века, као и њену недоследну употребу у позицијама у којима се очекује према начелима предвиђеним правописном реформом бугарског патријарха Јевтимија. Предмет истраживања у Стијовић 2008а су неке од најважнијих одлика српског народног језика у повељама и писмима кнеза Лазара и деспота Стефана. Ауторка констатује присуство екавске замена стсрп. /ѣ/, одсуство промене /ә/ > /а/, одсуство промене слоготворнога /л/ > /у/, као и одсуство промене сонанта /л/ на крају слога. Поред ових одлика, ауторка 1 Централно место овде заузимају монографије Павловић 2006 и 2009а. 2 Детаљан осврт на старија издања повеља и писама деспота Стефана налази се у Младеновић 2007. Целовито критичко издање повеља и исправа деспота Ђурђа излази из оквира овога рада, стога ће овде хронолошким редом бити наведена само најосновнија литература која обухвата досадашња најважнија издања, преводе и дипломатичке студије: Карано-Твртковић 1840, Аврамовић 1847, Пуцић 1858, 1868, Леонид 1868, Акта 1873, Стојановић 1890, Јиречек 1892, Новаковић 1912, Actes 1915, Соловјев 1926, Стојановић 1929, 1934, Lascaris 1935, Синдик 1978, Actes 1982а, 1982b, Ћирковић 1983, Ивић–Ђурић–Ћирковић 1989, Živković–Bojanin–Petrović 2000, Богдановић 2000, Бубало 2001, Трифуновић 1996, 2004. 18 Владимир Поломац ■ запажа и један број гласовних и обличких особина које се налазе и у сав- ременом косовско-ресавском дијалекту: замена консонантске групе -вљ- у -љ- и чр- у цр-, наставак -е (< -ѣ) у лок. јд. именица ж. р. некадашњих -ā- основа, облици личних заменица мене и себе у дат. једнине, настав- ци некадашње непалаталне промене у облицима заменичко-придевске деклинације, заменичке енклитике ни и ви у дат. множине, присвојна за- меница њојан, -а, -о, глаголска енклитика 3. л. мн. те (инфинитив хоте- ти) и партикуле -зи и -ј. У Стијовић 2008б разматра се распоред енклити- ка у повељама кнеза Лазара и деспота Стефана. Најважнији резултат ово- га прилога представљају примери чувања старијег редоследа енклитика у вези заменичке и глаголске енклитике. Најважнијим графијско-правописним и језичким одликама једног броја повеља и писама деспота Стефана бавила се Г. Јовановић у низу својих радова. У Јовановић 1989а опширније се разматра садржај повеље деспота Стефана манастирима Тисмани и Водици из 1406. године, а на- воде се и најважније правописне, фонетске и морфолошке особине. Јова- новић 1999 доноси опширније излагање о аутентичности повеље деспо- та Стефана Великој Лаври из 1414/1415. године, као и најважније палео- графске, правописне и фонетске одлике. У Јовановић 2000 наводе се при- мери за неке од важнијих језичких особина народног језика у већем броју повеља и писама (укупно тринаест): из фонетике: предлог и префикс у, консонанти ћ и ђ; из морфосинтаксе: наставак -у у лок. јд. именица м./с. рода, заменичке енклитике ни и ви, заменица тко, иновације у конјуга- цији, старији распоред енклитика; из творбе речи: партикуле зи и ј; из лексике: именице древо и племенство, заменица који годе, прилог напре- да, везници ако, јере, како што, предлог и прилог пређе. У двама краћим прилозима Г. Јовановић се бавила неким лексичким питањима у повеља- ма деспота Стефана и деспота Ђурђа. У Јовановић 2001а на материјалу трију повеља издатих Хиландару разматрају се четири лексичка слоја: црквенословенизми, лексика грађена према црквенословенском моделу, титуле и звања и родбински називи, док се у Јовановић 2001б анализира само обредна лексика, овога пута и на материјалу повеља деспота Ђурђа. Иако не представља језичку, већ палеографску студију, овде се неизо- ставно мора поменути Јерковић 1996, рад којим је обухваћен и материјал једног броја повеља и писама Српске деспотовине (в. т. 4.6). За један број словних облика, поред описа, ауторка разматра и употребу, тако да је сту- дија важна и са аспекта графије и правописа. Неколико напомена о интерпункцији и акцентуацији трију повеља и писама деспота Стефана из последње деценије XIV века (Писмо кнегиње Милице и деспота Стефана Дубровнику из 1392. године, Повеља кнегиње Милице и деспота Стефана Великој Лаври из 1394–1395. године) налази се у студији Недељковић 1971. Језику у повељама и писмима деспота Ђурђа Бранковића и његових наследника посвећена су само два рада вредна помена. У Ивић 1989 разматрају се правописне и језичке одлике Есфигменске повеље деспота Ђурђа. Аутор полази од структуре повеље, те у вези са тим анализира 19 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ распоред елемената српскословенског и српског народног језика, њихову функционалну дистрибуцију, посебно и њихово међусобно прожимање и уклапање у тексту повеље. Анализа правописних одлика углавном се задржава на најважнијим одликама које конституишу правопис ресавске школе, док је испитивање језичких црта углавном у функцији историјске дијалектологије. Најважнији закључак правописне и језичке анализе тиче се акцентуације: „Дворски писар деспота Ђурђа имао је у свом језику доследно непренесене старе акценте и уз то потпуно сачуван стари систем вокалских дужина” (Ивић 1989а: 17). У Младеновић 2009/2010 разматрају се најважније фонетске и фонолошке одлике (судбина изговорног полугласника, слоготворног /л/, /л/ на крају слога и групе вс-) једног броја повеља и писама Вука Бранковића и његових наследника. У току израде овога рада објављено је више наших прилога о гра- фијским, правописним и језичким одликама докумената обухваћених овим истраживањем (уп. Поломац 2009б, 2010, 2012а, 2012б, 2012в, 2012г, 2012д, 2013а, 2013б, 2013в, 2015а, 2015б). 20 Владимир Поломац ■ I.2. ИСТРАЖИВАЧКИ КОРПУС 1. Регистар испитиваних докумената. – Истраживањем су обухваћени следећи документи (наведени према хронологији постанка)3: (1) МД 1392 – Писмо кнегиње Милице и кнеза Степана (Стефана) Дубровчанима (пре 6. августа 1392. год.). Рукопис представља оригинал (уп. Стојановић 1929: 185). Укупно 5 редова. Издање у оригиналној графији са освртом на ранија издања и филолошким напомeнама у Младеновић 2007: 19. Фотографски снимак у Младеновић 2007: 87–88. (2) ЈП 1395 – Први примерак повеље монахиње Јевгеније са си- новима кнезом Стефаном и Вуком светогорском манастиру Св. Пантелејмону (Ново Брдо, 8. јуна 1395. године). Вероватно оригинал (уп. Actes 1982b: 185). Укупно 66 редова. Изда- ње у оригиналној графији са освртом на ранија издања и филолошким коментарима у Младеновић 2007: 293–298. Транскрибован и језички осавремењен текст са филолошким напоменама у Младеновић 2007: 302–305, 306–308, 309–313. Фотографски снимак у Младеновић 2007: 335–338. (3) ЈЛ 1394–1395 – Повеља монахиње Јевгеније са синовима кнезом Стефаном и Вуком Великој Лаври Св. Атанасија на Светој Гори (између 1. септембра 1394. и 31. августа 1395. године). Рукопис представља оригинал (Actes 1982a: 185). Укупно 29 редо- ва. Издање у оригиналној графији са освртом на ранија издања и фи- лолошким коментарима, као и транскрибован и језички осавремењен текст са одговарајућим филолошким напоменама у Младеновић 2007: 223–228. Фотографски снимак у Младеновић 2007: 267–270. 3 За сваки испитивани документ наведени су следећи подаци: а) скраћеница документа – саста- вљена је најчешће од почетних слова адресанта (уколико их има више, онда од почетног слова првога) и адресата и године издавања документа, осим у случајевима када адресант и/или адре- сат нису познати (Н 1396, И 1402–1422, Х1 1454, Х2 1454); б) условни назив документа којим се идентификују адресант и адресат, као и место издавања документа (уколико је познато), да- тум издавања (на основу самога документа или посредно) и податак о имену писара (уколико је наведен у документу); в) процена о аутентичности документа (оригинал, копија или препис); г) број редова; д) библиографски податак о издању текста или филолошкој и дипломатичкој сту- дији којом је текст обухваћен, при чему није претендовано на библиографску исцрпност, већ је навођено најновије или најприступачније издање; е) библиографски податак о снимку који је коришћен приликом истраживања. Архивски идентитет снимка или оригинала навођен је само изузетно, само када је изостајала одговарајућа филолошка или дипломатичка студија о повељи (уп. у регистру ЂР 1428–1429, ЂР 1429–1430, РК 1430–1431 и РК 1433). 21 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ (4) Н 1396 – Акт игумана Никодима о оснивању двадесет адрфата у манастиру Св. Пантелејмона на Светој Гори (1396. године). Рукопис представља фрагмент копије (уп. Actes 1982b: 182). Укуп- но 119 редова. Опис повеље и дипломатичке особености у Actes 1982b: 182–184. Издање у оригиналној графији са освртом на ранија издања и филолошким коментарима, као и транскрибован и језички осавре- мењен текст са одговарајућим филолошким напоменама у Младеновић 2007: 315–328. Фотографски снимак у Младеновић 2007: 340–342. (5) ЈЛ 1398 – Повеља монахиње Јевгеније манастиру Великој Лаври Св. Атанасија (манастир Жупањевац југоисточно од Рековца, 1. августа 1398. године, писар Радич Дртьц). Рукопис представља оригинал (Actes 1982a: 187). Укупно 30 ре- дова. Издање текста у оригиналној графији са освртом на ранија из- дања и филолошким коментарима, као и транскрибован и језички оса- времењен текст са одговарајућим филолошким напоменама у Младено- вић 2007: 229–236. Фотографски снимак у Младеновић 2007: 271–274. (6) ЈП 1400 – Други примерак (одломак) повеље монахиње Јевге- није са синовима светогорском манастиру Св. Пантелејмону (Ново Брдо, 8. јуна, 1400. године). Рукопис представља други примерак (копију) оригинала (уп. Actes 1982b: 185). Није сачувана целина већ само фрагмент од 31 реда (укљу- чујући и потписе). Издање у оригиналној графији са освртом на ранија издања и филолошким коментарима, као и транскрибован и језички осавремењен текст са одговарајућим филолошким напоменама у Мла- деновић 2007: 299–302, 305–306, 308–313. Фотографски снимак у Мла- деновић 2007: 339. (7) СХ 1392–1402 – Повеља кнеза Стефана, мајке кнегиње Милице и брата Вука манастиру Хиландару (1392(?)–1402. године). Рукопис представља „недовршени препис или концепт” (уп. Синдик 1998: 74, Шуица 2004: 107). Укупно 34 реда. Опис, историјски контекст са другим повељама, издање у оригиналној графији са освртом на ра- нија издања, превод, дипломатичка студија и фотографија у Шуица 2003: 107–123. Издање у оригиналној графији са освртом на ранија издања и филолошким коментарима, као и транскрибован и језички осавремењен текст са одговарајућим филолошким напоменама у Младеновић 2007: 155–162. Фотографски снимак у Младеновић 2007: 200–201. (8) ЈХ 1394–1402 – Повеља монахиње Јевђеније са синовима госпо- дином кнезом Стефаном и господином Вуком Пиргу Св. Васи- лија (1394–1402. године). Рукопис вероватно представља оригинал (уп. Синдик 1998: 74–75). Укупно 47 редова. Издање у оригиналној графији са освртом на ранија 22 Владимир Поломац ■ издања и филолошким коментарима, као и транскрибован и језички оса- времењен текст са одговарајућим филолошким напоменама у Младено- вић 2007: 163–173. Фотографски снимак у Младеновић 2007: 201–206. (9) ЈД 1397–1402 – Повеља монахије Јевгеније манастиру Високим Дечанима (1397–1402. године). Рукопис представља оригинал. Сачувано је укупно 60 редова. Из- дање текста у оригиналној графији са освртом на ранија издања и фи- лолошким коментарима, као и транскрибован и језички осавремењен текст са одговарајућим филолошким напоменама у Младеновић 2007: 391–398. Фотографски снимак у Младеновић 2007: 399–402. (10) СЈ 1404–1405 – Повеља деспота Стефана деспотици монахињи Јевпраксији (1. септембар 1404–31. август 1405. године). Рукопис представља оригинал (уп. Веселиновић 2002: 133). Укупно 35 редова. Историјат, опис, издање у оригиналној графији са освртом на ранија издања, превод, дипломатичка студија и фотографија у Весели- новић 2002: 131–142. Издање текста у оригиналној графији са освртом на ранија издања и филолошким коментарима, као и транскрибован и језички осавремењен текст са одговарајућим филолошким напоменама у Младеновић 2007: 175–181. Фотографски снимак у Младеновић 2007: 207–208. (11) СД 1405 – Повеља деспота Стефана Дубровнику (Борач у Гружи, 2. децембра 1405. године). Рукопис представља оригинал (уп. Стојановић 1929: 204; Доку- менти 1956: 22). Укупно 46 редова укључујући и потпис. Издање текста у оригиналној графији са освртом на ранија издања и филолошким ко- ментарима, као и транскрибован и језички осавремењен текст са одго- варајућим филолошким напоменама у Младеновић 2007: 43–51. Фото- графски снимак у Младеновић 2007: 113–116. (12) МД 1405 – Повеља Маре Бранковић и синова Дубровнику (Вучји Трн, 29. децембра 1405. године). Рукопис представља оригинал (уп. Документи 1956: 22; Бубало 2001: 100). Укупно 43 реда. Издање текста у Стојановић 1929: 151–154. Фотографски снимак у Документи 1956, табла XIX. (13) СТ 1406 – Повеља деспота Стефана манастирима Тисмани и Во- дици у Румунији (1406. године). Рукопис представља оригинал (уп. Ћирковић 1956: 148–150; Мла- деновић 2007: 352). Укупно 32 реда. Издање текста у оригиналној гра- фији са освртом на ранија издања и филолошким коментарима, као и транскрибован и језички осавремењен текст са одговарајућим фило- лошким напоменама у Младеновић 2007: 351–356. Фотографски сни- мак у Младеновић 2007: 357. 23 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ (14) МХ 1406 – Повеља госпође Маре Бранковић и синова Хиланда- ру (15. октобра, 1406. године). Рукопис представља оригинал (уп. Синдик 1998: 76–77). Поред по- веље Дубровчанима од 29. децембра 1405. године једини „несумњи- во аутентичан документ Бранковића из овога раздобља” (Бубало 2001: 100). Укупно 45 редова. Опис рукописа, издање текста у оригиналној графији са освртом на ранија издања и дипломатичка студија у Бубало 2001: 100–105. Фотографски снимак у Бубало 2001: 105. (15) СЛ 1407а – Повеља (А) деспота Стефана Великој Лаври Св. Ата- насија на Св. Гори (5. јануара 1407. године). Рукопис представља оригинал (уп. Actes 1982a: 189–190). Укупно 78 редова. Опис рукописа и дипломатичка анализа у Actes 1982a: 189– 190. Издање у оригиналној графији са освртом на ранија издања и фи- лолошким коментарима, као и транскрибован и језички осавремењен текст са одговарајућим филолошким напоменама у Младеновић 2007: 237–246. Фотографски снимак у Младеновић 2007: 275–279. (16) СЛ 1407б – Повеља (Б) деспота Стефана Великој Лаври Св. Ата- насија на Св. Гори (5. јануара 1407. године). Рукопис представља копију (уп. Actes 1982a: 189–190) која се садр- жински не разликује од оригинала (уп. Младеновић 2007: 237). Укупно 76 редова. Опис рукописа и дипломатичка анализа у Actes 1982a: 189– 190. Издање у оригиналној графији са освртом на ранија издања и фи- лолошким коментарима, као и транскрибован и језички осавремењен текст са одговарајућим филолошким напоменама у Младеновић 2007: 246–252. Фотографски снимак у Младеновић 2007: 280–282. (17) СХ 1406–1407 – Повеља деспота Стефана Хиландару (1406– 1407. године). Рукопис представља оригинал (уп. Синдик 1998: 77; Младеновић 2007: 184). Укупно 42 реда. Издање у оригиналној графији са освртом на ранија издања и филолошким коментарима, као и транскрибован и језички осавремењен текст са одговарајућим филолошким напоменама у Младеновић 2007: 183–190. Фотографски снимак у Младеновић 2007: 210–211. (18) МП 1403–1408 – Повеља Маре Бранковић и синова манастиру Св. Павлу (између 1403. и 1408. године). Рукопис вероватно представља оригинал (уп. Синдик 1978: 191). На опрез приликом процене аутентичности упућује грешка у датуму повеље, као и чињеница да је на месту печата привезан метални ти- пар с негативно усеченим именом vl(q)kq (Бубало 2001: 79, нап. 10). Укупно 27 редова. Опис рукописа, анализа датума, преглед ранијих из- дања у Синдик 1978: 191–192. Последње издање и превод на енглески у 24 Владимир Поломац ■ Živković–Bojanin–Petrović 2000: 131–133. Фотографски снимак у Син- дик 1978 (бр. 3). (19) ЂП 1410 – Повеља деспота Ђурђа са мајком Маром и братом Ла- заром манастиру Св. Павла (Пећ, 15. новембра 1410. године, пи- сар Новак дијак). О аутентичности повеље исп. Синдик 1978: 194: „За сам текст не би се могло рећи да је оригинал. Пре ће бити да је ово препис или кон- цепт. На такав закључак упућује неуредност писма. Не само да су поје- дина слова неразумљиво написана, него су прецртане групе речи, док су неке речи прецртаване да би касније поново биле дописане. Све то говори о журби писара и одудара од осталих повеља Бранковића.” Укупно 19 редова. Опис повеље и исправка Стојановићевог издања у Синдик 1978: 193–194. Фотографски снимак у Синдик 1978, документ бр. 5. (20) СХ 1411 – Повеља деспота Стефана Хиландару (Јагодна, 8. јуна 1411. године). Рукопис представља оригинал (уп. Синдик 1998: 78). Укупно 56 ре- дова. Издање текста у оригиналној графији са освртом на ранија изда- ња и филолошким коментарима, као и транскрибован и језички осавре- мењен текст са одговарајућим филолошким напоменама у Младеновић 2007: 191–199. Фотографија снимка у Младеновић 2007: 214–219. (21) СМ 1413 – Повеља деспота Стефана Милешеви (1413. године или нешто касније). Рукопис представља оригинал (уп. Веселиновић 2003: 193). Укуп- но 37 редова. Опис и историјат повеље, издање у оригиналној графији са освртом на ранија издања, превод и дипломатичке особености у Ве- селиновић 2003: 193–203. Издање текста у оригиналној графији са освр- том на ранија издања и филолошким коментарима, као и транскрибо- ван и језички осавремењен текст са одговарајућим филолошким напо- менама у Младеновић 2007: 361–366. Фотографија снимка Младеновић 2007: 367–368. (22) СЛ 1414–1415 – Повеља деспота Стефана Великој Лаври Св. Ата- насија на Св. Гори (1. септембар 1414–31. август 1415. године). Рукопис представља оригинал (уп. Actes 1982a: 192). Укупно 21 ред. Издање текста у оригиналној графији са освртом на ранија издања и филолошким коментарима, као и транскрибован и језички осавре- мењен текст са одговарајућим филолошким напоменама у Младеновић 2007: 253–257. Фотографски снимак у Младеновић 2007: 283–284. 25 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ (23) СВ 1417 – Повеља деспота Стефана светогорском манастиру Ва- топеду (2. јула 1417. године). Рукопис представља оригинал (уп. Lascaris 1935: 16). Укупно 47 редова. Опис повеље у Lascaris 1935: 16. Издање текста у оригиналној графији са освртом на ранија издања и филолошким коментарима, као и транскрибован и језички осавремењен текст са одговарајућим фило- лошким напоменама у Младеновић 2007: 371–378. Фотографски сни- мак у Младеновић 2007: 379–382. (24) ЂП 1419 – Повеља деспота Ђурђа и госпође Јерине манастиру Св. Павла на Св. Гори (Вучји Трн, 15. новембра 1419. године, пи- сар Богдан). Рукопис вероватно представља оригинал (уп. Синдик 1978: 194). Укупно 37 редова. Опис повеље у Синдик 1978: 194–195. Издања текста у оригиналној графији у Стојановић 1890: 32–33 и Новаковић 1912: 530–531. Фотографски снимак у Синдик 1978, документ бр. 6. (25) И 1402–1422 – Акт игумана Илариона о оснивању два адрфата у манастиру Св. Пантелејмона на Св. Гори (између 1402. и 1422. године). Рукопис представља оригинал (уп. Actes 1982b: 188). Укупно 35 редова. Опис повеље и дипломатичке особености у Actes 1982b: 188– 189. Издање текста у оригиналној графији са освртом на ранија издања и филолошким коментарима, као и транскрибован и језички осавре- мењен текст са одговарајућим филолошким напоменама у Младеновић 2007: 329–334. Фотографски снимак у Младеновић 2007: 343. (26) ЂД 1424 – Писмо деспота Ђурђа Бранковића Дубровчанима (април, 1424. године). Рукопис представља оригинал (Стојановић 1929: 167). Укупно 6 редова. Издање текста у Стојановић 1929: 167. Оригинал у Хисто- ријском архиву Дубровника (Прилози разним серијама IVc 21). Фото- графски снимак из корпуса научног пројекта Историја српског језика Филозофског факултета у Новом Саду. (27) СЛ 1427 – Повеља деспота Стефана Великој Лаври Св. Атана- сија на Св. Гори (20. јануара 1427. године). Рукопис представља оригинал (уп. Actes 1982a). Укупно 52 реда. Опис повеље и дипломатичка особености у Actes 1982a: 194–195. Издање у оригиналној графији са освртом на ранија издања и фило- лошким коментарима, као и транскрибован и језички осавремењен текст са одговарајућим филолошким напоменама у Младеновић 2007: 259–266. Фотографски снимак у Младеновић 2007: 285–289. 26 Владимир Поломац ■ (28) ЂВ 1427–1428 – Повеља деспота Ђурђа светогорском манастиру Ватопеду (између 1427. и 1428. године). Рукопис највероватније представља копију (Lascaris 1935: 17). Укупно 31 ред. Опис повеље и издање у оригиналној графији у Lascaris 1935: 17–18. Фотографски снимак из фонда Центра за историју и циви- лизацију Византије (Париз). (29) ЂД 1428 – Повеља деспота Ђурђа Дубровнику (Некудим, 28. де- цембар 1428. године). Рукопис представља оригинал (Стојановић 1934: 21). Укупно 54 реда. Издање текста у оригиналној графији у Стојановић 1934: 11–21. Фотографски снимак у Спремић 1996. (30) ЂП 1427–1429 – Повеља деспота Ђурђа светогорском манастиру Св. Пантелејмону (између 1427. и 1429. године). Рукопис вероватно представља оригинал (уп. Actes 1982b: 189– 190). Укупно 34 реда. Опис и дипломатичка анализа у Actes 1982b: 189– 190. Издања у оригиналној графији у Šafarik 1868: 285–287, Новако- вић 1912: 527–528. Фотографски снимак у Actes 1982b, табла XLI, 15. (31) ЂР 1428–1429 – Повеља деспота Ђурђа великом челнику Радичу (између 1. септембра 1428. и 31. августа 1429. године). Рукопис највероватније представља оригинал. Укупно 45 редова. Издање текста у оригиналној графији у Стојановић 1890: 3–4. Фото- графски снимак у Архив САНУ, 8885/1 (снимио В. Мошин). (32) ЂЕ 1429 – Повеља деспота Ђурђа манастиру Есфигмену (Жича, 11. септембра 1429. године). Рукопис представља оригинал. Укупно 28 редова. Издање текста у оригиналној графији П. Ивића и превод Д. Стефановића у Ивић–Ђу- рић–Ћирковић 1989: 10–11. Фотографски снимак у Ивић 1989: 14–15. (33) ЂР 1429–1430 – Повеља деспота Ђурђа великом челнику Радичу (између 1. септембра 1429. и 31. августа 1430. године). Рукопис представља оригинал. Укупно 35 редова. Издање текста у оригиналној графији у Стојановић 1890: 4–5. Фотографски снимак у Архив САНУ, 8885/2 (снимио В. Мошин). (34) ЂР 1430 – Повеља деспота Ђурђа великом челнику Радичу (око 1430. године). Рукопис представља оригинал (уп. Синдик 1978: 195). Укупно 33 реда. Опис повеље у Синдик 1978: 195–196. Издање у оригиналној гра- фији у Стојановић 1890: 5, Новаковић 1912: 531–532. Фотографски снимак у Синдик 1978, документ бр. 7. 27 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ (35) РК 1430–1431 – Повеља великог челника Радича светогорском манастиру Кастамониту (између 1. септембра 1430. и 31. августа 1431. године). Рукопис вероватно представља оригинал. Укупно 29 редова. Издање текста у оригиналној графији са освртом на ранија издања, транскрибован и језички осавремењен текст повеље у Поломац 2009б. Фотографски снимак у Архив САНУ 8885/3 (снимио В.Мошин). (36) ЂВ 1432 – Повеља деспота Ђурђа светогорском манастиру Вато- педу (1432. године). Рукопис представља оригинал (Lascaris 1935: 19). Укупно 37 редо- ва. Опис повеље и издање текста у Lascaris 1935: 19–20. Фотографски снимак из фонда Центра за историју и цивилизацију Византије (Париз). (37) РВ 1432 – Повеља великог челника Радича светогорском мана- стиру Ватопеду (Некудим, 28. марта 1432. године). Рукопис представља оригинал (Lascaris 1935: 18). Укупно 19 редо- ва. Опис повеље и издање текста у Lascaris 1935: 18–19. Фотографски снимак из фонда Центра за историју и цивилизацију Византије (Париз). (38) РК 1433 – Повеља великог челника Радича светогорском мана- стиру Кастамониту (22. мај 1433. године). Рукопис представља оригинал. Укупно 56 редова. Издање текста у оригиналној графији у Стојановић 1890: 34–36 и Новаковић 1912: 549– 553. Фотографски снимак у Архив САНУ 8885/4 (снимио В. Мошин). (39) ЂЛ 1429–1439 – Повеља деспота Ђурђа Великој Лаври Св. Ата- насија на Св. Гори (између 1429. и 1439. године). Рукопис вероватно представља оригинал (уп. Actes 1982a: 195). Сачувани фрагмент од 46 редова. Опис повеље и дипломатичке особе- ности у Actes 1982a: 195–197. Издање текста у оригиналној графији у Новаковић 1912: 501–502 и Анастасијевић 1922: 16–17. Фотографски снимак у Actes 1982a, табла XIII. (40) ЂД1 1445 – Повеља деспота Ђурђа Дубровнику (Смедерево, 17. септембар 1445. године). Рукопис представља оригинал (уп. Стојановић 1934: 21; Докумен- ти 1956: 23). Укупно 43 реда. Издање текста у оригиналној графији у Стојановић 1934: 11–21. Фотографски снимак у Документи 1956, та- бла XXIV. (41) ЂД2 1445 – Повеља деспота Ђурђа и сина му Лазара Дубровни- ку (Смедерево, 17. септембра 1445. године). Рукопис представља оригинал. Укупно 21 ред. Издање текста у оригиналној графији у Стојановић 1934: 30–32. Фотографски снимак 28 Владимир Поломац ■ из фонда пројекта Историја српског језика Филозофског факултета у Новом Саду. (42) ЂЛ 1452 – Повеља деспота Ђурђа манастиру Великој Лаври Св. Атанасија на Св. Гори (Смедерево, 16. фебруара 1452. године). Рукопис представља оригинал (уп. Actes 1982a: 197). Укупно 94 реда. Опис повеље и дипломатичке особености у Actes 1982a: 197–200. Издање текста у оригиналној графији у Ћирковић 1983: 93–96. Фото- графски снимак у Actes 1982a, табла XIV–XVI. (43) Х1 1454 – Акт о одређивању хиландарских међа са Хочом и Јан- чиштем (12. јануар 1454. године). Рукопис представља оригинал (Синдик 1998: 98). Укупно 23 реда. Издање текста у оригиналној графији у Соловјев 1926: 214–215. Фо- тографски снимак из фонда научног пројекта Историја српског језика Филозофског факултета у Новом Саду. (44) Х2 1454 – Акт о утврђивању међа манастира Хиландара и Св. Архангела (1454. године). Рукопис представља оригинал (Синдик 1998: 98–99). Укупно 25 редова. Издање текста у оригиналној графији у Соловјев 1926: 215–216. Фотографски снимак из фонда научног пројекта Историја српског јези- ка Филозофског факултета у Новом Саду. (45) ЂВ 1456 – Повеља деспота Ђурђа и деспота Лазара грачанском митрополиту Венедикту (Смедерево, 6. септембра 1456. године, писар логотет Степан Ратковић). Рукопис представља оригинал (уп. Синдик 1978: 200). Укупно 19 редова. Опис повеље у Синдик 1998: 200. Издање текста у оригиналној графији у Стојановић 1890: 5–6 и Новаковић 1912: 532 (извод) и 755– 756 (у целини). Фотографски снимак у Синдик 1978, документ бр. 13. (46) Л1 1457 – Признаница деспота Лазара Бранковића о пријему дела очеве оставе (12. августа 1457. године). Рукопис представља оригинал. Укупно 16 редова. Издање текста у оригиналној графији и фотографски снимак у Порчић 2014: 215–239. (47) С1 1457 – Признаница деспота Стефана Бранковића о пријему дела очеве оставе (12. августа 1457. године). Рукопис представља оригинал. Укупно 17 редова. Издање текста у оригиналној графији и фотографски снимак у Порчић 2014: 215–239. (48) Г 1457 – Потврда о подизању дела драгоцености деспота Ђурђа Бранковића депонованих до 18. новембра 1457. године (18. но- вембар 1457. године, писар игуман Јефросим). 29 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Рукопис представља оригинал. Укупно 4 реда. Издање текста у оригиналној графији у Стојановић 1934: 30. Фотографски снимак из фонда научног пројекта Историја српског језика Филозофског факул- тета у Новом Саду. (49) ЛР 1457 – Повеља деспота Лазара Бранковића ризничару Ра- дославу (4. децембар 1457. године, Смедерево, писар велики ло- готет Степан Ратковић). Рукопис представља оригинал (уп. Lascaris 1935: 20). Укупно 18 редова. Издање текста у оригиналној графији у Lascaris 1935: 20–21. Фотографски снимак из фонда Центра за историју и цивилизацију Ви- зантије (Париз). (50) Л2 1457 – Признаница деспота Лазара Бранковића о пријему остатка очеве оставе (14. децембар 1457. године, Смедерево). Рукопис представља оригинал. Укупно 24 реда. Издање текста у оригиналној графији и фотографски снимак у Порчић 2014: 215–239. (51) С2 1457 – Признаница деспота Стефана Бранковића о пријему остатка очеве оставе (14. децембар 1457, Смедерево). Рукопис представља оригинал. Укупно 24 реда. Издање текста у оригиналној графији и фотографски снимак у Порчић 2014: 215–239. (52) ЛД 1457 – Писмо деспота Лазара Бранковића Дубровнику којим потврђује да је примио остатак очеве оставе (22. децембар 1457. године). Рукопис представља оригинал. Укупно 22 реда. Издање текста у оригиналној графији и фотографски снимак у Порчић 2014: 215–239. 2. Методолошке и друге напомене о корпусу Повеље и писма обухваћени истраживањем припадају – како пока- зује наведени регистар – периоду од последње деценије XIV века (узи- ма се најкасније 1392. година као последња могућа година издавања МД 1392) до шесте деценије XV века (тачније до 22. децембра 1457. године када је издато ЛД 1457). У корпус су унети не само документи који су настали за време трајања Српске деспотовине (1402–1459), већ и повеље и писма кнеза Стефана Лазаревића, који су настали у годинама непосред- но пре његовог проглашења за деспота. Само у мањем броју докумената (укупно осамнаест) налазе се пода- ци о месту настанка: ЈП 1395 и ЈП 1400 – Ново Брдо; ЈЛ 1398 – манастир Жупањевац (у Левчу, југоисточно од Рековца); СД 1405 – град Борач (у Гружи); ГД 1405 и ЂП 1419 – Вучји Трн (данашњи Вучитрн); ЂП 1410 – Пећ; СХ 1411 – Јагодна (данашња Јагодина); ЂД 1428 и РВ 1432 – Неку- дим (недалеко од данашње Смедеревске Паланке); ЂЕ 1429 – манастир 30 Владимир Поломац ■ Жича; ЂД1 1445, ЂД2 1445, ЂЛ 1452, ЂВ 1456, ЛР 1457, Л2 1457 и С2 1457 – Смедерево. Писари испитиваних повеља и писама најчешће су остајали ано- нимни. Ипак, у неколико случајева располажемо њиховим именима: Ра- дич Дртьц писао је ЈЛ 1398, Новак дијак ЂП 1410 (милосник је Алекса дијак4), Богдан ЂП 1419, велики логотет Степан Ратковић ЂВ 1456 и ЛР 1457, а Г 1457 игуман Јефросим. С обзиром на чињеницу да је велики ло- готет Степан Ратковић био писар у канцеларији Бранковића од 1450. до 1458. године (уп. Спремић 1996: 498), разложно је претпоставити да је писао, или барем конципирао, и друге документе настале у овом перио- ду– ЂЛ 1452, Л1 1457, С2 1457, Л2 1457, С2 1457, ЛД 1457. Од укупно педесет два документа која су обухваћена истраживањем у седамнаест се као издавалац помиње деспот Стефан, од тога у шест до- кумената заједно са мајком кнегињом Милицом (монахињом Јевгенијом) (МД 1392, ЈП 1395, ЈЛ 1394–1395, ЈП 1400, СХ 1392–1402, ЈХ 1394– 1402), а у једанаест докумената самостално, или као први издавалац (СЈ 1404–1405, СД 1405, СТ 1406, СЛа 1407, СЛб 1407, СХ 1406–1407, СХ 1411, СМ 1413, СХ 1414–1415, СВ 1417, СЛ 1427). Поред ових докуме- ната корпусу су придружена и два документа која је самостално издала монахиња Јевгенија (ЈЛ 1398, ЈД 1397–1402), као и два документа која су у непосредној вези са монахињом Јевгенијом и кнезом (деспотом) Стефа- ном, а која су издали игумани манастира Св. Пантелејмона на Св. Гори, Никодим (Н 1396) и Иларион (И 1402–1422). У деветнаест докумената помиње се као издавалац деспот Ђурађ, од тога у три документа заједно са мајком Маром Бранковић и браћом Гр- гуром и Лазарем (ГД 1405, МХ 1406, ГП 1403–1408), а у шеснаест до- кумената самостално, или као први издавалац (ЂП 1410, ЂП 1419, ЂД 1424, ЂВ 1427–1428, ЂД 1428, ЂП 1427–1429, ЂР 1428–1429, ЂЕ 1429, ЂР 1429–1430, ЂР 1430, ЂВ 1432, ЂЛ 1429–1439, ЂД1 1445, ЂД2 1445, ЂЛ 1452, ЂВ 1456). Овим документима придружене су и три повеље које је издао велики челник Радич (РК 1430–1431, РВ 1432, РК 1433), власте- лин деспота Стефана и деспота Ђурђа5. Корпусу повеља и писама деспо- та Ђурђа придружена су и два акта о разграничењу међа манастира Хи- ландара (Х1 1454 и Х2 1454), као и седам докумената који су настали не- 4 М. Благојевић (2001: 174) износи мишљење да је Алекса дијак био „канцелар” деспота Ђурђа, јер се само тако може објаснити чињеница да је управо њему поверена дужност милосника, од- носно, извршиоца правне радње у поменутој повељи. 5 За време кнеза и деспота Стефана (1389–1427) челник, а за време деспота Ђурђа (1427–1456) ве- лики челник, овај властелин се након смрти своје жене замонашио у манастиру Кастамониту до- бивши име Роман. Према мишљењу С. Новаковића (1881), Радич је постао јунак српске народне поезије, где се јавља под именима Змај, Змај-Огњени, Змај од огња, Змај-Облачић, Облак, Обла- чина или једноставно Облачић Раде. О челнику Радичу исп. и у Тошић 1976, Шкриванић 1973, Спремић 1994: 116–119; 170–173; 204–205. Велики челник Радич издао је 1431. године ктиторску повељу манастиру Враћевшници (на истоименој реци између Крагујевца и Горњег Милановца), која је сачувана само у запису „W starago rMsovoly”, који је изведен на стубу манастира (са десне стране врата на која се улази из женске у мушку цркву) „povelenJemq prywsve{enago patriarha srqbskago kir arsenia” 1737. године (уп. Милићевић 1867: 33). 31 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ посредно пред пад Српске деспотовине, а који су повезани са његовим наследницима: поред једне кратке признанице о подизању драгоцености депонованих у Дубровнику (Г 1457), у овој групи се налазе четири доку- мента деспота Лазара Бранковића (Л1 1457, Л2 1457, ЛР 1457 и ЛД 1457), као и два документа деспота Стефана Бранковића (С1 1457 и С2 1457). С обзиром на чињеницу да је настало скоро две деценије након пада Деспо- товине, из истраживачког корпуса је искључено писмо деспота Стефана Бранковића Дубровнику настало 1. октобра 1476. године током изгнан- ства у Италији (уп. Спремић 1996: 534–535). Највећи број докумената (укупно двадесет девет) чине манастирске даровнице: најчешће светогорским манастирима (Хиландару: СХ 1392– 1402, ЈХ 1394–1402, МХ 1406, СХ 1406–1407, СХ 1411; Великој Лаври Св. Атанасија: ЈЛ 1394–1395, ЈЛ 1398, СЛа 1407, СЛб 1407, СЛ 1414– 1415, СЛ 1427, ЂЛ 1429–1429, ЂЛ 1452; Св. Пантелејмону: ЈП 1395, ЈП 1400, ЂП 1427–1429; Св. Павлу: ГП 1403–1408, ЂП 1410, ЂП 1419; Ва- топеду: СВ 1417, ЂВ 1427–1428, ЂВ 1432, РВ 1432; Кастамониту: РК 1430–1431, РК 14336; Есфигмену: ЂЕ 1429), али и српским (Дечанима: ЈД 1397–1402; Милешеви: СМ 1413), а у једном случају и румунским мана- стирима (Тисмени и Водици: СТ 1406). Мањи број докумената (укупно пет) представљају даровнице упућене световној или духовној властели (великом челнику Радичу: ЂР 1428–1429, ЂР 1429–1430, ЂР 1430; деспотици Јевпраксији: СЈ 1404–1405; митропо- литу грачанском Венедикту: ЂВ 1456; ризничару Радославу: ЛР 1457). Дубровнику је упућено осам докумената: од тога је пет повеља који- ма се потврђују трговачке повластице ранијих српских владара (СД 1405, ГД 1405, ЂД 1428, ЂД1 1445, ЂД2 1445), два кратка писма (захтевнице, уп. Павловић 2006: 11–12): МД 1392 и ЂД 1424, и једно писмо (потврда) Лазара Бранковића о подизању остатка очеве оставе: ЛД 1457. Пет докумената из корпуса представљају признанице о судбини по- клада и оставе деспота Ђурђа Бранковића: Л1 1457, Л2 1457, С1 1457, С2 1457, Г 1457. Два документа игумана Никодима (Н 1396) и Илариона (И 1402– 1422) сведоче о оснивању адрфата у светогорском манастиру Св. Панте- лејмону, што је у Н 1396 резултат споразума са монахињом Јевгенијом и кнезовима Стефаном и Вуком, а у И 1402–1422 резултат споразума са Ве- селком, властелином деспота Стефана. Два документа представљају акте о утврђивању међа манастира Хи- ландара: у Х1 1454 Оливер Големовић, властелин деспота Ђурђа (уп. Спремић 1996: 726), одређује поротни суд за разрешавање хиландарских 6 Овим опширним актом Радич је прописао устројство и начин живота у манастиру, даровао му неопходне ствари за обављање службе, и истовремено му осигурао – како за живота тако и после смрти – приходе од рударских насеобина у Руднику и Новом Брду, као и храну и годишњи при- лог од два литра сребра манастирској болници за помоћ болеснима. Овај се документ – према речима Ђ. Трифуновића (1996: 130) – својом садржином издваја међу осталим српским средњо- вековним повељама. М. Спремић га назива и типик (1994:171), међутим, према Ђ. Трифуновићу (1996:130), овај документ, ипак, не може бити типик, који опширније установљава начин живота и читаво богослужење у једном манастиру. 32 Владимир Поломац ■ међа са Хочом и Јанчиштем; у Х2 1454 поротни суд прецизира међе мана- стира Хиландара и Св. Архангела. Од највеће методолошке важности је чињеница да се за највећи број испитиваних повеља и писама – како показује наведени регистар – на основу досадашње дипломатичке или филолошке литературе може са већом или мањом сигурношћу тврдити да представљају оригинале. Четири повеље за које је утврђено да представљају копије оригинала (Н 1396, ЈП 1400, СЛб 1407 и ЂВ 1427–1428) такође су унете у истражи- вачки корпус будући да се њихов настанак везује за исто или блиско вре- ме из кога потичу и познати или претпостављени оригинали. У истраживачки корпус су унете и две повеље које припадају наве- деној епоси, али не представљају оригинале: као што је већ речено – СХ 1392–1402 представља недовршен препис или концепт (в. горе у реги- стру), а ЂП 1410 препис или концепт неуредно исписан (в. горе у реги- стру), што је увек узимано у обзир приликом истраживања графије, пра- вописа и језика ових повеља. У истраживачки корпус нису укључене три повеље Маре Бранковић и њених синова за које је у дипломатичкој литератури утврђено да пред- стављају млађе преписе (из XV или XVI века): (1) Препис (А) повеље Гргура Вуковића са браћом Ђурђем, Лазаром и Вуком и мајком Маром манастиру Хиландару којом му прила- жу село Ораховац у Метохији (недатирано). Оригинал повеље, настао између 1403–1408. године, није сачуван (Бубало 2001: 94). Овај рукопис је „примерак краће редакције без опи- са међа и потписа” и представља, највероватније, „скраћени препис без правне снаге начињен у самом манастиру у XV столећу” (Бубало 2001: 94). Укупно 28 редова. Опис рукописа, издање текста са освртом на ра- нија издања и дипломатичка студија у Бубало 2001: 80–99. Фотогра- фски снимак у Бубало 2001: 96. (2) Препис (Б) повеље Гргура Вуковића са браћом Ђурђем, Лазаром и Вуком и мајком Маром манастиру Хиландару којом му прила- жу село Ораховац у Метохији (недатирано). Оригинал повеље, настао између 1403–1408. године, није сачуван (Бубало 2001: 94). Овај рукопис представља „невешт препис оригина- ла у пуном опсегу, начињен такође у Хиландару негде у раздобљу XV– XVI века” (Бубало 2001: 94). Укупно 35 редова. Опис рукописа, издање текста са освртом на ранија издања и дипломатичка студија у Бубало 2001: 80–99. Фотографски снимак у Бубало 2001: 97. (3) Препис повеље Гргура Бранковића са мајком Маром и браћом Ђурђем и Лазаром манастиру Св. Павла којем прилажу села До- брашевце, Вранин дол и Патеи, као и коло (топионицу) у Тру- повштици (недатирано). 33 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Рукопис највероватније представља нешто млађи препис (Бубало 2001: 79, нап. 10). Сачувано је само 35 редова. Опис рукописа и подат- ке о ранијим издањима у Синдик 1978: 191–192. Фотографски снимак у Синдик 1978 (бр. 3а). Из истраживачког корпуса потпуно су искључене копије и препи- си повеља упућених Дубровнику, који су настајали у дубровачкој кан- целарији, сачувани у Хисторијском архиву у Дубровнику у збирци Liber Privilegiorum (Codex Ragusinus према Ф. Миклошичу): копија СД 1405, л. 39а (Стојановић 1929: 200); препис ГД 1405, л. 37б (Стојановић 1929: 151); два преписа ЂД 1428, л. 48б и 80а, од којих је други по тексту бли- жи оригиналу, а по граматичким облицима првоме препису (Стојановић 1934: 12, 21); препис ЂД1 1445, л. 110б (Стојановић 1934: 12); препис ЂД2 1445, л. 112б (Стојановић 1934: 32). Поред ових преписа, у истражи- вачки корпус нису унети ни бројни други документи преписани од стра- не дубровачких канцелара са оригинала који данас нису сачувани7. У гра- фијском и језичком погледу ови су преписи другачији од оригинала, те као такви заслужују да буду посебно проучени8. У њима се често огледају је- зичке одлике ондашњег Дубровника или дубровачког залеђа, али и инди- видуалне црте пореклом из матерњег романског дијалекта канцелара9. С друге стране, с обзиром на добро познату чињеницу да на језик повеља утичу језичке особине евентуалне раније исправе на основу које је повеља издата, приликом истраживања повеља упућених Дубровнику (СД 1405, ГД 1405, ЂД 1428, ЂД1 1445) у обзир су узимане и одлике по- веља Стефана Душана, Вука Бранковића и кнеза Лазара о истом предмету. Испитиване повеље и писма – како је и назначено у регистру – проу- чаване су на основу фотографских снимака који су објављени у различи- тим публикацијама (Бубало 2001, Документи 1956, Ивић 1989, Младено- вић 2007, Синдик 1978, Спремић 1996, Actes 1982a, Actes 1982b), као и на основу фотографских снимака из различитих фондова: Архива САНУ (из 7 Целокупна преписка између Дубровника и деспота Стефана (укупно 57 докумената сачуваних само у препису) објављена је у оригиналној графији, уз осврт на ранија издања, филолошке коментаре и фотографске снимке у Младеновић 2007. Преписка наследника Вука Бранковића са Дубровником такође је сачувана само у препису, последње целовито издање у Стојановић 1929, 1934. 8 О методолошким проблемима приликом проучавања преписа повеља краља Владислава (прва по- ловина XIII века) упућених Дубровнику исп. у Младеновић 1971: 7–8: „Потребно је, несумњиво, посебно испитати језик повеља полазећи од места њиховог настанка, од различитих писара који су их стварали, као и од тога да ли су одговарајући документи сачувани: у оригиналу, у копији насталој истовремено са оригиналом или, пак, у каснијем препису. Све се то мора имати у виду када се прилази језичком испитивању повеља.” Исп. и даље став А. Младеновић (1971: 9) о томе да се преписи повеља краља Владислава настали у Дубровнику „не могу равноправно третирати са оригиналима сличних докумената јер постоји могућност писарске интервенције, свесне или несвесне, при преписивању одговарајућих споменика, и то не само на графијском већ и на језичком плану”. Ове методолошке проблеме добро илуструје и повеља босанског бана Стефана Котрома- нића Дубровчанима из прве половине XIV века, чији је препис из прве половине XV века, начињен у Дубровнику од стране канцелара Никше Звијездића, у нашој научној литератури погрешно узиман као најстарији ћирилски споменик са извршеном променом /ә/ > /а/ (уп. Ивић 1998а: 459). 9 Исп. поводом преписа повеља краља Владислава (прва половина XIII века) упућених Дубровнику у Младеновић 1971: 7 : „%…& не можемо очекивати исти тип дијалекта у повељама писаним у рашкој и у дубровачкој средини”. О српскo-романским језичким интерференцијама у језику повеља чији је писар био дубровачки нотар Паскал исп. у Павловић 2005 и 2007. 34 Владимир Поломац ■ збирки са следећим сигнатурама: 1400, 7903, 8876, 8867 и 8885), фонда Центра за историју и цивилизацију Византије из Париза (Centre d`histoire et de civilisation de Byzance, Paris) и фонда научног пројекта Историја српског језика Филозофског факултета у Новом Саду. Степен очуваности снимака и њихова употребљивост за филолошка и лингвистичка истраживања начелно су били веома задовољавајући. Је- дини изузетак представља фотографски снимак ЂР 1429–1430 који је био толико замућен да се са њега готово ништа није могло поуздано прочита- ти. Стога смо приликом истраживања овога документа били приморани да се ослонимо само на издање у Стојановић 1890: 4–5). Ово издање није било од велике користи за филолошка и лингвистичка истраживања, бу- дући да у њему нису одражене све графијске и правописне, али ни јези- чке одлике оригинала, о чему сведочи за ову прилику проведено по- ређење Стојановићевих издања ЂР 1428–1429, РК 1430–1431 и РК 1433 са читљивим снимцима оригинала10. Велики део повеља и писама – како је већ назначено – палеогра- фски је проучен у Јерковић 1996. Будући да палеографска анализа изла- зи из оквира постављене теме рада испитивани документи овде су развр- стани само према типу писма, будући да је тип писма од посредног зна- чаја за одређене графијске и правописне појаве које су обрађене у овоме раду. Документи који су обухваћени студијом Јерковић 1996 могу се по- делити у три групе: а) брзописом је писано шест повеља и писама: МД 1392, СХ 1392–1402, ЈЛ 1394–1395, ЂП 1410, ЂП 1419, ЂД 1424 (уп. Јер- ковић 1996: 91–94); б) мешовитим писмом писана је само ЈХ 1394–1402 (уп. Јерковић 1996: 94–95); в) уставом11 је написано четрнаест повеља: ЈП 1395, Н 1396, ЈЛ 1398, ЈП 1400, ЈД 1397–1402, СЈ 1404–1405, СД 1405, МХ 1406, СХ 1406–1407, СЛа 1407, СЛб 1407, СХ 1411, СЛ 1414–1415, И 1402–1422 (уп. Јерковић 1996: 96–108). Документи који нису обухваћени радом Јерковић 1996 такође су пи- сани уставном ћирилицом: ГД 1405, СТ 1406, ГП 1403–1408, СМ 1413, СВ 1417, СЛ 1427, ЂВ 1427– 1428, ЂД 1428, ЂП 1427–1429, ЂР 1428– 1429, ЂЕ 1429, ЂР 1430, РК 1430–1431, ЂВ 1432, РВ 1432, РК 1433, ЂЛ 1429–1439, ЂД1 1445, ЂД2 1445, ЂЛ 1452, Х1 1454, Х2 1454, ЂВ 1456, Л1 1457, С1 1457, Г 1457, ЛР 1457, Л2 1457, С2 1457, СД 145712. Уставно писмо се назире и на замућеном снимку ЂР 1429–1430. 10 Уз одређене ситније недоследности које немају системски значај, Љ. Стојановић у овоме изда- њу у бројним примерима доноси o уместо w, ou уместо M, q уместо x, скраћенице често оставља неразрешеним, а понекад испушта и читаве речи. 11 Под термином устав овде се – према терминологији В. Јерковић (1990, 1996, 2004б) – подразу- мева и устав ресавског типа (у литератури називан и полуустав). 12 У свим набројаним документима било би даље неопходно детаљно истражити степен присуства нових словних облика карактеристичних за устав ресавског типа (полуустав) користећи се ме- тодом који је спроведен у Јерковић 1996. 35 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ I.3. ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП 1. Предмет и циљеви истраживања Иако предмет овога рада – онако како је најопштије могуће дефини- сан насловом – подразумева истраживање језичких одлика повеља и пи- сама Српске деспотовине, обиман његов део (в. одељак II) посвећен је опису графије и правописа. Овакав приступ мотивисан је трима чињени- цама: (а) језички варијетет који се испитује у овоме раду реализован је у графичком медијуму, те се стога испитивање језичких (пре свега, фонет- ских и фонолошких) одлика поменутога варијетета не може ваљано оба- вити без макар основног испитивања графије – односа јединица фоно- лошког и графичког система (фонема и графема), као ни без макар осно- вног испитивања правописа – правила којима подлеже употреба графема у писању; другим речима, испитивање графије и правописа неопходно је у оној мери у којој се одређене графијске или правописне одлике више или мање посредно односе и на језичке (најчешће фонетске и фоноло- шке) одлике испитиваних докумената; (б) графијске и правописне одли- ке истраживаних повеља и писама формирају се у мањој или већој мери у идеолошком оквиру који намеће ресавска епоха, те као такве имају и шире језичке и културне импликације; и (в) повезивање графије и пра- вописа са језичким истраживањима у великој мери представља тради- цију наше историје језика, те је неопходно и због могућности поређења са другим радовима. У вези са овим чињеницама формулисани су основни предмет и циљеви истраживања графије и правописа. Највећа пажња поклоњена је истраживању оних појава које представљају посебност ресавског право- писа: (а) употреба графеме x; (б) употреба графеме Q; (в) употреба ши- роког j и O; (г) употреба графеме J; (д) употреба грчких графема K, P, T и V; (ђ) обележавање гласовних група %ја& и %је&; (е) употреба акценатских знакова; (ж) употреба новије интерпункције; (з) обележавање предлога и префикса от(-)/од(-). Разматране су и друге графијске и правописне теме са посебним је- зичким импликацијама: употреба полугласничких знакова, употреба гра- феме y, начин обележавања консонанта /џ/, обележавање асимилације по звучности, удвајање графема, итд. Истраживању графије и правописа пришло се са следећим основним циљевима: (a) утврдити детаљан однос фонема и графема, као и општи степен подесности графијског и правописног система; и (б) утврдити сте- пен присуства новог, ресавског правописа, време његовог јављања и ње- гове стабилизације. Општи предмет и циљеви истраживања језичких одлика формулиса- ни су у вези са чињеницом да језик повеља и писама Српске деспотовине представља јединствен варијетет, који се – као и језик других званичних докумената – одликује посебном текстуалном, стилском и прагматичком 36 Владимир Поломац ■ (контекстуалном) нормом, те да је као такав имплицитно стандардизован (уп. Грковић-Мејџор 2007г: 252–253). Истраживање овога „старосрпског стандарда”13 представља најопштије дефинисан предмет рада, а преду- зима са следећим општим циљевима: (а) да се утврди удео српског на- родног и српскословенског језика у њему; (б) да се утврди функционал- на дистрибуција ових идиома и њихов међусобни утицај; (в) да се утвр- ди раслојеност ових идиома: територијална, хронолошка и функционал- на у случају српског народног језика; раслојеност на „виши и нижи стил” у случају српскословенског језика; (г) да се – упркос познатим ограни- чењима14 – на основу језиких одлика српског народног језика, пре свега оних фонетских, фонолошких и морфолошких, покуша реконструисати слика српских народних говора са територије Српске деспотовине, бу- дући да се, и поред приличног броја повеља и писама из источних што- кавских крајева, о овим говорима зна веома мало (уп. Ивић 1991в: 85). Предмет и циљеви истраживања језичких одлика испитиваних доку- мената посебно су формулисани са аспекта појединачних нивоа језичке структуре. У раду су детаљно истражене фонетске, фонолошке и морфолошке одлике језика повеља и писама, док је из обимне лексичке и синтакси- чке проблематике дат само избор најрепрезентативнијих одлика. С обзи- ром на правописну праксу систематскије употребе надредних акценатских знакова у документима ресавске епохе, у раду је учињен покушај истра- живања употребе и функције ових знакова из перспективе историјске ак- центологије, са циљем утврђивања одређених прозодијских феномена: (а) евентуалног присутва акценатског преношења; (б) чувања старог си- стема вокалских дужина. На фонетском и фонолошком плану, у оквирима најопштије дефи- нисаног предмета и циља – детаљног испитивања фонетских и фоноло- шких одлика српског народног и српскословенског језика – посеб- на пажња је посвећена питању судбине појединих јединица вокалског 13 Уп. Грковић-Мејџор 2007г: 253: „требало би правити разлику између појма старосрпски језик као систем дијалеката, вернакулар, и писаног, праксом имплицитно кодификованог језика ство- реног на штокавској народној основи, који би се могао назвати старосрпски стандард.” О овоме и Павловић 2006: 13: „Снага формулара и и канцеларијске имплицитне норме била је толика да би се могло говорити о имплицитној пословноправној стандардизованости старосрпског језика.” Слична је ситуација у староруској писмености, у којој за нормализовани језик званичних доку- мената А. А. Зализњак (1995: 3) користи термин „стандардни староруски језик”. 14 О ограничењима и вредностима српских средњовековних повеља за истраживања дијалекатске слике средњовековне Србије добро сведоче речи П. Ивића (2001а: 138): „Иначе, вредност повеља као извора обавештења о развитку локалних дијалеката прилично је ограничена. У језик повеље улазиле су многе компоненте: говор родног места владара који је издаје и доцнијих места његовог живљења, завичајно наречје писара, дијалекат предела где се налазио двор (тада прилично моби- лан), говорна стварност дворске средине у којој су се уравнавала обележја људи из разних краје- ва, језичке особине евентуалне раније исправе на основу које је повеља издата, донекле уста- љен узус писменог језика и можда још понешто. Ми данас често не знамо ни име писара, а камо- ли његову биографију, исто као што се не може знати ни удео сваке од набројаних компонената у језику сваке поједине повеље. Зато повеље много више казују о ходу историје језика као цели- не, или историје великих дијалекатских формација, него о збивањима у микросрединама локал- них говора.” 37 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ система: некадашег изговорног полугласника, вокала јат и слоготворног /л/. С обзиром на хронологију настанка докумената основни циљ је био утврђивање присуства ових јединица у српским народним говорима са територије Српске деспотовине, посебно с обзиром на чињеницу да се на овој територији и данас могу наћи дијалекти у којима су јат и полуглас још увек посебни вокали, док се у сливовима Нишаве и Тимока још увек налази живо слоготворно л (уп. Ивић 1989: 15–16). Предмет морфолошке анализе била је детаљна реконструкција си- стема облика у испитиваним документима са општим циљем утврђивања степен присуства одлика српскословенског и српског народног језика. Посебна пажња је и овде поклоњена наносима из српских народних го- вора, посебно деклинационим типовима који су карактеристика савреме- них народних говора са територије Српске деспотовине, као и појави ана- литичких конструкција. Циљ лексичке и синтаксичке анализе био је утврђивање основних одлика које конституишу функционалностилски и жанровски иденти- тет испитиваних докумената. Посебна пажња посвећена је: (а) на лекси- чком плану: (аа) терминологичности (употреби терминолошке лексике) и (аб) онимичности (употреби ономастичке лексике); (б) на лексичком и синтаксичком плану: (ба) номиналности (именском, посебно имени- чком начину изражавања) и (бб) деперсоналности (обезличавању у функ- цији објективизације исказа); (в) на синтаксичком плану: (ва) клишеизи- раности (употреби устаљених конструкција) и (вб) директивности (начи- ну исказивања наредбе и заповести). 2. Теоријско-методолошке напомене С обзиром на корпус, предмет и циљеве истраживања у раду је при- марно коришћен дескриптивни метод. То значи да је истраживање усме- рено ка што објективнијем и детаљнијем опису релевантних графијско- правописних и језичких одлика испитиваних докумената. Излагање ре- зултата овако усмереног истраживања организовано је из двеју међусоб- но укршених перспектива: (а) из перспективе појединачних графијских, правописних и језичких категорија; (б) из перспективе појединачних до- кумената. Поред дескриптивног метода у раду су коришћене и опште мето- де историјске лингвистике: (а) метода унутрашње реконструкције и (б) компаративна метода. Метода унутрашње реконструкције најчешће је подразумевала поређења са другим споменицима старосрпске послов- ноправне писмености, као и са подацима савремених дијалеката са те- риторије Српске деспотовине, најчешће са циљем одређивања хроноло- шког, територијалног или жанровског статуса испитиване појаве. Оваква поређења била су нужно ограничена постојећом литературом. Статистички метод коришћен је (а) приликом презентације дистри- буције конкурентних графијских, правописних и језичких средстава, и 38 Владимир Поломац ■ (б) приликом истраживања фреквенције мањег броја језичких појава са аспекта функционалне стилистике. Опису графијских, правописних и језичких одлика претходиле су следеће методолошке предрадње: (а) рашчитавање докумената; (б) фор- мирање електронског корпуса; и (в) ексцерпција и класификација грађе. Рашчитавање докумената олакшано је превођењем фотографских снимака у електронски облик, у коме су они могли бити вишеструко увећавани. Приликом транскрипције примера са фотографских снимака примењивана су следећа начела15: (а) надредно слово спуштано је у ред што је и посебно означавано вертикалним цртама þþ; (б) скраћенице под титлом разрешаване су што је и посебно означавано округлим заградама ( ); (в) скраћенице без титли разрешаване су што је и означавано четврта- стим заградама % &; (г) у изломљеним заградама { } дате су реконструкције оштећених или тешко читљивих делова текста; (д) изостављени су над- редни акценатски знаци; (ђ) правописна правила о писању великог сло- ва нису преношена. Од ових правила одступало се само у оним деловима рада где је то захтевала специфична тематика (нпр. у одељку о употреби акценатских знакова, в. одељак II.1, т.3). Приликом транскрипције примера са фотографских снимака уочена су мања или већа одступања у односу на досадашња издања повеља и писама. Овај недостатак је делимично превазиђен појавом монографије о повељама и писмима деспота Стефана А. Младеновића (2007), у којој су одступања од оригинала сведена само на ниво веома ретких штампар- ских грешака. Монографија о повељама и писмима деспота Ђурђа, засно- вана на овим принципима, отклонила би овај недостатак у потпуности. Од испитиваних докумената формиран је за потребе истраживања приватни електронски корпус у програму Microsoft Word16. Корпус је на- прављен у форми табеле са неколико колона у којима се налазе различи- ти подаци. Реч Документ Лексема Врста Категорије Облик W МД 1392: 1 otâ п. – – knegine МД 1392: 1 knegynja им. -ja-, `. gen. jd. milice МД 1392: 1 Milica им. -ja-, `. gen. jd. i МД 1392: 1 i в. – – W МД 1392: 1 otâ п. – – kneza МД 1392: 1 kânezâ им. -o-, m. gen. jd. stypana МД 1392: 1 Stefanâ/Stefanâ им. -o-, m. gen. jd. 15 Примери из ЂР 1429–1430 цитирани су према Стојановићевом издању. 16 О вредности овога програма уп. речи С. Павловића (2009б: 138): „Софтверске могућности овог, из информатичке перспективе, врло екстензивног претраживача, омогућава филологу, међутим, релативно ефикасну претрагу претходно припремљеног корпуса. Програмска синтакса овде је врло скромна, али вешт истраживач то може надокнадити добрим познавањем ортографских комбинација у тексту који се претражује.” 39 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ У прву колону унесене су све појединачне речи из испитиваних доку- мената у оригиналној графији, док се у другој колони дате речи одређују припадношћу појединачним документима (скраћеница документа и број реда у коме се налази реч). У трећој се колони дата реч наводи у свом основном облику, при чему основни облик подразумева реконструкцију старосрпског стања XII века (не реконструише се присуство назалних во- кала и оба полугласника). Оваква реконструкција основног облика дикти- рана је искључиво практичним разлозима претраживања, и као таква има само условну вредност. Даље, у четвртој колони налази се скраћеница која указује на врсту речи. У петој колони налазе се различити грамати- чки подаци о речи, опет наведени само ради лакшег претраживања. Тако се за именице наводе подаци о припадности некадашњем типу промене и о граматичком роду; за заменице подаци о роду; за придеве подаци о виду и роду. У шестој колони наводи се морфолошки облик речи. Формирање оваквог корпуса, иако је одузело доста времена, знатно је олакшало истраживање омогућивши ефикасно и вишеструко претра- живање према различитим критеријумима и за различите потребе. Ма- шинско претраживање било је посебно ефикасно у истраживању највећег броја графијских, правописних, фонолошких и морфолошких појава, док се у случају једног броја појава, најчешће лексичких и синтаксичких, мо- рало прибегавати и традиционалном претраживању, простим ишчита- вањем докумената. Истраживање сваке појединачне графијске, правописне или језичке особине подразумевало је ексцерпцију и класификацију целокупне грађе. Из ексцерпције су изузети само потписи повеља, као и недовољно читки примери. Приликом писања рада ексцерпирана и класификована грађа обилато је уношена у основни текст, често и на уштрб његове прегледности. Ова- кав поступак, свесно предузет, оправдан је најпре потребом да се изведе- ним закључцима обезбеди што виши степен документарности, а онда и чињеницом да се у раду испитују одлике не једног, већ педесет два доку- мента, што онда увек подразумева навођење макар једног примера за сва- ки од њих. Уз сваки наведени пример даје се (а) скраћеница документа и (б) ну- меричка ознака реда према фотографском снимку рукописа. Приликом навођења примера из ЂР 1429–1430 ознака реда давана је према издању Љ. Стојановића. 40 II. ГРАФИЈА И ПРАВОПИС Владимир Поломац ■ II.1. ГРАФИЈА 1. Инвентар графема Инвентар графема из целокупне грађе је следећи: a, b, v, g, d, e, /, z, i, J, k, l, m, n, o, p, r, s, t, ou, M, f, h, w, {, c, ;, [, x, Q, q, y, }, ], E, K, T, V. Овоме списку треба додати и пајерак, који се може писати како на месту изговор- ног полугласника, односно вокала /а/ < /ә/, тако и на месту некадашњег полугласника у слабом положају, затим графему u која је употребљена у вредности вокала /у/ у изолованим примерима само у СХ 1392–1402, као и неколико сложених графема (диграфом Ji можe се обележити дуго /и/ у одређеним категоријама, диграфима rq, rx, lq и lx обележавају се слого- творни сонанти /р/ и /л/, а диграфом qq наставак ген. мн. именица. У списак нису унети тзв. широко j и тзв. широко O, који су овде по- сматрани само као морфолошке варијанте обичних e и o. На исти је начин посматрано I према J. Посебним графемама нису сматране ни комбина- ције графеме w и надредних t и d, којима се традиционално обележава предлог и префикс от(-)/(од-). Графема Z није унета у списак будући да није потврђена у словној, већ само у бројној вредности. Све наведене графеме нису употребљене у свим документима што зависи од графијске и правописне провенијенције текста, али и од његове дужине. Тако не познају сви документи лигатуру M и диграм ou, оба тра- диционална знака за вокал /и/ (i и J (I)), графему Q, графеме x, и пајерак и грчке графеме K, T и V. У свим документима нису забележени ни широ- ко j ни широко O, као ни обе могућности за писање предлога и префикса от(-)/од(-). Графема f није употребљена у МД 1392, ЈЛ 1398, МХ 1406, ЂД 1424, ЂЕ 1429, ЂР 1430, Х1 1454, ЂВ 1456, Л1 1457 и С1 1457, а графема h није забележена само у двама кратким писмима (МД 1392 и ЂД 1424). У МД 1392 изостаје и графема [, у ЂД 1424 графемe / и [, а у Г 1457 графеме /, c и }. 2. Обележавање вокала 2.1. Обележавање вокала /а/. – Изузимајући обележавање у гласовној групи %ја&, других графијских и правописних проблема у вези са овим во- калом није било у стсрп. писмености XII–XIV века. Након промене /ә/ > /а/, графијски и правописни проблем може представљати обележавање оваквог /а/ (</ә/) на традиционални начин – помоћу графема q и x, а ређе и помоћу пајерка. Примери промене /ә/ > /a/ забележени су само у једној повељи го- спође Маре Бранковић и њених синова Дубровнику (МД 1405) (уп. По- 43 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ломац 2012б: 137–138), као и у неколико докумената наследника деспо- та Ђурђа, Лазара и Стефана Бранковића (уп. Поломац 2012а: 347–349)17: МД 1405: vol]nq 16, 31, 32, 38, dlq/anq 37, 38 (уп. стсл. volqnx и dlx/qnx)18. ЂВ 1456: bora;koi 6 (уп. стсрп. топоним borq;q и придев borq;qkQi у Rja I: 549). С1 1457: wvai 1 (ном. јд. м. р.), M po;tenniþhþ(q) na[iþhþ(q) pri]tel] 3, M vlastela dMbrovqþ;þkiÐhq 3 (ген. мн.), bi iznesa 12 (3. л. јд. потенцијала). Л2 1457: dMbrova;kiþhþ%q& 4, dMbrova;kiÐ 9. С2 1457: po wsamxdeþsþ(e)tq i ;etiri dMkatq 11/12, petx tisM{kx} i wsaþmþ(q) sxÐtq i petq deþsþ(e)tx i dvaÐ dMkata 12/13. ЛД 1457: poko]þnþ(q) 10 (стсл. pokoinx). Међу наведеним примерима промене /ə/>/a/ нема ни једног чије би порекло било искључиво српскословенско. Упркос томе, на основу наве- дених потврда промене /ə/>/a/ разложно је претпоставити да се гласовна вредност /а/ налази и у оним примерима из наведених докумената који припадају српском народном и српскословенском језику, а у којима се у складу са графијском и правописном традицијом употребљава и даље неки од полугласничких знакова или у којима обележавање изостаје19. Примери: МД 1405: (а) дебело јер: нема примера; (б) танко јер: g}rqgq 1, sq 1, 2, 11, 39, 40, pryvqzl}blEnnimq 2, vq 3, 7, 42, dMbrovq;cJi 3, kq 4, doubrovq;cyhq 8, srqbqlq 8, volqnq 10, 15, niEdqþnþ(q) 10, sqdi 19, doubrovq;ko 24, tqzQ 25, sqdi 25, 27, 29, tqzi 27, vlaþdþ%a&lqcq 32, sqmrqþtþ(q) 33, doubrovq;'ko 35, sqmrqti 35, istqcq 37; (в) пајерак: srqb'lqq 10, tqk'mo 12, 35, 36, 38, v'sako 7, v'sakq 26, doubrov';kQmq 30, g}r'gq 33, 34, v'soudy 36. ЂВ 1456: (a) дебело јер: sxtvþoþri 2, sx 7, vx 19; (б) танко јер: sq 5, grahovqcq 6/7, kqþdþ%q& 11, venedikqþtþ%q& 12; (в) пајерак: g}r'gq 1, v'semi 5, veneik'tq 11. С1 1457: (а) дебело јер: vxsakomþMþ 1, vx 16; (б) танко јер: dMbrovqþ;þkiÐhq 3, vlastelqÐ 5, vlastelq 9, 13 (ген. мн.), dMbrovq;kiþhþ(q) 5/6, 9, dMbrovq;kiÐ 10, dMbrovqþ;þkiþhþ(q) 13; (в) одсуство знака: g}rgq 2, litrq 6x2, 14. Л2 1457: (а) дебело јер: wsqþmþ(q) sxþtþ%q& 12, iznesxþlþ(q) 20, vx 23; (б) танко јер: g}rqþgþ(q) 3, po wsqþmþ%q& deseþtþ%q& i ;etJri dMkatq 11, wsqþmþ(q) sxþtþ%q& 12; (в) одсуство знака: liþtþrq 6, 7, sedmq deþsþ(e)tq litrq 11/12. С2 1457: (а) дебело јер: prJ]telxÐ 3 (ген. мн.), dMbrovxþ;þkiþhþ(q) 4, wsaþmþ(q) sxÐtq 12, vx 24; (б) танко јер: g}rqþgþ(q) 2, dMbrovqþ;þki 10; (в) пајерак: 17 Примери за /ә/ > /a/ које доноси Љ. Стојановић у своме издању ЂД 1428 (dlq/anq, Стојановић 2006б: 19) и ЂД1 1445 (takmo, Стојановић 2006б: 14) погрешни су. Ови примери су исправљени према снимцима повеља у dlq/qþnþ(q) ЂД 1428: 41 и tqkmo ЂД1 1445: 13. 18 За идентификацију стсл. лексема коришћени су Sadnik–Aitzetmüller 1955, Slovník и Словар. 19 Исп. Младеновић 1977: 11: „Када је током XIV века дошло до вокализације ь>a у нашим народним говорима, када су писари српскословенских текстова у својим матерњим српским дијалектима имали и изговарали овај рефлекс а, несумњиво је тада почело снажно продирање тога изговора у српскословенске текстове, јер о томе сведоче примери ове врсте написани са а у споменицима српске редакције старословенског језика.“ 44 Владимир Поломац ■ sed'mxdeþsþ(e)tq 11; (г) одсуство обележавања: dvy sty i devetx litrx 5, dvy sty i devetx litrx 5/6, sed'mxdeþsþ(e)tq litrx 11. ЛД 1457: (а) дебело јер: нема примера; (б) танко јер: vlastelqÐ 2 (ген. мн.), dMbrovqþ;þkiþhþ(q) 2, wstatqþkþ(q) 5, donesqþlþ(q) 5, sqda 6, sqdqþ[þnoi 7, sqþmþ(q) 8, 20, mirqþnþ(q) 10, vqþsþ(q) 12, kqþdþ(q) 14, tMrqþkþ(q) 19, vlastelqÐ 2 (текст на полеђини) (ген. мн.), dMbrovqþ;þkiþhþ%q& 2 (текст на полеђини); (в) одсуство обележавања: MgrqskiÐ 17. Присуство вокала /а/ </ә/ у наведеним документима отвара питање читања полугласничког знака на месту некадашњег изговорног полугла- сника у повељама и писмима које су заједнички издали наследници Вука Бранковића, као и у документима деспота Ђурђа Бранковића и његових наследника20. С обиром на хронолошку, а вероватно и територијалну по- везаност ЂВ 1456, С1 1457, Л2 1457, С2 1457 и ЛД 1457 са Л1 1457, Г1 1457, ЛР 1457, може се са великом сигурношћу претпоставити да се и у овим документима, упркос одсуству примера /а/</ә/, полугласничким знаком обележава вокал /а/21. Примери: Л1 1457: (а) дебело јер: vx 16; (б) танко јер: g}rqþgþ(q) 2, dMbrovqþ;þkiþhþ(q) 3, dMbrovq;kiþhþ%q& 5, dMbrovqþ;þkiþhþ%q& 9, iznesqþlþ(q) 12, dMbrovqþ;þkiþhþ%q& 12; (в) одсуство обележавања: litrq 6, liþtþrq 6, 13. Г 1457: (а) дебело јер: dMbrovx;kiþhþ(q) 1; (б) танко јер: Mnqþ;þ(q) 1, vqse 3; (в) одсуство обележавања: igMmnq 1, 4, liþtþrq 1, litrx 3. ЛР 1457: (а) дебело јер: sxtvori 1; (б) танко јер: sqmrqtq 4, sqmrqti 12, vqsakogo 12, sqpqrnica 15. У осталим документима из канцеларије Бранковића претпоставље- но је чување изговорног полугласника (в. овде т. 2.6 и одељак III.1, т. 1.2.1 и 1.2.2). У вези са овим питањем, посебно су представљени приме- ри у којима се диграфом qq или танким јером (изнад којег је употребљена двострука варија) обележава наставак ген. мн. именица (в. овде т. 2.6.3 и одељак III.2, т. 1.11). 2.2. Обележавање /е/. – У вези са обележавањем овога вокала јављају се два графијска и правописна проблемa: (а) обележавање вокала /е/ гра- фемом y, и (б) обележавање вокала /е/ тзв. широким j. Посебан проблем представља обележавање /е/ у гласовној групи %је& (в. овде, т. 3.1.2 и 3.1.3). Да се графемом y несумњиво обележава вокал /е/ сведоче (а) приме- ри писања ове графеме на месту етимолошког /е/ (< /*е/ или /*ę/), који се наводе у наставку, и (б) примери писања графеме e на месту етимолошког /ѣ/, односно, примери екавске замене ове старосрпске фонеме (наводе се у одељку III.1, т. 1.1.1). 20 Повеље и писма деспота Стефана Лазаревића одликује присуство изговорног полугласника (уп. Младеновић 2007). 21 Ова се тврдња посебно добро може применити на ЛР 1457, коју је писао исти писар (велики ло- готет Степан Ратковић), као и ЂВ 1456. 45 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Примери писања графеме y на неетимолошком месту забележени су у двадесет и пет докумената: ЈП 1395: mytohomq 10, lov;iny 45 (ген. јд. ж. р.) (в. и Младеновић 2007: 304). ЈЛ 1394–1395: trytiE 29, trytq]go 29 (уп. Младеновић 2007: 226). Н 1396: naiboly 64 (уп. Младеновић 2007: 323). ЈЛ 1398: na prqvo[evy nivy 19 (акуз. мн.) (уп. Младеновић 2007: 232), али и kneginy 9 (дат. јд. ж.р.). ЈП 1400: lov;iny 4 (ген. јд. ж. р.). СХ 1392–1402: pwvylynJ 4 (ген. мн.) (уп. Младеновић 2007: 160). ЈХ 1394–1402: syli{x 43 (ген. мн.) (уп. Младеновић 207: 168); али и w„ /Mpy и w„ gra;anicy 40 (ген. јд. ж. р.). MД 1405: oushoty 36 (3. л. јд. през.). СЈ 1404–1405: sylo 11, 16, praviny 19, iny metohJj 24 (акуз. мн. ж. р.), ryko[e 33 (уп. Младеновић 2007: 178). СХ 1411: zacr(q)k(q)vl]ny 14 (микротопиним), ;qbriny 36 (ген. јд.), povyli 48, ryk'[imq 48 (према Младеновић 2007: 195), али и zapovydyi 1 (ген. мн.), velygl(a)þsþno 8 и rykou 38 (стсл. re{i). ЂП 1419: rykqlq Esi 8, lazarymq 21 (инстр. јд. м. р.). И 1402–1422: vqshoty 11 (3. л. јд. през.). ЂД 1424: Jjrosaliþmþl]ny 3 (ном. мн. м. р.). ЂВ 1427–1428: vrymynnomou 5, srybra 16, 22, nyWEmlEmo 21/22, dvaanadesetytJiþhþ(q) 29. ЂП 1427–1429: sxdrx/ityl} 6, poryvnovaþhþ%q& 7, rwdityl] 9, rodityl] 17, 24, rodityl} 20, /ivotvory{ago 31. ЂД 1428: w„q vse wpkiny 4 (ген. јд. ж. р.), vlastely 4, 45, 48 (ном. мн. м. р.), pryþdþ%q& wnyzi sMdJj 14 (акуз. мн. ж. р.), namyta 24, za Mdavy 45 (акуз. мн. ж. р.). ЂР 1429–1430 (према издању): ty 10 (ген. јд. ж. р. показне заменице). ЂЛ 1429–1439: rodityl] 17, mytohJe 24, wnyzi 38 (ген. јд. ж. р.). ЂД1 1445: hMsy 15 и tatby 15 (ген. јд. ж. р.). ЂЛ 1452: b(o/)y 1 (вок. јд.), vytseþmþ(q) 2, vytseþmþ(q) 3, vythQe 6, vyt'ha 10/11, lypte 9, poryvnovaþ[eþ 16, ryvnMei 40. Х1 1454: bogo{ma}tery 11/12 (ген. јд.). Х2 1454: b(o)gomatery 13 (ген. јд.), jry 14. ЂВ 1456: povylynJemq 17/18. С1 1457: vlastely 10 (ном. мн.), M seby 10 (ген. јд.). ЛД 1457: wþtþvorynM 14, jry 21. Из разматрања су изузети примери у којима се графема y налази на неетимолошком месту у аналошким образовањима: (а) утицај промене придевских заменица на облике ген. мн. придева одређеног вида тврде промене (примери у одељку III.2, т. 3.2.9); (б) утицај именица ж. р. тврде промене на облик лок. јд. именица ж. р. некадашње меке промене (приме- ри у одељку III.2, т. 1.7.5); (в) утицај именица м. р. тврде промене на лок. јд. именица м. р. некадашње консонантске промене: dny РК 1433: 34; (г) утицај именица м. р. тврде промене на именице м. р. некадашње -ĭ- про- 46 Владимир Поломац ■ мене: pMtyþhþ%q& ЈП 1395: 5. Аналошким утицајем сложене придевске де- клинације може се објаснити облик показне заменице syþmþ(q) ЂЛ 1452: 15 (лок. јд.) (о сличним примерима в. и Драгин 2007: 217). Из разматрања је изузето и писање графеме y у топониму Смедерево22: smyþdþ%y&revM ЂЛ 1452: 94 према према smeþdþ%e&revM ЂД1 1445: 42, ЛР 1457: 17, Л2 1457: 24, С2 1457: 24, smedereva ЂД2 1445: 12, smederevM ЂД2 1445: 20, ЂВ 1456: 19, smeþdþ%e&reþvþskoi ЛР 1457: 3. Поред обележавања гласовне групе %је& (в. овде т. 3.1.2 и 3.1.3) у духу ресавског правописа, широким j може се обележити и вокал /е/ иза кон- сонанта23. Број примера није могуће поуздано утврдити будући да се облик широког j веома често тешко разликује од облика обичног e. По- уздани примери забележени су у следећим повељама: ЈП 1395: doubravnicj 14, cr(q)kvj 29, 32, 36, tj 29, 32, 36, poþdþstavj 45, priselicj 45, pritra/icj 46, nikQm/þdþerj 62. ЈХ 1394–1402: jvw 30, /egrj 33, jvo 33. СТ 1406: dra/jvci 11/12. СХ 1406–1407: vrymj 15, ]ko/j 36, vjlikQimi 39/40. ЂД 1424: jto 3. 2.3. Обележавање вокала /и/. – Поред уобичајеног обележавања гра- фемом i (за шта не треба давати посебне примере), овај се вокал у ис- питиваним документима може обележити и графемом Q, затим графе- мом J (која се употребљава веома ретко у словној вредности и као I), а у позајмљеницама из грчког језика и ижицом (V). Као посебан проблем издваја се правопис грчке групе ι + вокал у библијским именима и по- зајмљеницама. 2.3.1. Писање графеме Q. – У складу са нормом ресавског правописа у испитиваним документима очекује се доследније писање графеме Q у етимолошкој позицији. Будући да се Q није налазило у језику писара оче- кује се и писање i или J на месту етимолошког /ы/, али и обрнуто, писање Q на месту етимолошког /и/. У погледу ове графијске и правописне црте испитивана грађа може се поделити у неколико група. У првој групи налазе се документи (укупно четрнаест) у којима се графема Q не употребљава: МД 1392, ЈЛ 1394–1395, ЂП 1410, ЂП 1419, ЂД 1424, ЂД 1428, Х1 1454, Л1 1457, С1 1457, Г 1457, ЛР 1457, Л2 1457, С2 1457 и ЛД 1457. Примере писања i или J на месту етимолошког /ы/ нема потребе посебно наводити. Документи у којима је ова графема присутна само у изолованим при- мерима припадају другој групи: 22 Вероватно од рум. *Simedru (Sanctus Demetrius), преко *Sъmedr- (уп. Поповић 2007: 131). 23 Примери су забележени и у повељама кнеза Лазара. Бројем примера посебно се истиче Лазарева повеља манастиру Св. Пантелејмону којем прилаже Цркву Св. Спаса у Хвосну (1380/1381. годи- не) (уп. Поломац 2006: 22–23). 47 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ СХ 1392–1402: sqbQtJj 2. ЂД2 1445: srebrqni;kQi 4, velikQi 20, rizni;kQi 21 (ном.јд). Х2 1454: s(ve)tQ 11. ЂВ 1456: bQ 8, 13, али и на неетимолошком месту у wvoizQ 14 и wvaizQ 14. Трећој групи припадају документи у којима је графема Q написа- на у нешто већем броју примера (у етимолошкој, а ретко и у неетимоло- шкој позицији), с тим да примери писања i или J на месту етимоло- шког /ы/ преовлађују, (а) у мањој мери у СХ 1411 и СВ 1417 (око један и по пута више) или (б) у већој мери у ЈЛ 1398, ЂВ 1427–1428 и ЂД1 1445 (око три до три и по пута више). Илустрације ради наводи се само мањи део примера из грађе. Примери из повеља под (а)24: СХ 1411: а) b(o)/(q)stv(q)nQþhþ%q& 1 (ген. мн.), jV(an)þgþelskQþhþ%q& 1 (ген. мн.), razli;'nQmi 3 (инстр. мн.), b(o)/(q)þsþtvqnQ 8 (ном. јд.), bQti 10, 42, итд.; б) нема примера; в) vi[n}} 1, raiskimi 4 (инстр. мн.), veliki 8 (ном. јд.), monastirou 11x2, 19, 55/56, bilo 14, 23, итд. СВ 1417: а) bQtJE 3, visokQE 4 (акуз. мн.), bQþsþ(tq) 6, bl(a)govyrnQ 7 (ном. јд.), vqsa;qskQihx 8 (ген. мн.), итд.; б) b(o)/(q)þsþtqvnQi ap(o)þsþ(to)lQ 5 (ном.мн), ne pogoubQtx 15, nastavl]emQ 22 (ном. мн.); в) s(ve)tJiþmþ(q) 10 (дат. мн.), stoudeni vodi 14 (ген. јд.), mnogiþhþ%q& 16 (лок. мн.), ;(q)þsþtnJimq 18 (дат. мн.), ;(q)þsþtnimi 21 (инстр. мн.), vi[e 23, monastJrM 24, итд. Примери из повеља под (б): ЈЛ 1398: а) mQslqnimq 1, mQsli 1, lavrqskQE 12, 25 (ген. јд.), vlat'kov'skQ 18 (акуз. јд.), итд.; б) b(o)/(q)þsþtv(q)nQ prþoþr(o)cQ 1 (ном. мн.); в) jzici 2, jzikq 2, knegin] 6, 24, E bilo 6, monastir'sko 6, velikiE 6 (ген. јд.), pr(y)þ;þ(i)þsþtiE 7, 12 (ген. јд.), kneginy 9, sqmq bila 11, итд. ЂВ 1427–1428: а) roukQ 3 (ген. јд.), vl%a&þdþ%i&kQ 8 (ген. јд.), bQv[M 8, bQti 10, bQv[Jiþhþ%q& 26, итд. б) potvorQþhþ%q& 26, potvrqdQþhþ%q& 26; в) prymoudrJIþmþ%q& 1 (инстр. јд.), krypkJe 2/3 (ген. јд.), vsebogatiE 3 (ген. јд.), nasi{a}{omM 4, bl(a)govyrnJi 7 (ном. јд.), srqbskJe 8 (ген. јд.), biv[Jiþhþ%q& 9, bl(a)go;(q)þsþtJiþhþ%q& 9 (ген. мн.), srqb'skJiþhþ%q& 9 (ген. мн.), monastira 12, итд. ЂД1 1445: а) vl%a&þdþ%Q&kQ 1 (ген. јд.), pravoslavnQiþhþ%q& 2 (лок. мн.), bl(a)govyrnQi 3 (ном. јд.), mQ 6, srxb'skQiþhþ%q& 10, итд.; б) vi[ereþ;þ(e)nnQi 36 (ном. мн.); в) ni 4x2, 7x3, 18, 19, 21, итд. (укупно 28 примера) (дат. мн.); остали примери: prxvJiþhþ%q& 2 (лок. мн.), E bilo zapisalo 5, 9, dMbrovq;kJiþhþ%q& 10 (ген. мн.), srxb'skQiþhþ%q& 10 (ген. мн.), pozivaa 12, E bilq 18, 24, bi 21x2, E bilq 24, j bilq 26, sM bile 28, kounsMli 29 (инстр. мн.), итд. 24 Под а) се наводе примери у којима је Q написано на етимолошком месту, под б) примери у којима је Q написано на месту етимолошког /и/, и под в) примери у којима се на месту Q налази i или J. 48 Владимир Поломац ■ У четвртој групи налазе се документи у којима је број примера са графемом Q (у етимолошкој, а ретко и у неетимолошкој позицији) и при- мера са графемама i или J на месту етимолошког /ы/ релативно уједначен, што значи да један или други правописни манир претеже минималним бројем примера. Наводи се само мањи део грађе: Н 1396: а) monas{t}Qrq 10, ;etQrideseti 11, popovQ 18 (инстр. мн.), vQ[e 31, 70, vQnþMþ 49, monastQr'skQE 51 (акуз. мн.), bQti 56, 67, nQ 61, 62, pakQ 69, итд. б) нема примера; в) s(ve)tihq 7, monastirM 11, monastirq 15, 16, 20, monastir'skimi 18, desetimi 23x2, dvadesetiþhþ%q& 26, ;etirinadesete 27, ;etiri 33, 34, итд. ЈХ 1394–1402: а) mQslqniþmþ(q) 1, mQslq 1, jzQci 2, jzQkq 3, vladQ;nE} 3, vse;(q)þsþtnQ 7 (ном. јд.), ;(q)þsþtnQmi 8 (инстр. мн.), итд. б) b(o)/(q)þsþtv(q)nQ 1 (ном.мн.), krqvQ} 3, hQlandarþsþkQ 8, morQ 9, 10 (лок. јд.), b(o)gom(a)tQ 25, l}bostinþsþkQ 32 (ном. мн.); в) sqbitij 2, biti 5, b(o)godarovannimi 6 (инстр. мн.), ni 7, 10, 15x2, 20, 29, 39x3 (дат. мн.), biv[M 12, итд. СЈ 1404–1405: а) vl%a&þdþ%Q&kQ 1 (ген. јд.), prqvQhq 3 (лок. мн.), svetQihq 3 (лок. мн.), bl(a)govyrnQi 5 (ном. јд.), pryvqzl}blEn'nQi 6 (ном. јд.), итд. б) нема примера; в) pravoslavnJihq 3 (лок. мн.), h(ri)þsþ(t)wl}bivJi 5 (ном. јд.), monastira 11/12, sou bile 19, monastirou 22, vi[e 28, итд. СД 1405: а) vl%a&þdþ%i&kQ 1 (ген. јд.), prqvQþhþ(q) 2 (лок. мн.), svetQiþhþ(q) 2 (лок. мн.), pravoslavnQþhþ(q) 2 (лок. мн.), podounav'skQmq 3 (дат. мн.), итд. б) srqblQ 10 (инстр. мн.), stefanQ 29 (лок. јд.), roditelQ 29 (лок. јд.), nQþhþ(q) 37; в) sM bili zapiþsþ(a)li 5/6, jþsþ(tq) bilo zapiþsþ(a)lo 7/8, poziva 13/14, bilq 19, 26, 29, dobitka 22, sM bile 31, dMbrovqþ;þkiþmþ(q) 33, bi 33, pitati 39, biti 41, 43, vi[e 42, biv[iþhþ(q) 43, итд. МХ 1406: а) vl%a&þdþ%Q&kQ 1 (ген. јд.), b(o)godarovan'nQmi 3/4 (инстр. мн.), vqnybQvaEtq 16, bQv'[e 18, Eþsþ(tq)stv'nQiþhþ(q) 22 (ген. мн.), velikQmq 25/26 (инстр. јд.), bQti 35/36, итд. б) vqzQmaetq þsþe 18, dokQ 30, 32, zapovydimQ 16 (ном. мн.); в) ni 1, 2, 28 (дат. мн.), dyli 7 (инстр. мн.), bosJihq 15 (ген. мн.), [estiiþhþ(q) 15 (ген. мн.), wblobizaEþmþ(q) 17, vi[ereþ;þ(e)n'nago 19, raslablEn'nimq 20 (дат. мн.), slypimq 21 (дат. мн.), hromimq 21 (дат. мн.), monastirou 24, итд. СЛ 1414–141525: а) krypkQE 2/3 (ген. јд.), roukQ 3 (ген. јд.), b(o)/(q)þsþtv(q)nQE 9 (ген. јд.), s(ve){ennQE 9 (ген. јд.), ;(q)þsþtnQmi 10 (инстр. мн.), ;etQremq 14, итд.; б) нема примера; в) prymoudrimq 1 (инстр. јд.), vsebogatiE 3 (ген. јд.), nasi{a}{omou 4, monastira 9, lavri 9 (ген. јд.), итд. И 1402–1422: а) b(o)/(q)þsþtv(q)nQe 1 (ген. јд.), bQva}tq 1/2, pomQ[l]} 2/3, bQti 3, 33, le/imQe 6, stra/bQ 9 (ген. јд.), vQ[e 9, mQi 13, mQ 33; б) istQn'naago 20, imenQ 21 (лок. јд.), namQ 23 (инстр. мн.); в) prqvJihq 2, s(ve)tJihq 5, monastJira 6, starJihx 7, }nJiþhþ%q& 7, monastJiri 12, monastJirou 12, 14, 15, vi[e 16, monastJir'þsþkaa 32/33, итд. 25 Исп. Јовановић 1999: 163: „јери (Q) се изузетно правилно употребљава: (...)“ 49 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ЂЕ 142926: а) vl%a&þdþ%Q&kQ 1 (ген. јд.), bQþsþ(tq) 2, bl(a)govyrnQi 4 (ном. jд.), h(ri)þsþ(to)l}bivQi 4 (ном. јд.), ;(q)þsþtnQE 7 (ген. јд.), s(ve)tQE 7 (ген. јд.), gorQ 8 (ген. јд.), vQ[ereþ;þ(e)nnomM 11, итд. б) нема приме- ра; в) ni 7, 11, 15, 19, 27, mwnastira 8, vqzl}blEnnJi 9/10, mwnastirM 11, 15, mwnastirou 14, mwnastirq 14, mwnastir'sko 16, итд. РК 1430–1431: а) ;(q)s‫׀‬tnQi 2 (ном. јд.), s(ve)tQE gorQ 4 (ген. јд.), bQli 5, wbQ;ai 9, s(ve)tQE gwrQ 9 (ген. јд.), prybQva} 11, bQti 13, s(ve)tQi 17, 21, 24, s(ve)tQ{i} 19, {kas}tamwnitskQi 19, итд; б) нема при- мера; в) mwnastira 4, {b}ismo 5, s(ve)tJi mwnastirq 7, mwnastira 10, s(ve)tJi mwnas{t}ir{q} 11, mwnastirM 12, monasti{rq} 17, {m}wnastirq 19, mwnastirq 21, 24, итд. (уп. и Поломац 2009б) РВ 1432: а) velikQi 3 (ном. јд.), pry;(i)stQE 4, vatoped'skQE 4, ;(q)þsþtnQE 6 (ген. јд.), mQ 5, 10, s(ve)txInE 6, vsakQmq 7 (инстр. јд.), zlatQþhþ%q&11, ba{inskQhq 12 (ген. мн.), dohodkQ 17 (акуз. мн.), monastirskQE 17 (акуз. мн.); б) нема примера; в) monastira 4, 9, monastirska 6, monastirM 8, 11, 12, ni 8, dohodci 13 (инстр. мн.), monastirskQE 17. ЂЛ 1452: а) promQ[l]E 3, bQti 6, 31, 42, ;(q)þsþtnQiþhþ%q& 7 (ген. мн.), prþoþr(o);qskQþmþ(q) 12 (дат. мн.), vQso;ai[ee 14, vQsoty 14, JjV(an)þgþ(e)l'skQE 14/15 (ген. јд.), tQ 15, итд. б) vQsokQ 17 (ном. мн.), rabQ 26 (ном. мн.); в) zakonnJe 6 (ген. јд.), svytlJiþhþ%q& 7 (ген. мн.), malJiþhþ%q& 8 (ген. мн.), vyri 9 (ген. јд.), prinosimJe 9 (ген. јд.), vqdovJe 9 (ген. јд.), samJiþhþ%q& 17 (ген. мн.), s(ve)tJimq 18 (дат. мн.), prinosimJiþhþ%q& 31 (ген. мн.), итд. Петој групи припадају документи у којима број примера са графе- мом Q (написаном у етимолошкој, а ретко и у неетимолошкој позицији), у мањој или већој мери надмаша примере писања i или J на месту етимо- лошког /ы/. У следећим повељама графема Q забележена је око један и по пут чешће него њене замене. И овде се износи само мањи део грађе: ЈП 139527: а) b(o)/(q)þsþt(q)vnQiþhþ%q& 1 (ген. мн.), jV(an)þgþ(e)lqskQiþhþ%q& 1 (ген. мн.), velikQ 5 (ном. јд.), bQti 6, 48, b(o)godarovannQmi 6 (инстр. мн.), smyrennQi 55, bl(a)govyrnQmq 59, vQ[e 61, nikQm/þdþerj 62, итд. б) razlQ;nimi 2, b(o)/(q)þsþtqvnQkq 5, mqstnQkq 51; в) ;edi 6 (инстр. мн.), monastira 8, ni 8, 43, 46 (дат. мн.), mwnastirska 18, seli 27, 29, 32, 34, 35 (инстр. мн.), итд. СЛ 1427: а) prymMdrQiþmþ(q) 1 (инстр. јд.), krypkQj 2 (ген. јд.), roukQ 3 (ген. јд.), nasQ{a}{omM 4, bl(a)go;qstivQi 7 (ном. јд.), s(ve)tQE 9, 15 (ген. јд.), итд. б) silnQi 1 (ном. мн.); в) vqsebogatJj 3 (ген. јд.), lavri 9, 16 (ген. јд.), monastJrskQmi 11, s(ve)tJihq 14 (лок. мн.), mwnastirehq 14, monastJrM 15, monastirq 20, 23, 31, 41, итд. 26 О писању графеме Q у повељи уп. и Ивић 1989: 14. 27 Овде посебно треба напоменути да се графема Q у етимолошкој позицији пише скоро доследно у оном делу повеље који је издао патријарх Данило. 50 Владимир Поломац ■ ЂП 1427–1429: а) vl%a&þdþ%Q&kQ 6 (ген. јд.), bQv[M 6, srxbskQE 7 (ген. јд.), bQv[Jihq 7, srxbqskQþhþ%q& 8 (ген. мн.), bQti 8, 27, 28, итд. б) bl(a)go;xstQviþhþ%q& 7, bl(a)go;xstQvago 9, obQtyli 10, se sxbQraa 21; в) prymMdrJiþmþ(q) 1 (инстр. јд.), kryp'kJe 2 (ген. јд.), rMki 2 (ген. јд.), vsebogatJe 2 (ген. јд.), nasi{a}{M 3/4, bl(a)govyrnJi 6 (ном. јд.), bl(a)go;xstQviþhþ%q& 7 (ген. мн.), mi 13 (ном. мн.), monastirM 19, итд. ЂР 1429–1430 (према издању): а) roukQ 2 (ген. јд.), nasQ{a}{omou 3/4, blago;qstivQi 6 (ном. јд.), hristol}bivQi 6 (ном. јд.), bogodarovannQimi 7 (инстр. мн.), vladikQ 8 (ген. јд.), bQv[ou 8, итд. б) silqnQi 1 (ном. мн.); в) prymoudrJimq 1 (инстр. јд.), krypkJe 2 (ген. јд.), ni 7, 10, 13x2, 17, 18x2, 20x2, 22, 25, 27, 28, 32 (дат. мн.), po;tenJi 13 (ном. јд.), pry;istJe 15, 23 (ген. јд.), итд. РК 1433: а) slavQ 1 (ген. јд.), b(o)/(q)þsþtvnQi (ном. јд.) 1, vQsotM 3, sqprybQvati 4, velikQi 8 (ном. јд), srqbskQi 8 (ном. јд.), bl(a)go;(q)þsþtivQiþhþ%q& (ген. мн.), bQti 9, 15, polqznQiþmþ%q& 14, prybQvati 25, pakQ 26, 31, kastamwnitskQ (акуз. јд.) 35, итд; б) нема примера; в) mwnastirq 10, mwnastirM 12, 16, mwnastira 17, sa[kiþhþ(q) 31 (лок.мн.), prybivanJ} 33, bolnJiþmþ%q& 39 (дат. мн.), ispitanJa 55, итд. У следећим повељама графема Q је три до четири пута чешћа него њене замене. Наводи се само мањи део грађе: ГП 1403–1408: а) nebQtJa 1, bQtJj 1, jdinQi 5 (вок. јд.), tQi 7 (ном. јд.), slatkQmi 7 (инстр. мн.), prilE/nQmq 16 (инстр. јд.), hr(i)þsþtol}bivQihq 17 (ген. мн.), bQti 20, bo/qstvqnQiþhþ%q& 20/21 (лок. мн.), итд. б) MmQlEniEmq 8, spoþdþ%o&bQ[e 12, rabQ 8 (ном. мн.); в) Msti 7 (инстр. мн.), monastirou 16, poustinE 19, monastira 23. poustinno/itelq 26, итд. MД 1405: а) velikQi 5 (ном. јд.), s(ve)tQi 5 (ном. јд.), mQ 6x2, 27x2 (ном. мн.), vQ[ereþ;þ(e)n'nihq 6 (ген. мн.), vQ[e 7, E bQlq 17, 24, 27, итд. б) wndezQ 9, pobykQ 11, tozQ 15, 24, 34, razbQE 24, tqzQ 25, toudezQ 28, touzQ 20, togazQ 32, izQdou 40; в) vl%a&þdþ%Q&ki 1 (ген. јд.), ni 1, 37 (дат. мн.), pryvqzl}blEnnimq 2 (инстр. мн.), vQ[ereþ;þ(e)n'nihq 6 (ген. мн.), poziva 12, dobit'ka 20, итд. СЛa 1407: а) b(o)/(q)stv(q)nQE 1 (ген. јд.), velikQi 2 (ном. јд.), bQti 2, vethQE 2/3 (ген. јд.), zakonnQe 3 (ген. јд.), svytlQþhþ%q& 6 (ген. мн.), vyrQ 7 (ген. јд.), prinosimQE 7 (ген. јд.), vodQ 8 (ген. јд.), vQso;ai[e 12, итд. б) n(e)b(e)sozra;nQ 15 (ном. мн.), rabQ 23 (ном. мн); в) vdoviE 8 (ген. јд.), stoudeni 8 (ген. јд.), hrami 25 (акуз. мн.), vyri 31 (ген. јд.), myrili 31 (инстр. мн.), monastirou 41/42, 46, 48, итд. СЛб 1407: а) b(o)/(q)þsþtvqnQE 1 (ген. јд.), velikQi 2 (ном. јд.), bQti 3, vethQE 3 (ген. јд.), zakonnQE 3 (ген. јд.), svytlQiþhþ%q& 7 (ген. мн.), prinosimQE 9 (ген. јд.), vodQ 10 (ген. јд.), vQso;ai[e 14, vQsoty 14, jV(an)g(e)lskQe 15 (ген. јд.), vQsoci 17, vQsotM 18, dohodkQ 19 (инстр. мн.), итд.; б) n(e)b(e)sozra;nQ 17 (ном. мн.), rabQ 26 (ном. мн.); в) vyri 9, 33 (ген. јд.), vdovij 9 (ген. јд.), stoudeni 10 (ген. јд. неодр. вида), sqprybivati 24, hrami 28 (акуз. мн.), myrili 34 (инстр. мн.), итд. 51 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ СХ 1406–1407: а) prys(ve)tQE 1 (ген. јд.), s(ve)tQih 1/2 (ген. мн.), savQ 2 (ген. јд.), bl(a)govyrnQi 2 (ном. мн.), monastQra 3, mnogQihq 6 (лок. мн.), zlol}tnQih 6 (ген. мн.), bQhq 7, 17, slQ[atelE 7, n(e)b(e)þsþnQE 7 (ген. јд.), итд. б) vqnoutrqnQi 4 (ном. јд.); в) mladJihq 5 (ген. мн.), monastirskou} 23, monastirou 24, 25/26, monastirq 27, prypoþdþ%o&bnJihq 28/29 (ген. мн.), b(o)gonosnJih 29 (ген. мн.), итд. СМ 1413: а) kryp'kQE 3 (ген. јд.), roukQ 3 (ген. јд.), s(ve)tQhq 11, 21 (ген. мн.), srqb'skQhq 12 (ген. мн.), savQ 13, 23 (ген. јд.), bQv[e 14, bQhq 15, razli;nQihq 16 (лок. мн.), inoplemy{n}nQiþhþ%q& 16 (ген. мн.), итд; б) m(o)litvamQ 17/18; в) prymoudrJimq 1/2 (инстр. јд.), vqsebogatJe 3 (ген. јд.), nasi{a}{omM 5/6, mona{s}tirM 22, итд. ЂВ 1432: а) prymþMþdrQiþmxþ 1 (инстр. јд.), krypkQE 1 (ген. јд.), rMkQ 1 (ген. јд.), nasQ{a}{omM 3, bl(a)govyrnQi 7 (ном. јд.), h(ri)þsþ(t)ol}bivQi 7 (ном. јд.), b(o)godarovannQimi 8 (инстр. мн.), vl%a&þdþ%Q&kQ 8 (ген. јд.), итд. б) s(Q)novQ 8 (инстр. мн.), dvi/imQi 20 (ном. мн.), vodimQi 21 (ном. мн.); в) vxsebogatJe 2/3 (ген. јд.), po;tenJii 16 (ном. мн.), mwnastirM 18, pr(y);(i)þsþtJe 19, 33, (ген. јд.), mwnastirM 24, 27, итд. На крају, издвајају се повеље у којима је графема Q забележена више од четири пута чешће од њених замена, које се срећу само у малобројним примерима: ЈП 140028: а) monastQr(q)skQ 2 (ном. јд.), mnogwsvytlQiþmþ%q& 6 (инстр. јд.), zlatope;atnQþmþ%q& 6 (инстр. јд.), bQti 8, vQ[episan'naa 9, vrxhovnQþhþ%q& 10 (ген. мн.), b(o)gonosnQþhþ%q& 11 (ген. мн.), s(ve)tQi 12 (ном. јд.), savQ 17 (ген. јд.), s(ve)tQi 18 (акуз. јд.), bl(a)go;(q)þsþtivQE 19 (ген. јд.), итд; б) нема примера; в) ni 2, 5 (дат. мн.), mnwþgþ(w)svytli 12 (ном. јд.). ЈД 1397–1402: а) b(o)/(q)þsþtqvnQi 3 (ном. јд.), dobrQþhþ(q) 10 (ген. мн.), v'sa;qskQiþhþ(q) 18 (ген. мн.), vQ[n]go 21, sQnopolo{/e}ni] 22/23, bQvaEtq 27, sqprybQvani] 28, poustQn'nQiþhþ(q) 31, srqbqskQE 34 (ген. јд.), de;anqskQi 35 (акуз. јд.), rashQ{en'no 43, besplqt'nQiþhþ(q) 47 (ген. мн.), prys(ve)tQE 49 (ген. јд.), итд. б) maslQn'nJi 13, silnQi 16 (ном. мн.), ousrqþdþQj 39; в) monastiriþhþ(q) 29, monastirq 35, prybivani} 38, jzikq 41, pry;(i)þsþtJj 48 (ген. јд.), slou/bi 50 (ген. јд.). СТ 140629: а) bQv[imi 2, monastQrJj 3, bl(a)gQ 3 (ном. јд.), vQsw;ai[Ji 6, monastQrwmq 6, monastQre 7, metwhQ 9 (акуз. мн.), zabQtJj 9, pakQ 10, re;ennQmq 11 (дат. мн.), mwnastQrwmq 11, prybQvq 18, итд. б) brwdQ 11 (ном.мн.), cr(q)kovnQ 13, svobodnQ 15/16 (ном.мн.); в) ezikq 2, tesnoti 4 (ген. јд.), d{y}vicopohi{itelq 22. ЂР 1428–1429: а) nebQtJa 3, bQtJe 3, vQsokJE 3, smyrennQE 3 (акуз. мн.), bl(a)go;(q)þsþt(i)vQi 7 (ном. јд.), h(ri)þsþ(t)ol}bivQi 7 (ном. јд.), b(o)godarovannQmi 7 (инстр. мн.), vl%a&þdþ%Q&kQ 8 (ген. мн.), bQv[ou 28 Као и код ЈП 1395 и овде се графема Q скоро доследно пише у етимолошкој позицији у оном делу повеље који је издао патријарх Данило. 29 Уп. Јовановић 1989а: 58: „Тежи се етимолошком писању Q, али у томе има одступања (...)“. 52 Владимир Поломац ■ 8, 13, srqbskQE 9 (ген. јд.), bQv[{i}iþhþ%q& 9, итд. б) b(o)/(q)þsþtvnQi ap(o)þsþ(to)lQ 4 (ном. мн.), prystavlEnQi 11 (лок.јд), dvi/imQi 17 (ном.мн.), s(ve)tQi 43 (ном. мн.); в) vQsokJE 3 (акуз. мн.), drq/avi 13 (ген. јд.), po;tenJi 13 (ном. јд.), bi 17. ЂР 1430: а) b(o)/(q)þsþtqvnQiþmþ(q) 2 (инстр. јд.), m(i)l(o)þsþtQn]mi 3, vy;nQiþhþ(q) 4 (ген. мн.), bQv[Ji 5, bl(a)govyrnQi 7 (ном. јд.), hrJstol}bQvQi 7/8 (ном. јд.), po;tennQi 11/12 (ном.јд.), vyrnnQi 12 (ном. јд.), velikQi 12 (ном. јд.), итд. б) plqtQ 4 (акуз. мн), hrJstol}bQvQi 7/8, cr(q)kvQ 9 (акуз. мн.), ;elnQþkþ(q) 12, ;etQrQ 30 (ген. јд.); в) s(ve)tJþhþ(q) 32 (ген. мн.), b(o)gonwsniþhþ(q) 32 (ген. мн.), s(ve)tJþhþ(q) 33 (ген. мн.). ЂЛ 1429–1439: а) b(o)/(q)þsþt{x}vnQmq 2 (инстр. јд.), m(i)l(o)þsþtQn]mi 3, vy;nQiþhþ%q& 4, 7 (ген. мн.), bQv[Ji 6, bl(a)go;xstivQi 8 (ном. јд.), hrJstol}bQvQi 8/9 (ном. јд.), vl%a&þdþ%Q&kQ 11 (ген. јд.), bQv[ou 12, итд. б) /itQi 5 (лок.јд), hrJstol}bQvo} 9/10, bl(a)go;xstQvaago 16, dvi/imQi 26/27 (ном. мн.), hrJstol}bQvQi 8/9, s(Q)nwvQ 11 (инстр. мн.); в) b(o)godarovannim{i} 10/11 (инстр. мн.), laVri 20 (ген. јд.), monastJrskQmi 23, monastJrskoi 24, lavri 24, 32 (ген. јд.), итд. На основу изложене грађе, али и на основу поређења са стањем у повељама и писмима кнеза Лазара30, могу се извести следећи закључци о употреби ове графеме у повељама и писмима Српске деспотовине. Употреба графеме Q у испитиваним документима пресудно је одређена жанром и садржајем текста31. Ова се графема у манастирским даровница- ма доследније употребљава у етимолошкој позицији већ на прелазу XIV у XV век (ЈП 1400, ЈД 1397–1402). Током прве три деценије XV века може се пратити постепено ширење употребе ове графеме у манастирским да- ровницама, а од треће деценије начелно се може говорити и о стабилиза- цији овога правописног манира. Ипак, враћање Q у етимолошку позицију ни у једној од даровница из корпуса није спроведено доследно, што је и очекивано с обзиром на временску дистанцу од тренутка промене /ы/ >/и/ у старосрпском језику. Изузетак од овако изложеног стања представљају две повеље манастиру Св. Павла (ЂП 1410 и ЂП 1419), што може бити узроковано њиховим дипломатичким статусом (прва представља концепт или недовршен препис, а упитна је и оригиналност друге повеље). С дру- ге стране, са изузетком МД 1405, у документима световне садржине гра- фема Q употребљава се веома ретко (ЂД1 1445, ЂД2 1445, Х2 1454), или се не употребљава уопште (МД 1392, ЂД 1424, ЂД 1428, Х1 1454, Л1 1457, С1 1457, Г 1457, Л2 1457, С2 1457, ЛД 1457). Изостанак графеме Q у ЛР 1457, односно њена ретка употреба у ЂВ 1456, вероватно предста- 30 Доследније писање графеме Q на етимолошком месту (око 3 пута више примера од замене са i) среће се само у повељи кнеза Лазара о судском спору властелина Црепа (крај XIV века) (уп. По- ломац 2008: 167). У осталим повељама графема Q изостаје или је написана у малом броју приме- ра (уп. Поломац 2006: 26–27). 31 На разлике у правопису наших најстаријих световних и црквених споменика указано је још у Белић 2007: 361, 365). 53 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ вља последицу чињенице да их је писао велики логотет Степан Ратковић, за кога претпостављамо да је могао бити писар и других повеља наслед- ника деспота Ђурђа, насталих 1457. године у Смедереву. 2.3.2. Писање графеме J. – Графијска и правописна проблематика у вези са употребом графеме J своди се на следећа питања: (а) степен до- следности употребе ове графеме у функцији обележавања тзв. редукова- ног /и/ у духу ресавског правописа; (б) употреба диграфа Ji; (в) употреба ове графеме у осталим позицијама (не рачунајући правопис грчке групе ι + вокал у библијским именима и позајмљеницама, који се разматра по- себно, в. овде т. 2.3.4); и (г) писање J без тачака. 2.3.2.1. Графема J у функцији обележавања редукованог /и/. – У срп- ским повељама и писмима XII и XIII века редуковано /и/ обележава се нај- чешће помоћу графеме i, а ређе и помоћу танкога јера и ø графемом (уп. Ивић–Јерковић 2008а: 466–471), док се графема J у овој функцији дослед- није среће од последње четвртине XIV века у повељама кнеза Лазара32. У повељама и писмима Српске деспотовине забележена су оба тра- диционална манира за обележавање тзв. редукованог /и/: графеме i и J. Изузетак представљају МД 1392, у коме нису потврђени примери тзв. ре- дукованог /и/. У четири документа тзв. редуковано /и/ обележено је искључиво гра- фемом i у духу рашке правописне традиције. Илустрације ради износи се само неколико примера (целокупну статистику уп. у табели бр. 1): ЈЛ 1394–1395: jVþgþeni] 5, sqbitiE 2, sqbl}deniEmq 4, krqvi} 3, итд. ЂП 1410: kEfali] 3, gradozidani] 5, MngiE 5, Mtvrq/þdþeniE 8, итд. ЂД 1424: pri]telEþmþ(q) 1, pozþdþravlEniE 3. Х2 1454: mqzi]. 23. Укупно седам повеља има ненормализовано писање графема J и i, с тим да примери са графемом i преовлађују у мањој или већој мери. При- мери за i износе се селективно (целокупну статистику исп. у табели бр. 1) тако да буду заступљене све позиције, док се малобројнија грађа са J износи у целини: ЈД 1397–1402: b(o)/i] 12, bl(a)gody]ni] 13, c(a)rþsþtvi] 22, sQnopolo{/e}ni] 22/23, bl(a)golypiE 2, veseliEþmþ(q) 4, vxpiEtq 5, priEtq 9, Mmno/eniEmq 11, bl(a)goþdþ%y&ti} 6, dobrodyteli} 14/15, darovani} 19, итд. – према vqselEnJa 2, pynJj 7, kon';anJa 26, zapoustynJa 44, pry;(i)þsþtJj 48, sJj 55. MД 140533: brati] 22, imani] 34, Mtvrq/þdþeniE 7, niEdqþnþ(q) 10, imaniE 19, oubiE 21, gostiE 23, kefali} 13, primori} 24, zapisani} 43, soudii 32 Тако графема J преовлађује у овој позицији у повељи српског патријарха Спиридона манастиру Хиландару (1379/1380) и у повељи властелину Обраду Драгосаљићу (19. јануар 1388), затим у повељи монаха Доротеја манастиру Дренчи (2. март 1382), као и у повељи кнеза Лазара о суд- ском спору властелина Црепа (крај XIV века) (уп. Поломац 2006: 24, 2008: 165, 167–168). 33 Пример m(i)l(o)þsþr(q)dI} 1 – у коме се налази J без двотачке – не може се узети као потпуно сигу- ран, будући да у овој повељи нема других примера за I, али има много примера у којима је дво- тачка на снимку слабо видљива. 54 Владимир Поломац ■ 8, 11, ;ii gody 26, итд. – према zapisanJj 4, zapisanJa 6, soudJj 12, soudJj 30/31, soudJami 12, 30, hotynJa 16, kefalJj 27, sMdJj 31, kefalJa 32, 35, dekem'vrJa 41. СХ 1406–1407: vqsi] 15, sp(a)seni] 16, Wsy;eni] 23, sqmotreniEmq 5, b(o)/iE 14, bl(a)gopriEtno 16, m(i)l(o)þsþti} 1, podounavi} 3, итд. – према stihJj 7, IsaJi 17, wbilJa 26, arhJjrewmq 40/41. ГП 1403–1408: brati]mi 9, si] 26, MmQlEniEmq 8, wstavlEniE 11/12, molEniEmq 16, oumilEniEmq 18, siEmou 19, ouhQ{treniEmq 22, итд. – према nebQtJa 1, bQtJj 1, povylenJa 3, prino[enJe 18, dJavolimq 22, sJa 22, wktomvrJa 27. СХ 1411: bl(a)goouhani] 5, si] 16, 18, vagEnari]mi 22, dylateliE 1/2, vqspriEm'[e 2, kEliE 20, 21, loziEþmþ(q) 21, wprav'daniEþmþ(q) 22, итд. – према poou;enJj 2, b(o)/Ji 6, kipourJami 21, hr(i)þsþtJanq 41, IounJa 50, sJa 51, 55, patrJarha 52. ЂП 1419: povelyni] 4, prosi]v[agw 14, prydsto]ni] 15, bitiE 1, vqspriEti 7, wstavlEniE 15, m(o)lEniEþmþ(q) 26, итд. – према mþMþdrostJ} 1. ЂВ 1427–1428: sp(a)seni] 24, c(a)riE 1, sie 2, priEhwþmþ(q) 2, vqsebogatiE 3, priEtnici 5, podobi} 3, tq;i} 5, mil(o)þsþti} 7, итд. – према krypkJe 2/3, bl(a)govolEnJa 5, c(a)rstvJM 5, bl(a)gooustroEnJa 6, slM/bona;elJa 6, b(o)/JE} 7, srqbskJe 8, svyþdþ%y&nJe 10, pry;(i)þsþtJe 12, m(i)l(o)þsþrdJeþmþ%q& 18, SJa 23. Подједнак број примера са графемама J и i налази се у СЛ 1414– 1415: c(a)rþsþtvJ} 5, bl(a)goMstroenJa 6, slou/bona;elJa 6, svyþdþ%y&nJe 8, grigorJemq 10, andonJemq 11, genadJi 12, izmynEnJe 13, gradozidanJa 15, gradobl}denJa 15/16, povelynJ} 17, povelynJemq 20/21, према c(a)riE 1, priEhwmq 2, vsebogatiE 3, poþdþ%o&bi} 3, bl(a)govolEni] 4, b(o)/iEi 7, si] 7, 13, 19, 20, tq;i} 16, b(o)/i} 18. У осталим документима (укупно четрнаест) графема J представља је- дини или преовлађујући манир обележавања редукованог /и/. Доследно писање J у овој позицији среће се у четрнаест докумената. Наводи се мањи део грађе (целокупну статистику исп. у таб. бр. 1) тако да буде заступљен по један пример за све позиције (%иja&, %ије&, %ију&, и евентуално %ији& и %ијо&): СЈ 1404–1405: izliJa 4, /elanJj 13, bl(a)gooutrobJ} 1, jVgEnJwmq 14. СТ 140634: povinovenJa 5, monastQrJj 3, MilostJM 1. СВ 1417: mogou{Ja 3, izvolEnJemq 1, vqpJ} 9, bratJi 31. ЂП 1427–1429: bl(a)govolEnJa 4, prJehwþmþ(q) 2; poþdoþbJ} 3. ЂР 1428–1429: prymynEnJa 2/3, sxpospy[enJemq 1, prikJ} 21, arJi 42. ЂЕ 1429: vxzneþsþ(e)nJa 8, prizrynJe 2, m(i)l(o)þsþr(q)dJ} 1, patrJarþhþJi 28. ЂР 1430: wsJavati se 2, nasla/þdþenJe 4, b(o)/J} 3, /itJi 5. ЂЛ 1429–1439: bl(a)go;xstJa 13, c(a)rJe 6, ougo/þdþenJ} 3, metohJwþmþ(q) 45. Х1 1454: kmetJe 1, povelenJ} 1. ЂВ 1456: gEwrgJa 3, b(o)/Je} 1, mitropþoþlJ} 13/14. Л1 1457: prJateþlþ(q) 3, znanJj 1. ЛР 1457: pronJarJe 6, b(o)/JE} 1, pronJ} 5. 34 Уп. и Јовановић 1989а: 58: „Редовно се пише предвокалско J.“ 55 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Л2 1457: damJanM 10, prJatelJj 9, m(i)l(o)þsþtJ} 1. С2 1457: prJ]telJj 9, bratJj 3, У двадесет пет докумената графема J преовлађује у мањој или већој мери, док се примери са графемом i у духу старије правописне традиције срећу знатно ређе. Примери за J наводе се селективно, тако да буду за- ступљене све позиције, а малобројнија грађа са i наводи се у целини (ста- тистички однос в. у таб. бр. 1): ЈП 1395: bl(a)goMhanJa 3, jVgenJa 6, prokopJa 19/20, b(o)/Ja 22, dylatelJj 1, poM;enJj 2, b(o)/Jimq 3, b(o)/Ji 4, итд. – према vqsprijm[e 1, tq;i} 44, 46, nijdnoga 45, si] 46, siemM 48, zavisti} 48, arii 50. Н 1395: bratJa 9, 10, 15, 19x2, hr(i)þsþtJane 14, dJavolq 22, prykoslovJa 41, 57, 74, ousyknovenJa 89, kalougErJe 65/66, 68, metohJe 72, arsenJe 105, sofronJe 106, metohJ} 41, 82, jVþgþ(e)nJwþmþ%q&118, према prydani} 7, vra/ia 20, kalougEriE 66, kEliE 69, 99, metohiE 70, 85/86, priEsmo 103, paisiE 107, vasiliE 109, andonie 110, Tewþdþ%w&siE 112, siEmþMþ 113. ЈЛ 1398: jVþgþ(e)nJa 6, aTanasJa 7, 12, sqbl}denJjmq 4, pr(y);(i)þsþtJj 10, poslanJjmq 14, krqvJ} 3, vqspriEtJ} 4/5, jVþgþ(e)nJi 9, итд. – према sqbitiE 2, vqspriEtJ} 4/5, velikiE 6, pr(y)þ;þ(i)þsþtiE 7, 12, 27, lavrqskiE 10, wvo{iE 22, prys(ve)tiE 25. ЈП 1400: kefalJa 1, dJakonitq 2, sJa 5, 9, þdþ%o&hJj 4, sJjmou 8, tq;J} 2, 5, zavistJ} 8, arJi 11, итд. – према nijdinogo 4. СХ 1392–140235: pwsavJ] 6, sJ] 17, 19, MlJ]nJci 19, sqbQtJj 2, sqbl}þdþ%e&nJjþmþ(q) 4, m(a)terJþ}þ 6, Mtvrq/þdþenJ} 16, c(a)rþsþtvJ} 29, итд. – према krqvi} 3, potrM/þdþeniE 12, hr(i)þsþti]nskomM 17, siE 25, ro/qþdþ[i] 28, siEmM 30, b(o)/i] 33, MbiEþtþ%q& 33. ЈХ 1394–1402: jVþgþ(E)nJa 6, vqzneþsþ(e)nJa 11, 18, grJgorJj 7, vasilJjva 9, Mty[enJe 11, vqspomenMtJ} 12, l}bovJ} 12/13, ilJine 33, 38, итд. – према sqbitij 2, vqspriEti} 5, vasJlijvq 10, vqspomenMtiE 14, kEfali} 39/40, livadi] 41, livadi} 43. СД 1405: izlJa 2, sJa 4x2, 8, zapiþsþ(a)nJjmq 8, soudJj 14, m(i)l(o)þsþr(q)dJM 1, ;l(ovy)kol}bJM 1, soudJi 10, soudJi 13, итд. – према b(o)/iji 3, niEdnq 12, oubiE 23, razbiE 25, imaniEþmþ(q) 41, povelyniEþmþ(q) 44. МХ 1406: b(o)/Ja 44, wktomvrJa 45, c(a)r(q)þsþtvJe 12, sJe 16x2, 17, 25, 37, izvolEnJ} 1, ;l(ovy)kol}bJ} 2, итд. – priEmlEmq 16, ousrqdiEmq 26, nijd'ne 28, nava/þdþeniEmq 37. СЛa 1407: slou/bona;elJa 24, darwvanJa 30, sqstavlEnJe 1, sqjdinEnJe 1, sqstavlEnJe 2, proizvolEnJ} 10, isplqnEnJ} 19, navrq[enJ} 19, pisanJ} 21, soudJi 7, b(o)/Jimq 16, итд. – према vdoviE 8, tq;i} 9, 19, b(o)/iE 11, c(a)riE 12, priEtna 14, si] 14, h(ri)þsþ(t)wl}bi} 28, priEti 29, b(o)/i] 30, si] 49, 57, 71, 76, grigori} 61, roukopisani] 62, roukozapisani] 64, povelyniEmq 76/77. СЛб 1407: slou/bona;elJa 26, darwvanJa 32, sqstavlEnJe 1, sqjdinEnJe 1, sqstavlEnJe 3, proizvolEnJ} 11, outvrq/þdþenJ} 20, soudJi 8, b(o)/Jimq 17, 35 У једном је примеру графема J написана без двотачке: zapisanI] 20. 56 Владимир Поломац ■ итд. – према vdovij 9, priEtna 16, si] 16, 52, 59, 71, 75, tq;i} 21, bl(a)go;qsti} 30, priEti 32, b(o)/i] 32, aTanasi] 46, 51. СМ 1413: bl(a)govolEnJa 6, bl(a)gooustrEnJa 8, c(a)rJj 1, sJj 3, vqsebogatJe 3, podobJ} 4, c(a)rþsþtvJ} 7, sqmr{q}tJ} 19, итд. – према priEhwþmþ(q) 3. И 1402–1422: darovanJa 1, bratJa 32, hotenJEþmþ(q) 5, bratJe 5, g(lago)lEmJe 7, poslou[anJe 9, bl(a)govol'EnJ} 1, popou{enJ} 2, l}bovJ} 4, vagEnarJou 15, итд. – према kEliE 14. СЛ 1427: bl(a)govolEnJa 5, bl(a)gooustrenJa 6, slou/bona;elJa 7, c(a)rJe 1, vqsebogatJj 3, pwþdþ%w&bJ} 3, c(a)rþsþtvJ} 5, итд. – према siE 2, 12, 18, 30, priEhwþmþ%q& 2, triEhq 25. ЂД 1428: izlJa 2, sJa 8, sMdJami 14, pri]telJj 5, zapisanJe 5, imanJe 22, ;l(ovy)kol}bJM 1, prizrenJ} 1, pomorJM 3, 14, итд. – m(i)l(o)þsþr(q)di} 1, podMnavi} 3, svyþdþ%y&niE 3, pri]telJj 5, pri]telþsþtva 7, niEdnq 13, MbiE 23, pri]tel(q)þsþtvM 49. ЂР 1429–1430 (према издању): blagovolEnJa 4, blagooustroenJa 5, slou/bona;elJa 5, carJe 1, sJe 2, prJehomq 2, podobJ} 3, tq;J} 4, итд. – пре- ма bQv[iE 30. РК 1430–1431: sJa 2, 27, gewrgJa 15, 25, {wbno}vlEnJe 5, ousrxdJemq 7, po{vi}nova{n}Jemq 8, итд. – према {pi}saniE 1. ЂВ 1432: bl(a)govolEnJa 4/5, b(o)goMstroenJa 6, slou/bona;elJa 6, lozJa 24, c(a)rJe 1, sJe 3, vxsebogatJe 2/3, poþdþ%o&bJ} 3, tq;J} 5, c(a)r(q)þsþtvJ} 5, итд. – према priEhwþmþ(q) 1. РВ 1432: bratJa 6, martJa 18, adrxfatarJj 6/7, ousrxdJemq 7, kElJe 8, l}bovJ} 7, итд. – према priE[e 7. РК 1433: vqselEnJa 1, sJa 2, slou/bona;elJa 6, arhJdJakonou 10, bl(a)golypJe 1, zapoustenJe 12, darono[enJe 13, sJei 13, bl(a)govolEnJemq 15, tx;J} 32, pry[qstvJ} 40, kElJ} 46, итд. – према priEti 13. ЂД1 1445: izlJa 2, zapisanJa 5, prJatelJj 5, m(i)l(o)þsþr(q)dJ} 1, ;l(ovy)kol}bJ} 1, sMdJi 10x2, 12, 29, итд. – према niEdqnq 12, 37. ЂД2 1445: prJatelstva 7/8, seþpþ(tem)vrJa 20, b(o)/Je} 1, svyþdþ%y&nJe 1, pri]telJe 3, kMpovanJj 12, zapisanJ} 20, итд. – према pri]telJe 3, siemou 20. ЂЛ 1452: svyþdþ%y&nJa 3, kaenJa 20, povelynJe 4/5, prJjþmþ(q) 5, sqstavlEnJe 6, ;l(ovy)kol}bJ} 1, sp(a)senJ} 1, proizvolEnJ} 7, итд. – према priEtna 17, ;(q)þsþtnie 46. С1 1457: imanJa 10, znanJj 1, roditelJj 2, 5, 7, итд. – према pri]tel]Ð 3. Г 1457: imanJe 3, poklisarJj 3, према prijsmo 1. ЛД 1457: b(o)/J] 4, imanJ] 7, dekEþmþvrJ] 17, 22, zdravJ} 3, sto]nJ} 3, m(i)l(o)þsþtJ} 4, b(o)/Jwþmþ%q& 4, итд. – према pri]telEþmþ(q) 1, bratiE 1 споља. 57 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Табела бр. 1: Употреба графема J и i на месту тзв. редукованог /и/ Повеља J i Повеља J i МД 1392 – – СЛ 1427 26 6 ЈП 1395 47 11 ЂВ 1427–1428 11 13 ЈЛ 1394–1395 – 39 ЂД 1428 33 8 Н 1396 60 13 ЂП 1427–1429 26 – ЈЛ 1398 25 9 ЂР 1428–1429 37 – ЈП 1400 28 1 ЂЕ 1429 23 – СХ 1392–1402 23 8 ЂР 1429–1430 {23} {1} ЈХ 1394–1402 31 8 ЂР 1430 18 – ЈД 1397–1402 6 38 РК 1430–1431 11 1 СЈ 1404–1405 27 – ЂВ 1432 24 1 СД 1405 33 6 РВ 1432 10 1 ГД 1405 12 19 РК 1433 65 1 СТ 1406 19 – ЂЛ 1429–1439 22 – МХ 1406 19 4 ЂД1 1445 41 2 СЛa 1407 45 18 ЂД2 1445 10 2 СЛб 1407 46 13 ЂЛ 1452 67 2 СХ 1406–1407 4 22 Х1 1454 2 – ГП 1403–1408 7 10 Х2 1454 – 1 ЂП 1410 – 11 ЂВ 1456 8 – СХ 1411 8 23 Л1 1457 10 – СМ 1413 22 1 С1 1457 8 1 СЛ 1414–1415 12 12 Г 1457 2 1 СВ 1417 47 – ЛР 1457 14 – ЂП 1419 1 18 Л2 1457 21 – И 1402–1422 33 1 С2 1457 21 – ЂД 1424 – 2 ЛД 1457 16 2 На основу изложене грађе могу се извести следећи закључци: (а) употреба графеме J у функцији обележавања тзв. редукованог /и/ у по- вељама и писмима Српске деспотовине постепено се шири почев од по- следње деценије XIV века; (б) почев од краја треће деценије XV века, у повељама и писмима Српске деспотовине огледа се доследно усвајање овога правописног манира (примери са i у овој позицији изостају или се јављају само у изолованим примерима). 2.3.2.2. Употреба диграфа Ji. – У складу са нормом ресавског правопи- са (уп. Јерковић 1980: 28) очекује се диграф Ji у функцији обележавања ду- гог /и/ (најчешће добијеног сажимањем од %ыи& или %ии&), и то: (а) у обли- цима лок. јд. и ген./лок. мн. именица ж. и с. р. меке промене (именице типа zmi] и znameniE), (б) у облицима глагола са префиксом при- испред и-, (в) у облицима сложене придевске промене, (г) у осталим категорија- 58 Владимир Поломац ■ ма у мањем броју примера, као и у неким случајевима у којима нема гла- совног оправдања за овакво писање36. Поред докумената у којима није забележена графема J (МД 1392, ЈЛ 1394–1395, ЂП 1410), употреба диграфа у овој функцији изостаје и у Х1 1454, ЂВ 1456, Л1 1457, С1 1457, Г 1457, ЛР 1457, Л2 1457. Било да су у питању очекиване позиције, или позиције у којима нема оправдања за јављање диграфа, у следећим документима (укупно петна- ест) диграф Ji потврђен је у овој функцији само у малом броју примера (мање од пет): ЈП 1395: bMdM{Ji 67 (акуз. јд.). ЈЛ 1398: неправилно у monahJi 6, 24 (ном. јд.). ЈП 1400: danJiþlþ%q& 15 (стсл. име daniilx, уп. Јовићевић 1992: 65); не- правилно у sJi 18, 30 (акуз. јд.). СЈ 1404–1405: pravoslavnJihq 3 (лок. мн.), h(ri)þsþ(t)wl}bivJi 5 (ном. јд.). СД 1405: vladou{Ji 5 (ном. мн. мр). MД 1405: dMbrovq;cJi 3 (ном. мн.). СТ 1406: imynJi 22 (лок. јд. с. р.), prylo/enJi 28 (дат./лок. јд. с. р.); vQsw;ai[Ji 6 (акуз. јд.); неправилно у oubJica 21. ГП 1403–1408: pri[qstvJi 12 (лок. јд. с. р.); pryþdþstoE{Jimq 3 (дат. мн.); неправилно у 2. л. јд. императива: privedJi 1. СЛ 1414–1415: prJide 8; silnJi 1 (ном. мн.); неправилно у bl(a)govolJi 12 (3. л. јд. аориста). ЂД 1424: gavrJilq 4 (стсл. име gavriilx, уп. Јовићевић 1992: 65–66). РК 1430–1431: prJide 2, s(ve)tJi 7, 11 (ном. јд.), dohodJi 22, 24 (3. л. јд. през.). РВ 1432: prJido[e 3; mxtJi 15 (ген. мн.). ЂД2 1445: prJido[e 1; po;tenJi 2 (ном. мн.), dobrJi 3 (ном. мн.), drMgJi 6 (акуз. јд.); неправилно ou;inJi 7 (3. л. јд. през.). Х2 1454: gavrJilM 1. ЛД 1457: bratJi 1 (дат. јд.); MfanJi smþoþ 9. У највећем броју докумената (укупно деветнаест) диграф Ji за- ступљен је нешто већим бројем примера (од пет до петнаест): СХ 1392–1402: prJidMtq 2; pry;(i)þsþtJihq 3 (ген. мн.), bl(a)govyrnJi 5 (ном. јд.), pwdMnavskJiþmþ(q) 6 (дат. мн.), pryvqzl}blEnnJiþmþ(q) 7 (инстр. јд.), ;(q)þsþtnJiþhþ%q& 13 (ген. мн.), prywþsþ(ve){ennJiþmxþ 14 (инстр. јд.), bl(a)govyrnJi 22 (ном. јд.); неправилно у примеру naslyþdþnJikq 5. ЈХ 1394–1402: povelynJi 9, sqgry{enJi 20 (ген. мн.) (уп. Младено- вић 2007: 169), prJidMtq 2, prJide 7, prJimMtq 11, vqsprJime%mq& 19, prJimetq 26; /ivM{Jiþhþ(q) 11/12 (ген.мн.), /ivM{Jiþhþ(q) 18 (лок.мн.), Mgodiv[Jiþhþ(q) 27 (ген. мн.); остало: ilJikq 9. 36 Употреба диграфа Ji потврђена је и у повељама кнеза Лазара (повеља манастиру Хиландару из 1379/1380, повеља о судском спору властелина Црепа с краја XIV века) и патријарха Спиридона (повеља манастиру Хиландару 1379/1380, повеља о прилогу властелина Обрада Драгосаљића из 1388), као и у повељи монаха Доротеја манастиру Дренчи (1382) (уп. у издањима ових повеља у Младеновић 2003, као и у Поломац 2006). 59 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ЈД 1397–1402: EdinosqglasJi 30, bl(a)go;(q)þsþtJi 53, bl(a)god(q)nqstvJi 53/54 (лок. јд.) (уп. Младеновић 2007: 395); raþdþou}{Ji se 5, cvqtou{Ji 9, maslQn'nJi 13, tqzoimenitJi 22, drq/av'[Jiþhþ(q) 42; неправилно у dqnJi 7 (акуз. мн.). МХ 1406: ras'sou/þdþennJi 17 (лок. јд. с. р.), oungJi 19, wngJi 24 (ген. мн. ж. р.); bosJihq 15 (ген. мн.), dobrJiþhþ(q) 17 (лок. мн.), ougo/þdþq[Jiþhþ(q) 42 (ген. мн.); неправилно у речци lJi 10 и у sJi 45 (ном. јд.). СЛa 1407: wsnovanJi 15, 25, (ген. мн. с. р.) (уп. Младеновић 2007: 243); bla/ennyi[Ji 11 (ном. мн.), h(ri)þsþ(t)wl}bivyi[Ji 11 (ном. мн.), blazJi 23 (ном.мн.), sou{Jimq 44 (дат. мн.), lavrqscJi 56 (ном.мн.); kamenJi 5/6, ve{Ji 6 (ген. мн.) (уп. Младеновић 2007: 243). СЛб 1407: wsnovanJi 17, 27 (ген. мн. с. р.); h(ri)þsþ(t)wl}bivyi[Ji 13 (ном. мн.), sM{Jimq 47, b(o)gonosnJimq 47 (дат. мн.), lavrqscJi 57 (ном. мн.), b(o)gonosnJiþhþ%q& 74 (ген. мн.); kamenJi 7 (ген. мн.). СХ 1406–1407: oustroEnJi 20 (лок. јд. с. р.), oustamenEnJi 20 (лок. јд. с. р.)37; prJido[e 21; mladJihq 5 (ген.мн.), svytlyi[Jimq 10 (дат. мн.), sou{Ji 11 (ном. мн.), tqmnJi 15 (ном. мн.), pospy[qstvou}{Ji 18 (ном. јд.), ;qstnyi[Ji 21, 22 (ном. јд.), prypoþdþ%o&bnJihq 28/29, b(o)gonosnJih 29, /ivou{Jihq 30 (ген. мн.). СХ 1411: b(o)/Ji 638, litourgJi 30, 31x2 (ген. мн. ж. р.) (уп. Младеновић 2007: 196); s(ve)tJiþhþ%q& 29, 46 (ген. мн.); неправилно у prilo/Ji 34 (3. л. јд. аориста). СМ 1413: naho/þdþenJi 16 (лок. јд. с. р.), bl(a)godytel's{t}vJi 20 (ген. мн. с. р.), danJi 28 (ген. мн. с. р.) (уп. и Младеновић 2007: 364); silnJi 1 (ном. мн.), prymoudrJimq 1/2 (инстр. јд.), g%o&þsþp%o&þdþstvovav'[Jiþhþ%q& 34 (ген. мн.). ЂП 1419: gryhopadenJi 7 (лок. мн.); prJimyte 9; s(ve)tJi 4, EdinJi 6 (вок. јд.), poznavaEmJi 6, poklan]EmJi 6 (ном. мн.), prys(ve)tJimi 8 (инстр. мн.), takovJi 31 (ном. јд.); неправилно у privedJi 1 (2. л. јд. импе- ратива). И 1402–1422: prqvJihq 2, s(ve)tJihq 5, starJihx 7, }nJiþhþ%q& 7 (ген. мн.), s(ve)tJi 32 (ном. мн.); неправилно у monastJira 6, monastJiri 12, monastJirou 12, 14, 15. СЛ 1427: l%i&þtþourgJi 35, sqgry[enJi 44 (ген. мн.) (уп. Младеновић 2007: 263), oungJi 24 (ген. мн.), metohJi 29 (дат. јд.); ;(q)þsþtnyi[Ji 9 (ном. јд.), inJimi 12 (инстр. мн.), s(ve)tJihq 14 (лок. мн.), vy;nJi 23 (акуз. јд.), pohouliv[Jimi 50 (инстр. мн.), s(ve)tJi 50 (акуз. јд.), prokletJi 49 (вок. јд. ); ve{Ji 25 (ген. мн.); неправилно у d(q)nJi 33 (акуз. мн.) и sJi 51 (ном. јд.). ЂД 1428: prJido[e 4; s(ve)tJiþhþ%q& 2, pravoslavnJiþhþ%q& 2 (лок. јд.), vi[ereþ;þ(e)nnJi 44 (ном. мн.), biv[Jiþhþ%q& 52 (ген. мн.). 37 У овим примерима могуће је и читање -ији (уп. Младеновић 2007: 187). 38 Сажето читање [божи] овде се вероватно ослања на друге примере (уп. litourgJi 30, 31x2). Супротно овоме пример b(o)/Ji из ЈП 1395: 4 (ном. мн.), употребљен у истом контексту, Младеновић 2007: 302 доноси несажето [Божији], што је такође могуће. О проблему транскрипције Ji у овој категорији уп. и Јерковић 2004а: 77. 60 Владимир Поломац ■ ЂР 1428–1429: prJide 13; c(a)r(q)þsþtvM}{Jiþmþ%q& 4 (дат. мн.), s(ve)tJi 4, vqselEnscJi 5 (ном. мн.), po;tenJi 13 (ном. јд.), s(ve)topo;iv[Ji 24 (ном. јд.), bQv[Jiþhþ%q& 40 (ген. мн.). ЂЕ 1429: prJide 7, prJimismo 13; ;(q)þsþtnyi[Ji 9 (ном. јд.), vqzl}blEnnJi 9/10 (ном. јд.), s(ve)tJiþhþ%q& 25, 26x2, ougo/þdþq[Jiþhþ%q& 27 (ген. мн.). ЂР 1430: prJide 11; bQv[Ji 5 (ном. мн.), tamo[nJiþhþ(q) 6/7, s(ve)tJiþhþ(q) 32, 33, ougo/þdþq[Jiþhþ(q) 33 (ген. мн.); неправилно prilo/Ji 13, 19 (3. л. јд. през.), bl(a)govolJi 16 (3. л. јд. аориста). ЂР 1429–1430 (према издању): prystavlEnJi 10/11 (дат./лок. јд.); prJide 13; prymoudrJimq 1 (инстр. јд.), po;tenJi 13 (ном. јд.), drq/imJi 19 (ном. мн.), svetJihq 33, 34, ougodiv[Jihq 35 (ген. мн.); неправилно у ko/etJino 17 (микротопоним), zapovydJi 19 (ген. јд.), potvrqdJi 18, pristoupJitq 21, wstavJi 25, potvorJi 25 (3. л. јд. през.). ЂВ 1432: po prystavlEnJi 13 (дат./лок. јд.); prJide 16; silnJi 1 (ном. мн.), bQv[Jiþhþ%q& 11 (ген. мн.), po;tenJii 16 (ном. мн.), s(ve)tJiþhþ%q& 34, ougo/þdþq[Jihq 34/35 (ген. мн.); mqtJi 26 (ген. мн.); неправилно zapovydJi 21 (ген. јд.), prilo/Ji 17 (3. л. јд. през.), sJi 34 (ном. јд.). ЂЛ 1429–1439: prystavlEnJi 16 (дат./лок. јд.); prJido[e 19, prJide 30; bQv[Ji 6 (ном. мн.), bQv[Jihq 14 (ген. мн.), ;(q)þsþtnyi[Ji 19, 31, 32, 33 (ном. јд.), s(ve)topo;iv[Ji 42 (ном. јд.); неправилно у zapovydJi 27 (ген. мн.), nJimq 22 (инстр. јд.), bl(a)govolJi 38 (3. л. јд. през.). С2 1457: tretJi 8, 12, 14, 16; zahJik} 18 (проепоним). С обзиром на дужину текста у ову се групу може сврстати и Н 1395, иако се у њој налази укупно седамнаест примера: prJiti 30, prJide 39; bratJi 9, 91x2, lVþtþ%M&rgJi 12, 13, jVþgþenJi 29, 36, 49, 71, 73, 82, jVgenJi 31, metohJi 39, 51, anatolJi 7739; pravoslavnJi 14 (ном. мн.), naivekJi 96 (ном. јд.). У малом броју докумената (укупно шест) диграф Ji потврђен је вели- ким бројем примера (више од петнаест) у очекиваним категоријама, а у неким документима и великим бројем примера у категоријама у којима се диграф не очекује: СВ 1417: prylo/enJi 39 (дат./лок. јд. с. р.) (уп. Младеновић 2007: 375); g(o)þsþpoþdþstvou}{Jimq 4, c(a)rþsþtvou}{Jimq 5 (дат. мн.), vqselEnþsþcJi 5 (ном. мн.), s(ve)tJiþmþ(q) 10, pro;Jiþmþ(q) 11, /ivM{Jimq 18, ;(q)þsþtnJimq 18 (дат. мн.), ;(q)þsþtnyi[Ji 19 (ном. јд.), s(ve)tJiþhþ%q& 25, 44, 45, vrqhovnJiþhþ%q& 25 (ген. мн.), prihode{Jihq 26 (лок. мн.), bl(a)go;(q)stivJihq 41 (ген. мн.), s(ve)tJihx vxsehvalnJiþhþ%q& 44, b(o)gonosnJiþhþ%q& 44, Mgodiv[Jihx 45 (ген. мн.); у имену danJilx 21. ЂВ 1427–1428: po prystavlEnJi 11; prJido[e 12; silnJi 1 (ном. јд.), prymoudrJIm%q& 1 (инстр. јд.), bl(a)govyrnJi 7 (ном. јд.), biv[Jiþhþ%q& 9, bl(a)go;(q)þsþtJiþhþ%q& 9, srqb'skJiþhþ%q& 9 (ген. мн.), ;(q)þsþtnJi 13x2 (ном. јд.), dvi/imJi 18, vodimJi 18, sqdrq/imJi 19 (ном. мн.), bQv[Jiþhþ%q& 26 (ген. мн.), takovJi 28 (ном. јд.), s(ve)tJiþhþ%q& 29, 30x2, vqsehvalnJiþhþ%q& 39 Да су се ови примери несумњиво читали као [ӣ] сведоче и примери jvgeni 27 (дат. јд.), dvy keli 64 (акуз. дв.), ou makedoni 77 (лок. јд.) (уп. Младеновић 2007: 319, 324). 61 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 29, vrqhovnJiþhþ%q& 29, dvaa na desytJiþhþ%q& 29, b(o)gonosnJiþhþ%q& 30, s(ve)tJiþhþ%q& 30x2, ougo/þdþq[Jiþhþ%q& 31 (ген. мн.), bMdM{Ji 31, али и неправилно mJi 18 (ном. мн.) (вероватно под утицајем примера vodimJi 18) и sJi 31 (акуз. јд.). ЂП 1427–1429: prystavlEnJi 8/9, WstouplEnJi 12 (лок. јд.), metohJi 12 (дат. јд.), prJido[e 9/10; prymMdrJiþmþ(q) 1 (инстр. јд.), bl(a)govyrnJi 6 (ном. јд.), bQv[Jihq 7, bQv[Jiþhþ%q& 28 (ген. мн.), takovJi 30 (ном. мн.), s(ve)tJihq 31, 32, s(ve)tJiþhþ%q& 33 (ген. мн.), s(ve)tJi 33, bMþdþ%M&{Ji 34 (акуз. јд.); неправилно zapovedJi 14 (ген. јд.), wsvobodJi 19 (3. л. јд. аориста), bl(a)govolJiþtþ(q) 26 (3. л. јд. през.). РК 1433: prJide 42, prJimiþtþ(q) 42; bl(a)/ennyi[Ji 1, drevnJihq 2, n(Q)n][nJihq 2 (лок. мн.), pad[Ji 12, boudou{Jimq 14 (лок. мн.), takovJi 26 (ном. јд.), bolnJiþmþ%q& 39 (дат. мн.), inJi 45 (ном. јд.), /ivou{Jiþmþ%q& 49 (дат. мн.), bMdM{Ji 54 (акуз. јд.); неправилно у ;inJi 18, 25, bl(ago)þsþ(lo)vJi 22, drq/Ji 22, donosJi 24, slou;Ji 32, prilou;Ji 46, 47 (3. л. јд. през.). ЂД1 1445: prJido[e 4; prxvJiþhþ%q& 2 (лок. мн.), po;tenJi 4, dobrJi 4 (ном. мн.), dMbrovq;kJiþhþ%q& 10 (ген. мн.), inJi 31 (ном. јд.), bQv[Jihq 41 (ген. мн.); неправилно у se ou;inJi 9, postavJi 9 (3. л. јд. през.), wnemJi 13 (инстр. мн.), koupJi 14, MhvatJi 14, platJi 20, 21x2, se slM;Ji 31, patJi 34 (3. л. јд. през.), d(q)nJi 28 (ген. јд.). ЂЛ 1452: wsnovanJi 17/18 (ген. мн.), outysknEnJi 39/40 (лок. јд.), l(i)þtþourgJi 65, 70, 73 (ген. мн.), pry[qstvJi 71 (дат./лок. јд.); prJide 38, 45, prJimþMþ 50; novJiþmþ(q) 2 (лок. јд.), svytlJiþhþ%q& 7, poslyþdþnJiþhþ%q& 8, malJiþhþ%q& 8, samJiþhþ%q& 17 (ген. мн.), svytlJi 18, n(e)bozra;nJi 18 (ген. мн.), s(ve)tJimq 18 (дат. мн.), nepotqknovenJi 23, neprylo/nJi 23, vyrnJi 26 (ном. мн.), bl(a)go;(q)þsþtivJi 32, h(rist)wl}bivJi 32/33 (ном. јд.), /ivM{Jiþhþ%q& 39, 42, 49, 56 (ген. мн.), итд.; kamenJi 7, dobrodytelJi 41 (ген. мн.); неправилно у Jizr(aJ)lEvM 5, wvJi 27 (акуз. мн.), sJiþhþ%q& 19, 28 (ген. мн.), sJih 45 (лок. мн.), sJi 93 (ном. јд.). Изложена грађа начелно указује на постепено ширење употребе диграфа Ji у манастирским даровницама током прве половине XV века. Ипак, за разлику од употребе графеме J у функцији тзв. редукованог /и/, овде се не може говорити о нормализацији употребе диграфа Ji у свим поменутим категоријама, будући да у највећем броју докумената (изузи- мајући СВ 1417, ЂВ 1427–1428 и ЂЛ 1452) у категорији сложене при- девске промене и даље преовлађује традиционално писање са Qi, ii, Q или i, док је степен нормализације писања диграфа у облицима глагола са префиксом при- и у облицима именица ж. и с. р. знатно већи. С дру- ге стране, у највећем броју докумената световне садржине, у повељама и писмима упућеним Дубровнику (ЂД 1424, ЂД 1428, ЂД2 1445 и ЛД 1457), у актима о разграничењу хиландарских међа (Х1 1454, Х2 1454), као и у документима наследника деспота Ђурђа (ЂВ 1456, Л1 1457, С1 1457, Г 1457, ЛР 1457, Л2 1457, С2 1457), диграф Ji најчешће се не упо- требљава, или се употребљава у малом броју примера. 62 Владимир Поломац ■ 2.3.2.3. Остале позиције графеме J. – У великом броју докумената пише се графема J и изван анализираних позиција, најчешће између сугласника у несловенским, а ређе и у словенским речима, као и на крају речи. У следећим повељама писање J у интерконсонантском положају огра- ничено је само на несловенске речи: ЈП 1395: dafJna 22, hrJsovMly 24, ЈЛ 1398: parakJnovM 10, lJvade 18, ЈХ 1394– 1402: grJgorJj 7, pJrga 8, vasJlijvq 10, vasJlJjva 15, vasJlJjvM 16, ЈД 1397– 1402: por'fJro} 10, СТ 1406: indJktJwþnþ%q& 32, СХ 1411: hJlan'dar'skQE 12, СМ 1413: htJtorq 12, СВ 1417: monastJrM 24, monastJr'skaago 29, monastJra 31, monastJrou 37, amJnx 45, СЛ 1427: monastJrskQmi 11, monastJrM 15, mwnastJrq 41, hrJsovMlq 51, indJktJwþnþ(q) 52, ЂД 1428: indJktJwþnþ(q) 53, ЂЕ 1429: svJmenq 9, htJtorJe 11, 13, ЂР 1429–1430 (према издању): hrJsovoulq 22, hrJsovouli 26, ЂР 1430: hrJstol}bQvQi 7/8, РК 1430–1431: arhJdJakwna 3, htJtorou 9, hrJswvMlou 20, indJktJwþnþ%q& 27, ЂВ 1432: hrJsovMlq 36, ЂЛ 1429–1439: hrJstol}bQvQi 8/9, hrJstol}bQvo} 9/10, katakouzJno} 10, erJno} 10, hrJstol}bivaago 16, monastJrskQmi 23, monastJrskoi 24, hrJsovol} 41, ЂД2 1445: indJktJwnq 19. У мањем броју повеља графема J налази се у интерконсонантском по- ложају и у словенским речима40: ЈП 1395: а) danJlq 55, hrJsovMli 61; б) trJsiannago 55. СХ 1392–140241: а) hJlandara 8, 13, hJlandarþsþci 8, sJlvestrq 9, hJlandarM 11, hrJswvMlq 11, danJlwþmþ%q& 14, mitroþpþ(o)lJti 14; б) wzarJv[e 1, prJhwdi 7, vlastelJnM 12, zgwþvþ%w&rJþhþ%q& se 13, knegJnwþmþ%q& 13/14, pryþdþstateþlþ%q&nJci 17, poþmþ%o&{nJci 17, prJlo/iþhþ%q& 17, MlJ]nJci 19, razwrJti 31, WnJmeþtþ%q& 32, sMpqþrþnJca 32. МХ 1406: а) hJlanþdþarM 8, hJlanþdþar'skQe 39, hJl%a&nþdþarka 44, hrJsovoulq 45; б) posJ{lJ}a 29. И 1402–1422: а) filJmwþnþ(q) 25, diwnJsJj 26, pimJnq 27, harJtwnx 28, parajklJsJarqþhþ%q& 29, spirJdonq 31, б) sqbornJci 27. ЂД 1427–1429: а) harJtoþnþ(q) 11, hrJsovMlM 17, monastJrq 26; б) jlJko 14, zapJsanJ} 28, zavJstJ} 29. ЂР 1428–1429: а) hrJsovMl} 32; б) nekMdJmskoi 28 (о топониму в. у Лома 2005а). РК 1433: а) arhJdJakonou 10, mwnastJrM 25, mitrwþpþ(w)lJtq 41, nikokJrnq 43 („кућаник“, уп. Трифуновић 1996: 133), arhJdJakonq 54, indJkto 56; б) gospodJna 7. ЂЛ 1452: а) izmailJte 35/36, sJmewna 47, kJra 61, jrJne 61, palewlogJne 63, parakJnq 76, hrJsovMlq 93; б) c(a)rJce 61. 40 Несловенске речи се наводе под а), а словенске под б). Словенским речима овде смо сматрали и старе позајмљенице типа царица и кнегиња. 41 Велики број примера са графемом J у словенским речима вероватно је у вези са чињеницом да овај документ представља недовршен препис или концепт. 63 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Посебно се издваја Н 1396, у којој се ова графема налази у грецизму lVþtþ%M&rgJsa} 11, 18, 90, али и у примеру sitnJka 111/112 (нејасног порекла). Само у трима документима забележени су изоловани примери са гра- фемом J искључиво у словенским речима: MД 1405: gradJk] 4, rodJtel] 18; СХ 1406–1407: gospodJna 10; Л2 1457: ;etJri 11. Међу малобројним примерима у којима се графема J налази на крају речи разликујемо случајеве у којима је писање J оправдано тиме што сле- дећа реч почиње вокалом или консонантом /ј/: ЈП 1395: {o sJ j drq/ala 35, 36; СХ 1392–1402: igMmenJ i vlastelJ 15; СВ 1417: nJ wranJa 34; ЂД 1428: Mkradenq mJ e 16; ЂД1 1445: oukradenq mJ e ili ouhu[enq 14, ilJ j vlahq 25; ЂЛ 1452: tretJ i devetJi 68, ЛД 1457: donesqþlþ(q) mJ E 5, jre nJ E takva 7, takoi vJ E i treþbþ(a) 9, kaazaþlþ(q) mJ E 20; – од случајева у којима такав разлог изостаје42: Н 1396: dq{erJ 43 (крај реда); ЈП 1400: sJ mnwþgþ(w)svytli 12; СХ 1392– 1402: vlastelJ mwiþmþ%i& 15, m(a)terJ h(ri)þsþ(t)a 15, trJ zaselci 19, m(a)terJ þmþ%J& 27; ЈД 1397–1402: soudJ praveþdþnQi 58; MД 1405: zemlJ na[oi 33; МХ 1406: s(Q)novJ moimi 4, lavrJ hJlanþdþarM 8; ЂД 1428: l}bve raþdJþ tyþhþ%q& 7, za tozJ imx 46; РК 1430–1431: rekomJ {kas}tamwnitskQi 19, Л2 1457: trJ 8, tretJ 9, 12, 13, ЛД 1457: pisatJ 16. Вокалским почетком следеће речи могу се објаснити и малобројни примери обележавања везника графемом J: J arJj} ЈХ 1394–1402: 27, J arJe МХ 1406: 43 и J j{e ЂП 1427–1429: 17. Поред наведених категорија графема J може се наћи на почет- ку речи и иза вокала /о/ у речи индиктион (JndiktJwþnþ(q) ЂД1 1445: 42, inþdþiktJwþnþ(q) СВ 1417: 46, indiktJwnq ЂР 1428–1429: 45, ЂЛ 1452: 93, indJktJwnq ЂД2 1445: 19, ЂД 1428: indJktJwþnþ(q) 53) и личном имену Ила- рион (И 1402–1422: JlarJwnou 8, JlarJwþnþ(q) 22), као и на почетку речи Исус (примере в. овде, т. 2.5.2). Сасвим изоловано стоје примери: Jsplqniti ЂР 1429–1430 (према издању): 20/21 и /iþtþ;iJ ЂЕ 1429: 28. 2.3.2.4. Писање графеме J без тачака. – Поред примера у којима је графема I забележена у иницијалној групи ι + вокал у позајмљеницама из грчког језика (в. овде у т. 2.3.4) и примера у иницијалној позицији у библијским именима Исус (примере в. овде у т. 2.5.2) и Исаија (IsaJi СХ 1406–1407: 17, IsaJa И 1402–1422: 29), као и придеву Израиљев (I(zra)ilEvq СЛa 1407: 3, СЛa 1407: 4), ова се графема налази написана без двотач- ке и у следећим изолованим случајевима: Н 1396: sImonq 106; ЈП 1400: I 11; СХ 1392–1402: bagrynIce} 3, dragoslalIk] 10 и zapisanI] 20 (уп. Младе- новић 2007: 157); СХ 1406–1407: mIi 37; ЂВ 1432: indIkto 34. О примеру m(i)l(o)þsþr(q)dI} MД 1405: 1 говорено је овде у т. 2.3.2.1. 42 Овакво стање налази се и у Академијином рукопису Српске Александриде (уп. Јерковић 1983: 24). 64 Владимир Поломац ■ 2.3.3. Употреба графеме V у вредности вокала /и/. – У складу са нор- мом ресавског правописа у писаним споменицима из последње четврти- не XIV и прве половине XV века очекује се враћање у употребу графеме V у позајмљеницама из грчког језика43. У испитиваним документима графема V најчешће се налази у лексе- мама кир (‘κύρ, κύριος) и кира (κυρά). Примери: kVþrþ(q) (укупно тридесет и девет потврда): ЈЛ 1394–1395: 9; Н 1396: 80x2; СХ 1392–1402: 8, 9, 14; ЈХ 1394–1402: 8, 15, итд.; kVrq СХ 1406– 1407: 22x2; ЂЛ 1429–1439: 21, 22, 32, 32, 33; ЂП 1419: 36; kV{rq} ЂП 1427–1429: 12; kVr(q) ЂЕ 1429: 10; kVþrþ%q& СТ 1406: 27; kVra (укупно 15 потврда): ЈЛ 1398: 6, 9, 24, 32; СЈ 1404–1405: 6, 10, 13, итд.; kVþraþ ЈП 1395: 39; kVþrþ%a& ЂД 1428: 9; kVþrþ(a) 1428: 20, 27, 30, Н 1396: 25, 27, 82, 87; kVþrþa (укупно 20 потврда) само у Н 1396: 29, 31, 33, 36, 38, итд. Само у ЂЛ 1452 налази се – поред kVra 57, 62x2, 63 – написано и kJra 61. Графема V недоследно се употребљава у личним именима Симон и Си- меон (грч. Συμεών). Примери са графемом V: sVmewna ЈП 1400: 16, sVmwþnþ(q) СХ 1392–1402: 9, sVmewna СХ 1406–1407: 2, 29, sVmewnomq СХ 1406–1407: 40, sVmewna СМ 1413: 12. Примери са графемама i или J: simewna ЈП 1395: 56; sImonq Н 1396: 106; simonou СЛа 1407: 60; simonou СЛб 1407: 61. Доследно се пише V у корену миро- (грч. μύρον) у сложеници миро- точьц: mVroto;ca СМ 1413: 12/13, mVrwto;cemq СХ 1406–1407: 40. Нема етимолошког оправдања за писање графеме V у лексема- ма литургија (грч. λειτουργία) и литургисати (од аориста грч. глагола λειτουργῶ) у Н 1396: lVþtþ%M&rgJsa} 11, 18, 91, lVþtþ%M&rgJi 12, 13, lVþtþ%M&rgJe 16, lVþtþ(M)rgJa 58; као ни у лексеми ћипурија у И 1402–1422: kVpMrJ} 15 (грч. κιπουρία). Ижица у вредности вокала /и/ очекује се, али се не налази у именица- ма кољиво (κόλυβον), синор (σύνορον), хрисовуљ/хрисовољ (χρυσόβουλλον), порфира (πορφύρα), као и у личним именима Неофит (Νεόφυτος), Кипријан (Κυπριανός), Киријак (Κυριακός), Мартирије (Μαρτύριος), Спи- ридон (Σπυρίδων) и Дионисије (Διονύσιος): (а) kolivo Н 1396: 10, 13, 16, 89, 90x2, ЂЛ 1452: 65, 70, 72, kolivomq СЛ 1427: 34, 37, kolivwþmþ%q& РК 1433: 50. (б) sinori ЂВ 1432: 25. (в) hrJsovMly ЈП 1395: 24, hrisovMlomq ЈП 1395: 47, ЈП 1400: 6, hrisovMlq ЈП 1395: 51, hriswvMlq ЈП 1400: 12, hrJswvMlq СХ 1392–1402: 11, hrisovMlþiþ СХ 1392–1402: 22, hrisovMla СХ 1392–1402: 23, hrisovoli ЈД 1397–1402: 60, hrJsovoulq МХ 1406: 45, hrisovoulEmq СХ 1406– 1407: 32, hrisovoulq СХ 1411: 49, hrJsovMlq СЛ 1427: 51, hrisovoulq 43 Ижица се не употребљава у повељама из XII и XIII века (уп. Ивић–Јерковић 2008а: 501), а у по- вељама кнеза Лазара (последња четвртина XIV века) среће се у вредности /и/ искључиво у речи кир и личном имену Кирило, а у лексеми јеванђелски у једном примеру у вредности /в/ (уп. Поло- мац 2008: 161–162, 164, 166). 65 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ЂВ 1427–1428 (према издању): 14, hrisovoulq ЂВ 1427–1428: 20, hrisovol} ЂВ 1427–1428: 21, hrJsovMlM ЂП 1427–1429: 17, итд. (г) por'fJro} ЈД 1397–1402: 10. (д) newfitq Н 1396: 107, 111, newfi{tq} РК 1430–1431: 3, newfita ЂЛ 1452 48, kiprJanq Н 1396: 107, kirJakq Н 1396: 110, martirJe Н 1396: 110, spirido{n} Н 1396: 111, spirJdonq И 1402–1422: 31, diwnJsJj И 1402–1422: 26. Примере употребe графеме V у вредности /ј/ и /в/ в. овде у т. 3.1.7 и 3.6. 2.3.4. Писање грчке иницијалне групе ι + вокал у позајмљеницама. – Иницијалне групе ια-, ιε-, ιο- и ιου- у грчким речима (најчешће библијским именима) могле су у српским средњовековним повељама XII и XIII века бити графички адаптиране у духу старословенске традиције (што би упућивало на читање са иницијалним и-: ија-, ије-, ијо- и ију-) или у духу народног изговора (ја-, је-, јо- и ју-) (уп. Ивић–Јерковић 2008а: 500–501, 2008б: 685). Испитивани документи не одступају битно од стања које одликује повеље и писма XII и XIII века. Иницијална група ια-, потврђена двама примерима у личном имену Ἰάκωβος, написана је у духу старословенске традиције помоћу Ia-: Iakovq СХ 1392–1402: 9, Iakwvx И 1402–1422: 27. Иницијална група ιε- написана је у духу старословенске традиције помоћу Jj-, Ij-, Je- или Ie- у личном имену Ἰερεμίας, у именици ἱερομόναχος, као и у именици (И)јеросалимљанин (Ἱερουσαλήμ): (a) JjremJa ЈЛ 1398: 9, IjremJj ЈЛ 1398: 13; (б) Ijromonahq СЛ 1414–1415: 9/10, СЛ 1427: 10, Ieromonaþhþ%q& СВ 1417: 19, ЂЛ 1429–1439: 21, Ijromonaþhþ%q& СВ 1417: 20, 21, Jerwmonaþhþ%q& ЂП 1427–1429: 11, Ijromwnaþhþ ЂЕ 1429: 10, Ijromonahou И 1402–1422: 8, Jjromonahq И 1402–1422: 21/22; и (в) Jjrosaliþmþl]ny ЂД 1424: 3. Аналогијом према претходним (и другим сличним примерима) среће се у ЂЛ 1452 и Jj- у двема лексемама у којима нема етимолошког оправдања за овакво писање: (a) придев јеванђелски (εὐαγγέλιον): JjV(an)þgþ(e)l'skQE ЂЛ 1452: 14/15 насупрот очекиваном jV(an)þgþ(e)lqskQiþhþ%q& ЈП 1395: 1, jV(an)þgþ(e)lskQE СЛа 1407: 13, jV(an)g(e)lskQe СЛб 1407: 15, jV(an)þgþelskQþhþ%q& СХ 1411: 1, уп. и jV(an)þgþ(e)liste у ЂР 1430: 30; (б) лично име Јерина (Εἰρήνη): Jjrino} ЂЛ 1452: 57, насупрот очекиваном jrino} ЂП 1419: 12, ЂЕ 1429: 6, ЂР 1429–1430 (према издању): 7, erJno} ЂЛ 1429–1439: 10, jrJne ЂЛ 1452: 61. Иницијална група ιο- адаптирана је у духу црквене традиције као JM-, IM-, Jou-, Iou- и J}-: (a) у називима месеци (и)јуниј (ἰούνιος) и (и)јулиј (ἰούλιος): JMnJa ЈП 1395: 52, ЈП 1400: 13, IounJa СХ 1411: 50, СВ 1417: IoulJa 47; (б) у библијском имену Ἰουδα(ς): IMdy ЈП 1395: 50, IMdy ЈП 1400: 11, J}do} ЈЛ 1398: 29, Ioudo} ЈХ 1394–1402: 27, СЛ 1427: 50, J}de МХ 1406: 43, 66 Владимир Поломац ■ Ioude СХ 1411: 48, Joude ЂР 1428–1429: 42, РК 1433: 55. Једини пример са адаптацијом у духу народног изговора забележен је у ЂЛ 1452: }do} 92. Овај пример, као и горенаведени примери JjV(an)þgþ(e)l'skQE ЂЛ 1452: 14/15 и Jjrino} ЂЛ 1452: 57, сведоче о томе да је писар ЂЛ 1452 био несигуран у погледу ове правописне појаве. Иницијална група ιου- графички је адаптирана у духу црквене тра- диције помоћу Jw-, Iw- и iw- у библијским именима: Ἰωάννης: Jwannq СХ 1406–1407: 22, Iwanna ЈП 1395: 34, Iwannq И 1402–1422: 22; Ἰωακίμ: Iwakimx СВ 1417: 20; Ἰωαννίκιος: IwanikJe Н 1396: 108; Ἰωνάς: Iw{na} Н 1396: 108, Jwna И 1402–1422: 23; Ἰωσήφ: Х2 1454: iwsifq 7. 2.4. Обележавање вокала /о/. – У складу са традиционалним маниром наслеђеним још из старословенске писмености, вокал /о/ се може обеле- жити помоћу графема w и o. Графијска и правописна проблематика у вези са употребом ових графема може се свести на следећа питања: (а) степен доследности употребе графеме w у иницијалном положају, (б) употреба графеме w у осталим положајима, и (в) начин обележавања предлога и префикса от(-)/од(-). Посебан проблем представља и обележавање овога вокала у гласовној групи %јо& (в. овде у т. 3.1.6). 2.4.1. Графема w у иницијалном положају. – Доследно писање графе- ме w у иницијалном положају, забележено у тридесет једном документу, мотивисано је потребом да се у писању обележи почетак нове речи (уп. само Ивић–Јерковић 2008а: 488, 2008б: 687). Илустрације ради наводи се само по један пример за сваки документ (целокупну статистику исп. у табели бр. 2): МД 1392: wnqi 2, ЈЛ 1398: wzariv[e si 11, ЈП 1400: wbroka 4, СХ 1392– 1402: wdy][e þsþ(e) 3, ЈХ 1394–1402: w(tq)ca 13, СЈ 1404–1405: wbryte 7, МХ 1406: wblobizaEþmþ(q) 17, СЛa 1407: wbraznoi 3, СЛб 1407: wnoe 3, ЂП 1410: wblasti 3, СМ 1413: wkaan'nM} 17, СВ 1417: wba;e 14, ЂП 1419: w;e 2, И 1402–1422: wbiteli 6, ЂД 1424: wþpþkine 2, ЂВ 1427– 1428: wbityli 12, ЂР 1428–1429: wstaviti 20, ЂЕ 1429: wbityli 8, ЂР 1429–1430 (према издању): wnazi 21, ЂВ 1432: wpravdanJemq 23, ЂЛ 1429–1439: wsJavati se 2, ЂД1 1445: wnozi 6, ЂД2 1445: wsvynq 12, Х1 1454: wliveroþmþ(q) 2, Л1 1457: wþvþzi 1, С1 1457: wtvoreni 1, Г 1457: wstanka 3, ЛР 1457: wstanM 5, Л2 1457: wpeþtþ(q) 5, С2 1457: wvzi 1, ЛД 1457: wbraÐnomM 1. Поред графеме w у овој се позицији у осталим повељама употребља- ва и графема o (статистички преглед в. у таб. бр. 2), у складу са нормом ресавске епохе најчешће реализована као тзв. широко O44, у једном при- 44 Познато још у старословенској ћирилици, широко O се употребљава и у српској ћирилици XIV века (уп. у повељи монаха Доротеја манастиру Дренчи из 1382. године (Младеновић 2003: 182; Поломац 2006: 28–29)), а доследније у српској ћирилици XV века, у којој постаје један од карак- теристичних словних облика који формирају нову варијанту устава, у науци називану полуустав или устав ресавског периода (уп. Ђорђић 19913: 102, 113, Јерковић 1996: 90, 2004б: 97). 67 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ меру у речи очи и као широко O са две тачке у средини ()45, у малоброј- ним случајевима и као тзв. обично o. У следећим документима (укупно седамнаест) забележени су и при- мери са графемом o у овој позицији, с тим да графема w преовлађује у мањој или већој мери (в. табелу бр. 2): ЈЛ 1394–1395: orani] 15/16, поред wsvobodimo 11, wbryta}t se 11, итд. Н 1396: Ostane 3, ObQ;nM 21, Oblada 22, Ostane 25, Osta} 32, Osta} 37, Onizi 66, поред w 5, 47, 62, 95, wblada 23, wsta} 27, wstalaa 32, wstav[a 32, wnizi 34, wbrazi 34, wnazi 35, 40, 42, 43, 49, 69, итд. ЈД 1397–1402: ;ima 45 (уп. Јерковић 1996: 102), поред wdy]n'naa 10, wbe{aniE 22, wbagryniEmq 23/24, wbitylq 36, wpovrq/eno 42, итд. СД 1405: onehzi 12, Onemizi 14, Okolina 23x2, Onogai 34, Onzi 36, Onq 39, поред w 4, wndezi 11, wboi 11, wnezi 14, wnogazi 15, wnomMi 16, wnogai 17, wnq 18, wnoþmþzi 18, wndyzi 19, итд. MД 1405: Oblaþdþ%a&}{imq 2, Obrazomq 6, Okolina 22, Onogai 32, поред wvakoi 7, wndezQ 9, wboi 10, wnyhzi 10, wnezi 12, итд. ГП 1403–1408: O(tq);e 2, O(tq)ca 4, Ob{/itelstvou 19, ObEtq 22, Os...plE... 22, поред w(tq)cou 5, w 6, 7, 10, wbry{ete 7, w(tq)ca 11, итд. СХ 1406–1407: Oblakwhq 9, Oblaci 14/15, поред wblasti 11, w 12, wbnovi[e se 16, wstrwvi 16, итд. СХ 1411: Obiteli 11, Obrazoþmþ(q) 18, Obrazwmq 33, поред w 7, wprav'daniEþmþ(q) 22, wveh'zi 23, wneh'zi 24, wnazi 25, wbiteli 49, итд. СЛ 1427: Obrazomq 22, ObQ;nQE 32, поред wca 10, wnozi 23, wni 26, wpral]ti 28, wvazi 29, wbQ;e 31, wvo 39, wvozi 41. ЂД 1428: onyhzi 12, поред wpkiny 4, wnozi 6, итд. ЂР 1430: Onyhzi 15, Onozi 18/19, поред wsJavati se 2, wstaviþmþ(q) 4, w 6, 8. РК 1430–1431: O 14, Onehzi 22, поред wvozi 1, wbityli 3, wbQ;ai 9, wvozi 14, итд. РВ 1432: OpravdanJemq 13, Onymzi 16, wni 7, wndezi 10, wsmq 15, wbladati 16/17. РК 1433: Obrytaa 38, поред wnyhq 9, wnogo 14, wbrazomq 16, wb{e/itJe 16, wb'{e 17, wbryta} 19, wbryta}{im se 23, итд. ЂЛ 1452: O 49, поред wbrazi 2, wbrazM 4, wnoe 6, итд. Х2 1454: otrokoþmþ(q) 3, поред wboiþmþ(q) 2, wliverq 3, wboi 4, wpetq 10, итд. ЂВ 1456: Onoui 9, поред wvMi 1, wstrqvi;'koi 4/5, итд. Подједнак број примера за оба правописна манира налази се у ЈП 1395: okrMglica 27/28, O 4, OkrMglica 28, поред wstrake 11, wsvobodismo 41, wbroka 45. У двема повељама забележена је превласт примера са графемом o у иницијалној позицији: незнатна у СТ 1406: odrx/imi 3, Ob'drq/imq 2, Obrytohq 7, према wblasti 9, wbryta} 13; знатнија у ЂП 1427–1429: ObQtyli 45 Овај словни облик забележен је у српској ћирилици XV века (уп. Ђорђић 19913: 111). О њему пише и Константин Костенечки у Сказанију о писменех поводом чега Г. Јовановић (1989б: 23) каже: „Још је бизарнији захтев (који подсећа на примесе хијероглифа, сликовног писма) да се o у речи око пише ‘са зрнцем’, тј. са тачком у средини, а у речи очи са два ’зрнца’!“ 68 Владимир Поломац ■ 10, O 12x2, 25, Obryto[e 15, Oblasti 15, Onozi 15, 19, Osvobodi 20, Opeþtþ%q& 22, Opetq 25, O(tq)cq 32, према wsvobodJi 19, wnozi 21, wpeþtþ(q) 23, wblada 23. Табела бр. 2: Обележавање вокала /о/ у иницијалној позицији Повеља w(-) o(-) Повеља w(-) o(-) МД 1392 2 – СЛ 1427 8 2 ЈП 1395 3 3 ЂВ 1427–1428 6 – ЈЛ 1394–1395 14 1 ЂД 1428 21 1 Н 1396 34 7 ЂП 1427–1429 4 12 ЈЛ 1398 13 – ЂР 1428–1429 8 – ЈП 1400 1 – ЂЕ 1429 5 – СХ 1392–1402 6 – ЂР 1429–1430 {6} {–} ЈХ 1394–1402 9 – ЂР 1430 4 2 ЈД 1397–1402 9 1 РК 1430–1431 13 2 СЈ 1404–1405 5 – ЂВ 1432 2 – СД 1405 11 7 РК 1432 4 2 ГД 1405 19 4 РК 1433 30 1 СТ 1406 2 3 ЂЛ 1429–1439 12 – МХ 1406 9 – ЂД1 1445 21 – СЛa 1407 33 – ЂД2 1445 3 – СЛб 1407 32 – ЂЛ 1452 31 1 СХ 1406–1407 7 2 Х1 1454 8 – ГП 1403–1408 12 5 Х2 1454 6 1 ЂП 1410 3 – ЂВ 1456 8 1 СХ 1411 11 3 Л1 1457 13 – СМ 1413 3 – С1 1457 13 – СЛ 1414–1415 – – Г 1457 1 – СВ 1417 12 – ЛР 1457 9 – ЂП 1419 17 – Л2 1457 13 – И 1402–1422 10 – С2 1457 13 – ЂД 1424 3 – ЛД 1457 15 – Примери за /о/ у иницијалној позицији нису забележени у СЛ 1414– 1415. Поређењем изложене грађе са стањем повеља и писама кнеза Лазара може се уочити постепено ширење широког O у иницијалној позицији по- чев од последње деценије XIV века. Ипак, употреба овога словног облика у поменутој позицији – како сведоче испитивани документи – током прве половине XV века није стекла статус норме, чак ни у документима наста- лим од краја треће деценије XV века и касније. 2.4.2. Графема w у осталим положајима. – У складу са старијом пра- вописном традицијом (уп. Ивић–Јерковић 2008а: 488), графема w користи се за обележавање вокала /о/ у неиницијалном положају у следећим кате- горијама: (а) у несловенским речима иза вокалске графеме, (б) у несло- 69 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ венским речима иза консонантске графеме, (в) у комбинацији са надмет- нутим консонантском графемом, најчешће графемом m. Не рачунајући три документа у којима нема примера за w изван ини- цијалне позиције (МД 1392, ЈЛ 1398 и ЛД 1457), само у три повељe (Н 1396, ЈД 1397–1402, ЂД2 1445) употреба графеме w изван иницијалног положаја ограничена је искључиво на горепоменуте позиције: Н 1396: а) newfitq 107, 111, Tewfanq 111, Tewþdþ%w&siE 112, Tewdoulq 112, indiktiwna 115; б) agaTwnq 107; в) vlqkwþmþ%q& 21, ourekohwþmþ%q& 95; ЈД 1397–1402: само у strahwþmþ(q) 46; ЂД2 1445: а) indJktJwnq 19; б) нема примера; в) gospwþdþstvM 4, 8, gospwþdþstvo 7, 9, gospwþdþstva 10, 11, 12, 14, 15, 16. Табела бр. 3: Употреба графеме w у медијалној и финалној позицији Повеља -w- -w Повеља -w- -w МД 1392 – – СЛ 1427 23 – ЈП 1395 10 1 ЂВ 1427–1428 6 1 ЈЛ 1394–1395 3 5 ЂД 1428 16 – Н 1396 9 – ЂП 1427–1429 11 1 ЈЛ 1398 – – ЂР 1428–1429 16 – ЈП 1400 10 – ЂЕ 1429 18 1 СХ 1392–1402 54 6 ЂР 1429–1430 – – ЈХ 1394–1402 16 2 ЂР 1430 13 – ЈД 1397–1402 1 – РК 1430–1431 23 1 СЈ 1404–1405 2 1 ЂВ 1432 10 – СД 1405 27 – РВ 1432 1 1 ГД 1405 6 – РК 1433 54 – СТ 1406 9 – ЂЛ 1429–1439 20 – МХ 1406 3 – ЂД1 1445 27 1 СЛa 1407 27 2 ЂД2 1445 11 – СЛб 1407 31 1 ЂЛ 1452 48 1 СХ 1406–1407 21 4 Х1 1454 4 – ГП 1403–1408 3 4 Х2 1454 2 – ЂП 1410 28 14 ЂВ 1456 3 – СХ 1411 12 – Л1 1457 1 4 СМ 1413 14 1 С1 1457 2 6 СЛ 1414–1415 7 – Г 1457 2 1 СВ 1417 13 4 ЛР 1457 1 1 ЂП 1419 24 22 Л2 1457 1 5 И 1402–1422 17 1 С2 1457 – 5 ЂД 1424 2 1 ЛД 1457 – – У односу на стање у старосрпским повељама XII–XIII века (уп. Ивић–Јерковић 2008а: 489), у повељама и писмима Српске деспотовине налазимо знатно више примера у којима је графема w написана иза кон- 70 Владимир Поломац ■ соната у словенским речима. Грађа је подељена према броју забележених потврда. У следећим документима (укупно седамнаест) нађено је од једног до три примера са графемом w у овој позицији: ЈП 1400: mnogwsvytlQiþmþ%q& 6, byswv'sko} 8/9, СЈ 1404–1405: jgw 34, MД 1405: g(o)þsþp(o)gwmq 1x2, МХ 1406: gospodinwmq 4/5, gospoþdþ%i&nwmq 5, ЂД 1424: l}bwþvþno 2, pogw[e 4/5), pleþmþ(e)nstvw 5, ЂД 1428: istinitwmx 49, kwgo 50, 51, СЛ 1427: grwbq 39, gospwdstvovati 42, mnwgQþhþ%q& 44, ЂП 1427–1428: podwbaeþtþ(q) 3, rwdityl] 9, byswvsko} 29, ЂР 1428–1429: gospwdq 10, rawnica 26, ЂЕ 1429: vsakw 16, РВ 1432: s(ve){ennoinokwþhþ%q& 5, jgw 6, ЂД1 1445: gospwdq 2, pomwrske 28, prqvw 16, Х1 1445: pogwsmþoþ 4, Х2 1445: pogwþ[þ(e) 7, ЂВ 1456: pryws(ve){en'nomM 2, Л1 1457: knigwþmþ(q) 15, С1 1457: mnogw 11, knigwþmþ(q) 15, Г 1457 gwspodina 3, Л2 1457: svetwpo;iþvþ[i 2. У нешто већем броју повеља (укупно осамнаест) налази се од четири до дванаест примера писања графеме w у постконсонантском положају у словенским речима: ЈЛ 1394–1395: vq/þdþelehwmq 5, twE 20, vse;(q)þsþtnagw 9, prypodobnagw 9, ]kw 10, na[egw 14, prypodobnagw 22. ЈП 1395: s(i)nwve 4, pr(w)rwcyþhþq 5, s(ve)twmM 10, vsakw 62. ЈХ 1394–1402: pokwi 18, prw{enJj 20, kwi 36, dwlq 36, brwþdþ%q& 37. СД 1405: neizreþ;þ(e)n'nwmþMþ 1, neizreþ;þ(e)n'nwmþMþ 1, vqsem(i)l(o)þsþtivnwmþMþ 1, srqbskwi 42, piþsþ(a)n'nwmþMþ 42, vojvwda 46. СТ 1406: vQsw;ai[Ji 1, brwdQ 11, dMhwvci 12, ikonwmq 24. ГП 1403–1408: selw 13, 14, 14, kolw 15. СХ 1411: s(Q)nwvj 6, prþwþr(w)cyþhþ(q) 8, nwvoga brqda 13, milwjvci 16, obrazwmq 33, dvorwvq 35, sqrwd'nikq 41. СМ 1413: vykwvomq 2, darwva 18, sqrwdnikq 31, nerazwrenM 32, {raz}writi 34, razwritq 35, kogo l}bw 31. СЛ 1414–1415: vykovwmq 2, priEhwmq 2, s(ve){ennoinokwhq 8, s(ve){ennoinokwþhþ%q& 10. СВ 1417: prihwde{oi 31, segw 4, togw 33, 41, Egw 43, g(o)þsþpodþsþtvw 30, jvw 30. И 1402–1422: dylwmx 3, tw 10, jgw/e 32, potvorihwmq 34/35. ЂВ 1427–1428: vykwþmþ(q) 2, priEhwþmþ%q& 2, s(ve){ennoinokwþhþ%q& 13, inokwþhþ%q& 13/14, bl(a)govolihwþmþ%q& 19, /ivotvore{aagw 29. РК 1430–1431: pomw{nici 5, gwrQ 9, prihwde 14, vsakw 15, dw{n}de{/e}18. ЂВ 1432: mnw} 1, vykwþmþ(q) 1, priEhwþmþ(q) 2, gospwþdþ%q& 11, h(rist)wl}bivago 13, mwlqbny 17/18. РК 1433: dwmM 1, prþwþro;qskQim{i} 2, d(M)hwvnago 15, pryws(ve){enago 15, pryws(ve){e{nnQi}þmþ(q) 55, d(M)hwvnikwþmþ(q) 55. ЂЛ 1429–1439: dobrwdytelmi 3, s(Q)nwvQ 11, prystwlM 12, gwry 21, d(M)hwvnQi 28, s(ve){ennoinwkoþhþ%q& 33, skoudwstq 35, gospwdstvo 35, dohwdci 43. ЂР 1430: vqzmw/no 3, gwrn} pe[;anicou 15, gwry 15/16, s(Q)nwvq 22, 24, vrqhwvnQiþhþ(q) 31, b(o)gonwsniþhþ(q) 32. 71 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ЂЛ 1452: rwdM 1, 22, 27, prþwþr(w)cyþhþ(q) 4, izqwbra/enJe 11, dwmM 13, poþdþ%o&bowbraznoi 15, vrqhwvnomM 15, mnogowbrazne 19, mnw/qstvo 31, potvwriti 87, Egw 88. У ову групу повеља могу се сврстати и обимни текстови двеју да- ровница деспота Стефана Великој Лаври, у којима налазимо четрнаест, односно петнаест примера за w у овој позицији: СЛa 1407: prþoþrwcyþhþ%q& 2, s(Q)nwvq 3, izqwbra/enJe 11, rwdq 21, dwmQ 25, rwdou 26, darwvanJa 30, s(ve){ennoinwcyþhþ%q& 37, итд.; СЛб 1407: prþoþrwcyþhþ%q& 2, s(Q)nwvq 4, izwbra/enJe 13, darwno[enmi 19, radovwmq 22, ryhwmq 27, dwmQ 28, rwdou 28/29, darwvanJa 32, s(ve){ennoinwcyh%q& 39, 60, 61, итд. Само се четири повеље издвајају у односу на остале изразито вели- ким бројем примера употребе графеме w у постконсонантском положају у словенским речима: СХ 1392–1402: gl(a)gwla[e 2, pwklonet se 2, pwvylynJ 4, pwsavJ] 6, pwdMnavskJiþmþ(q) 6, vl(a)go;(q)þsþtivw} 6, selw 18, [ipqþ;þnw 18, kq/þdþw 19, {w 20, takovagw 31 (укупно тридесет пет примера). СХ 1406–1407: nwktei 5, hwtyhq 9, oblakwhq 9, revnovahwmq 12, skrwvi{a 13/14, sqmirihwm 14, po;ihwmq 14, итд. (укупно седамнаест примера). ЂП 1410: gwr{J} 2, twmMi 2, twgai 3, kwi 4, gwleþmþ(q) 4, svobwda 4, rabwtq 4, gwlemihq 4, gwspoþdþstvaa 5, twzi 7, mw{li}mw 8, jgw/e 9, gwspodovaati 9, gwspocka 11, svetaagw 14, итд. (укупно тридесет два примера). ЂП 1419: {bo}gwdarovanno} 11, b(o)gwnosnagw 13, gwry 14, gwry 17, vraninq dwþlþ(q) 21, gwspoþdþstvo 23, rabwtq 24, gwspodstva 25, rwda 27, selw 17/18, 18, 21, 21, kogw 26, na[egw 27, итд. (укупно тридесет чети- ри примера). Велики број примера оваквог писања у СХ 1392–1402 и ЂП 1410 може се објаснити чињеницом да ови рукописи представљају концепте или преписе (в. т. 3). 2.4.3. Обележавање предлога и префикса от(-)/од(-). – У складу са нор- мом ресавског правописа (уп. Грицкат 1978: 117–129) очекује се у испи- тиваним документима доследније писање W(-) у функцији обележавања предлога и префикса от(-)/од(-). Истраживање је показало да се у највећем броју испитиваних доку- мената (укупно двадесет пет) W(-) налази као једини или преовлађујући правописни манир46. Илустрације ради наводи се само по један пример из сваке повеље (целокупну статистику исп. у таб. бр. 4): МД 1392: WkMplM 3, 4x2, ЈП 1395: neWjmlemM 48, Н 1396: Wpyva} 89/90, ЈД 1397–1402: WEti 43, ЈП 1400: Wnimetq 27, СЈ 1404–1405: Wvyka 33, СТ 1406: W 2, 4x3, 5x2, 15, 16x2, 17, МХ 1406: Wnimi 38, СЛa 1407: Wvyka 75, СЛб 1407: Wryva}{ou 9, СХ 1406–1407: Wvrqþzoþ[e se 14, ГП 1403– 1408: Wimetq 22, СМ 1413: Wvrqza}{omM 5, СЛ 1414–1415: Wsoudou 6, 46 Изоловани примери са t или d написаним у сукцесији, а не у суперпозицији са o или w разматрани су посебно. 72 Владимир Поломац ■ СВ 1417: W 3, 12, 22, 23x2, итд., ЂП 1419: W(q)mqstitelq 34, И 1402– 1422: W 18, СЛ 1427: Wlou;ilo 40, ЂП 1427–1429: Wpral] 22, ЂР 1428– 1429: Wreþ;þ(e) 42, ЂЛ 1429–1439: WstMpilo 38, ЂР 1430: W 1, 13, 14, итд., РВ 1432: W 6, ЂД1 1445: Wklqne 14, ЂД2 1445: Wnimilo 6. Овој групи се придружују и документи (укупно десет) у којима се срећу и W(-) и w„(-), с тим да W(-) преовлађује у мањој или већој мери. При- мери: ЈЛ 1394–1395: W 2, 3, 8, 9, 10, 15x2, 16x4 према w„ 15x2, 16, 18. СХ 1392–1402: W 3x2, 31, 34, WnJmeþtþ%q& 32 према w„ 31, 34. ЂП 1410: W 9, 16, WqEti 13 према w„ 4, 16. СХ 1411: Wpyþvaþ 30, WpoE 31, W 35x4, 41x3, 46, 47, 54x2, Wvyka 47 пре- ма w„q 23, w„dati 23, 27, w„ 24, 26, 28, 34, 35, 36x2. ЂВ 1427–1428: W 2, 8, 12, 27, 28x2, 29, 30x3, Wvrqza}{omou 4, W soudM 6, Wnimi 17, nyWEmlEmo 21/22, neWEmlEmo 23 према w„ 15. ЂД 1428: W 4, 46, 50, 51, WkMne 16 према w„q 4. ЂЕ 1429: W 7, 8, 13, 18, 20, 23, итд., neWnimi 18 према w„ 16. ЂВ 1432: W 2, 6, 9, 18, 29, 30, 32, 33x3, 34x2, Wvrqza}{omM 4, W soudM 6 према w„ 25. РК 1433: W 1, 22, 23, 28, 37, 42, 43 према w„koupe 31, w„ 37, w„nese 46, w„provodiþtþ(i) 48. ЂЛ 1452: W 2x2, 5, 7, 9, 17, 27, 30, 33, 39x2, 43, 46, 66, 71, 87, 90, Wryva}{M 9, WEtou} 44, Wpyva} 71, Wnimiti 88 према w„ 51, 67, 75, 85x2. У мањем броју докумената (укупно шеснаест) w„(-) се налази као искључиви или преовлађујући правописни манир. Доследно w„(-) налази- мо у десет документа, међу којима преовлађују документа световне садр- жине (повеље и писма упућена Дубровнику и признанице наследника деспота Ђурђа): MД 1405: w„ 10, w„klqne 14. ЂД 1424: w„ 1. РК 1430–1431: w„ 19, 22, 23x2. ЂВ 1456: w„ 15. Л1 1457: w„ 7, 8, 9, 10, 11, 12x4, 13, w„vi[e 13. С1 1457: w„ 8, 9, 10, 12x3, 13x2, w„vi[e 13. Г 1457: w„q 1, 2, 3. Л2 1457: w„ 8, 17, 19, 20x2, 21. С2 1457: w„ 8, 18, 20x2, 21x2. ЛД 1457: w„ 1, 6, 9, 10, 12, 13x2, 15, 19, w„porM;iþlþ(q) 21. У мањем броју докумената (укупно шест) срећемо оба правописна манира, с тим да писање w„(-) преовлађује. Примери: 73 74 Табела бр. 4: Обележавање гласовне секвенце от(-)/од(-) у предлогу и префиксу Повеља W(-) w„(-) wt(-) wd(-) ot(-) od(-) Повеља W(-) w„(-) wt(-) wd(-) ot(-) od(-) МД 1392 5 – – – – 0 СЛ 1427 21 – – – – – ЈП 1395 13 – – – – 0 ЂВ 1427–1428 15 1 – – – – ЈЛ 1394–1395 11 4 – 1 – 0 ЂД 1428 5 1 – 1 – – Н 1396 12 – – – – 0 ЂП 1427–1429 24 – – – – – ЈЛ 1398 5 10 – – – 0 ЂР 1428–1429 7 – – – – – ЈП 1400 7 – – – – 0 ЂЕ 1429 14 1 – – – – СХ 1392–1402 5 2 – – – 0 ЂР 1429–1430 – – – – – – ЈХ 1394–1402 9 11 1 – – 0 ЂР 1430 14 – – – – 1 ЈД 1397–1402 9 – – – – 0 РК 1430–1431 – 4 – – – – СЈ 1404–1405 4 – – – – 0 ЂВ 1432 15 1 – – – – СД 1405 1 2 – 1 – 0 РВ 1432 3 – – – – – ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ГД 1405 – 2 – – 0 РК 1433 7 4 – – – – СТ 1406 10 – – – – 0 ЂЛ 1429–1439 4 – – – – – МХ 1406 13 – – – – 0 ЂД1 1445 5 – – 1 – – СЛa 1407 18 – – – – 0 ЂД2 1445 2 – – – – – СЛб 1407 19 – – – – 0 ЂЛ 1452 21 5 1 – – – СХ 1406–1407 9 – – – – 0 Х1 1454 1 10 1 – – – ГП 1403–1408 11 – – – – 0 Х2 1454 3 16 – – 1 – ЂП 1410 3 2 – – – 0 ЂВ 1456 – 1 – – – – СХ 1411 14 10 – – – 0 Л1 1457 – 11 – – – – СМ 1413 14 – – – – 0 С1 1457 – 9 – – – – СЛ 1414–1415 4 – – – – 0 Г 1457 – 3 – – – – СВ 1417 18 – – – – 0 ЛР 1457 1 2 – – – – ЂП 1419 11 – – – – 0 Л2 1457 – 6 – – – – И 1402–1422 1 – – – – 0 С2 1457 – 6 – – – – ЂД 1424 – 1 – – – 0 ЛД 1457 – 10 – – – – Владимир Поломац ■ ЈЛ 1398: W 2, 3, 15, Wdaþhþ(q) 7, Wtouda 17 према w„ 15, 16x4, 18, 19, 21, 26, 28. ЈХ 1394–1402: W 3, 4, 11, 21, 22, 24, 27, neWjmlEmo 17, Wjti 24 према w„ 24, 26, 29, 33, 40x2, 41, 43, 44, w„te[M 30, w„q 35. СД 1405: Wklqne 12 према w„ 42x2. Х1 1445: W 17 према w„ 6, 11x2, 15, 19x2, 20, 21x3. Х2 1445: W 8, 13 према w„ 8, 9, 13, 15x2, 16, 17, 18x3, 19x2, 20x2, 21x2. ЛР 1457: W 13 према w„ 6, 13. Поред изложених примера са t или d написаним у суперпозицији са w, забележени су и малобројни примери са t или d у сукцесији са o или w: wd ЈЛ 1394–1395: 15, СД 1405: 12, ЂД 1428: 12, wtesi ЈХ 1394–1402: 16, od ЂР 1430: 15, wdq ЂД1 1445:11, wtidyte ЂЛ 1452: 90. Изложена грађа показује да у повељама и писмима Српске деспото- вине употреба W(-) и w„(-) доминантно зависи од жанра и садржаја текста. Уз одређене, малобројне изузетке, писање w„(-) се углавном везује за доку- мента световне садржине (повеље и писма упућена Дубровнику, призна- нице наследника деспота Ђурђа, акте о утврђивању хиландарских међа), или за световне делове манастирских и властеоских даровница (уп. по- себно ЈЛ 1398 и ЈХ 1394–1402). 2.5. Обележавање /у/. – У складу са правописном традицијом овај се вокал и у повељама и писмима Српске деспотовине обележава помоћу лигатуре M и диграма ou, а у изолованим случајевима и графемaмa } и u. Посебан проблем представља обележавање овога вокала у гласовној гру- пи %ју& (в. овде т. 3.1.4). 2.5.1. Употреба графема M и ou. Дистрибуција графема M и ou у повеља- ма и писмима Српске деспотовине начелно се наставља на стање повеља и писама XII и XIII века, што значи да зависи од типа писма, али и жанра и садржаја текста. Употреба графеме M у повељама и писмима XII и XIII века, знатно је шира од домена употребе брзописа, те представља уоби- чајен начин писања у документима световне садржине (уп. Ивић–Јерко- вић 2008а: 500). Међу повељама и писмима Српске деспотовине нормализован пра- вопис са графемом M одликује пет докумената писаних брзописом (два писма и једна повеља Дубровнику и две манастирске даровнице), као и седам докумената световне садржине писаних уставом ресавског пери- ода, а издатих од стране наследника деспота Ђурђа. Илустрације ради на- води се мањи број примера (целокупну статистику в. у таб. бр. 5). Повеље и писма писани брзописом: МД 1392: M 2x2, WkMplM 3, 4x2, gradM 1, zalogM 2, wsvobogM 5, итд. ЈЛ 1394–1395: Mkrypl]Et se 4, MsrqdiEmq 7, bMdM{a 1, итд. ЂП 1410: M;iþnþ(i) 1, MngiE 5, kMzmino 13, semM 8, siEmM 10, итд. ЂД 1424: M 4x2, vladM{ago 2, dMbrovnika 2, knezM 1/2, sM 3. ЂД 1428: M;iniþlþ(q) 6, podMnavi} 3, vladM{ago 4, итд. 75 76 Табела бр. 5: Обележавање вокала /у/ Повеља ou(-) M(-) -ou- -M- -ou -M Повеља ou(-) M- -ou- -M- -ou -M МД 1392 – 2 – 5 – 10 СЛ 1427 10 – 20 2 20 8 ЈП 1395 13 15 – 59 3 50 ЂВ 1427–1428 2 3 10 4 13 11 ЈЛ 1394–1395 – 7 – 23 – 13 ЂД 1428 – 53 0 89 0 62 Н 1396 69 13 44 18 100 31 ЂП 1427–1429 3 7 9 20 9 29 ЈЛ 1398 15 4 31 1 22 4 ЂР 1428–1429 15 7 12 26 27 17 ЈП 1400 1 5 6 10 11 2 ЂЕ 1429 1 3 0 3 8 10 СХ 1392–1402 2 15 – 21 1 32 ЂР 1429–1430 – – – – – – ЈХ 1394–1402 – 9 1 33 2 28 ЂР 1430 8 2 4 1 22 2 ЈД 1397–1402 6 3 23 – 8 – РК 1430–1431 9 – 4 5 11 3 СЈ 1404–1405 8 – 12 – 31 – ЂВ 1432 2 – 6 6 10 32 СД 1405 4 42 21 58 5 46 РВ 1432 1 2 3 4 1 8 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ГД 1405 29 10 68 18 45 6 РК 1433 32 6 34 20 16 50 СТ 1406 8 1 4 11 5 11 ЂЛ 1429–1439 2 4 10 3 23 5 МХ 1406 14 – 15 – 18 3 ЂД1 1445 47 12 28 59 13 46 СЛa 1407 13 1 33 1 70 3 ЂД2 1445 10 2 2 10 4 9 СЛб 1407 13 1 30 3 61 11 ЂЛ 1452 16 2 24 20 9 84 СХ 1406–1407 6 – 25 – 18 – Х1 1454 – 5 – 24 2 9 ГП 1403–1408 3 4 12 1 19 – Х2 1454 1 2 – 34 1 12 ЂП 1410 – 5 – 5 – 18 ЂВ1456 6 2 5 4 4 14 СХ 1411 7 2 19 2 29 4 Л1 1457 – 11 – 12 – 11 СМ 1413 1 2 6 11 8 17 С1 1457 – 11 – 13 – 11 СЛ 1414–1415 1 1 14 1 15 1 Г 1457 – 3 – 5 – 1 СВ 1417 11 2 10 6 13 16 ЛР 1457 – 7 – 13 – 19 ЂП 1419 1 6 – 11 1 25 Л2 1457 – 7 – 20 – 25 И 1402–1422 4 2 15 2 14 1 С2 1457 – 7 – 21 – 21 ЂД 1424 – 2 – 2 – 2 ЛД 1457 – 20 – 19 – 26 Владимир Поломац ■ Повеље и писма из канцеларије наследника деспота Ђурђа: Л1 1457: ;l(o)v(y)kM 1, /ivotM 4, Mze[e 5, rMkM 5, итд. С1 1457: dMbrovqþ;þkiÐhq 3, wdMrisali 6, g(ospodi)nM 7, deþsþpotM 7, итд. Г 1457: igMmnq 1, dMbrovx;kiþhþ(q) 1, Mzesmo 3, итд. ЛР 1457: rizni;arM 1, radosavM 2, nEgovM 2, rabotM 2, итд. Л2 1457: vþsþakomM 1, ;l(o)v(y)kM 1, dMbrova;kiþhþ%q& 4, bratM 10, итд. С2 1457: pMno 14, nemMi 16, grxgMra 16, igMmenM 17, итд. ЛД 1457: knezM 1, wbraÐnomM 1, ;Mþhþ%q& 2, ste porMÐ;ili 2, итд. Нормализован правопис са диграмом ou имају само две повеље, обе манастирске даровнице писане уставним писмом. И овде се само илустрације ради наводи мањи део примера: СЈ 1404–1405: ou 7, 16, 17x2, imou{i 7, vqnouka 26, b(og)ou 33, итд.; СХ 1406–1407: oustroEnJi 20, sou{ago 4, vqnoutrqnQi 4, итд. Ненормализован правопис налази се у осталим документима. Графема M значајно претеже над диграмом у манастирским даровницама писаним брзописом (СХ 1392–1402 и ЂП 1419) или мешовитим писмом (ЈХ 1394–1402). Наводи се комплетан списак малобројнијих примера са диграмом ou: СХ 1392–1402: oupisalq 11, ou 12, mwmou 12; ЈХ 1394–1402: bouþdþ%ou&{eE 5, sM{ou 17, b(og)ou 27; ЂП 1419: oun(q);q 23, hramou 17. Преовлађујућа употребе ове графеме одликује и неколико докумената световне садржине писаних уставом ресавског периода. Наводи се мањи део грађе само илустрације ради (целокупну статистику в. у таб. 5): СД 1405: M 6, 7, 8, Mtvrxdilo 8, M;ini 9, sMdq 14, mM;e 15, prozrynJM 1, sxdrq/e{M 4, итд. – према ou 7, oushote 11, oukraden 16, podounavskQmq 3, drou/ina 10/11, soudJj 14, soudJami 14, итд. ЂД1 1445: MhvatJi 14, Mzme 15, M 22, 23x2, podMnavJ} 3, grqgMrq 3, vladM{ago 4, dMbrovnika 4, andrM[ko 5, neizreþ;þ(e)nnomþMþ 1x2, gospwþdþstvM 4, 7, итд. – према ou;inilo 6, outvrqdilo 9, ou;inJi 9, doubrov;ane 12, soude 12, soudq 13, prJatel'stvou 39, na[emou 41, итд. ЂД2 1445: M 11, 13, vladM{ago 1, dMbrovnika 2, andrM[ko 3, vxspomenM[e 4, drMgJi 6, grqgMra 11, kMpovanJj 12, gospodþsþtvM 1, gospwþdþstvM 4, 8, sM 4, 7, итд. – према ou;inilo 6, ou;inJi 7, ou;ini 9, outvrxdi[e se 18, touzi 17, louny 19, sou 9, 13, nysou 16, итд. Х1 1454: poslM[nici 1, sMþdþ%M& 2, nikolM 4, hrisovMþlþ(M) 4, kMde 5, belegM 6, stMdenqþcþ(q) 7, итд. – према b(og)ou 1, strqmnou 8. Х2 1454: mihailM 1, hilaþnþdarM 2, ar'hagg(e)lM 3, igMmeþnþ(q) 4, selM 8, pMtM 11, wvMdei 14, итд. – према b(og)ou 1, ouzesmo 3. Новину у односу на стање српских повеља и писама XII и XIII века представља преовлађујућа употреба лигатуре у једном броју манастир- ских даровница писаних уставом. Лигатура значајно претеже у ЈП 1395, СМ 1413, ЂП 1427–1429, ЂВ 1432, ЂЛ 1452, а само делимично у СТ 1406, ЂЕ 1429 (уп. таб. бр. 5). Овој групи припада и властеоска даровни- 77 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ца ЂВ 1456, у којој лигатура делимично претеже на диграмом. Наводи се само мањи део примера из грађе за оба правописна манира: ЈП 1395: M 20, 22, 28, 30, Mbo 27, poM;enJj 2, bl(a)goMhanJa 3, bl(a)/enstvM 6, mM 7, итд. – према oulM;iti 1, oumy 1, oukrasiv[e se 3, oubo 23, b(og)ou 7, 9, итд. СТ 1406: M 13, kMpno 2, 3, kojmM/do 6, zapMstynJj 9/10, vxshodM 1, byhM 3, silM 4, svobodM 5, 6, итд. – према ougrehq 14, oubJica 21, boudetq 21, 23, mou 25, vyrou 25, итд. СМ 1413: Mnq;q 26, bMdemq 7, WsMdou 8, neizgl(agol)an'nM} 11, mnogM} 14, Wvrqza}{omM 5, nerazwrenM 32, mM 36, итд. – према ou 23, prymoudrJimq 1/2, roukQ 3, WsMdou 8, moemou 21, итд. ЂП 1427–1429: M 17, 22, 23, Mn;e 18, rMki 2, WsMdou 5, rMþ[þkQ 11, bQv[M 6, g%ospo&þdsþ%t&vM 10, итд. – према oustavlEno 16, ou 18, 21, boudeþmþ(q) 4, bl(a)gooustroenJa 5, slou/bona;elJa 5, b(og)ou 33, итд. ЂЕ 1429: Mtvrqdi[e se 27/28, M 28x2, bl(a)goMtrobJ} 2, bMdemo 11, bMdemo 13, sJemM 21, potvrq/þdþenM 22, b(og)M 27, итд. – према ougo/þdþq[Jiþhþ%q& 27, neizreþ;þ(e)nnomou 1, gospoþdþstvou 7, vQ[ereþ;þ(e)nnomou 14, mwnastirou 14, итд. ЂВ 1432: prymþMþdrQiþmxþ 1, rMkQ 2, rMkM 4, b(o)goMstroenJa 6, b(o)godarovannM} 15, pryemnikM 15, Wvrqza}{omM 4, nasQ{a}{omM 4, итд. – према c(a)r(q)þsþtvou}tq 1, slou/bona;elJa 5, vrymennomou 4, bQv[ou 15, vxspomenou 16, итд. РВ 1432: pi[M 1, poslM[niþkþ(q) 1, M 8, monastirM 8, korabM 9, sMho 10, s(ve)tomM 11, итд. – према igoumenq 5, boudemo 6, ousrxdJemq 7, s(ve)toþ12þmou 11/12, drougomq 14. ЂЛ 1452: Mziml} 43, M 94, slM/enJe 11, d(M)[evnM} 19, rwdM 1, ;l(ovy);qskoþmMþ 1, sqzþdþannomM 2, wbrazM 4, итд. – према oustra]E 1, oubo 2, 3, oudoly}tq 16, oukrasi[e 19, ousrqdJe 19, soudJ 8, ras'soudiv'[e 16, velikomou 4, sqzi/þdþou 16, итд. ЂВ 1456: M 8, 19, wvMi 4, 10, bylMk} 5, mitropolitM 2, graþdþ;anþsþkomM 2, venedik'tM 15, sM 16, smederevM 19, итд. – према ou 3, 4, 6, 7, 9, 11, drouga 6, roud'nikou 8, onoui 9, mou 3, 10, итд. Уједначена употреба графема M и ou, с тим да диграм незнатно прете- же, одликује четири даровнице писане уставом. Илустрације ради износи се само мањи део грађе (целокупна статистика у таб. бр. 5): ЈП 1400: ou;itel] 17, vy;nou} 22, sJjmou 8, neWjmlemou 8, mou 11, novomq brqdou 13, slavou 21, ni;emou 24, итд. – према Mtvrqdismo 6, M 13x2, sMda 5, hriswvMlom 6, hriswvMlq 12, gradM 13, итд. СВ 1417: ou;itelJE 5, oupovaE 14, oupokoEnJE 18, ou 27x2, 29, 32, 35x2, mogou{Ja 3, g(o)þsþpoþdþstvou}{Jimq 4, c(a)rþsþtvou}{Jimq 5, svobodou 33, tomou 34, итд. – према M;itx 11, Mgodiv[Jihx 45, propovydMetx 10, prqvM} 11, koprivnicM 32/33, итд. ЂР 1428–1429: ou;iteli 4/5, ou 15, 16, outvrqdi 16, imou{e 2, mogou{Ja 3, naou;i[e 5, b(o)godarovannou} 12, edinou 2, semou 5, edinomou 5, 78 Владимир Поломац ■ podarovannomou 8, bQv[ou 8, итд. – према MshokE 20, M 25, 28, 29, 30, 32x2, rMdnikM 30, bylMk] 31, drMga 31, /igmMnda 24, metohM 31, praznikM 32/33, trqgM 33, итд. РК 1433: oukrasiv[e 3, ousrqd{Je} 3, outvrqdihq 11, oustavismo 16, soudM 1, koupno 2, boudM{omM 2, d(M)[evnou} 4, bla/enstvou 2, b(og)ou 3, nelq/nomou 5, egovou 7, slavnomou 10, итд. – према M 16, 26, 35, 38, 50, MtaKa 39, boudM{omM 2, {roukovo}dstvMemi 2/3, bMdM{emq 5, dwmM 1, soudM 1, boudM{omM 2, vQsotM 3, toplotM 4, итд. Диграм ou претеже у шеснаест повеља и писама писаних уставом, међу којима се налази дванаест манастирских даровница, два документа издата од стране игумана манастира Св. Пантелејмона (Н 1396, И 1402– 1422), затим једна даровница властелину Радичу (ЂР 1430), као и један документ световне садржине упућен Дубровнику (MД 1405). Илустра- ције ради износи се само део малобројнијих примера са лигатуром M (це- локупну статистику исп. у таб. бр. 5): Н 1396: M;ine 11/12, Mmrqli 12/13, slM;i 5, pomenME 13, knezM 28, итд. ЈЛ 1398: M 10x2, /MpanEvci 32, trqgM 10, parakJnovM 10, poutM 17, итд. ЈД 1397–1402: Mmno/eniEmq 11, MmilEnq 39, Mkrypi 52. MД 1405: M 18, 24x2, 30, 33, Mtvrq/þdþeniE 7, grqgMrx 1, gradM 7, итд. МХ 1406: hJlanþdþarM 8, bol'nicM 18, þmMþ 32. СЛa 1407: Mgodiv[ihq 75/76, nM/þdþe 53, vQsotM 16, итд. СЛб 1407: M 58, igMmenou 39/40, sM{Jimq 47, genMarJa 76, итд. ГП 1403–1408: mMdr ... 1, Mmn ... 2, Msti 7, MmQlEniEmq 8, M 15. СХ 1411: MstavM 28x2, Mgodiv'[ihq 47, bl(a)/enstvM 9, итд. СЛ 1414–1415: Mgasitq 19, bl(a)goMstroenJa 6, ro/þdþennomM 3. И 1402–1422: M 15x2, velikomþMþ;enika 6/7, kVpMrJ} 15, итд. СЛ 1427: prymMdrQiþmþ(q) 1, hrJsovMlq 51, Eþsþ(tq)stvM 4, roukM 4, итд. ЂВ 1427–1428: Msrqdieþmþ%q& 18, M 21, итд. ЂР 1430: M 15, M;eniþkþ(q) 31, tMþdþ(M) 1, ;l(ovy)kM 17, b(og)M 33. РК 1430–1431: igMm{nq}2, koupM{}}13, rMdnikou 22, hranM 13, итд. ЂЛ 1429–1439: M 26, MsrqdJe 27, proigMmenq 20, slovesnomþMþ 1, итд. 2.5.2. Остали начини обележавања /у/. – У складу са правописном тра- дицијом (уп. Ивић–Јерковић 2008а: 431–432) у неколико повеља налазе се и малобројни примери обележавање вокала /у/ помоћу лигатуре }: (а) у позицији иза консонанта /ч/: ЈХ 1394–1402: livo;} 16, ;}/dq 27, ЈЛ 1398: star';} 21, MД 1405: ;}va} 23, СХ 1411: lyv';} 17, СВ 1417: ;}þdþnaa 12, ;}þdþ%e&sx 13, СЛ 1427: ;}/þdþoi 39, ЂВ 1432: radi;} 23; (б) у позицији иза консонантске групе %жд&: РК 1430–1431: m{e}/þdþ} 26. У малобројним примерима забележено је и писање графеме u, најпре у скраћеници J=u h=a или I¶u h¶a, а затим и у лигатурама са a и l. Износи се це- локупан инвентар примера: (а) скраћеница J=u h=a или I¶u h¶a: J=u h=a СХ 1406– 1407: 1, 35, СЈ 1404–1405: 8, ЂЕ 1429: 1, I¶u h¶a ЈД 1397–1402: 48; (б) лига- тура a + u: raþdþu}{i se ЈЛ 1398: 3, СХ 1392–1402: 4, JД 1397–1402: 5, graþdþu 79 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ЂД 1428: 25; и (в) лигатура l + u: СЛ 1427: l%i&þtþurgJi 35, l%i&þtþurgJj 37, РК 1433: l%i&þtþurgJa 50, ЂЛ 1452: l(i)þtþurgJi 65, 70, 73, l(i)þtþurgJe 66, 72. Изван ових категорија забележена су само два примера у СХ 1392– 1402 (препис или концепт): suda 25 и velikomu 26 (уп. Младеновић 2007: 158), можда под утицајем raþdþu}{i se 4. 2.6. Обележавање /ә/. – Изузев једне повеље госпође Маре Бранко- вић и синова Дубровнику (МД 1405) и повеља и писама наследника де- спота Ђурђа Бранковића (ЂВ 1456, Л1 1457, С1 1457, ЛР 1457, Г 1457, Л2 1457, С2 1457 и ЛД 1457) (в. т. 2.1), претпостављено је чување изговор- ног полугласника у свим осталим испитиваним документима (опширније у одељку III.1, т. 1.2.1). Основни графијски проблеми у вези са вокалом /ә/ тичу се (a) сте- пена заступљености графеме x у духу ресавског правописа, (б) употре- бе пајерка, (в) употреба диграфа qq, као и (г) категорија у којима се вокал /ә/ не обележава. О обележавању некадашњег слабог полугласника в. у одељку II.2, т. 1. 2.6.1. Употреба графеме x. – У нашој науци добро је позната чињеница да се „српска ћирилица, углавном од последњих деценија XIV а погото- во од XV века, почела одликовати организованијом употребом слова де- белог јера (ъ) иако се и раније овај знак могао код нас спорадички срета- ти“ (Младеновић 2007/2008: 71)47. У поменутом периоду ова се графема употребљавала напоредо са танким јером у свим функцијама – и за озна- чавање изговорног полугласника (до краја XIV века, а од XV века вокала /а/), и у безгласној функцији, за означавање некадашњег полугласника у слабом положају (уп. Младеновић 2004/2005, 2007/2008). Употреба графеме x у функцији обележавања изговорног полугла- сника у испитиваним документима излаже се у наставку, док је употреба у тзв. безгласној функцији обрађена у оквиру одељка о правопису (II.2, т. 1.1.1. О употреби графема танко и дебело јер у функцији означавања во- кала /а/ (< /ә/) већ је било речи (в. овде у т. 2.1). Према А. Младеновићу (2007/2008: 76–80), графема x у функцији обележавања изговорног полугласника среће се у следећим повељама деспота Стефана и монахиње Јевгеније (укупно осам, не укључујући ЈЛ 1394–1395, у којој се ова графема среће само у потпису: vx h(ri)þsþ(t)a b(o)ga 34, уп. и Младеновић 2007: 78)48. ЈЛ 1398: а) sxpqr'nikq 27 (уп. Младеновић 2007/2008: 78). 47 О овој особини наше ћирилице у XIII веку и у првој половини XIV века в. у Јовановић-Стипчевић 1991: 270–276, 2000: 344. За последњу четвртину XIV и прву половину XV века в. и у Мошин 1964: 472, Недељковић 1965: 468, 1975: 244, Јерковић 1983: 27–28, Младеновић 2004/2005, Поломац 2008. 48 Грађа ће овде бити нешто другачије груписана него у Младеновић 2007/2008: а) предлози и пре- фикси вь(-), сь(-), кь(-) и вьз(-), б) заменички корен вьс-, в) остале позиције. У одређеним мало- бројним примерима, грађа је и допуњена примерима који се не налазе у Младеновић 2007/2008: 76–80, што је и посебно наглашено. 80 Владимир Поломац ■ ЈХ 1394–1402: а) vxspomenM[e 28/29 (уп. Младеновић 2007/2008: 77), али и kx 7, vx 12, sxvytoþmþ(q) 13; б) нема примера; в) desetxkx 47 (уп. Младеновић 2007/2008: 77). ЈД 1397–1402: а) vxpiEtq 5, sxdrq/e{e 20 (Младеновић 2007: 82). СД 1405: а) vx 3, 4, 44x2, sxdrq/e{M 4; б) vxsymq 4, vxsa 6; в) nx 43, txkmo 36, txzi 27, d(q)nx[n]go 8 (уп. Младеновић 2007/2008: 77–78), али и sxdi 30. СТ 1406: а) vx 1, 4, 7, 9x2, 30, kx 16, 24, vxshodM 1, vxzvratiti se 19, sxdrx/itelq 29, sxhranitq 29 (уп. Младеновић 2007/2008: 80). СМ 1413: а) vx 15, kx 14, vxmysto 36, sxtvorih' 25, sxdr{q}/ati 30; б) vxsyþmþ(q) 10 (не наводи се у Младеновић 2007/2008: 81); в) txk'mo 6, nx 7, txkmo 29 (Младеновић 2007/2008: 81). СВ 1417: а) vx 3, 15, 16, 19, 31, 46, sx 21, kx 10, 18, sxpospy[enJemq 1, sxtvori 7, sxdrx/atelq 40, sxroþdþnikx 40; б) vxsa 3, vxsyhq 37, vxsehvalnJiþhþ%q& 44; в) ;}þdþ%e&sx 13 (ген.мн.) (Младеновић 2007/2008: 81)49. СЛ 1427: само под б) vxsedrq/itelq 2 (Младеновић 2007/2008: 79). Велики број повеља деспота Стефана (укупно десет: МД 1392, ЈП 1395, ЈП 1400, СХ 1392–1402, СЈ 1404–1405, СЛa 1407, СЛб 1407, СХ 1406–1407, СХ 1411 и СЛ 1414–1415), као и два акта издата од стране игумaна манастира Св. Пантелејмона (Н 1396 и И 1402–1422), не познају дебело јер у овој позицији (уп. Младеновић 2007/2008: 76–80). На основу овога материјала, али и на основу стања у повељама кнеза Лазара, А. Младеновић (2007/2008: 84) изводи неколико фундаменталних закључака о овој правописној појави: „Посматрана у целини ова право- писна појава у повељама кнеза Лазара и деспота Стефана показује своје постепено ширење у српском писању идући ка крају XIV односно ка пр- вим деценијама XV века”. У наставку: „Употреба ъ са функцијама пре- двиђеним реформом бугарског патријарха Јевтимија налазила је своју примену и у једном броју повеља поменуте двојице наших средњовеко- вних владара, али ни у једном од ових докумената она није примењива- на доследно и у потпуности, односно није заступљена у свим примерима где су за ту примену постојали услови”. О употреби дебелога јера у овој функцији за време деспота Стефана Лазаревића и у деценијама након њега посведочиће нам и материјал из повеља и писама Бранковића: ГП 1403–1408: а) vx 10, 27, sxprysto…4. ЂД 1428: a) vx 38, 47, 52, vxspomenM[e 44, sxmrxti 39, bi se sxlM;ilo 42, sxtvori 46; б) нема примера; в) sxda 28, 33, dMbrovx;kiþmþ(q) 34/35, dMbrovx;ko 39, txkmo 40, 41, nx 52. 49 У односу на остале повеље деспота Стефана највише потврда употребе дебелога јера у складу са принципима реформе патријарха Јевтимија налази се у овој повељи, поводом чега А. Младе- новић 2007/2008: 84 каже „да је у то време међу појединим српским писарима или у појединим српским писарским средиштима била доста позната ова правописна појава, и да је она хватала дубље корене, чиме ће се у предстојећим временима у великој мери одликовати српско писање“. 81 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ЂП 1427–1429: а) vx 5, 8, 10, 11, 13, 15x2, 32, 33x2, kx 17, vxverennago 5, vxspomenou[e 12, sxdrx/ityl} 6, sxtvoriti 14, sxtvori 17, sxbira} 19, sxbira} 21, sxbQraa 21, sxroþdþnikq 27, sxdrx/imq 29, sxpxrnikx 33; б) vxsako 4, vxseþmþ(q) 8, vxsedrx/itel] 30, vxsehvalnQþhþ%q& 31; в) tx;J} 4, bl(a)go;xstQviþhþ%q& 7, bl(a)go;xstQvago 9, ;xstnaago 10, kxdq 25, sxpxrnikx 33. ЂР 1428–1429: а) vx 5, 18, 44, sx 1; б) vxsa 3. ЂЕ 1429: а) vx 28, vxzneþsþ(e)nJa 8. ЂР 1430: а) vx 18, sx 20, sxstavimq 5, sxrwþdþnikq 24. ЂВ 1432: vx 12, 15, sx 8, 25, kx 21, vxvyrennago 6, vxspomenou 17, vxsedrq/itelq 1, vxsebogatJe 2. РК 1430–1431: а) vx 1, vx 2, 27, vxmysto 20, sxgradilq 22/23; б) vxsakQiþmþ%q& 8. РВ 1432: а) vx 5, 18, sx 7; б) vxsymq 1, vxsakM 15; в) mxtJi 15. РК 1433: а) vxzl}biþhþ(q) 1, sx 5, 48, vxvyrenago 6, sxvytwþmþ%q& 36, 43, vx 39, 49, 50, 53, vxmysto 41, vxspo{menouti} 44, vxsedrq/it{elq} 53, vxmesto 54; б) нема примера; в) tx;J} 32, kxda 40, nx 52. ЂЛ 1429–1439: а) vx 5, 8, 20, 22, 31, 32, 33, sx 9, 10, 22, 42, kx 3, 28, vxzmo/no 2, vxspomynou[e 23, 33/34, sxstaviþmþ(q) 5, sxdrx/itel} 12; б) vxsakomou 1; в) tx{anJe 6, bl(a)go;xstivQi 8, bl(a)go;xstivo} 9, bl(a)go;xstJa 13, bl(a)go;xstivQiþhþ%q& 14, bl(a)go;xstQvaago 16. ЂД1 1445: а) vx 2, 3, 42, kx 4, sxmrxti 32; б) vxsem(i)l(o)þsþtivomou 1; в) sxda 28, nx 41x2. ЂД2 1445: а) vx 1, 19, kx 1, vxspomenM[e 4; б) vxsymq 1. Х1 1454: а) vx 22. ЂЛ 1452: а) vx 2x2, 3, 35, 46, 47x2, 48, 49, 56, 60, 64, 72, 80x2, 81x2, 82, 83, 88, 89, 91, 93, sx 56, 58, 91, 92, kx 21, 56, vxmysto 51, vxzþdþvigo[e 19, vxzl}blEnnJimi 58, vxspomenM 49, sxmotriv'[e 12, sxvqneso[e 17, sxvy;novati 25, sxtvori 34/35, sxvy{asmo se 56, sxborno 72, sxbornomq 73, sxdrx/itel] 84/85, sxrodqnikq 85, sxpisa se 93; б) vxsebl(a)gQi 1, vxsa 1, vxsymi 2, vxsyþhþ%q& 49, vxsakomþMþ 64, vxsakomM 66, vxsyhq 71; в) sxda 63. На основу изложене грађе може се закључити да у погледу ове пра- вописне црте стање у повељама госпође Маре и њених синова (изузи- мајући наравно MД 1405) начелно одговара стању у повељама деспота Стефана. Дебело јер није забележено у МХ 1406, док је у ГП 1403–1408 забележено у малобројним примерима (при чему танко јер знатно прете- же, в. таб. бр. 6). Упркос овоме, и у повељама и писмима деспота Ђурђа посматраним у целини, изостаје потпуна нормализација писања дебелога јера у пози- цијама карактеристичним за реформу патријарха Јевтимија, што значи да се и даље паралено са дебелим јером у истим позицијама употребљава и танко јер, у великом броју повеља и даље као претежна ознака. Овакво стање условљено је чињеницом да писање дебелога јера нема упоришта ни у правописној традицији (рашка норма је била исувише јака!), ни у је- зичкој стварности. 82 Владимир Поломац ■ 2.6.2. Употреба пајерка. – У мањем броју повеља у изолованим при- мерима вокал /ә/ може се обележити и пајерком. Примери се најчешће на- лазе у заменичком корену вьс- и суфиксима -ьц и -ьн: ЈП 1395: vol'nq 42, s'sada 45 (уп. Младеновић 2007: 298), zem'lq 55. ЈЛ 1398: v'si 2, k' 8. ЈП 1400: zem'lq 16. ЈХ 1394–1402: na bin';y moravy 16, v'dovaa 23, wpor'cx 40. ЈП 1397–1402: v'se 7, v'sa;qskQiþhþ(q) 18, s' 26, v'sedrq/itel} 45. СЈ 1404–1405: v'sem(i)l(o)þsþtivnomou 2. СТ 1406: s(ve){ennokrad'cq 21. СХ 1411: vol'nq 27. СМ 1413: v'syhq 18. ЂП 1419: v'sa 1. И 1402–1422: nikand'rq 26/27. ЂВ 1427–1429: g}r'gq 7, v'sa 23. ЂЕ 1429: v'sehvalnQþhþ%q& 25. ЂЛ 1452: b(o)/qþsþt'vnQE 26/27, g}r'gq 33. 2.6.3. Употреба диграфа qq. – Употреба овога диграфа у функцији означавања вокала /ә/ забележена је само у једном примеру у ГП 1403– 1408 – као што је и очекивано – у облику ген. мн. именица: gospodqq 1750. 2.6.4. Одсуство обележавања /ә/. – Примери у којима изостаје обележавање вокала /ә/ могу се поделити у две категорије: (а) обележавање секундарног полугласника, (б) остали случајеви51. У оквиру прве категорије испитивани документи могу се поделити у три групе: (аа) повеље и писма у којима је је секундарни полугласник дослед- но обележен: ЈЛ 1394–1395: rebqrq 3 (ген. мн.), ЈП 1400: zem'lq 16, ЂП 1410: g}rqþgþ(q) 1, СХ 1411: Esqmq 7, sqmq 26, СВ 1417: litqrx 30, litqþrþ(q) 24, 26x2 (ген. мн.), ЂП 1419: rykqlq Esi 8, И 1402– 1422: litqrq 13, jklisJarqþhþ%q& 22, pavqlq 26, silvestqrq 27, igoumenarqhq 28, parajklJsJarqþhþ%q& 29, venedikqt 30, nikand'rq 26/27 (уп. Младено- вић 2007: 332), ЂП 1427–1429: g}rqþgþ(q) 6, ЂР 1430: g}rqþgþ(q) 8, sedqþmþ(q)deseþtþ(q) 31. (аб) повеље и писма у којима се огледа колебање норме: ЈП 1395: jsmq 4, petrq 30 (Младеновић 2007: 304), али и zem'lq 55; Н 1396: litrq 45, 57, 61, 79, jdnqnadesete 56, ednq 59, nikandrq 106, pavlq 106 (Младеновић 2007: 324), али и Edqnq 96; ЈЛ 1398: rebrq 3 (ген. мн.) (уп. Младеновић 2007: 232), али и sqmq bila 11, nesqmq 12, trista i wsqþmþ(q) na deþsþ(e)te 28; ЂВ 1427–1428: litrq 22 (ген. мн.), али и litqrq 16 (ген. мн.), g}r'gq 7, wsqþmþ(q)nadesete 30; ЂД 1428: niEdnq 50 На избледелом снимку не види се има ли акценатског знака изнад удвојеног јера. 51 Скраћенице нису узете у разматрање, као ни примери из ЂР 1429–1430 (фотографски снимак није читљив, а издање није поуздано за испитивање ове правописне појаве). 83 84 Табела бр. 6: Обележавање изговорног полугласника Повеља q x ' qq ø Повеља q x ‚ qq ø МД 1392 1 – – – 1 СЛ 1427 42 1 – – 5 ЈП 1395 75 – 3 – 2 ЂВ 1427–1428 29 – 2 – 2 ЈЛ 1394–1395 38 1 – – – ЂД 1428 26 14 – – 1 Н 1396 46 – – – 14 ЂП 1427–1429 8 32 – – – ЈЛ 1398 26 1 1 – 2 ЂР 1428–1429 42 5 – – 2 ЈП 1400 26 – 1 – – ЂЕ 1429 13 2 1 – 2 СХ 1392–1402 45 – – – 2 ЂР 1429–1430 – – – – – ЈХ 1394–1402 32 5 3 – 8 ЂР 1430 27 4 – – – ЈД 1397–1402 54 2 4 – 2 РК 1430–1431 11 6 – – 6 СЈ 1404–1405 23 – 1 – – ЂВ 1432 17 9 – – 2 СД 1405 24 13 – – 7 РВ 1432 3 6 – – 1 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ MД 1405 Извршена промена ә>a РК 1433 68 17 – – 12 СТ 1406 14 12 1 – 2 ЂЛ 1429–1439 14 25 – – 2 МХ 1406 34 – – – – ЂД1 1445 25 9 – – 12 СЛa 1407 93 – – – 1 ЂД2 1445 5 5 – – 1 СЛб 1407 93 – – – 1 ЂЛ 1452 97 51 2 – 5 СХ 1406–1407 67 – – – 2 Х1 1454 6 1 – – – ГП 1403–1408 25 3 – 1 2 Х2 1454 8 – – – 2 ЂП 1410 13 – – – – ЂВ 1456 Извршена промена ә>a СХ 1411 57 – 1 – – Л1 1457 Претпостављена промена ә>a СМ 1413 23 9 1 – – С1 1457 Извршена промена ә>a СЛ 1414–1415 22 – – – – Г 1457 Претпостављена промена ә>a СВ 1417 47 17 – – 3 ЛР 1457 Претпостављена промена ә>a ЂП 1419 29 – 1 – – Л2 1457 Извршена промена ә>a И 1402–1422 22 – 1 – – С2 1457 Извршена промена ә>a ЂД 1424 – – – – 1 ЛД 1457 Извршена промена ә>a Владимир Поломац ■ 13, али и g}rqþgþ%q& 3; РК 1433: doneslq 23, jdnq 24, smq 33, liþtþrq 34, dobrq 43, 46, 47, али и sqþmþ(q) 31; ЂЛ 1429–1439: litrq 30, 36 (ген. мн.) према g}rqþgþ(q) 9, wsqþmþ(q)desetq 36; ЂД1 1445: niEdnq 37, али у истој категорији niEdqnq 12; ЂЛ 1452: petrq 15, litrq 43, 75 (ген. мн.), wgnq 91, али и g}r'gq 33; Х2 1454: starcq 6x2, али venedikqþtþ(q) 7, jkli(si)arqhq 7. (ав) повеље и писма у којима секундарни полугласник није обеле- жен: СХ 1392–1402: rebrq 452, sJlvestrq 9 (Младеновић 2007: 160); ЈХ 1394–1402: rebrq 4, m(o)l(i)tvq 19, petrq 41 (Младеновић 2007: 168); СД 1405: srqblq 10, 12, niEdnq 12 (Младеновић 2007: 48); СЛa 1407: pobyglq 55 (Младеновић 2007: 243); СЛб 1407: pobyglq 57 (уп. Младеновић 2007: 243); ГП 1403–1408: reklq 7, litrq 15; ЂД 1424: nikanqdrq 4; СЛ 1427: litrq 17x2, litrq 19 (Младеновић 2007: 261); ЂР 1428–1429: g}rgq 7; ЂЕ 1429: g}rgq 5, litrq 17; РК 1430–1431: litrq 13, 21 (ген. мн.), smq 18, 22 и seþdþmq 19, 22; ЂВ 1432: g}rgq 7, wsmq 24; РВ 1432: wsmq 15; ЂД1 1445: g}rgq 3, srqblq 11; ЂД2 1445: g}rgq 1. Остали примери у којима вокал /ә/ није обележен: МД 1392: dMbrov;þkþimq 253; Н 1396: igoumnq 105, proigoumnq 105x2, starcq 106x3; ЈХ 1394–1402: starcq 8, 9x2, 14, 39; СД 1405: volnq 18x2, 35, vlaþdþ%a&lcq 3554; СТ 1406: izvorcq 12, svobodnq 19 (Младеновић 2007: 354); СЛ 1427: koncq 33, dlq/nq 40 (Младеновић 2007: 261); ЂВ 1427–1428: starcq 14; ЂР 1428– 1429: volnq 22; РК 1433: volnq 32, dlq/nq 36, 47, koncq 39, razMmi;nq 43, ;eþtþvrqtkq 50; ЂД1 1445: volnq 11, 16, 17, 30, 31, 34, vladalcq 31, dlq/nq 33, 34; ЂЛ 1452: starcq 38. Како показује наведена грађа примери у овој кате- горији најчешће су везани за лексеме са суфиксом -ьц (најчешће старьц, затим владальц и коньц, и топоним Изворьц) и -ьн: (вољьн, длжьн), што се може објаснити правописним угледањем на примере под (aв) у којима се полугласнички знак не пише (уп. и Грковић-Мејџор 1993: 59, Младеновић 1981: 34–35). Поред овога, испуштање полугласничког знака у речима вољьн и длжьн може се објаснити и честим њиховим скраћивањем што је код писара могло створити несигурност у погледу нескраћеног писања. 2.7. Обележавање слоготворних сонаната. – У српским повељама и писмима XII и XIII века слоготворни сонанти најчешће се обележавају помоћу графемских комбинација rq и lq, док се знатно ређе срећу и друга- чија решења (писање r', писање само r, или писање титле) (уп. Ивић–Јер- ковић 2008а: 471–474)55. 52 У Младеновић 2007: 156 стоји грешком rebqrq 4. 53 Одсуство писања полугласника у овом придеву забележено је и у повељи кнеза Лазара Дуб- ровнику (1387) (Младеновић 2003: 195). 54 У Младеновић 2007: 44 стоји vladalqcq 35, што ће вероватно бити штампарска грешка. 55 Овде нису поменута специфична правописна решења код писара католика код којих се може претпоставити романски као матерњи језик, а латиница као прва азбука коју су научили (уп. Ивић–Јерковић 2008а: 474–476). 85 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Враћање у употребу графеме x у позицијама карактеристичним за ресавски правопис (уп. претходну тачку) одразило се и на обележавање слоготворних сонаната, који се почев од последње четвртине XIV обеле- жавају и графемским комбинацијама rx и lx56. Употреба графемске комбинације rx у функцији обележавања сло- го-творног /р/ забележена је у двадесет једном документу. Наводе се сви примери: ЈП 1400: drxznetq 8, vrxhovnQþhþ%q& 10 (уп. Младеновић 2007/2008: 80). ЈХ 1394–1402: krxve 28 (не наводи се у Младеновић 2007/2008: 77). СД 1405: srxbþsþkoi 3, prxva 6, srxbska 6, Mtvrxdilo 8, potvrx/þdþa 8, Mdrx/ati 18, srxbinM 21, prxve 26, srxbinq 28, trxgove 30, 31, drx/ati 34, trxgwþmþ(q) 38 (уп. и Младеновић 2007/2008: 78), али и srxbþsþke 6. СТ 1406: vqsedrx/itel] 1, skrxbmi 3, odrx/imi 3, skrxbi 4, zadrx/i 15, potvrx/da 26, sxdrx/itelq 29 (уп. и Младеновић 2007/2008: 80). СМ 1413: srxblEmq 10, m(i)losrxdJe 11, srxbskago 13, ;etvrxto 24, drxzneþtþ(q) 34 (уп. и Младеновић 2007/2008: 81). СВ 1417: potvrx/þdþaetx 38, sxdrx/atelq 40, outvrxdi[e se 45/46 (уп. и Младеновић 2007/2008: 81). И 1402– 1422: outvrx/þdþeno 21 (уп. и Младеновић 2007/2008: 80). ЂД 1428: potvrxdi 6, Mdrx/ati 18, srxbiþnþ(q) 22, prxve 27, sxmrxti 39, Mtvrx/þdþaEtx 47, Mtvrxdi[e þsþ(e) 52. ЂП 1427–1429: prþyþdrx/eþtþ%q& 1, vsedrx/itelq 1/2, Wvrxza}{omþMþ 3, srxblEm(q) 6, sxdrx/ityl} 6, srxbskQE 7, drx/avi 7, srxbqskQþhþ%q& 8, m(i)l(o)þsþrxdJemq 13, potvrxdi 16, srxbskaa 22, potvrxdiþhþ%q& 29, sxdrx/imq 29, drxzneþtþ%q& 29/30, vxsedrx/itel] 30, vrxhovnQþhþ%q& 31/32. ЂР 1428–1429: sqdrx/itel} 8, drx/avi 8. ЂР 1430: drxzneþtþ(q) 26. РК 1430–1431: ousrxdJemq 8. ЂВ 1432: sqdrx/itel} 9, samodrx/avnago 13/14, drx/avQ 16, vqsedrx/itel] 33. РВ 1432: srxbskago 2, adrxfatarJj 6/7, ousrxdJemq 7, adrxfata 8, tvrxdo 16. РК 1433: prxvom(M)þ;þ(e)n(i)kq 54. ЂЛ 1429–1439: srxblEmq 9, sxdrx/itel} 12, drx/avi 12, srxbskQþhþ%q& 14, samodrx/avnaþgþ(o) 16, srxbskaaþgþ(o) 18, drx/avi 19. ЂД1 1445: prxvJiþhþ%q& 2, grxgMrq 6, prxve 8, 24, 28, srxb'ske 8, srxbli 9, srxb'skQiþhþ%q& 10, srxbinM 15, trxgoveþhþ%q& 18, novomq brxdM 23, trxgove 28, sxmrxti 32, prxvo 35, potvrxdiþhþ%q& 41. ЂД2 1445: srxblEþmþ(q) 1, trxgovanJj 12, outvrxdi[e se 18. ЂЛ 1452: sxdrx/itel] 84/85. Г 1457: grxgwvx 2, grxgMra 3. С2 1457: srebrxn{i} 5, grxgMrM 8, grxgMra 16, {sre}brxnoga 19/20, tvrxda 22, ;etvrxti 24. 56 Графемске комбинације rx и lx забележене су и у повељама из последње четвртине XIV века: у повељи патријарха Спиридона манастиру Хиландару (1379/1380) и у повељи кнеза Лазара манастиру Св. Пантелејмона којом прилаже цркву у Хвосну (1380/1381) налази се rx, а у повељи кнеза Лазара о судском спору властелина Црепа (крај XIV века) и rx и lx (уп. Младеновић 2007/2008: 74, 76; Поломац 2008: 161, 164, 167). 86 Владимир Поломац ■ Табела бр. 7: Oбележавања слоготворних сонаната помоћу rq, lq, rx и lx Повеља rq rx lq lq Повеља rq rx lq lq МД 1392 – – – – СЛ 1427 16 – 3 – ЈП 1395 31 – 8 – ЂВ 1427–1428 19 – 1 – ЈЛ 1394–1395 11 – 3 – ЂД 1428 34 7 3 – Н 1396 33 – 28 – ЂП 1427–1429 1 16 – – ЈЛ 1398 19 – – – ЂР 1428–1429 28 2 3 – ЈП 1400 9 2 2 1 ЂЕ 1429 10 – 1 – СХ 1392–1402 8 – – – ЂР 1429–1430 {31} {–} {1} {–} ЈХ 1394–1402 4 1 7 – ЂР 1430 7 1 2 – ЈД 1397–1402 12 – 4 – РК 1430–1431 3 1 – – СЈ 1404–1405 8 – 3 – ЂВ 1432 13 4 1 – СД 1405 24 14 3 – РВ 1432 – 5 – – ГД 1405 34 – 9 – РК 1433 15 1 3 – СТ 1406 3 7 1 – ЂЛ 1429–1439 4 7 1 1 МХ 1406 13 – – – ЂД1 1445 29 15 7 1 СЛa 1407 16 – 2 – ЂД2 1445 4 3 – 1 СЛб 1407 17 – 2 – ЂЛ 1452 21 1 1 – СХ 1406–1407 13 – 1 – Х1 1454 7 – – – ГП 1403–1408 2 – 1 – Х2 1454 7 – – – ЂП 1410 4 – – – ЂВ 1456 6 – – – СХ 1411 13 – 1 – Л1 1454 6 2 – – СМ 1413 8 5 – – С1 1454 4 3 – – СЛ 1414–1415 6 – – – Г 1457 – 2 – – СВ 1417 15 3 3 2 ЛР 1457 8 – – – ЂП 1419 4 – 2 – Л2 1457 4 2 – – И 1402–1422 9 1 1 – С2 1457 – 6 – – ЂД 1424 – – – – ЛД 1457 – – – – На основу изложене грађе може се закључити следеће: (a) Графемска комбинација rx није забележена у свим повељама и пи- смима у којима је присутно дебело јер у другим позицијама (изостаје у ЈЛ 1394, ЈЛ 1398, СХ 1392–1402, ГП 1403–1408, ЂП 1419, СЛ 1427, ЂВ 1427–1428, ЂЕ 1429, ЂР 1429–1430 (према издању), Х1 1454 и ЂВ1456). (б) У највећем броју повеља и писама у којима се употребљава rx присутни су и примери са rq, с тим да примери са rx преовлађују само у три повеље (у СТ 1406, ЂП 1427–1429 и ЂЛ 1429–1439), док је у осталим повељама број примера неуједначен (од свега једног или два примера, као у ЈП 1400, ЈХ 1394–1402, И 1402–1422, ЂР 1428–1429, ЂР 1430, РК 1430–1431, РК 1433 и ЂЛ 1452, па све до четрнаест или петнаест, како је у СД 1405 и ЂД1 1445) (статистички однос примера за оба манира уп. у таб. бр. 7). Само у трима документима графемска комбинација rx долази као једино правописно решење: РВ 1432, Г 1457 и С2 1457. 87 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ (в) Број примера са графемском комбинацијом rx начелно је мањи у оним повељама у којима је дебело јер ниже учесталости, и обрнуто, већи је у оним повељама у којима је дебело јер учесталије (изузетак представ- ља само ЂЛ 1452). Поред поменутих графемских комбинација, забележени су малоброј- ни примери обележавања слоготворног /р/ помоћу графеме r (танко или дебело јер изостаје, а изнад р се не налази титла што упућује на то да овде није у питању скраћивање)57: ЈЛ 1394–1395: crkvi 2 (уп. Младеновић 2007: 225). Н 1396: oumr[ago 12 (уп. Младеновић 2007: 319). СХ 1392–1402: Mtvrdili 21, drzneþtþ%q& 31 (уп. Младеновић 2007: 158). ЂП 1410: crkvam(q) 12. Обележавање слоготворног /р/ помоћу графемске комбинације r' није забележено у испитиваним документима58. Док је слоготворно /р/ забележено у највећем броју докумената (изу- зетак су само два кратка писма: МД 1392 и ЂД 1424, као и ЛД 1457), сло- готворно /л/ присутно је у тридесет једном документу. Поред уобичајеног обележавања помоћу lq (примере в. у одељку III.1, т. 1.4), у четири по- веље забележени су и примери са lx, док је у једној повељи (ЂД2 1445) забележено искључиво lx, додуше само у једном примеру: ЈП 1400: isplxnit 28/29, поред vlqkomq 20, isplqniv se 25 (уп. и Младе- новић 2007/2008: 80). СВ 1417: isplxn]ti 28, %i&splxnivx 28, поред isplqn]}{e 21, isplqn] 24, dlq/qþnþ(q) 27 (уп. Младеновић 2007/2008: 81). ЂЛ 1429–1439: plxti 5, поред plqnou 36. ЂД1 1445: isplxniti 7, поред vlqka 8, 18, 24, Wklqne 14, vlqkM 27, dlq/nq 33, 34. ЂД2 1445: isplxniþtþ(i) 8. Само у једном примеру из ЈХ 1394–1402 регистровано је обележа- вање помоћу l (полугласнички знак изостаје): vlkomx 7 (уп. Младеновић 2007: 166). Обележавање слоготворнога /р/ и /л/ помоћу титле и двостру- ке варије изнад графеме r, односно l забележено је само у СХ 1392–1402 (примере в. у одељку II.2, т. 3.4). 3. Обележавање консонаната 3.1. Обележавање /ј/. – Графијска и правописна проблематика у вези са обележавањем овога консонанта може се свести на следећа питања: (а) у којој мери је заступљено писање графеме a у функцији обележа- 57 Овакав правописни манир забележен је у једном примеру и у повељи кнеза Лазара Великој Лав- ри Св. Атанасија на Светој Гори (1975/1976) (уп. Младеновић 2003: 20). 58 Овакав правописни манир забележен је у повељи патријарха Спиридона манастиру Хиландару (1379/1380) и у повељи кнеза Лазара властелину Обраду Драгосаљићу (јануар 1388) (уп. Поло- мац 2006: 20) 88 Владимир Поломац ■ вања гласовне групе %ja& у поствокалском положају; (б) у којој мери је за- ступљено писање e и j у функцији обележавања гласовне групе %je&; (в) у којој мери је заступљено писање графема M или ou у функцији обележа- вања гласовне групе %ју& у поствокалском положају. Поред ових питања која указују на степен присуства новог типа правописа, посебно се издва- јају и проблеми обележавања овога консонанта у гласовним групама -ји(-) и (-)јо-, као и у позицији испред другог консонанта и на крају речи. 3.1.1. Обележавање %ја& у поствокалском положају. – Доследна упо- треба лигатуре ] у духу рашког правописа потврђена је само у пет доку- мената. У два кратка писма упућена Дубровнику (МД 1392 и ЂД 1424) и у два акта о хиландарским међама (Х1 1454 и Х2 1454) забележени су ма- лобројни примери: МД 1392: po]sq 2, 3. ЂД 1424: pri]telEþmþ(q) 1. Х1 1454: wso] 6, Elise] 6/7 (микротопиними). Х2 1454: bra]nq 16, mqzi] 23 (антропоними). – док је у ЈЛ 1394–1395 број примера знатно већи: w„E]vq[e þsþ(e) 3, jVþgþeni] 5, molEni] 12, aTanasi] 14, orani] 15, kopani] 15, gragEni] 16, ko] 17, ispitani] 21, aTanasi] 23, vses(ve)ta] 26, pryneporo;na] 26. Доследна употреба графеме a у духу ресавског правописа одликује четрнаест докумената. Примери се наводе селективно тако да буду за- ступљене све позиције (целокупну статистику в. у таб. бр. 8): СЈ 1404–1405: izlJa 4, bl(a)go;qstivaa 559, moa 24, итд. СТ 1406: povinovenJa 5, prylo/en'naa 10, zapMstynJa 13, итд. СМ 1413: bl(a)govolEnJa 6, wkaan'nM} 17, pryþdþn]a 19, итд. И 1402–1422: darovanJa 1, wvaa 1, 2, matTea 14, итд. СЛ 1427: bl(a)govolEnJa 5, bl(a)gooustrenJa 6, vQ[ere;ennaa 29, итд. ЂЕ 1429: vxzneþsþ(e)nJa 8, seþpþte(m)vrJa 28, patrJarþhþJi 28. ЂР 1430: wsJavati se 2, dJavolE} 27, pry;(i)þsþtaa 28. РК 1430–1431: sJa 2, 27, arhJdJakwna 3, gewrgJa 15, 25. ЂВ 1432: lozJa 26, pryþdþreþ;þ(e)nnaa 31, итд. РВ 1432: sJa 1,18, bratJa 6, martJa 18. ЂЛ 1429–1439: wsJavati se 2, bl(a)go;xstJa 13, s(ve)taa 41, итд. ЂВ 1456: gEwrgJa 3, gEwr'gJa 15, seþkþteþmþvrJa 19. Л1 1457: prJateþlþ(q) 3, imanJa 10, 13. Л2 1457: prJateþlþ(q) 4, prJatelJj 9, 14, 16, damJanM 10, 14, итд. Ненормализован правопис са лигатуром ] и графемом a налази се у осталим документима. 59 Српскословенске придеве одређеног вида на -aa доследно смо транскрибовали као %аја& (уп. и Мла- деновић 2007), док смо у несумњиво старосрпским облицима (нпр. naiprqvaa РК 1433: 48) читали [ā]. 89 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Табела бр. 8:Обележавање гласовне групе %ја& у поствокалском положају Повеља a ] Повеља a ] МД 1392 – 2 СЛ 1427 11 0 ЈП 1395 22 10 ЂВ 1427–1428 5 1 ЈЛ 1394–1395 – 12 ЂД 1428 12 8 Н 1396 46 2 ЂП 1427–1429 5 1 ЈЛ 1398 9 2 ЂР 1428–1429 29 1 ЈП 1400 12 1 ЂЕ 1429 3 – СХ 1392–1402 6 15 ЂР 1429–1430 {13} {1} ЈХ 1394–1402 10 2 ЂР 1430 3 – ЈД 1397–1402 7 18 РК 1430–1431 5 – СЈ 1404–1405 12 0 ЂВ 1432 9 – СД 1405 14 4 РВ 1432 4 ГД 1405 7 8 РК 1433 28 3 СТ 1406 11 – ЂЛ 1429–1439 8 – МХ 1406 3 1 ЂД1 1445 20 1 СЛa 1407 25 12 ЂД2 1445 3 1 СЛб 1407 26 12 ЂЛ 1452 19 3 СХ 1406–1407 9 7 Х1 1454 – 2 ГП 1403–1408 8 4 Х2 1454 – 2 ЂП 1410 1 4 ЂВ 1456 3 – СХ 1411 7 8 Л1 1457 3 – СМ 1413 10 – С1 1457 2 1 СЛ 1414–1415 8 5 Г 1457 – – СВ 1417 23 3 ЛР 1457 6 1 ЂП 1419 4 11 Л2 1457 9 – И 1402–1422 16 – С2 1457 1 8 ЂД 1424 – 1 ЛД 1457 1 11 У мањем броју докумената (укупно осам) примери писања лигатуре ] претежу над примерима са графемом a у овој позицији: СХ 1392–1402: bMþdþ%M&{a] 1, wdy][e þsþ(e) 3, pwsavJ] 6, s(ve)ta] 15, hr(i)þsþti]nskomM 17, sJ] 17, MlJ]nJci 19, sJ] 19, zapisanI] 20, kEfalJ] 23/24, итд. – према Iakovq 9, s(ve)taa 10, patrJarhwþmþ(q) 14, 25, Mtvrqþ/þdenJa 20, jlikaa 28. ЈД 1397–1402: mo] 1, 6, 8, wdy]n'naa 10, b(o)/i] 12, bl(a)gody]ni] 13, c(a)rþsþtvi] 22, sQnopolo{/e}ni] 22/23, izli]v[o} 24, pristr(a)þsþti] 27/28, итд. – према vqselEnJa 2, b(o)/(q)þsþtqv'naa 4/5, wdy]n'naa 10, plodovitaa 11, kon';anJa 26, bl(a)govyr'naa 32, zapoustynJa 44. MД 1405: ko] 8, sto]ti 16, brati] 22, mo] 22, sto]ti 31, imani] 34, ouzeti] 36, si] 40 према zapisanJa 6, soudJami 12, hotynJa 16, soudJami 30, kefalJa 32, 35, dekem'vrJa 41. ЂП 1410: kEfali] 3, gradozidani] 5, zapisani] 11/12, si] 12 према diakq 19. 90 Владимир Поломац ■ СХ 1411: bl(a)goouhani] 5, si] 16, 18, 33, 43, vagEnari]mi 22, brati] 32/33, gragEni] 35 према kipourJami 21, hr(i)þsþtJanq 41, pr(y);(i)þsþtaa 45, IounJa 50, sJa 51, patrJarha 52, SJa 55. ЂП 1419: nebiþtþ(i)] 1, povelyni] 4, tvo] 12, prosi]v[agw 14, prydsto]ni] 15, di]voliþmþ(q) 31, wslyplEni] 31, si] 32, si] 35, noEþmþvri] 37 према b(o)/(q)stvqnnaa 3/4, pr(y);(i)þsþtaa 33, vi[episannaa 35. С2 1457: prJ]telx 3, prJ]telJj 9, 15, 17, damJ]nM 10, 15, imanJ] 18, deþkþ(e)mvrJ] 24, према imanJa 22. ЛД 1457: pri]telEþmþ(q) 1, damJ]nM 3, 13, 14/15, 20, sto]nJ} 3, b(o)/J] 4, imanJ] 7, poko]þnþ(q) 10, dekEþmþvrJ] 17, hr(i)þsþtJ]þnþskoÐ 18, prJ]telEþmþ(q) 1споља, према dekEþmþvrJa 22. У највећем броју докумената (укупно двадесет и три) примери пи- сања графеме a преовлађују над примерима са лигатуром ] у овој пози- цији. Примери са графемом a наводе се селективно тако да буду заступље- не све позиције, а малобројнија грађа са лигатуром ] наводи се у целини (целокупну статистику в. у таб. бр. 8): ЈП 1395: bl(a)goMhanJa 3, jVgenJa 6, 39, prokopJa 19/20, b(o)/Ja 22, 27, sJa 25, 27, 31, 48, 54, bl(a)go;qstivaa 6, h(ri)þsþ(t)wl}bivaa 6, vQ[episan'naa 40, итд. – према meg}]ni 13, do] 18, prilo/enna] 24, 31, 46, prilo/en'na] 40, si] 46, vQ[episanna] 49, pr(y);(i)þsþta] 49, vQ[evqpisanna] 65/66. Н 1396: bratJa 9, 10, 15, 19x2, 90, 92, 92/93, 113, vra/ia 20, prilo/ennaa 84, andrea 107, итд. – према ko] 44, 50. ЈЛ 1398: jVþgþ(E)nJa 6, aTanasJa 7, 12, 25, JjremJa 9, sJa 24, 26, vi[episan'naa 24, итд. – према wde]v'[e þsþ(e) 3, mo] 11. ЈП 1400: gradozidanJa 2/3, sJa 5, 9, prilo/en'naa 6, vQ[episan'naa 9, pr(y);(i)þsþtaa 9, итд. – према gonEnJ] 4. ЈХ 1394–1402: jVþgþ(E)nJa 6, vqzneþsþ(e)nJa 11, 18, bMþdþ%M&{aa 1, bl(a)govyrnaa 6, итд. – према wdy]v[e þsþ(e) 3, livadi] 41. СД 1405: izlJa 3, sJa 4x2, 8, soudJami 14, htynJa 19, kEfalJa 29, 35, 36, итд. – према ko] 9, sto]lq 18, sto]ti 18, 33/34. МХ 1406: posJ{lJ}a 29, b(o)/Ja 44, wktomvrJa 45 према wdy]ste 14. СЛa 1407: slou/bona;elJa 24, darwvanJa 30, proizvolEnJa 31, bl(a)go;qstJa 34, c(a)rþsþtvJa 36, vethaa 10, mnogorazli;naa 39/40, monastirskaa 40, vQ[episannaa 57, bl(a)godyanmi 26, итд. – према si] 14, 49, 57, 71, 76, b(o)/i] 30, roukopisani] 62, roukozapisani] 64, wbsto]nJa 40, svo] 57, 62, 64. СЛб 1407: c(a)rþsþtvJa 49, sp(a)senJa 50, gradobl}denJa 53, wranJa 53, kopanJa 54, synoko[enJa 54, roukopisanJa 63, pryþdþreþ;þ(e)nnaa 71, vQ[ereþ;þ(e)nnaa 75, bl(a)godyanmi 29, итд. – према si] 16, 52, 59, 71, 75, b(o)/i] 32, wbsto]nJa 42, aTanasi] 46, 51, svo] 58, 63, 64. СХ 1406–1407: wbilJa 26, vqselEnnaa 7/8, velikaa 14, wbi;naa 32, dobraa 38, pry;(i)þsþtaa 38, b(o)/(q)þsþ%t&vqnaa 42, итд. – према vqsi] 15, sp(a)seni] 16, Wsy;eni] 23, na;inani] 38, b(o)/i] 39, ispQtani] 39, prydani] 42. 91 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ГП 1403–1408: nebQtJa 1, povylenJa 3, sJa 22, pry;istaa 23, итд. – према brati]mi 9, tvo] 10, {...}i]v[ago 11, si] 26. СЛ 1414–1415: bl(a)goMstroenJa 6, slou/bona;elJa 6, prilo/ennaa 11, pryþdþre;ennaa 19, итд. – према bl(a)govolEni] 4, si] 7, 13, 19, 20. СВ 1417: mogou{Ja 3, prave{Ja 11, imynJa 30, smyra}{aa 3, vqznose{aa 4, bl(a)godarþsþtqvnaa 8, итд. – према neb{Q}tJ] 3, tvo] 12, 13. ЂВ 1427–1428: bl(a)govolEnJa 5, bl(a)gooustroEnJa 6, slM/bona;elJa 6, SJa 23, pr(y);(i)þsþtaa 31 према sp(a)seni] 23. ЂД 1428: izlJa 2, sJa 8, 46, sMdJami 14, 35, hotenJa 19, kEfalJa 29/30, 37, 38, imanJa 38, MzetJa 40, dekEþmþvrJa 53 према pri]telJj 5, pri]telþsþtva 7, ko] 10, sto]lx 18, sto]ti 19, 35, pri]tel(q)þsþtvM 49, protovestJ]rx 54. ЂП 1427–1429: bl(a)govolEnJa 4, bl(a)gooustroenJa 5, slou/bona;elJa 5, sJa 15, srxbskaa 22 према ko] 23. ЂР 1428–1429: prymynEnJa 2/3, mogou{Ja 3, nebQtJa 3, drougaa 16, 27, 30, 30, dobraa 34, gorn]a 32, итд. – према ko] 15. ЂР 1429–1430 (према издању): blagovolEnJa 4, slou/bona;elJa 5, pry;istaa 21, 32, re;ennaa 24, vqseneporw;naa 33, итд. – према ko] 21. РК 1433: vqselEnJa 1, sJa 2, slou/bona;elJa 6, razorenaa 11, monastir(q)skaa 45, b(o)/(q)þsþtvnaa 50, итд. – према ko] 19, 30, 31. ЂД1 1445: izlJa 2, prJatelJj 5, zapisanJa 5, stoati 17, 30, vQ[episannaa 37/38, 42, итд. –према ko] 9. ЂД2 1445: prJatelstva 7/8, sJa 18, seþpþ(tem)vrJa 20 – према pri]telJe 3. ЂЛ 1452: svyþdþ%y&nJa 3, sJa 17, s(ve)taa 13, neraskaannaa 30, tvoa 13, bl(a)godyan'mi 28, итд. – према oustra]E 1, sqsto]nJ} 28, svo] 45. ЛР 1457: pronJarJe 6, pr(y)þ;þ(i)þsþtaþaþ 6, hr(i)þsþtJanq 13, итд. – према kalo]nEv'ce 8. Поређењем изложене грађе са стањем у повељама и писмима кне- за Лазара60, могу се извести следећи закључци: (а) употреба графеме a у функцији обележавања гласовне групе %ja& у поствокалском положају среће се – напоредо са графемом ] – у повељама и писмима последње четвртине XIV века; (б) почев од овога периода, а идући ка средини XV века, употреба графеме a у поменутој функцији постепено се шири на ра- чун графеме ]; (в) почев од краја треће деценије XV века може се говори- ти о стабилизацији овога правописног манира, будући да се у повељама и писмима из овога периода лигатура ] среће само у изолованим примери- ма (уп. таб. бр. 8), или не среће уопште61; (г) одсуство ресавског начина писања у неколико докумената из шесте деценије XV века (Х1 1454, Х2 1454, С2 1457 и ЛД 1457) може се објаснити њиховим световним карак- 60 У повељама кнеза Лазара лигатура ] је једино или преовлађујуће правописно решење. Изузетак чини повеља о судском спору властелина Црепа (препис или концепт с краја XIV века) у којој преовлађује a. Графема a доследно је забележена у повељи патријарха Спиридона властелину Обраду Драгосаљићу (19. јануар 1388. год.), док у повељи патријарха Спиридона Хиландару (1379/1380) и у повељи монаха Доротеја манастиру Дренчи (1382) значајно преовлађује (в. Поломац 2006: 37–38, и у Поломац 2008). 61 До потпуне нормализације писања графеме a не долази ни у споменицима послересавског периода (уп. Јерковић 1970: 9, 1972: 92–93, 1974: 104, 1983: 16–18). 92 Владимир Поломац ■ тером, чињеницом да су примери употребе групе [ја] забележени само у ономастичкој грађи (Х1 1454 и Х2 1454), као и драматичним историјским околностима у којима су документи настали, непосредно пред пад Деспо- товине (С2 1457 и ЛД 1457); (д) писање графеме a се у испитиваним до- кументима – као што је и очекивано – најчешће налази иза графеме J у гласовној групи %ија& и графеме a у гласовној групи %аја&; у групи %оја& пре- теже -o](-) (примери са -oa(-) су ретки), док се у малобројним примерима са групом %eja& употребљава и -y](-) и -ya(-). 3.1.2. Обележавање %је& у иницијалном положају. – Доследно писање j и e у духу ресавског правописа одликује само пет документа: ЈП 1395: jV(an)þgþ(e)lqskQiþhþ%q& 1, jlici 3, jsmq 4, jþsþ(tq) 8, jVgenJa 6, jlq[ci 10, jl'[anica 12, j{e 16, j/e 25, jgo 5, j 29, jstq 42, итд. СТ 1406: jgda 3, jdino 18, jstq 19, j 21, jgo 27, jgo/e 28, ezikq 2. РВ 1432: jgw 6, e{e 8, edno 12, estq 14. ЂД2 1445: j 6, j/e 8, e 1. Г 1457: jfrosiþmþ%q& 1, 4. У највећем броју докумената – поред j и e – забележено је у мањој или већој мери и писање лигатуре E у овој позицији. У следећим документима (укупно двадесет три) j и e преовлађују, док се лигатура E најчешће употребљава у облицима презента глагола јесьм (најчешће у 3. л. јд. јест и је, што представља више од две трећине укуп- ног броја примера), затим у именици јестьство, ређе и у облицима заме- ница јего, јему, јеје и јеже, а најређе у речима једин, језик и презенту једу (инф. јести) Примери са лигатуром се наводе у потпуности, док се мно- гобројнији примери са j и e наводе селeктивно тако да буду заступљене све лексеме: ЈЛ 1394–1395: j/e 2, jgo/e 2, ji/{e} 5, jVþgþeni] 5, jgo 26, итд. према Ezici 2, Ezikq 2, Ego 7, E 26, 28. Н 1396: jVgeni 27, jgo 89, jVTimJe 112, jdinadesete 52, jdnqnadesete 56, jgda 88, jlika 102, jklisJarþhþ%q& 105, jgoumenarhq 111, ednq 59, према E 11, 16, 24, 52, 61, 68, 80, Edinomou 27/28, Edou 65, E} 86, Ego 87, 95, Eþsþ(tq) 88, Edqnq 96, Elika 101. ЈП 1400: jgoþ/þ(e) 7, j 8, jgo 9, 20, jþsþ(tq) 11, jVgenJj 19, j/e 21, према Eþsþ(tq) 10, 11, 29, EE 20, Elika 22. ЈХ 1394–1402: jzQci 2, jgo/e 2, j/e 3, jzQkq 3, ji/e 5, jVþgþ(E)nJa 6, jlika 14, jgo 25x3, j{e 29, итд. – према Eþsþ(tq) 28, E 29. СЈ 1404–1405: j/e 2, jgo/e 25, j 31, jVgEnJa 6, jVpraKJa 10, jVgEnJwmq 14, jgw 34, итд. – према Ego 2, E/e 16, E 17. СЛa 1407: jmou 8, jV(an)þgþ(e)lskQE 13, j/e 59, j{e 63, jdino} 66, jgo/e 69, e 55, према E/e 21, 45, Eþsþ(tq) 73, Ego 73. СЛб 1407: jmou 9, j/e 23, j 56, j{e 63, jdino} 65, jgoþ/þ(e) 69, jV(an)g(e)lskQe 15, итд. – према Eþsþ(tq) 72, Ego 72. ЂП 1410: j{e 6, jgw/e 9, jgw 15, e 4, estq 15, према Estq 11, EmM 17. 93 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Табела бр. 9: Обележавање гласовне групе %је& у иницијалном положају Повеља E(-) j(-) e(-) Повеља E(-) j(-) e(-) МД 1392 2 – – СЛ 1427 3 9 1 ЈП 1395 – 31 – ЂВ 1427–1428 8 1 – ЈЛ 1394–1395 5 6 – ЂД 1428 20 5 5 Н 1396 15 33 1 ЂП 1427–1429 3 4 6 ЈЛ 1398 10 9 – ЂР 1428–1429 5 11 9 ЈП 1400 5 7 – ЂЕ 1429 3 3 – СХ 1392–1402 11 5 – ЂР 1429–1430 {8} {2} {5} ЈХ 1394–1402 2 14 – ЂР 1430 4 6 1 ЈД 1397–1402 4 4 – РК 1430–1431 3 3 1 СЈ 1404–1405 3 10 – ЂВ 1432 4 5 3 СД 1405 15 13 – РВ 1432 – 1 3 ГД 1405 17 – – РК 1433 6 3 5 СТ 1406 – 6 1 ЂЛ 1429–1439 5 3 6 МХ 1406 9 1 2 ЂД1 1445 10 13 4 СЛa 1407 4 6 1 ЂД2 1445 – 2 1 СЛб 1407 2 9 – ЂЛ 1452 12 8 2 СХ 1406–1407 8 2 – Х1 1454 4 – – ГП 1403–1408 5 2 – Х2 1454 2 4 – ЂП 1410 2 3 2 ЂВ 1456 3 – – СХ 1411 3 15 – Л1 1457 5 1 – СМ 1413 4 2 – С1 1457 4 2 – СЛ 1414–1415 2 4 – Г 1457 – 2 – СВ 1417 10 8 5 ЛР 1457 3 1 1 ЂП 1419 4 2 – Л2 1457 7 3 – И 1402–1422 2 2 2 С2 1457 5 6 – ЂД 1424 – – – ЛД 1457 12 8 – СХ 1411: jV(an)þgþelskQþhþ%q& 1, jlici 5, jgo 9, j 14, j 23, jþsþ(tq) 14, jli 25, jgþdþa 27, 51, jgo/e 39/40, итд. – према Esqmq 7, E 21, 22. СЛ 1414–1415: jliko 3, j/e 11, jgo/e 18, итд. – према Eþsþ(tq)stvou 4, E/e 6. СВ 1417: jdinice 1, jdino 2, jþ/þ(e) 19, 36, jklisJarqþhþ%q& 21, j/e 32, jmou/e 33, jgoþ/þ(e) 39, edinici 2, edinou 2, edino 2, esi 12, edino/e 13, према Edino 2x2, Edinnwþgþ(o) 4, EdinomM 5, Ego 10, Eþsþ(tq) 13, 27, 42, Ee 17, Egw 43. И 1402–1422: jklisJarqþhþ%q& 22, jgw/e 32, edinq 18, e 18, према Eþsþ(tq) 19, 21. СЛ 1427: jliko 3, j/e 6, jdino} 36, j 40, jgo/e 42, jgo 47, edno 30, итд. – према Eþsþ(tq)stvM 4, Eþsþ(tq) 14, E 21. ЂП 1427–1429: j/e 13, jlJko 14, j{e 17, jgoþ/þ(e) 26, eliko 3, e/e 5, e 22, eþsþ(tq) 30, итд. – према Eþsþ(tq)stvou 3, Eþsþ(tq) 16, E 16. ЂР 1428–1429: jdinici 1, jdinou 2, j/e 18, j 22, jgo 43, ediniþcþ(i) 1, ego 13, e 14, edna 16, ego/e 37, итд. – према E/e 5, E 24, 25, 43, Eþsþ(tq) 42. ЂР 1430: jliko 2, jlika 3, j/e 9, jdno 15, jgo/e 23, jV(an)þgþ(e)liste 30, eþsþ(tq) 29, према Eþsþ(tq)stvou 1, Eþsþ(tq) 1, 3, E 14. 94 Владимир Поломац ■ РК 1430–1431: j{e 12, jlika 17, j/e 18, eþsþ(tq) 15, према Eþsþ(tq) 1, 9, E 25. ЂВ 1432: jliko 3, jþsþ(tq)stvM 3, jdno 18, j/e 21, jgo/e 28, e/e 5, ego 16, e 26, према E 18, Eþsþ(tq) 23, 33, Estq 35. РК 1433: jdnq 24, j{e 44, 49, egovou 7, e 38, 41, 54, ego 55, према Eþsþ(tq) 36, 44, 55, E 37, 42, 48. ЂЛ 1429–1439: jKodou 34, j{e 35, jlika 3, eþsþ(tq) 4, erJno} 10, eþgþ(o) 19, e 39, итд. – према Eþsþ(tq)stvou 1, Eþsþ(tq) 1, E 24, 38, 42. ЂД1 1445: jgo 1, j/e 1, 7, jstq 10, j 15, jgo/e 40, e 14, итд. према E 5, 9, 18, 19, 23, 24, 25x2, 32, Eþsþ(tq) 32. Х2 1454: jry 4, 14, jfrosiþnþ(q) 5, jkli{si}arqhq 7, према E 8, 14. С2 1457: E 4, 6, 7, 22x2, jrina 3, j 8, 14, 16, j{fro}simM 17/18, jdnoi 22. Подједнак број примера за оба манира одликује ЈД 1397–1402 (j/e 24, 32, jzikq 41, jdinoroþdþnaago 47, према Esi 6, Esmq 26, EdinosqglasJi 30, Egþdþa 56) и ЂЕ 1429 (Ego 2, E 18, Eþsþ(tq) 23 према jgo 2, jrino} 6, jgo/e 19). У великом броју докумената (укупно седамнаест) лигатура E прео- влађује у иницијалном положају у мањој или већој мери у односу на при- мере са j и e. Наводе се најпре повеље у којима лигатура E преовлађује само захваљујући високофреквентним облицима 3. л. јд. през. глагола јесьм: ЈЛ 1398: E 6, 8, 21x2, 22x2, Est 24, Esþtþ(q) 26, 27, 28, према jzikq 2, jgo/e 2, j/e 2, ji/e 5, jVþgþ(e)nJa 6, 24, jVþgþ(e)nJi 9, jlqhove 17, jVþgþ(e)nJj 32. СД 1405: E 16x2, 22, 24, 25, 26, 27, 29, 34x2, 35, 36, 38, 39, Ednoga 39, према j/e 1, jþsþ(tq) 7, 10, 19, 21, 30, jgoþ/þ(e) 41, jgwþ/þ(e) 42, jgo 1, jfrosinQ 7, 20/21, 27, jfrosiny 30. ЂД 1428: E 6, 8, 16, 20, 22, 25, 26, 30, 36x2, 38, 41, 42, Eþsþ(tq) 10, 11, 21, 27, 28, 31, 39 према jfrosiþnþ(e) 9, 20, 28, jfrosiþnþ(i) 30, jgo/e 50, eþgþ(o) 1, eþ/þ%e& 1, 7, e 16, efrosiþnþ(e) 33. ЂР 1429–1430 (према издању): Estqstvou 3, E 14, 15, 17, 27, 32, 33, E/e 19 према jgo 12, jrino} 7, eliko 3, e/e 5, e 21, 26, edno 27. Л1 1457: E 5, 7, 14, 15, Ednoi 14, jrina 3. С1 1457: E 7, 13, 15x2, jrina 3, jdnoi 15. ЛР 1457: E 10, 15, Ego/e 12, e 2, j 7. Л2 1457: E 6, 7, 8, 11, 15, 21, 22, jrina 3, jfrosimþMþ 16, jdnþoþi 22. ЛД 1457: E 4, 6x2, 7, 9, 10x2, 16, 17, 18, 20, jre 7, 8, 9, 10, 12, 17, jdnM 13, jry 21. У осталим документима из ове групе забележена је употреба лигату- ре E и у другим речима. Наводи се по један пример за сваку реч: СХ 1392–1402: Ezici 2, Egoþ/þ%e& 2, E/e 3, E 10, Eþsþ(tq) 16, Ego 28, Eþsþmi 34, итд. – према j/e 3, jziþkþ(q) 3, ji/e 5, jlikaa 28, jgwþ/þ%e& 29. МХ 1406: Ego 2, E/e 2, Eþsþ(tq) 9, Eþsþ(tq)stv'nQiþhþ(q) 22, E 43, итд. – према j/e 11, e/e 23, ego/e 34. СХ 1406–1407: E{e 8, Emou 12, Ego/e 24, Ego 38, E 38, итд. – према jdva 11, jl'ma 18. ГП 1403–1408: Esi 7, Ego 11, Eþsþ(tq) 21, итд. – према jdino;(q)þsþtne 4, jdinQi 5. 95 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ СМ 1413: Eþsþ(tq)stvou 5, E/e 8, Eþsþ(tq) 25, E 26 према jliko 4, jgoþ/þ%e& 30. ЂП 1419: EdinJi 6, Esi 8, Egw 14, Eþsþ(tq) 34 према jdino{;edne} 5, jrino} 12. ЂВ 1427–1428: Eliko 3, Eþsþ(tq)stvM 4, E 15, Estq 20, Eþsþ(tq) 28, итд. – пре- ма j/e 6. ЂЛ 1452: Ego 1, Esi 15, Ei 16, E{e 51, Edino} 64, Eliko 80, Ego/e 84, Egw 88, итд. – према jmM 9, j/e 12, jgo 25, jre 52, jrJne 61, jlene 63, e 13, итд. Доследно писање лигатуре E у иницијалном положају забележено је само у четири документа, у два документа само у 3. л. јд. през. глагола јесьм: МД 1392: E 2, 4, ЂВ 1456: E 4, 9, 16, а у два документа и изван ове категорије: MД 1405: E 9, 14x2, 17, 19, 20, 23, 24, 25, 27, 31, 32, 34, 35, 37, 38, Ednoga 38, Х1 1454: Elisei 6, Elise] 6/7, E 13, 14. Поређењем изложене грађе са стањем у повељама и писмима кнеза Лазара62 могу се извести следећи закључци: (а) употреба j и e у функцији обележавања гласовне групе %је& у иницијалном положају среће се – напо- редо са графемом E – у српским повељама и писмима из последње четвр- тине XIV века; (б) током прве половине XV века употреба j и e у поме- нутој функцији начелно се шири, међутим – како сведоче испитиване по- веље и писма – у поменутом периоду не долази ни до стабилизације ни до нормализације оваквога писања; (в) лигатура E употребљава се и даље у највећем броју повеља и писама, најчешће у облицима 3. л. јд. презента глагола јесьм (око 2/3 од укупног броја примера са E у овој позицији), за- тим у именици јестьство и придеву јестьстьвьн, што је свакако под ути- цајем писања глагола јесьм у 3. л. јд. презента, а незнатно и у облику јему; (г) колебање норме најизраженије је у писању јего (j и e незнатно прете- жу), а налази се и у речима јегоже, једин-/једьн-, јеште, језик, јелик (j и e претежу знатније), док се у несловенским речима j и e пишу доследно. 3.1.3. Обележавање [je] изван иницијалног положаја. – Доследно пи- сање j или e у овој позицији одликује само пет повеља и писама: ЈП 1395: dylatelJj 1, vqsprijm[e 1, dostohvalnoj 1/2, poM;enJj 2, moj 2, boj{ei se 5, pripadajmq 7, podrM/Je 31, radMevikq 37, итд. ЂД2 1445: kMpovanJj 12, b(o)/Je} 1, prosimoe 8, siemou 20, paskoe 21, итд. С1 1457: znanJj 1, roditelJj 2, bratJj 3, roditelJj 5, 7, vyrovanJj 16. Г 1457: imanJe 3, prijsmo 1, poklisarJj 3. Л2 1457: znanJj 1, roditelJj 2/3, 5, bratJj 4, rþoþditelJj 7, prJatelJj 9, 14, 16, итд. Поред МД 1392 и ЂД 1424, у којима се налази само по један пример са гласовном групом %је& (МД 1392: moEi 3, ЂД 1424: pozþdþravlEniE 3), доследно писање графеме E одликује још само две повеље: ЈЛ 1394–1395: sqbitiE 2, sqbl}deniEmq 4, Mkrypl]Et 4, bMdM{eE 4, vqspriEti} 4, MsrqdiEmq 7, pri[qstviE 10, итд. 62 Преовлађујућа употреба графеме j у иницијалном положају среће се у обе повеље кнеза Лазара манастиру С. Пантелејмона (обе из 1380/1381), као и у повељи монаха Доротеја манастиру Дренчи (1382) (уп. Поломац 2008: 158, 163). 96 Владимир Поломац ■ ЂП 1419: bitiE 1, prydqstoE{iþmþ(q) 3, po;ivaEi 5, poznavaEmJi 6, poklan]EmJi 6, pripadaEþmþ(q) 6/7, vqspriEti 7, tvoEmM 10, итд. У осталим повеља забележено је колебање норме. Лигатура E претеже у једном броју повеља и писама (укупно девет) из последње деценије XIV, прве и друге деценије XV века. Примери са лигатуром E износе се селективно, док се малобројнија грађа са j и e на- води у целини: Н 1396: pomenME 13, pomenouE 17, daE 19, posyE 21, {s}toE 36, stoE 43, pomynouE 46/47, metohJE 51, monastQr'skQE 51, poE 59, 60, stoE 62, koE 65, kalougEriE 66, итд. – према stoj 37, lVþtþ%M&rgJe 16, jVþgþenJe 38, 48, 54, 55, 72, kalougErJe 65/66, 68, metohJe 72, jVþgþ(e)nJe 97, arsenJe 105, sofronJe 106, ignatJe 107, IwanikJe 108, andonie 110, martirJe 110, makarJe 111, jVTimJe 112. ЈЛ 1398: sqbitiE 2, krasouEt' se 4, oukrypl]Et se 4, boudou{eE 4, vqspriEtJ} 5, moEi 6, velikiE 6, pr(y)þ;þ(i)þsþtiE 7, lavrqskiE 10, moEi 11, итд. – пре- ма sqbl}denJjmq 4, JjremJa 9, pr(y);(i)þsþtJj 10, JjremJj 13, poslanJjmq 14, sJj 22, 29, pisanJj 22, 29, aTanasJj 28, povelynJjmq 32, monahJj jVþgþ(e)nJj 32. СХ 1392–1402: krasMEþtþ(q) se 4, Mkrypl]Eþtþ(q) se 4, bMdM{eE 4, moE} 7, potrM/þdþeniE 12, molEnJE 13, moEi 17, zapisanJEþmþ%q& 23, koE 24, итд. – према sqbQtJj 2, sqbl}þdþ%e&nJjþmþ(q) 4, vqsprJjtJj 5, vqveþdþ%e&nJj 10, 15, prJjþhþ(q) 13, molEnJj 13. ЈД 1397–1402: bl(a)golypiE 2, tvoEgo 2, veseliEþmþ(q) 4, vxpiEtq 5, moEgo 8, priEtq 9, Mmno/eniEmq 11, c(a)riE 15, итд. – према tvoEj 3, pynJj 7, ousrqþdþQj 39, pry;(i)þsþtJj 48, sJj 55, likqstvouetq 4. MД 1405: moEgo 1, Mtvrq/þdþeniE 7, niEdqþnþ(q) 10, svoE 19, imaniE 19, oubiE 21, gostiE 23, razbQE 24, vlaþdþ%a&niE 28, stoE 31, 36, итд. – према svoj 3, zapisanJj 4, soudJj 12, 30/31, kefalJj 27, sMdJj 31. СХ 1406–1407: moEgo 10, bl(a)gopriEtno 16, revnouE 20, outy[eniEmq 31, zapry{eniEmq 32, siE 35, 37, ou;estiE 39, oupovaniE 41, итд. – према stihJj 7, povelynijmq 26/27, arhJjrewmq 40/41, moei 11. ГП 1403–1408: pryþdþstoE{Jimq 3, poznavaEmQi 5, poklan]EmQi 5, pripaþdþ%a&Emq 6, MmQlEniEmq 8, wstavlEniE 11/12, итд. – према bQtJj 1, prino[enJe 18. ЂП 1410: MngiE 5, Mtvrq/þdþeniE 8, siEmM 10, MbiE 14, siE 16, итд. – према voevoda 3, prilo/enþnþoe 13. СХ 1411: dylateliE 1/2, vqspriEm'[e 2, dwþsþ(tw)hvaln'noE 2, moE 3, siE 14, 21, kEliE 20, 21, WpoE 31, h'titoriE 32, siEga 37, nykoE 37, итд. – према poou;enJj 2, boj{ei se 9, milwjvci 16, mojgo 40, svojgo 54/55, pr(y);(i)þsþtQe 11. 97 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Табела бр. 10: Обележавање гласовне групе %је& изван иницијалне позиције Повеља E j e Повеља E j e МД 1392 1 – – СЛ 1427 14 9 11 ЈП 1395 – 45 3 ЂВ 1427–1428 8 – 14 ЈЛ 1394–1395 35 – – ЂД 1428 10 8 11 Н 1396 32 1 19 ЂП 1427–1429 1 – 27 ЈЛ 1398 18 14 – ЂР 1428–1429 7 – 25 ЈП 1400 7 9 4 ЂЕ 1429 3 1 16 СХ 1392–1402 13 8 – ЂР 1429–1430 4 2 22 ЈХ 1394–1402 8 16 11 ЂР 1430 3 1 16 ЈД 1397–1402 36 5 1 РК 1430–1431 10 11 31 СЈ 1404–1405 5 12 8 ЂВ 1432 6 2 19 СД 1405 11 11 – РВ 1432 5 1 5 ГД 1405 16 6 – РК 1433 3 – 7 СТ 1406 1 7 12 ЂЛ 1429–1439 1 1 20 МХ 1406 9 1 20 ЂД1 1445 4 7 12 СЛa 1407 25 3 42 ЂД2 1445 – 2 6 СЛб 1407 16 3 52 ЂЛ 1452 18 13 49 СХ 1406–1407 18 3 1 Х1 1454 1 – 1 ГП 1403–1408 18 1 1 Х2 1454 1 1 0 ЂП 1410 7 – 2 ЂВ 1456 2 – 2 СХ 1411 22 5 1 Л1 1457 2 5 – СМ 1413 12 7 7 С1 1457 – 6 – СЛ 1414–1415 9 2 11 Г 1457 – 2 1 СВ 1417 27 4 29 ЛР 1457 2 – 4 ЂП 1419 20 – – Л2 1457 – 11 – И 1402–1422 13 6 11 С2 1457 3 6 – ЂД 1424 1 – – ЛД 1457 1 1 – Подједнак број примера за оба манира забележен је у пет докумената: СД 1405: moEgo 1, svoEþgþ(o) 2, svoE 5, niEdnq 12, oubiE 23, razbiE 25, stoE 33, 37, imaniEþmþ(q) 41, ratME 41, povelyniEþmþ(q) 44, према b(o)/iji 3, mojmou 4, zapiþsþ(a)nJjmq 8, soudJj 14, imanJj 21, gostJj 25, sMdJj 33, 34, sJj 43, zapiþsþ(a)nJj 44, vojvwda 46. Х1 1454: zmeEþvþ(q) stMdenqcq 5/6, kmetJe 1. Х2 1454: vMkoEviþkþ(q) 21, tetrqjV(an)þgþ(e)lq 12 ЂВ 1456: mitropolJE 12, pokoE 17, према b(o)/Je} 1, povylynJemq 18/19. ЛД 1457: koj 13, bratiE 1споља. У највећем броју повеља (укупно двадесет девет) примери са j и e у мањој или већој мери претежу над примерима са лигатуром E (исп. ста- тистику у таб. бр. 10). Наводи се мањи број примера: ЈХ 1394–1402: sqbitij 2, grJgorJj 8, vasilJjva 9, makarJj 9, ra/digajmi 13, bratJe 14, prosvy{enJe 17/18, vqsprJeti 22, sJe 23, итд. – према krasMEt 98 Владимир Поломац ■ se 4, Mkrypl]Et se 4/5, bouþdþ%ou&{eE 5, vqspriEti} 5, vqspomenMtiE 14, zemlqnoE 21, maloE 23, zþdþyvaE 32. ЈП 1400: þdþ%o&hJj 4, nijdinogo 4, sJjmou 8, neWjmlemou 8, arhJjp(i)þsþ(ko)pa 17, smyrenJe 17, 24, pro{enJe 22, Mtvrq/þdþenJe 24, итд. – према izvolEnJEmq 15, b(o)/JEi 15, bl(a)go;(q)þsþtivQE 19, h(ri)þsþ(t)ol}bivQE 19, EE 20, poþdþpisME 24, vra/JE 26 (сви примери са лигатуром су из повеље патријарха Данила). СЈ 1404–1405: bl(a)goj 13, /elanJj 13, svoji 13, sJj 18, kojþgþ(o) 26, htitorJe 25, c(a)rJe 25, kralJe 25, итд. – према moEgo 1, svoE 10, nekoE 11, hilan'dar'skQE 22, koE 24. СТ 1406: monastQrJj 3, kojmM/do 6, zabQtJj 9, zapMstynJj 9/10, veselJe 4, svoei 5, svoe 6, 14, итд. – према moEgo 8. МХ 1406: nijd'ne 28, zritelnoe 7, toe 8, c(a)r(q)þsþtvJe 12, sJe 16x2, 17, 25, 37, oupokoEnJe 19, итд. – према moEmou 3, moEgo 11, vqnybQvaEtq 16, priEmlEmq 16, wblobizaEþmþ(q) 17, oupokoEnJe 19, ousrqdiEmq 26, sJE} 35, nava/þdþeniEmq 37. СЛa 1407: sqjdinEnJe 1, prejmnici 28/29, darwno[enJj 47, sqstavlEnJe 1, sqjdinEnJe 1, prowbrazoue 2, sqstavlEnJe 5, wnoe 3, итд. – према vsemirnoE 1, seE 1, b(o)/(q)stv(q)nQE 1, vethQE 2/3, poslyþdþnyi[eE 7, prinosimQE 7, vdoviE 8, b(o)/iE 11, c(a)riE 12, итд. СЛб 1407: sqjdinEnJe 1, vdovij 9, sej 15, povelynJe 12, slou/enJe 12/13, izwbra/enJe 13, c(a)rJe 13, итд. – према seE 1, b(o)/(q)þsþtvqnQE 1, vethQE 3, zakonnQE 3, prinosimQE 9, priEtna 16, b(o)/(q)þsþtv(q)nQE 27, m(o)l(i)tvqnQE 28, pryEmnici 31, итд. СМ 1413: c(a)rJj 1, sJj 3, 29, 30, ar'hJjp(i)þsþk(o)pa 13, tretJj 24, nekojmþMþ 32, vqsebogatJe 3, moemou 21, prino[en{J}e 29, итд. – према vrymennoE 3, kryp'kQE 3, podobaEtq 4, pryEmnici 7, bl(a)gooustroEnJa 8, mnogoE 11, hodataE 14, moEmq 14, итд. СЛ 1414–1415: Ijromonahq 9/10, mojgo 17, vrymennoe 2, poþdþ%o&baetq 3, bl(a)goMstroenJa 6, svyþdþ%y&nJe 8, moego 17, 18, vy;noe 20, итд. – према c(a)riE 1, seE 2, priEhwmq 2, krypkQE 2/3, vsebogatiE 3, pryEmnici 5, итд. СВ 1417: Ijromonaþhþ%q& 20, 21, sJj 24, pry;(i)þsþtJj 43, izvolEnJemq 1, sxpospy[enJemq 1, sqtvorenJe 2, smyrenJe 6, vqz'silae 8, pynJe 9, итд. – према hotynJE 2, bezna;alnoE 2/3, neprymyn'noE 3, bQtJE 3, visokQE 4, prizrynJE 6, moE 7, moEmþMþ 8, итд. И 1402–1422: Ijromonahou 8, Jjromonahq 21/22, diwnJsJj 26, paisJj 26, b(o)/(q)þsþtv(q)nQe 1, svoe 3, bratJe 5, le/imQe 6, g(lago)lEmJe 7, moeE 9, poslou[anJe 9, итд. – према hotenJEþmþ(q) 5, moeE 9, moE 9, igoumenstvouE 10, ousrqdJE 14, kEliE 14, итд. СЛ 1427: krypkQj 2, vqsebogatJj 3, pryjmnici 5, svyþdþ%y&nJj 8, Ijromonahq 10, l%i&þtþourgJj 37, moei 13, 31, zidanJe 29, gradozidanJe 30, итд. – према vrymennoE 2, siE 2, 12, 18, 30, s(ve)tQE 15, triEhq 25, koE 27, voEvodomq 28, zaEdno 30, итд. ЂВ 1427–1428: sie 2, krypkJe 2/3, podobaeþtþ(q) 3, moego 8, srqbskJe 8, svyþdþ%y&nJe 10, pry;(i)þsþtJe 12, итд. – према c(a)riE 1, vrymennoE 2, priEhwþmþ%q& 2, vsebogatiE 3, итд. 99 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ЂД 1428: pri]telJj 5, mojgo 6, zapisanJj 7/8, sMdJj 14, 35, 36, mojgo 51, sJjmM 51, moego 1, svoego 2, zapisanJe 5, prosimoe 7, итд. – према svyþdþ%y&niE 1, potvrq/þdþaEtq 7, niEdnq 13, svoE 21, MbiE 23, stoE 35, 40, ratME 44, Mtvrx/þdþaEtx 47, итд. ЂП 1427–1429: c(a)rJe 1, vrþyþmennoe 2, sJe 2, prJehwþmþ(q) 2, kryp'kJe 2, vsebogatJe 2, podwbaeþtþ(q) 3, prJetnici 4, bl(a)gooustroenJa 5, итд. – пре- ма srxbskQE 7. ЂР 1428–1429: izvolEnJemq 1, sxpospy[enJemq 1, hotynJe 2, sqtvorenJe 2, bQtJe 3, prizrynJe 6, smyrenJe 6, b(o)/Je} 7, moego 8, 11, svyþdþ(y)nJe 11, итд. – према vQsokJE 3, smyrennQE 3, srqbskQE 9, prilou;iv[eE se 18, итд. ЂЕ 1429: Ijromwnaþhþ 10, moego 1, prizrynJe 2, povelynJemq 12, prosimoe 13, htJtorJe 13, wkrqmlEnJe 15/16, итд. – према moE 3, ;(q)þsþtnQE 7, s(ve)tQE 7. ЂР 1429–1430 (према издању): pryjtnici 4, pryjmnikou 12, carJe 1, sJe 2, prJehomq 2, krypkJe 2, podobaetq 2/3, blagooustroenJa 5, итд. – према vrymennoE 2, prilou;iv[eE se 20, prosimoE 20, bQv[iE 30. ЂР 1430: neW(q)jmlEmo 21/22, nasla/þdþenJe 4, c(a)rJe 6, tq{anJe 6, vqsesr(q)þdþ(q);noe 8, /elanJe 8, итд. – према imyE 8/9, b(o)/(q)þsþtqvnQE 9, b(o)godarovannQE 10/11. РК 1430–1431: ousrxdJemq 8, po{vi}nova{n}Jemq 8, moemq 18, svyþdþ%y&nJe 1, vqzþdþvignMtJe 5, {wbno}vlEnJe 5, stoe 26, према {pi}saniE 1, s(ve)tQE 4, 9. ЂВ 1432: g(lago)lEmoj 24, c(a)rJe 1, vrymennoe 1, sJe 1, vxsebogatJe 2/3, poþdþ%o&baetq 3, pryjtnici 5, b(o)goMstroenJa 6, итд. – према priEhwþmþ(q) 2, krypkQE 2, srqbskQE 10, zetskQE 10, pr(y);(i)þsþtQE 24, vaToped'skQE 24. РВ 1432: pry;(i)stQE 4, vatoped'skQE 4, ;(q)þsþtnQE 6, итд. – пре- ма adrxfatarJj 6/7, ousrxdJemq 7, kElJe 8, bl(ago)þsþ(lo)venJe 10/11, OpravdanJemq 13, svoega 16. РК 1433: sJj 13, prynok}j 26, imanJjmq 26, bl(a)govolEnJjþmþ%q& 36, mojmou 40, prybQvajþtþ%q& 44, gostJj 45, potq{anJjþmþ(q) 48, bl(a)golypJe 1, tvoego 1, tvoee 1, {mou}/Je 1/2, {roukovo}dstvMemi 2/3, ousrqd{Je} 3, svoego 5, moei 10, итд. – према b(o)/(q)þsþtvnQE 3, m(o)l(i)tqvnQE 3, maloE 13, priEti 14, bl(a)govolEnJemq 15, {d}(M)hovnQE 19, итд. ЂЛ 1429–1439: pryjmnikou 18, c(a)rJe 6, tx{anJe 6, b(o)/Je} 8, moego 11, 17, svyþdþ%y&nJe 15, итд. – према srqbskQE 13. ЂД1 1445: prJatelJj 5, oubJj 21, sMdJj 30, stoj 30, soudJj 30, nyj 34, pryjmnika 40, moego 1, prosimoe 7, potvrq/þdþaetq 7, итд. – према niEdqnq 12, 37, stoE 33, paskoE 43. ЂЛ 1452: prJjþmþ(q) 5, zakonopolagajþtþ(q) 5, kojgo/þdþo 7, i[ej 9, na[ej 14, povelyvae 3, povelynJe 4/5, sqstavlEnJe 6, vythQe 6, wnoe 6, zakonnJe 6, prinosimJe 9, vqdovJe 9, итд. – према oustra]E 1, promQ[l]E 3, sJE 14, priEtna 17, pryEm'nici 29, moEmM 33, итд. Л1 1457: b(o)/JE} 1, roditeþlþ(J)E 4/5, према znanJj 1, roditelJj 2, 6, итд. ЛР 1457: b(o)/JE} 1, sMdJE 10, према poslM/enJe 2, pronJarJe 6, zapisanJe 14, pþoþvelynJeþmþ%q& 16. С2 1457: roditelJE 2, 4, 6, према znanJj 1, bratJj 3, prJ]telJj 9, 15, 17, vyrovanJj 23. 100 Владимир Поломац ■ На основу целокупне изложене грађе може се закључити да се постепено ширење употребе j и e у неиницијалном положају у функцији гласовне групе %је& може пратити у испитиваним документима почев од последње деценије XIV века, па све до краја треће деценије XV века. У документима од треће до шесте деценије XV века, међутим, не долази до очекиване нормализације писања j и e, па се стога може говорити само о тенденцији ка нормализацији овога правописног манира, али не и о потпуном усвајању његовом (уп. статистику у таб. бр. 10). 3.1.4. Обележавање [ју]. – У највећем броју испитиваних докумената (укупно тридесет) гласовна група %ју& доследно се обележава помоћу ли- гатуре }. По један пример из сваког документа: tobo} ЈЛ 1394–1395: 2, prydani} Н 1396: 7, bagrenice} ЈЛ 1398: 3, krqvi} СХ 1392–1402: 3, krasou}{i ЈД 1397–1402: 4, prizrynJ} СЈ 1404– 1405: 2, na} MД 1405: 2, toplou} МХ 1406: 6, }/e СЛa 1407: 3, daemou} СЛб 1407: 10, }nostnaago СХ 1406–1407: 4, isplqn]} ГП 1403–1408: 3, zapisani} ЂП 1410: 18, podobJ} СМ 1413: 4, mno} СЛ 1414–1415: 1, poslydM}{e ЂП 1419: 10, carqstvou}tq ЂР 1429–1430 (према издању): 1, vyro} ЂР 1430: 2, l}bovJ} РВ 1432: 7, pomorJ} ЂД1 1445: 3, ima} ЂД2 1445: 11, povelenJ} Х1 1454: 2, b(o)/Je} ЂВ 1456: 1, m(i)l(o)þsþtJ} Л1 1457: 1, Л2 1457, svo} С1 1457: 5, pronJ} ЛР 1457: 2, ko} С2 1457: 21, zdravJ} ЛД 1457: 3. Поред обележавања лигатуром }, у великом броју повеља (укупно де- ветнаест) среће се у овој функцији у мањем броју примера и обележавање помоћу графема ou и M. Примери овога типа срећу се у следећим докумен- тима искључиво у иницијалној грчкој групи ι + вокал у библијском име- ну (И)јуда и именици (и)јуниј (в. овде у т. 2.3.4): IMdy ЈП 1395: 50, IMdy ЈП 1400: 11, Ioudo} ЈХ 1394–1402: 27, Ioude СХ 1411: 28, Ioudo} СЛ 1427: 50, Joude ЂР 1428–1429: 42; JMnJa ЈП 1395: 52, JMnJa ЈП 1400: 13, IounJa СХ 1411: 50. Изван иницијалне грчке групе ι + вокал среће се у мањем броју по- веља графема M редовно написана у комбинацији са J у функцији гла- совне групе %ију&, свакако под утицајем обележавања гласовних група %ја& и %је& помоћу Ja и Je (Jj). Највише примера забележено је у СД 1405 (m(i)l(o)þsþr(q)dJM 1, ;l(ovy)kol}bJM 1, pwþmþ(w)rJM 3, kEfalJM 15, primorJM 26, vlaþdþ%a&nJM 26, vlaþdþ%a&nJM 30) и ЂД 1428 (;l(ovy)kol}bJM 1, pomorJM 3, primorJM 26, vlaþdþ%a&nJM 31), док је у осталим повељама овај правописни манир ограни- чен на један или два примера: СТ 1406: milostJM 1, povelynJM 28, СВ 1417: povelynJM 39 и b(o)/JM 39, поред IoulJa 47; И 1402–1422: vagEnarJou 15; ЂВ 1427–1428: c(a)rþsþtvJM 5, ЂП 1427–1429: m(i)l(o)þsþtJM 5, ЂЕ 1429: zapisanJM 21, zavistJM 22, РК 1430–1431: zapisanJ{M}10, ЂВ 1432: povelynJM 26, РК 1433: prybQvanJM 39, /itJM 45, поред Joude 55, ЂЛ 1429–1439: m(i)l(o)þsþtJM 8, ЂЛ 1452: c(a)rþsþtvJM 81. 101 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 3.1.5. Обележавање [ји]. – У складу са правописном традицијом гла- совна група %ји& обележава се помоћу графеме i. Наводе се најпре приме- ри са овом гласовном групом иза вокала /е/ и /о/ (по један пример из сва- ког документа): (а) boj{ei se ЈП 1395: 5, /ivM{ei ЈЛ 1394–1395: 19, nikei ЈЛ 1398: 28, ЈП 1400: 11, МХ: 1406 41, СЛа 1407: 75, СЛб 1407: 74, СВ 1417: 45, priEmlEi ЈД 1397–1402: 49, ishodei ГП 1403–1408: 4, ЂП 1419: 5, hode{ei СХ 1411: 9, staryi РК 1433: 22, 44. (б) koi МД 1392: 2, СЛ 1427: 20, ЂД2 1445: 9, moimi ЈП 1395: 7, ЈХ 1394–1402: 6, МХ 1406: 4, svoiþhþ(q) ЈЛ 1394–1395: 20, stoi Н 1396: 16, MД 1405: 17, РК 1430–1431: 26, РК 1433: 38, moimq ЈЛ 1398: 14, ЂД1 1445: 2, svoiþmþ%i& СХ 1392–1402: 19, wboi СД 1405: 11, svoi СТ 1406: 4, svoimi СЛа 1407: 19, СЛб 1407: 21, tvoi ГП 1403– 1408: 8, moiþhþ%q& СХ 1411: 24, moimx СВ 1417: 7, tvoimi ЂП 1419: 8, stroiti И 1402–1422: 32, svoiþmþ(q) ЂД 1428: 19, moiþhþ(q) ЂП 1427–1429: 27, svoiþhþ%q& ЂР 1428–1429: 21, moiþmþ(q) ЂЕ 1429: 3, svoimq ЂР 1429–1430: 15, svoihq ЂР 1430: 13, svoiþhþ%q& ЂВ 1432: 17, stoitq ЂЛ 1452: 67; mwiþmþ%i& СХ 1392–1402: 15, kwi ЂП 1410: 4, wboiþmþ(q) Х2 1454: 2, pristoi Г 1457: 2. У следећим примерима диграф Ji прочитан је несажето – као %ији&, мада ни сажето читање %ӣ& не би било погрешно (в. овде у т. 2.3.2.2): b(o)/Jimq ЈП 1395: 3, СЛa 1407: 16, РК 1433: 3, b(o)/Ji ЈП 1395: 4, РК 1433: 20, jVþgþ(e)nJi ЈЛ 1398: 9, arJi ЈП 1400: 11, РК 1433: 55, IsaJi СХ 1406–1407: 17, soudJi СЛa 1407: 7, СЛa 1407: 8, genadJi СЛ 1414–1415: 12, bratJi СВ 1417: 31, patrJarþhþJi ЂЕ 1429: 28, /itJi ЂР 1430: 5, kElJi РК 1433: 21, 22, bratJi ЛД 1457: 1. На исти начин се могу интерпретирати и примери са удвојеним i: ЈП 1395: arii 50 и MД 1405: ;ii gody 26. 3.1.6. Обележавање [јо]. – Ова се гласовна група у складу са старом традицијом (уп. Ивић–Јерковић 2008а: 488) и овде обележава помоћу гра- феме w, како (a) у речима словенског, тако и (б) у речима несловенског порекла. Примери: (а) b(o)/Jwþmþ%q& ЈП 1395: 56, ЈП 1400: 17, ЛД 1457: 4, kowi Н 1396: 38, 55, b(o)/iwi СХ 1392–1402: 22; wi Н 1396: 33, 42, 44, 45, 83x4, СЈ 1404–1405: 16, 18, 20; w{e Н 1396: 117, СД 1405: 9, 38, MД 1405: 7, 36, ГП 1403–1408: 15, ЂД 1428: 40, ЂД1 1445: 33; bratJwþmþ(q) И 1402–1422: 11/12, wþ{þ(e) ЂД 1428: 44, ЂД1 1445: 36; svowþmþ(q) СД 1405: 22, ЂД 1428: 22, ЂР 1428–1429: 22; svowmq MД 1405: 20; svowþmþ%q& ЂЛ 1429–1439: 45, ЂД1 1445: 20, svowi ЂР 1428–1429: 20, РК 1433: 22, ЂР 1429–1430: 25, ЂВ 1456: 11, svow%mq& Г 1457: 4, iwþ{þ(e) ЛД 1457: 4. (б) Iwanna ЈП 1395: 34; Н 1396: IwanikJe 108, Iw{na}108, jVþgþ(e)nJwþmþ%q& 118; jVgEnJwmq СЈ 1404–1405: 14; mwVsewvi СЛa 1407: 4, СЛб 1407: 5; mwVsewvo СЛa 1407: 11, ЂЛ 1452: 11; moVsewvo СЛб 1407: 5, 12; Jwannq СХ 1406–1407: 22; arhJjrewmq СХ 1406–1407: 40/41; 102 Владимир Поломац ■ Iwakimx СВ 1417: 20; И 1402–1422: Iwannq 22, Jwna 23; РК 1433: dJakonJwþmþ%q& 44; metohJwþmþ(q) ЂЛ 1429–1439: 45. 3.1.7. Обележавање /ј/ испред консонанта и на крају речи. – У скла- ду са традиционалним маниром српске средњовековне писмености кон- сонант /ј/ испред консонанта и на крају речи обележава се графемом i. Само илустрације ради наводи се мањи део ексцерпираних примера: (а) испред консонанта: daite МД 1392: 3, raiscimi ЈП 1395: 2, neinyþhþ%q& Н 1396: 34, naiprqvo ЈЛ 1398: 14, voivoda ЈП 1400: 1, ;(q)þsþtnyi[i СХ 1392–1402: 8, slaþdþ;ai[i 1397–1402: 25, maika СЈ 1404–1405: 9, maike СД 1405: 7, naibli/nEmq MД 1405: 9, vQsw;ai[Ji СТ 1406: 6, s(ve)tyi{emou МХ 1406: 8, poslyþdþnyi[iþhþ%q& СЛa 1407: 6, malyi[iþhþ%q& СЛб 1407: 7, hodataistvom СХ 1406–1407: 1, maikomq ГП 1403–1408: 9, voiske ЂП 1410: 5, voinice СХ 1411: 4, СМ 1413: 27, ;(q)þsþtnyi[i СЛ 1414–1415: 8, voiske СВ 1417: 34/35, maikom ЂП 1419: 20, doide И 1402–1422: 18, voiskou СЛ 1427: 27, naibli/nEþmþ%q& ЂД 1428: 12, pandeleimona ЂП 1427–1429: 10, poraiskaa ЂР 1428–1429: 24, ;(q)þsþtnyi[Ji ЂЕ 1429: 9, bl(a)/ennyi[Ji 1, РК 1433: 1, ЂЛ 1429–1439: 31, naidM ЂД1 1445: 10, bl(a)/en'nyi[Ji ЂЛ 1452: 12, doikoviþkþ(q) Х1 1454: 18, peiko Х2 1454: 17, wvoizi ЂВ 1456: 12. (б) на крају речи: wnqi МД 1392: 2, zapovydei ЈП 1395: 1, petrM[koi ЈЛ 1394–1395: 15, kowi Н 1396: 38, moEi ЈЛ 1398: 6, pry;(i)þsþtoi СХ 1392–1402: 15, pokwi ЈХ 1394–1402: 18, srqb'styi СЈ 1404– 1405: 4, srxbþsþkoi СД 1405: 3, wvakoi MД 1405: 7, svoei СТ 1406: 5, pry;(i)þsþtyi МХ 1406: 6, wbraznoi СЛa 1407: 3, n(Q)n][noi СЛб 1407: 4, s(ve)tyi СХ 1406–1407: 4, tvoi ГП 1403–1408: 9, twmMi ЂП 1410: 2, moi СХ 1411: 7, С2 1457: 8, b(o)/Jei СМ 1413: 10, b(o)/iEi СЛ 1414–1415: 7, moei СВ 1417: 16, tvoi ЂП 1419: 11, toi И 1402– 1422: 10, na[oi ЂД 1424: 1, doroTei СЛ 1427: 11, aToþnþscyi ЂВ 1427–1428: 13, wnogai ЂД 1428: 15, maTei ЂП 1427–1429: 12, svowi ЂР 1428–1429: 20, moei ЂР 1429–1430 (према издању): 28, svoei ЂР 1430: 10, mou/ei РК 1433: 9, monastJrskoi ЂЛ 1429–1439: 24, wnogai ЂД1 1445: 14, neizreþ;þ(e)nnyi ЂЛ 1452: 1, wvMdei Х1 1454: 13, Х2 1454: 14, wvMi ЂВ 1456: 4, nei Г1457: 1, golMbq;koi ЛР 1457: 3, na[oi ЛД 1457: 1. Посебан случај представља доследно писање ижице у вредности консонанта /ј/ у личном имену Мојси (грч. Μωσῆς, Μωυσῆς) и присвојном придеву од њега изведеном (Мојсејов): СЛa 1407: mwVsi 2, mwVsewvi 4, mwVsewvo 11; СЛб 1407: mwVsi 2, mwVsewvi 5, moVsewvo 12; И 1402–1422: moVsi 31; ЂЛ 1452: mwVse} 4, mwVsewvo 11. 3.2. Обележавање /ћ/ и /ђ/. – Проблем обележавања /ћ/ и /ђ/ није аде- кватније решен ни у споменицима ресавске епохе, будући да се ови гла- сови и даље обележавају у складу са традиционалним маниром помоћу 103 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ комбинација k и g и одговарајућих лигатура или вокалских графема (уп. Јерковић 1980: 27). Основни проблем истраживања обележавања ових гласова у корпусу тиче се степена заступљености графемских група k], kE, k}, односно g], gE, g}, у функцији обележавања гласовних група %ћа&, %ће&, %ћу&, односно %ђа&, %ђе&, %ђу&, док се као споредно питање издаваја обележавање гласов- них група %ћи&, %ћо&, односно %ђи&, %ђо&, као и обележавање ових сугласни- ка испред консонанта и на крају речи. 3.2.1. Обележавање [ћа] и [ђа]. – У повељама и писмима Српске деспо- товине нормализовано је обележавање гласовне групе %ћа& помоћу гра- фемске групе k]: kMk] ЈП 1395: 19, 20, 21x2, bogda[evik] ЈП 1395: 20, sok] ЈЛ 1394– 1395: 15, СХ 1392–1402: 24, СЛa 1407: 51, СЛб 1407: 53, ЂП 1410: 5, СХ 1411: 35, СЛ 1414–1415: 14/15, СВ 1417: 34, СЛ 1427: 24, dragoslalIk] СХ 1392–1402: 10, hrastik] ЈХ 1394–1402: 35, rastik] СД 1405: 5, MД 1405: 4, gradik] СД 1405: 5, plak] СД 1405: 22, plaak] СД 1405: 23, ЂД 1428: 23x2, ЂД1 1445: 34, gradJk] MД 1405: 4, swk] ЂП 1419: 24, miladovik] ЂР 1428–1429: 28, bylMk] ЂР 1428– 1429: 31, petrqbabik] ЂР 1429–1430 (према издању): 18, vladovik] Х1 1454: 4, vok] Х1 1454: 19, prqk]noviþkþ(q) Х1 1454: 20, g}ra[inovik] Х2 1454: 4. Гласовна група %ђа& обележена је у највећем броју примера помоћу графемске групе g]: g(o)þsþp(o)g] Н 1396: 25, 33, 41, 43, 46, 52, 63, 87, 100, 102, С1 1457: 2, goþsþpog] ЈЛ 1398: 5, meg]mi СХ 1392–1402: 19, ГП 1403–1408: 14x2, СХ 1411: 13, 15, 17, 18, СВ 1417: 33, ЂП 1419: 18, 22, ЂР 1430: 20, g(o)þsþpog] СЈ 1404–1405: 9, МХ 1406: 3, ЂП 1410: 1, Л1 1457: 2, Л2 1457: 3, meg]mþiþ ЂП 1410: 2, g}r(q)g] ЂД 1424: 1, g}rg] РК 1433: 8, ЂЛ 1452: 93, meg] Х1 1454: 31, Х2 1454: 8, 14, mrqg] Х2 1454: 23, g}þrþg] С1 1457: 1. Колебање правописне норме забележено је у трима документима: ЈП 1395: meg]mi 11x3, 12x2, 13x2, 14x3, 15, 16, 17, 22, 23, 28, 29, 30, 32, 33, 34, 36, 37, 38, 39, meg] 15, g(o)þsþp(o)g] 39, али и megami 15. MД 1405: g(o)þsþp(o)g] 33, али и g}r'ga 41. ЂВ 1456: meg]mi 5, 7, али и g}r'ga 18. Само у једном документу забележено је искључиво графемска комбинација ga: РВ 1432: g}rga 2. 3.2.2. Обележавање [ће] и [ђе]. – Обележавање [ће] помоћу графемске комбинације kE у словенским речима је нормализовано у највећем броју докумената. Примери: 104 Владимир Поломац ■ kE priþtþ(i) ЈЛ 1394–1395: 17, oushokE МХ 1406: 30, 32, kE davati СЛ 1427: 18, hokE ЂД 1428: 40, ЂД1 1445: 33, РК 1433: 26, ЛД 1457: 16, MshokE ЂР 1428–1429: 20, vrakEv{iþ;þke ЂР 1428–1429: 31, vrakEv{ica ЂР 1428– 1429: 32x2, kE bQti РК 1430–1431: 13, РК 1433: 39, vrakEv{ic{i} РК 1430–1431: 25, {ousho}kE РК 1433: 24/25, sestri;ikE РК 1433: 42, kMkE ЂЛ 1452: 51, koukE ЂЛ 1452: 75, golemovikEþmþ(q) Х1 1454: 3, vrakEv'{icy ЂВ 1456: 3/4, vrakEv{icM ЂВ 1456: 5, vrakEv'{ica ЂВ 1456: 6, vekE Л1 1457: 10, 15, С1 1457: 10, 16, Л2 1457: 17, 22, С2 1457: 23, kE biþtþ(i) ЛД 1457: 18, kEmþoþ ЛД 1457: 20. Писање графемске групе ke у овој функцији налази се само у три по- веље: wstrake ЈП 1395: 11 (микротопоним, уп. Младеновић 2007: 302), ke Н 1396: 34 (поред hkEri 46, oushokE 98) и kouke ГП 1403–1408: 16. Посебан проблем представљају позајмљенице из грчког језика у којима је грч. κ у позицији испред вокала могло бити двојако адаптирано у старосрпском језику, као /к/ или као /ћ/ (уп. Vasmer 1944: 31). Писање помоћу графемске групе kE не оставља дилеме у погледу читања оваквих примера: (a) именица ћефалија (грч. κεφαλή): kEfalJ] СХ 1392–1402: 23/24, kEfali} ЈХ 1394–1402: 39/40, kEfalJM СД 1405: 15, kEfalJa СД 1405: 29, 35, 36, ЂД 1428: 29/30, 37, 38, ЂД1 1445: 31, kEfali] ЂП 1410: 3, kEfalJe ЂД 1428: 15, kEfalJ} ЂД1 1445: 13/14. (б) топоним Нићеја (грч. Νίκαια) и придев нићејски: nikEi СХ 1411: 46, ЂВ 1427–1428: 30, ЂП 1427–1429: 32, ЂЕ 1429: 29, ЂР 1429–1430 (према издању): 34, nikEiskQihq ЂР 1430: 32. (в) именица ћелија (грч. κελλίον): kEliE Н 1396: 69, 99, СХ 1411: 20, 21, И 1402–1422: 14, kElJe РВ 1432: 8, kElJi РК 1433: 21, 22, kElJ} РК 1433: 46. (г) именица дећемвриј (грч. δεκέμβριος, δεκέμβρις): dekEþmþvrJa СД 1405: 44, ЂД 1428: 53, Л2 1457: 24, ЛР 1457: 16/17, ЛД 1457: 22, dekEþmþvrJ] ЛД 1457: 17. Уколико се у овим (и сличним) примерима налази писање графемске групе ke могуће је претпоставити двојако читање: kefalJa ЈП 1395: 43, ЈП 1400: 1, kefalJa MД 1405: 32, 35, kefali} MД 1405: 13, kefalJj MД 1405: 27, nikei ЈП 1395: 50, ЈЛ 1398: 28, ЈП 1400: 11, МХ 1406: 41, СЛа 1407: 75, СЛб 1407: 74, keli Н 1396: 64, kelJaþhþ%q& Н 1396: 66, dekem'vrJa MД 1405: 41, makedoni Н 1396: 7. Обележавање гласовне групе %ђе& помоћу графемске групе gE норма- лизовано је у словенским речима у највећем броју повеља: g(o)þsþp(o)gE 1395: 58, megE ЈП 1395: 16, ЈЛ 1398: 14, ЈХ 1394–1402: 29, 30, 34, 43, 45, СЈ 1404–1405: 19, Х2 1454: 8, ragEvikq ЈП 1395: 18, gragE ЈП 1395: 44, ЈП 1400: 3, gragEni] ЈЛ 1394–1395: 16, СХ 1411: 35, g(o)þsþpogE Н 1396: 38, 48, 54, 54, 72, 73, 97, СД 1405: 7, 20, 27, ЂД 1428: 9, 20, 27, 33, dogE Н 1396: 44, goþsþpogE ЈЛ 1398: 32, prygE СД 1405: 9, 105 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 19, 20, 40, ЂД2 1445: 7, 9, 13, 16, Х1 1454: 14, ЛД 1457: 8, takogEre СД 1405: 13, 14, ЂД 1428: 13, ЂД1 1445: 12, 13, tMgEmq СД 1405: 19, zigE СД 1405: 25, ЂД 1428: 25, ЂД1 1445: 23, wsMgEnq СД 1405: 34, g}r'gEmq МХ 1406: 5, takogEþrþ(e) ЂД 1428: 14, pregE ЂД 1428: 18, 20, 43, tMgEþmþ(q) ЂД 1428: 19, wsMgEþnþ(q) ЂД 1428: 36, wsougEnq ЂД1 1445: 31, gospogE ЂЛ 1452: 63, ragEviþkþ(q) Х2 1454: 24. Графемска група ge одликује две повеље Маре Бранковић и њених си- нова: у MД 1405 налази се колебање норме (tym'gere 6, takoge 11, 12, pryge 18, 40, wsougenq 32, али и g(o)þsþp(o)gE 41), а у ГП 1403–1408 доследно пи- сање (додуше потврђен је само један пример: g}rgem{q} 10). И у овој категорији посебно се издвајају примери грчких позајмље- ница у којима је грчко γ у позицији испред вокала могло бити адаптира- но двојако, као /г/ и као /ђ/ (уп. Vasmer 1944: 25–26). Писање помоћу гра- фемске групе gE не оставља дилеме у погледу читања оваквих примера: (a) мушки антропоними Ђерасим (Γεράσμος), Ђерман (Γερμανός), Ђенадије (Γεννάδιος), Ђерондије (Γερόντιος) и Ђеорђије (Γεώργιος): gErasimq СХ 1392–1402: 8, gErmanq ЈХ 1394–1402: 9, gErmana ЂЛ 1452: 48/49, gEn'nadJE СВ 1417: 19, gErondJe ЂЛ 1429– 1439: 22, gEwrgJa ЂВ 1456: 3, gEwr'gJa ЂВ 1456: 15. (б) женски антропоним Јевђенија (Εὐγενία): jVgEnJa СЈ 1404–1405: 6, jVgEnJwmq СЈ 1404–1405: 14. (в) именица вађенарија (*βαγιανάριον у Vasmer 1944: 146): vagEnari]mi СХ 1411: 22, vagEnarJou И 1402–1422: 15. (г) именица калуђер (καλόγερος): kalougErJe Н 1396: 65/66, 68, kalougEriE Н 1396: 66, kalougEre Н 1396: 69, kalMgErq СХ 1411: 24, kalogEra СВ 1417: 29, РВ 1432: 16, kalogErwþmþ(q) РК 1433: 42. (д) именица анђел (ἄγγελος): angElomq СЛ 1427: 4963. (ђ) именице ђенариј и ђенвар (грч. γενουάριος, γενουάρις, γενάρις, уп. Vasmer 1944: 60–61): gEnarJa СЛ 1427: 52, gEþnþvaþrþ(a) Х 1 1454: 22. Писање графемске групе ge у овим (и сличним) примерима оставља могућност двојаког читања: gerasiþmþ%q& ЂВ 1427–1428: 14, gerasimq Н 1396: 109, gerasimov'ske СХ 1411: 20, genadJe СЛа 1407: 39, СЛб 1407: 41, genadJ} СЛа 1407: 60, СЛб 1407: 60, genadJi СЛ 1414–1415: 12, gewrgJa РК 1430–1431: 15, 25, jVgenJa ЈП 1395: 6, 39, ЈД 1397–1402: 32, jVþgþeni] ЈЛ 1394–1395: 5, jVþgþ(e)nJa Н 1396: 25, 33, 41, 43, 46, 53, 63, 87, 100, 102, jVgeni Н 1396: 27, jVþgþenJi Н 1396: 29, 31, 36, 49, 71, 73, 82, jVþgþenJe Н 1396: 28, 48, 54, 55, 72, 97, jVþgþ(e)nJwþmþ%q& Н 1396: 118, jVgenJj Н 1396: 58, ЈП 1400: 19, kalougere Н 1396: 65, kalMgerice ЈП 1400: 19, kalougerJe СЛб 1407: 57, kalogerwþmþ%q& 63 Изворна грчка структура са удвојеним γ графички је одражена у следећим примерима: agg(e)lQ ЈЛ 1397–1402: 52, agg(e)lomq ЂЛ 1452: 91, ar'hagg(e)lM Х2 1454: 3, ar'h(a)gg(e)lqskJi Х2 1454: 3, arh(a)gg(e)lqski Х2 1454: 4, arh(a)gg(e)lqski Х2 1454: 5, arh(a)gg(e)lqskimq Х2 1454: 6. 106 Владимир Поломац ■ РК 1433: 35, kalogerq РК 1433: 47, genoua{rJa} СЛa 1407: 78, genMarJa СЛб 1407: 76 (уп. Младеновић 2007: 243), jV(an)þgþelskQþhþ%q& СХ 1411: 1. Поред горепоменутих примера из ЈП 1395 и ЈП 1400 у којима се %ђе& обележава помоћу gE, у овим повељама се у овој функцији употребљава и графемска комбинација ge у грецизму ђеракарство: gerakar'stva ЈП 1395: 45, ЈП 1400: 3/4 (уп. Младеновић 2007: 305). 3.2.3. Обележавање [ћу] и [ђу]. – Са изузетком примера wsvobogM МД 1392: 5, у свим другим повељама и писмима %ћу& и %ђу& се редовно обеле- жавају помоћу графемских група k} и g}: (а) stalak} ЈП 1395: 19, plak} MД 1405: 22, crypovik} СХ 1411: 52, kMk} ЂП 1427–1429: 21, ЛР 1457: 10, kouk} ЂР 1429–1430 (према издању): 17, 24, k} pomagati РК 1430–1431: 16, prynok}j РК 1433: 26, oushok} РК 1433: 35, k}rikq Х2 1454: 21, bylMk} ЂВ 1456: 5, visMk} Л1 1457: 15, С1 1457: 16, Л2 1457: 23, С2 1457: 23, /MnEvik} Л2 1457: 10, 14, С2 1457: 10, 15, ЛД 1457: 3, zahiik} Л2 1457: 17, zahJik} С2 1457: 18. (б) meg}]ni ЈП 1395: 13, dog} Н 1396: 51/52, meg} ЈХ 1394–1402: 37, 39, 43, СД 1405: 9, 32, MД 1405: 8, 29, ЂД 1428: 10x2, 34, ЂД1 1445: 9, 29, Х1 1454: 3, 9, g}rqþgþ(q) ЂП 1410: 1, ЂП 1427–1429: 6, ЂР 1430: 8, ЂЛ 1429–1439: 9, Л1 1457: 2, Л2 1457: 3, С2 1457: 2, g}rqgq MД 1405: 1, ЂП 1419: 11, nag} СД 1405: 11, MД 1405: 9, ЂД 1428: 11, svag} СД 1405: 40, ЂД 1428: 43, zig} MД 1405: 23, g}r'gq MД 1405: 33, 34, ЂЛ 1452: 33, ЂВ 1456: 1, g}r'ga MД 1405: 41, ЂВ 1456: 18, g}r'gEmq МХ 1406: 5, g}rgem{q} ГП 1403–1408: 10, g}r(q)g] ЂД 1424: 1, pog} СЛ 1427: 26, g}r'gq ЂВ 1427–1428: 7, g}rgq ЂР 1428–1429: 7, ЂЕ 1429: 5, ЂР 1429–1430 (према издању): 6, ЂВ 1432: 8, ЂД1 1445: 3, ЂД2 1445: 1, С1 1457: 2, g}rqþgþ%q& ЂД 1428: 3, panag}rq ЂР 1428–1429: 32, g}rga РВ 1432: 12, g}rg} ЂЛ 1452: 61, panag}rwþmþ%q& ЂЛ 1452: 77, g}rg] РК 1433: 8, ЂЛ 1452: 93, g}ra[inovik] Х2 1454: 4, g}raþ[þ(q) Х2 1454: 16, 19, g}ra[inoviþkþ(q) Х2 1454: 25, g}rq(gq) Х2 1454: 20, g}þrþg] С1 1457: 1, g}r'ka ЛР 1457: 11. 3.2.4. Обележавање /ћ/ и /ђ/ у осталим позицијама. – Док се %ђи& обеле- жава искључиво графемском групом gi (примери под а)) гласовна група %ћи& се – поред графемске групе ki – обележава у малом броју примера и помоћу kQ, kJ, kJi и kV (примери под б)): (а) sou oumegili ЈЛ 1398: 13/14, g(o)þsþpogi Н 1396: 35/36, 49, 71, 82, СД 1405: 30, ЂД 1428: 30, g(o)þsþp(o)gi 27, 29, 31, tougimq MД 1405: 17, ЂД1 1445. (б) koporiki ЈП 1395: 10, moki ЈЛ 1394–1395: 18, doki Н 1396: 76, 82, И 1402–1422: 17, pobyki СД 1405: 12, MД 1405: 11, ЂД1 1445: 12, peki ЂП 1410: 18, poki СЛ 1427: 26, 29, wpkiny ЂД 1428: 4, pobeki ЂД 1428: 13, wpkina ЂД 1428: 49, bqþdþ(q);iki ЂР 1428–1429: 29, 107 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ wb'kine ЂД1 1445: 4, wbkine ЂД1 1445: 39, ЂД2 1445: 2, moleki ЂЛ 1452: 50, sestri;iki ЛР 1457: 9, 12, kMki{e ЛР 1457: 11, wþpþkiþnþ(i) ЛД 1457: 1, wpkiny ЛД 1457: 2споља, dokQ МХ 1406: 30, 32, parakJnovM brodou ЈЛ 1398: 10/11, parakJnq 76, naivekJi Н 1396: 96. Посебно се издвајају грецизми у којима је претпостављено читање %ћи&: kipourJami СХ 1411: 21 (уп. Младеновић 2007: 196), kVpMrJ} И 1402– 1422: 15, prikJ} ЂР 1428–1429: 21 (уп. и Vasmer 1944: 123)64. Двоструко читање (%ги& или %ђи&) могуће је претпоставити у грецизмима унгија/унђија односно онгија/онђија (уп. οὐγγία) и литургија/ литурђија, литургисати/литурђисати (уп. грч. λειτουργία): oungJi МХ 1406: 19, wngJi МХ 1406: 24, MngiE ЂП 1410: 5, oungJi СЛ 1427: 24, lVþtþ%M&rgJsa} Н 1396: 11, 18, lVþtþ(M)rgJsa} Н 1396: 90, lVþtþ%M&rgJi Н 1396: 12, 13, lVþtþ%M&rgJe Н 1396: 16, lVþtþ(M)rgJa Н 1396: 58, litourgJi СХ 1411 30, 31x2, l%i&þtþourgJi СЛ 1427: 35, l%i&þtþourgJj СЛ 1427: 37, l(i)þtþourgJa РК 1433: 50, l(i)þtþourgJi ЂЛ 1452: 65, 70, 73, l(i)þtþourgJe ЂЛ 1452: 66, 72. Гласовна група %ћо& није забележена у корпусу, док је група %ђо& потврђена у неколико примера и обележена помоћу go и gw: g(o)þsþpogomq Н 1396: 118, nago[e ЈЛ 1398: 8, g(o)þsþpogwþmþ%q& СХ 1392–1402: 13, g(o)þsþp(o)gwmq MД 1405: 1x2, g(o)þsþ(po)gomq ГП 1403–1408: 9, g(o)þsþpogwþmþ(q) ЂП 1419: 20, pogw[e ЂД 1424: 4/5, pogwsmþoþ Х1 1454: 4, pogwþ[þ(e) Х2 1454: 7. Сугласник /ћ/ у на крају речи најчешће се обележава помоћу графемске групе kq: ЈП 1395: balM[evikq 18, ragEvikq 18, radMevikq 37, ЈЛ 1394–1395: kMkq 16 (ген. мн.), Н 1396: koukq 83 (ген. мн.), ЈХ 1394–1402: ilJikq 9, goisalikq 29, nenojvikq 41, MД 1405: kouzmikq 43, СХ 1411: koukq 35 (ген. мн.), ЂП 1427–1429: koporikq 19, sokq 24, ЂД1 1445: tamarikq 5, bobalEvikq 5, итд., Х2 1454: k}rikq 21 – али у неколико примера и помоћу kx: ЈХ 1394–1402: kikikx 41, bo/ikx dobrenovikþxþ 42. Сугласник /ђ/ на крају речи доследно се обележава помоћу графемске групе gq. Примери се односе искључиво на лично име Ђурьђ: g}rqgq MД 1405: 1, ЂП 1419: 11, g}r'gq MД 1405: 33, 34, ЂЛ 1452: 33, ЂВ 1456: 1, g}rgq ЂВ 1427–1428: 7, ЂР 1428–1429: 7, ЂЕ 1429: 5, ЂР 1429–1430 (према издању): 6, ЂВ 1432: 7, ЂД1 1445: 3, ЂД2 1445: 1, С1 1457: 2, g}rq(gq) Х2 1454: 20. 3.3. Обележавање /љ/ и /њ/. – Проблем обележавања консонаната /љ/ и /њ/ није адекватније решен ни у споменицима ресавске епохе (Јерковић 1980: 27), те се стога и у вези са њима – као и у вези са консонантима /ћ/ и /ђ/ – постављају аналогни графијски и правописни проблеми: најпре, степен нормализације обележавања гласовних група %ља&, %ље&, %љу&, односно %ња&, %ње&, %њу& помоћу графемских група l], lE, l}, односно n], nE, n}, а онда и питање обележавања гласовних група %љи&, %љо&, односно %њи&, %њо&, као и писање ових консонаната на крају речи и испред других консонаната. 64 Грчке позајмљенице κύρ, κύριος, κυρά и Κυριακός прочитане су са /к/ (примере в. овде у т. 2.3.3). 108 Владимир Поломац ■ 3.3.1. Обележавање %ља& и %ња&. – У свим документима гласовна група %ља& обележава се помоћу графемске групе l]. Наводи се по један пример из сваког документа: pol]nM 1395: 33, Mkrypl]Et ЈЛ 1394–1395: 4, ispravl]} Н 1396: 40, oukrypl]Et ЈЛ 1398: 4, ou;itel] ЈП 1400: 17, Mkrypl]Eþtþ(q) se СХ 1392–1402: 4, lipl]n] ЈХ 1394–1402: 42, kral] ЈД 1397–1402: 36, vsedrq/itel] МХ 1406: 39/40, ЂЕ 1429: 24, vol] СД 1405: 37, mil]þnþ(q) MД 1405: 43, roditel] СТ 1406: 7/8, ЂВ 1427–1428: 11, ЂВ 1432: 14, ЂД2 1445: 5, sqstavl][e se СЛa 1407: 10, boul]ni СЛб 1407: 52, СЛ 1414–1415:14, mqzdodatel] СХ 1406–1407: 37, zacr(q)k(q)vl]ny СХ 1411: 14, gMgl] СМ 1413: 24, nastavl]emQ СВ 1417: 22, ispravl]} ЂП 1419: 25, pomQ[l]} И 1402–1422: 2/3, Jjrosaliþmþl]ny ЂД 1424: 3, wpral]ti СЛ 1427: 28, Mstavl] ЂД 1428: 29, Wpral] 22, lyskovl] ЂР 1428–1429: 30, zeml] ЂР 1429–1430 (према издању): 21, ЂЛ 1429–1439: 39, s(ve)topavl]ne ЂР 1430: 21, {po}stavl]et РК 1433: 43/44, oustaþvþl] ЂД1 1445: 26, promQ[l]E ЂЛ 1452: 3, iz dMbl]þnþ(q) Х1 1454: 19, Х2 1454: 22, pri]tel] С1 1457: 3, vol] ЛД 1457: 4. Примери из ЈП 1395: hrisovMla 64, ЈП 1400: hriswvMla 19, hþrþiswvMla 26/27 и СХ 1392–1402: hrisovMla 23, могу се читати двојако у складу са двоструким фонетизмом овога грецизма у стсрп. језику (хрисовул и хри- совуљ, уп. Rja III: 696–697 и Младеновић 2007: 160). Изузимајући један пример из ЂР 1428–1429 (dolnaa 32, поред poklan]ti se 5, trybin] 29, gorn]a 32, bo[n]ci 33), гласовна група %ња& доследно се обележава помоћу графемске групе n]. И овде се наводи само по један пример из сваке повеље: doln] ЈП 1395: 28, knegin] ЈЛ 1398: 6, lipl]n] ЈХ 1394–1402: 42, vQ[n]go ЈД 1397–1402: 21, daln]ago СЈ 1404–1405: 27, kon] СД 1405: 15x2, MД 1405: 13x2, ЂД 1428: 15x2, ЂД1 1445: 14x2, n(Q)n] СЛa 1407: 22, СЛб 1407: 24, isplqn][e СХ 1406–1407: 24, isplqn]} ГП 1403–1408: 3, cre['n] СХ 1411: 13, pryþdþn]a СМ 1413: 19, poklan]ti se СВ 1417: 6, poklan]EmJi ЂП 1419: 6, posleþdþn] И 1402–1422: 2, n(Q)n][nEþmþ(q) СЛ 1427: 46, g(o)þsþ(pod)n] ЂЕ 1429: 8, m(i)l(o)þsþtQn]mi ЂР 1430: 3, n(Q)n][nJihq РК 1433: 2, ЂЛ 1429–1439: 3, sqhran]etq ЂЛ 1452: 86, wþdþ%q& trqn]þnþske megE Х2 1454: 8. 3.3.2. Обележавање %ље& и %ње&. – У највећем броју повеља и писама гласовна група %ље& доследно је обележена помоћу графемске групе lE. Наводи се по један пример из сваког документа: biglE ЈЛ 1394–1395: 15, kralEvq ЈЛ 1398: 17, revnitelE ЈХ 1394–1402: 22, molEnJE СХ 1392–1402: 13, vqselEnJa ЈД 1397–1402: 2, srqblE СД 1405: 13, MД 1405: volE 36, МХ 1406: izvolEnJ} 1, СЛa 1407: sqstavlEnJe 1, СЛб 1407: proizvolEnJ} 11, СХ 1406–1407: svydytelE 7, MmQlEniEmq ГП 1403–1408: 8, drevlE СХ 1411: 8, bl(a)govolEnJa СМ 1413: 6, srqblEmq СЛ 1414–1415: 7, vqselEnþsþcJi СВ 1417: 5, wslyplEni] ЂП 1419: 31, 109 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ bl(a)govolEnJ} И 1402–1422: 1, pozþdþravlEniE ЂД 1424: 3, prydatelEmq СЛ 1427: 50, zemlE ЂВ 1427–1428: 8, roditelEþmþ(q) ЂД 1428: 2, WstouplEnJi ЂП 1427–1429: 12, dJavolE} ЂР 1428–1429: 41, wkrqmlEnJe ЂЕ 1429: 15/16, neW(q)jmlEmo ЂР 1430: 21/22, {wbno}vlEnJe РК 1430– 1431: 5, sqzþdþatelEvM ЂВ 1432: 28, bylO polE РВ 1432: 12/13, stroitelE РК 1433: 6, prystavlEnJi ЂЛ 1429–1439: 16, roditelEmq ЂД1 1445: 2, bobalEviþkþ(q) ЂД2 1445: 3, poþdþkryplEnJe ЂЛ 1452: 80, postavlEni Х1 1454: 2, Х2 1454: 2, srqblEþmþ(q) ЂВ 1456: 1, ЛР 1457: 1, srxblEþmþ(q) Л1 1457: 1, Л2 1457: 1, pri]telEþmþ(q) ЛД 1457: 1. У мањем броју повеља и писама забележено је колебање норме које се огледа у писању графемске групе le или ly у изолованим примерима: Н 1396: volEnq 67, oustavlEnnQi 93, oustavlEnnomou 114, oustavlEnnago 114/115, али и naiboly 64. ЈП 1400: biglE 3, izvolEnJEmq 15, али и neWjmlemou 8. СЈ 1404–1405: kouplEnicou 21, али и molenJa 14. СТ 1406: zemlE 17, али и kMplenq 22. ЂР 1429–1430: blagovolEnJa 4, prystavlEnJi 9/10, srqblEmq 27, али и zemle 8. Изоловано у односу на друге повеље и писма стоји ЈП 1395 у којој писање графемске групе le преовлађује, док су графемске групе lE, lj и ly потврђене само по једним примером: drevle 5, g(lago)le 5, g(lago)lemago 8, nastavlenJjþmþ(q) 26, bl(a)govolenJjmq 26, neWjmlemM 48, izvolenJjþmþ%q& 55, али и vrqlE 21/22, biglj 44 и hrJsovMly 24. У највећем броју повеља и писама нормализовано је обележавање гласовне групе %ње& помоћу графемске групе nE. Наводи се по један при- мер из сваке повеље: nEmq ЈЛ 1394–1395: 28, /oupanEvci ЈЛ 1398: 30, gonEnJ] ЈП 1400: 4, nEgwvM СХ 1392–1402: 11, gornE ЈХ 1394–1402: 37, vanE ЈД 1397–1402: 13, nEino СЈ 1404–1405: 12, nEgova СД 1405: 11, naibli/nEmq MД 1405: 9, МХ 1406: wkol'nE 26, sqjdinEnJe СЛa 1407: 1, isplqnEnJ} СЛб 1407: 20/21, СХ 1406–1407: oustamenEnJi 20, poustinE ГП 1403–1408: 19, nE/e ЂП 1410: 6, neveþ;þ(e)r'nEmq СХ 1411: 6/7, donEli/e СМ 1413: 18/19, izmynEnJe СЛ 1414–1415: 13, nEgovþoþ И 1402–1422: 18, naibli/nEþmþ%q& ЂД 1428: 12, togþdþa[nE ЂП 1427–1429: 13, prymynEnJa ЂР 1428–1429: 2/3, ponE/e ЂР 1430: 1, ЂЛ 1429–1439: 1, s(ve)txInE РВ 1432: 6, nEgove ЂД1 1445: 30x2, outysknEnJi ЂЛ 1452: 39/40, nEgova ЂВ 1456: 17, nEgovM ЛР 1457: 2, nEmþMþ Л2 1457: 13, nEga ЛД 1457: 15. Примери у којима се ова гласовна група пише помоћу графеме n иза које долази традиционално графема y написана на етимолошком месту не сматрају се колебањем норме: kneginy ЈЛ 1398: 9, poslyþdþnyi[eE СЛa 1407: 7, poslyþdþnyi[iþhþ%q& СЛб 1407: 7, n(Q)n][nyi ЂЛ 1452: 6. Колебање се огледа у писању графемске групе ne у овој функцији, а забележено је у мањем броју повеља и писама: ЈП 1395: strq/ine 12, gonenJa 45, али и neve;er'nEmq 4, dobranE 17. 110 Владимир Поломац ■ Н 1396: neinyþhþ%q& 34, али и nEinyþhþ%q& 37, nEine 43. СВ 1417: vlaþdþ%Q&;ne 17, али и dalnE 35. ЂР 1429–1430 (према издању): pone/e 2, али и togda[nEe 20. ЂВ 1432: pone/e 1, али и nEgovM 19/20. РК 1433: pone/e 12, али и {sx}tysknEnJe 29/30, togþdþa[nEe 50. Г 1457: nei 1, али и nEga 2. С2 1457: nemMi 16, али и /MnEÐvik} 10, /MnEviþkþ(q) 14, nEmM 14, nE{govq} 14, /MnEvik} 15. Само у једном примеру из СЛ 1427 потврђена је графемска група nj: ponj/e 2, поред vqzakonEno 14, zimnEga 24. Изоловано у односу на остале документе стоји кратко писмо МД 1392, у коме је забележен само један пример са гласовном групом %ње& обележеном графемском групом ne: knegine 1. 3.3.3. Обележавање %љу& и %њу&. – У највећем броју повеља и писа- ма нормализовано је обележавање гласовне групе %љу& помоћу графемске групе l}. Наводи се по један пример за сваки документ: l}bite ЈП 1395: 2, vqzl}blEni ЈЛ 1394–1395: 7, l}bimo Н 1396: 103, sqbl}denJjmq ЈЛ 1398: 4, h(ri)þsþ(t)ol}bivQE ЈП 1400: 19, mol} СХ 1392– 1402: 30, l}þdþJe ЈХ 1394–1402: 32, vqzl}bihq ЈД 1397–1402: 1, roditel} СЈ 1404–1405: 18, ;l(ovy)kol}bJM СД 1405: 1, koupl} MД 1405: 26, l}di СТ 1406: 4, neþdþ%e&l} МХ 1406: 9, g(lago)l} СЛa 1407: 11, gradobl}denJa СЛб 1407: 53, zlol}tnQih СХ 1406–1407: 6, hr(i)þsþtol}bivQihq ГП 1403– 1408: 17, prydatel} СХ 1411: 48, kogo l}bw СМ 1413: 31, m(o)l} СЛ 1414– 1415: 18, bl(a)godytel} СВ 1417: 8, hr(i)þsþtol}biviþhþ(q) ЂП 1419: 27/28, l}bovJ} И 1402–1422: 4, l}bwþvþno ЂД 1424: 2, ;to l}bo СЛ 1427: 46, l}bve ЂД 1428: 6/7, ЂВ 1427–1428: sqdrq/itel} 8, l}þdiþ ЂП 1427–1429: 18, hrJsovMl} ЂР 1428–1429: 32, ;to l}bo ЂЕ 1429: 23, zeml} ЂР 1429– 1430 (према издању): 12, koþgþ(o) l}bo ЂР 1430: 25, h(ri)þsþ(t)ol}bivQi ЂВ 1432: 7, l}bovJ} РВ 1432: 7, bl}da РК 1433: 27, hrJsovol} ЂЛ 1429–1439: 41, ;l(ovy)kol}bJ} ЂД1 1445: 1, l}bve ЂД2 1445: 7, Mziml} ЂЛ 1452: 43, l}bi/ne Х1 1454: 19, pol}bi[e Х2 1454: 4, zeml} ЛР 1457: 7. Само у МД 1392 забележен је један пример у коме се ова гласовна група обележава графемском групом lM: WkMplM 3 (али и WkMpl} 4x2). Примери hrJsovMlM ЂП 1427–1429: 17, hrJswvMlou РК 1430–1431: 20 и hrisovolM Х2 1454: 14 могу се читати двојако у складу са двоструким фоне- тизмом овога грецизма у стсрп. језику (уп. овде т. 3.3.1). Гласовна група %њу& доследно се обележава помоћу графемске гру- пе n}. Наводи се по један пример из сваке повеље: g(o)þsþ(pod)n} ЈП 1395: 8, kon}he ЈХ 1394–1402: 45, kon} СД 1405: 16, MД 1405: 14, ЂД 1428: 16, ЂД1 1445: 15, vi[n}} СХ 1411: 1, kon}[a ЂР 1428–1429: 32, ЂВ 1456: 7, gorn} ЂР 1430: 19, cre[n} Х1 1454: 7. 3.3.4. Обележавање /љ/ и /њ/ у осталим позицијама. – Гласовна гру- па %љи& – као што је и очекивано – обележава се помоћу графемске гру- 111 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ пе коју чине графема l и нека од графема за вокал /и/: најчешће i, за шта нема потребе наводити посебне примере, а ретко и Q, J или Ji. Примери за графемску групу lQ налазе се само у СД 1405: srqblQ 10, roditelQ 29. Изузев примера dragoslalIk] СХ 1392–1402: 10 и zemlJ MД 1405: 33, пи- сање J у позицији иза l мотивисано је потребом да се означи тзв. редукова- но /и/, а не умекшаност претходног консонанта: dylatelJj ЈП 1395: 1, kralJe СЈ 1404–1405: 25, ou;itelJE СВ 1417: 5, pri]telJj ЂД 1428: 5, roditelJeþmþ(q) ЂЕ 1429: 3, prJatelJj ЂД1 1445: 5, pri]telJe ЂД2 1445: 3, stroitelJe ЂЛ 1452: 26, итд. У два примера из ЂЛ 1452 налази се у вези са l диграф Ji: dobrodytelJi: 26, 41. Двојако читање могуће је у облицима hrJsovMli ЈП 1395: 61, 63, hriswvMli ЈП 1400: 23, hriswvMli 25, hrisovoli ЈД 1397–1402: 60. Поред очекиваног обележавања помоћу графемске групе ni (за шта нема потребе наводити примерe), гласовна група %њи& обележава се у изо- лованим примерима и помоћу графемских група nQ, nQi и nJi: nQþhþ(q) СД 1405: 37, tamo[nJiþhþ(q) ЂР 1430: 6/7, vqnoutrqnQi СХ 1406–1407: 4. Нису забележенe сигурне потврде за гласовну групу %љо&. Примери hrisovMlomq ЈП 1395: 47 и hriswvMlom ЈП 1400: 6 могу се читати двојако. Гласовна група %њо& обележена је – као што је и очекивано – помоћу графемских група no и nw: n(Q)n][noi СЛa 1407: 3, n(Q)n][noi СЛб 1407: 4, gornoi ЂР 1428–1429: 29; kneginwþmþ(q) СХ 1392–1402: 7, knegJnwþmþ%q& СХ 1392–1402: 13/14. Консонант /љ/ у позицији испред другог консонанта обележен је нај- чешће помоћу l, а ређе и помоћу l'. Наводи се по један пример из сва- ког документа за оба правописна манира: (а) dobrodytelmi ЈП 1395: 2, volni Н 1396: 65, 71, 101, daln]ago СЈ 1404–1405: 27, svyþdþ%y&telstvo СД 1405: 4, d{a}ln{i} СХ 1406–1407: 34, ob{e/itelstvou ГП 1403–1408: 19, ЂП 1419: 30, dovolno СВ 1417: 13, РК 1433: 39, dobrodytelmi ЂР 1430: 2, prJatelstva ЂД2 1445: 7/8; (б) svyþdþ%y&tel'stva Н 1396: 104, И 1402–1422: 20, s(ve)titel'stva ЈП 1400: 18, dobrodytel'mi СХ 1411: 3/4, bl(a)godytel's{t}vJi СМ 1413: 20, izbavitel'nici СВ 1417: 17, svyþdþ%y&tel'stvo РВ 1432: 1, prJatel'stva ЂД1 1445: 7. Изузимајући примере roditel' mi СХ 1406–1407: 24 и roditel mi ЂР 1428–1429: 24, у којима се консонант /љ/ заправо налази испред консо- нанта у медијалном положају, будући да се пише (и изговара) спојено са заменичком енклитиком, у осталим случајевима на крају речи најчешће се налази lq. Наводи се по један пример из сваког документа65: izbavitelq ЈП 1395: 9, roditelq ЈД 1397–1402: 54, srqblq СД 1405: 10, ЂД1 1445: 11 (ген. мн.), sxdrx/itelq СТ 1406: 29, sqdrq/itelq СЛб 1407: 69, СЛ 1414– 1415: 18, poustinno/itelq ГП 1403–1408: 26, vsedrq/itelq СМ 1413: 2, ЂВ 1427–1428: 2, ЂР 1429–1430 (према издању): 1/2, sxdrx/atelq СВ 1417: 40, W%q&mqstitelq ЂП 1419: 34, vxsedrq/itelq СЛ 1427: 2, ЂЛ 1429–1439: 1, 65 Примери hriswvMlq ЈП 1400: 12, hrJsovoulq МХ 1406: 45, hrisovoulq СХ 1411: 49 и hrJsovMlq ЂЛ 1452: 93 могу се читати двојако. 112 Владимир Поломац ■ vsedrx/itelq ЂП 1427–1429: 1/2, kraalq ЂР 1428–1429: 24, stroitelq РК 1433: 41, 43, radosalq Х1 1454: 6. Само у једном примеру бележи се и lx: prJ]telxÐ С2 1457: 3 (ген. мн.). Консонант /њ/ испред другог консонанта обележава се помоћу графе- ме n, а у позицији на крају речи редовно помоћу графемске комбинације nq: l}bostinþsþkQ ЈХ 1394–1402: 32, lipl]nski ЈХ 1394–1402: 46 (уп. Младе- новић 2007: 169, 172), nq МД 1392: 3, kMkanq СХ 1392–1402: 18, bikinq СТ 1406: 12 (уп. Младеновић 2007: 355), wgnq ЂЛ 1452: 91. 3.4. Обележавање гласа џ. – Глас џ66 – забележен само у лексеми сведоџба – обележен је на два начина: (а) помоћу графеме ;: СД 1405: svydo;bou 11, MД 1405: svydo;bou 10, ЂД1 1445: svydo;bM 11, и (б) помоћу гра- феме /: ЂД 1428: svydoþ/þbM 12. Оба правописна манира позната су нашој средњовековној писмености (уп. Младеновић 1965: 154–155, 1980: 57). 3.5. Обележавање групе %шт&. – Гласовна група %шт& обележава се до- следно помоћу лигатуре {, те стога нема потребе наводити примере. Пра- вописни проблем може представљати традиционално обележавање ове гласовне групе добијене у процесу деафрикатизације од (-)чт- (< (-)чьт-) након губљења полугласника у слабом положају. Традиционално писање среће се у заменицама што (у мањем броју докумената), што љубо (доследно) и ништоже (само у једном примеру): (а) ;to ЈХ 1394–1402: 24 (уп. Младеновић 2007: 169), СЛа 1407: 72, СЛб 1407: 71, СХ 1406–1407: 8, 9, 12 (уп. Младеновић 2007: 187), ГП 1403– 1408: 22, СВ 1417: 9, 42 (уп. Младеновић 2007: 375), ЂВ 1432: 32, ;tw ЂП 1419: 32, (б) ;to l}bo СЛ 1427: 46, ЂП 1427–1429: 30, ЂЕ 1429: 23, ЂЛ 1452: 87, l}bo ;to ЂВ 1427–1428: 27, (в) ni;to/e ЈХ 1394–1402: 20. Доследно се пишу на традиционални начин придеви многопоштен и поштен: mnoþgþ(o)poþ;þteniþmþ(q) ЂД 1424: 1, po;tenni ЂД 1428: 4, ЂД 1428: 45, Л1 1457: 9, po;tenJi ЂР 1428–1429: 13, ЂР 1429–1430 (према издању): 13, ЂВ 1432: 16, ЂД1 1445: 4, ЂД2 1445: 2, po;tennQi ЂР 1430: 11/12, po;tenniþhþ Л1 1457: 3, po;tennoga Л1 1457: 5, po;tenoga Л1 1457: 9, po;tennoga Л1 1457: 12, po;tenniþhþ(q) С1 1457: 3, po;ten'noga С1 1457: 5, 9, po;teþnþni С1 1457: 9, Л2 1457: 9, 13, 15, po;ten'noga С1 1457: 12/13, poþ;þteniþhþ%q& Л2 1457: 3/44, poþ;þtenoga Л2 1457: 20, po;teneþhþ%q& С2 1457: 3, po;tenoga С2 1457: 21, po;teni С2 1457: 9, 15, 17, po;tenoi ЛД 1457: 1споља. 3.6. Употреба графема K, P, T и V. – У складу са нормом ресавског пра- вописа у повељама и писмима Српске деспотовине очекује се доследније писање графема K, P, T и V у позајмљеницама из грчког језика (уп. Јерко- вић 1983: 27). Графема K пише се доследно у очекиваним позицијама: maKimq Н 1396: 107, И 1402–1422: 55, doKomou ЈЛ 1398: 9, jVpraKJa СЈ 1404–1405: 10, aleKa ЂП 1410: 18, Х1 1454: 17, outaKa СЛ 1427: 18, outaKano ЂР 1429–1430 (према издању): 26, outaKaþhþ%q& РК 1430–1431:12, MtaKa РК 1433: 39 (τάξις, 66 О питању фонолошког статуса овога гласа в. у одељку III.1, т. 2.2.2. 113 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ уп. Поломац 2007: 68), dJataK ЂР 1428–1429: 21, jKodou ЂЛ 1429–1439: 34, eKwþdþ%q& РК 1433: 38, У испитиваним повељама и писмима нису забележени примери у којима би се могла очекивати употреба графеме P, те је у складу са овим очекивано њено одсуство. Графема T доследно се бележи на очекиваном месту у следећим ка- тегоријама: (а) именица Атон и придев атонски: aTonscy ЈП 1395: 8, aTon'skago ЈЛ 1398: 7, 25, aTon'skQ ЈЛ 1398: 28, aTwþnþscyi СХ 1392–1402: 16, aTona СЈ 1404–1405: 12, ГП 1403–1408: 11, И 1402–1422: 6, СЛ 1427: 10, aTonscyi СЛa 1407: 38, СХ 1411: 12, aTwnskago СЛa 1407: 43, aTwnskQE СЛa 1407: 48/49, 58, СЛб 1407: 51, 59, aTwnscyi СЛб 1407: 41, aTwnskagþoþ СЛб 1407: 46, aTwn'scyi СХ 1406–1407: 4, 30, aTonoþmþ(q) ЂП 1410: 2, aTwna СЛ 1414–1415: 9, РК 1430–1431: 4, ЂЛ 1429–1439: 21, aTon'scyi СВ 1417: 17, aTwna ЂП 1419: 14, aToscyi ЂВ 1427–1428: 13, ЂЛ 1452: aTwn'scyi 37. (б) лична имена Агатон, Атанасије, Доситеј, Доротеј, Јефтимије, Матеј, Теодосије, Теодор, Теодул, Теофил и Тома: agaTwnq Н 1396: 107, aTanasi] ЈЛ 1394–1395: 14, 23, СЛб 1407: 46, 51, aTanasiE ЈЛ 1394–1395: 27, aTanasJa ЈЛ 1398: 7, 12, 25, СЛa 1407: 39, 43, 49, СЛб 1407: 41, СЛ 1427: 10, ЂЛ 1429–1439: 21, ЂЛ 1452: 38, aTanasJj ЈЛ 1398: 28, aTanasJE И 1402–1422: 25/26, 30, dosiTei Н 1396: 112, И 1402–1422: 31, doroTei СЛ 1427: 11, ЂЛ 1429–1439: 33, jVTimJe Н 1396: 112, matTei Н 1396: 107, matTea И 1402–1422: 14, maTei ЂП 1427–1429: 12, Tewþdþ%w&siE Н 1396: 112, TewdosJe ЈХ 1394–1402: 9, TewþdþosJj ЈХ 1394–1402: 10, 15, Tewþdþ%w&rq СХ 1406–1407:22, Tewþdþ%w&rq И 1402–1422: 24, Х2 1454: 6, Tewþdþ%o&rM Х1 1454: 23, Tewdoulq Н 1396: 112, Tewdoulou ГП 1403– 1408: 27, TewdMly ЂП 1410: 17, Tewdoulx И 1402–1422: 31, Tewfila ЛР 1457: 11, Tomina ЛР 1457: 11. (в) именица логотет: logoTetq ЈП 1395: 35, ЂД2 1445: 21, logoTeþtþ(q) СД 1405: 46, lwgoTetq ЂД 1428: 54, logwTetq ЂД1 1445: 43, logþoþTeþt ЛР 1457: 16. (г) именица анатема: anaTema ЈП 1395: 7, ЈП 1400: 30. Колебање је забележено само у једном примеру у имену Теофан: tewfanq ЈЛ 1394–1395: 9 према Tewfanq Н 1396: 111, СЛ 1414–1415: 10, И 1402–1422: 30/31, ЂЛ 1429–1439: 22, Tewfaþnþ(q) СЛ 1427: 10, Teofanq РВ 1432: 5. Према очекиваним примерима из СВ 1417 (vatopedou 17, vatopedM 37) и РВ 1432 ( vatoped'skQE 4), стоје примери у ЂВ 1427–1428 (vaTopedq 13, vaTopedM 25) и ЂВ 1432 (vaTopeþdþskomM 19, vaToped'skQE 24, vaToped'skomM 27), у којима писање графеме T нема етимолошког оправдања (грч. Βατοπεδίον, уп. Vasmer 1944: 28). 114 Владимир Поломац ■ Графема V се – поред обележавања вокала /и/ (в. овде у т. 2.3.3) и кон- сонанта /ј/ (в. овде у т. 3.1.7) – употребљава и у функцији обележавања консонанта /в/. Доследно се налази ижица у овој вредности у следећим категоријама: (a) у личним именима Јевгенија/Јевђенија, Јевпраксија и Јевтимије: jVgenJa ЈП 1395: 6, 39, jVþgþeni] ЈЛ 1394–1395: 5, jVþgþ(e)nJa Н 1396: 25, 33, 41, 43, 46, 53, 63, 87, 100, 102, ЈЛ 1398: 6, jVgeni Н 1396: 27, jVþgþenJi Н 1396: 29, 31, 36, 49, 71, 73, 82, jVþgþenJe Н 1396: 38, 48, 54, 55, 72, 97, jVþgþ(e)nJwþmþ%q& Н 1396: 118, jVþgþ(e)nJi ЈЛ 1398: 9, jVg(e)nJa ЈЛ 1398: 24, jVþgþ(e)nJj ЈЛ 1398: 32, jVgenJj ЈП 1400: 19, jVþgþ(E)nJa ЈХ 1394–1402: 6, ЈД 1397–1402: jVgeni] ЈД 1397–1402: 32, jVgEnJa СЈ 1404–1405: 6, jVgEnJwmq СЈ 1404–1405: 14, jVpraKJa СЈ 1404–1405: 10, jVTimJe Н 1396: 112. (б) у именицaма тетрјеванђељ, јеванђелист и придеву јеванђелски: tetrqjV(an)þgþ(e)lq Х2 1454: 11, jV(an)þgþ(e)liste ЂР 1430: 30, jV(an)þgþ(e)lqskQiþhþ%q& ЈП 1395: 1, eV(an)þgþ(e)lskQE СЛa 1407: 13, eV(an)g(e)lskQe СЛб 1407: 15, jV(an)þgþelskQþhþ%q& СХ 1411: 1, JjV(an)þgþ(e)l'skQE ЂЛ 1452: 14/15. Колебање се среће у следећим категоријама: (а) у именици светопављани (од грч. Παῦλος) у ЂР 1430: s(ve)topaVl]noþmþ(q) 6 према s(to)pavl]nwþmþ(q) 20 и s(ve)topavl]ne 21, док се у личним именима Павл(е) и Пављец редовно среће гра- фема v: pavlM Н 1396: 80, pavla ГП 1403–1408: 11, 16, 19, 23, ЂП 1410: 1, 7, 14, СВ 1417: 25, ЂП 1419: 14, 17, 32, ЂР 1429–1430: 18, pavlq Н 1396: 106, ГП 1403–1408: 26, ЂП 1419: 35, pavqlq И 1402–1422: 27, pavlEcx ЈХ 1394–1402 46. (б) у именици лавра (грч. λαύρα) у ЂЛ 1429–1439: laVri 20 према lavri 24, 28, 32, 41, док је у осталим повељама редовно писање без ижице. (в) у именици август (грч. αὔγουστος): avgousta ЈЛ 1398: 30, avgMsta С1 1457: 17 (уп. и лично име avgMsti]nq ЈХ 1394–1402: 46) према aVgMsta Л1 1457: 16. 115 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ II.2. ПРАВОПИС 1. Обележавање слабог полугласника 1.1. Финални положај. – У складу са правописном традицијом (уп. само Ивић–Јерковић 2008а: 435–437, 2008б: 667–668), полугласни- чки знак – у функцији обележавања краја речи – редовно се пише на ме- сту некадашњег слабог полугласника у финалном положају у свим до- кументима. Посебно питање представља одсуство полугласничког знака испред енклитика, везника или речци (в. овде, т. 1.1.3). Многобројни при- мери са надредним консонантом у финалном положају сматрају се неу- тралним у погледу ове правописне црте. 1.1.1. Употреба графеме x. – У највећем броју докумената (укупно тридесет и два) среће се искључиво графема q у финалном положају (примере нема потребе посебно наводити). Међу документима са овим типом правописа налазе се они који иначе не познају графему x (МД 1392, ЈП 1395, ЈЛ 1394–1395, Н 1396, СЈ 1404–1405, МХ 1406, СЛa 1407, СЛб 1407, СХ 1406–1407, ЂП 1410, СХ 1411, СЛ 1414–1415, Х2 1454 и ЛД 1457 (в. одељак II.1, т. 2.6.1), али и они документи у којима је графема x присутна у другим функцијама (ЈЛ 1398, ЈД 1397–1402, ГП 1403–1408, ЂР 1428–1429, ЂЕ 1429, ЂР 1429–1430 (према издању), ЂР 1430, РК 1430–1431, ЂВ 1432, РК 1433, ЂЛ 1429–1439, ЂЛ 1452, ЂВ 1456, Х1 1454, Л1 1457, С1 1457, ЛР 1457 и ЛР 1457) (в. одељак II.1, т. 2.6.1. и 2.7). У мањем броју докумената (укупно деветнаест, не рачунајући СЛ 1427 где се графема x јавља само у једном примеру у потпису: stefanx 53, уп. Младеновић 2007/2008: 79) – поред танког јера – употребљава се у овој функцији и графема x67. Наводи се целокупан инвентар примера: ЈП 1400: b(og)x 27 (не наводи се у Младеновић 2007/2008: 80). СХ 1392–1402: prywþsþ(ve){ennJiþmxþ 14, iþmxþ 23 (не наводи се у Младеновић 2007/2008: 77; у оба примерa графема x je написана надредно у лигатурном споју са графемом m). ЈХ 1394–1402: golqklasx 41, bo/ikx dobrenovikþxþ 42, potokx 44, delx 45, nikodimx 46, dese;arx 46x2, pavlEcx 46, desetxkx 47 (уп. и Младеновић 2007/2008: 77); примере le[evx bratx 41 и kikikx bogþdþanx 41 (Младеновић 2007/2008: 77) треба исправити у le[evx bratq 41 и kikikx bogdanq 41; овим примерима треба додати и vlkomx 7, 67 Графема x у овој функцији употребљава се и у двема повељама кнеза Лазара: у повељи којом прилаже цркву у Хвосну (између 1380. и 1381. године) (око 23% од укупног броја примера) и у повељи о судском спору властелина Црепа (крај XIV века) (око 11% од укупног броја примера) (уп. Поломац 2008: 161, 167). О писању ове графеме у финалној позицији уп. и у Novaković 1878, као и у Сказанију о писменех Константина Констенечког (превод Г. Јовановић): „x је завршно слово, рецимо petrx, paulx, mou/x, }ix. Природа му је да раздваја како се не би сливало садашње с долазећим [дата реч с наредном], него да се реч ошрто одсеца“ (Повест 1989: 29). 116 Владимир Поломац ■ cr(q)kvamx 13, sMlJarx 32, wpor'cx 40 који се не наводе у Младеновић 2007/2008: 77. СД 1405: azx 3, volqnx 12, imx 25, inx 36, d(q)nx 44 (уп. и Младеновић 2007/2008: 78). ГД 1405: grqgMrx 1. СТ 1406: robx 22 (не наводи се у Младеновић 2007/2008: 80). СМ 1413: Sihx 20, izvolitx 30, s{Vm}ewnx 37 (уп. Младеновић 2007/2008: 81); треба додати и st{ef}aanx 9, m(i)l(o)þsþtx 14, vratx 17 (ген. мн.) (не наводе се у Младеновић 2007/2008: 81). СВ 1417: moimx 7, g(ospodi)nx 7, ;estx 11, nedostoinx 13/14, bydahx 16, inþoþkohx 20/21, danJilx 21, [estxdesetx 23, 30, lytyhx 26, {i}splxnivx 28, dvorx 29, semx 29, povelynJemx 37/38, moemx 39, bl(a)govolitx 39, sxroþdþnikx 40, prokletx 42, s(ve)tJihx 44, W%q&cx 44, Mgodiv[Jihx 45, amJnx 45 (уп. Младеновић 2007/2008: 81); овде треба додати и vqsa;qskQihx 8, propovydMetx 10, slavitx 11, M;itx 11, pogoubQtx 15, Iwakimx 20, l}bovx 21, potrMdivx 29, ws(ve){aetx 36, potvrx/þdþaetx 38, b(og)x 40 (не наводе се у Младеновић 2007/2008: 81); пример prihode{Jihx 26 (Младеновић 2007/2008: 81) прочитали смо као prihode{Jihq 26. ЂП 1419: licyhx 6. И 1402–1422: proigoumenx 23, trapezarx 28, romilx 29 (уп. Младеновић 2007/2008: 80); овоме треба додати и dylwmx 3, starJihx 7, byhx 10, nihx 13, trJemx 19, Iakwvx 27, harJtwnx 28, Tewdoulx 29 (примери се не наводе у Младеновић 2007/2008: 80); пример Tewdwrx 24 (Младеновић 2007/2008: 81) прочитали смо као Tewþdþ%w&rq 24. ЂД 1424: nikanxdrx 4. ЂВ 1427–1428: namx 6, zapisalx 15. ЂД 1428: zapisalx 6, sasinx 15, kMpilx 16, dMbrov;aninx 17, 22, 25, 35, 41, sto]lx 18, dalx 22x2, vsakx 29, kMnsMlx 35, hotelx 35, inx 38, svoimx 40, ;imx 41, 42, krivx 41, 42, [estx 43, imx 45, 46, Mtvrx/þdþaEtx 47, prybiva}tx 47, sinovomx 48, istinitwmx 49, ;elnikx 53/54, radi;x 54, protovestJ]rx 54, bogdanx 54. ЂП 1427–1429: bMþdþ%M&tx 23, sxpxrnikx 33. РВ 1432: selx 12. ЂД1 1445: tyhx 6, azx 41. ЂД2 1445: napredx 15. Г 1457: grxgwvx 2, litrx 3 С2 1457: listx 1, g(ospodi)nx 2, prJ]telx 3, kovx 4, devetx litrx 5x2, litrx 11, petx 12, petq deþsþ(e)tx 13, izneslx 21, d(q)nx 23. Изложена грађа омогућава извођење следећих закључака: (а) у по- вељама и писмима Српске деспотовине некадашњи слаби полугласник у финалном положају обележава се помоћу танког и дебелог јера, при чему се танко јер као искључиви знак среће у највећем броју докумената; (б) у оним повељама и писмима у којима се среће колебање број примера са дебелим јером најчешће је минималан: од једног (ЈП 1400, ГД 1405, СТ 117 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 1406, ЂП 1419, ЂД 1424, РВ 1432, ЂД2 1445) или два (СХ 1392–1402, ЂВ 1427–1428, ЂП 1427–1429, ЂД1 1445, Г 1457) до пет (СД 1405) или шест примера (СМ 1413); нешто већи број примера среће се у ЈХ 1394–1402 (око 18% од укупног броја примера), И 1402–1422 (око 15% од укупног броја примера), док у СВ 1417 и С2 1457 примери са дебелим јером не- знатно претежу; (в) у двема повељама (СХ 1392–1402 и ЂП 1419) графе- ма x налази се само у овој функцији. 1.1.2. Употреба пајерка. – У мањем броју повеља и писама (укупно једанаест) у изолованим случајевима на месту некадашњег слабог полу- гласника у финалној позицији написан је пајерак. Изузимајући примере mqstnik' ЈП 1400: 11 и monastQr' ЂЛ 1429–1439: 37 који се налазе на крају реда, у свим осталим случајевима пајерак се пише на крају речи испред енклитика, везника или партикула, што начелно не одступа од ситуације у повељама и писмима XII–XIV века (уп. Ивић–Јерковић 2008а: 435, Поломац 2006: 53–54): ЈП 1395: bratom' mM 7, ЈЛ 1398: krasouEt' se 4, ЈД 1397–1402: viþdþ%i&t' se 10, isplqn]}t' se 29, p(o)molih' se 45, СЈ 1404–1405: maikom' mi 13, СХ 1406–1407: htitor' /e 4, roditel' mi 24, ih' /e 29, СХ 1411: vqdvara}t' se 6, da ih' sqmq vol'nq 26, pridet' mi 27, potq{it' se 43, СМ 1413: izvolit' se 19, Sxtvorih' /e 25, pet' /e 26, da im' E 26, СВ 1417: poEt' se 10, wbry{et' se 27, СЛ 1427: gospwþdþstvom' mi 26/27. 1.1.3. Одсуство полугласничког знака. – У истим категоријама у који- ма се употребљава пајерак срећу се у знатно већем броју докумената (укупно двадесет девет) и многобројнији примери у којима полугласни- чки знак изостаје. Само илустрације ради наводи се мањи део грађе тако да буду заступљене све категорије примера: МД 1392: marin mi 2, ЈП 1395: brat mM 39, isplqniv se 63, ЈЛ 1394–1395: poklonet se 2, w„ na[ih /e 18, итд., Н 1396: bratom mou 21, stefan 22 (крај реда), da im se 52, 56, 58, 91, brat mM 68, g(o)þsþ(podi)nom nQ 84, ЈЛ 1398: oukrypl]Et se 4, ЈП 1400: hriswvMlom 6 (крај реда), isplqniv se 25, isplxnit se 28, СХ 1392–1402: pwklonet se 2, ЈХ 1394–1402: poklonet se 2, итд., СД 1405: im sM 5, im se 9, 24, oukraden mi 16, ГД 1405: oukraden mi 13/14, im se oukrade 21, СТ 1406: nih /e 7, итд., МХ 1406: izliva}t se 22, СЛa 1407: molim /e 42, wbryt[im se 61, итд., СЛб 1407: wv /e 11, wbryt[im se 61/62, итд., СХ 1406–1407: hodataistvom /e 1, s(ve)tQih mi 1/2, tqmnQih bw 9, vyn;ah se 19, итд., ГП 1403–1408: wbry{et se 21/22, ЂП 1410: potq{it se 13, СЛ 1414–1415: c(a)rþsþtvom mi 11þ12, im /e 13, 14, СВ 1417: wbry{et li 28, ЂП 1419: m(o)lim se 7, prinosim ti 12, maikom mi 20, итд., СЛ 1427: bouþdþ%ou&{em /e 47, итд., ЂД 1428: im se 24x2, ЂП 1427–1429: im se 13, sim /e 17, ЂР 1428–1429: roditel mi 24, итд., ЂР 1429–1430: vqvyrennago nam 5, РК 1433: potrMdih se 10, molim /e 12, итд., ЂЛ 1429–1439: nasla/da}t se 7, roditel mi 25, 42, ЂЛ 1452: wv /e 10, pri;tet se 90, итд. 118 Владимир Поломац ■ Осим у овим категоријама знак изостаје и у изолованим случајевима и у другим категоријама: nadq selom temq ЂП 1410: 3 (повеља представља неуредно исписан препис или концепт) и amin ЂР 1430: 33 (сложена лигатура). Одсуство писања полугласничког знака у горенаведеним примерима начелно не одступа од правописне праксе у средњовековним повељама и писмима XII–XIV века, а упућује на то да средњовековни писари „нису осећали правописне границе тамо где их поставља данашњи правопис” (Ивић–Јерковић 2008а: 435). 1.2. Медијални положај 1.2.1. Писање полугласничког знака у предлозима. – Ова правописна појава разматра се овде будући да су се предлози често писали спојено са речима са којима иначе чине акценатску целину. Писање полугласничког знака у позицијама где се изговор чувао (код предлога вь, кь, сь) било у духу српскословенског или српског народног језика обрађено је у одељку II.1, т. 2.6. Овде се разматрају само примери у којима одсуство полугласничког знака сведочи о слабом изговору полугласника. Полугласнички знак у предлогу вь веома ретко изостаје у српској средњовековној писмености (уп. Ивић–Јерковић 2008а: 437–444). Примери нису забележени ни у повељама ни у писмима Српске деспотовине. У предлогу кь полугласнички знак испуштен је у следећим примерима: ЈЛ 1398: k star';} 21, ЈХ 1394–1402: k cernicy 34, k bMdrigwþmþ(q) 36, k livadi} 43, ГД 1405: k naþmþ(q) 3, ГП 1403–1408: k tom 15, ЂД 1424: k vaþmþ(q) 4, ЂД 1428: k g(o)þsþpoþdþstvM 4, 7, 49, k naþmþ%q& 5, ЂР 1428–1429: k trqgM 33, ЂЕ 1429: k gospoþdþstvou 7, РК 1430–1431: k namq 2, ЂД1 1445: k namq 5, ЛД 1457: k ovoi 7. Ипак, у знатно већем броју примера овај се предлог налази написан са полугласничким знаком (обележава изговорни полугласник), најчешће танким јером (примере нема потребе посебно наводити), али и са дебелим јером и пајерком (в. одељак II.1, т. 2.6). Највећи број примера са испуштеним полугласничким знаком налази се у предлогу сь: ЈП 1395: s meg]mi 11x2, 12x2, 13x2, 14x2, 15, 16, s metohomq 11x2, 12x2, 13x2, 14x2, 15x2, 16, s metoþhþ%o&mq 13, s megami 15, итд. (укупно 36 примера), СХ 1392–1402: s bl(a)go;(q)þsþtivw} 6, s mitroþpþ(o)lJti 14, s cr(q)kvwmþqþ 17, ЈХ 1394–1402: s livo;eþmþ(q) 33, СД 1405: s trqgwþmþ(q) 19, 23, s tMgEmq 19, s imaniEþmþ(q) 41, ГД 1405: s trqgwþmþ(q) 17, s tougimq 17, s trqgomq 20, ГП 1403–1408: s meg]mi 14x2, s pravinami 14, ЂП 1419: s kolwþmþ(q) 18, 22, s meg]mi 18, 19, 22, s pravinami 18, СЛ 1427: s carinomq 21, s voEvodomq 28, s nimi 30, s kolivomq 34, 37, s prilivkomq 34, 37, s sqbornomq trapezomq 34, 36/37, ЂД 1428: s trqgwþmþ(q) 19, s tMgEþmþ(q) 19, s trqgoþmþ(q) 23, ЂР 1428–1429: s ;iþmþ(q) 34, РВ 1432: s {...}mq OpravdanJemq 13, РК 1433: s igMmenwþmþ%q& 18, s po;qstJ} 48, ЂД1 1445: s trqgomq 17, 119 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 20, s tougimq 17, ЂЛ 1452: s trapezoþmþ%q& 65, s prilevkwþmþ%q& 66, 70, 73, s trapezwþmþ(q) 70, 73, s panag}rwþmþ%q& 77, Х2 1454: s otrokoþmþ(q) 3, Х2 1454: s igMmenomq 5, Х2 1454: s igMmenoþmþ(q) 6. Посебно се издавајају примери у којима је у писању обележе- на асимилација по звучности: Н 1396: z g(o)þsþpodinoþmþ%q& 36x2, СД 1405: z doubrov;anQ 13, z dMbrovnikwþmþ(q) 40, СТ 1406: z dMhwvci 12, ЂП 1419: z g(o)þsþpogwþmþ(q) 20, z g(o)þsþ(podi)nomq 21, И 1402–1422: z bratJwþmþ(q) 11/12, СЛ 1427: z gospwþdþstvom' mi 26/27, ЂД 1428: z dMbrov;ani 13, z dMbrovnikoþmþ(q) 43, ЂД1 1445: z dMbrovnikwþmþ%q& 35, ЂЛ 1452: z dohod'ci 45, z dohoþdþci 51. Ипак, и код овога предлога преовлађују примери са полугласничким знаком (обележава изговорни полугласник), најчешће танким јером (нема потребе наводити посебне примере), али и дебелим јером и пајерком (в. одељак II.1, т. 2.6). У највећем броју примера писање полугласничког знака у предлогу от и од изостаје услед скраћивања (над омегом су надметнути t или d, примере в. у одељку II.1, т. 2.5.3). Забележенo је неколико примера у којима писање надредног d над омегом не упућује на скраћивање: w„q ЈХ 1394–1402: 35, СХ 1411: 23, ЂД 1428: 4, Г 1457: 1, 2, 3. У малобројним примерима са t и d у сукцесији налази се само један пример са написаним танким јером: wdq ЂД1 1445: 11, према wd ЈЛ 1394–1395: 15, СД 1405: 12, ЂД 1428: 12, od ЂР 1430: 15. Са надредним d најчешће се пишу и предлози над, под и пред. Међу изолованим примерима са графемом d написаном у врсти налазе се примери са написаним танким јером, као и један пример са испуштеним полугласничким знаком: prydq tobo} ЈЛ 1394–1395: 2, podq aTonoþmþ(q) ЂП 1410: 2, nadq selom temq ЂП 1410: 3, pryd wnezi СД 1405:14. Предлози без, из, низ и уз полугласник су развили још у старословенском језику аналогијом према предлозима над, под и пред (уп. Николић 1978: 49–50). У повељама и писмима Српске деспотовине једино се предлог без чешће пише са танким јером: Н 1396: bezq vsakoga 40, 74, bezq g(o)þsþ(podi)na 55, ГД 1405: bezq nEgova 16, bezq nihq 36, РК 1433: bezq oupro[enJ{a} 20, ЂД1 1445: bezq nEgova 17, bezq nihq 33; – према СД 1405: bez nEgova 19, bez nQþhþ(q) СД 1405: 37, РК 1433: bez nih{q} 18. Предлог из чешће се пише без полугласничког знака: iz hþrþiswvMla ЈП 1400: 26/27, iz na;ela СХ 1392–1402: 20, iz gnivl]ni ЈХ 1394–1402: 32, iz livadi] ЈХ 1394–1402: 41, iz g(o)þsþpoþdþstva СД 1405: 27/28, iz tyhzi СЛa 1407: 55, iz tyhzi СЛб 1407: 57, iz zemlE ЂД 1428: 28, {i}z mwnastira РК 1433: 16/17, iz dMbl]þnþ(q) Х1 1454: 19, Х2 1454: 22, iz ribnika Х2 1454: 22, iz brqn]þ[þ;e Х2 1454: 23, is cernice ЈХ 1394–1402: 31x2, is cerovika Х1 1454: 19, is vok] Х1 1454: 19, – према izq hJlandara СХ 1392–1402: 7, izq lipl]n] ЈХ 1394–1402: 42, izq na[e zemlE ГД 1405: 26, izq zemlE ГД 1405: 40, izq zemlE ЂД1 1445: 25, 36, izq /elq;i{q Х2 1454: 23, iz' na;ela СХ 1411: 14, iz' zemlE ЂД 1428: 44. 120 Владимир Поломац ■ Малобројни примери са предлозима nizq и ouzq написани су без полугласничког знака: niz dwlq ЈХ 1394–1402: 36, nizq deþlþ(q) Х2 1454: 9, niz pMþtþ%q& Х2 1454: 10, nis potokx ЈХ 1394–1402: 44, Ms tqi pMtq ЈХ 1394– 1402: 34. Предлог кон написан је на оба начина: konq jlqhove bare ЈЛ 1398: 17, konq nwvoga brqda СХ 1411: 12/13, konq ribnika ЂЛ 1452: 77, али и kon c(a)ra ЈП 1395: 29, 35. Са полугласничким знаком написани су предлози освен, вьслед и извьн: wsvenq pomyn'nQþhþ%q& litourgJi СХ 1411: 30/31, wsvynq inoga РК 1430– 1431: 16, wsvynq smedereva ЂД2 1445: 12, vqslydq bl(a)goMhanJa ЈП 1395: 3, izvqnq krotosti СХ 1406–1407: 12. 1.2.2. Писање полугласничког знака у префиксима. – У повељама и писмима Српске деспотовине писање полугласничког знака на месту не- кадашњег слабог полугласника у префиксима среће се ретко. У малоброј- ним примерима у којима се полугласник обележава налазимо танко јер и пајерак. Изузимајући пример WqEti ЂП 1410: 13, писање полугласничког зна- ка у префикс от- и од- редовно изостаје услед скраћивања дизањем t или d над ред (примере в. у одељку II.1, т. 2.4.3). У префиксу об- танко јер се налази само у једном примеру (wbqEtq ЂП 1419: 31), док је пајерак забележен нешто чешће: wb'{e Н 1396: 17, Ob'drq/imq СТ 1406: 7, wb'{a СХ 1411: 27, wb'{e РК 1433: 17, wb'kine ЂД1 1445: 4, wb'{M} ЂЛ 1452: 30. Префикси над-, под- и пред- редовно су скраћени дизањем финалног d над ред (примери се неће посебно наводити). Забележен је само један случај са танким јером у префиксу пред-: prydqstoE{iþmþ(q) ЂП 1419: 3. У целој грађи забележена су само три примера са танким јером у префиксу из-: izqwbra/enJe СЛа 1411: 11, ЂЛ 1452: 11, izqbrannQiþhþ(q) ЂР 1430: 31. У префиксу вьз- забележени су изоловани примери са танким јером и пајерком: vqzqbl(a)godytqnq СХ 1406–1407: 17, vqz'vratiþhþ%q& СХ 1411: 51, vqz'silae СВ 1417: 8. У двама примерима пајерак је забележен и у префиксу раз-: ras'sou/þdþennJi МХ 1406: 17, ras'soudiv'[e ЂЛ 1452: 16. Писање полугласничког знака у префиксима сь- и вь- у функцији изговорног полугласника обрађено је у одељку II.1, т. 2.6. 1.2.3. Писање полугласничког знака у корену речи. – Ако изузмемо за- менички корен вьс- у коме полугласнички знак обележава изговорни по- лугласник (в. одељак II.1, т. 2.6), писање полугласничког знака на месту некадашњег слабог полугласника у корену речи најчешће изостаје. Забе- лежени су следећи изоловани примери са танким јером или пајерком: ГД 1405: k'neza 18, h'tylq 31, МХ 1406: vqzaal'kahq 12; СХ 1411: p'[enica 29, Х1 1454: ]n';i{eþmþ(q) 3, 15, Х2 1454: /elq;i{q 23. 121 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 1.2.4. Писање полугласничког знака изван корена. – Писање полугла- сничког знака у медијалном положају најзаступљеније је у позицији изван корена речи. Излажу се категорије са највећим бројем потврда, док се категорије са малобројним и изолованим примерима не наводе. Највише потврда налази се у придевском суфиксу -ьск-. Примери са танким јером малобројнији су од примера са пајерком (за које се наводи само по један пример из сваког документа): (а) jV(an)þgþ(e)lqskQiþhþ%q& ЈП 1395: 1, sMhodolqske ЈХ 1394–1402: 45, ougrqskoi СТ 1406: 17, srxbqskQþhþ%q& ЂП 1427–1429: 8, c(a)rqskago ЂЕ 1429: 8, c(a)rqskQE ЂЛ 1452: 36/37, arh(a)gg(e)lqski Х2 1454: 4, 5, arh(a)gg(e)lqskimq Х2 1454: 6. (б) radonin'ske ЈП 1395: 16, monastir'skimi Н 1396: 18, aTon'skago ЈЛ 1398: 7, 25, byswv'sko} ЈП 1400: 8/9, hilandar'þsþkoi СХ 1392–1402: 16, levq;'skoi СЈ 1404–1405: 17, podounav'skQmq СД 1405: 3, hJlanþdþar'skQe МХ 1406: 39, gerasimov'ske СХ 1411: 20, mily[ev'skomM СМ 1413: 29, aTon'scyi СВ 1417: 17, monastJir'þsþkaa И 1402–1422: 32/33, mwnastir'sko ЂЕ 1429: 16, vaToped'skQE ЂВ 1432: 24, vatoped'skQE РВ 1432: 4, srxb'ske ЂД1 1445: 8, JjV(an)þgþ(ge)l'skQE ЂЛ 1452: 14/15, hilaþnþdar'skimq Х2 1454: 5, glam'sko С1 1457: 4. Велики број примера налази се и код придева и партиципа (ређе и код именица) у секвенци -nqn-. И у овој категорији доминирају примери са пајерком (наводи се по један пример из сваког документа), док је танко јер забележено само у једном примеру: (а) prilo/en'na] ЈП 1395: 40, vi[episan'naa ЈЛ 1398: 24, b(o)godarovan'nQmi ЈП 1400: 19/20, neizreþ;þ(e)n'nomou СЈ 1404–1405: 1, nepotvoren'nM СД 1405: 42/43, vQ[ereþ;þ(e)n'nihq ГД 1405: 6, pryþdþreþ;þ(e)n'na СТ 1406: 30, istin'neþiþ[e МХ 1406: 10, dwþsþ(tw)hvaln'noE СХ 1411: 2, ro/þdþen'nomou СМ 1413: 4/5, neprymyn'noE СВ 1417: 3, zapisan'nomou И 1402–1422: 33, vrymyn'nomou ЂВ 1427–1428: 5, bl(a)/en'nyi[Ji ЂЛ 1452: 12, po;ten'noga С1 1457: 5, vi[episan'na ЛР 1457: 4/5. (б) stranqnqi МХ 1406: 13. Примери са полугласничким знаком веома су чести и у суфиксу -ьство. Писање танког јерa и пајерка у овој категорији је уједначено: (а) g(o)þsþpodqstvM ЈХ 1394–1402: 15, g(o)þsþpodqstvo ЈХ 1394–1402: 15, bogatqstvo ЈХ 1394–1402: 21, g(o)þsþpodqstvM 1394–1402: 39, c(a)rqstvo СЈ 1404–1405: 2, c(a)rqstva 6/7, svyþdþ%y&telqstvo ГД 1405: 3, dostoinqstvo СТ 1406: 6/7, bl(a)god(q)nqstvy СЛа 1407: 45, bl(a)god(q)nqstvy СХ 1406–1407: 48, gospodqstvovati ГП 1403–1408: 17. (б) gerekar'stva ЈП 1395: 46, lakom'stva ЈП 1395: 64, svyþdþ%y&tel'stva Н 1396: 104, gerakar'stva ЈП 1400: 3/4, s(ve)titel'stva ЈП 1400: 18, lakom'stva ЈП 1400: 26, g(o)þsþpod'stvo СХ 1411: 20, nedostoin'stvy СМ 1413: 14, svyþdþ%y&tel'stva И 1402–1422: 20, svyþdþ%y&tel'stvo РВ 1432: 1, prJatel'stva ЂД1 1445: 7, prJatel'stvou ЂД1 1445: 39. 122 Владимир Поломац ■ Полугласнички знак (танко јер или пајерак) забележен је и у другим именичким суфиксима: (a) суфикс -ьник: (аa) d Mbrov'nikM МД 1392: 1, naslyd'nici ЈП 1395: 6, ;el'nikq ЈП 1395: 43, nastav'nika ЈП 1395: 56, sxpqr'nikq ЈЛ 1398: 27, doubrov'nikou ГД 1405: 7, doubrov'nikomq ГД 1405: 39, soupqr'nikq ГП 1403–1408: 25, sqrwd'nikq СХ 1411: 41, cylqb'nika И 1402–1422: 7, pryEm'nici ЂЛ 1452: 29, starin'nici Х1 1454: 11, roud'nikou ЂВ 1456: 8. (aб) sxrodqnikq ЂЛ 1452: 85. (б) суфикс -ьница: (ба) tqm'nici МХ 1406: 13, bol'nicM МХ 1406: 18, soupqr'nica МХ 1406: 43, cer'nica СХ 1411: 17/18, /irov'nice СХ 1411: 36, pomo{'nici СВ 1417: 16, pokrovitel'nici СВ 1417: 16, izbavitel'nici СВ 1417: 17, kopriv'nicou ЂВ 1427–1428: 16, sqpqr'nica ЂВ 1427–1428: 31. (бб) sMprqnica ЈХ 1394–1402: 28. (в) суфикс -ьц (искључиво пајерак): krM[ev'cM ЈП 1395: 19, lyskov'cM ЈП 1395: 21, star'ci ЈЛ 1398: 9, 10, stouden'ca ЈЛ 1398: 16, svyt'ca ГД 1405: 14, {ir'ci СХ 1411: 14, rouhotin'ci СХ 1411: 15, samodrq/'ca СМ 1413: 12, tvor'ca СМ 1413: 18, tvor'cou СМ 1413: 20, star'ci ЂД 1424: 3, kon'ca ЂЛ 1452: 2, glMm'ce ЛР 1457: 3, kalo]nEv'ce ЛР 1457: 8, bogetin'ci ЛР 1457: 8. (г) суфикс -ьк (искључиво пајерак): zasel'ci ЈП 1395: 22, 30, dohod'ka Н 1396: 60, zasel'komq СЈ 1404–1405: 18/19, dobit'ka ГД 1405: 20, dan'ka СХ 1411: 36, dohod'ci ЂЛ 1452: 45. Поред већ поменутог суфикса -ьск(-), некадашњи слаби полугласник обележен је и у другим придевским суфиксима: (a) суфикс -ьн: (аа) lozqnomq potokou ЈЛ 1398: 15, b(o)/(q)þsþtvqni СХ 1392–1402: 1, b(o)/(q)þsþtvqnQE СХ 1406–1407: 1, m(o)l(i)tvqnQE СХ 1406–1407: 28, {bo}/þsþtvqnaa ГП 1403–1408: 3, b(o)/(q)þsþtvqnomou ГП 1403– 1408: 8, bo/qstvqnQiþhþ%q& ГП 1403–1408: 20/21, bw/qstvqniþmþ(q) ЂП 1410: 12, b(o)/(q)þsþtvqnago СХ 1411: 5, b(o)/(q)þsþtvqnQ СХ 1411: 8, b(o)/(q)stvqnnaa ЂП 1419: 3/4, b(o)/(q)stvqnnomM ЂП 1419: 9/10, b(o)/(q)þsþtvqnniþhþ(q) ЂП 1419: 30, sqdatqnM ЂЛ 1452: 5, b(o)/(q)þsþtqvqnyi[ee ЂЛ 1452: 13/14, 14. (аб) li;'noga ГД 1405: 15, svobod'no ГД 1405: 26, 36, 40, nemo{'nimq МХ 1406: 20, nijd'ne МХ 1406: 28, nJed'ne МХ 1406: 32, svobod'no МХ 1406: 32, razli;'nQmi СХ 1411: 3, vol'no СХ 1411: 23, 24, cr(q)k(q)v'nomou СХ 1411: 38, pravoslav'nQþhþ%q& СХ 1411: 41, bezna;el'nago СВ 1417: 4, koup'no СВ 1417: 8, vyr'no ЛР 1457: 2. (б) суфикс -ьк (искључиво пајерак): kryp'kQE СМ 1413: 3, slad'kago МХ 1406: 1, kryp'kJe ЂП 1427–1429: 2, slad'kago ЂД1 1445: 1. (в) суфикс -ьњ (искључиво пајерак): 123 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ neve;er'nEmq ЈП 1395: 4, wkol'nE МХ 1406: 26, neveþ;þ(e)r'nEmq СХ 1411: 6/7. Када су у питању наставци за облик највише примера забележено је у облицима партиципа претерита активног: w„E]vq[e þsþ(e) ЈЛ 1394–1395: 3, istekq[e} ЈЛ 1394–1395: 3, prystavlq[ago Н 1396: 17, vq/þdþelyv'[e ЈП 1395: 6, wde]v'[e þsþ(e) ЈЛ 1398: 3, raspqn'[imi ЈЛ 1398: 29, prilo/iv'[e МХ 1406: 8, vqnqm'[e МХ 1406: 9, bQv'[e МХ 1406: 18, pryzrev'[e МХ 1406: 27, vqspriEm'[e СХ 1411: 2, oukrasiv'[e se СХ 1411: 4/5, sqvrq[iv'[ou se СХ 1411: 32, Mgodiv'[ihq СХ 1411: 47, ryk'[imq СХ 1411: 48, sqvqnes'[e РК 1433: 4, sxmotriv'[e ЂЛ 1452: 12, vyrovav'[e ЂЛ 1452: 12, ras'soudiv'[e ЂЛ 1452: 16, outvrqdiv'[e ЂЛ 1452: 22, vyrovav'[e ЂЛ 1452: 24, ploþdþ%o&nosiv'[e ЂЛ 1452: 28, vqshotyv'[M ЂЛ 1452: 44. Обележавање се среће и испред именичког наставка -ми: dobrodytel'mi СХ 1411: 3/4, zapisan'mi ЂЛ 1452: 22, bl(a)godyan'mi ЂЛ 1452: 28. Од осталих позиција поменуће се често писање пајерка на месту некадашњег слабог полугласника у лексеми doubrovq;aninq у ГД 1405: dMbrov';ani 8, doubrov';anq 10, doubrov';ani 11, doubrov';anina 12, doubrov';aninq 13, 17, 37, dMbrov';aninq 14, 15, 16, 19, dMbrov';ane 20, dMbrov';anomq 22, doubrov';ane 29, 40, doubrov';aninou 33, 38, doubrov';anomq 35, као и често писање танкога јера у прилогу molqbny ЂЕ 1429 10, ЂР 1430: 13, РК 1430–1431: 4/5, ЂД2 1445: 4, mwlqbny ЂВ 1432: 17/18. Изложенa и анализирана грађа упућује на следеће закључке: (а) у позицијама изван корена речи (у деривационим суфиксима и флективним наставцима) некадашњи слаби полугласник обележен је пајерком и тан- ким јером; примери са дебелим јером у СВ 1417: [estxdesetx 23, 30 могу се интерпретирати и као примери за финални положај; (б) бројчани однос примера са пајерком и танким јером у овој позицији померен је у корист пајерка, знатније у односу на повеље XII и XIII века (уп. Ивић–Јерковић 2008а: 460), незнатније у односу на Дечанске хрисовуље (уп. Ивић–Јерко- вић 2004б: 674–678); (в) висока фреквенција употребе пајерка – нарочито изражена у ЈП 1395, ЈЛ 1398, ЈП 1400, СЈ 1404–1405, ГД 1405, МХ 1406, СХ 1411, СМ 1413, СВ 1417, ЂЛ 1452, ЂВ 1456 и ЛР 1457 – у складу је са новим правописним тенденцијама предресавске и ресавске епохе; (г) у односу на рашке повеље XII–XIII века у највећем броју испитаних по- веља и писама огледа се тенденција смањења броја примера у којима се некадашњи слаби полугласник обележава изван корена речи. 1.2.5. Писање полугласничког знака у страним речима. – Писање по- лугласничког знака у страним речима разматра се посебно пошто у овој категорији није било етимолошког оправдања за обележавање полугла- сника. У испитиваним документима среће се у овој категорији само један пример са танким јером (inqdikta ЈЛ 1394–1395: 29), као и нешто више примера са пајерком: 124 Владимир Поломац ■ (a) најчешће у именици hilanqdarq и придеву изведеном од ње: hilan'dara СЈ 1404–1405: 12, hilan'dar'skQE СЈ 1404–1405: 22, hilan'dara СЈ 1404–1405: 23, hilan'dar'skaa СЈ 1404–1405: 31, hJlan'dar'skQE СХ 1411: 12, hilþaþn'dar'skwmou СХ 1411: 19. (б) у именицама кунсул, унча, декемвриј, хтитор, индиктион: koun'soulomq ГД 1405: 30, koun'swlq ГД 1405: 30, koun'sMlq ГД 1405: 31, Mn';e ЈЛ 1394–1395: 15, dekem'vrJa ГД 1405: 41, h'titoriE СХ 1411: 32, indik'tiwþnþ(q) СХ 1411: 50. (в) у једном броју личних имена: mar'ko ЈЛ 1398: 23, g}r'gEmq МХ 1406: 5, pam'vM ЂП 1419: 36, aver'kJE И 1402–1422: 31, venedik'tM ЂВ 1456: 3, 15, gEwr'gJa ЂВ 1456: 15, g}r'ga ЂВ 1456: 18. 2. Обележавање aсимилацијe по звучности. – Према стсл. правопису асимилација консонаната по звучности бележи се само у консонантским групама које нису раздвојене полугласником (предлог или префикс на -з + нова реч). Оваква се пракса преноси и у српскословенску писменост, иако се испадањем слабог полугласника стварају нове консонантске гру- пе. У испитиваним документима очекује се већи број примера са обележе- ном асимилацијом по звучности према српском народном језику писарâ. 2.1. Веза предлога и акцентогене речи. – Обележавање једначења по звучности у овој категорији најчешће се среће у предлогу сь. У следећим повељама асимилација је обележена доследно: Н 1396: z g(o)þsþpodinoþmþ%q& 36x2. СД 1405: z doubrov;anQ 13, z dMbrovnikwþmþ(q) 40. СТ 1406: z dMhwvci 12. ЂП 1419: z g(o)þsþpogwþmþ(q) 20, z g(o)þsþ(podi)nomq 21. И 1402–1422: z bratJwþmþ(q) 11. СЛ 1427: z gospwþdþstvom' 26/27. ЂД 1428: z dMbrov;ani 13, z dMbrovnikoþmþ(q) 43. ЂД1 1445: z dMbrovnikwþmþ%q& 35. ЂЛ 1452: z dohod'ci 45, z dohoþdþci 51. ЛД 1457: z bratoþmþ(q) mi 12. У једном примеру изостаје обележавање: s bl(a)go;(q)þsþtivw} СХ 1392– 1402: 6. Примери обележавања асимилације по звучности у предлозима на -з забележени су једино у диспозицијама ЈХ 1392–1402 (is cernice 31x2, Ms tqi 34, nis potokx 44) и Х1 1454 (is cerovika 18, is vok] 19). У осталим повељама и писмима предлог из у писању остаје неизмењен испред безвучних консонаната, такође и низ, док се одговарајући примери за без и уз не налазе: iz{q} tyhzi Н 1396: 56, iz hþrþiswvMla ЈП 1400: 26, izq hJlandara СХ 1392–1402: 7/8, iz tyhzi СЛа 1407: 55, СЛб 1407: 57, iz s(ve)t(a)go РК 1433: 29, niz pMþtþ%q& Х2 1454: 9. Нема примера за обележавање асимилације по звучности у предлозима над, под и пред. 125 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ У испитиваним повељама и писмима среће се велики број примера употребе предлога од (в. одељак II.1, т. 2.4.3). Употреба овога предлога у повељама и писмима Српске деспотовине не зависи од асимилације по звучности, будући да се у корпусу срећу и примери са W испред звучног консонанта, као и испред безвучног (уп. исто стање и у повељама и писмима XII–XIV века према Ивић–Грковић 2008а: 476, 2008б: 688). Изложена грађа о асимилацији по звучности у вези предлога и акцентогене речи у повељама и писмима Српске деспотовине у начелу се не разликује о стања забележеног у повељама и писмима XII–XIV века (према Ивић–Грковић 2008а: 476, 2008б: 680, Поломац 2006: 61). 2.2. Веза префикса и основе. – У складу са старословенском традицијом асимилација по звучности редовно је обележена у префиксу из- (наводи се по један пример из сваког документа): isplqnit se ЈП 1395: 66, istekq[e} ЈЛ 1394–1395: 3, ispadM Н 1396: 75, istek[e} ЈЛ 1398: 3, isplqniv se ЈП 1400: 25, isteþkþ[e} СХ 1392– 1402: 4, isplqnismo ЈХ 1394–1402: 14, pryispq{rena ЈД 1397–1402: 6, ispitanJa СЈ 1404–1405: 32, ispakostilq СТ 1406: 20, isplqnEnJ} СЛа 1407: 19, isplqnEnJ} СЛб 1407: 20/21, iskou{enQihq СХ 1406–1407: 6, ishodei ГП 1403–1408: 4, isplqnq СХ 1411: 26, isplqn]}{e СВ 1417: 21, ishodei ЂП 1419: 5, isplqn]e И 1402–1422: 9, ispravite ЂД 1424: 5, ispravl]ti СЛ 1427: 41, isplqniþtþ(i) ЂД 1428: 7, isplqniti ЂВ 1427– 1428: 19, ЂР 1428–1429: 19, ЂЕ 1429: 13, ЂР 1430: 16/17, Jsplqniti ЂР 1429–1430 (према издању): 20/21, ispitanJ} ЂВ 1432: 36, isprosilq РК 1433: 22, isplxniti ЂД1 1445: 7, isplxniþtþ(i) ЂД2 1445: 8, isplqnEnJ} ЂЛ 1452: 21. У осталим префиксима на -з налазе се и изоловани примери без обе- лежене асимилације. Примери са обележеном асимилацијом у префиксу вьз-/уз- (по један из сваког документа за вьз-, целокупан инвентар за префикс уз-): (a) vqsprijm[e ЈП 1395: 1, vqspriEhomq ЈЛ 1394–1395: 7, vqspomenMhoþmþ%q& Н 1396: 86, vqspriEtJ} ЈЛ 1398: 4/5, vqsprJjtJj СХ 1392–1402: 5, vqspomenM[e ЈХ 1394–1402: 39, vqspo} ЈД 1397–1402: 7, vqspomenou СЈ 1404–1405: 9, vqsho{etq СТ 1406: 18/19, vqspomenouv[ou СЛа 1407: 39, СЛб 1407: 41/42, vqspomjnou[e СХ 1406–1407: 22/23, vqspriEm'[e СХ 1411: 2, vqspriEti ЂП 1419: 7, vqshoty И 1402–1422: 11, vqspoþmþenou[e ЂВ 1427–1428: 16/17, vxspomenM[e ЂД 1428: 44, vqspomenou ЂР 1428–1429: 14, vqspomenM ЂЕ 1429: 10, vqspomenou ЂР 1429–1430 (према издању): 18, ЂР 1430: 12/13, vxspomenou ЂВ 1432: 17, vxspo{menouti} РК 1433: 44, vxspomynou[e ЂЛ 1429–1439: 23, vxspomenM[e ЂД2 1445: 4, vqshotyv'[M ЂЛ 1452: 44. (б) oushokE Н 1396: 98, oustrybou} Н 1396: 62, MspwmynM[e СХ 1392– 1402: 9, oushote СД 1405: 11, oushote ГД 1405: 10, oushoty ГД 1405: 36, oushokE МХ 1406: 30, 32, Mshote ЂД 1428: 12, MshokE ЂР 1428–1429: 20, oushote ЂД1 1445: 11, ouspomenou[e ЂД1 1445: 36. 126 Владимир Поломац ■ Само у једном примеру изостаје бележење асимилације: vqz'silae СВ 1417: 8. У категорији префиксима раз- и без- преовлађују примери са обе- леженом асимилацијом: raspqn'[imi ЈЛ 1398: 29, rastlyn'no ЈД 1397–1402: 43, rashQ{en'no ЈД 1397–1402: 43, ras'sou/þdþennJi МХ 1406: 17, raslablEn'nimq МХ 1406: 20, neraskazaana СЛа 1407: 30, neraskazanna СЛб 1407: 32, raspni ЂР 1428–1429: 42, РК 1433: 55, rastovaratq РВ 1432: 9/10, ras'soudiv'[e ЂЛ 1452: 16, neraskaannaa ЂЛ 1452: 30, raste[emþoþ Х1 1454: 3, rastesalq Х1 1454: 5, raskidena Л1 1457: 15, С1 1457: 15/16, Л2 1457: 22, С2 1457: 23, besplqt'nQiþhþ(q) ЈД 1397–1402: 47, b{e}spe;alnago СЛа 1407: 46. У мањем броју примера асимилација није обележена: razþsþoudiv[e СЛа 1407: 14, razsoudiv[e СЛб 1407: 15, razstoupi[e se СХ 1406–1407: 15, bezpe;alnago СЛб 1407: 49. Асимилација по звучности редовно је обележена у префиксу сь-: zgodi se Н 1396: 55, zgwþvþ%w&rJþhþ%q& se СХ 1392–1402: 13, zgwþvþ(o)rismw ЂП 1410: 7, pozþdþravlEniE ЂД 1424: 3, zgodilo СЛ 1427: 28, zdravJ} ЛД 1457: 3. Обележавање асимилације по звучности у префиксу об- среће се само у три документа упућена Дубровнику у лексеми wpkina: wþpþkine ЂД 1424: 2, wpkiny ЂД 1428: 4, wpkina ЂД 1428: 49, wþpþkiþnþ(i) ЛД 1457: 1, wpkiny ЛД 1457: 2споља. У осталим повељама и писмима обележавање изостаје: wb{inou МХ 1406: 24, wb{ou} СЛа 1407: 29, wb{ago СЛа 1407: 29, wbsto]nJa СЛа 1407: 40, wb{ou} СЛб 1407: 31, wb{ago СЛб 1407: 32, wbsto]nJa СЛб 1407: 42, ob{/itelstvou ГП 1403–1408: 19, wb'{a СХ 1411: 27, wb'{e И 1402–1422: 17, wb{e/itJe РК 1433: 16, wb'{e РК 1433: 17, wb{e РК 1433: 44, wb'kine ЂД1 1445: 4, wbkine ЂД1 1445: 29, wbkine ЂД2 1445: 2, wb'{M} ЂЛ 1452: 30, wb{aago ЂЛ 1452: 30, wb{Ji ЂЛ 1452: 72. У префиксима пред- и под- асимилација по звучности није обележена. Оваква правописна пракса устаљена је и не зависи од тога да ли се графема d диже над ред. Наводи се само по један пример из сваког документа: poþdþstavj ЈП 1395: 45, poþdþpisME ЈП 1400: 24, pryþdþstateþlþ%q&nJci СХ 1392–1402: 17, poþdþpisan'no ЈД 1397–1402: 23, poþdþkrypi[e СЛа 1407: 27, poþdþpisati СЛб 1407: 62, pryþdþstoE{Jimq ГП 1403–1408: 3, prydsto]ni] ЂП 1419: 15, preþdþstatelq РК 1433: 32, 39, poþdþkryplEnJe ЂЛ 1452: 80. Као у случају предлога од, употреба истоветног префикса не зависи од асимилације по звучности (в. претходну тачку). Изузетак не представља ни именица wtesq (wtesi ЈХ 1394–1402: 16) < otqtesq (уп. Rja IX: 23) у којој је након губљења полугласника извршено сажимање сугласника. Изложени преглед обележених и необележених асимилација по звучности у вези префикса и нове речи начелно не одступа од стања које је регистровано у повељама и писмима XII–XIV века (уп. Ивић–Јерковић 2008а: 476–482, 2008б: 682–683, Поломац 2006: 61–62). 2.3. Веза основе и суфиксa. – Асимилација по звучности редовно је обележена у консонантској групи сд- у прилогу зде (<sqde, sqdy), као и у консонантској групи (-)кд- у прилозима где (<kqde, kqdy) и нигде (<nikqde, nikqdy), заменицама где годе (<kqde gode, kqdy gody) и где ко (< kqde kqto, kqdy kqto), као и везнику догде (< dokqde, dokqdy): 127 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ (a) zþdþe ЈП 1395: 23, 25, 65, СХ 1392–1402: 33, zde Н 1396: 104, ЈП 1400: 27, ГП 1403–1408: 23, 24, 25, СМ 1413: 36, ЂП 1419: 33, ЂР 1428–1429: 41, ЂЛ 1429–1439: 5, 7, zþdþy ЈХ 1394–1402: 28, ЂР 1430: 6, zdþeþ ЂП 1410: 15, zdy СЈ 1404–1405: 31, ЂП 1419: 32, И 1402–1422: 21, СХ 1406–1407: 38, ЂР 1430: 4, 29. (б) gde Н 1396: 3, 30, 36, 77, СД 1405: 23, ГД 1405: 15, 21, ЂД 1428: 18, 23, РК 1433: 36, ЂД1 1445: 16, 21, ЂД2 1445: 16, gdy СД 1405: 18, СТ 1406: 13, nigþdþe СД 1405: 32, ЂД1 1445: 28, nigde ГД 1405: 29, ЂД 1428: 33, РК 1433: 45, gde gody Н 1396: 77, gdy gody СЈ 1404– 1405: 7, gde koga СЛa 1407: 56, gdy koga СЛб 1407: 58, dogde Н 1396: 16, ЂД 1428: 48, ЂЕ 1429: 18, РК 1433: 32, РК 1433: 41, dogþdþe СД 1405: 34, ЂД1 1445: 38, ЛД 1457: 9. Асимилација је обележена у консонантској групи -дт- (> -тт- > -т-) у глаголу iti ЂД 1428: 29, ЂД1 1445: 25. У највећем броју испитиваних докумената асимилација по звучности није обележена у консонантској групи -дс- (> -тс-). Готово сви примери везани су за основу господ- и одговарајући суфикс (најчешће -ство, -ски). Асимилација у овој консонантској групи обележена је у писању само у СХ 1392–1402 и ЂП 1410, што се може објаснити чињеницом да ове две повеље представљају концепте или преписе (в. одељак I, т. 3). Примери: СХ 1392–1402: g(o)þsþpoctvoþmþ%q& 25, g(o)þsþpoctvovati 29/30 (али и g(o)þsþpoþdþstvM}{iþhþ%q& 31), ЂП 1410: gwspocka 11 (али и gwspoþdþstvaa 5). Посебно су интересантни примери из СХ 1392–1402: g(o)þsþpoþdþctvM 11 и g(o)þsþpoþdþctvo 20, у којима се огледа напореда егзистенција правописног манира писања надредног слова и продор српског народног говора писара повеље. Асимилација по звучности у консонантској групи -бс- (> -пс-) обележена је у писању у следећим повељама и писмима (потврде једино у вези основе срб- и суфикса): srqpskQþhþ%q& ЈП 1395: 55, srqpsk{ago} ЈП 1395: 57, srqpþsþko} ЈЛ 1394–1395: 6, srqp{s}kM ЈЛ 1394–1395: 18, srqpsko{i} ЈЛ 1394–1395: 24, sr(q)pskago ЈП 1400: 18 (али и srqb'skQþhþ%q& ЈП 1400: 16), sr(q)pþsþkiþhþ%q& СХ 1392–1402: 21, sr(q)pþsþko} СХ 1392–1402: 30, sr(q)pþsþkiþhþ(q) СХ 1392–1402: 34, srqpskQE СЛa 1407: 34, srqpskQE СЛб 1407: 36. У већем броју повеља и писама изостаје обележавање асимилације у овој групи. Наводи се само по један пример из сваког документа: srqbqskQE ЈД 1397– 1402: 34, srqb'styi СЈ 1404–1405: 4, srqb'skaa СЈ 1404–1405: 25, srxbþsþkoi СД 1405: 3, srqb'skago СХ 1406–1407: 3/4, srqb'skQhq СМ 1413: 12, srqbsko} СЛ 1427: 42, srqbskJe ЂВ 1427–1428: 8, srqbþsþke ЂД 1428: 8/9, srxbskQE ЂП 1427– 1429: 7, srqbskQE ЂР 1428–1429: 9, srqbskQe ЂР 1429–1430 (према издању): 8, srqbskQE ЂВ 1432: 10, srxbskago РВ 1432: 2, srqbskQi РК 1433: 8, srqbskQE ЂЛ 1429–1439: 13, srxb'ske ЂД1 1445: 8, srqbscyi ЂЛ 1452: 85. Асимилација по звучности у консонантској групи -дк- (> -тк-) најчешће није обележена: doþhþ%o&dka ЈП 1395: 41, dohod'ka Н 1396: 60, dohodkQ СЛa 1407: 17, СЛб 1407: 19, РВ 1432: 17, dohoþdþka СХ 1406–1407: 23, sladkago СЈ 1404–1405: 1, СД 1405: 1, ЂД 1428: 1, ЂЕ 1429: 1, slad'kago 128 Владимир Поломац ■ МХ 1406: 1, ЂД1 1445: 1, sladkimi ЂП 1419: 9, vlaþdþko Х1 1454: 17. Обележавање је присутно у изолованим примерима: vlat'kov'skQ ЈЛ 1398: 18, slatkQmi ГП 1403–1408: 7, dohoþdþtkQ ЂЛ 1452: 20, rat'koviþkþ%q& ЂВ 1456: 19, ratkoviþkþ%q& ЛР 1457: 16. Пример dohoþdþtkQ ЂЛ 1452: 20 посебно је значајан, будући да је у њему писар обележио асимилацију по звучности, али је такође, напоредо са тим, написао и надредно d у складу са правописном традицијом. Асимилација по звучности у консонантској групи -дц- (> -тц-) обележена је у двама примерима: svytca СД 1405: 16, svyt'ca ГД 1405: 14 (svydqcq, „сведок“, уп. Младеновић 1980: 60); уп. у истој лексеми и необележено svyþdþca ЂД 1428: 16, svydca ЂД1 1445: 15. Обележавање изостаје у облицима лексеме доходьк: dohwdci ЂЛ 1429–1439: 43, dohodci РВ 1432: 13, ЂЛ 1452: 36, dohod'ci ЂЛ 1452: 45, dohoþdþci ЂЛ 1452: 51. У консонантској групи -дч- (>-тч-) асимилација по звучности обележена je у примерима hot';ou МХ 1406: 31 (у истој повељи и необележено hod';i 9), hoþtþ;e Х1 1454: 3, 14, као и у примерима gra;anicy ЈХ 1394–1402: 40 и gra;anske ЈХ 1394–1402: 43 (поред graþdþ;anþsþkomM ЂВ 1456: 2). Обележавање изостаје и у облицима компаратива придева: slaþdþ;ai[i ЈД 1397–1402: 25, slad';ai[ago МХ 1406: 10. Асимилација у консонантској групи -тб- (> -дб-) обележена је само у једном примеру: tadbe ЂД 1428: 16 (tatqba „крађа“); необележено у tatbe СД 1405: 16; tat'be ГД 1405: 14; tatby ЂД1 1445: 15. Забележена је асимилација у консонантској групи -бш- (> -пш-) у глаголу забьшити (уп. Rja XXII: 328): zap[i СД 1405: 21, ЂД1 1445: 19; у једном примеру и необележено zab[i ЂД 1428: 22. Нема примера обележавања асимилације у консонантским групама -жц- (>-шц-) и -бц- (> -пц-): samodrq/'ca ЈД 1397–1402: 34, СМ 1413: 12, ;l(ovy)kol}bca ГП 1403–1408: 6, ;l(o)v(y)kol}bca ЂП 1419: 8. Асимилација по звучности у речи nokqtq потврђена је једним примером у СХ 1406–1407: nwktei 5. Потврђени су и појединачни примери за одсуство обележавања асимилације у консонантским групама -жб- (> -шб-) и -жк- (> -шк-): stra/bQ ЂП 1419: 9, bo/kovo ЂЛ 1452: 77. Изложена грађа о асимилацији консонаната по звучности у овој категорији начелно се не разликује од стања које карактерише повеље и писма XII–XIV века (уп. Ивић–Јерковић 2008а: 476–482, 2008б: 679–685, Младеновић 1980: 61, Поломац 2006: 62–63). 2.4. Веза двеју основа. – У ову категорију сврстани су примери аси- милације по звучности у консонантској групи -тд- (> -дд- > -д-) у броје- вима: [estxdesetx СВ 1417 23, 30, [estqdesetq СЛ 1427: 16, ЂВ 1427–1428: 15/16, 22, [estqdeþsþ(e)tq ЂЛ 1429–1439: 30, petqdesetq ЂЕ 1429: 17. Како по- казују примери асимилација није обележена у писању. 3. Употреба спирита и акцената. – У складу са правописним мани- ром ресавске епохе очекује се у повељама и писмима Српске деспото- вине редовнија употреба надредних акценатских знакова (два спирита: 129 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ spiritus asper –  и spiritus lenis – ; три акценатска знака: оксија –  (такође и двострука оксија – ), варија – (такође и двострука варија, или кенде- ма – ) и периспомени – )68. Правописна и језичка проблематика у вези са употребом ових знакова у испитиваним документима може се свести на следеће: (а) испитивање степена присуства спирита и акцената у поједи- начним повељама и писмима (посебно у поређењу са стањем повеља и писама последње четвртине XIV века); и (б) испитивање функције ових знакова, посебно оксије и варије, нарочито у светлу историјске акценто- логије и дијалектологије српског језика69. Овакав приступ вишеструко је ограничен: (а) изостаје могућност поређења са другим световним споме- ницима епохе, најпре због њихове малобројности, али и због њихове сла- бе проучености70; (б) поређења са стањем савремених говора са терито- рије Српске деспотовине имају ограничену вредност, с обзиром на то да су након великих миграција (почев од XV века) акценатске прилике у ве- ликој мери промењене; (в) акценатски знаци се употребљавају мање или више систематично, али никада без остатка доследно, те смо стога при- ликом разматрања појединачних докумената често принуђени да апстра- хујемо немали број примера који се опиру сврставању у познате и могуће акценатске системе71. Истраживање спирита и акцената није проведено у ЂР 1429–1430 (нисмо располагали снимком), као ни у ГП 1403–1408, чији је снимак био недовољно читљив за овај тип истраживања. 3.1. Употреба спирита. – Употреба спирита није забележена у четири документа. У кратком тексту МД 1392 – према запажањима О. Недељко- вић (1971: 248) – јавља се искључиво квачица, и то само у четири при- мера у улози оксије: po]sq 2, 3, koi E 2, {o E 4. Према истој ауторки (уп. 68 Употреба надредних акценатских знакова у словенској писмености јавља се под утицајем грчког правописа. У грчким текстовима IX века пишу се доследно три акценатска знака: оксија, варија и периспомени, те два спирита, spiritus asper, дословно „оштри дах“ и spiritus lenis, дословно „благи дах“, сви само као правописни знаци без прозодијске вредности. Уколико су присутни у споменицима стсл. језика они представљају само механичко подражавање грч. правописа (за Кијевске листиће уп. Nedeljković 1964, за Супрасаљски зборник уп. Ђорђић 19913: 180). У српским средњовековним споменицима писање акцената и спирита спорадично се среће од друге половине XIII (уп. Недельковичь 1967 и 1967а), а системски тек од средине XIV века у склопу „предресавске еволуције српског правописа“ (уп. Недељковић 1971). 69 Истраживање функције ових знакова у српској средњовековној писмености започето је још у XIX веку у радовима Ђ. Даничића (1872) и С. Новаковића (1877). Овим су се питањем у XX веку најчешће и најуспешније бавиле О. Недељковић (1967, 1967а, 1971) и, посебно, Р. Булатова (1975, 1976, 1977, 1989, 1990, 1995). Уп. и радове других аутора: Стефановић 1970, Пешикан 1977, Трифуновић 1979, Загребин 1995, Савић 2001, 2006. Од посебне важности за ову расправу су и разматрања Д. Јовића о акцентуацији у „Закону о рудницима“ деспота Стефана (Јовић 1968/1969: 393–396), као и разматрања П. Ивића о акценатским приликама у писмима султаније Маре (Ивић 1973: 341–342) и, посебно, у Есфигменској повељи деспота Ђурђа (Ивић 1989: 16–17). 70 Доступна су само писма султаније Маре из друге половине XV века (уп. Ивић 1973), као и препис Закона о рудницима деспота Стефана из XVI века (уп. Јовић 1968/1969). 71 О оваквим примерима у Закону о рудницима деспота Стефана исп. у Јовић 1968/1969: 394 (по- себно напомена 88). У вези са примерима који се опиру сврставању уп. речи П. Ивића (1989: 17) уз ЂЕ 1429: „У могућа објашњења малобројних одступања не могу се овде упуштати. Долазе у обзир писарске неуредности, али и особености некадашњег изговора појединих речи или морфо- лошких категорија“. 130 Владимир Поломац ■ Недељковић 1971: 250), у ЈЛ 1394–1395 употребљава се од акценатских знакова једино двострука варија (кендема), која се налази и у позицијама где очекујемо спирите, нпр. изнад омеге у иницијалној, медијалној и фи- налној позицији: tewfanq 9, vse;(q)þsþtnagw 9, prypodobnagw 9, w(tq)ca 10, 14, ]kw 10, na[egw 14, wtqcq 28. Употреба спирита није забележена у СХ 1392–1402 и ЂП 1410, што је свакако у вези са чињеницом да ова два до- кумента представљају концепте или незавршене преписе. Посебан коменатар заслужује кратак текст ЂД 1424, у коме се чес- то на месту спирита употребљава квачица која подсећа на spiritus lenis: pri]telEþmþ(q) 1, i 2, vsoi 2, wþpþkine 2, l}bwþvþno 2, Jjrosaliþmþl]ny 3, paki 3, pogw[e 3/4, ispravite 4, wbiþ;þno 5; у једном примеру нетипично и изнад ини- цијалне консонантске графеме: vladM{ago 2. У осталим испитиваним документима (укупно четрдесет пет) спири- ти су присутни мањим или већим бројем примера. Наводи се само мањи део примера за spiritus lenis, док се примери за spiritus asper – уколико је потврђен – наводе у целини72. ЈП 1395: a) jÑV(an)þgþ(e)lqskQiþhþ%q& 1, oumy 1, jsmq 4, i 4, i/e 5, 8, jÑVgenJa 6, jÑgo 7, ]ko 8, jÑlq[ci 10, wstrakE 11, ou 12, jÑl'[anica 12, итд. б) nijÑdnoga 45, итд. в) bo 3, selo 11, selOÑ 14, 16, итд. Н 1396: а) wblada 6, oupou{a} 10, ouboga 10, ou 11, oumr[ago 12, i 15, oupou{a} 15, ouboga 15, oumrqlomou 16, OÑblada 22, adrqfatQ 23x2, jÑVþgþ(e)nJa 25, wsta} 27, итд. ЈЛ 1398: а) wzariv[e 1, i 1, jÓzici 2, jÓgo/e 2, jÓ/e 2, jÓzikq 2, ]ko/e 3, wde]v'[e 3, }/e 3, oukrypl]Et se 4, jÓi/e 5, azq 4, i/e 5, jÓVþgþ(E)nJa 6, wbityli 6, aTanasJa aTon'skago 7, итд. б) krasouEt' se 4, JjremJa 9. ЈП 1400: а) i 2, 4, 5, imq 2, wbroka 4, inde 5, итд. б) povOza 3, nijdinogo 4; у последњем примеру као да је употребљен и spiritus asper. ЈХ 1394–1402: а) wzariv[e 1, i 1, jÑzQci 2, jÑgo/e 2, jÑ/e 3, wdy]v[e 3, jÓ/e 4, istek[e} 4, jÓVþgþ(E)nJa 6, w(tq)ca 13, igMmena 13; б) нема примера; в) dobrodyteli} 14/15; г) jØzQkq 3, ]ko 3. ЈД 1397–1402: а) azq 26, Esmq 26, jÓVgeni] 32, итд. б) tvoEgo 2, tvoEjÑ 3, likqstvouEtq 4, krasou}{i 473, vxpiEtq 5, oukra[eniEmq 17, bl(a)gogovyniEmq 17/18, итд. в) mo] 1, bl(a)golypiE 2, bo 3, tvo] 9, c(a)rþsþko} 10, por'fJro} 10, b(o)/i] 12, bl(a)gody]ni] 13, darovani} 19, c(a)rþsþtvi] 22, итд. г) i 1, 7, 14, tvoEjÑ 3, ibo 8, izli]v[o} 24, isplqn]}t' se 29. СЈ 1404–1405: а) i 1, i 1, Ego 2, jÑ/e 2, ]ko/e 2, izliJa 4, azq 4, i/e 4, wbryte 7, imou{i 7, jÑVpraKJa 10, wbiteli 11, итд. б) neizreþ;þ(e)n'nomou 1, bl(a)gooutrobJ} 1, moEgo 1, maika 9, итд. в) srqb'styi 4, pry;(i)þsþtou} 8, svoE 10, nekoE 11, pry;(i)þsþtQj 11, s(ve)tyi 12, итд. СД 1405: а) i 1, 2, 4, 5x2, 7, ]koþ/þ(e) 2, i 2, imeneþmþ(q) 5, imali 6, im 9, imali 9, wndezi 11, oushote 11, ako 25, Onogai 34, Onzi 36, итд. 72 Примери за spiritus lenis у иницијалном положају наводе се под а), примери у медијалном положају под б), а примери у финалном положају под в). Примери за spiritus asper наводе се под г). 73 У примерима у којима се над медијалном лигатуром среће заједно са оксијом spiritus lenis је једва видљив и подсећа обликом на тачку. 131 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ГД 1405: а) i 1, wvakoi 7, ou;inismo 7/8, ako 8, ou;ini 8, wndezQ 9, w{e 36, oushoty 36, итд. б) moEgo 1, итд. в) m(i)l(o)þsþr(q)dI} 1, rastik] 4, zapisanJjÑ 4, lazarq 5, zapisanJa 6, ko] 8, nag} 9, Mzima} 11, srqbinq 13, sasinq 13, итд. г) i 22, 27, 31, 43, итд. СТ 1406: а) i 3, inoci 3, OÑdrx/imi 3, i/e 4, OÑbrytohq 7, imena 11, wbryta} 13, a{e 16, ou 17, ougrqskoi 17, jdino 18, jstq 19, итд. МХ 1406: а) izvolEnJ} 1, i 1, Ego 2, E/e 2, i 3, 5, wdy]ste 14, wno 15, wblobizaEþmþ(q) 17, ]ko 18, wstalo 23, wb{inou 24, итд. б) moEmou 3, priEmlEmq 16, outvrq/þdþa}{e 19/20, итд. в) nagqi 14, итд. г) moEgo 11. СЛа 1407а: oubw 1, sqjdinEnJe 1, }/e 1, wbraznoi 3, wbrazou 5, wvq 9, wno 11, 14, wni 11, ili 14, azq 32, ]ko/e 34, wca 43, итд. б) prowbrazoue 2, izqwbra/enJe 11, итд. СЛб 1407: а) wbraznoi 3, }/e 4, wno 11, wna 12, izwbra/enJe 13, ]vy 14, wbytovanJ} 25, i/e 40, итд. б) izwbra/enJe 13, итд. СХ 1406–1407: а) aTwn'scyi 4, }nostnaago 4, im 7, izbavi 8, E{e 8, izbavitq 8, OÑblakwhq 9, w(tq)ca 9, jdva 11, azq 11, OÑblaci 14/15, итд. б) newskoudnimq 31, итд. СХ 1411: а) oulM;iti 1, jÑV(an)þgþelskQþhþ%q& 1, oumy 2, a{e 3, ]ko/e 3, ]ko 4, oukrasiv'[e 4, jÑlici 5, idy/e 7, azq 7, i/e 8, итд. б) poou;enJó 2, sqbl}dyte 3, bl(a)goouhani] 5, итд. в) zapovydyi 1, dylateliE 1/2, boj{ei 9, итд. СМ 1413: а) i 1, jÑliko 4, ]ko 6, E/e 8, ]ko 11, i/e 13, w 14, ihq 15, итд. б) c(a)rþsþtvou}tq 1, priEhwþmþ(q) 3, podobaEtq 4, pryEmnici 7, bl(a)gooustroEnJa 8, moemM 20, итд. в) vqsako 6, txk'mo 6, vyro} 9, итд. СЛ 1414–1415: а) i 1, jÓliko 3, ]ko 5, E/e 6, azq 6, i/e 6, 9, igoumenq 8/9, aTwna 9, andonJemq 11, jÓ/e 11, итд. б) s(ve){ennoinokwhq 8, IjÓromonahq 9/10, s(ve){ennoinokwþhþ%q& 10. СВ 1417: а) jÓdinice 1, edino 2, jÓdino 2, Edino 2, i 3, i 3, ou;itelJE 5, azq 7, w 9, ]ko/e 11, esi 12, wba;e 14, итд. ЂП 1419: а) i 2, isplqn]}{iþmþ(q) 3, i/e 6, w 7, w 8, wbry{ete 9, i 13, Egw 14, wvozi 19, ili 27, inoþgþ(w) 27, wbrytaEt se 28, итд. И 1402–1422: а) wvaa 1, oubo 1, ]/e 3, w 3, i/e 5, aTona 6, wbiteli 6, }nJiþhþ%q& 7, imq 9, isplqn]e 9, a{e 9, итд. б) IjÑromonahou 8. СЛ 1427: а) jÑliko 3, i 4, ]ko 5, azq 7, wca 10, aTanasJa 10, i/e 10, aTona 10, izvoli 12, ]ko 12, ]ko/e 13, outaKa 18, итд. б) poþdþ%o&baetq 3, pryjmnici 5, proigoumenq 9, IjÑromonahq 10, zaEdno 30, итд. ЂВ 1427–1428: а) iÑ 1, 2, jÑ/e 6, iÑ/e 7, ]Ñko/e 9, wÑbityli 12, aÑToþnþscyi 13, wÑnozi 17, итд. б) Wvrqza}Ñ{omou 4, nasi{a}Ñ{omM 4, priEÑtnici 5, moeÑgo 8, в) siÐeÑ 2. ЂД 1428: a) ]Ñkoþ/þ%e& 2, iÑzlJa 2, wÑpkiny 4, iÑmq 6, MÑ;iniþlþ(q) 6, wÑnozi 6, iÑmali 8, jÑfrosiþnþ(q) 9, wÑndezi 11, aÑko 12, MÑshote 12, wÑboi 12, итд. б) neiÑzreþ;þ(e)nnomM 1, moeÑgo 1, mojÑgo 6, svoeÑgo 2, moiÑmq 3, pri]Ñtelþsþtva 7, итд. в) koiÑ 12, итд. ЂП 1427–1429: а) i 1, eliko 3, ]kþoþ 4, e/e 5, azq 5, OÑbQtyli 10, итд. б) Ierwmonaþhþ%q& 11, moego 17, moego 27, moemM 28, итд. ЂР 1428–1429: а) w(tq)ca 1, jÑdinou 2, jÑdino 2x2, jÑdinogo 4, i 4, 5, jÑdinomou 5, azq 7, ousrqdJa 18, jÓ/e 18, isplqniti 19, ili 21, итд. 132 Владимир Поломац ■ ЂЕ 1429: а) i 5, wkrqmlEnJe 15/16, inogo 21, итд. (уп. и Ивић 1989: 17). ЂР 1430: а) i 1, wsJavati 2, jÑlika 3, imi/e 3, wstaviþmþ(q) 4, ]ko/e 5, outvrq/denJe 10, jÑdno 15, итд. в) slovesnomou 1. РК 1430–1431: i 1, w(tq)ca 1, arhJdJakwna 3, ousrxdJemq 8, igoumenq 10, ou 11, jÓ{e 12, outaKaþhþ%q& 12, wvozi 15, итд. (уп. и Поломац 2009б). ЂВ 1432: а) iÑ 1, 2, jÑliko 3, jÑþsþ(tq)stvþMþ 4, ]Ñko 5, aÓzq 7, ]Ñko/e 10, iÑ/e 11, isplqÍniti 22, итд. б) pryjÓtnici 5. РВ 1432: а) aÓzq 1, iÑrine 2, iÑhq 3, OÑbityli 4, jÑgw 6, aÑdrxfatarJj 6/7, ouÑsrxdJemq 8, итд. РК 1433: а) i 1, ]ko 6, egovou 7, i/e 9, wnyhq 9, ina 11, wbnoviþhþ%q& 11, wnogo 14, w(tq)ca 15, итд. б) priEti 13, pryws(ve){enago 15, итд. ЂЛ 1429–1439: а) eliko 2, wsJavati 2, jÑlika 3, ougo/þdþenJ} 3, wstaviþmþ(q) 5, imou{e 6, ]ko/e 13, итд. б) pryjÑmnikou 18. ЂД1 1445: а) i 1, jÑgo 1, jÑ/e 1, ]kwþ/þ(e) 1, andrM[ko 5, ou;inilo 6, wnozi 6, jÑ/e 7, imq 7, wnde 10, итд. б) neizreþ;þ(e)nnomþMþ 1, naidM 10, итд. ЂД2 1445: а) i 1, wbkine 2, andrM[ko 3, w 4, ou;inilo 6, ou;inJi 7, imali 7, jÓ/e 7, ou 9, 10, imq 9, ou;ini 9, ima} 11, wsvynq 12, итд. ЂЛ 1452: а) i1, oustra]E 1, oubo 2, wbrazi 2, oubo 3, wnoe 6, wbraznoi 6, ]/e 7, jÑmM 9, wvq 10, итд. б) neizreþ;þ(e)nnyi 1, kojÑgo/þdþo 7, mwVsewvo 11, vQso;ai[ee 14, priEtna 17, mnogowbrazne 19, итд. Х1 1454: нема примера за а) и б); само в) povelenJ}Ñ 2, meg}Ñ 3, 9, cre[n}Ñ 8. Х2 1454: а) jÓfrosiþnþ(q) 5, jÓkli{si}arqhq 7, EÑ 8, итд. б) pol}Ñbi[e 4, iwÑsifq 7. ЂВ 1456: а) i 1, ou 3, wvMi 4, wsJici 5, onoui 9, wvoizi 12, wvoizQ 14, wsvobodi 15, итд. б) pryws(ve){en'nomM 2. Л1 1457: а) iÑzneþsþ(e) 1, wÑþvþzi 1, wÑtvoreniÐ 1, iÑ 2, 3, 4, jÑrina 3, aÓþsþpri 4, wÑpeþtþ(q) 4, wÑstalo 4, итд. б) maiÑka 2, poiÑskaþlþ(q) 12, 14. С1 1457: а) iÑzneþsþ(e) 1, wÑvai 1, wÑtvoreni 1, iÑ 2, 3, 4, jÑrina 3, wÑpetq 4, wÑstalo 5, итд. б) pri]Ñtel]Ð 3, poiÑskaw 12, 14. Г 1457: а) jÓfrosiþmþ%q& 1, б) prijÓsmo 1. ЛР 1457: а) wÑvazi 4, wÑstanM 5, iÑ 6, 7, wÑnMi 7, iÑmq 8, итд. б) TewÑfila 11. Л2 1457: а) iÑ 3, 4x2, aÑspri 4, wÓpeþtþ(q) 5, wÓsqþmþ%q& 11, итд. б) maiÑka 3, zahiiÑk} 17. С2 1457: а) iÑ 3, 4, 5, wÑpeþtþ%q& 5, wÑstalo 6, wÑneþhþzi 6, итд. б) tisMÑ{kx}12, в) aspriÑ 4, /MnEÐvik}Ñ 10. ЛД 1457: a) iÑ 3, б) koliÑko 6, в) miÑ 2, niÑ 5, ovoiÑ na[oiÑ 7, takoiÑ 9, итд. На основу изложене грађе могу се извести следећи закључци: (а) У највећем броју повеља и писама употребљава се искључиво spiritus lenis; spiritus asper забележен је малим бројем примера само у ЈХ 1394–1402, ЈД 1397–1402, ГД 1405 и МХ 1406 (један несигуран пример и у ЈП 1400). (б) Spiritus lenis пише се у највећем броју повеља и писама на тра- диционалном месту, над вокалском графемом или лигатуром, најчешће у иницијалној позицији, а знатно ређе и у позицији иза вокала у средини и на крају речи. Одступања од овакве дистрибуције забележена су ретко: (ба) у ЈД 1397–1402 забележено је више примера у средини и на крају 133 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ речи, при томе је spiritus lenis у средини речи написан заједно са оксијом, а обликом се приближава тачки; (бб) у истој повељи spiritus lenis је забе- лежен и изнад консонанта; (бв) у ЈП 1395 и ЈП 1400 забележен је у пост- консонантској позицији, где се употребљава самостално, ређе и заједно са оксијом, искључиво у правописној функцији без икаквих прозодијских функција; (бг) у Х1 1454 употребљава се у малом броју примера искљу- чиво изнад лигатуре на крају речи, а у ЛД 1457 најчешће на крају речи, знатно ређе у другим позицијама. (в) У већини повеља и писама spiritus lenis нема устаљен облик и по- ложај, те се често приближава другим знацима, најчешће периспомени, ређе обичној тачки или варији. Поред већ поменутог облика у ЈД 1397– 1402, посебно истицање заслужују облици у РВ 1432 (подсећа на тачку), Л2 1457 (подсећа на двотачку) и ЛД 1457 (подсећа на оксију). (г) Међу наведеним документима редовнијом употребом спирита по- себно се одликују ЈЛ 1398, ЈД 1397–1402, СЈ 1404–1405, МХ 1406, СХ 1406–1407, СХ 1411, СМ 1413, СЛ 1414–1415, СВ 1417, И 1402–1422, ЂВ 1427–1429, ЂД 1428, РК 1430–1431, РК 1433, ЂД1 1445 и ЂД 1452. У по- ређењу са стањем у повељама и писмима из времена кнеза Лазара (уп. Недељковић 1971 и Поломац 2008), спирити су – као што је и очекивано – знатно заступљенији, како у погледу броја повеља и писама обухваће- них овом правописном појавом, тако и у погледу фреквенције примера у појединачним документима. Ипак, забележена грађа не упућује на то да је ова правописна црта у повељама и писмима Српске деспотовине до- следно стабилизована. 3.2. Употреба оксије. – Целокупна испитивана грађа може се подели- ти на три групе: (а) повеље и писма у којима оксија није присутна: МД 1392, СХ 1392–1402, ЈЛ 1394–1395, ЂП 1410, ЂД 1424, Х1 1454 и С2 1457; (б) повеље и писма (укупно двадесет два) у којима се оксија упо- требљава, али нередовно: ЈП 1395, Н 1396, ЈЛ 1398, ЈП 1400, ЈХ 1394– 1402, СД 1405, ГД 1405, СТ 1406, СЛа 1407, СЛб 1407, ЂП 1419, СЛ 1427, ЂВ 1427–1428, ЂД 1428, ЂР 1430, Х2 1454, ЂВ 1456, Л1 1457, Л2 1457, Г 1457, ЛР 1457, ЛД 1457; (в) повеље и писма (укупно двадесет један) у којима се оксија употребљава редовније: ЈД 1397–1402, СЈ 1404–1405, МХ 1406, СХ 1406–1407, СХ 1411, СМ 1413, СЛ 1414–1415, СВ 1417, И 1402–1422, ЂП 1427–1429, ЂР 1428–1429, ЂЕ 1429, РК 1430–1431, ЂВ 1432, РВ 1432, РК 1433, ЂЛ 1429–1439, ЂД1 1445, ЂД2 1445, ЂЛ 1452, С1 1457. 3.2.1. Одсуство оксије у наведеним повељама и писмима може се објаснити временом настанка докумената (МД 1392 и ЈЛ 1394–1395), њи- ховим дипломатичким статусом (СХ 1392–1402 и ЂП 1410 представљају преписе или недовршене концепте) или њиховим световним карактером (МД 1392, ЂД 1424, Х1 1454 и С2 1457). 134 Владимир Поломац ■ 3.2.2. С обзиром на релативно мали број примера са оксијом у доку- ментима из друге групе наводи се целокупна ексцерпирана грађа74: ЈП 1395: (а) knezomq 7, bratom' 7, materi 7, maloj 9, svar;a 12, dM;ino 12, gakice 14, sOli 18, do] 18, ra[a 18, stanko 19, kMk] 19, 21, bMgarinq 19, ou novomq brqdM 21, petrq 30, prilo/i 32, (б) zapovydi 2, sqbl}dyte 2, toplici 12, jl'[anica 12, meg}]ni 13, meg]mi 14, 16, glqbo;ici 15, mwnastirska 18, ragEvikq 18, vinogradq 20/21, dafna 22, mihailova 28, hlapovM pol]nM 33. Н 1396: (а) sice 7, trapezou 10, bratJa 15, 19, kolivo 16, 89, 90, stefanoþmþq 21, zlobou 22, stefanou 24, 71, vQ[eoupisahoþmþ%q& 47, kneza 50, 55, dogE 50, blizou 51, 53, stefanq 87, brata 55, davati 61, srebrou 63, koE imq gody 65, tere 70, vQ[e pisanne 70, volni 71, vami 72, knezM 73, hrane 79, starcou 80x2, pravinami 86, lazarou 88, bratJi 91x2, boude 100, итд. (б) pomenM} 14, pravoslavnJi 14, hr(i)þsþtJane 14, prystavlq[ago 17, monastir'skQmi 18, dJavolq 22, prystavi 26, ispravl]} 40, prykoslovJa 41, godi{e 57, paraklisq 59, Wpado[e 67, postavl]ti 69, ispral] 73, bou;Janskou 86, ousyknovenJa 89, pravoslavnQþmþ%q& 94, Mpisannyþhþ%q& 98, vQ[episanna 99, итд. ЈЛ 1398: (а) zre{i 2, krasouEt' se 4, slavy 5, na[e 7, 10, 12, 25, 27, na[ego 7, 12, siso} 7, 11, naiprqvo 14, hatarq 14, 18, 19, kralEvou brodou 17/18, vinograde 20, na vladoEvq lazq 21, w„ laza vladoEva 21, vinograþdþ(q) 22, pride 23, stra[noþmþ(q) 27, soudi{i 27, pisanJj 29, pisa 32, (б) b(o)gonosnago 7, zapisaþhþ(q) 23, vi[episan'naa 24, vQ[episana 26, zapisa 29; (в) oupravq 18. ЈП 1400: (а) biglE 3, gragE 3, mnwgosvytlQiþmþ%q& 6, molimo 7, na[ihq 7, bQti 8, vQ[episan'naa 8, razarati 9, spisa 12, lto 12, prqvago 17, ;edQ 20, slavou 21, pametq 22, re{i 29, prokletq 29, na[imq 29, (б) gradozidanJa 2/3, ponosa 3, lov;iny 4, priselice 5, pritra/ice 5, hriswvMlom 6, zaklinamo 7, izvoli 7, /ivotvore{ago 10, hriswvMlq 12, izvolEnJEmq 15, trisJan'nago 15, patrJa{rh'} 15, nastavnika 17, kalMgerice 19, b(o)godarovan'nQmi 19/20, bl(a)govrnQiþmþ(q) 20, prilo/ista 21, prilo/i[e 22, poþdþpisME 24, izimati 26, Wnimetq 27. ЈХ 1394–1402: (а) rebrq 4, radM}{i 4, /izni 5, slavy 5, ;qsti 5, monahQ 6, knezoþmþ(q) 7, starci 8, starcq 8, gErmanq 9, morQ 10, /ivM{Jiþhþ(q) 11/12, semM 12, biv[M 12, pirga 15, prilo/i 15, pirgM 15, selo 16, livo;} 16, moravy 16, sela 16, tozi 17, prosvy{enJe 17/18, hramM 18, /ivM{Jiþhþ(q) 18, prw{enJó 20, mnogQþhþ%q& 20, prino[enJe 23, ro/þdþq[omM se 24, prokletJe 26, ;estq 27, livo;e 29, livo;e 37, (б) moimi 6, pokwi 18, neizreþ;þ(e)nno 24, livw;i 38; (в) inokq 12, inokq 19. СД 1405: (а) sladkago 1, stranamq 3, despwþtþ(q) 3, stefanq 3, prisla 4, nag} 11, nEgova 19, stefana 20, 44, knezi 29, lazari 29, slanice 31, pati 39, biti 74 Изузетак једино представља Н 1396 из које је изостављен мањи број примера. Примери са ок- сијом изнад иницијалног слога наведени су под (а), изнад унутрашњег слога под (б), а примери изнад финалног слога под (в). Из разматрања су изузети примери са оксијом на једносложним речима. Ови примери нису релевантни за истраживање процеса преношења акцената. 135 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 43, despwta 44, slavnyþmþ(q) 44, grady 44, bor;i 44, (б) ;l(ovy)kol}bJM 1, prozrnJM 1, pravoslavnQþhþ(q) 2, podounav'skQmq 3, s(ve)topo;iv[e 7, maike 7, Mtvrxdilo 8, zakone 8, dMbrov;anina 14, nikamo 14, Mhvati 15, imanJj 21, pokradM 23, Mkrade 23, dMbrov;aninM 35, imanJa 35; (в) s(ve)tmq 29. ГД 1405: (а) roditel] 2, 5, vlastele 3x2, rastik] 4, vlqka 5, kako 5, stefanq 5, 43, roditelq 5/6, gradM 6, 7, soudii 8, takoge 12, soudJami 12, kon] 13, sasinq 13, drago 14, stanou 16x2, stalq 16, hOtynJa 16, vlqka 18, plati 20, 21x2, 32, 38, plak} 22, zakonq 24, rodJtel] 18, ;ii gody 26, ide 26, trqgove 27, soudi 31, gredou 36, (б) maaromq 2, lazarOmq 2, na[egO 5, postavi 8, polovinM 10, Mhvati 13, lazara 18, roditel] 25, zakonq 25, soudJami 30, zakona 32, doubrov'nikOmq 39, imaniEmq 40; (в) sasi 11, koun'swlq 31, lazarq 33, louka;q 43. СТ 1406: (а) stefanq 1, mnOgo} 2, kMpno 3, pryvede 5, mene 5, mqn[aa 5, togda 6, svobodM 6, bikinq 12, svobodno 14, kq/do 14, vsake 16, svobodnq 19, bMdetq 20, pokralq 21, bQti 29, pametq 30, stefana 32, (б) bl(a)go;qstivo} 1, pryvode 5, monastQre 7, sxzda[e 8, nikomM 15, pobygne 16, jÑdino 18, vxzvratiti 19, ispakostilq 20, vlastelina 20/21, bl(a)govolitq 29, sxhranitq 29, monastQrehq 31; (в) podahq 6, prybQvq 18. СЛа 1407: (а) svytloe 1, sqnmou 3, ;a[ou 8, slou/enJe 11, nykako 12, vsakogo 17, rodou 20, boudou{omq 22, bQv[ou 33, gradobl}denJa 51, prosto 53, rek[e 53, vra{a} 56, simonou 60, starqcq 63/64, htitorou 65, (б) vsemirnoE 1, sqstavlEnJe 1, sqjÑdinEnJe 1, vqdrouzi 1, nesqdatnou 2, sqtvoriti 4, zakonopolagae 4, sqprivqnositi 5, h(ri)þsþ(t)wl}bivyi[Ji 12, sqmotriv[e 12, vQsOÍ;ai[e 12, priEtna 14, pohvali 14, n(e)b(e)sozra;nQ 15, vQsOÍtM 16, ousrqdJe 16, sqvqnes[e 17, plodono[enmi 18, svoimi 19, bl(a)godyanmi 26, prinosimQhq 30, sqdrq/itel} 33, naricaemQE 38, prostraniti se 46, monastirou 48, sqglasiti se 61, roukopisani] 62. СЛб 140775: (а) samomou 5, nikako 8, soudJi 8, vyri 9, lepty 9, ta/e 10, daemou} 10, tym/e 10, sqstavl][e 12, na[ee 15, svytli 17, vsakogo 19, plodono[enmi 20, vsakoe 20, rabQ 26, vyrni 26, rwdou 28/29, vyrovav[e 33, bQv[ou 36, sice 38, li[enq 38, bQti 38, dvi/imi 43, vodimi 43, lavri 51, gradobl}denJa 53, (б) sqtvoriti 5, sqtvori[i 5, prinosimQE 9, ou;enika 10, sqmotriv[e 13, vQsOtM 18, darwno[enmi 19, vqzvy{ati se 23, stroitelE 26, slou/bona;elJa 26, sqstavlEnJ} 29/30, naricaemQE 40, mnogorazli;naa 42, izvolihwþmþ(q) 43, nade/þdþi 45, monastirou 51. ЂП 1419: (а) gwry 14, mwnastirM 20, kogw 27, mwnastira 32, vi[episannaa 35, (б) nedomislene 2. СЛ 1427: (а) mno} 1, vlasti 1, tqkmo 5, semou 5, gory 10, srebra 17/18, sela 30, boude 39, pa;e 45, ;to l}bo 46, pravednQmi 48, (б) prydrq/etq 1, solomwnoþmþ(q) 1, nasQ{a}{omM 4, izvoli 12, voiske 27, jdino} 36; (в) pri;tet 48. ЂВ 1427–1428: (а) siÍlnJI 1, vryÍmennoE 2, priÍEhwþmþ%q& 2, naÍslydnici 6, naÍde/þdþi 24, siÍlQ 28, (б) MstaÍvlEno 23. 75 Након педесет трећег реда снимак је скоро потпуно неупотребљив за истраживање акценатских знакова. 136 Владимир Поломац ■ ЂД 1428: (a) roÍditel] 45. ЂР 1430: (а) plqtQ 4, skrovi{e 5, bQv[Ji 5, ;elnQþkþ(q) 12, davaa 17, ;elnikou 18, vQ[ere;enno 19, gOrn} 19, pravinami 20, pa;e 26, (б) dobrwdytelmi 2, jÑlika 3, vqzvodeþtþ(q) 3, vqzmw/no 3, sxstavimq 5, ]ko/e 5, /elanJe 8, krypiti 9, vqzdavati 9, svoei 10, drq/avi 11, prilo/Ji 13, zapisalo 14, outvrqdilo 14, brani;evou 15, pe[;anicou 15, velikomou 18, radi;ou 18, onozi 18/19, prilo/Ji 19, bl(a)go;(q)þsþtivQiþhþ(q) 25, SJemou 25, zapisanJ} 25, dJavolE} 27, takovaago 28, b(o)gonwsniþhþ(q) 32. Х2 1454: (б) mihaiÍlM 1. ЂВ 1456: (а) gEwrgJa 3, vrakEv'{icy 3/4, sela 4, 11, vlasti 4, 6, selo 5, 6, 7, 10, meg]mi 5, pravinami 6, pisa 18, nEgova 17, (б) despota 18. Л1 1457: (а) wÓsvenq 13. Г 1457: (а) jÓfrosiþmþ%q& 1, (б) prijÓsmo 1. ЛР 1457: (а) seÍla 4, viÍ[epiÐsan'na 4/5, seÍlo 8, viÍ[episannagþoþ 14, (б) wstroÍvci 8. Л2 1457: (а) vlaÍsteþlþ(q) 4 (ген. мн.), (б) prJaÍteþlþ(q) 3. ЛД 1457: (в) ste poslaliÍ 4, neste M;iþnþ(i)liÍ 6, na[oiÍ 7, wvoiÍ 7, toiÍ 9, bismo viÍ M;iniliÍ 11. Како показују наведени примери нередовна употреба оксије одликује повеље и писма настала током последње деценије XIV, те прве и друге деценије XV века, али и највећи број повеља и писама световног каракте- ра насталих у шестој деценији XV века у канцеларији наследника деспо- та Ђурђа Бранковића. С обзиром на то да се у наведеним документима оксија употребљава нередовно и несистематично, тешко је рећи у којој мери овај знак озна- чава место акцента, а самим тим, и колико је изнета грађа релевантна за закључивање о стању акценатског система српских народних говора са територије Српске деспотовине. На основу једног броја примера са оксијом на иницијалном слогу може се крајње обазриво претпоставити да је процес преношења сила- зних акцената већ био започет76: ЈП 1395: do] 18 (лично име), ra[a 18 (лично име), kMk] 19, 21, prilo/i 32, Н 1396: bratJa 15, 19, kolivo 16, 89, 90, dogE 50, blizou 51, 53, davati 61, ЈЛ 1398: kralEvou brodou 17/18, vinograde 20, na vladoEvq lazq 21, w„ laza vladoEva 21, vinograþdþ(q) 22, ЈХ 1394–1402: prilo/i 15, moravy 16, СД 1405: nEgova 19, slanice 31, slavnyþmþ(q) 44, grady 44, ГД 1405: roditel] 2, 5, roditelq 5/6, gradM 6, 7, soudii 8, soudJami 12, plati 20, 21x2, 32, 38, plak} 22, zakonq 24, rodJtel] 18, ide 26, СТ 1406: pryvede 5, pokralq 21, СЛб 1407: soudJi 8, vyri 9, sqstavl][e 12, ЂВ 1427–1428: naÍslydnici 6, ЂВ 1456: vrakEv'{icy 3/4, nEgova 17. 76 Исти закључак износи Д. Јовић (1968/1969: 393–396) поводом Закона о рудницима деспота Стефана Лазаревића. 137 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Ипак, у већини наведених докумената налазе се и примери са ок- сијом на унутрашњем слогу, што би могло указивати на чување старог места акцента: ЈП 1395: glqbo;ici 15, ragEvikq 18, vinogradq 20/21, mihailova 28, Н 1396: prystavi 26, ispravl]} 40, Wpado[e 67, postavl]ti 69, ispral] 73, ЈП 1400: lov;iny 4, priselice 5, pritra/ice 5, zaklinamo 7, nastavnika 17, kalMgerice 19, СД 1405: Mtvrxdilo 8, zakone 8, Mhvati 15, pokradM 23, Mkrade 23, s(ve)tymq 29, ГД 1405: postavi 8, Mhvati 13, roditel] 25, zakonq 25, soudJami 30, louka;q 43 (лично име), СТ 1406: pryvode 5, sxzda[e 8, pobygne 16, jÑdino 18; СЛа 1407: sqdrq/itel} 33, СЛб 1407: sqmotriv[e 13, stroitelE 26, ЂВ 1427– 1428: MstaÍvlEno 23, 6, ЂР 1430: sxstavimq 5, krypiti 9, vqzdavati 9, drq/avi 11, prilo/Ji 13, zapisalo 14, outvrqdilo 14, brani;evou 15, prilo/Ji 19. Изненађује мали број оваквих примера у ЈЛ 1398: oupravq 18 и у ЈХ 1394–1402: inokq 12, inokq 19 (ген. мн.), вероватно и livw;i 38 (топоним, уп. livo;} 16, livo;e 29, livo;e 37). Колебање у писању оксије у последњем наведеном примеру може указивати на то да је процес преношења био у току. Оваквих примера има и у другим документима, посебно у ГД 1405: roditel] 2, 5, roditelq 5/6, soudJami 12, rodJtel] 18, zakonq 24 према roditel] 25, zakonq 25, soudJami 30. 3.2.3. Редовнија употреба оксије одликује велики број повеља из прве половине XV века, што сведочи о ширењу и стабилизацији овога право- писног манира у наведеном периоду. Ексцерпирани материјал биће пред- стављен према канцеларијама у којима су документи настали. 1. Међу повељама и писмима кнегиње Милице и деспота Стефа- на Лазаревића посебно стоји ЈД 1397–1402, у којој оксија у највећем броју примера долази заједно са спиритом изнад лигатура или омеге, те као таква има искључиво правописну вредност: (а) Esi 6, ]ko 10, 11, 12, wdy]n'naa 10, oukra[en'na 18/19, wbagryniEmq 23/24, ]/e 27, jVgeni] 32, wbitylq 36; (б) tvoEgo 2, vxpiEtq 5, moEgo 8, priEtq 9, wdy]n'naa 10, Mmno/eniEmq 11, bl(a)gody]ni] 13, bl(a)gopokoreniEmq 16, bl(a)gogovyniEmq 17/18, izli]v[o} 24, bQvaEtq 27, popou{eniEmq 40, pyvaEmQi 46; (в) vqspo} 7, oukra[eniEmq 17, wbagryniEmq 23/24, izli]v[o} 24. Материјал осталих повеља из канцеларије деспота Стефана указује на чување места акцента према правилима старије акцентуације. О овоме би могли сводочити следећи примери77: СЈ 1404–1405: postavi 4, h(ri)þsþ(t)ol}bivaa 5/6, wbryte 7, darovahq 16, takozi 18, hatari 19, praviny 19, darova 20, c(a)r(q)þsþtvo mi 20, kouplEnicou 21, vqnouka 26, vidyvq 12, drq/alq 17. СХ 1406–1407: velikaago 1, 3, izbavitq 8, velikaa 14, Oblaci 14/15, wstrwvi 16, vqvyrenq 19, prilo/i 24, gospodinq 24, despotq 2. 77 Целокупна грађа из ових повеља не наводи се због изузетно великог броја примера. 138 Владимир Поломац ■ СХ 1411: g(o)þsþpodstvo mi 19, 21, 25, g(o)þsþpod'stvo mi 20, prilo/i 19, MstavM 28, h'titoriE 32, OÍbrazwmq 33, W pozoba 35, nykoE 37, nepotvorenou 42, porazitq 45, htitorM 51. СМ 1413: jÑliko 4, moEmq 14, sp(a)senq 15, prinesohq 21, rMpelEvo 25, итд. СЛ 1414–1415: vqsedrq/itelq 2, ;etQremq 14, darovahq 15, povoza 16, ponosa 16, sqdrq/itelq 18. СВ 1417: M;itx 11, vrqhovnJiþhþ%q& 25, koprivnicM 32/33, ponosa 34, prokletx 42, vrqhovnQþhþ%q& 45. У највећем броју наведених повеља налазе се и малобројнији при- мери који би могли упућивати на почетак процеса преношења силазних акцената: СЈ 1404–1405: velikou 15, pronJ} 17, bile 19, prilo/i 22, velikago 23, takovago 30; СХ 1406–1407: l}bitq 13, roditel' 24, СХ 1411: monastirou 19, takovi 43, СМ 1413: despotq 9, velikQihq 20, moravicaþhþ%q& 23, velikQiþhþ%q& 27, СЛ 1414–1415: vrankovo 14, prybQva}tq 16, zamyniti 11, СВ 1417: vodi 14, drq/avy 35, prino[enJE 15, vqsedrq/itel] 43. Међу повељама из ове групе, у којима се оксија употребљава веома фреквентно, налази се и И 1402–1422. Велики број потврда из ове повеље отпада на лична имена или српскословенске форме, као и на неочекиване категорије (нпр. hotenJEþmþ(q) 5, panþdþeleimona 7, poslou[anJe 9, silvestqrq 27, trapezarx 28, итд.), што додатно компликује истраживање. На преношење акцента могли би упућивати примери l}bovJ} 4, l}bovq 14, nEgovþoþ 18. Старо место се може огледати у sqtvoriti 12 и Tewdoulx 31. Фреквентна употреба оксије у наведеним документима одражава се и на њену функцију, тако да се срећу примери у којима оксија стоји на месту других акценатских знакова: (а) двоструке варије: СЈ 1404–1405: bl(a)go;qstivaa 5, monastira 11/12, le/e{ago 12, daln]ago 27, СМ 1413: velikaago 13, mona{s}tirM 22, monastirM 29, СЛ 1414–1415: monastira 9, monastirou 12, И 1402–1422: slavnaago 6, (б) обичне варије: СХ 1411: svytlo 2, gory 12, monastira 26, 28, kakoto 32, prJilo/i 34. У малом броју примера оксија је стављена изнад оба саставна дела сложенице: СХ 1406–1407: darwnositq 27, mqzdodatel] 37, СХ 1411: /ivotvore{ago 45/46, СМ 1413: vQ[episanna 20, СВ 1417: pravoslavnaa 11, [estxdesetx 23, vi[episan'na 36. 2. Материјал повеља и писама насталих у канцеларији деспота Ђурђа биће анализиран у односу на овде већ више пута поменуте ставове П. Ивића о акцентуацији ЂЕ 1429. На основу примера из ЂЕ 1429: (а) g}rgq 5, pi[etq 6, kako 7, gorQ 8, wbityli 8, vqspomenM 10, zapovydi 12, bMdemo 13, prosimoe 13, vQ[e 14, 15, tym/e 15, prilo/i 15, novobrqþdþske 16, litrq 17, bQti 19, na[emou 20, lakomstvwþmþ(q) 22, nami 23, na[egþoþ 23, prokleþtþ(q) 24, vyro} 27. (б) naslydnika 3, roditelJeþmþ(q) 3, bl(a)govyrnQi 4, b(o)godarovanno} 5, svyþdþ%y&nJe 7, mwnastira 8, s(ve){ennoinokwþhþ%q& 9, prJimismo 13, isplqniti 13, vQ[ereþ;þ(e)nnomou 14, 15, godi{e 16, zapisanJM 21, sJemM 139 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 21, nepotvorenou 21, sqdrq/iþmþ(q) 22, razoriti 23, vqsedrq/itel] 24, /ivotvore{ago 25, vQ[episannQiþhþ%q& 23. – П. Ивић (1989: 17) изводи следеће закључке: (а) „Функција оксије је јасна: она означава место акцента. У највећем броју случајева оксија је стављена на вокал наглашен у старосрпскохрватској акцентуацији коју је реконструисала лингвистичка наука.” (б) „Дворски писар деспота Ђурђа имао је у свом језику доследно непренесене старе акценте (...)” Наведени Ивићев закључак, донесен на основу релативно ограниче- не грађе, у великој мери је потврђен и на материјалу других повеља и пи- сама из канцеларије деспота Ђурђа. О овоме сведочи велики број приме- ра са оксијом у функцији означавања места акцента на унутрашњем или финалном слогу78: ЂП 1427–1429: vsebogatJe 2, darovannomou 6, sxdrx/ityl} 6, drx/avi 7, prystola 7, despota 9, prJido[e 9/10, prilM;i 13, dvi/imi 13, oblasti 15, potvori 16, potvrxdi 16, ima} 16, oustavlEno 16, zapisano 16, sxtvori 17, ima} 18, osvobodi 20, wnozi 21, sxbQraa 21, Wpral] 22, WstMpilo 23, WstMpila 23, ima} 23, imali 23, pristoupe 25, opetq 25, takozi 25, wblada 26, takovJi 30, prokletq 30, vxsedrx/itel] 30, vrxhovnQþhþ%q& 31/32, pandeleimonq 33, итд. ЂР 1428–1429: jdinogo 4, vyrovati 5, darovannomou 8, sqdrx/itel} 8, prystolou 9, b(o)godarovannou} 12, drq/avi 13, zapisa 19, roditel] 15, zapi[e 16, nEgovy 17, zalo/iti 22, Wnimi 23, cerovcM 28, sqdrq/itel} 38, razoriti 41, итд. РК 1430–1431: primismo 6, prybQva} 11, wnozi 15, wvozi 15, zapisana 20, pomagaa 21, onehzi 22, итд. ЂВ 1432: vxseÏdrq/iÍtelq 2, vxseÏbogaÍtJe 2/3, slouÍ/bona;eÍlJa 6, naslyÍdnici 6, prystoÍlou 10, samodrx/aÍvnago 13/14, rodiÍtel] 14, s(ve)topo;iÍv[ago 14, vlasteliÍnq 17, veliÍkQi 17, priloÍ/Ji 18, isplqÍniti 22, vinoÍgraþdþ%a& 26, prilo/iÍlq 26, prystoÍla 29, sqdrq/iÍtel} 29, razaraÍti 32, vi[episaÍnniþhþ%q& 32, vqseÏdrx/iÍtel] 33, sqpqÍrnica 35, итд. РВ 1432: poslMÍ[niþkþ(q) 1, veliÍkQi 3, TeofaÍnq 5, potrybovaÍsmo 5, monastiÍrska 6, aÑdrxfataÍrJj 6/7, kEle 8, monastiÍrM 8, koraÍbM 9, koraÍbq 10, vinoÍgrada 15, итд. РК 1433: sqmatra}{e 2, stroitelE 6, poslou[nici 8, velikQi 8, moei 10, sqzdahq 10, oustavismo 16, pol}be 17, rabote 18, velika 19, veliko 20, svowi 22, igoumenq 23, donosJi 24, igoumena 24, gostinsko 26, izide 26, prodati 29, zalo/iti 29, sestri;ikE 42, stroitelq 43, prihode 45, zapisahwþmþ(q) 56, итд. ЂЛ 1429–1439: m(i)l(o)þsþtQn]mi 3, jlika 3, bl(a)go;xstivQi 8, g(o)þsþp(o)/þdþe} 10, sxdrx/itel} 12, prystwlM 12, bl(a)go;xstivQiþhþ%q& 14, bl(a)go;xstQvaago 16, hrJstol}bivaago 16, velikQe 20, prilo/ilq 24, arsenJe 33, velikaa 41, prilo/ilq 42, dohwdci 43, итд. ЂД1 1445: (б) postavi 2, po;tenJi 4, imali 8, roditel] 8, roditel] 8/9, zapisalo 9, outvrqdilo 9, postavJi 9, dMbrovq;kJiþhþ%q&10, koi 10x2, dMbrov;ane 10, 78 Примери су навођени и коментарисани и у Поломац 2009б: 316, 2012б: 130–134. 140 Владимир Поломац ■ postave 11, MhvatJi 14, wnozi 16, roditel] 18, 19, pokrali 21, platila 21, primorJ} 23, roditel} 27, vladalcq 31, narM;ilq 32, iskati 34, roditel] 36/37, prybQva}tq 38, izvolitq 40, итд. ЂД2 1445: dMbrovnika 2, ou;inilo 6, koi 7, imali 7, koi 9, imali 9, koi 13, imali 13, итд. ЂЛ 1452: pokazannomþMþ 4, vrqhwvnomM 15, pohvali 17, vqzþdþvigo[e 27, pryEmnika 34, roditel} 54, wnako 54, podati 59, Edino} 64, ;etiri 68, Edino} 72, izvorq 78, Eliko 80, итд. Мало је примера у наведеним повељама који би могли указивати на почетак процеса преношења акцената: ЂР 1428–1429: despota 12, 15, takovago 41. РК 1430–1431: mwnastira 5, stoi 26. ЂВ 1432: h(ri)þsþ(t)ol}ÍbivQi 7, deÍspotq 8, deÍspota 14, pryÍstola 16. РК 1432: wblaÍdati 17/18, sqbiÍrati 18, zapiÍsa[e þsþ(e) 18. РК 1433: despota 7, 8, tako/þdþe 8, 19, takovJi 26, stoi 38, takovQi 43, 44, staryi 44. ЂЛ 1429–1439: despotq 9. ЂД1 1445: takoþ/þde 2, despota 9, 25, svydo;bM 11, slou;ilo 35, rizni;kQi 43. ЂД2 1445: despotq 1, despota 5, 10, 14, 17, rizni;kQi 21, ima} 14. ЂЛ 1452: dohod'ci 45, despotM 54, 61, velikQE 69, vrankovo 77. Примери из ЂП 1427–1429 који би евентуално могли указивати на овај процес, имају само правописну вредност: rwdityl] 9, rOÍdityl] 17, rOÍdityl} 20, lO/nqþkþ(q) 19, rodityl] 24. Међу повељама Бранковића посебно стоји МХ 1406. Упркос редов- ном стављању овога знака, мало је примера релевантних за нашу распра- ву. На евентуално преношење акцената могли би указивати ima 27, zabave 33, vsedrq/itel] 39/40, док би на чување старога места могли упућивати prilo/iv'[e 8, oushokE 30, oushokE 32, carine 33. 3. Редовнија употреба оксије забележена је само у једном документу (С1 1457) из канцеларије наследника деспота Ђурђа79: (а) znaÍnJj 1, koÍga 1, kaÍko {o 2, roÍditelJj 2, g}Írgq 2, braÍtJj 3, M vlaÍstela 3, dMÍbrovqþ;þkiÐhq 3, sreÍbro 4, /iÍvotM 4, M vlaÍstelqÐ 5, dveÐ ste liÍt'rq 6x2, laÍzarM 7, laÍzarq 8, dMÍbrovq;kiþhþ(q) 9, dMÍbrovq;kiÐ 10, M seÍby 10, niÍ{o 10, mnoÍgw 11, sreÍbra 11, koÍva 11, sreÍbrqnoÐga 11, naÍsq 12, kniÍgM 12, w„ vlaÍstelq 13, dveÐ ste liÍtrq 13/14, braÍta 14, kniÍga 15, liÍho 15, naÍ[oþmþ(q) 15, kniÍgwþmþ(q) 15. (б) vxsaÍkomþMþ 1, wÑtvoÍreni 1, s(ve)topo;iÍv[i 2, jriÍna 3, poklaÍdq 3, wstaÍlo 5, 10, na pMÍno 9, w„ po;teÍn'noga 9, 12/13, MdrqÍ/a[e 10, imaÍnJa 10, ni;eÍsa 12, w„ iÑmaÍnJa 13, wþdþviÍ[e 14, raskiÍdena 15/16, postaÍviþhþ(q) 16, avgMÍsta 17. Изнесена грађа не представља довољно добру подлогу за извођење сигурних закључака. Ипак, може се претпоставити да један број примера 79 Примери су навођени и коментарисани и у Поломац 2012а: 338–343. 141 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ упућује на познавање процеса померања акцента са финалног слога: koÍga 1, sreÍbro 4, /iÍvotM 4, M seÍby 10, niÍ{o 10, sreÍbra 11. Недовољно су јасне и акце- натске прилике на унутрашњем слогу. Поред примера који би могли озна- чавати место акцента према правилима старије акцентуације: wÑtvoÍreni 1, jriÍna 3, wstaÍlo 5, 10, postaÍviþhþ(q) 16, налазе се и примери који могу упућивати на познавање померања акцената: roÍditelJj 2, dMÍbrovqþ;þkiÐhq 3, dMÍbrovq;kiþhþ(q) 9, dMÍbrovq;kiÐ 10. 3.3. Употреба варије. – Обична варија није забележена у једанаест по- веља и писама Српске деспотовине, што се – као и у случају употребе оксије – може објаснити: (а) временом настанка документа (МД 1392), (б) његовим дипломатичким статусом (СХ 1392–1402 и ЂП 1410 пред- стављају преписе или недовршене концепте), и (в) световним каракте- ром документа (ЂД 1424, Х1 1454, Х2 1454, Л1 1457, Г 1457, Л2 1457, ЛД 1457). Тешко је одредити разлог изостанка обичне варије у ЈД 1397–1402, будући да су у овој повељи присутни остали акценатски знаци (уп. Поло- мац 2013д: 253). У осталим повељама и писмима варија се употребљава са вишом или нижом учесталошћу. Наводе се најпре сви ексцерпирани примери80: ЈП 1395: а) slMga 4, wstrakE 11, martina vrqlE 21/22. ЈЛ 1394–1395: а) wbiteli 19/2081, б) twE 20, vses(ve)tM} 22. Н 1396: а) kqda 14, da 83 (3. л. јд. през.). ЈЛ 1398: а) radi 4 (предлог), na poutq vlat'kov'skQ 18, б) lavrqsko 22. ЈП 1400: а) sJa 9, zde 27, б) sVmewna 16, semq 23. ЈХ 1394–1402: а) jvw 30. СЈ 1404–1405: а) kVra 6, c(a)rqstva 6/7, si 21 (дат. јд.), sqrodnikq 27 (ген. мн.), outvrqditi se 29, drqzne 29, takovago 30, б) ]ko/e 2, stefanq 5, pomo{nika 7, prilo/i 10, pqsisinq 17, velikago 23, nepokolybimo 29. СД 1405: а) zemli 3, 22, 35, 36, 42, pra 9, srqblQ 10, pre 10, 12, doubrov;anQ 13, srqblE 13, kon] 15, 17x2, prygE 20, roditel] 26, jfrosinQ 27, sqdi 27, zemlE 28, 41, stefanQ 29, pri 32, vsi 41. ГД 1405: а) moEgo 182, sasi 12. СТ 1406: а) zemli 7, ili 17. МХ 1406: а) na[ei 7, dyli 7, bo 12, 25, wkol'nE 26, dokQ 30, 32, kto 36, vsedrq/itel] 39/40, б) izvolEnJ} 1, vqvydoste 13, svytlago 15, neiscylnago 23, nepokolyblEmou 28, prokletq 39. СЛа 1407: а) mwVsi 2, gory 4, zri 4, vsa 5, wna 10, wno 11, 14, wni 11, ili 14, zemlE 34, tomou 59; б) vsemirnoE 1, vsemou 3. СЛб 1407: а) vsa 6, gory 6, ni/e 9, dvy 9, mqzdi 10, vsi 11, wno 11, wna 12, б) sej 15, hrami 17, 28. 80 Под а) се наводе примери са варијом у финалном положају; уколико постоје примери са варијом у унутрашњем слогу они се наводе под б). 81 Недовољно читљив пример. 82 Недовољно читљив пример. 142 Владимир Поломац ■ СХ 1406–1407: а) vqsa 5, 38, me 8, nq 8x2, 12, 32, 36, bw 9, 12, ili 33, kto 34, б) htitwrq 2, sVmewna 2, aTwn'scyi 4, Oblakwhq 9, revnovahwmq 12, po;ihwmq 14, inokwhq 21, aTwn'scyi 30, vqsebl(a)gQi 30, sVmewnomq 40, arhJjrewmq 40/41. СХ 1411: а) b(o)/(q)þsþtvqnago 5, sego 6, jgo 9, togo 16, dvy 24, kalMgErq 24 (ген. мн.), do 31, g%o&þsþpoþdþstva mi 36, nikto 39, mojgo 40, ili 40, 41, jgo 45, 47, 55, ;(q)þsþtnago 45, sJa 51, 55, b(o)godarovan'nago 55, б) srqblEþmþ(q) 10, aTonscyi 12, meg]mi 15, glogovica 16, gerasimov'ske 20, adrqfaty 24, adrqfata 25, adrqfatq 26, jgo/e 39/40, pravoslav'nQþhþ%q& 41, siEmou 41/42. СМ 1413: а) vrymennoE 3, roukQ 3, bl(a)govolEnJa 6, nx 7, mnogoE 10, hodataE 14, radi 20, h{ra}sno polE 24, maloE 29, prinesennoE 29/30, ili 31, kto 34, б) ponE/e 2, vqsebogatJe 3/4, sVmewna 12, ar'hJjp(i)þsþk(o)pa 13, vtorice} 18, donEli/e 18/19, s{Vm}ewnx 37. СЛ 1414–1415: a) seE 2, aTwna 9, tomou 12, vse 17, vsa 20, б) mno} 1, solomonwmq 1, vykovwmq 2, ponE/e 2, roukQ 3, roukou 4, vy;nomou 5, vy;noe 20. СВ 1417: а) vqsa 3, segw 4, sego 6, i/e 6, 17, tym/e 7, ]/e 9, Ego 10, ime 10, tvo] 12, bo 12, 18, esi 12, tvo] 13, sego 13, svo} 15, Ee 17, srebra 24, kto l}bo 27, vsakogo 28, svoEgo 30, prihwde{oi 31, vsemi 33, togw 33, tomou 33, ni 33, sJa 36, vqsa 36, moEgo 36, moEgo 39, a{e 39, Egw 43, б) vqseneporo;nyi 16, vqsedrq/itel] 43. ЂП 1419: po;ivaEi 5, pri[qstvii 16, mwnastirsko 25/26, ili 27, kto 30, ;tw 32, б) Mmnimq 3, EdinJi 6, sladkimi 9. И 1402–1422: а) wvaa 1, ]/e 3, svoe 3, sqbora 5, aTona 6, moeE 8, imq 8, a{e 9, srebra 13, si 16, 18, wby 16, vsemq 20, radi 20, ]ko 21, ]ko/e 34. СЛ 1427: а) siE 12, radi 15, 38, dva 16, wni 26, zemli 39, vse 41, nq 45, 48, poki 26, 29, б) vxsedrq/itelq 2, Ijromonahq 10, dvadeseti 17. ЂВ 1427–1428: а) togoÏ 3, mo{noÏ 3, vqvyrennaagoÏ 6, moegoÏ 8, 11, ;(q)þsþtnaagoÏ 12, zapisanoÏ 21, б) vseboÏgatiE 3, podoÏbi} 3, roÏ/þdþennomou 3/4, moÏnastiÏrou 16. ЂД 1428: а) нема примера, б) svoÏego 2, poÏ;tenni 4, moÏjgo 6, kako iþmþ%q& goÏde 26, roÏditel] 28, M nekMdiÏmM 53, lwÏgoTetq 54. ЂП 1427–1429: а) i/e 5, 7, 10, zemlE 7, mene 7, 28, radi 8, 29, h(risto)va 10, zeml] 22, ili 27, kogo 27, б) ponE/e 2, vQ[episannQþhþ%q& 30. ЂП 1428–1429: imou{e 2, vqsa 3, vxsa 3, sego 4, 5, 10, zeml} 12, radi 18, j 22, kogo 38, sJa 39, tvrqda 39, nq 40. ЂЕ 142983: moE 3, i/e 4, h(rist)y 9, kogo 20, 21, ;to l}bo 23, б) c(a)rqskago 8, Ieromwnaþhþ%q& 10, mwnastirq 14, mwnastirM 15, mwnastir'sko 16, mwnastira 18, v'sehvalnQþhþ%q& 25. ЂР 1430: а) vsa 4, sebe 5, gospoda 6 (ном. јд.), selo 19, mny 23, zdy 29. РК 1430–143184: а) sJa 2, 27, mwnastira 4, vse 10, togo 10, rouka 17, б) mwnastira 10, dvadeseti 13, hranM 13, {m}wnastirq 19, mwnastirq 24, mwnastirou 25. 83 Примери који следе наведени су и у Ивић 1989: 17. 84 Примери који следе наведени су и у Поломац 2009б: 316–317. 143 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ЂВ 1432: а) sJeÏ 2, togoÏ 2, 3, 21, 25, nqÏ 5, SegoÏ 12, zeml}Ï 15, egoÏ 16, bl(a)govoliÏ 22, tomMÏ 22, iÑliÏ 29x2, kogoÏ 30, ktoÏ 31, ;toÏ 32, б) vxseÏdrq/iÍtelq 2, vxseÏbogaÍtJe 2/3, mwnastiÏrM 27, vqseÏdrx/iÍtel] 33. РВ 1432: а) sJaÏ 1, kEraÏ 2, s(Q)novqÏ 2, jÑgwÏ 6, svo}Ï 15. РК 1433: а) tvoee 1, sJa 1, togo 6, sJj 13, konca 21, kogo 23, ili 23x2, bi 25, pakQ 26, ko] 30, pakQ 31, gde 36, si 37, dobri 45, vqzmi 55, б) hra{mi} 3, mwnastirM 12, 16, 23, 27, 49, mwnastira 17, mwnastirq 42, mwnastirou 43. ЂЛ 1429–1439: а) vsa 4, zde 5, gospoda 6, i/e 8, 21, zemlE 13, mene 14, nikako/e 15, zeml} 18, /e 26, lavri 28, pakQ 30, prJide 30, lavri 32, svo} 41, б) vxzmo/no 4, sice 14, vsakM 29. ЂД1 1445: а) pra 9, gde 16, zemli 31, stoE 33, sJa 37, mol} 40, kogo 40, nx 41x2, vxsa 42, б) vxsem(i)l(o)þsþtivomou 1. ЂД2 1445: a) l}bve 7, gde 16, sJa 18. ЂД 1452: a) nq 6, 31, ve{i 7, tvoa 13, b(o)/(q)þsþtqvqnyi[ee 13/14, vQso;ai[ee 14, b(o)/(q)stqvqnyi[ee 14, Ei 16, ili 17, bo 17, sJa 17, jgo 25, sana 33, zemlE 35, moego 36, ;ine 54, mene 61, sJa 74, vsa 83, ;to 87, б) sqtvori[i 4, vqsakomM 6, vqniti 25, sou{e 25, pravimi 32, vqze[e 35, mwnastirM 42, ;estq 43, monastirM 56, nEi 60, pomenq 60, monastirq 66/67, stoitq 67. ЂВ 1456: а) ili 9, б) gEwr'gJa 15. С1 1457: а) svo}Ï 5, svoiÏ 8x2, ko}Ï 12, poiÑskawÏ 12, 14, ni na jÑdnoiÏ 15, mo}Ï 16. ЛР 1457: а) smeþdþ%e&reþvþskoiÏ 3, vo}}Ï 6, б) rizni;aÏrM 1, vlaÏsti 3, viÍ[epiÏsan'na 4/5, radovaÏn{M} 5, drqÏ/e 5, priÏmiþmþ(q) 6, MzeÏli 7, tMÏr'ci 7, j biÏlo daÐlo 7, vlaÏsti 7, petrMÏ['koi 8, rizni;aÏra 11, piÏsa 18, С2 1457: а) нема примера, б) zlaÏti 4, peÏtx tisM{kx} 13. На основу изложене грађе могу се дати следећи коментари: (а) Обична варија не употребљава се у свим повељама и писмима са једнаком фреквенцијом. У документима из последње деценије XIV века (ЈП 1395, ЈЛ 1394–1395, Н 1396, ЈП 1400, ЈХ 1394–1402) примера је нај- мање. Нешто више примера забележено је у документима из прве и дру- ге деценије XV века (посебно у СЈ 1404–1405, СД 1405, МХ 1406, СХ 1406–1407, СХ 1411, СМ 1413, СЛ 1414–1415, СВ 1417). Ни у докумен- тима насталим од треће деценије XV века употреба овога знака не стаби- лизује се у потпуности (о чему посебно сведочи стање у ЂР 1430, ЂД2 1445 и ЂВ 1456). (б) У највећем броју наведених примера (око три четвртине) обична варија се употребљава изнад финалног вокала. Међу примерима са ва- ријом на унутрашњем слогу посебно треба указати на сложенице са заме- ничким кореном вьс-, као и на сложени број двадесет: vses(ve)tM} ЈЛ 1394– 1395: 22, vsemirnoE СЛа 1407: 1, vqsebogatJe СМ 1413: 3/4, vqseneporo;nyi СВ 1417: 16, vqsedrq/itel] СВ 1417: 43, vxsedrq/itelq СЛ 1427: 2, v'sehvalnQþhþ%q& ЂЕ 1429: 25, vxsem(i)l(o)þsþtivomou ЂД1 1445: 1, vxseÏdrq/iÍtelq ЂВ 1432: 2, vxseÏbogaÍtJe ЂВ 1432: 2/3, vqseÏdrx/iÍtel] ЂВ 1432: 33, dvadeseti СЛ 1427: 17, РК 1430–1431: 13. У овим категоријама варија заправо стоји на финалном вокалу првог дела сложенице. Аналогијом према облицима vsemirnoE СЛа 144 Владимир Поломац ■ 1407: 1 и vsa ЂЛ 1429–1439: 4, долазе у овим повељама и облици vsemou СЛа 1407: 3 и vsakM ЂЛ 1429–1439: 29. (в) Функцију обичне варије над финалним вокалом није једноставно одредити. Говорећи о овом акценатском знаку у ЂЕ 1429 П. Ивић (1989: 17) истиче да „варија на крајњем вокалу обележава место нагласка по старој акцентуацији“. Ипак, у осталим повељама и писмима нема много примера за које би се са нешто већом сигурношћу могло рећи да упућују на овакву акценатску ситуацију: ЈП 1395: slMga 4, Н 1396: kqda 14, СД 1405: zemlE 28, 41, СЛа 1407: wna 10, wno 11, 14, wni 11, zemlE 34, СЛб 1407: wno 11, wna 12, И 1402–1422: svoe 3, СЛ 1427: siE 12, wni 26, ЂП 1427–1429: zemlE 7, РК 1430–1431: rouka 17, ЂВ 1432: zeml}Ï 15, mwnastiÏrM 27, РК 1433: ko] 30, ЂЛ 1429–1439: zemlE 13, prJide 30, ЂД1 1445: stoE 33, ЂЛ 1452: zemlE 35, ;ine 54, С1 1457: ko}Ï 12. У свим наведеним документима овакви примери стоје усамљено или пак у контрасту са другим примерима, који су често недовољно јасни или који упућују на правописне функције овога знака (најчешће изнад финалног вокала или лигатуре у функцији спирита; долази у обзир и делимитативна функција, тј. означавање краја речи). Уп. само: ЈП 1395: wstrakE 11, martina vrqlE 21/22, СД 1405: srqblQ 10, jfrosinQ 27, stefanQ 29, И 1402–1422: vsemq 20, radi 20, ]ko 21, ]ko/e 34, СЛ 1427: radi 15, 38, ЂР 1427–1429: radi 8, 29, ЂВ 1432: iÑliÏ 29x2, РК 1433: ili 23x2, pakQ 31, ЂЛ 1429–1439: /e 26, pakQ 30, ЂЛ 1452: b(o)/(q)þsþtqvqnyi[ee 13/14, vQso;ai[ee 14, b(o)/(q)stqvqnyi[ee 14, Ei 16, ili 17, bo 17. Овакви примери долазе и у другим документима: ЈЛ 1398: radi 4, СТ 1406: ili 17, МХ 1406: na[ei 7, bo 12, 25, dokQ 30, 32, СХ 1411: do 31, ili 40, 41, СМ 1413: vrymennoE 3, mnogoE 10, hodataE 14, radi 20, maloE 29, prinesennoE 29/30, ili 31, СВ 1417: bo 12, 18, prihwde{oi 31, ni 33, ЂП 1419: po;ivaEi 5, ili 27, ЂП 1427–1429: radi 8, 29, ili 27, ЂП 1428–1429: radi 18, ЂВ 1456: ili 9. Обична варија употребљава се веома често на месту двоструке варије (кендеме) у следећим позицијама: (а) изнад изговорног полугласника: sqrodnikq СЈ 1404–1405: 27, kalMgErq СХ 1411: 24, s(Q)novqÏ ЂВ 1432: 2 (ген. мн.), nq СХ 1406–1407: 8x2, 12, 32, 36, СЛ 1427: 45, 48, ЂР 1428– 1429: 40, ЂВ 1432: 5, ЂД 1452: 6, 31, nx СМ 1413: 7, ЂД1 1445: 41x2; (б) изнад дугог вокала, акцентованог или неакцентованог: СЈ 1404– 1405: velikago 23, nepokolybimo 29, СД 1405: pre 10, 12, pri 32, МХ 1406: svytlago 15, neiscylnago 23, СХ 1411: dvy 24, ЂП 1419: pri[qstvii 16, sladkimi 9, mwnastirsko 25/26, СЛ 1427: dva 16, dvadeseti 17, ЂВ 1427–1428: vqvyrennaagoÏ 6, ;(q)þsþtnaagoÏ 12, zapisanoÏ 21, ЂП 1428–1429: tvrqda 39, ЂЕ 1429: c(a)rqskago 8, mwnastirq 14, mwnastirM 15, mwnastir'sko 16, mwnastira 18, РК 1430–1431: dvadeseti 13, mwnastira 10, {m}wnastirq 19, mwnastirq 24, mwnastirou 25, ЂВ 1432: bl(a)govoliÏ 22, РК 1433: dobri 45, mwnastirM 12, 16, 23, 27, 49, mwnastira 17, mwnastirq 42, mwnastirou 43, ЂД 1452: mwnastirM 42, monastirM 56, monastirq 66/67, ЛР 1457: rizni;aÏrM 1, rizni;aÏra 11, MzeÏli 7, j biÏlo daÏlo 7, С2 1457: zlaÏti 4, peÏtx tisM{kx} 13; (в) изнад једносложних речи под логичким акцентом: ЈП 1400: zde 27, СХ 1406–1407: kto 34, СМ 1413: kto 145 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 34, ЂП 1419: kto 30, ;tw 32, ЂЕ 1429: ;to l}bo 23, ЂР 1430: zdy 29, ЂВ 1432: ktoÏ 31, ;toÏ 32, ЂД 1452: ;to 87. Употреба обичне варије изнад вокалских графема и лигатура у медијалном положају уместо спирита посебно је фреквентна у СХ 1406– 1407 (htitwrq 2, sVmewna 2, aTwn'scyi 4, Oblakwhq 9, revnovahwmq 12, po;ihwmq 14, inokwhq 21, aTwn'scyi 30, sVmewnomq 40, arhJjrewmq 40/41) и СМ 1413 (ponE/e 2, sVmewna 12, ar'hJjp(i)þsþk(o)pa 13, vtorice} 18, donEli/e 18/19, s{Vm}ewnx 37). Овако највероватније треба тумачити и следеће примере: ЈЛ 1394–1395: twE 20, ЈП 1400: sVmewna 16, МХ 1406: izvolEnJ} 1, nepokolyblEmou 28, СХ 1411: meg]mi 15, glogovica 16, gerasimov'ske 20, siEmou 41/42, СЛ 1414–1415: mno} 1, solomonwmq 1, vykovwmq 2, ponE/e 2, vy;nomou 5, vy;noe 20, ЂП 1419: EdinJi 6, ЂП 1427–1429: ponE/e 2, ЂЛ 1429–1439: vxzmo/no 4, ЂВ 1456: gEwr'gJa 15. Обична варија може бити употребљена и на месту оксије, о чему добро сведоче примери из ЂД 1428: svoÏeÑgo 2, poÏ;tenni 4, moÏjÑgo 6, kako iþmþ%q& goÏde 26, roÏditel] 28, M nekMdiÏmM 53, lwÏgoTetq 54. 3.4. Употреба двоструке варије (кендеме). – Испитивани корпус се у погледу употребе овога акценатског знака може поделити на неколико група: (а) документи у којима двострука варија није забележена; (б) доку- менти у којима се двострука варија употребљава као једини акценатски знак; (в) документи у којима се двострука варија употребљава у очеки- ваним позицијама у релативно малом броју примера; и (г) документи у којима је употреба двоструке варије фреквентнија (у односу на докумен- та из претходне групе). Двострука варија није забележена у три документа: МД 1392, ЂП 1410 и Г 1457. Одсуство употребе овога знака у ЂП 1410 условљено је ди- пломатичким статусом документа (недовршен препис или неуредно испи- сан концепт), а у случају Г 1457 вероватно дужином документа: свега че- тири реда, тако да употреба овога знака није ни могла доћи до изражаја. У двама документима из последње деценије XIV века двострука варија се употребљава као једини акценатски знак у различитим функцијама. У ЈЛ 1394–1395 овај се знак налази у следећим позицијама: (а) изнад графеме w у свим позицијама на месту очекиваног спирита: tewÐfanq 9, vse;(q)þsþtnagwÐ 9, prypodobnagwÐ 9, wÐ(tq)ca 10, 14, ]kwÐ 10, na[egwÐ 14, wÐtqcq 28; (б) изнад консонантских графема на месту на коме би се очекивао пајерак: crkvÐi 2, carskÐo} 3, prines[Ða 8, petrM[Ðkiþhþ(q) 11, srqp{s}kÐM 18, srqpsÐko{i} 24; (в) изнад повратне заменице se (аналогијом према хомоформним облицима показне заменице): poklonet seÐ 2, krasM}t seÐ 3, Mkrypl]Et seÐ 4, wbryta}t seÐ 11; (г) на крају речи или првог дела сложенице уместо очекиване обичне варије: vsiÐ 12, vseÐs(ve)ta] 26. Недовољно је јасна употреба у следећим примерима: misliÐ 1 (акуз. мн.), pryzre[eÐ 1 (3. л. мн. аориста), lavriÐ 8 (ген. јд.). Само у трима примерима употребљена је двострука варија у очекиваним позицијама у функцији означавања вокалског квантитета: miÐ 12 (ном. јд.), kMkqÐ 16 (ген. мн.), velikiÐE 17 (ген. јд.). Још је интересантнија употреба двоструке варије у СХ 1392–1402 (повеља представља концепт или недовршен препис). Овај се знак 146 Владимир Поломац ■ употребљава: (а) у функцији скраћивања изнад вокалног /р/ и /л/ (заједно са титлом): krÐ(q)vi}, crÐ(q)kvi, srÐblEþmþ(q), srÐblEþmþ%q&, crÐ(q)kwþvþ(q), vlÐ(q)koþmþ(q), vlÐ(q)kM (уп. Младеновић 2007: 158); (б) у функцији скраћивања (заједно са титлом) и у другим позицијама: bl(a)gÐovyrnJiÐ 5, staÐr(q)cq 8, s(ve)twÐpw;iþvþ[ega 21, b(o)/iÐwi 22, s(ve)tÐwpw;iv[emM 26, bl(a)gÐoMtroþbþny 28; (в) уместо оксије у функцији означавања места акцента: sqbRÐtJj 2, zreÐ{e 2, kneÐzq 6, 22, kaÐko 7, oupisaÐlq 11. Недовољно је јасна употреба у следећим примерима: iznevyeriÐ se 11 (3. л. јд. аориста), starqÐcq 13 (ген. мн.), MtvrqÐdiþhþ%q& 23. У малобројним примерима употребљен је овај знак у очекиваним позицијама у функцији означавања вокалског квантитета: b(o)/(q)þsþtvqniÐ 1, ;(q)þsþtnyi[iÐ 8 (ном. јд.), hJlandarþsþciÐ 8 (ном. мн.), rebrqÐ 4, selqÐ 20 (ген. мн.). Двострука варија представља једини акценатски знак и у Х1 1454, а у Х2 1454 се поред двоструке варије само у једном примеру среће и оксија: mihaiÍlM 1. Одсуство других акценатских знакова у овим документима може се објаснити чињеницом да они имају изразито световни карактер, те да у њима нису доследније заступљене ни друге одлике ресавског правописа. У оба документа двострука варија се употребљава у очекиваним категоријама означавајући наглашени или ненаглашени квантитет: а) у облику ном. мн. личне заменице 1. лица: miÐ Х1 1454: 1, 10, Х2 1454: 1, б) у облику ген. мн. именица: mM/iÐ Х1 1454: 10, Х2 1454: 12, и в) у облицима сложене придевске промене: arh(a)gg(e)lqskiÐ Х2 1454: 4, 5 (акуз. јд.), hilaþnþdarskiÐ Х2 1454: 4/5 (ном. јд.), arh(a)gg(e)lqskiÐmq Х2 1454: 6 (инстр. јд), meþdþvedqþ;þkiÐ Х2 1454: 10 (акуз. јд.). У примеру znahqÐ Х1 1454: 10 вероватно је у питању писарска немарност, будући да двоструку варију очекујемо изнад контрахованог вокала у наставку имперфекта. 3.4.1.У највећем броју испитиваних повеља и писама (укупно дваде- сет четири) двострука варија се среће у малом броју примера: ЈЛ 1398, ЈП 1400, СЈ 1404–1405, СТ 1406, МХ 1406, СХ 1406–1407, СЛa 1407, СЛб 1407, СМ 1413, СЛ 1414–1415, ЂП 1419, ЂД 1424, СЛ 1427, ЂП 1427– 1429, ЂР 1428–1429, ЂЕ 1429, ЂР 1430, РК 1430–1431, ЂВ 1432, РВ 1432, РК 1433, ЂЛ 1429–1439, ЂД2 1445, ЛР 1457. 3.4.1.1.У наведеним документима двострука варија се најчешће јав- ља у облицима сложене придевске деклинације у функцији означавања квантитета добијеног сажимањем. Примери: ЈЛ 1398: boudou{aÐ 1 (акуз. мн.), bl(a)govyrnaÐ 5 (ном. јд.). ЈП 1400: smyrennRÐ 15 (ном. јд.). СТ 1406: pryþdþreþ;þ(e)nnaÐ 30 (акуз. мн.). МХ 1406: zapovydimRÐ 16, pry;(i)þsþtaÐ 44 (ном. јд.). СХ 1406–1407: sou{aÐgo 4 (ген. јд.), W(q);qskRÐmq 19 (инстр. јд.). ЂП 1419: b(o)gwnosnaÐgw 13 (ген. јд.), tMrskeÐ 25 (ген. јд.), bol[iÐmi 30 (инстр. мн.), takovaÐgw 32/33 (акуз. јд.). ЂД 1424: vladM{aÐgo 2 (ген. јд.). ЂР 1428–1429: drMgaÐ 31 (ном. јд.). ЂЕ 1429: ;(q)þsþtnaÐgo 8 (ген. јд.), vsakwÐ 16, vsakoÐ 17, mwnastir'skoÐ 16 (акуз. јд.). 147 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ РК 1430–1431: vsakoÐ 14 (акуз. јд.). ЂВ 1432: vy;nouÐ 19 (акуз. јд.). Међу наведеним примерима значајно преовлађују они у којима се двострука варија налази на отвореној ултими (облици ном./акуз. јд./мн. м./с. р. и ген. јд. ж. р.), док су примери других позиција знатно малоброј- нији: sou{aÐgo СХ 1406–1407: 4, b(o)gwnosnaÐgw ЂП 1419: 13, vladM{aÐgo ЂД 1424: 2, ;(q)þsþtnaÐgo ЂЕ 1429: 8 (ген. јд.), takovaÐgw ЂП 1419: 32/33 (акуз. јд.), W(q);qskRÐmq СХ 1406–1407: 19, bol[iÐmi ЂП 1419: 30 (инстр. мн.). 3.4.1.2. У великом броју примера употребљава се двострука варија у функцији обележавања наглашеног или ненаглашеног квантитета у наставцима именица и глагола. Примери: (А) Ген. мн. именица са наставком -ь: selqÐ ЂР 1430: 13, 15, РК 1430–1431: 20, 22, ЂВ 1432: 18, РК 1433: 37, {se}lqÐ СМ 1413: 23, starqcqÐ ЈЛ 1398: 13, zem'lqÐ ЈП 1400: 16, potrybqÐ СЛa 1407: 6, СЛб 1407: 7, gospodqÐ СМ 1413: 11, 21, ЂР 1428–1429: 40, g(o)þsþp(o)dqÐ ЂП 1419: 28, htJtorqÐ СМ 1413: 12, sqrwdnikqÐ СМ 1413: 31, pobiricqÐ ЂП 1419: 24, sxroþdþnikxÐ ЂП 1427– 1429: 27, c(a)rqÐ ЂР 1428–1429: 40, ap(o)þsþ(to)lqÐ ЂЕ 1429: 25. (Б) Ген. јд.: ЂВ 1456: cr(q)kveÐ 14. (В) Дат. јд.: bratiÐ ЂД 1424: 1. (Г) 3. л. јд. през. глагола: outvrqdiÐ ЂР 1428–1429: 16, prilagaÐ ЂР 1428– 1429: 33, zoveÐ ЂЕ 1429: 14, slM;iÐ РК 1433: 39. (Д) 3. лице мн. през. глагола: pog}Ð СЛ 1427: 26, ouzima}Ð РК 1430– 1431: 15, w„koupeÐ РК 1433: 31. У примерима наведеним под (А) двострука варија обележава нагла- шени или ненаглашени квантитет наставка у ген. мн. именица (уп. Мла- деновић 1992). У примеру под (Б) двострука варија може означавати во- калски квантитет према правилима старије акцентуације (уп. Поломац 2012б: 339). У примеру под (В) овим се знаком обележава ненаглашени квантитет добијен сажимањем. Малобројни примери наведени под (Г) и (Д) упућују на чување вокалског квантитета у облицима 3. л. јд. и мн. презента према правилима старије акцентуације. 3.4.1.3. Двострука варија се знатно ређе употребљава у основинском делу именица и глагола. Примери: (А) Именице: pomeÐnq СЛ 1427: 13, 15, 31, naslydniÐka ЂЕ 1429: 3, ;elniÐkq ЂР 1428– 1429: 20, mwnastiÐrM ЂЕ 1429: 11, bylMÐk} ЂВ 1456: 5, piÐvniþ;þ(i){e ЂВ 1456: 8. (Б) Глаголи: priÐdoutq ЈЛ 1398: 2, priÐde СЛ 1427: 8, nyÐ РК 1433: 28, 32 (3. л. јд. през.), bQÐli РК 1430–1431: 5, nysou biÐle ЂД2 1445: 16 (3. л. мн. през.), j biÐlo daÐlo ЛР 1457: 7 (3. л. јд. плусквамперфекта). 148 Владимир Поломац ■ У свим примерима из категорије именица двострука варија може означавати наглашену или ненаглашену дужину. У облицима глагола priiti, као и у облику 3. л. јд. през. nyÐ (нē<неје), овим се знаком обележа- ва квантитет добијен сажимањем. Употреба двоструке варије у облицима глагола бити и дати може указивати и на наглашени и на ненаглашени квантитет. 3.4.1.4. У великом броју примера употребљена је двострука варија у облицима заменица, заменичких прилога и бројева. (А) Заменице и заменички прилози: ]Ð МХ 1406: 3, ]aÐ РК 1430–1431: 2, 12, РК 1433: 27, 33, mIiÐ СХ 1406–1407: 37, mRÐ СМ 1413: 33, ЂР 1428–1429: 17, ЂЕ 1429: 11, miÐ ЂП 1419: 10, 26, ЂВ 1432: 20, РВ 1432: 5, 11 (ном. јд.), sqÐ МХ 1406: 27 (акуз. јд.), siÐ МХ 1406: 38, СЛ 1427: 16 (акуз. јд.), seÐ СХ 1406–1407: 15, 16, 25 (ном./акуз. јд.), СЛa 1407: 9, 11, 14, СЛб 1407: 12 (ном./акуз. јд.), siÐ] СЛб 1407: 16, СЛ 1414–1415: 7, 13, 19, 20 (акуз. мн.), svoÐmou ЂР 1428–1429: 21 (дат. јд.), twÐ СХ 1406– 1407: 20, ;toÐ ЛО 1388: 29, {oÐ ЂВ 1432: 22, ktoÐ СТ 1406: 24, tÐM ЛО 1388: 22. (Б) Бројеви: dvaÐ СМ 1413: 24, dvyÐ СТ 1406: 18, СМ 1413: 26, dveÐ ЂР 1428– 1429: 28, РК 1433: 13, dvaÐdeseti СЛ 1427: 19, 33, 35, dvaÐdeþsþ(e){ti} ЂЛ 1429–1439: 36, dvaÐnadeþsþ(e)te ЂП 1427–1429: 32, triÐ ЂР 1428– 1429: 30, stwÐ СХ 1406–1407: 27. Наглашену дужину означава двострука варија у облику ном. јд. и мн. личне заменице 1. лица, о чему сведочи и удвајање графема у неким од примера: ]aÐ и mIiÐ. У облицима показне заменице sq, у примерима замени- ца twÐ, ;toÐ, {oÐ и ktoÐ, као и у заменичком прилогу tÐM, двоструком варијом се може обележити наглашени квантитет, али и логички акценат једносло- жних речи. У примеру svoÐmou двоструком варијом се обележава квантитет добијен сажимањем. Наглашени квантитет ознава се двоструком варијом у свим наведеним примерима из категорије бројева. 3.4.1.5. Међу малобројним осталим примерима најпре треба издвоји- ти честу употребу овога знака изнад изговорног полугласника у везни- ку nqÐ ЈП 1400: 8, СЈ 1404–1405: 14, 28, СЛa 1407: 15, СЛб 1407: 6, 16, СЛ 1414–1415: 1, РК 1430–1431: 6, ЂЛ 1429–1439: 5, а затим и употре- бу изнад заменичког прилога zdyÐ СЈ 1404–1405: 31, zdeÐ СМ 1413: 36, ЂП 1419: 33, вероватно у функцији означавања логичког акцента једносло- жних речи. Малобројни примери у којима је двострука варија погрешно упо- требљена налазе се: (а) у ном. јд. именица trqgqÐ МХ 1406: sokqÐ СМ 1413: 28, nikanqdrqÐ ЂД 1424: 3, вероватно аналогијом према хомоформним обли- цима ген. множине; (б) изнад финалне лигатуре pozþdþravlEniEÐ ЂД 1424: 3, bylMk]Ð ЂР 1428–1429: 31, k}Ð РК 1430–1431: 16, вероватно уместо оче- киваног спирита; (в) у страним речима: kVÐra ЈЛ 1398: 6, 9, 24, 32, monahiÐ 149 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ЈЛ 1398: 9; у првом примеру може бити у питању дужина, али и писање двоструке варије уместо очекиване две тачке изнад ижице, док у дру- гој лексеми може бити дужина, али и погрешно писање изнад финалног вокала на месту спирита; (г) остаје нејасно да ли у примеру gospwÐdq ЂР 1428–1429: 10 двострука варија означава квантитет претпоследњег слога или се и овде ради о погрешној употреби. 3.4.1.6. Презентирана грађа из наведених повеља и писама није увек била довољно репрезентативна за закључивање о стању вокалског кван- титета у говорима са територије Српске деспотовине. Нешто више по- узданог материјала налази се у ЂЕ 1429, ЂР 1428–1429, РК 1430–1431, РК 1433, посебно у категорији сложене придевске промене и облика 3. л. јд. и мн. презента. Стога се закључак П. Ивића (1989: 16) о чувању старог система вокалског квантитета у језику писара ЂЕ 1429 може пренети и на остале три повеље из ове групе. 3.4.2. Редовнија употреба двоструке варије одликује осамнаест доку- мената: ЈП 1395, Н 1396, ЈХ 1394–1402, ЈД 1397–1402, СД 1405, СХ 1411, СВ 1417, И 1402–1422, ГД 1405, ЂВ 1427–1428, ЂД 1428, ЂД1 1445, ЂЛ 1452, Л1 1457, С1 1457, Л2 1457, С2 1457 и ЛД 1457. 3.4.2.1. Као и у документима из претходне групе (в. овде т. 3.4.1.1), и у овој групи повеља и писама највише примера употребе двоструке ва- рије забележено је у облицима сложене придевске деклинације у функ- цији означавања квантитета добијеног сажимањем85. Наводи се целокуп- на грађа: ЈП 1395: velikRÐ 5, kalnRÐ dolq 22/23 (ном. јд.), s(ve)tRÐ 57 (акуз. јд.), bl(a)govyrnRÐmq 59 (инстр. јд.), b(o)/JiÐ 4 (ном. мн.). Н 1396: MmrqliÐ 12/13 (ном. јд.). ЈХ 1394–1402: vse;(q)þsþtnRÐ 7, hRlandarþsþkRÐ 8 (ном. јд.), vy;nRÐ 19 (акуз. јд.), l}bostinþsþkRÐ 32, b(o)/(q)þsþtv(q)nRÐ 1 (ном. мн.), ;(q)þsþtnRÐmi 8 (инстр. мн.). ЈД 1397–1402: krasou}{iÐ 4, s(ve)topo;iv'[iÐ 54 (ном. јд.), de;anqskRiÐ 35, krasnoÐ 37, tolikoÐ 39 (акуз. јд.), pri[qþdþ[iÐ 35 (ном. мн.), oukra[en'naÐ 18/19 (акуз. мн.). СД 1405: dMbrovqþ;þkoÐ 37 (ном. јд.), prxvaÐ 6, srxbskaÐ 6 (ном. јд.), prqveÐ 20, 31, prxveÐ 26, s(ve)topo;iv[eÐ 20 (ген. јд.), pomorskeÐ 30 (акуз. мн.). СХ 1411: velikiÐ 8, b(o)/(q)þsþtvqnRÐ 8 (ном. јд.), gerasimov'skeÐ 20 (ген. јд.), vsakRÐ 29 (акуз. јд.), siceviÐmq 33 (инстр. јд.). СВ 1417: bl(a)govyrnRÐ 7, ;(q)þsþtnyi[iÐ 20x2, takovRÐ 29, 42 (ном. јд.), slavimaÐgo 6, novobrqþdþskoÐga 36, dalnEÐ 35 (ген. јд.), edinoÐ 2, jdinoÐ 2, EdinoÐ 2x2, vsakoÐ 23 (акуз. јд.), nastavl]emRÐ 22 (ном. мн.), vi[episan'naÐ 36 (акуз. мн.). 85 Вероватно аналогијом према овим примерима употребљава се двострука варија и у облицима неодређеног вида: vlaþdþ%R&;neÐ СВ 1417: 14, doþsþtoinaÐ ЂЛ 1452: 17, као и у облицима партиципа претерита активног: imou{eÐ ЈД 1397–1402: 25, isplqn]}{eÐ СВ 1417: 21. 150 Владимир Поломац ■ И 1402–1422: posleþdþn]Ð 2, svydRÐi 3 (ном. јд.), wb'{eÐ 17 (акуз. јд.). МД 1405: velikRÐi 5, s(ve)tRÐi 5 (ном. јд.), prqveÐ 18 (ген. јд.), pryvqzl}blEnniÐmq 2, tougiÐmq 17, doubrov';kRÐmq 30 (инстр. јд.), ou vlq;eÐmq trqÍnou 41 (лок. јд.), vRÐ[ereþ;þ(e)n'niÐhq 6 (ген. мн.). ЂД 1428: h(ri)þsþ(t)wl}bivaÐgo 5 (ген. јд.). ЂД1 1445: srxb'skeÐ 8 (ген. јд.), tougiÐmq 17 (инстр. јд.), pomwrskeÐ 28 (акуз. мн.), dMbrovq;kRÐmi 29 (инстр. мн.)86. ЂЛ 1452: vyt'haÐ 10/11, gorn]Ð 78 (ном. јд.), novobrqþdþskeÐ 43 (ген. јд.), vy;nRÐ 91 (акуз. јд.), polqznaÐ 3, vRsokRÐ 18 (ном. мн.), vqsakRÐmi 20, c(a)rskRÐimi 22, vqsakRÐmi 27/28, praveþdþnRÐmi 90 (инстр. мн.). Л1 1457: wtvoreniÐ 1, po;tenniÐ 9 (ном. јд.), glaþmþskoÐ 4, zlatiÐ 4, srebrqniÐ 4, visMk}Ð 15 (акуз. јд.), svetopo;iv[iÐ 2, svetopo;iþvþ[iÐ 6 (ном. мн.). С1 1457: po;teþnþniÐ 9, tretiÐ 14, vtoriÐ 17 (ном. јд.), srebrqnoÐga 11, inoÐga 12 (ген. јд.), zlatiÐ 4, srebrqniÐ 4, tretiÐ 8x2, 9, inoÐ 14, vekEÐ 16, visMk}Ð 17 (акуз. јд.), s(ve)topo;iv[iÐ 6, dMbrovq;kiÐ 10 (ном. мн.), dMbrovqþ;þkiÐhq 3 (ген. мн.). Л2 1457: wtvoreniÐ 2, tretiÐ 15 (ном. јд.), glaþmþskoÐ 4, srebrqniÐ 5 (акуз. јд.), svetwpo;iþvþ[iÐ 2, svetþoþpo;iþvþ[iÐ 7, poþ;þteniÐ 9, dMbrova;kiÐ 10 (ном. мн.). С2 1457: wtvoreniÐ 1 (ном. јд.). ЛД 1457: MgrqskiÐ 17 (ном. јд.), hr(i)þsþtJ]þnþskoÐ 18 (акуз. јд.). И овде је, као и у документима из претходне групе (в. т. 3.4.3.1), највише примера са двоструком варијом забележено на отвореној ултими у облицима ном./акуз. јд./мн. м./с. рода и ген. јд. ж. рода. У односу на претходну групу докумената забележено је више примера у другим облицима: у ген./акуз. јд. м./с. рода, у инстр. јд. м./с. рода, у ген. и инстр. мн. свих родова. Новину у односу на претходну групу примера представља и употреба двоструке варије у основинском делу придева. Примери су забележени најчешће у повељама и писмима наследника деспота Ђурђа: W novoÐga brqda СВ 1417: 23, kriÐvq ЂД1 1445: 34x2, byÐlo С1 1457: 4, С2 1457: 4, beÐlo Л1 1457: 4, Л2 1457: 5, byÐloga С1 1457: 11, beÐloga Л1 1457: 11 (ген. јд.), zlaÐtoga С1 1457: 11, Л1 1457: 11, С2 1457: 19 (ген. јд.), tvrqÐda С1 1457: 15, Л1 1457: 14 (ном. јд.), /iÐvi ЛД 1457: 9 (ном. мн.), wbraÐnomM ЛД 1457: 1 (дат. јд.), drMÐgM ЛД 1457: 13 (акуз. јд.). У највећем броју ових примера (облици једносложних придева крив, бео, злат, тврд и жив) двострука варија се употребљава у функцији означавања наглашеног квантитета. 3.4.1.2. Примери употребе двоструке варије у функцији обележавања наглашеног или ненаглашеног квантитета у наставцима именица и глаго- ла потврђени су великим бројем примера. Целокупна грађа: (А) Ген. мн. именица са наставком -ь/-а: inokqÐ ЈХ 1394–1402: 19, ЂЛ 1452: 49, g(o)þsþp(o)dqÐ СД 1405: 43, s(i)novqÐ Н 1396: 34, W(q)cqÐ Н 1396: 14, koukqÐ Н 1396: 83, selqÐ Н 1396: 87, СХ 1411: 17, 18, dylqÐ ЈД 1397–1402: 11, rebrqÐ ЈД 1397– 86 Овде треба додати и предлог prxvoÐ ЂД1 1445: 35, будући да је настао конверзијом редног броја (који има облике сложене придевске промене). 151 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 1402: 24, jzikqÐ ЈД 1397–1402: 41, vykqÐ ЈД 1397–1402: 46, silqÐ ЈД 1397–1402: 47, svydokqÐ СД 1405: 12, rabotqÐ СХ 1411: 34, koukqÐ СХ 1411: 35, ;}þdþ%e&sxÐ СВ 1417: 13, litqrqÐ И 1402–1422: 13, srqbqlqÐ МД 1405: 8, doubrov';anqÐ МД 1405: 10, svydokqÐ МД 1405: 10, sasqÐ МД 1405: 11, ЂД 1428: 13, m(y)þsþ(e)cqÐ МД 1405: 40, gospodqÐ ЂВ 1427– 1428: 9, 26, vlastelqÐ ЂД 1428: 4, dMbrov;anqÐ ЂД 1428: 12, c(a)rqÐ ЂД1 1445: 1, potrybqÐ ЂЛ 1452: 8, vlastelqÐ ЛД 1457: 2, 2споља, С1 1457: 5, pri]tel]Ð С1 1457: 3, prJ]telxÐ С2 1457: 3. (Б) Наставак -и у ген. мн. именица: sMÐdiÐ ЂД 1428: 11, 13, souÍdiÐi МД 1405: 8. (В) Наставак -е у ген. јд. именица: zemlEÐ ЈД 1397–1402: 34, g(o)þsþpodeÐ СД 1405: 20, 26, carineÐ СВ 1417: 23, voiskeÐ СВ 1417: 34/35, 35, b(o)gom(a)tereÐ СВ 1417: 43, zemlEÐ ЂД1 1445: 25, g(o)þsþpodeÐ ЛД 1457: 10. (Г) Наставак -и у дат./лок. јд. и акуз. дв. именица: bratiÐ СХ 1411: 30 (дат. јд.), bl(a)govyriÐ ЈД 1397–1402: 52 (лок. јд.), ou makedoniÐ Н 1396: 77 (лок. јд.), keliÐ Н 1396: 64 (акуз. дв.). (Д) Наставци ном. и акуз. јд. именице pra: praÐ МД 1405: 8, prouÐ СД 1405: 13, МД 1405: 11, prMÐ ЂД1 1445: 12. (Ђ) Наставци 3. л. јд. през. глагола: potvrqdiÐ СД 1405: 6, sqtvoriÐ СД 1405: 9, postaviÐ СД 1405: 10, WklqneÐ СД 1405: 16, boudeÐ СД 1405: 17, zap[iÐ СД 1405: 21, ЂД1 1445: 19, plak]Ð СД 1405: 22, MzmeÐ СД 1405: 23, 24, ЂД 1428: 24, ЂД1 1445: 15, zigEÐ СД 1405: 25, ЂД1 1445: 23, bMdeÐ СД 1405: 32, sMdiÐ СД 1405: 33, slM;iÐ СД 1405: 35, 40, imaÐ СД 1405: 36, i{eÐ СД 1405: 38, ЂД1 1445: 34, potvoriÐ СД 1405: 43, daÐ МД 1405: 19, 35, isplqn]Ð СВ 1417: 24, 26, platiÐ СВ 1417: 29, ЂД1 1445: 30, prilou;iÐ И 1402– 1422: 16/17, preÐ ЂД 1428: 11, 14, ideÐ ЂД 1428: 19, ЂД1 1445: 17, priÐ ЂД 1428: 34, MzmeÐ ЂД 1428: 24, MkradeÐ ЂД 1428: 24, re;eÐ ЂД1 1445: 20, oubJjÐ ЂД1 1445: 21, ouzmeÐ ЂД1 1445: 21, 22, hokEÐ ЂД1 1445: 33, pripovyÐ ЂД1 1445: 35, davaÐ ЂЛ 1452: 51, 75, imaÐ ЂЛ 1452: 59, prystavl]Ð ЂЛ 1452: 67, se vratiÐ ЛД 1457: 19, izneseÐ С2 1457: 1. (Е) Наставци 3. л. мн. през. глагола: soudeÐ СД 1405: 13, preÐ СД 1405: 14, 32, МД 1405: 9, 10, 29, 30, ЂД 1428: 14, ЂД1 1445: 10, 11, 13, 29x2, mM;eÐ СД 1405: 15, idMÐ СД 1405: 22, stoEÐ СД 1405: 33, prouÐ МД 1405: 12, idMÐ ЂД1 1445: 20, stojÐ ЂД1 1445: 30, Mziml}Ð ЂЛ 1452: 43, mneÐ ЛД 1457: 13, izberMÐ ЛД 1457: 18. (Ж) Наставак 3. л. мн. имперф. глагола: sqprivqno[aÐhM ЂЛ 1452: 10. У вези са примерима наведеним под (А) довољно је упутити на ко- ментар у т. 3.4.1.2. У примерима наведеним под (Б) и (Г) двоструком ва- ријом се означава ненаглашени квантитет добијен сажимањем. Новину у односу на повеље и писма из претходне групе (в. овде т. 3.4.3) предста- вља већи број примера са двоструком варијом изнад наставка -е у ген. јд. 152 Владимир Поломац ■ именица ж. р. рода (примери под (В)) у функцији означавања вокалског квантитета према правилима старије акцентуације. Двострука варија у облицима именице пра (примери под Д) употребљава се у функцији озна- чавања наглашеног квантитета. Већи број примера употребе двоструке варије у овој групи повеља и писама забележен је и изнад наставака 3. л. јд. и мн. презента (примери под (Ђ) и (Е)). Посебно истицање заслужује велики број примера забележених у повељама упућеним Дубровнику (СД 1405, МД 1405, ЂД 1428, ЂД1 1445), што упућује на чување вокалског квантитета у језику писара ових докумената. У примеру под (Ж) упо- требљава се двострука варија у функцији ненаглашеног квантитета до- бијеног сажимањем, у позицији у којој је уобичајенија употреба удвоје- не вокалске графеме: уп. vqziraahq СХ 1406–1407: 11, vy{aa[e ЈП 1395: 5, g(lago)laa[e ЈХ 1394–1402: 2, sqprivqno[aahou СЛа 1407: 9, СЛб 1407: 11, итд. У мањем броју примера може се претпоставити да је двострука ва- рија изнад обличких наставака именица употребљена уместо очекиваног спирита: vlasteliÐ ЈП 1395: 31 (инстр. мн.), roditel]Ð СД 1405: 20 (ген. јд.), crypovik}Ð СХ 1411: 52 (дат. јд.). 3.4.1.3. Велики број примера употребе двоструке варије забележен је у основинском делу именица и глагола. Целокупна грађа: (А) Именице: le{iÐE СХ 1411: 51, IwakiÐmx СВ 1417: 20, vlaÐsti ЂВ 1427–1428: 1, moÐnastiÐrou ЂВ 1427–1428: 16, koprivniÐcM ЂВ 1427–1428: 23, sMÐdq ЂД 1428: 14 (ном. јд.), staÐnM ЂД 1428: 18, ЂД1 1445: 16 (лок. јд.), hMÐsa ЂД 1428: 23 (ном. јд.), sMÐdM ЂД 1428: 36 (лок. јд.), houÐsa ЂД1 1445: 21, gospwÐdq ЂД 1445: 2, gospoÐdq ЂД1 1445: 41, starqÐcq ЂЛ 1452: 49 (ген. мн.), koliÐvo ЂЛ 1452: 70, inoÐkq ЂЛ 1452: 49, litqÐrq ЂЛ 1452: 75 (ген. мн.), liÐstq С1 1457: 1, M kneÐza С1 1457: 5, 9, 12/13 (ген. јд.), zlaÐto С1 1457: 3, zlaÐta С1 1457: 6x2, 11 (ген. јд.), ;eÐsti С1 1457: 7/8, kneÐzq С1 1457: 10 (ном. јд.), lazaÐra С2 1457: 14 (ген. јд.), po stypaÐnM zahJik} С2 1457: 18 (лок. јд.), lazaÐra ЛД 1457: 1 (ген. јд.), damJ]nM /MÐnEvik} ЛД 1457: 2/3 (лок. јд.). (Б) Глаголи: priÐdet' СХ 1411: 27, MkraÐde ЂД 1428: 24 (3. л. јд. през.), sMÐdi ЂД 1428: 35 (3. л. јд. през.), piÐtati ЂД 1428: 41, iziÐdM ЂД 1428: 43 (3. л. мн.), naÐg} ЂД 1428: 11, wtiÐdyte ЂЛ 1452: 90, MzeÐ[e С1 1457: 5 (3. л. мн. аориста), MzeÐhq С1 1457: 9 (1. л. јд. аориста), {o mi ste piÐsali ЛД 1457: 2 (2. л. мн. перф.), {o mi ste porMÐ;ili ЛД 1457: 2 (2. л. мн. перф.), kako ni ste MpiÐsali ЛД 1457: 5 (2. л. мн. перф.), zahvaÐl]þmþ(q) ЛД 1457: 5/6 (1. л. јд. през.), bl(a)godaÐriþmþ(q) ЛД 1457: 6 (1. л. јд. през.), bl(a)godaÐrimo ЛД 1457: 8 (1. л. мн. през.), smo MfaÐni ЛД 1457: 11 (1. л. мн. перфекта), a {o mi ste piÐsali ЛД 1457: 11 (2. л. мн. перф.), smþoþ priÐmili ЛД 1457: 12 (1. л. мн. перфекта), a {o mi ste piÐsali ЛД 1457: 15 (2. л. мн. перф.), MpiÐ[M ЛД 1457: 15 (1. л. мн. през.), znaÐte ЛД 1457: 16, 19, 20 (2. л. мн. през.), MpiÐsati 153 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ vi kEmþoþ ЛД 1457: 20 (1. л. мн. футура), sqþmþ(q) wþdþporMÐ;iþlþ(q) ЛД 1457: 20/21 (1. л. јд. перфекта), MfaÐni ЛД 1457: 21 (ном. мн.), priÐmana Л2 1457: 11, MzeÐ С1 1457: 8 (3. л. јд. аориста), plak]Ðmq ВХ 1392: 9 (1. л. јд. през.), davaÐmq С1 1457: 1 (1. л. јд. през.), neÐ СД 1405: 12, С1 1457: 10, 15, Л1 1457: 10, 14, Л2 1457: 17, 21 (3. л. јд. през.), nyÐ СД 1405: 16, 18, 35, 37, 38, МД 1405: 35, 38, ЂД 1428: 12, 16, 18, 24, 41, 42, ЂД1 1445: 15, 16, 17, 22, 31, 32, 34, 36, 37, С2 1457: 18 (3. л. јд. през.), nystq biÐlo zapisano ЂД 1428: 45, ny biÐlo zapisano ЂД1 1445: 36 (3. л. јд. плусквамперфекта пасива), E biÐlo zapisalo ЂД1 1445: 5, 9 (3. л. јд. плусквамперфекта), {o E biÐlo ЛД 1457: 5 (3. л. јд. перфекта), E biÐlo wstalo Л2 1457: 6 (3. л. јд. плу- сквамперфекта), bMde daÐlq ЂД1 1445: 15, boude daÐlq ЂД1 1445: 19 (3. л. јд. футура II), j biÐlq ЂД1 1445: 26 (3. л. јд. перфекта), sM biÐle ЂД1 1445: 28 (3. л. мн. перфекта), sM biÐli postavili С1 1457: 2 (3. л. мн. плусквамперфекта), sM biÐli wdMrisali С1 1457: 6 (3. л. мн. плусквамперфекта). У највећем броју примера наведених под (А) двоструком варијом не- сумњиво се обележава наглашени или ненаглашени квантитет. У обли- цима именица власт, суд, стан, лист, кнез, злато и чест означен је на- глашени квантитет. Посебно истицање заслужује писање двоструке ва- рије у облицима личних имена Лазар и Степан: lazaÐra С2 1457: 14, ЛД 1457: 1 (ген. јд.), po stypaÐnM С2 1457: 18 (лок. јд.), ЛД 1457: stepaÐna 13 (ген. јд.), највероватније у функцији обележавања наглашеног квантите- та, о чему сведоче и примери са удвојеним графемама на истом слогу у ЂП 1410 (lazaarq 6, lazaarM 6) и СМ 1413 (stefaanx 9), али и ситуација у неким савременим говорима косовско-ресавског дијалекта (уп. у трсте- ничком говору ном. јд.: Јован, Вукашин, Вукоман, Веселин; ген./акуз. јд.: Јовáна, Вукашина, Вукомáна, Веселина) (примери према Јовић 1968: 91– 93))87. Посебно је интересантна употреба двоструке варије у следећим примерима ген. мн. именица: starqÐcq ЂЛ 1452: 49, inoÐkq ЂЛ 1452: 49, litqÐrq ЂЛ 1452: 75, gospwÐdq ЂД 1445: 2, gospoÐdq ЂД1 1445: 41. Није ја- сно да ли је у овим примерима двострука варија употребљена за означа- вање квантитета претпоследњег слога или је у питању погрешна употре- ба овога знака (уместо очекиване позиције изнад полугласничког знака). У категорији глагола издвајају се најпре примери у којима се двостру- ком варијом означава квантитет добијен сажимањем: (а) одрични облик 3. л. јд. през. глагола Esmq: neÐ СД 1405: 12, С1 1457: 10, 15, Л1 1457: 10, 14, Л2 1457: 17, 21, nyÐ СД 1405: 16, 18, 35, 37, 38, МД 1405: 35, 38, ЂД 1428: 12, 16, 18, 24, 41, 42, ЂД1 1445: 15, 16, 17, 22, 31, 32, 34, 36, 37, С2 1457: 18 (3. л. јд. през.)88, (б) 2. л. мн. през. глагола znati: znaÐte ЛД 1457: 16, 19, 20 (уп. и облике 3. л. јд. и 1. л. мн. през. у којима се наглашени кванти- тет означава удвајањем графеме znaa 6, 21, znaamþoþ 9), (в) облици глагола 87 Могуће је да на исти начин треба тумачити и пример IwakiÐmx СВ 1417: 20. 88 Аналогијом према овим примерима употребљава се двострука варија и изнад хомоформне одричне речце: nyÐWEmlEmo ЂВ 1427–1428: 21/22. 154 Владимир Поломац ■ приити, приимати, пријемати: priÐdet' СХ 1411: 27, priÐmana Л2 1457: 11, smþoþ priÐmili Л2 1457: 12 (1. л. мн. перф.). Посебан коментар заслужују облици презента глагола: MkraÐde ЂД 1428: 24, sMÐdi ЂД 1428: 35 (3. л. јд. през.), naÐg} ЂД 1428: 11, iziÐdM ЂД 1428: 43 (3. л. мн.), davaÐmq С1 1457: 1 (1. л. јд.) (уп. и daavaaþmþ(q) Л1 1457: 1, daavaþmþ(q) Л2 1457: 1), bl(a)godaÐriþmþ(q) ЛД 1457: 6 (1. л. јд.), bl(a)godaÐrimo ЛД 1457: 8 (1. л. мн.) (уп. naadamþoþ ЛД 1457: 9 и imaamo ЛД 1457: 4), MpiÐ[M 15 (1. л. јд.), zahvaÐl]þmþ(q) ЛД 1457: 5/6 (1. л. јд.) – у којима се не може увек са сигурношћу утврдити када двострука варија (или удвојена графема a) означавају наглашени, а када ненаглашени квантитет. На исти проблем упућују и многобројни други облици глагола: piÐtati ЂД 1428: 41, nystq biÐlo zapisano ЂД 1428: 45, ny biÐlo zapisano ЂД1 1445: 36 (3. л. јд. плусквам- перф. пасива), E biÐlo zapisalo ЂД1 1445: 5, 9 (3. л. јд. плусквамперф.), {o E biÐlo ЛД 1457: 5 (3. л. јд. перф.), E biÐlo wstalo Л2 1457: 6 (3. л. јд. плусквам- перф.), sM biÐle ЂД1 1445: 28 (3. л. мн. перф.), sM biÐli postavili С1 1457: 2 (3. л. мн. плусквамперф.), sM biÐli wdMrisali С1 1457: 6 (3. л. мн. плу- сквамперф.), ste piÐsali ЛД 1457: 2, 11, 15 (2. л. мн. перф.), ste MpiÐsali ЛД 1457: 5 (2. л. мн. перф.), MpiÐsati vi kEmþoþ ЛД 1457: 20 (1. л. мн. футура), ste porMÐ;ili ЛД 1457: 2 (2. л. мн. перф.), sqþmþ(q) wþdþporMÐ;iþlþ(q) ЛД 1457: 20/21 (1. л. јд. перф.). С обзиром на то да остале језичке одлике ових докуме- ната упућују на југоисточне српске говоре (косовско-ресавске и призрен- ско-јужноморавске) (уп. Поломац 2012б: 144), може се претпоставити да се у наведеним примерима огледа старија акцентуација (са очуваним ста- рим системом ненаглашених дужина и непренесеним акцентом). У двема категоријама двострука варија може означавати чување ста- рог ненаглашеног квантитета, што би посредно упућивало на то да се ак- ценат налази на иницијалном слогу: (а) облици аориста глагола Mzeti: MzeÐhq С1 1457: 9 (1. л. јд.), MzeÐ С1 1457: 8 (3. л. јд.), MzeÐ[e С1 1457: 5 (3. л. мн.); (б) облици трпног придева глагола Mfati: smo MfaÐni ЛД 1457: 11 (1. л. мн. пасива перф.), bMdeþtþ%e& MfaÐni ЛД 1457: 21 (2. л. мн. футура II). 3.4.1.4. Велики број примера употребе двоструке варије забележен је и у облицима заменица, заменичких прилога и бројева. Примери: (А) Заменице и заменички прилози: miÐ ЈХ 1394–1402: 20, ЂД 1428: 6, ЛД 1457: 4, С1 1457: 1, mRÐ ЈХ 1394–1402: 22, МД 1405: 5, 6, 27, ЂД1 1445: 6, mRÐi И 1402–1422: 13 (ном. мн.), niÐ МД 1405: 27, 34x3 (дат. мн.), tRÐ ЂЛ 1452: 15 (ном. јд.), tqÐ ЈП 1395: 4, Н 1396: 6, СХ 1411: 7, ЂЛ 1452: 34, tqziÐ МД 1405: 27 (ном. јд.), tjÐ ЈП 1395: 29, 32, 36, teÐ ЈП 1395: 35 (ген. јд.), toÐ ЈХ 1394–1402: 11, ЂЛ 1452: 35, twÐ И 1402–1422: 8, 10, toÐzi С1 1457: 4, С2 1457: 5, 8 (акуз. јд.), tiÐzi МД 1405: 23, wnoÐ ЂЛ 1452: 17, wnoÐzi С1 1457: 7, С2 1457: 7 (ном. јд.), wnymiziÐ МД 1405: 12 (инстр. мн.), siÐE СХ 1411: 14 (ном. јд.), seÐ ЂЛ 1452: 10, 17 (ном. јд.), seÐgo ЈД 1397–1402: 32, ЂВ 1427–1428: 10 (ген. јд.), sqÐ ЂЛ 1452: 4 (акуз. јд.), seÐ ЈД 1397–1402: 25 (акуз. јд.), siÐe ЂВ 1427–1428: 2 (акуз. јд.), siÐE СХ 1411: 21 (ном. мн.), seÐmM ЂВ 1427–1428: 5 (дат. 155 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ јд.), siÐ ЈП 1395: 51, 57, СХ 1411: 49 (акуз. јд.), siÐ ЈД 1397–1402: 29, СХ 1411: 6 (ном. мн.), siÐ] СХ 1411: 33, 43 (акуз. мн.), koiÐ ЂД1 1445: 13, 24, ko]Ð ЂД1 1445: 9 (ном. јд.), ko}Ð СД 1405: 13, ko}Ð ЂД1 1445: 12 (акуз. јд.), koiÐmq ЂД1 1445: 24 (дат. јд.), svoÐga ЂД 1428: 8 (ген. јд.), ;toÐ ЈХ 1394–1402: 24, СВ 1417: 9, 42, l}bo ;toÐ ЂВ 1427– 1428: 27, ktoÐ ЈХ 1394–1402: 24, 30, СД 1405: 36, СХ 1411: 41x2, СВ 1417: 15, 28, 42, ЂВ 1427–1428: 26, ЂЛ 1452: 87, ktoÐ l}ÍboÐ СВ 1417: 27, tkÐo МД 1405: 23, 25, 27, 35, {oÐ МД 1405: 15, 19, 24, 31, ЂД1 1445: 33, ;iÐmq ЂД 1428: 41, 42 (инстр. јд.), ;iÐ gode СД 1405: 28, ЂД 1428: 29, gdeÐ МД 1405: 15, 21, gdyÐ СД 1405: 18, niÍgdeÐ МД 1405: 29, indeÐ МД 1405: 29, toÐu СХ 1411: 7, zdyÐ И 1402–1422: 21. (Б) Бројеви: dvÐy Н 1396: 46, 56, 64, 66, ЈХ 1394–1402: 23, И 1402–1422: 13, 17, ЂЛ 1452: 9, dveÐ С1 1457: 13/14, dvyÐ} СХ 1411: 25, dvyÐma И 1402– 1422: 17, triÐ Н 1396: 29, 46, 56, ЂЛ 1452: 66, 72, Л1 1457: 7, С2 1457: 7, dvaÐdeþsþ(e)ti ЂЛ 1452: 65, 70, 75, dvaÐdeþsþ(e)tJi ЂЛ 1452: 68, triÐdeseti СВ 1417: 25/26, stoÐ Н 1396: 12, ЂЛ 1452: 75, dveÐ ste С1 1457: 6, Л1 1457: 6, dveÐ sty Л1 1457: 5/6, petx tisM{kx} i wsaþmþ(q) sxÐtq i petq deþsþ(e)tx i dvaÐ dMkata С2 1457: 12/13. У највећем броју примера заменица наведених под (А) двострука ва- рија може означавати наглашени квантитет. Посебно су интересантни облици wnoÐ ЂЛ 1452: 17, wnoÐzi С1 1457: 7, С2 1457: 7 (ном. јд.), koiÐ ЂД1 1445: 13, 24, ko]Ð ЂД1 1445: 9 (ном. јд.), ko}Ð СД 1405: 13, ko}Ð ЂД1 1445: 12 (акуз. јд.), koiÐmq ЂД1 1445: 24 (дат. јд.), у којима се двоструком варијом обележава квантитет (наглашени или ненаглашени) према правилима старије акцентуације. Квантитет добијен сажимањем илуструју примери svoÐga ЂД 1428: 8 (ген. јд.) и ;iÐ gode СД 1405: 28, ЂД 1428: 29. Двострука ва- рија у заменицама ;toÐ, {oÐ и ktoÐ (и заменицама сложеним од њих), као и у облицима заменичких прилога може упућивати на квантитет, али и на ло- гички акценат једносложних речи. У двама примерима из МД 1405: tqziÐ 27 (ном. јд.) и wnymiziÐ 12 (инстр. мн.), овај се знак вероватно употребља- ва уместо очекиваног спирита изнда вокалске графеме на крају речи. Двострука варија у свим наведеним облицима бројева (примери под Б) означава наглашени квантитет. Изван наведених категорија употребљава се двострука варија веома ретко и у другим позицијама: (а) изнад полугласничког знака у везни- ку nqÐ Н 1396: 30, 68, 73, 76, 98, СХ 1411: 42, И 1402–1422: 34, ЂВ 1427– 1428: 17, ЂЛ 1452: 17, (б) изнад финалне вокалске графеме уместо оче- киваног спирита: ]stiÐ ДД 1382: 27, pakRÐ ЈД 1397–1402: 56, byÐ И 1402– 1422: 10, pobykRÐ ГД 1405: 11, na triÐ]Ð С1 1457: 8, vekEÐ С1 1457: 16, итд. (в) уместо очекиване оксије: viÐ[e СХ 1379–1380: 15, zreÐ{e ЈХ 1394–1402: 3, vRÐ[episan'nomou СХ 1411: 42. 3.4.1.5. Анализирана грађа из наведених повеља и писама знатно је репрезентативнија за разматрање судбине вокалског квантитета у народ- 156 Владимир Поломац ■ ним говорима Српске деспотовине. Закључак П. Ивића о чувању непре- несених акцената и старог система вокалских дужина у језику писара ЂЕ 1429 (уп. Ивић 1989: 17) може се пренети и на језик писара СД 1405, ГД 1405, СВ 1417, ЂД1 1445, ЂЛ 1452, Л1 1457, С1 1457, Л2 1457, С2 1457 и ЛД 1457. Најважније категорије у којима се огледа чување старог систе- ма вокалских дужина у овим повељама и писмима су: (а) облици ген. мн. именица, (б) наставци сложене придевске промене, (в) наставци 3. л. јд. и мн. презента. 4. Удвајање графема 4.1. Удвајање вокалских графема. – У досадашњем излагању било је речи о употреби графемских комбинација Qi, ii, Ji у функцији обележа- вања дугог вокала /и/ (одељак II.1, т. 2.3.2.3), као и о употреби графемске комбинације aa у функцији гласовне секвенце [аја] (одељак II.1, т. 3.1.1). Овде ће бити размотрени остали случајеви удвајања вокалских графема, изузев (a) примера удвајања полугласничког знака у облику ген. мн. име- ницa (в. одељак III.2, т. 1.11), (б) примера наставка -ааго у ген./акуз. јд. сложене придевске промене (в. одељак III.2, т. 3.2.2), и (в) примера наста- вака -аах, -ааше и -ааху у облицима имперфекта (в. одељак III.2, т. 5.1.5). Остали забележени случајеви удвајања тичу се искључиво графеме a. Највећи број примера налази се у наставку 3. л. јд. през. глагола: daa СД 1405: 21, 36, ЂД 1428: 39, ЂД1 1445: 16, davaa СВ 1417: 23, 25, ЂЕ 1429: 16, 17, ЂР 1430: 17, РК 1433: 37, 38, ЂЛ 1429–1439: 29, prydavaa СЛ 1427: 19, oudavaa СЛ 1427: 20, sxbQraa ЂП 1427–1429: 21, imaa ЂР 1428–1429: 20, 31, ЂР 1429–1430 (према издању): 24, РК 1430–1431: 19, 23/24, РК 1433: 21, 22, ЂЛ 1429–1439: 41, ЂД1 1445: 32, poda{v}aa РК 1430–1431: 18, pomagaa РК 1430–1431: 21, prybQvaa РК 1433: 25, obrytaa РК 1433: 38, pozivaa ЂД1 1445: 12, ;Mvaa ЂД1 1445: 23, znaa ЛД 1457: 6, 21. Удвајање вокалске графеме у овој категорији – познато је (уп. само Ивић–Јерковић 2008: 550, Ивић 1989: 14) – у функцији је обележавања вокалског квантитета. Наведена грађа – заједно са примерима употребе двоструке варије у овој категорији (в. овде т. 3.4) – упућује на чување вокалског квантитета према правилима старије акцентуације. Поређење изнете грађе са стањем рашких повеља XIII–XIV века упућује на закључак да је удвајање графеме a у овој категорији (и функцији) изразитија особеност повеља насталих од друге и треће деценије XV века89. Удвојеном графемом a означава се вокалски квантитет и у основинском делу глагола: plaak] СД 1405: 23, ЂД 1428: 23x2, plaati СД 1405: 23/24, 24, 34, 39, ЂД 1428: 24, 36, 42, daavaaþmþ(q) Л1 1457: 1, daavaþmþ(q) ЛР 1457: 89 Примери овога типа срећу се релативно ретко у рашким повељама и писмима XIII–XIV века. Судећи према Ивић–Јерковић 2008а: 550 у XIII веку забележен је само пример daa у повељи краља Стефана Владислава светој Богородици на Лиму (препис из доба Стефана Уроша I) и пример razlou;ii у повељи Стефана Уроша I о спајању цркве кичавске са Бистрицом. Малобројни примери овога типа забележени су и у II и III рукопису Дечанских хрисовуља (уп. Ивић–Јерковић 2008б: 706). Само један пример забележен је у повељама кнеза Лазара (daa у повељи Дубровнику, уп. Младеновић 2003: 198). 157 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 1, prþoþdaana Л2 1457: 11, imaamo ЛД 1457: 4, znaamþoþ ЛД 1457: 9, naadamþoþ ЛД 1457: 9, kaazaþlþ(q) mJ E ЛД 1457: 20. Посебно истицање заслужује облик daavaaþmþ(q) Л1 1457: 1, будући да несумњиво указује на чување вокалског квантитета према правилима старије акцентуације. Наглашени квантитет означава удвојено a у облицима једносложних речи: kraalq ЂР 1428–1429: 24 (ном. јд.), posilnoga daara ЂД 1428: 40 (ген. јд.), dvaanadesete СВ 1417: 44, dvaanadesetytJiþhþ(q) ЂВ 1427–1428: 29, zlaatoga Л2 1457: 18; удвајањем је сматрано и писање графеме a иза лигатуре ] у личној заменици 1. л. јд.: ]a ЂП 1419: 19, РК 1430–1431: 2, РК 1433: 12, 27, 33, ЛД 1457: 20. Посебно се издвајају примери са удвојеним a у личним именима: maaromq ГД 1405: 2, maara ГД 1405: 34, maara МХ 1406: 3, maara ЂП 1410: 1, maary ЂЛ 1452: 62, st{ef}aanx СМ 1413: 9, lazaarq ЂП 1410: 6 (ном. јд.), lazaarM ЂП 1410: 6 (дат. јд.), varlaamq Н 1396: 112. Означавање вокалског квантитета може се узети као сигурно једино у облицима имена Мара. У облицима имена Стефан и Лазар претпоставили смо вокалски квантитет према савременим косовско-ресавским примерима Јовaн, Вукашин, Ву- комaн, Веселин, итд. (уп. овде т. 3.4.1.3). У имену Варлам вокалска гра- фема се удваја по угледу на изворник (уп. Baarlam у Ркс I: 103). Нејасна је функција удвајања графеме a у примерима gwspoþdþstvaa ЂП 1410: 5 (ген. јд.), gwspodovaati ЂП 1410: 9 (инфинитив) и vqzaal'kahq МХ 1406: 12. Примере vq inokoohx СВ 1417: 20/21, togoo{/}de СВ 1417: 25 и vq too vryme И 1402–1422: 8 које А. Младеновић (2007: 373, 331) доноси са удво- јеним o прочитали смо vq inþoþkohx СВ 1417: 20/21, togo{/}þdþe СВ 1417: 25 и vq to vryme И 1402–1422: 8, будући да се у овим примерима налази гра- фемa o написана у облику положене осмице (уп. Ђорђић 19913: 111). Нејасно је удвајање графеме i у предлогу radii ГП 1403–1408: 12. 4.2. Удвајање консонантских графема. – Као и у рашким повељама и писмима XII–XIV века (уп. Ивић 2008а: 550–551, 200б: 707) среће се и у повељама и писмима Српске деспотовине удвојено -nn- у наставку при- дева и трпних придева глагола. Само илустрације ради наводи се по један пример из сваког документа: b(o)godarovannQmi ЈП 1395: 6, oureþ;þ(e)nnaa Н 1396: 31, smyrennQ ЈП 1400: 15, neizreþ;þ(e)nno ЈХ 1394–1402: 24, prywþsþ(ve){ennJiþmxþ СХ 1392–1402: 14, neizreþ;þ(e)nnomou СЈ 1404–1405: 1/2, pryvqzl}blEnnimq ГД 1405: 2, re;ennQmq СТ 1406: 11, ougotovannoe МХ 1406: 11/12, s(ve){ennoinokwhq СХ 1406–1407: 22, pokazannomou СЛa 1407: 5, darovannomou СЛб 1407: 35, povry/þdþennou ГП 1403–1408: 20, outvrq/þdþenna СХ 1411: 44, vrymennoE СМ 1413: 3, s(ve){ennQE СЛ 1414–1415: 9, Edinnwþgþ(o) СВ 1417: 4, neizreþ;þ(e)nno} ЂП 1419: 1, ro/þdþennomou СЛ 1427: 3/4, vqvyrennago ЂВ 1427–1428: 6, po;tenni ЂД 1428: 4, 45, vryþmþ(e)nnomou ЂП 1427– 1429: 4, podarovannomou ЂР 1428–1429: 8, neizreþ;þ(e)nnomou ЂЕ 1429: 1, ro/dennomM ЂР 1429–1430 (према издању): 3, vyrnnQi ЂР 1430: 12, neprymynno РК 1430–1431: 11, vxvyrennago ЂВ 1432: 6, 158 Владимир Поломац ■ vx s(ve){ennoinokwþhþ%q& РВ 1432: 5, s(ve){enne РК 1433: 27, darovannomou ЂЛ 1429–1439: 11, vi[ereþ;þ(e)nnQi ЂД1 1445: 36, pokazannomþMþ ЂЛ 1452: 4, po;tenni Л1 1457: 9, po;tenniþhþ(q) С1 1457: 3, vi[episannagþoþ ЛР 1457: 14. Посебно истицање заслужује удвајање nn- у топонимима vinna ЈП 1395: 15, Н 1396: 119 и brqnnicou СЛ 1427: 22, као и у именицима pomennicy Н 1396: 96, pomennikou Н 1396: 98, starinnike ЈХ 1394–1402: 30, starinnici Х1 1454: 15, Х2 1454: 15. У свим наведеним примерима у основи леже придеви на -ьnъ од основа на -n. Удвајање -nn- у примерима Iwanna ЈП 1395: 34 и Jwannq СХ 1406–1407: 22 графички репрезентује грчки фонетизам (Ἰωάννης, уп. Јовићевић 1992: 76–77). У једном примеру из ЈП 1400 забележено је удвајање консонанта s: ssada 4. У питању је лексема sqsadq (уп. sqsada у ЈП 1395: 45) која подразумева обавезу обезбеђивања смештаја владару, његовој пратњи, његовим службеницима, вероватно и властелинима (в. одељак III.3, т. 1.2.4). Удвајање консонанта g у примерима agg(e)lQ ЈЛ 1397–1402: 52, agg(e)lomq ЂЛ 1452: 91, ar'hagg(e)lM Х2 1454: 3, ar'h(a)gg(e)lqskJi Х2 1454: 3, arh(a)gg(e)lqski Х2 1454: 4, arh(a)gg(e)lqski Х2 1454: 5, arh(a)gg(e)lqskimq Х2 1454: 6, одражава графијски лик изворника (ἄγγελος) (в. одељак II.1, т. 3.2.2). 5. Интерпункција. – Основни правописни проблеми у вези са овим питањем своде се на следеће: (а) степен присуства новије интерпункције са тачком на доњој линији реда и запетом (уп. Недељковић 1971), (б) евентуално присуство и функција осталих интерпункцијских знакова: нпр. тачке и запете у функцији упитника, дупле квачице у функцији наводника, итд. (уп. Недељковић 1971, Јовановић 1998). Према употреби тачке и запете испитивани документи се могу поделити на три групе. У првој групи се налазе кратка писама, МД 1392 и ЂД 1424, у којима нису забележени примери употребе тачке и запете. Другој групи припадају ЈЛ 1394–1395, ЈЛ 1398, ЂП 1410, Х1 1454, Л1 1457 и Л2 1457, документи у којима је присутна тачка (у ЈЛ 1394–1395 и Х1 1454 чешће на средини реда, у ЈЛ 1398, ЂП 1410, Л2 1457 чешће на доњој линији, а у Л1 1457 релативно уједначен однос оба правописна манира), док запета изостаје. Све остале повеље и писма сврстали смо у трећу групу докумената, будући да је у свима њима присутна новија интерпункција са тачком на доњој линији реда и запетом. Степен заступљености новије интерпункције у свим повељама и писмима из ове групе ипак није једнак. Број примера са запетом варира од минималног (један у ГП 1403–1408, Х2 1454, С1 1457, С2 1457 и ЛД 1457, два у СХ 1392–1402, ЂД 1428, ЂЛ 1429–1439), преко неколико примера (ЈХ 1394–1402, ЂВ 1427–1429, ЂЕ 1429, РК 1430–1431, ЂВ 1456, Г 1457), до пар десетина или неколико десетина примера (највише у ЈП 1395). Однос примера са тачком на средини и на доњој линији реда такође варира, при чему посебно треба напоменути да 159 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ тачан однос (у сваки пример) често није могуће утврдити, будући да се на снимцима повеља положај тачке често не види најјасније. Искључиво тачку на доњој линији имају МХ 1406, ЂП 1427–1429, ЂР 1430, ЂЛ 1452 и Г 1457. Тачка на средини реда налази се у малом броју примера у СЈ 1404–1405 (x7), ГД 1405 (x5), СХ 1406–1407 (x7), ГП 1403–1408 (x1), СМ 1413 (x4), СЛ 1414–1415 (x2), ЂП 1419 (x1), ЂВ 1427–1428 (x2), ЂЛ 1429– 1439 (x1), Х2 1454 (x6), ЂВ 1456 (x2), С1 1457 (x1), ЛР 1457 (x1). Нешто је више примера са тачком на средини реда у СД 1405, СТ 1406, СЛб 1407, РК 1430–1431, ЂВ 1432, РВ 1432, РК 1433 и С2 1457, с тим да у овим повељама писање тачке на дну реда претеже (или је број примера релативно уједначен као у РК 1430–1431, ЂВ 1432, РВ 1432 и ЛД 1457). Тачка на средини реда преовлађује у ЈП 1395, Н 1396, ЈП 1400, СХ 1392–1402, ЈХ 1394–1402, ЈД 1397–1402, СЛа 1407, СХ 1411, СВ 1417, И 1402–1422, СЛ 1427, ЂД 1428, ЂР 1428–1429, ЂЕ 1429, ЂД1 1445, ЂД2 1445 и ЛД 1457. У малом броју примера, најчешће на крају текста повеље и(ли) пот- писа, а ређе и на крају веће смисаоне целине, срећу се у повељама и пи- смима Српске деспотовине и други интерпункцијски знаци у складу са правописном традицијом (уп. Ђорђић 19913: 183): (а) две тачке, најчешће употребљене са додатном водоравном линијом различитог облика, написаном са десне стране: ЈП 1395: 51, 53, Н 1396: 112, 115x2, 119, ЈЛ 1398: 29, 30x2, ЈП 1400: 13, 30, СЈ 1404–1405: 34, 36x2, СТ 1406: 32, МХ 1406: 45, СЛб 1407: 76, СХ 1406–1407: 31, СЛ 1427: 53, ЂП 1427–1429: 34, РВ 1432: 18, РК 1433: 54, ЂЛ 1429–1439: 36, ЂД1 1445: 42, 43, 44, ЂД2 1445: 21, 22, ЂВ 1456: 19, С1 1457: 17, Л2 1457: 24, С2 1457: 24, а само у једном примеру употребљене и самостално: ЂВ 1427–1428: 22. (б) три тачке, (ба) употребљене самостално: 5 Н 1396: 110, ЈП 1400: 12, ГД 1405: 7, СЛa 1407: 78, 79, СЛб 1407: 77, СЛ 1414–1415: 22, СВ 1417: 47, 48, ЂП 1419: 37, И 1402–1422: 34, СЛ 1427: 52, ЂВ 1427–1428: 10, (бб) написане са водоравном линијом различитог облика: 4 – ЈП 1395: 54, 66, ЈД 1397–1402: 31, СЈ 1404–1405: 34, СД 1405: 44x2, 45, 46, Л1 1457: 16, 5 – ГД 1405: 42, 43, ЂВ 1427– 1428: 31, – 5 И 1402–1422: 35,  – ЂЛ 1452: 95. (в) четири тачке, (ва) самостално: 7 Н 1396: 116, СМ 1413: 38, (вб) са додатном водоравном линијом: 7 – ЈП 1400: 14, 31. (г) неколико тачака у облику крста са водоравном линијом: 9 – СМ 1413: 38. (д) водоравна линија различитог облика употребљена самостално: ЈП 1395: 24, СЈ 1404–1405: 35, СХ 1406–1407: 42. 160 III. ЈЕЗИЧКЕ ОДЛИКЕ Владимир Поломац ■ III.1. ФОНЕТСКЕ И ФОНОЛОШКЕ ОДЛИКЕ 1. Вокализам 1.1. Гласовна вредност графеме ѣ 1.1.1. Екавизам. – У највећем броју повеља и писама Српске деспо- товине забележени су поуздани примери екавске замене стсрп. /ѣ/90. На- воде се најпре примери из повеља и писама деспота Стефана Лаза- ревића, и то најпре они које доноси А. Младеновић (2007), а затим и један мањи број других примера који се у овој монографији не наводе: ЈП 1395: vsemi 28, 32, 38 (уп. Младеновић 2007: 304), као и povylenJjþmþ(q) 2591. ЈЛ 1394–1395: bl(a)governima 5, svetomq 1, vqseþhþ(q) 10, tem/e 11, imeti 13, senokosa 16, leto 28 (уп. Младеновић 2007: 226), као и pryzre[e 1, tem/e 1, 5, 23, poveleni 4, vq/þdþelehwmq 5, bl(a)governi 6/7, s(ve)tei 10 (лок. јд.), prydelehq 11, wbiteli 13, 19/20, razve 17, veliceþhþ(q) (ген. мн.) 18/19. Н 1396: reti 71 (уп. Младеновић 2007: 323), као и Wpeva 58 и wsvenq 60/61. ЈЛ 1398: mene 9 (дат. јд), nesqmq 12, mesta 19 (уп. Младеновић 2007: 232), као и wde]v'[e þsþ(e) 3, poveleni 4, vqz/þdþelehomq 5. ЈХ 1394–1402: delM 43, delx 45 (уп. Младеновић 2007: 168), али и zabela 44. ЈД 1397–1402: vqzrev'[i 44 (уп. Младеновић 2007: 395). СЈ 1404–1405: wbiteli 11, ;edehq 34 (лок. мн.) (уп. Младеновић 2007: 178), али и ou /oupy ou levq;'skoi 16/17. СД 1405: htelq 33, Onemizi 14, onehzi 12, ne 12, 40 (3. л. јд. през.), tMgEmq 19 (уп. Младеновић 2007: 48), као и tqgoveþhþ(q) 19, 24 (лок. мн.), maice 30 (дат. јд), pripoveþmþ(q) 40 (1. л. јд. през.). СХ 1411: vsemi 13, 15, vqsemi 17, wveh'zi 23, wneh'zi 24, svobodnehq 26, Ioude 48 (дат. јд.), ne 39, le{iE 51, poveli 37 (уп. Младеновић 2007: 195), као и Obiteli 11, wbiteli 49, wsvenq 30. СМ 1413: vq mily[eve 23 (лок. мн.) (уп. Младеновић 2007: 364). СВ 1417: vqseþhþ%q& 9, vsemi 33, vseþhþ%q& 45 (уп. Младеновић 2007: 375). 90 Примери дублетних форми на y и e, лексичких екавизама, аналошких образовања и примери екавске замене у страним именима не узимају се као поуздани за одређивање гласовне вредности y (уп. Драгин 2007). О овим примерима в. овде, т. 1.1.3. 91 На екавизам указује и аналошки наставак лок. јд. именица меке промене у примеру ou dMbravnice ЈП 1395: 14. 163 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ И 1402–1422: posleþdþn] 2, dvy adrqfate (акуз. дв. с. р.), vsemq 17, 19, 20, vseþmþ%q& 18 (дат. мн.) (уп. Младеновић 2007: 332), као и bl(a)godeti 1, hotenJEþmþ(q) 5, wbiteli 6, 10. СЛ 1427: vsehq 24 (уп. Младеновић 2007: 263), затим belgrada 29, посредно и аналошки наставак лок. мн. у примеру mwnastirehq 14. О екавизму једног броја горенаведених повеља (ЈП 1395, ЈЛ 1394– 1395, Н 1396, ЈЛ 1398, ЈХ 1394–1402, СЈ 1404–1405, СХ 1411, И 1402– 1422) сведоче и примери писања графеме y у неетимолошкој позицији (в. одељак II.1, т. 2.2). Подацима из повеља и писама деспота Стефана придружују се и подаци из повеља госпође Маре и њених синова, као и из повеља и писама деспота Ђурђа и његових наследника: МД 1405: trqgoveþhþ(q) 22, gradoveþhþ(q) 23 (лок. мн.). МХ 1406: pryzrev'[e 27. ГП 1403–1408: povylenJa 3, imete 7, wbry{ete 7 (2. л. мн. императива). ЂП 1410: svetei 1 (лок. јд.), vsemi 2 (инстр. мн.), temq 3 (инстр. јд.), gwleþmþ(q) 4, gwlemihq 4, vseþhþ(q) 4, 16 (ген. мн.), razve 5, vreþmþ(e) 6, prestavi se 6, ve;no 8, nepokolebimw 8, zapre{amw 8, meste 9 (лок. јд.), pre;ista 15, vece 15, veka 16, vseþhþ(q) 16. ЂП 1419: wbry{ete 9 (2. л. мн. императива), razve 25. ЂВ 1427–1428: m(o)lbne 17 (лок. јд.). ЂД 1424: wþpþkine 2, wp'kine 3споља (дат. мн.). ЂД 1428: pobeki 13, pregE 18, 20, 43, hotenJa 19, koi gode 19, kako gode 26, ;i gode 29, trqgovehq 19 (лок. мн.), nesi 22 (2. л. јд. през.), trqgoveþhþ%q& 25 (лок. мн.), nesM 26 (3. л. мн. през.), bi ne hotelx 35 (3. л. јд. потенцијала), pripove 43 (3. л. јд. през.). ЂП 1427–1429: vxverennago 5, vxseþmþ(q) 8 (дат. мн.), zapovedJi 14, vseþhþ%q& 32 (ген. мн.). ЂР 1428–1429: dve seli{i 28 (ном./акуз. дв. с. р.), drenova 29 (топоним), belasice 29 (топоним), M ma;ve 32 (лок. јд.), streþlþci 35 (топоним), Joude 42 (дат. јд.). ЂР 1430: sebe 5 (дат. јд.). РК 1430–1431: onehzi 22 (ген. мн.)92. ЂВ 1432: bl(a)govyrnQi 7. РК 1433: dve lepty 13 (ном./акуз. дв.), sebe 24 (дат. јд.), preþdþ%q& 24x2, preþdþstatelq 32, preþdþstatelq 39, delove 31, m{e}steþhþ(q) 31, vxmesto 54, prilevk{kwmq} 50, koi gode 47, seleþhþ%q& 40 (лок. мн.), Joude 55 (дат. јд.). ЂЛ 1429–1439: temzi 37 (инстр. јд.). ЂД1 1445: wnemJi 13 (инстр. мн.), trxgoveþhþ%q& 18, trqgoveþhþ%q& 22 (лок. јд.), napredq 19, preþdþ%q& 29x2, bi ne hotelq 30 (3. л. јд. потенцијала). ЂД2 1445: napredx 15. ЂЛ 1452: dvy lypte 9 (ном./акуз. дв.), vq s(ve)tyi lavre 39 (лок. јд.), mene 61, jrJne 61, katakouzine 62, jlene 63 (дат. јд.), prilevkwþmþ%q& 66, 70, 73. 92 На екавизам указује и аналошки наставак лок. јд. у примеру ou kamenice 23. 164 Владимир Поломац ■ Х1 1454: w vseþmþ(q) 1 (лок. јд.), po povelenJ} 1, hoþtþ;e 3 (дат. јд.), belegM 4, na prqveþmþ(q) belegM 5/6 (лок. јд.), preþdþ%q& 9, nesmþoþ 11 (1. л. мн. през.), belezi 13, leþtþ%o& 22. Х2 1454: w þvþseþmþ(q) 1 (лок. јд.), selM momþMþ[e i selM nistre 8, 14 (дат. јд.), beþlþ%e&gq 9, belegq 10, nesmo 13 (1. л. мн. през.), gospodareveþhþ%q& 15, mitroþpþ%o&litoveþhþ%q& 16 (ген. мн.), beliþkþ(q) 17 (проепоним), sMhe reke 20. ЂВ 1456: v'semi 5, vsemi 7 (инстр. мн.), teþhþ(q) 6, 7 (ген. мн.), delove 10, sveþhþ%q& 15 (ген. мн.), golemiþhþ%q& 16. Л1 1457: dve sty 5/6, dve ste 6 (ном./акуз. дв. с. р.), raze 593, belo 4, wneþhþzi 6 (ген. мн.), dew 8x2, 9, 13, ne 10, 14 (3. л. јд. през.), posleþdþniþhþ%q& 12, beloga 11, wsvenq 13, {w}veþhþzi 13 (ген. мн.), ni na Ednoi pravde 14 (лок. мн.), verovanJj 15. С1 1457: dve ste 6, 13, dve ste 6 (ном./акуз. дв. с. р.), raze 6, ne 10, 15 (3. л. јд. през.), wsveþnþ(q) 13, wveþhþzi 13 (ген. мн.). ЛР 1457: nEgoveþmþ(q) 5 (дат. мн. м. р.), po nEgove sqmrqti 11/12 (лок. јд.), na stra[nemq sMdM 15 (лок. јд.). Л2 1457: belo 5, raze 6, dve sty 6, 6/7 (ном./акуз. дв. с. р.), wneþhþzi 7 (ген. мн.), dew 9, 12, 13x2, 15, ne 17, 21 (3. л. јд. през.), beloga 18, posleþdþniþhþ%q& 20, ni na jdnþoþi praþvþde 22 (лок. јд.), verovanJj 23. С2 1457: M po;teneþhþ%q& 2 (ген. мн.), wneþhþzi 5 (ген. мн.), posleþdþniþhþ%q& 21. ЛД 1457: dobre 4, neste 6 (2. л. мн. през.), potreþbþ(e) 7 (дат. јд.), na wvoi vreþmþ(e) 7, potreba 7, napreþdþ%q& 11, 19, w glasoveþhþ(q) 15 (лок. мн.), sveta 17 (ген. јд.) (дат. јд.). О екавизму једног броја ових повеља (МД 1405, ЂП 1419, ЂВ 1427– 1428, ЂП 1427–1429, ЂД 1428, ЂЛ 1429–1439, ЂД1 1445, ЂЛ 1452, Х1 1454, Х2 1454, ЂВ 1456, С1 1457 и ЛД 1457) сведоче и примери писања графеме y на неетимолошком месту (в. одељак II.1, т. 2.2.1). У мањем броју повеља и писама Српске деспотовине (укупно двана- ест: МД 1392, ЈП 1400, СХ 1392–1402, СТ 1406, СЛа 1407, СЛб 1407, СХ 1406–1407, СЛ 1414–1415, ЂЕ 1429, РВ 1432, ЂР 1429–1430 и Г 1457) нису забележени поуздани примери екавизма. О гласовној вредности гра- феме y у овим документима може се рећи следеће: (а) у ЈП 1400, СХ 1392– 1402, ЂД 1424 и ЂР 1429–1430 забележени су примери писања графеме y у неетимолошкој позицији (в. одељак II.1, т. 2.2.1), што упућује на то да се и у осталим случајевима ова графема изговарала као /е/; (б) о екави- зму СТ 1406 посредно може сведочити пример из потписа v%q&semq 33 (дат. мн.), као и примери na ougrehq 14 и vx tyþhþ%q& monastQrehq 30/31 (лок. мн.), у којима се налази аналошки наставак лок. мн. -ех (< -yhx) (уп. Младеновић 2007: 354); (в) као и у СТ 1406, о екавизму СХ 1406–1407 и СЛа 1407 могу сведочити примери из потписа: vsemq 43 (уп. Младе- новић 2007: 187) и vsem(q) 79 (уп. Младеновић 2007: 243); (г) за осталих шест повеља и писама, у којима нема ни посредних ни непосредних све- дочанстава екавизма (МД 1392, СЛб 1407, СЛ 1414–1415, ЂЕ 1429, РВ 93 Уп. стсрп. razvy и razy у Ркс III: 21–22, 30. 165 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 1432 и Г1457), теоретски се могу претпоставити две могућности: (а) пи- сари ових повеља и писама графему y пишу доследно на етимолошком месту у складу са традицијом, иако се у њиховом језику стсрп. вокал /ѣ/ изједначио са /е/; и (б) доследно писање графеме y на етимолошком ме- сту представља одраз чувања фонолошке индивидуалности стсрп. вокала /ѣ/ у српском народном језику писара ових повеља. Прва могућност представља вероватније објашњење у случају МД 1392, СЛб 1407, СЛ 1414–1415, Г 1457 и РВ 1432. У прилог овоме могу се навести следеће чињенице: (а) МД 1392 и Г 1457 представљају кратка писма са малим бројем примера у којима се очекује јат: vyry МД 1392: 3/4 (лок. јд.), dyw Г 1457: 2, dvy sty Г 1457: 3, (б) с обзиром на то да је СЛа 1407, СЛб 1407 и СЛ 1414–1415 писала иста рука (уп. Младеновић 2007: 13), према примеру екавске замене из потписа у СЛа 1407, екавизам се може претпоставити и за друге две повеље; (в) примери графеме y на етимолошком месту долазе у РВ 1432 најчешће у српскословенским при- мерима, док малобројни примери у духу народног језика могу указива- ти на екавизам косовско-ресавског типа: na moravy 13 (лок. јд.), Onymzi 16 (инстр. јд.); (г) писање графеме y на етимолошком месту у Г 1457 може бити условљено и традицијом, о чему може сведочити и чињеница да је писмо писало црквено лице, игуман Јефросим. У случају ЂЕ 1429 – према речима П. Ивића (1989: 15–16) – постоје озбиљне индиције да је у питању чување овога старог гласа у народном говору писара. У прилог овој тврдњи П. Ивић (1989: 16) наводи да из XV века имамо и друге споменике са неизмењеним јатом, али и да на тери- торији некадашње Деспотовине и данас понегде има дијалеката којима је јат посебан вокал различит од других. Први Ивићев аргумент донекле је релативизован стањем осталих повеља и писама Српске деспотовине у којима је – како је показано – екавизам неспорно утврђен. Иако се другом Ивићевом аргументу начелно не може ништа приговорити94, према стању у осталим повељама и писмима деспота Ђурђа, и у ЂЕ 1429 претпостав- љена је екавска вредност графеме y. У прилог екавизма ове повеље све- дочи и одсуство других црта које би указивале на првобитне говоре се- верне и североисточне Србије95. На основу изложене грађе и досадашњих разматрања о гласовној вредности графеме y у повељама и писмима Српске деспотовине може се закључити следеће: (а) У највећем броју повеља и писама (укупно четрдесет) екавизам је потврђен несумњивим примерима. У четири документа (ЈП 1400, СХ 1392–1402, ЂД 1424 и ЂР 1429–1430) екавизам је потврђен примерима 94 Према речима П. Ивића (1994: 230) замена y у говорима на северу – тј. у оним крајевима који су у средњем веку припадали угарској круни, а како се чини и у најсевернијим пределима тадашње српске државе – спроведена је много касније него у говорима на југу. Говори са незамењеним јатом заузимају данас велики део северозападне Србије (уп. само Реме- тић 1981: 7–105 и 1981: 75–84), која је у у првој половини XV века улазила у област тадашње Деспотовине (према карти Деспотовине из 1423. год. из Благојевић–Медаковић 2000: 272–273). 95 Несумњив доказ чувања фонеме јат у језику писара било би писање ei на месту графеме y. 166 Владимир Поломац ■ писања графеме y у неетимолошкој позицији. Само у три повеље (СТ 1406, СХ 1406–1407, СЛа 1407) екавска замена је утврђена посредно, на основу екавских примера у потпису или на основу аналошких примера у наставку лок. мн. За осталих шест документа у којима се графема y пише доследно на етимолошком месту (МД 1392, СЛб 1407, СЛ 1414–1415, ЂЕ 1429, РВ 1432 и Г 1457) претпостављен је екавизам на основу осталих повеља и писама Српске деспотовине. (б) Екавизам је потврђен у различитим категоријама (у корену, изван корена и наставка, у наставцима за облик). Нешто већи број при- мера среће се у категорији множинских наставака придевских заменица. (в) Већим бројем примера екавизма истичу се ЈЛ 1394–1395, Х1 1454, Х2 1454, Л1 1457, Л2 1457, ЛД 1457, посебно ЂП 1410, у којој је Новак дијак графему y написао само у два примера. (г) Посебан значај за историјску дијалектологију српског језика имају примери екавизма у одређеним морфонолошким категоријама које могу представљати заједничко обележје савремених говора косовско-ре- савског и призренско-јужноморавског дијалекта или могу указивати на процес раздавајања ова два дијалекта у првој половини XV века. Заједничко обележје ова два дијалекта представљају: (а) примери дат. јд. личних заменица: mene ЈЛ 1398: 9, ЂЛ 1452: 61, sebe ЂР 1430: 5, РК 1433: 24 (савремени дијалекатски материјал уп. у Ивић 2009: 167), (б) примери лок. јд. присвојне заменице његов: po nEgove sqmrqti ЛР 1457: 11/12 (савремени дијалекатски материјал уп. у Ивић 2009: 107, Букумирић 2003: 245, Младеновић 2010: 289) и (в) примери одричних облика глагола јесьм: nesqmq ЈЛ 1398: 12, nesi ЂД 1428: 22, ne СД 1405: 12, 40, СХ 1411: 39, Л1 1457: 10, 14, С1 1457: 10, 15, Л2 1457: 7, 21, nesmþoþ Х1 1454: 11, nesmo Х2 1454: 13, neste ЛД 1457: 6, nesM ЂД 1428: 26 (савремени дијалекатски материјал уп. у Ивић 2009: 167; у овој категорији треба осебно издвојити облик нē који се данас налази само у говорима призренско-тимочке дија- лекатске зоне, уп. Белић 1999б: 403, Павловић 1939: 192–193, 240, Стева- новић 1940: 49, Богдановић 1987: 252, Реметић 1996: 507–508)96. На раздавајање косовско-ресавског и призренско-јужноморавског дијалекта упућују примери у следећим категоријама: (а) у дат. и лок. јд. именица ж. р. некадашње тврде промене: maice СД 1405: 30, jrJne ЂЛ 1452: 61, katakouzine ЂЛ 1452: 62, jlene ЂЛ 1452: 63, selM nistre Х2 1454: 8, 14, vq mily[eve СМ 1413: 23, M ma;ve ЂР 1428–1429: 32, vq s(ve)tyi lavre ЂЛ 1452: 39, ni na Ednoi pravde Л1 1457: 14, ni na jdnþoþi praþvþde Л2 1457: 22 (за овакве примере у савременим говорима косовско-ресавског дијалекта уп. Ивић 1994: 222; ово је одлика и савремених призренско-јужноморавских говора који чувају флексију, уп. Реметић 1996: 460–461)97; (б) у инстр. 96 У савременим говорима косовско-ресавског дијалекта потврђен је само несажети облик неје (за говор Приштине и прешевско-бујановачку зону уп. Барјактаревић 1977: 194, 312; за копаонички говор уп. Радић 2010: 60). 97 Овакви примери, као и примери са аналошким наставком -е код именица некадашње меке промене, забележени су и у другим средњовековним споменицима од краја XIV и током XV века: у Струшком препису Душановог законика (уп. Грицкат 1975: 134), у повељама и писмима кнеза 167 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ и лок. јд. заменица и придева некадашње тврде промене: temq ЂП 1410: 3, temzi ЂЛ 1429–1439: 37 (инстр. јд.), na prqveþmþ(q) belegM Х1 1454: 5/6, na stra[nemq sMdM ЛР 1457: 15 (лок. јд.); аналошки и у једном примеру код придева некадашње меке промене: tMgEmq СД 1405: 19 (за примере овога типа у говорима косовско-ресавског дијалекта уп. Ивић 1994а: 223, 2009: 65; ово је и одлика призренско-јужноморавских говора који чувају флек- сију: уп. Реметић 1996: 492, 494, 496). 1.1.2. Икавизам. – С обзиром на хронологију настанка повеља и писама Српске деспотовине, као и с обзиром на досадашња сазнања о постанку шумадијско-војвођанског и смедеревско-вршачког дијалекта, поставља се питање евентуалног присуства икавизама у категоријама ка- рактеристичним за ова два дијалекта. Забележен је само један пример у ЂЛ 1452 (Смедерево, 16. II 1452) који би могао указивати на икавизам шумадијског или смедеревско-вршачког типа: vx vytseþmþ(q) oubo zavyte i vx novJiþmþ(q) 2 (лок. јд.). На опрез приликом доношења коначног суда о дија- лекатској припадности овога примера упућује чињеница да је забележен у српскословенском контексту, као и чињеница да је наставак -им у лок. јд. придева забележен и у неким савременим говорима косовско-ресавског дијалекта (уп. примере за копаонички говор у Радић 2010: 141, 207). Си- гурније сведочанство о икавизму шумадијског или смедеревско-вршачког типа представља пример ni na ;iþmþ(q) nesqþmþ(q) imaþlþ(q) M moþmþ(q) Mbogoþmþ(q) domM M;iniþtþ%i& testemeþnþtq, забележен у повељи деспота Стефана Бран- ковића Дубровнику (1. октобар 1476. године) (уп. Поломац 2012а: 346). 1.1.3. Писање графеме y у дублетним формама. – У одређеном броју категорија – познатих још стсл. споменицима (уп. Николић 1978: 54–55, 61–63, Куљбакин 1925: 97–100, Драгин 2007: 214–215) – налазе се дублет- не форме са y и са e (које може бити и пореклом и од *ę). Иако примери овога типа не представљају поуздан материјал за закључивање о екавској замени, преовлађујуће писање y или e може посредно указивати и на гла- совну вредност графеме y. 1.1.3.1. Разматрају се најпре примери стсл. дублета (према Куљбакин 1925: 97–100). Основа pomen-/pomyn- у највећем броју повеља и писама пише се помоћу графеме e. Писање y среће се доследно само СХ 1392–1402 (MspwmynM[e 9, pomynq 26) и ЂЛ 1429–1439 (vxspomynou[e 23, vxspomynou[e 33/34), а колебање два манира у Н 1396 и СХ 1411 (у обе повеље ипак претеже писање e). Примери за Н 1396: pomynouE 46/47, pomynou 47, pomynq 94 према pomenME 13, pomenM} 14, pomenouE 17, vqspomenMhoþmþ%q& 86, pomenq 88, 94, итд. Примери за СХ 1411: pomyn'nQþhþ%q& 30/31, pomenq 28, 29, pomeþnþ(q) 29. У именицама drevo/dryvo, drevlE/dryvlE и придеву drevqnq/dryvqnq писање са графемом e забележено је у ЈП 1395: drevle 5, СХ 1411: drevlE 8, ЂД Лазара (уп. Поломац 2006: 141, Стијовић 2008: 462), у повељама и писмима деспота Лазара и Стефана Бранковића (уп. Поломац 2012: 325–327), у писмима султаније Маре (уп. Ивић 1973: 338), у Закону о рудницима деспота Стефана Лазаревића (уп. Јовић 1968–1969: 406–407). 168 Владимир Поломац ■ 1428: drevo 26, и у РК 1433: drevnJihq 2; графема y у овим примерима долази само у СД 1405: dryvo 25 и МД 1405: dryvo 24. Писање са графемом e преовлађује и у прилогу sice/sicy: sice Н 1396: 7, СЛa 1407: 15, 35, СХ 1411: 14, 34, ЂР 1428–1429: 10, итд; само у двама примерима забележено је писање са графемом y: sicþyþ ЂВ 1427–1428: 9, sicy ЂП 1427–1429: 8. Именица bagrenica/bagrynica пише се двојако: у ЈЛ 1394–1395: 2 и ЈЛ 1398: 3 долази bagrenice}, док се у СХ 1392–1402 и ЈХ 1394–1402 налази писање са графемом y: bagrynIce} 3, односно bagrynice} 3. Доследно писање графеме e налази се у именицама nade/da/nady/da и wde/da/wdy/da: nade/þdþe} ЈЛ 1394–1395: 4, ЈЛ 1398: 4, ЈД 1397–1402: 27, nade/þdþou МХ 1406: 6, итд; РК 1433: wde/þdþa 21, wde/þdþe 28. Именица prqvenstvo/prqvynstvo, предлог prema/pryma и прилог vqkMpe/ vqkMpy написани су редовно са графемом y: prqvynqstva ЈД 1397–1402: 13/14, pryma ЈЛ 1394–1395: 18, ЈЛ 1398: 17, ЂР 1428–1429: 29, vqkoupy МХ 1406: 5. Лично име styfanq/stefanq (и остале фонетске варијанте) у највећем броју повеља и писама Српске деспотовине пише се графемом e. Коле- бање је забележено само у следећим документима: ЂД1 1445: stypanq 3, 6, али и stefana 8, 9, 18, 19, 24, 25, 27, 37, stefanM 26; ЂД2 144: stypana 11, 15, али stefana 5, 10, 14, 17. Писање y среће се само у МД 1392: stypana 1, ЈЛ 1394–1395: styfanq 7, ЈХ 1394–1402: styfanoþmþ(q) 7, С1 1457: stypanq 1, Г 1457: stypanq 1, С2 1457: stypanq 1, stypanM 18. У личном имену radeiko ЈЛ 1398: 8 потврђен је суфикс -еј, написан са ei. Није забележено писање yi у овом суфиксу. 1.1.3.2. Код највећег броја прилога са дублетним формама на -dy/-de или -ly/-le налази се графема e као једино или преовлађујуће решење. Искључиво писање са e налази се код прилога inde: ЈП 1395: inde 46, СХ 1392–1402: inþdþe 25, ЂВ1456: in'de 13, итд; dogde (у функцији везни- ка): Н 1396: dogde 16, СД 1405: dogþdþe 34, итд; tMde: СД 1405: tMdezi 31, МД 1405: toudezQ 28, ЂД1 1445: tMdei 28, итд; nigde: МД 1405: nigde 29, СД 1405: nigþdþe 32; и wvde: ЂД 1424: wþvþde 4. У највећем броју осталих прилога присутно је колебање, с тим да примери са графемом e претежу у мањем или већем броју. Највише примера са y има у прилогу zdy/zde (укупно девет): zþdþy ЈХ 1394–1402: 28, zdy СЈ 1404–1405: 31, итд. – насупрот петнаест примера са графемом e: zþdþe ЈП 1395: 23, 25, 65, zde Н 1396: 104, zdþeþ ЂП 1410: 15, итд. Прилог gdy/gde написан је са y само у четири примера: gdy gody СЈ 1404– 1405: 7, gdy СД 1405: 18, СТ 1406: 13, СЛб 1407: 58, насупрот четрнаест примера са графемом e: gde Н 1396: 3, 30, 36, 77, СД 1405: 23, МД 1405: 15, 21, итд. Писање са графемом e преовлађује и у писању прилога kMde/kMdy: kMde ЈХ 1394–1402: 42, koude МД 1405: 20, 28, итд. (укупно дванаест примера), према koudy ЈЛ 1398: 13, 21x2, ЂД1 1445: 20, kMdy ЈХ 1394–1402: 33. У прилозима wnde/wndy, donde/e/dondy/e и vqsMde/vqsMdy забележени су изоловани примери писања са графемом y: wndyzi СД 1405: 19, wnþdþy СВ 169 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 1417: 35 према девет потврда са e: wndezi СД 1405: 11, wndezQ МД 1405: 9, wnqdezi МД 1405: 17, wnde ЂД 1428: 19, итд; dondy/e ЂЛ 1452: 43, 76 пре- ма осам потврда са e: donde/e СЛa 1407: 66, dondeþ/þ(e) РК 1430–1431: 11, 26, dw{n}de{/e} РК 1430–1431: 18, итд; v'soudy МД 1405: 36 према vsMde СД 1405: 38, ЂД 1428: 40, svMde ЂД1 1445: 33. Овој групи прилога припада и dokle/dokly: dokle МД 1405: 16, 32, ЂД1 1445: 30, ЂВ 1456: 13, 16, ЂД 1428: dokly 36. Само у прилогу idy/e/ide/e преовлађује писање са графемом y: idy/e СХ 1411: 7, СВ 1417: 10, ЂП 1419: 28 према ide/e ЈП 1395: 4. 1.1.3.3. Поуздано сведочанство о гласовној вредности y не предста- вљају ни примери лексичких екавизама у појединим основама (уп. Дра- гин 2007: 215–216). Преглед писања у овој категорији: (а) забележен је само један пример у корену cyl-/cel-: cylqb'nika И 1402–1422: 7; (б) у ко- рену vy{-/ve{- писање графема y и e приближно је уједначено: vy{aa[e ЈП 1395: 5, izvy{a СТ 1406: 24/25, vqzvy{ati se СЛa 1407: 21, СЛб 1407: 23; sqve{ahomq ЈЛ 1394–1395: 12, ve{q Н 1396: 54, sqve{ahq СЈ 1404–1405: 13, ve{a[e СХ 1411: 8, ve{i РК 1433: 19, ЂЛ 1452: 7, ve{Ji СЛа 1407: 6; (в) у глаголу wbrysti/wbresti доследно се пише графема y: ЈЛ 1394–1395: wbryta}t se 11, wbry{emq 21, ЈЛ 1398: se wbryte 26, СЈ 1404–1405: wbryte 7, СТ 1406: Obrytohq 7, wbryta} 13, итд; (г) паралелно са обликом prilevqk у документима се јавља и prilivqk: Н 1396: prilivqkq 9, 19, 93, СЛ 1427: prilivkomq 34, prilivkomq 37, што представља дублетизам потврђен и у Rja XII: 427. 1.1.3.4. На основу целокупне изложене грађе може се закључити да у највећем броју категорија преовлађује писање са графемом e, што је и очекивано с обзиром на екавизам повеља и писама Српске деспотовине. 1.2. Гласовна вредност полугласничког знака 1.2.1. Промена /ә/ > /a/. – С обзиром на досадашња сазнања о хро- нологији промене /ә/ > /а/ у повељама и писмима из источних и јужних штокавских крајева (промена је забележена нешто касније него у запад- ним штокавским и чакавским крајевима, уп. Ивић–Грковић 1971: 53–59, Ivić 1988: 51, Ивић 1991а: 206), као и с обзиром на стање у повељама кнеза Лазара (одсуство промене, уп. коментаре уз издања у Младеновић 2003, као и Поломац 2006: 104 и Стијовић 2008: 458), испитивање гласов- не вредности полугласничког знака у повељама и писмима Српске деспо- товине има посебан значај за историјску дијалектологију српског језика. Системска испитивања ове језичке црте у повељама и писмима де- спота Стефана Лазаревића проведена су у Младеновић 2007. Резултати указују на одсуство промене /ә/ > /a/ у поменутим повељама и писмима, односно на чување изговорног полугласника како у оним деловима који 170 Владимир Поломац ■ су писани српским народним језиком, тако и у онима писаним српско- словенским98. Како је већ наведено у одељку II.1, т. 2.1, примери промене /ә/ > /a/ забележени су у једној повељи госпође Маре и синова Дубровнику (МД 1405, Вучитрн, непознати писар), као и у неколико повеља и писама деспота Лазара и Стефана Бранковића (ЂВ 1456, С1 1457, Л2 1457, С2 1457, ЛД 1457). Упркос одсуству конкретних примера, промена је прет- постављена у Г1 457, Л1 1457 и ЛР 1457, у ослонцу на већ поменуте, хронолошки и територијално блиске повеље и писма наследника деспо- та Ђурђа. Забележени примери промене /ә/ > /a/ упућују на то да је ова језич- ка особина током прве половине XV века несумњиво била позната неким говорима са територије Српске деспотовине99. У осталим повељама и пи- смима Бранковића нема примера писања графеме a на месту изговорног полугласника, као ни обратно, примера писања полугласничког знака на етимолошком месту вокала /а/. Изговорни полугласник – написан дакле на етимолошком месту – у овим је документима обележен на различите начине. Примери са дебелим јером или пајерком, као и примери у који- ма обележавање изостаје наведени су у одељку II.1, т. 2.6. Овде се додају и примери у којима је изговорни полугласник обележен танким јером100: МХ 1406: a) sq 3, 25, 27, kq 6, vq 13, 17, 18, 24, 27, 41, vqkoupy 5, vqnqm'[e 9, vqzaal'kahq 12, vq/þdþedahq 12/13, vqvydoste 13, vqnybQvaEtq 16, vqzl}bihomq 16/17, vqzQmaetq þsþe 18, sqkrou[i[e þsþ(e) 22, sqstava 22, sqtvorihoþmþ(q) 26, vqmysto 43, б) vqsi 5, в) нема примера, г) konq;nago 10, tqm'nici 13, bolqnq 14, kq/þdþo 15, vqny 22, tqk'mo 29, tqkmo 33, nq 36, prilo/qkq 38, pri;estqnq 42, soupqr'nica 43. ГП 1403–1408: а) vq 1x2, 12x2, 17, 24x2, 25, sqbþeþzna;elne 3/4, sqprystolne 4, sq 5, 8, 9, 18, 25, kq 16, pryþdþvqziva}{e 18/19, vqzlo/en... 21, vqpisannQihq 23, sqvrq[i[e se 26, б) vqsa 1, в) litrq 15, gospodqq 17, г) pri[qstvJi 12, bo/qstvqnQiþhþ%q& 20/21, soupqr'nikq 25. ЂП 1410: a) vq 1, 9, 6x2, 7, 15, 17x2, sq 2, kq 8, б) нема примера, в) нема примера, г) g}rqþgþ(q) 1, bw/qstvqniþmþ(q) 12, potq{it se 13. ЂП 1419: а) vq 1, 6, 13, 14x2, 16, 17, 28, 33, 34, 36, sqdytel} 1, sqbeþzþna;elni 1, sqprystolne 4, sqprystolny 5, sqslavimq 5, vqspriEti 7, sq 10, kq 26, vqpisanniþhþ(q) 32, sqvrq[i[e þsþ(e) 35, б) нема примера, в) rabwtq 24, pobiricq 24, g(o)þsþp(o)dq 28, г) rykqlq Esi 8, pri[qstvii 16, nq 29, Wmqstitelq 34. ЂД 1424: нема примера. 98 Један број примера из повеља и писама деспота Стефана наведен је у одељку II.1, т. 2.6. За остале примере уп. одговарајуће коментаре уз издања докумената у Младеновић 2007. 99 О овоме могу сведочити и примери промене у Закону о рудницима деспота Стефана (уп. Јовић 1968/1969: 381). 100 Примери се наводе на следећи начин: а) предлози и префикси sq(-), vq(-), vqz(-) и kq, б) заменички корен vqs-, в) облици ген. мн. и г) остали примери. 171 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ЂВ 1427–1428: а) vqvyrennaago 6, vq 7, 10, 13x3, 30, 31x2, sqdrq/itel} 8, kq 12, 18, sqdrq/imJi 19, vqspom{e}nou[e 16/17, sqdrq/iþmþ%q& 27, б) vqsedrq/itelq 2, vsebogatiE 3, vqsako 4, vqsyþmþ%q& 10, vqsyþhþ%q& 24, vqsedrq/itel] 28, vqsehvalnJiþhþ%q& 29, в) gospodq 26, г) tq;i} 5, nq 5, 17, 26, litqrq 16, wsqþmþ%q& na desete 30, sqpqr'nica 31. ЂД 1428: а) vq 3x2, sq 43, sqmrqþtþ(q) 37, б) vqsa 46, в) vlastelq 4, dMbrov;anq 12, sasq 13, г) g}rqþgþ%q& 3, dMbrovq;kiþhþ(q) 11, volqþnþ(q) 12, 18x2, 36, 37, tqkmo 14, 38, tqzi 25, 28, dMbrovq;ko 26, d(q)nqþsþ(q) 31, vlaþdþ%a&lqcq 37, dlq/qþnþ(q) 41, istqcq 41, nq 51. ЂП 1427–1429: a) нема примера, б) нема примера, в) sxroþdþnikq 27, г) nq 4, 16, 29, g}rqþgþ(q) 6, starqþcþ(q) 11/12, lo/nqþkþ(q) 19, loþ/þnqkq 24. ЂР 1428–1429: a) vq 1x2, 3, 7, 11, 12, 36, 41, sqtvorenJe 2, vqznose{a 3, sqtvor[a 3, sq 7, sqdrx/itel} 8, vqspomenou 14, sqmrqti 17, kq 18, sqmrqti 20, sqgry[enJe 23, sqdrq/itel} 38, sqhranitq 39, vqzmi 42x2, vqmysto 43, sqpqrnica 43, б) vqsa 3, 35, vqselEnscJi 5, vqsymq 11, vqseneporo;naa 43, vqsi 43, в) sqrodnikq 21, sqrodnikq 38, c(a)rq 40, gospodq 40, г) pri[qþdþ(q)[ou 12, sqda 15, bqþdþ(q);iki 29, grahovqþcþ(q) 32, bqtqrq 35, nq 40, sqpqrnica 43. ЂЕ 1429: а) vq 4, 7, 9, 26, sq 5, vqzl}blEnnJi 9/10, vqspomenM 10, sqdrq/iþmþ(q) 22, б) vqsyþmþ(q) 7, vqsedrq/itel] 24, в) ap(o)þsþ(to)lq 25, г) d(q)nqþsþ(q) 13, nq 21. ЂР 1430: а) vqzmo/no 2, kq 3, vqzvodeþtþ(q) 3, vqzmw/no 3, vq 5, 7, 9, 10, 21, 29, vqzdavati 9, vqspomenou 12/13, sqdrq/ati 23, б) vqsakomou 1, vqsesr(q)þdþ(q);noe 8, в) bl(a)gq 7, selq 13, 15, sxrwþdþnikq 24, г) b(o)/(q)þsþtqvnQiþmþ(q) 2, nq 5, 26, tq{anJe 6, 8, g}rqþgþ(q) 8, b(o)/(q)þsþtqvnQE 9, sedqþmþ(q)deseþtþ(q) 31. РК 1430–1431: а) vq 1, 3, sq 4, 8, vqzþdþvignMtJe 5, kq 18, б) vqsakomou 1, в) selq 19, 20, 22, г) nq 6. ЂВ 1432: а) vq 6, sqdrx/itel} 9, sqdrq/itel} 27, sqzþdþatelEvM 28, sqhranitq 30, sqpqrnica 35, б) vqsymq 13, vqsedrx/itel] 33, в) selq 18, sqrodnikq 29/30, г) tq;J} 5, nq 5, bl(a)go;qstivQiþhþ%q& 11, bl(a)go;qstivago 13, pri[qd[ou 15, mqtJi 26, bl(a)go;qstivQiþhþ%q& 30, sqpqrnica 35. ЂЛ 1429–1439: а) vqzvodeþtþ%q& 3/4, vqzmo/no 4, vq 15, 18, 21, sqvouzq 27, vqmysto 38, б) vqsyþmþ(q) 15, в) нема примера, г) nq 5, g}rqþgþ(q) 9, pri[qþdþ%q&[ou 17, veli;qstvo 34, wsqþmþ(q)desetq 36, sqda 39. ЂД1 1445: а) kq 7, 39, sqmrqtq 31, sq 33, 35, б) vqsa 38, 42, в) dMbrov;anq 11, srqblq 11, sqrodnikq 40, г) dMbrovq;kJiþhþ%q& 10, niEdqnq 12, tqkmo 13, 32, 33, 34, nq 15, tqzi 23, 25, 27, dMbrovqþ;þko 23, sqda 25, d(q)nqþsþ(q) 27, dMbrovq;kQmi 29, istqcq 34. ЂД2 1445: а) kq 8, б) нема примера, в) нема примера, г) kqdq 5, tqzi 10, 14, sqda 17. ЂЛ 1452: а) kq 1, 15, 28, 38, 42, 90x2, sqzþdþannomM 2, sqtvoriti 3, vq 4, 6, 13, 18, 23, 24x2, 32, 36, 37x2, 38, 39, 42, 44, sqtvori[i 4, sqdatqnM 5, sqstavlEnJe 6, vqdovJe 9, sqprivqno[ahM 10, sqstavi se 11, vqzl}biþhþ%q& 12, sqzi/þdþou 16, sxvqneso[e 17, sqvqneso[e 20, vqzvry{ati se 24, sqprybQvati 24, vqniti 25, sq 25, vqvyrennaago 26, vqzþdþvigo[e 27, sqsto]nJ} 28, vqze[e 35, vqspomenM 39, vqzvratiti 44, vqshotyv'[M 44, sqbornoþmþ%q& 172 Владимир Поломац ■ 66, sqmrqti 67, sqbornwþmþ%q& 70, sqhran]etq 86, б) vqsa 4, 74, vqsemM 5, vqsakomM 6, vqsebl(a)gomM 8, vqsi 10, vqsakogo 20, vqsakQmi 20, vqsakoe 21, vqsakQmi 27/28, vqsyþhþ%q& 39, 40, 50, vqsakomq 70, в) нема примера, г) ;l(ovy);qskoþmMþ 1, polqzna 3, sq 4 (зам.), sqn'mM 5, nq 6, 17, 31, 34, 90, potrybq 8, kq/þdþo 10, prþoþr(o);qskQþmþ(q) 12, b(o)/(q)þsþtqvqnyi[ee 13/14, 14, ;qsti 14, mqzþdþQ 17, nepotqknovenJi 23, nelq/nomM 25, mqzþdþou 30, mnw/qstvo 31, b(o)gatqstvo 31, tq 34, W%q&;qstva 35, 36, 44, bl(a)go;qstivJimq 40/41, starqcq 49, po;qn[i 63, konqcq 69, pry[qstvJi 71, litrq 75, [alMdovqcq 78. У вези са примерима наведеним овде под а) (као и онима наведеним под а) у одељку II.1, т. 2.6.1) потребно је дати следеће коментаре: (а) изго- ворни полугласник у предлозима сь и кь може представљати одлику срп- скословенског, али и српског народног језика (уп. Младеновић 1977: 12); (б) српскословенску норму представља изговорни полугласник у предло- гу вь(-) и префиксу вьз- (уп. Јерковић 2004а: 72), као и у префиксу сь- (уп. Младеновић 1977: 12). Примери наведени овде под б) (као и они наведени под б) у одељку II.1, т. 2.6.1) имају изговорни полугласник у складу са српскословенском нормом (уп. Јерковић 2004а: 72). Уз примере наведене овде под в) треба напоменути следеће: (a) на изго- ворност полугласника у облику ген. мн. указује писање двоструке варије изнад танког јера, а у једном примеру из ГП 1403–1408 и писање удвоје- ног танког јера (уп. Младеновић 2008: 136–138, Недељковић 2003: 319– 323), и (б) изговорни полугласник у ген. мн. примарно је био одлика срп- ског народног језика, а спорадично се могао уносити и у српскословенске форме (уп. Младеновић 1992: 7–37). Опширније о овим и другим приме- рима в. у одељку III.2, т. 1.11. Из групе разноврсних примера наведених под г) (као и оних наведе- них под в) у одељку II.1, т. 2.6.1) посебан коментар заслужују: (а) фрек- вентни везник нь – написан најчешће са двоструком варијом изнад по- лугласничког знака – заједнички српском народном и српскословен- ском језику (уп. Младеновић 1991: 43–46); (б) именице veli;qstvo (ЂЛ 1429–1439), bogatqstvo, mno/qstvo, otq;qstvo (ЂЛ 1452) и придеви ;lovy;qski и proro;qski (ЂЛ 1452) у којима се налази изговорни полугласник у духу срп- скословенског језика (уп. Младеновић 1977: 12–13); (в) од осталих при- мера са изговорним полугласником у духу српскословенског језика издва- јају се само фреквентније лексеме: pri[qstviE, tq;i}, tqkmo, sMpqrnikq, sMpqrnica, затим лескеме са основом ;qst-; (г) изговорни полугласник у духу српског народног језика најчешће се употребљава у облицима вре- менских прилога kqdq, kqda, sqda, sqdi, код показних заменица (нпр. tqzi), у облицима придева dMbrovq;ki, као и у неким топонимима. 1.2.2. Промена /ә/ > /о/ или /е/. – У повељама и писмима Српске де- спотовине забележен је фонетизам l}bovq- и crqkovq-, познат и другим срп- ским средњовековним споменицима од најранијих времена (уп. Rja VI: 303, II: 827–829). Примери: l}bovq ЈЛ 1394–1395: 13, СЈ 1404–1405: 15, 173 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ МХ 1406: 6, И 1402–1422: 14, l}bovx СВ 1417: 21, l}bovJ} ЈХ 1394–1402: 12/13, И 1402–1422: 4, РВ 1432: 8, ЂЛ 1452: 55, l}bwþvþno ЂД 1424: 2; cr(q)kovq ЈП 1395: 22, 27, 29x2, 32, 34, 35, Н 1396: 86, 117, crqkovq ЂР 1429– 1430: 15, ЂР 1429–1430: 23, cr(q)kþoþvq ЂЛ 1452: 16, cr(q)kovnQ СТ 1406: 13, cr(q)kovnici Н 1396: 111, И 1402–1422: 30, cr(q)kovnaa СТ 1406:19, cr(q)kovnomou СЛа 1407: 65, cr(q)kovnomM СЛб 1407: 65, cr(q)kovnomþMþ ЂЛ 1452: 65. Поменути примери не сведоче о евентуалној промени /ә/ > /о/ у срп- ском народном језику писара повеља, већ представљају српскословенске форме настале под раним утицајем македонске редакције, чија је витал- ност била осигурана уклапањем у систем придевских образовања са су- фиксалном комбинацијом -овн- (врховни, духовни, итд.) (уп. Ивић 1973: 339). А. Лома (2002: 177) ове облике тумачи као превојни ступањ некада- шњих -ū- основа. Утицај македонске редакције може се претпоставити и у српско- словенским примерима oupovaniE СХ 1406–1407: 41 и oupovaE СВ 1417: 14 (стсл. oupxvati, oupxvaniE, уп. и Младеновић 2007: 187)101, као и у примеру nepri;estenq ЈП 1395: 65, ЈП 1400: 28, у коме се на месту изговорног полу- гласника налази /е/ (уп. Младеновић 2007: 297). 1.2.3. Закључне напомене. – На основу материјала изложеног у одељ- ку II.1, т. 2.1, као и на основу грађе изнете овде у т. 1.2.1, можемо извести неколико важних закључака о гласовној вредности полугласничког знака у повељама и писмима Српске деспотовине. Примери vol]nq 16, 31, 32, 38 и dlq/anq 37, 38 из МД 1405 (Вучитрн) представљају једне од најстаријих потврда промене /ә/ > /а/ у повељама и писмима из источних и јужних штокавских крајева102. Ови примери по- тврђују изнето мишљење да се процес замене /ә/ > /а/ у овим крајевима јав- ља почетком XV века, касније него у повељама из западних штокавских и чакавских крајева (уп. Ивић–Грковић 1973: 53–59). Наведени примери, даље, упућују на процес раздвајања косовско-ресавских од призренско- јужноморавских говора у наведеном периоду. На основу ових примера не може се са сигурношћу тврдити да је вокал /а/ на месту некадашњег изго- ворног полугласника био одлика вучитрнског говора, с обзиром на то да писару не знамо ни име, а камоли порекло, као и с обзиром на чињеницу да је двор госпође Маре и њених синова у време тетрархије Бранковића био веома покретан (уп. Спремић 1996: 55). На крају, наведени примери упућују на то да су променом /ә/ > /а/ најпре могли бити захваћени суфик- сални слогови, а касније корен речи (на исто упућује савремени материјал неких призренско-јужноморавских говора, уп. Реметић 1996: 358–363). 101 Ови се облици могу тумачити и аналошким утицајем деноминала на -овати (сугестија проф. А. Ломе). 102 Најраније сведочанство промене /ә/ у /а/ пружа нам Бањска хрисовуља. Уп. речи А. Ломе (2013: 290): „Један несумњив (grada;qca) и још два-три могућа случаја са ь > a (neve;eranq, houda; и skor'n]nQh < *skorьn`ьn-) не оповргавају налаз да у БХ полуглас чува свој фонемски карактер, већ пре указују на почетке његовог развоја у правцу а на старосрпском терену, можда на глас попут савременог ӕ < a у зетско-сјеничким говорима” 174 Владимир Поломац ■ Пример bora;koi из ЂВ 1456 од изузетне је важности за историјску дијалектологију српског језика будући да упућује на познавање промене /ә/ > /а/ на територији средњовековне Груже средином XV века. Примери промене /ә/ > /а/ у повељама и писмима деспота Лазара и Стефана Бранковића упућују на то да је овај процес средином XV века по- тврђен не само у суфиксалним морфемама, већ и корену речи и наставци- ма за облик, међу којима посебно треба издвојити примере ген. мн. у С1 1457: M po;tenniþhþ(q) na[iþhþ(q) pri]tel] 3, M vlastela dMbrovqþ;þkihq 3. Приме- ри из ових докумената упућују на даље диференцирање косовско-ресав- ских и призренско-јужноморавских говора у овом периоду. С обзиром на чињеницу да је промена /ә/ > /a/ забележена у хроно- лошки најстаријој, и у некима од најмлађих повеља Бранковића (МД 1405, ЂВ 1456, С1 1457, Л2 1457, С2 1457, ЛД 1457), поставља се питање може ли се – према стању у овим документима – претпоставити да полу- гласнички знак написан на етимолошком месту има гласовну вредност /а/ и у другим повељама и писмима из канцеларија Бранковића. Одговор на ово питање већ је дат за Л1 1457, Г 1457 и ЛР 1457. У овим документима вероватније је претпоставити /а/ на месту некадашњег изговорног полугласника, у прилог чему се може навести следеће: (а) ЛР 1457 је писао Степан Ратковић, писар ЂВ 1456, у којој је – како је пока- зано – забележен пример /ә/ > /a/; (б) Л1 1457 хронолошки и територијал- но припада групи докумената (ЂВ 1456, Л2 1457, С1 1457, С2 1457, СД 1457) у којима је потврђена промена /ә/ > /a/; (в) Г 1457 представља кра- так текст у коме нема много примера у којима се може очекивати проме- на /ә/ > /a/. За повеље и писма госпође Маре и синова, као и за повеље и писма деспота Ђурђа, вероватније је претпоставити да писање изговорног по- лугласника на етимолошком месту представља одраз чувања ове фонеме у дијалектима писара. У прилог овоме начелно се могу навести следећи аргументи. (а) Стање у МД 1405 не може се механички пренети на стање оста- лих повеља које су заједнички издали Мара Бранковић и њени синови, будући да ни палеографска, ни правописна, ни језичка анализа ових по- веља не упућује на могућност да је писар МД 1405 писао друге повеље. (б) Нема непосредних доказа који би упућивали на то да је Степан Ратковић, велики логотет деспота Ђурђа, могао писати још неку од испи- тиваних повеља. С обзиром на чињеницу да је Степан Ратковић постао велики логотет деспота Ђурђа 1450. године недоумице у вези са питањем гласовне вредности полугласничког знака могу постојати само за ЂЛ 1452 (писана у Смедереву, 16. фебруара, 1452. године). (в) Поводом истога проблема у писмима султаније Маре из друге по- ловине XV века П. Ивић (1973: 343) каже следеће: „Доследно писање зна- ка за фонему које нема у језичком осећању по себи није вероватно. Пи- сарска традиција у нашем средњем веку није била праћена учењем нау- чно фундираних прецизних спискова речи у којима је место неком сло- ву“. Наведени Ивићев став може се у потпуности применити и на наве- 175 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ дене повеље Бранковића, на шта упућују и писарска одступања у другим правописним и језичким категоријама (нпр. мешање y и e, Q и i, w„ и W, итд.). (г) На претпоставку о чувању изговорног полугласника у народним говорима писара повеља и писама упућује и савремена дијалекатска си- туација – на територији Српске деспотовине и данас има народних гово- ра који чувају полугласник као посебну фонему. Чињеница да су то да- нас говори призренско-тимочке дијалекатске зоне не говори изричито у прилог оваквој дијалекатској основици писара повеља и писама. У првој половини XV века изговорни полугласник – како сведоче и наведени до- кументи – могао је бити обележје и великог броја говора косовско-реса- вског дијалекта. На овакву ситуацију упућује и П. Ивић (1973: 345) по- водом писама султаније Маре: „Кад се у неким екавским крајевима поче- тком XV века појавило једначење полугласа са а, други предели на косов- ско-ресавском земљишту сачували су још кроз доста деценија, а можда и цело столеће, фонолошку индивидуалност полугласа.“ 1.3. Слоготворно /р/. – У повељама и писмима Српске деспотовине за- бележене су потврде слоготворног /р/ само у позицији између два консо- нанта. Примери у којима се слоготворно /р/ обележава помоћу графемске комбинације rx наведени су у одељку II.1, т. 2.7. Овде се само илустрације ради додаје по један пример из сваког документа за слоготворно /р/ обе- лежено помоћу графијске комбинације rq: ЈП 1395: skrqbi 8, ЈЛ 1394–1395: MsrqdiEmq 12, Н 1396: Mmrqli 12/13, ЈЛ 1398: krqvJ} 3, ЈП 1400: potvrq/da 24, СХ 1392–1402: crqkwþvþ(q) 10, ЈХ 1394–1402: drqznetq 24, ЈД 1397–1402: prqvynqstva 13/14, СЈ 1404– 1405: drq/alq 17, СД 1405: prqve 31, МД 1405: srqbinq 12, СТ 1406: sqmrqti 27, МХ 1406: trqgq 9, СЛa 1407: ousrqdno 27, СЛб 1407: navrq[enJ} 21, СХ 1406–1407: samodrq/qcq 18, ГП 1403–1408: sqvrq[i[e se 26, ЂП 1410: potvrq/dati se 11, СХ 1411: nwvoga brqda 13, СМ 1413: prydrq/etq 1, СЛ 1414–1415: srqblEmq 7, СВ 1417: prqvM} 11, ЂП 1419: trqnavM 18, И 1402–1422: potvrq/þdþennou 34, СЛ 1427: Wvrqza}{omou 4, ЂВ 1427– 1428: drq/avi 8/9, ЂД 1428: drq/ati 36, ЂП 1427–1429: outvrqdi 16, ЂР 1428–1429: tvrqdo 22, ЂЕ 1429: wkrqmlEnJe 15/16, ЂР 1429–1430 (према издању): srqbskQe 8, ЂР 1430: outvrqdilo 14, РК 1430–1431: tvrqdo 26, ЂВ 1432: tvrqda 26, РК 1433: outvrqdihq 11, ЂЛ 1429–1439: novobrqþdþske 29, ЂД1 1445: potvrqdimo 6, ЂД2 1445: vrqhwvnomM 15, ЂЛ 1452: sqmrqti 67, Х1 1454: na prqveþmþ(q) belegM 5/6, Х2 1454: mrqg] 23, ЂВ 1456: crqkvM 9, Л1 1454: srebrqni 4, С1 1454: Mdrq/a[e 10, ЛР 1457: sqmrqtq 4, Л2 1457: grqgMra 15 1.4. Слоготворно /л/. – С обзиром на време настанка повеља и писама Српске деспотовине очекиване су потврде за промену слоготворног /л/ у 176 Владимир Поломац ■ /у/103. Испитивани документи се у погледу ове језичке црте могу подели- ти на неколико група. Прву групу чине повеље и писма (укупно четрнаест) у којима нема потврда за слоготворно /л/, као ни за /у/ које би било пореклом од њега: МД 1392, ЈЛ 1398, СХ 1392–1402, МХ 1406, ЂП 1410, СМ 1413, СЛ 1414– 1415, ЂД 1424, ЂП 1427–1429, РК 1430–1431, РВ 1432, ЂВ 1456, Г 1457, ЛР 1457. Другој групи припадају повеље и писма (укупно 28) у којима се чува неизмењено слоготворно /л/. Наводи се комплетан инвентар примера: ЈЛ 1394–1395: vlqþkþ(q) 7, isplqniþtþ(i) 13, isplqnenM 25. Н 1396: vlqka 1, 47, 50, 55, 58, 95, 98, vlqkwþmþ%q& 21, vlqkq 23, 26, 53, 63, 68, 75, 81, 101, 103, vlqkou 24, 28, 30, 42, 49, 64, 71, vlqkoþmþ%q& 36, 118, adlqfata 99, dlqbo;ici 118/119. ЈП 1400: vlqkomq 20, isplqniv se 25, isplxnit 28/29. ЈХ 1394–1402: isplqnismo 4, zemlqnoE 21, vlqka 30, ]blqka 35, ]blqke 35, vlq;i grqmq 35, ]blqkM 45. ЈД 1397–1402: isplqnEniE 21, isplqn]}t' se 29, vlqka 34, besplqt'nQiþhþ(q) 47. СЈ 1404–1405: vlqkq 7, isplqniti 15, ]blq;Je 16. СД 1405: Wklqne 16, dlqþ/þ(q)nq 38, dlqþ/þ(q)nq 39. МД 1405: vlqka 3, 5, 18, 25, vlqkq 6, se w„klqne 14, dlq/anq 37, 38, vlq;emq trqnou 41. СТ 1406: blqgarskoi 17. СЛa 1407: isplqnEnJ} 19, dlqgolytnymq 45. СЛб 1407: isplqnEnJ} 20/21, dlqgolytnyþmþ%q& 48. СХ 1406–1407: isplqn][e 24, isp{lq}n]ti 36. ГП 1403–1408: isplqn]} 3. СХ 1411: isplqnq 12; СВ 1417: isplxn]ti 28, {i}splxnivx 28, isplqn]}{e 21, isplqn] 24, dlq/qþnþ(q) 27. ЂП 1419: isplqn]}{iþmþ(q) 3, vlq;iEþmþ(q) trqnM 37. И 1402–1422: isplqn]e 9. СЛ 1427: dlq/ni 27/28, dlq/nq 40, naplqno 41. ЂВ 1427–1428: isplqniti 19. ЂЕ 1429: isplqniti 10. ЂР 1429–1430 (према издању): Jsplqniti 20/21. ЂР 1430: plqtQ 4, isplqniti 16/17. ЂВ 1432: isplqniti 22. РК 1433: dlq/nq 36, 47, dlqþ/þ%q&nq 42, dlqþ/þ%q&no 44. ЂЛ 1429–1439: plxti 5, plqnou 36. ЂД2 1445: isplxniþtþ(i) 8. 103 Слоготворно /л/ чувало се неизмењено на целом простору српскохрватског језика до пред крај XIV века (уп. Ивић 1991б: 64). Стање у повељама кнеза Лазара одговара поменутој констатацији (уп. Поломац 2006: 109–110). Слоготворно /л/ чува се и у Струшком препису Душановог законика (Грицкат 1975: 130). Неколико примера са /у/ на месту слоготворног /л/ забележено је у Закону о рудницима деспота Стефана (уп. Јовић 1968/1969: 383). 177 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ЂЛ 1452: isplqnEnJ} 21. У вези са изнетом грађом треба учинити пар напомена: (а) слого- творно /л/ потврђено је у ограниченом броју лексема: најчешће у коре- ну плн-, у облицима глагола исплнити и у глаголској именици исплње- није, као и у личном имену Влк; остале малобројне лексеме забележене су само у појединачним примерима; (б) међу наведеним примерима, изу- зимајући топониме, тешко је наћи оне чија би провенијенција била изра- зито народна. Обе чињенице у великој мери отежавају закључивање о су- дбини слоготворног /л/ у језику писара наведених повеља и писама. Трећа, најмалобројнија, група повеља и писама сведочи о томе да је промена слоготворног /л/ у /у/ од краја XIV века била позната и српским народним говорима са територије Српске деспотовине. Примери: ЈП 1395: radoslavq bMgarinq 19 (стсрп. blqgarinq, Ркс I: 51; уп. и българин у Бер I: 99), поред vlqkomq 7, 59, glqbo;ici 15, 37, vlqkote 20, vlqkq 39, isplqniv 63, isplqnit 66. ЂД 1428: WkMne 16 (уп. Wklqne СД 1405: 16, se w„klqne МД 1405: 14, Wklqne ЂД1 1445:14), поред isplqniþtþ(i) 7, dlq/qþnþ(q) 41, dlq/(q)þnþ(q) 42. ЂР 1428–1429: ]bM;Je 30 (микротопоним, уп. ]blq;Je СЈ 1404–1405: 16), поред isplqniti 19, vlqkoslavq 34, vlqkosalE 35. Х1 1454: vMkota 16. Х2 1454: vMk;eviþkþ(q)17, vMkoEviþkþ(q) 21. Л1 1457104: na pMno 8x2. С1 1457: na pMno 8, 9. Л2 1457: na pMno 19, na pMnM 10, 13, 15. С2 1457: na pMno 11, 14, 16, 20. ЛД 1457: na pMno 5. О овим се примерима са аспекта историјске дијалектологије српског језика може рећи следеће: (а) с обзиром на то да је фонетизам Бугарин за- бележен у споменицима још у шестој деценији XIV века (уп. Лома 2011: 191), лично име radoslavq bMgarinq из ЈП 1395, име једног од зависних људи деспота Стефана Лазаревића из Крушевца, не представља поуздан при- мер за закључивање о судбини слоготворног /л/ у српским говорима са територије Српске деспотовине (уп. и Стијовић 2008: 459); (б) топоним ]bM;Je из ЂР 1428–1429, идентификован као данашње село Јабучје источ- но од Крагујевца (уп. Шкриванић 1973: 130), несумњиво упућује на то да је промена слоготворног /л/ у /у/ била позната говорима косовско-ресав- ског дијалекта у трећој деценији XV века; (в) иако је пример WkMne забеле- жен у ЂД 1428 која је настала у Некудиму, на терену данашњег смедерев- ско-вршачког дијалекта, у овој повељи, као ни у другим испитиваним по- вељама и писмима нису забележени примери других језичких црта које би упућивале на овај дијалекатски тип; (г) примери у антропонимском 104 Примери из повеља и писама деспота Лазара и Стефана Бранковића забележени су и у Младеновић 2009/2010: 11–12. 178 Владимир Поломац ■ корену Вук- у Х1 1454 и Х2 1454 сведоче о присуству ове промене у Ме- тохији (носиоци имена су стариници из метохијских села, в. одељак III.3, т. 2.2.3); (д) иако су забележени само у једној лексеми, у корену пун-, при- мери из повеља и писама деспота Лазара и Стефана Бранковића изузетно су значајни јер упућују на то да је ова промена системска одлика језика ових докумената, о чему сведочи и одсуство примера за чување слогот- ворно /л/; (ђ) примери чувања слоготворног /л/ у ЈП 1395, ЂД 1428 и ЂР 1428–1429 могу се објаснити писарским конзервативизмом или утицајем српскословенске норме која слоготворно /л/ чува непромењено. 1.5. Гласовне промене у вези са вокалима 1.5.1. Асимилација вокала претходном палаталном консонанту. – У различитим морфолошким категоријама у повељама и писмима Српске деспотовине начелно се одражавају супротне тенденције у вези са овим гласовним законом: (а) чување његовога важења у складу са нормом срп- скословенског језика (уп. Јерковић 1984: 61, Грковић-Мејџор 1993: 62), или (б) престанак функционисања закона у складу са променама у фонет- ској и морфолошкој структури српског народног језика105. Прву тврдњу донекле оповргава велики број примера са новим на- ставком -ому иза консонанта -ш- и консонантске групе -шт- у дат. јд. м. р. придева одређеног вида меке промене: ro/þdþq[omM se ЈХ 1394–1402: 24, ;(q)þsþtnyi[omou СЛa 1407: 59, 60x2, pryþdþpo;iv[omou СЛa 1407: 66, s(ve)topo;iv[omM ЂП 1427–1429: 20, итд. (в. одељак III.2, т. 3.2.4). Приме- ри овога типа забележени су и у другим српскословенским споменицима (уп. само Јерковић 1983: 110, Грковић-Мејџор 1993: 62), што – према ре- чима Ј. Грковић-Мејџор (1993: 62) – указује на то да се примери оваквог писања не схватају као нарушавање српскословенске норме. Забележе- но је и неколико примера поштовања закона прегласа у овој категорији: vladM{emM МД 1392: 1, s(ve)twpw;iv[emM СХ 1392–1402: 26, s(ve)tyi[emou МХ 1406: 8, s(ve)topo;iv[emM ЂЛ 1452: 53, s(ve)topo;iv[emþMþ ЂЛ 1452: 53/54. У неколико примера одступање од закона прегласа забележено је и у облику лок. јд. сложене придевске промене: boudou{omq СЛa 1407: 22, СЛб 1407: 24, поред чешћег boudou{emq СХ 1406–1407: 38, bM{dM}{emq СМ 1413: 36, bouþdþ%ou&{emq ЂЛ 1452: 24, итд. (детаљније у одељку III.2, т. 3.2.8). Највише примера нарушавања закона прегласа забележено је у облику инстр. јд. и дат./лок. јд. ж. р. заменица и придева: (а) vsomq ЈП 1395: 20, svowþmþ(q) СД 1405: 22, ЂР 1428–1429: 22, svowþmþ%q& ЂЛ 1429–1439: 45, ЂД1 1445: 20, svowmq МД 1405: 20, b(o)/Jwþmþ%q& ЈП 1400: 16, ЛД 1457: 4, sou{oþmþ(q) ЂР 1428–1429: 22, visMkoþmþ(q) ЛД 1457: 11, 14; (б) wi Н 1396: 33, 42, 44, 45, 83x4, СЈ 1404–1405: 16, 18, 20, vsoi Н 1396: 9, СХ 1411: 11, ЂД 1424: 2, ЛД 1457: 1, 2споља, kowi Н 1396: 38, na[oi МД 1405: 34, ЂД 1424: 105 Нарушавање прасловенског и старословенског закона прегласа у српском народном језику пада у епоху пре првих сачуваних писаних споменика, о чему сведоче примери из Повеље Кулина бана (инстр. јд. ж. р.: volovq, povelovq) и Хиландарске повеље Стефана Немањића (инстр. јд. ж.р.: siwvq, zemlovq, итд., уп. Јерковић 1997: 128). 179 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 1, ЛД 1457: 1, 7, 1споља, svowi ЂР 1428–1429: 20x2, РК 1433: 22, ЂВ 1456: 11, b(o)/iwi СХ 1392–1402: 22, s(ve)topo;iv[oi СД 1405: 29/30, ЂД 1428: 30, n(Q)n][noi СЛa 1407: 3, ;}/þdþoi СЛ 1427: 39, sqdqþ[þnoi ЛД 1457: 7. У инстр. јд./дат. мн. м. р. именица наставак некадашње тврде про- мене проширио се аналошки и на именице некадашње меке промене (в. одељак III.2, т. 1.1 и 1.2): lazaroþmþ(q) ЈП 1395: 24, МХ 1406: 5, ГП 1403– 1408: 10, hrisovMlomq ЈП 1395: 47, hriswvMlom ЈП 1400: 6, lazaromq МД 1405: 2, monastQrwmq СТ 1406: 6, mwnastQrwmq СТ 1406: 11, arhJjrewmq СХ 1406– 1407: 40/41. Нарушавање гласовног закона прегласа забележено је и у дат. јд. личног имена Мојси, као и у присвојном придеву од њега изведеном: mwVsewvi СЛa 1407: 4, СЛб 1407: 5, mwVsewvo СЛa 1407: 11, moVsewvo СЛб 1407: 12. Поред речце јеште: j{e ЈП 1395: 16, 38, 39, ЈХ 1394–1402: 29, 39, СЛа 1407: 63, СЛб 1407: 63, ЂП 1410: 6, E{e СХ 1406–1407: 8, 17, итд. – за- бележено је у нешто мањем броју примера и јоште: w{e Н 1396: 117, СД 1405: 9, 38, 7, МД 1405: 36, ГП 1403–1408: 15, w{e ЂД 1428: 40, wþ{þ(e) ЂД 1428: 44, ЂД1 1445: 36, iwþ{þ(e) ЛД 1457: 14. 1.5.2. Асимилација и сажимање након губљења сонанта /ј/. – Процес асимилације и сажимања након губљења сонанта /ј/ у облицима сложене придевске деклинације сва три рода веома је стар, и пада у епоху пре пр- вих сачуваних писаних споменика (уп. примере из стсл. језика у Ђорђић 1975: 60–61, Николић 1978: 81). Ова је појава широко заступљена и у по- вељама и писмима Српске деспотовине (примере придева одређеног вида в. у одељку III.2, т. 3.2; примере редних бројева у одељку III.2, т. 4.2; при- мере партиципа у одељку III.2, т. 5.1.6). Асимилација вокала и сажимање након губљења сонанта /ј/ посве- дочени су од најстаријих времена и у облицима неличних заменица (уп. Белић 1999а: 234–235). Поред несажетих српскословенских форми, у по- вељама и писмима Српске деспотовине посведочени су и сажети приме- ри у духу српског народног језика (примери су наведени у одељку III.2, т. 2.2.1 и 2.2.2). Заменица ;ii забележена је искључиво у сажетом облику: ;i gode СД 1405: 28, ЂД 1428: 29, ny;Ji Н 1396: 96, ;ii gody МД 1405: 26106. Истога типа је и сажимање у топониму vlq;i grqmq ЈХ 1394–1402: 35. Сажети и не- сажети облици забележени су у топониму Влчи Трн: ou vlq;emq trqnou МД 1405: 41 и M vlq;iEþmþ(q) trqnM ЂП 1419: 37. Исти тип сажимања регистро- ван је у придеву vra/imq МХ 1406: 37 (инстр. јд.). О транскрипцији придева b(o)/Ji ЈП 1395: 4, СХ 1411: 6 (ном. мн.) било је речи у одељку II.1, т. 2.3.2.2 (посебно и напомена 37). Сажимање након губљења сонанта /ј/ забележено је у одричном облику 3. л. јд. през. глаголa јесмь: ne СД 1405: 12, 40, СХ 1411: 39, Л1 1457: 10, 14, С1 1457: 10, 15, Л2 1457: 7, 21, ny СХ 1392–1402: 25, СД 106 Диграф Ji, као и удвојено ii, у наведеним примерима несумњиво имају вредност дугог /и/. 180 Владимир Поломац ■ 1405: 16, 18x2, 24, 35, 37, 39, МД 1405: 10, 14, 15, 16, 22, 32, 35, 39, ЂД 1428: 12, 16, 18x2, 24, 37, 39, 41, 42, РК 1433: 28, 32, ЂД1 1445: 11, 15, 16, 17, 22, 31, 32, 34, 36, 37, С2 1457: 18, 22. Забележен је само један несаже- ти облик: nyj ЂД1 1445: 34. Примери сажимања након губљења сонанта /ј/ у групи -ији обеле- жени диграфом Ji навођени су одељку II.1, т. 2.3.2.2. Овим се примерима овде придодају и примери у којима је дуго /и/ добијено сажимањем обе- лежено помоћу i, J или ii: ЈЛ 1394–1395: poveleni 4 (ген. мн.) (уп. Младеновић 2007: 226). Н 1396: jVgeni 27 (дат. јд.), keli 64 (акуз. дв.), makedoni 77 (лок. јд.) (уп. Младеновић 2007: 324); ЈЛ 1398: poveleni 4 (ген. мн.) (уп. Младеновић 2007: 233). СХ 1392–1402: pwvylynJ 4 (ген. мн.) (уп. Младеновић 2007: 160). ЈД 1397–1402: bl(a)govyri 52 (лок. јд.). СЛa 1407: prylo/eni 69 (лок. јд.) (уп. Младеновић 2007: 243). СЛб 1407: prylo/eni 68 (лок. јд.) (уп. Младеновић 2007: 243). СХ 1411: prystavlEni 24 (лок. јд.), brati 30 (дат. јд.) (уп. Младеновић 2007: 196). СЛ 1414–1415: prylo/eni 17 (лок. јд.) (уп. Младеновић 2007: 255). ЂД 1424: brati 1 (дат. јд.). ЂД 1428: sMdi 11, 13 (ген. мн.). ЂВ 1432: prylo/eni 27 (лок. јд.). ЂЛ 1452: soudJ 8 (дат. јд.). Асимилација и сажимање након губљења /ј/ у групи -оја- забележени су у облику глагола sto]ati, stati („боравити“, уп. Rja XVI: 345, 460): stalq МД 1405: 16, ЂД1 1445: 17; уп. и несажете облике sto]lq СД 1405: 18, ЂД 1428: 18. Исти гласовни процес забележен је у групи -аје- у облицима znaamþoþ ЛД 1457: 9, znate ЛД 1457: 16, 20. Сажимање изостаје у именици po]sq МД 1392: 2, 3. 1.5.3. Сажимања у вокалским групама -ии- и -аа-. Сажимања у вокал- ским групама -ии- и -аа- обрађена су у одељку о морфологији, уз облике сложене придевске деклинације (в. одељак III.2, т. 3.2 и 5.1.6) и уз облике имперфекта (в. одељак III.2, т. 5.1.5). 1.5.4. Покретни вокали. – С обзиром на чињеницу да је употреба покретних вокала забележена у повељама и писмима XIV века (уп. Белић 1999а: 90, Младеновић 1980: 69), примере очекујемо и у повељама и пи- смима Српске деспотовине. Покретно /а/ потврђено је у прилогу kxdq ЂП 1427–1429: 25, kqdq ЂД2 1445: 5 (уп. kqda ЈЛ 1398: 23, Н 1396: 14, 90, kxda РК 1433: 40, kqdi Н 1396: 17, 34, 67, 93). Иако је највероватније у питању скраћивање надме- тањем слова d над два иста вокалска слова (при чему се друго испушта), примери kqþdþ%q& Н 1396: 42, РК 1433: 46, ЂВ 1456: 11, kqþdþ(q) ЛД 1457: 14 не могу се у погледу овога узети као сигурни. 181 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ У прилозима сьда и тьда покретно /а/ није забележено: sqdi СД 1405: 27, 32, МД 1405: 19, 25, 27, 29, sxdi СД 1405: 30, ЂД1 1445: 28, sxda ЂД 1428: 28, 33, ЂЛ 1452: 63, sqda ЂР 1428–1429: 15, ЂЛ 1429–1439: 39, ЂД1 1445: 25, ЂД2 1445: 17, ЛД 1457: 6, tqda Н 1396: 14, tqdi СЛ 1427:29, итд. Покретно /е/ и покретно /у/ забележени су у неколико примера лок. јд. заменица и придева: na wnomei stanM ЂД1 1445: 17 (према na wnoþmþzi stanM СД 1405: 18, na wnomzi stanou МД 1405: 16, итд.), затим pri g(ospodi)nou mi i roditel} s(ve)tomou knezou СЈ 1404–1405: 17/18, 19/20 (према pri g(ospodi)nou velikomq c(a)rou stefanou МД 1405: 27, pri g(ospodi)nM s(ve)toþmþ(q) knezM lazarM ЂД 1428: 30, итд.), pri starcM hotqþ;þkomM kVþrþ(q) Tewþdþ%o&rM Х1 1454: 23 (лок. јд.), као и ou novobrqþdþskomou metohou СВ 1417: 32 (према ou rMdni;komq metohou ЂВ 1456: 9, итд.). Само у једном примеру инстр. јд. заменице nikoi јавља се покрет- но /е/: nikimere ЈП 1400: 24 (уп. и Младеновић 2007: 301) (уп. пример без покретног вокала: nikQm/þdþerj ЈП 1395: 62. У облицима ген. јд. м. и с. р. заменица и придева јављају се само об- лици са наставком -аго/-ога (примере в. у одељку III.2, т. 2.1.2, т. 2.2, т. 3.2.2 и т. 5.1.6). Покретни вокали нису забележени ни у облику дат. јд. заменица и придева м. и с. рода (примере са наставцима -ому/-ему в. у одељку III.2, т. 2.2, т. 3.2.4 и т. 5.1.6). Покретно /а/ забележено је у неколико примера у прилогу напреда: ЂД1 1445: napredq 19, naprydq 28, ЂД2 1445: naprydq 11, napredx 15 – према СД 1405: napryda 21, ЂД 1428: napryda 21 (уп. различите облике у Ркс II: 120–121, као и Rja VII: 530–533). Покретно /е/ потврђено је у прилогу ounoutre ЈЛ 1398: 21 (уп. vqnoutrq и vqnoutra у Ркс I: 179, уп. и Rja XIX: 653–655). У осталим категоријама у којима су у савременим дијалектима и(ли) у савременом књижевном језику забележени покретни вокали јављају се само старији облици без покретних вокала. 1.5.5. Супституције вокала 1.5.5.1. Супституције вокала у словенским речима. – Супституција вокала /а/ и /и/ забележена је у облицима прилога сьда, кьда, тьда од- носно сьди, кьди, тьди. Примери су навођени у претходној тачки. Супституција вокала /е/ и /о/ забележена је у ЈХ 1394–1402 у речцама jvw 30, jvo 33 и wvo 42 (уп. Младеновић 2007: 166). У истом значењу дола- зи avo у ЈЛ 1398: 14, Х1 1454: 15, Х2 1454: 14. Поред чешћег облика nq са изговорним полугласником (примери су навођени у одељку II.1, т. 2.6 и III.1, т. 1.2.1), овај везник је потврђен и са фонетизмом nou МД 1405: 14, ГП 1403–1408: 20, nM ЂД 1428: 16), што је особина добро позната нашим средњовековним споменицима (уп. Мла- деновић 1991). Забележена је супституција вокала у придевима тепл и топл: teploi СХ 1392–1402: 17, topli ЈП 1395: 8, toplou} МХ 1406: 6. 182 Владимир Поломац ■ 1.5.5.2. Супституције вокала у позајмљеницама. – Различита адапта- ција вокала приликом позајмљивања страних речи условила је појаву ра- зличитих фонетских ликова једног броја лексема. Према грч. γενουάριος, γενουάρις, γενάρις долазе облици genoua{rJa} СЛa 1407: 78, genMarJa СЛб 1407: 76 и gEnarJa СЛ 1427: 52, gEþnþvaþrþ(a) Х1 1454: 22, што је познато и другим средњовековним споменицима (уп. Ркс I: 539, Rja III: 4). Грч. лексема ἡγούμενος потврђена је у облицима игумен и игумьн, што је познато и другим српским средњовековним споменицима (уп. Vasmer 1944: 65, Ркс I: 391–392, Rja III: 760–761). Први облик знатно преовлађује (потврде в. у одељку III.3, т. 1.3.4), док се други облик среће само у три документа: Н 1396: igoumnq 105 (искључиво ова форма), СХ 1392–1402: igMmqnq 9 (поред igMmenJ 15) и Г 1457: igMmnq 1, 4 (искључиво ова форма). Слично је и са грч. речју προηγούμενος, која је најчешће адаптирана као проигумен (потврде в. у одељку III.3, т. 1.3.4), а само у Н 1396 као proigoumnq 105x2. Са двоструким фонетизмом адаптирано је и грч. ἡγουμενάρχης: igoumenarqhq И 1402–1422: 28 и jgoumenarhq Н 1396: 111 (уп. Vasmer 1944: 65). Поред индикт, индикто и индиктион (грч. ἰνδικτίων), у једном примеру среће се и endikta ЈЛ 1398: 30, грч. ἐνδικτίων, ἰνδικτίων, уп. Vasmer 1944: 56). Грч. καλόγερος адаптирано је најчешће у облику калуђер (потврде у одељку III.3, т. 1.3.4), док се у три повеље среће и облик калођер: СВ 1417: kalogEra 29, РВ 1432: kalogEra 16, РК 1433: kalogerwþmþ%q& 35, kalogErwþmþ(q) 42, kalogerq 47), што је познато и другим нашим средњовековним споменици- ма (уп. Vasmer 1944: 72, Ркс I: 434, Рја IV: 774). Од различитих фонетских ликова грч. речи κρυσόβουλλον потврђе- них у нашим средњовековним споменицима (уп. Vasmer 1944: 64, Ркс III: 430–431, Rja III: 696–697), забележени су хрисовуљ (примере в. у одељку II.1, 2.3.3) и хрисовољ: ЈД 1397–1402: hrisovoli 60, ЂВ 1427–1428: hrisovol} 21 (али и hrisovoulq 14, hrisovoulq 20), ЂЛ 1429–1439: hrJsovol} 41, Х2 1454: hrisovolM 14 (али и hrisovMþlþ(M) 3, 8). Грч. οὐγγία (уп. Vasmer 1944: 146) адаптирано је као oungJi МХ 1406: 19, СЛ 1427: 24, MngiE ЂП 1410: 5, Mnqþ;þ(q) Г 1457: 1, Mnþ;þe Л2 1457: 11, С2 1457: 11, али и wngJi МХ 1406: 24, што је познато и другим српским средњовековним споменицима (уп. Ркс II: 219, III: 371). Поред великог броја примера у којима је грч. κυρά адаптирано као кира (в. одељак II.1, т. 2.3.3), у једном примеру из РВ 1432 забележен је фонетизам ћера: 2. Лат. consul адаптирано је најчешће као кунсул: СД 1405: kMnsMlwþmþ(q) 32/33, kMnsMlq 33, 34, ЂД 1428: kMnsMloþmþ%q& 34, kMnsMlx 35, kMnsMlq 36, ЂД1 1445: kounsMli 29, kounsoulq 29, kounsoulq 30. Само у МД 1405 забележен је – поред овог облика (koun'soulomq 30, koun'sMlq 31) – и облик koun'swlq 30), што судећи према Ркс I: 507 и Rja V: 787 представља једини пример оваквога фонетизма у нашим средњовековним споменицима. Један број позајмљеница – иначе различито адаптираних у српском језику – забележен је само једним обликом. 183 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Према грч. ἀμήν налази се искључивo амин. Облик амен, познат срп- ским средњовековним споменицима (уп. Ркс I: 11), није забележен. Према грч. Ἱερουσαλήμ (уп. Vasmer 1944: 71) налази се у једном при- меру фонетизам Jjrosaliþmþl]ny ЂД 1424: 3 (српским средњовековним спо- меницима познати су облици од различитих основа, исп. Ркс III: 527). У испитиваним повељама и писмима забележен је једино фонети- зам монастир- (грч. μοναστήρ(ι)ον): monastira ЈП 1395: 8, ЈЛ 1398: 13, СЈ 1404–1405: 11/12, monastQrJj СТ 1406: 3, итд. Према грч. πανήγυρις забележено је само panag}rq ЂР 1428–1429: 32, panag}rwþmþ%q& ЂЛ 1452: 77 (Ркс II: 273 бележи и panagirq и panagiri{e). Грч. προικίον (уп. Vasmer 1944: 123) адаптирано је само као prikJ} ЂР 1428–1429: 21 (најстарије потврде за прћија Rja XI: 429 бележи у XV веку). 1.5.6. Превој вокала. – Форме са нултим превојним ступњем глагола хотети/хьтети и именице хотеније/хьтеније знатно су ређе од форми са превојним ступњем о: (а) htelq СД 1405: 33, h'tylq МД 1405: 31, htylq РК 1433: 25, али и hotelx ЂД 1428: 35, ЂД1 1445: 35, hotelq ЂД1 1445: 30, (б) htynJa СД 1405: 19, али и hotynJa МД 1405 16, ЂД1 1445: 17, hotynJE СВ 1417: 2, hotenJa ЂД 1428: 19, hotynJe ЂП 1427–1429: 26, hotynJe ЂР 1428– 1429: 2. Стари ие. превојни однос илуструју примери drqvo ЂД1 1445: 23 и dryvo СД 1405: 25, МД 1405: 24, drevo ЂД 1428: 26 (уп. Станишић 2007: 213). Оба облика потврђена су и у другим српским средњовековним спо- меницима (уп. Ркс I: 309, 313, Rja II: 779–780, 820). Примере превојног односа у корену једин-/једьн- в. у одељку III.2, т. 4.1. 1.5.7. Губљење вокала. – У повељама и писмима Српске деспотовине нису забележени примери губљења вокала. Облик догде (у значењу док) (примери: dogþdþe СД 1405: 34, ЂД1 1445: 38, ЛД 1457: 9, dogde ЂД 1428: 48, ЂЕ 1429: 18) представља везу пред- лога до и речце где (< kxde) (а не gode), тако да се овде не може радити о губљењу вокала (уп. Младеновић 1980: 195). Нису забележени примери губљења вокала у прилогу тамо, везнику или и речци ли (примере нема потребе посебно наводити). Иницијални вокал чува се у именици овоштије ЈЛ 1398: 22 (уп. Ркс II: 201) у духу српскословенског језика. Посебно стоји пример svJmenq ЂЕ 1429: 9, у коме је приликом адапта- ције грч. Ἐσφιγμένου (уп. Вишић 1999: 129) у стсрп. језику долазило до губљења иницијалног вокала и супституције консонанта /ф/ са /в/, а поне- кад, као што показује овај пример, и до упрошћавања консонантске групе -гм- (уп. svigqmenq и svimenq у Ркс III: 87–88). 184 Владимир Поломац ■ 2. Консонантизам 2.1. Инвентар сонаната. – Инвентар сонаната у повељама и писмима Српске деспотовине не разликује се од инвентара савременог стандард- ног језика: /в/, /м/, /р/, /л/, /н/, /ј/, /љ/, /њ/. 2.1.1. Промена /л/ > /о/ на крају слога. – Примери промене сонанта /л/ на крају слога забележени су у следећим повељама и писмима Српске деспотовине: ЂР 1428–1429: rawnica 26, али и ;elnikq 14, 20, e drq/alq 14, 39, bi naslonilq 17, E zapisaþlþ (q) 24. Х1 1454: ;ewniþkþ(q) 5, 14, али и be[e rastesalq 5, E wtesaþlþ(q) 13/14. Л1 1457: dew 8x2, 9, 13, али и bi iznesqþlþ(q) 11, bi poiskaþlþ(q) 12, 13/14. С1 1457: dyw 8x2, 9, 14, bi poiskaw 12, 14. Г 1457: dyw 2. ЛР 1457: bi drqznMw 14. Л2 1457: dew 9, 12, 13x2, 15, али и bi iznesxþlþ(q) 19/20, bi poiskaþlþ(q) 19/20. С2 1457: dyw 8, 12, 14, 15, 16, али и bi izneslx 20/21, bi poiskaþlþ(q) 20/21. У вези са наведеним примерима могу се дати следећи коментари: (а) топоним rawnica из ЂР 1428–1429 вероватно упућује на брдо Рамница измеђа села Баре и Тополовник, југозападно од Великог Градишта (уп. Шкриванић 1973: 127); претпостављени фонетски развој (Ралница > Рао- ница (промена /л/ у /о/) > Равница (неутрализација вокалске групе, уп. равник < раоник у говору Галипољских Срба према Ивић 1994а: 87) > Рамница (асимилација -вн- > -мн-) подупире тезу о промени /л/ у /о/ на крају слога, на основу чега се може претпоставити да је промена била присутна у једном делу српских говора са територије Деспотовине, пре- цизније у говору косовско-ресавског дијалекта, већ у трећој деценији XV века; (б) примери из шесте деценије XV века упућују на то да је у овоме периоду промена /л/ у /о/ на крају слога постала системска одлика језика повеља и писама Српске деспотовине; (в) у овим документима промена /л/ у /о/ забележена је у различитим категоријама речи: у лексемама чео- ник и део, али и у облицима партиципа перфекта глагола мушког рода; (г) пример из С1 1457: bi iznesa 12 који би могао представљати призренско- јужноморавски рефлекс /л/ на крају слога107 не може се узети као поуздан будући да одмах иза њега долази облик са /о/ < /л/: i ako bi tko w„ nasq ili w„ na[iþhþ(q) poslydniþhþ(q) iznesa ko} knigM i poiskaw; стога у овоме примеру треба реконструисати и iznesa{w} (према poiskaw), како и чини А. Младе- новић (2009/2010: 11). У осталим повељама и писмима Српске деспотовине нису нађени примери за промену /л/ у /о/ на крају слога. Илустрације ради наводи се 107 Према Д. Јовићу (1968/1969: 436) овакви облици могли су бити одлика протографа Закона о рудницима деспота Стефана. 185 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ само по један пример из сваког документа за (а) медијални и (б) финал- ни положај: (а) zaselci ЈП 1395: 11, СХ 1392–1402: 19, ou bol'vanou Н 1396: 119, ;elnik%o&þmþ%q& ЈП 1400: 5, ;elnika ЈХ 1394–1402: 30, zasel'komq СЈ 1404–1405: 18/19, ;elniþkþ(q) СД 1405: 46, ;elnikq МД 1405: 43, ЂР 1429–1430 (према издању): 13, РК 1430–1431: 2, ЂВ 1432: 17, РВ 1432: 2, РК 1433: 8, ЂД1 1445: 43x2, ЂД2 1445: 21x2, vlastelske СТ 1406: 16, straþdþ%a&lcemq МХ 1406: 21, eV(an)þgþ(e)lskQE СЛa 1407: 13, eV(an)g(e)lskQe СЛб 1407: 15, molbo} СХ 1406–1407: 32, jV(an)þgþelskQþhþ%q& СХ 1411: 1, belgrada СЛ 1427: 29, ;elnikx ЂД 1428: 53/54, ;elnQþkþ(q) ЂР 1430: 12, ЂЛ 1452: molbM 81, vlasteþlþ(q)skiþhþ%q& Х2 1454: 18. (б) kalnQ dolq ЈП 1395: 23, bi bQlq Н 1396: 96, E drq/alq ЈЛ 1398: 8, prystolq ЈП 1400: 18, E bilq wbreþkþlq СХ 1392–1402: 10, E Mzelq ЈХ 1394–1402: 29, E drq/alq СЈ 1404–1405: 17, E kMpilq СД 1405: 16, boude dalq МД 1405: 15, bMdetq ispakostilq СТ 1406: 20, e pobyglq СЛa 1407: 55, j pobyglq СЛб 1407: 56, reklq Esi ГП 1403–1408: 7, rykqlq Esi ЂП 1419: 19, E zapisalq ЂВ 1427–1428: 15, E biþlþ(q) zapisalx ЂД 1428: 6, E sqzidalq ЂР 1429–1430 (према издању): 15, povinMlq РК 1430–1431: 9/10, e prilo/ilq ЂВ 1432: 26, estq dohodilq РВ 1432: 14, bi isprosilq РК 1433: 22, E prilo/ilq ЂЛ 1429–1439: 42, boude stalq ЂД1 1445: 16/17, deþlþ(q) Х2 1454: 9, bQ biþlþ(q) ЂВ 1456: 13, sqþmþ(q) wþdþporMÐ;iþlþ(q) ЛД 1457: 20/21. Одсуство промене /л/ на крају слога у наведеним повељама и писми- ма не мора нужно значити и да се овај глас у поменутој позицији чувао у српском народном језику писарâ. Ову тврдњу добро илуструје језик вели- ког логотета Степана Ратковића, писара ЂВ 1456 и ЛР 1457. Иако је у ЂВ 1456 забележено чување сонанта /л/ на крају слога у примеру bQ biþlþ(q) 13, језику Степана Ратковића је била позната ова промена, о чему сведо- чи пример bi drqznMw 14 из ЛР 1457. Писање /л/ на крају слога у ЂВ 1456, али и у другим повељама и писмима Српске деспотовине, може бити ре- зултат писарског конзервативизма (вероватније у случају повеља упуће- них Дубровнику) или утицаја српскословенске норме (вероватније у ма- настирским и властеоским даровницама). 2.1.2. Промена вь(-) > /у/(-). – У повељама и писмима Српске деспотовине очекивани су примери промене вь(-) > /у/(-) у духу српског народног језика онога времена, али и примери чувања групе вь(-) у складу са нормом српскословенског језика. Статистички преглед ова два манира приказан је у табели 11. Искључиво облике са M(-) налазимо у писмима упућеним Дубровнику (МД 1392 и ЛД 1457), као и у Х2 1454 и Г 1457. Примери: МД 1392: M zalogM 2, Г 1457: M 1, Mzesmo 3, ЛД 1457: M 17, 18, 19, 20, Mznav[i 3, итд. Х2 1457: M 9, ouzesmo 3. 186 Владимир Поломац ■ Фонетизам српског народног језика значајно преовлађује у повељама и писмима упућеним Дубровнику, у повељама и писмима деспота Лазара и Стефана Бранковића, као и у Н 1396 и Х1 1454. Малобројни примери са српскословенским фонетизмом у овим документима углавном су ограничени на уводне и завршне делове повеља (примери под а)), док се изван ове позиције налазе веома ретко (примери под б)). Наводе се најпре примери из текстолошки сличних повеља упућених Дубровнику: СД 1405: само под а) vx 3 (у интитулацији), vx 4 (у промулгацији), vx 44x2 (датум, место). МД 1405: а) pryvqzl}blEnnimq 2, vq 3 (у промулгацији), vq 42 (датум), али и ou vlq;emq trqnou 41; б) vq 7. ЂД 1428: а) vq 3x2 (у интитулацији и промулгацији), vx 52 (датум), али M nekMdimM 53 (место); б) vx 38, 47, vxspomenM[e 44. ЂД1 1445: само у а) vx 2, 3 (у интитулацији), vx 42 (датум), али и ou smeþdþ%e&revM 42 (место). Примери из осталих повеља и писама: Н 1396: vq 85, vqspomenMhoþmþ%q& 86, vqpisahom se 104. Х1 1454: vx 22 (у датуму). ЂВ 1456: vx 19 (у датуму). Л1 1457: vx 16 (у датуму). С1 1457: vx 16 (у датуму). ЛР 1457: vq 16 (у датуму), vqmysto 16 (у санкцији). Л2 1457: vx 23 (у датуму). С2 1457: vx 23 (у датуму). Фонетизам српског народног језика потврђен је у овим документи- ма великим бројем примера, и то не само у диспозицијама повеља, где га традиционално очекујемо, већ – додуше, не тако често – и у есхатоколу који традиционално представља упориште српскословенског језика. Само илустрације ради наводи се мањи део примера у духу српског народног језика из повеља упућених Дубровнику: СД 1405: M 8, oushote 11, Mzima} 12/13, Mzeti 17, Mzme 23, MzetJa 37, итд. МД 1405: ou 9, oushote 10, Mzima} 11, Mzeti 15, ouzme 21, M 24, ouzeti] 36, oushoty 36, итд. – издваја се пример ou vlq;emq trqnou 41 из есхато- кола. ЂД 1428: M 12, Mshote 12, Mzima} 13, Mzeti 17, Mzme 24x2, MzetJa 40, итд. – издваја се пример M nekMdimM 53 из есхатокола. ЂД1 1445: ou 11, oushote 11, ouzima} 12, ouzeti 15, ouzme 21, 22, ouspomenou[e 36, Mzme 15, M 22, MzetJa 32/33, итд. – издваја се пример M smeþdþ%e&revM 42 из есхатокола. 187 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Примери српског народног фонетизма из осталих повеља: Н 1396: ou 10, oupisahoþmþ%q& 47, outornika 58, ou loutrou 61, ouzmo/e 77, oushokE 98, ouzimati 111, oupisati 117, итд. Х1 1454: Mpravq 7x2. ЂВ 1456: ou 3, 4, 6, 7, 9, 11, M 8; у есхатоколу M smederevM 19. Л1 1457: M 5, Mzehq 8, Mze 8, Mdrq/a[þeþ 9. С1 1457: M 5, Mze 8, Mzehq 9, Mdrq/a[e 10. ЛР 1457: M 2, 3, 5, 7, 9, 10, Mzeli 7; у есхатоколу M smeþdþ%e&revM 17. Л2 1457: Mzeþ[þ%e& 6, M 6; у есхатоколу M smeþdþ%e&revM 24. С2 1457: Mze[e 5, M 5; у есхатоколу M smeþdþ%e&revM 24. Једнак број српскословенских и српских народних форми у ЂД2 1445 може се објаснити краћом диспозицијом ове повеље. Иначе, дистри- буција једних и других форми спроведена је према истом начелу као и у другим повељама упућеним Дубровнику: српскословенске форме у про- токолу (vx 1, vxspomenM[e 4) и есхатоколу (vx 19), српске народне форме у диспозицији (ou 9, M 13), али и у есхатоколу у једном примеру ou smederevM 20. Бројчано уједначен однос примера са српскословенским и српским народним фонетизмом обележје је следећих манастирских даровница: ЈЛ 1398: vqspriEtJ} 4/5, vqz/þdþelehomq 5, vq 5, 28, 29, vqspomenou[e 9, vqspomenou 23, vqmysto 27, према ou 9, 10, 12, 30, 32, M 10x2, 30, 32, oupravq 18, ounoutre 21. ЂР 1428–1429: vq 1x2, 3, 7, 11, 12, 36, 41, vqznose{a 3, vx 5, 18, 44, vqspomenou 14, vqzmi 42x2, vqmysto 43, према ou 15, 16, 19, 20, 21x2, 22, 24, 27, 28x2, MshokE 20, M 25, 28, 29, 30, 32x2. ЂР 1429–1430 (према издању): vqvyrennago 5, vq 6, 10, 12, 20, 34, vqspomenou 18, vqmysto 32, vx 35, према ou 16, 17x2, 21, 22, 24x3, 26. РК 1430–1431: vx 1, 2, 27, vq 1, 3, vqzþdþvignMtJe 5, vxmysto 20, према ou 10, 11, 20, 22, 23x2, ouzima} 15. РВ 1432: vq 1, vx 5, 18, према M 8, 18. РК 1433: vxzl}biþhþ(q) 1, vq 2, 5x2, 10, 11, 12, 13, 14, 23, 25, 35, 53, 54x2, 57, vqzþdþvigo[e 3, sqvqnes'[e 4, vqniti 5, vxvyrenago 6, vx 39, 49, 50, 53, vxmysto 41, vxspo{menouti} 44, v{x} 49, vxmesto 54, vqzmi 55, према ou 19, 20, 21x2, 22x2, 25, 28, 30, 31x2, 33, 34, 35x2, 37, 38, 40, 41, 46, oushok} 35, ouziml} 37, M 16, 26, 35, 38, 50. Број српских народних форми у поменутим даровницама нешто је већи у односу на друге даровнице, што се може објаснити великом фрек- венцијом предлога M у диспозицијама повеља, приликом набрајања даро- ваних поседа. Изван средишњег дела повеље (експозиције и диспозиције) фонетизам српског народног језика среће се ретко (нпр. ou ЈЛ 1398: 30, 32, M ЈЛ 1398: 30, 32; M РК 1433: 50). Осим у предлогу, фонетизам српског на- родног језика чешће је присутан у облицима глагола узети и усхотети. У највећем броју осталих даровница примера српскословенског фо- нетизма знатно је више од примера фонетизма српског народног језика. Примери: 188 Владимир Поломац ■ ЈП 1395: vq 1, 4, 5x2, 8, 9, итд., vqsprijm[e 1, vqslydq 3, vqdvara}t se 4, vq/þdþelyv'[e 6, vqzveþdþ%e&no 57, итд. – према ou 12, 14, 15, 17, 19x2, 21x2, M 20, 22, 28/29, 30, 32, 34, 35, 37, 38, 52, 53. ЈП 1400: vqzveþdþ%e&no 17/18, vQ[evqpisan'nQþhþ%q& 25, vq 2, 11, итд. – према M 13x2. СХ 1392–1402: vqsprJjtJj 5, vq/þdþelyþhþ(q) 5, pryvqzl}blEnnJiþmþ(q) 7, vqveþdþ%e&nJj 10, 15, vqzl}blEnnomM 27, 29, vq 5, 8, 10, итд. – према MspwmynM[e 9, M 10, 11, 18, oupisalq 11, ou 12, Mzeþhþ%q& 12. ЈХ 1394–1402: vqspriEti} 5, vq/þdþelyþhþ(q) 5, vqspomenM[e 10, vqzneþsþ(e)nJa 11, vx 12, vqspomenMtJ} 12, vqspomenMtiE 14, vq 17, 18x2, 19x2, 28, 31, vqzneþsþ(e)nJa 18, vqze[e se 21, итд. – према E Mzelq 29, Ms 34, M 34, 35, 45, Mzesmo 47. ЈД 1397–1402: vqzl}bihq 1, vqselEnJa 2, vxpiEtq 5, vqspo} 7, pryvqshode{e 14, pryvqzl}blEn'nago 33, vqzrev'[i 44, 46, vq;l(o)v(y);eniEmq 47, vq 12, 20, 29, итд. – према oumilosrqdi se 51. СЈ 1404–1405: vq 4, 12, 23, 31, pryvqzl}blEn'nQi 6, vqspomenou 9, vqnouka 26, vqmysto 31, 35, према ou 7, 16, 17x2. СТ 1406: vxshodM 1, vq 7, 31, 32, vqsho{etq 18/19, vxzvratiti se 19, vx 1, 4, 7, итд. – према M 13, ou 17x2, 19, 24. МХ 1406: vqkoupy 5, vqnqm'[e 9, vqzaal'kahq 12, vq/þdþedahq 12/13, vqvydoste 13, vq 13, 17, итд. – vqnybQvaEtq 16, vqzl}bihomq 16/17, vqzQmaetq þsþe 18, vqmysto 43, према ou 9x2, 30, 31, oushokE 30, 32. СЛa 1407: vqdrouzi 1, vdoviE 8, sqprivqno[aahou 9, sqvqneso[e 14, vqzþdþvigo[e 16, 26, sqvqnes[e 17, vqzvy{ati 21, vqniti 22, vqvyrennago 24, vqspomenouv[ou 39, vq 2x2, итд. – према ou 57. СЛб 1407: vqdrouzi 2, sqprivqnositi 6, vdovij 9, sqprivqno[aahou 11, sqvqneso[e 16, vqzþdþvigo[e 18, 28, sqvqnes[e 19, vqzvy{ati 23, vqniti 25, vqvyrennago 26, vq 2, 3, 10, 24x2, итд. – према M 58. ГП 1403–1408: vx 10, 27, v{x} 11, pryþdþvqziva}{e 18/19, vqzlo/en... 21, vqpisannQihq 23, vq 1x2, итд. – према M 15. ЂП 1410: vq 1, 6x2, 7, 9, 15, 17x2, према {M} 18. СХ 1411: vqspriEm'[e 2, vqdvara}t' se 6, vq/þdþelyvq 10, {v}q 50, vqz'vratiþhþ%q& 51, vq 2, 5, 6, итд. – према ou 17, 50. СМ 1413: vqvyren'nago 8, vq 9, 10, итд. – vx 15, vqzvrati[e 17, vtorice} 18, vxmysto 36, према ou 23. СВ 1417: vqznose{aa 4, vqz'silae 8, vqpJ} 9, vqzþdþamq 9, vqzdastq 9, vq 1, 2, 6, 7, 10, vx 3, 15, 16, према ou 27x2, 29, 32, 35x2. ЂП 1419: vqspriEti 7, vtorymq 16, vqpisanniþhþ(q) 32, vq 1, 6, 13, 14x2, према M 22, 37. И 1402–1422: vq 5, 8, 10x2, 12, vqshoty 11, према ou 15, M 15x2. СЛ 1427: vqvyrennago 6, vq 7, 8, итд. – према vqzakonEno 14, ou 20x3, 23/24, 39. ЂВ 1427–1428: vqvyrennago 6, vq 7, 10, 13x3, 30, 31, vqspoþmþenou[e 16/17, према према M 21 ЂП 1427–1429: vxverennago 5, vxspomenou[e 12, vx 5, 8, итд. – према ou 18, 21, M 17, 22, 23. 189 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Табела бр. 11: Статистички преглед употребе вь(-) и у(-) Повеља вь(-) у(-) Повеља вь(-) у(-) МД 1392 – 1 СЛ 1427 14 5 ЈП 1395 27 19 ЂВ 1427–1428 9 1 ЈЛ 1394–1395 16 – ЂД 1428 6 21 Н 1396 3 50 ЂП 1427–1429 12 5 ЈЛ 1398 8 11 ЂР 1428–1429 16 18 ЈП 1400 15 2 ЂЕ 1429 8 2 СХ 1392–1402 17 7 ЂР 1429–1430 {9} {9} ЈХ 1394–1402 23 6 ЂР 1430 12 5 ЈД 1397–1402 24 1 РК 1430–1431 7 7 СЈ 1404–1405 9 4 ЂВ 1432 8 1 СД 1405 4 21 РВ 1432 3 – ГД 1405 4 18 РК 1433 29 27 СТ 1406 12 5 ЂЛ 1429–1439 16 4 МХ 1406 15 6 ЂД1 1445 3 23 СЛa 1407 33 1 ЂД2 1445 3 3 СЛб 1407 35 1 ЂЛ 1452 55 2 СХ 1406–1407 23 – Х1 1454 1 2 ГП 1403–1408 14 1 Х2 1454 – 2 ЂП 1410 8 1 ЂВ 1456 1 8 СХ 1411 14 2 Л1 1457 1 4 СМ 1413 12 1 С1 1457 1 4 СЛ 1414–1415 11 – Г 1457 – 2 СВ 1417 27 6 ЛР 1457 2 8 ЂП 1419 14 2 Л2 1457 1 3 И 1402–1422 6 3 С2 1457 1 3 ЂД 1424 – – ЛД 1457 – 14 ЂЕ 1429: vq 4, 7, 9, 26, vxzneþsþ(e)nJa 8, vqzl}blEnnJi 9/10, vqspomenM 10, vx 28, према M 28x2. ЂР 1430: vqzmo/no 2, vqzvodeþtþ(q) 3, vqzmw/no 3, vqzdavati 9, vqspomenou 12/13, vx 18, vq 5, 7, итд. – према ou 15, 19, 20, 22, M 15. ЂВ 1432: vxvyrennago 6, vq 7, vx 12, 15, 36, vxspomenou 17, vqmysto 35, пре- ма ou 20. ЂЛ 1429–1439: vxzmo/no 2, vqzvodeþtþ%q& 3/4, vqzmo/no 4, vxspomynou[e 23, vx 5, 8, 20, 22, vq 15, 18, 21, итд. – према ou 40, M 26, 40x2. ЂЛ 1452: vqdovJe 9, sqprivqno[ahM 10, vqzl}biþhþ%q& 12, sxvqneso[e 17, vxzþdþvigo[e 19, sqvqneso[e 20, vqzvry{ati se 24, vqniti 25, vqvyrennaago 26, vqzþdþvigo[e 27, vqze[e 35, vx 2x2, 3, vq 4, 6, 13, 18, итд. – према Mziml} 43, M 94. Највише примера са српским фонетизмом међу горепоменутим да- ровницама налази се у ЈП 1395, што се може објаснити нешто већом ди- спозицијом у којој је предлог употребљен у великом броју примера при- 190 Владимир Поломац ■ ликом набрајања поседа. И у овим даровницама, изузев у предлогу, фоне- тизам српског народног језика ретко је забележен и у малом броју других лексема: узети, усхотети, уписати, успоменути, итд. Само у трима даровницама примери српског народног фонетизма нису забележени: ЈЛ 1394–1395: vqspriEti} 4, vq/þdþelehwmq 5, vq 6, 9, 10, 11, 15, 19, 20, 21x2, 24, 28, vqzl}blEni 7, vqspriEhomq 7, vqspomenM}tq 20. СХ 1406–1407: vq 4, 5, 7, vqnoutrqnQi 4, vqzrasta 5, vqziraahq 11, vqzqbl(a)godytqnq 17, vqvyrenq 19, vqspomjnou[e 22/23, итд. СЛ 1414–1415: vq 7, 8x2, 9, 10, 13, 16, 17, 19, 20, 21. На основу изложеног прегледа грађе могу се извести следећи закључци: (а) фонетизам српског народног језика преовлађује у докумен- тима световне садржине: у повељама и писмима упућеним Дубровнику (МД 1392, СД 1405, МД 1405, ЂД 1428, ЂД1 1445), у повељама и пи- смима деспота Лазара и Стефана Бранковића (ЂВ 1456, Л1 1457, С1 1457, Г 1457, ЛР 1457, Л2 1457, С2 1457, ЛД 1457), у актима о разграничењу хиландарских међа (Х1 1454 и Х2 1454), као и у Н 1396; (б) у највећем броју манастирских даровница српскословенски фонетизам знатно је присутнији од фонетизма српског народног језика; изузетно, у једном мањем броју даровница, број српских народних форми уједначен је са српскословенским формама, што је последица развијеније диспозиције, тј. повећане фреквенције употребе предлога приликом набрајања даро- ваних поседа; (в) дистрибуција двају фонетизама начелно прати дипло- матичку структуру документа; одступања, која се срећу у једном броју повеља, најчешће се налазе у завршном делу повеље, и то приликом на- вођења места издавања документа, што највероватније настаје под ути- цајем набрајања поседа у диспозицији; (г) фонетизам српског народног језика у највећем броју повеља ограничен је на предлог, док се префикс среће веома ретко и у малом броју примера. 2.2. Инвентар консонаната 2.2.1. Африкате /ћ/ и /ђ/. – У повељама и писмима Српске деспото- вине забележене су африкате /ћ/ и /ђ/ тројаког порекла: најпре /ћ/ и /ђ/ добијени старим јотовањем (в. наредну тачку), затим /ћ/ и /ђ/ добијени новим (тзв. првим српским) јотовањем у XIV веку (в. овде т. 2.3.2), и на крају, /ћ/ и /ђ/ добијени позајмљивањем. Примери позајмљеница наведе- ни су одељку II.1, т. 3.2.2 и 3.2.4, као и у одељку III.3, т. 2.2.1 и 2.2.3. Посебно истицање заслужује /ћ/ у лексеми соће „основни и стални порез у српској средњовековној држави у износу од једне перпере или једног кабла жита“ (уп. Благојевић 2001б: 2) (у вези са грч. σάκκιον). Ети- молошко објашњење и потврде в. у одељку III.2, т. 1.2.4 и 1.7.1. Нејасно је порекло африкате /ћ/ у следећим топонимима: parakJnovM brodou ЈЛ 1398: 10/11, parakJnq ЂЛ 1452: 76. 191 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 2.2.1.1. Африкате /ћ/ и /ђ/ према српсл. групама шт и жд 2.2.1.1.1. У највећем броју манастирских даровница (укупно осамна- ест), као и у И 1402–1422, у резултату старог јотовања прасл. /*t/ налази се искључиво консонантска група { у духу српскословенског језика. На- води се само мањи део грађе илустрације ради: ЈЛ 1398: boudou{a 1, raþdþou}{i se 3, wvo{iE 22, pomo{i 27, итд. ЈП 1400: a{e 8, 25, /ivotvore{ago 10, boudou{imq 27, итд. ЈД 1397–1402: krasou}{i se 4, raþdþou}{Ji se 5, nose{e 13, итд. СЈ 1404–1405: pomo{nika 7, imou{i 7, le/e{ago 12, pomo{i 31, итд. СТ 1406: nemo{i 4, pomo{J} 7, a{e 16, 20, 23, vqsho{etq 18/19, итд. СЛa 1407: Wryva}{ou 7/8, ouli[ava}{ou 9, nemo{i 18, итд. СЛб 1407: nemo{i 20, s(ve){ennQE 40, pomo{i 44, vra{a} 58, итд. СХ 1406–1407: /ivou{Jihq 30, zapry{eniEmq 32, итд. СМ 1413: mo{no 4, a{e 34, bM{dM}{emq 36, pomo{i 36, итд. СЛ 1414–1415: mo{no 3, Wvrqza}{omou 4, nasi{a}{omou 4, итд. СВ 1417: mogou{Ja 3, pomo{'nici 16, /ivM{Jimq 18, итд. ЂП 1419: prydqstoE{iþmþ(q) 3, isplqn]}{iþmþ(q) 3, итд. И 1402–1422: nemo{i 3, a{e 9, wb'{e 17, итд. ЂВ 1427–1428: mo{no 3, Wvrqza}{omou 4, итд. ЂЕ 1429: s(ve){ennoinokwþhþ%q& 9, a{e 22, /ivotvore{ago 25, итд. ЂР 1430: imou{e 6, a{e 26, итд. ЂВ 1432: mo{no 3, nasQ{a}{omM 4, a{e 28, 31, итд. РВ 1432: s(ve){ennoinokwþhþ%q& 5, ho{etq 16. ЂЛ 1429–1439: s(ve){ennoinokwþhþ%q& 20, 22, imou{q 27, a{e 38, итд. Велики број даровница (укупно петнаест), као и Н 1396, поред срп- скословенске групе {, познаје у мањем броју примера и консонант /ћ/ у резултату старога јотовања прасл. /*t/. Примери: ЈП 1395: kMk] 19, 20, 21x2 (као и у проепонимима bogda[evik] 20, balM[evikq 18, ragEvikq 18, radMevikq 37), према /ela}{e 1, a{e 2, 42, 48, 63, boj{ei 5, hode{ei 5, m(o)le{e se 7, pomo{nikq 8, /ivotvore{ago 49, bMdM{imq 65, итд. ЈЛ 1394–1395: moki 18, kMkq 16, према bMdM{a 1, zre{i 2, radM}{e þsþe 3, bMdM{eE 4, gospostvM}{%i&ma 4, ws(ve){eniE 8, s(ve){enoinocyþhþ(q) 9, /ivM{iþhþ(q) 10, итд. Н 1396: ke 32, hkEri 46, koukq 83, oushokE 98, према svy{e 9, a{e 24, 27, dq{erq 38, dq{erJ 43, dq{i 44, dq{eri 54, dq{eremq 71/72, svy{e 91, итд. СХ 1392–1402: само у проепониму dragoslalIk] 10, према raþdþou}{i se 4, bMdM{eE 4, prywþsþ(ve){ennJiþmxþ 14, poþmþ%o&{nJci 17, hw{e[i 28, a{e 31, 34, g(o)þsþpoþdþstvM}{iþhþ%q& 31, bMþdþ%M&{eþmþ%q& 33, итд. ЈХ 1394–1402: само у суфиксу -ић у деминутиву hrastik] 35, као и у личним именима ilJikq 9, goisalikq 29, nenojvikq 41, kikikx 41, mihoviþkþ(q) 42, bo/ikx dobrenovikþxþ 42, према bMþdþ%M&{aa 1, radM}{i se 4, pomo{q 11, /ivM{Jiþhþ(q) 11/12, prosvy{enJe 17/18, ;a}{e 22, итд. 192 Владимир Поломац ■ МХ 1406: oushokE 30, 32, према imou{e 6, re{i 10, outvrq/þdþa}{e 19/20, s(ve){ennago 20, wb{inou 24, zapry{amo 25, 34, pomo{i 43, итд. ГП 1403–1408: kouke 16, према pryþdþstoE{Jimq 3, pripaþdþ%a&}{e 9, privode{e 10, a{e 16, 21, pryþdþvqziva}{e 18/19, итд. ЂП 1410: само у топониму peki 18, према zapre{amw 8, bMþdþ(M){imq 15, итд. СХ 1411: koukq 35 (као и у проепониму crypovik} 52), према /ela}{e 1, a{e 3, boj{ei 9, hode{ei 9, wb'{a 27, /ivotvore{ago 45/46, итд. СЛ 1427: kE davati 18, према mo{no 3, svy{nika 16, pozla{ena 16, a{e 45, итд. ЂП 1427–1429: kMk} 21, према mo{no 3, a{e 22, 29, /ivotvory{ago 31, итд. ЂР 1428–1429: MshokE 20 (као и у проепониму miladovik] 28), пре- ма imou{e 2, mogou{Ja 3, smyra}{a 3, vqznose{a 3, bMþdþ(M){eþmþ(q) 41, pomo{i 43, итд. ЂР 1429–1430 (према издању): kouk} 17, 24 (као и у проепониму petrqbabik] 18), према mw{no 3, a{e 21, 31, pomo{i 32, /ivotvore{ago 33, итд. РК 1430–1431: kE bQti 13, k} pomagati 16, према s(ve){ennoinokoþhþ(q) 2, pomw{nici 5, итд. РК 1433: {ousho}kE 24/25, prynok}j 26, hokE 26, oushok} 35, kE biti 39, sestri;ikE 42, према sqmatra}{e 2, boudM{omM 2, pryws(ve){enago 15, wb{e/itJe 16, svy{nike 27, a{e 34, 39, 43, 44, /ivou{Jiþmþ%q& 49, wbe{ali 51, pomo{i 54, итд. ЂЛ 1452: kMkE 51, koukE 75, moleki 50, према Wryva}{M 9, slave{e 13, nemo{i 21, bouþdþ%ou&{emq 24, wb'{M} 30, myre{M 32, /ivM{Jiþhþ%q& 39, 42, a{e 43, pomo{i 59, итд. У повељама упућеним Дубровнику српскословенска група { среће се веома ретко, док је консонант /ћ/ потврђен већим бројем примера у духу српског народног језика: СД 1405: pobyki 12, plak] 22, plaak] 23 (као и у проепонимима rastik] 5, gradik] 5), према sxdrq/e{M 4, bl(a)govole{M 4, vladou{Ji 5. МД 1405: pobykQ 11, plak} 22 (као и у проепонимима rastik] 4, gradJk] 4, kouzmikq 43), према oblaþdþ%a&}{imq 2. ЂД 1428: pobeki 13, plaak] 23, plaak] 23, hokE 40, wpkiny 4, wpkina 49 (као и у проепонимима rastiþkþ(q) 5, gMndMliþkþ(q) 5), према vladM{ago 4. ЂД1 1445: pobyki 12, plak]a 34, hokE 33, wb'kine 4, wbkine 39 (као и у проепонимима tamarikq 5, bobalEvikq 5), према vladM{ago 4. ЂД2 1445: wbkine 2 (као и у проепонимима tamarikq 3, bobalEviþkþ(q) 3), према vladM{ago 2. Изузетак од овога тврђења представљају кратко писмо МД 1392, у коме је забележен само један пример са {: vladM{emM 1, као и кратко писмо ЂД 1424 у коме нису потврђени ни српскословенски ни српски народни фонетизам. У актима о разграничењу хиландарских међа, као и у највећем броју повеља и писама деспота Лазара и Стефана Бранковића забележени су само примери у духу српског народног језика: 193 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Х1 1454: само у проепонимима: golemovikEþmþ(q) 3, vladovik] 4, bMziþkþ(q) 15, итд. Х2 1454: само у проепонимима: golemoviþkþ(q) 3, rado[eviþkþ(q) 16, dabiþ/þ%i&voviþkþ(q) 16, итд. Л1 1457: vekE 10, 15, visMk} 15. С1 1457: vekE 10, 15, visMk}Ð 16. Г 1457: само у проепониму zahiiþkþq 1. Л2 1457: vekE 17, 22, visMk} 23, tisMþkþ(q) 12, као и у проепонимима: /MnEvik} 10, /MnEviþkþ(q) 13, zahiik} 17. С2 1457: veþkþ(E) 18, vekE 23, visMk} 23, као и у проепонимима: /MnEvik} 10, 15, /MnEviþkþ(q)14, zahJik} 18. ЛД 1457: wþpþkiþnþ(i) 1, hokE 16, wpkiny 2споља, као и у проепониму: /MÐnEvik} 3. Изузетак представљају повеље у којима је српскословенским фоне- тизам забележен у изолованим примерима: ЂВ 1456: rat'koviþkþ%q& 19 према pryws(ve){en'nomM 2. ЛР 1457: kMk}10, kMki{e 11, ratkoviþkþ%q& 16, sestri;ikEþmþ(q) 5, sestri;iki 9, 12, према pomo{i 15. 2.2.1.1.2. У највећем броју манастирских даровница (укупно осамна- ест), као и у И 1402–1402, у резултату старог јотовања прасл. /*d/ нала- зи се искључиво /d у духу српскословенског језика. Наводи се мањи број примера само илустрације ради: ЈД 1397–1402: potrou/þdþeniE 39, pry/þdþe 42, 46, 59/60, итд. И 1402–1422: ;ou/þdþou 4, outvrx/þdþeno 21, potvrq/þdþennou 34, итд. СТ 1406: pry/þdþe 1, pry/de 10, 13, tako/de 27, итд. СЛa 1407: outvrq/þdþenJ} 18, pry/þdþe 35, potvrq/þdþaetq 68, итд. СЛб 1407: outvrq/þdþenJ} 20, pry/þdþe 37, potvrq/daeþtþ%q& 67, итд. СХ 1406–1407: tou/þdþq 34, ta{ko}vou/þdþe 36, итд. ЂП 1410: Mtvrq/þdþeniE 8, potvrq/dati 11, potvrq/þdþavati 11, итд. СМ 1413: ro/þdþen'nomou 4/5, naho/þdþenJi 16, nava/þdþenJ} 32, итд. СЛ 1414–1415: ro/þdþennomM 3, outvrq/þdþennaa 21, итд. СЛ 1427: me/þdþou 12, pry/þdþe 13/14, tako/dere 36, ;}/þdþoi 39, итд. ЂВ 1427–1428: ro/þdþennomou 3/4, pry/þdþe 9, 26, potvrq/þdþaetq 19, итд. ЂП 1427–1429: ro/þdþennomþMþ 3, pry/þdþe 7, 28, naipry/þdþe 15, итд. ЂР 1428–1429: pry/þdþe 9, 40, итд. ЂЕ 1429: g(o)þsþ(po)/þdþe} 6, potvrq/þdþenM 22, итд. ЂР 1429–1430 (према издању): ro/dennomM 3, gospo/de} 7, pry/de 9, 30, итд. РК 1430–1431: m{e}/þdþ} 26. ЂВ 1432: ro/þdþennomM 3, pryþ/þde 11, итд. РВ 1432: g%ospo&/þdþe 2. РК 1433: tako/þdþe 8, 19, pry/þdþe 9, 40, wde/þdþa 21, tym/þdþe 32, итд. ЂЛ 1429–1439: ougo/þdþenJ} 3, pry/þdþe 6, 13, nasla/da}t se 7, g(o)þsþp(o)/þdþe} 10, итд. 194 Владимир Поломац ■ У мањем броју манастирских даровница (укупно осам) – поред срп- скословенске групе /d – у резултату старог јотовања прасл. /*d/ потврђен је у мањем броју примера и консонант /ђ/. Примери: ЈЛ 1394–1395: gragEni] 16, према nM/þdþahq 21, Mtvrq/þdþenM 25, итд. ЈП 1400: gragE 3, према potvrq/dat{i} 8, Mtvrq/þdþenJj 18/19, potvrq/da 24, Mtvrq/þdþenJe 24, итд. СХ 1392–1402: meg]mi 19, g(o)þsþpogwþmþ%q& 13, према potrM/þdþeniE 12, Mtvrq/þdþenJ} 16, Mtvrqþ/þdenJa 20, tako/þdþe 22, potvrqþ/þ(de)nnM 31, итд. СЈ 1404–1405: g(o)þsþpog] 9, megE 19, према tako/þdþe 3, gospo/þdþa 6, g(o)þsþpo/þdþou 8, goþsþ(po)/þdþomq 13, tou/þdþihq 28, итд. МХ 1406: g(o)þsþpog] 3, према ras'sou/þdþennJi 17, outvrq/þdþa}{e 19/20, potvrq/þdþennou 36, nava/þdþeniEmq 37, итд. СВ 1417: meg]mi 33, према pry/þdþe 22, ro/þdþ%q&stva 24, togo{/}þdþe 25, potvrx/þdþaetx 38, итд. ЂР 1430: meg]mi 20, према ougo/þdþenJ} 3, nasla/þdþenJe 4, pry/þdþe 5, 14, nasla/da}t se 7, outvrq/denJe 10, potvrq/dennou 26, итд. ЂЛ 1452: gospogE 63, према sqzi/þdþou 16, outvrq/þdþenJ} 21, pry/þdþe 40, gospo/þdþe 61, 62, tomou/þdþe 69, outvrq/þdþenJe 82, итд. У малом броју манастирских даровница (укупно четири), као и у Н 1396 и ЂВ 1456, консонант /ђ/ се налази или као преовлађујући или као једини резултат старога јотовања прасл. /*d/, што је – показују доленаведени примери – најчешће последица високе фреквенције употребе лексеме meg] у диспозицијама повеља, као и високе фреквенције употребе лексеме gospog]. Примери: ЈП 1395: meg]mi 11x3, 12x2, 13x2, 14x3, 15, 16, 17, 22, 23, 28, 29, 30, 32, 33, 34, 36, 37, 38, 39, megami 15, meg] 15, g(o)þsþp(o)g] 39, g(o)þsþp(o)gE 58, megE 16, gragE 44 (као и у проепониму ragEvikq 18 и топониму meg}]ni 13), према potvrq/þdþenJjþmþ(q) 25, potvrq/þdþenJjþmþ(q) 26, pry/þdþe 27, potþvþrq/þdþenJjmq 41, potvrq/þdþati 48, potvrq/þdþa 62, Mtvrq/þdþenJj 62, nikQm/þdþerj 62. Н 1396: g(o)þsþp(o)g] 25, 33, 41, 43, 46, 52, 63, 87, 100, 102, g(o)þsþp(o)gi 27, 29, 31, g(o)þsþpogi 35/36, 49, 71, 82, g(o)þsþpogE 38, 48, 54, 54, 72, 73, 97, према tako/þdþe 19, 92, me/dou 20, 21, 22, pry/þdþe 24, 114. ЈЛ 1398: goþsþpog] 5, megE 14, goþsþpogE 32, sou oumegili 13/14, према tomþ/þde 15, tom'/þdþe 20, outvrq/þdþenno 24. ЈХ 1394–1402: megE 29, 30, 34, 43, 45, meg} 37, 39, 43, према pry/þdþe 21, ro/þdþq[omM se 24, ;}/dq 27. ГП 1403–1408: meg]mi 14x2, g(o)þsþ(po)gomq 9, према povry/þdþennou 20, potvr{q}/þdþati 20. ЂВ 1456: meg]mi 5, 7, група /d није забележена. Само у двема манастирским даровницама забележен је подједнак број примера за оба фонетизма: 195 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ СХ 1411: meg]mi 13, 15, 17, 18, gragEni] 35, према pry/þdþe 21, nou/þdþe 37, potvrq/þdþenou 42/43, outvrq/þdþenna 44, tou/þdþihq 54. ЂП 1419: meg]mi 18, 22, g(o)þsþpogwþmþ(q) 20, према g(ospo)/þdþe} 12, pry/de 20, potvrq/dati se 30. Као што је и очекивано, фонетизам српског народног језика прео- влађује у повељама и писмима Дубровнику: МД 1392: wsvobogM 5; група /d није забележена. СД 1405: g(o)þsþpogE 7, 20, 27, prygE 9, 19, 20, 40, meg} 9, 32, takogEre 13, 14, tMgEmq 19, zigE 25, g(o)þsþpogi 30, wsMgEnq 34, svag} 40, према tako/þdþe 2, potvrx/þdþa 8, potvrq/þdþenM 43, pry/þdþe 43. МД 1405: g(o)þsþp(o)g] 33, tym'gere 6, takoge 11, 12, pryge 18, 40, wsougenq 32, g(o)þsþp(o)gE 41, meg} 8, 29, zig} 23, tougimq 17, g(o)þsþp(o)gwmq 1x2, према Mtvrq/þdþeniE 7. ЂД1 1445: takogEre 12, 13, zigE 23, wsougEnq 31, meg} 9, 29, tougimq 17, према takoþ/þde 2, potvrq/þdþaetq 7, outvrq/þdþaetq 38, potvrq/þdþenM 41, pry/þdþe 41. ЂД2 1445: prygE 7, 9, 13, 16, група /d није забележена. Из ове групе повеља издаваја се ЂД 1428, у којој се оба фонетизма срећу у подједнаком броју примера: meg} 10x2, meg} 34, svag} 43, g(o)þsþpogi 30; према takoþ/þde 2, potvrq/þdþaEtq 7, Mtvrx/þdþaEtx 47, potvrq/þdþennM 51, pry/þdþe 52; као и кратак текст ЂД 1424, у коме примери за ову фонетску појаву нису забележени. У актима о разграничењу хиландарских међа, као и у повељама и пи- смима деспота Лазара и Стефана Бранковића, доминира фонетизам срп- ског народног језика: Х2 1454: meg] 8, 14, megE 8, Л1 1457: g(o)þsþpog] 2, С1 1457: g(o)þsþp(o)g] 2, Л2 1457: g(o)þsþpog] 3, ЛД 1457: prygE 8. Само у Х2 1454 бележимо један пример са српскословенским фонетизмом: pry/þdþe 5, пре- ма meg} 3, 9, meg] 13, prygE 14. 2.2.1.1.3. На основу изложене грађе о односу српскословенских гру- па { и /d и српских консонаната /ћ/ и /ђ/ може се закључити следеће: (а) дистрибуција српскословенских група { и /d и консонаната /ћ/ и /ђ/, до- бијених у резултату старог јотовања прасл. /*t/ и /*d/, начелно зависи од жанра документа: српскословенске форме срећу се као једини или пре- овлађујући манир у манастирским даровницама, и обрнуто, форме у духу српског народног језика налазе се као једини или преовлађујући манир у повељама и писмима упућеним Дубровнику, у актима о разграничењу хиландарских међа, као и у повељама и писмима деспота Лазара и Сте- фана Бранковића; (б) одступања од описанога стања тичу се: (ба) не-што већег присуства консонанта /ђ/ у мањем броју манастирских даровница (ЈП 1395, ЈЛ 1398, ЈХ 1394–1402, ГП 1403–1408, СХ 1411, ЂП 1419, што је резултат веће фреквенције лексема међа и госпођа); (бб) нешто већег присуства фонетизма српског народног језика у Н 1396. 196 Владимир Поломац ■ 2.2.2. Африката /џ/. – Примери употребе ове африкате у лексеми све- доџба и начини њене графемске репрезентације наведени су у одељку II.1, т. 3.4. На основу ове лексеме тешко је рећи да ли глас %џ& у језику писара повеља представља позициону варијанту (алофон) гласа %ч&, добијену у процесу асимилације по звучности, или пак праву фонему, што је могуће, будући да је прва половина XV века време осетнијег продора оријентал- не лексике посредством турског језика, а то значи и време у коме се може очекивати успостављање минималних разликовних парова. 2.2.3. Фрикатив /ф/. – У повељама и писмима Српске деспотовине фрикатив /ф/ најчешће је потврђен у позајмљеницама из грчког језика. Највише примера долази у личном имену Стефан (грч. Στέφανος) (наво- ди се по један пример из сваке повеље): stefanomq ЈП 1395: 7, ЈП 1400: 20, styfanq ЈЛ 1394–1395: 7, stefanq Н 1396: 22, СХ 1392–1402: 6, СЈ 1404–1405: 5, СД 1405: 3, СТ 1406 1, СЛа 1407 32, СЛб 1407: 35, СХ 1406–1407: 3, ГПа 1403–1408: 9, СХ 1411: 11, СЛ 1414–1415: 7, СВ 1417: 8, СЛ 1427: 7, styfanoþmþ(q) ЈХ 1392–1402: 7, stefana ЈД 1397–1402: 33, МД 1405: 3, И 1402–1422: 11, ЂВ 1427–1428: 12, ЂД 1428: 6, ЂП 1427–1429: 17, ЂР 1428–1429: 12, ЂР 1429–1430: 11, РК 1430–1431: 3, ЂВ 1432: 14, РК 1433: 7, ЂД1 1445: 8, ЂД2 1445: 5, st{ef}aanx СМ 1413: 9, stefaþnþ(a) ЂЛ 1429–1439: 17, stefanM ЂЛ 1452: 53. Овај је консонант забележен и у другим личним именима позајмље- ним преко грчког језика: Дафина (грч. Δάφνη): dafJna ЈП 1395: 22; (И)јосиф (грч. Ἰωσήφ): iwsifq Х2 1454: 7; Јефросим (грч. Εὐφρόσυνος): jfrosiþmþ%q& Г 1457: 1, 4, jfrosimþMþ Л2 1457: 16, С2 1457: 17/18; Јефросин (грч. Εὐφρόσυνος): jfrosiþnþ(q) Х2 1454: 5; Јефросина (грч. Εὐφροςύνη): jfrosinQ СД 1405: 7, 20/21, 27, jfrosiny СД 1405: 30, jfrosiþnþ(e) ЂД 1428: 9, 20, 28, 33; Неофит (грч. Νεόφυτος): newfitq Н 1396: 107, 111, newfi{tq} РК 1430–1431: 3, newfita ЂЛ 1452: 48; Софроније (грч. Σωφρόνιος): sofronJe Н 1396: 106; Нифон (грч. Νήφωνος): nifwþnþ(q) И 1402–1422: 26; Рафаил (грч. Ῥαφαήλ): rafailq Н 1396: 109/110, 111, И 1402–1422: 24; Тео- фан (грч. Θεοφάνης): Tewfanq Н 1396: 111, СЛ 1414–1415: 10, И 1402– 1422: 30/31, ЂЛ 1429–1439: 22, tewfanq ЈЛ 1394–1395: 9, Teofanq РВ 1432: 5; Теофил (грч. Θεόφιλος): Tewfila ЛР 1457: 11, Филимон (грч. Φιλήμων): filimonq Н 1396: 110, filJmwþnþ(q) И 1402–1422: 25. Осим у поменутим личним именима фрикатив /ф/ забележен је и у другим именицама: кефалија/ћефалија (према грч. κεφαλή) (примере в. у одељку II.1, т. 3.2.2); адрфат(о)/адлфат(о), адрфатор (грч. ἀδερφάτον, ἀδελφάτον, ἀδερφάτωρ): adrqfatQ Н 1396: 23, adlqfata Н 1396: 99, adrqfatq СХ 1411: 20, adrqfatarwþmþ(q) И 1402–1422: 20, adrxfatarJj РВ 1432: 6/7 (на- веден је по један пример из сваке повеље); фервар (грч. φερβάρι(ο)ς): fervara ЂЛ 1452: 94; порфира (грч. πορφύρα): por'fJro} ЈД 1397–1402: 10. 197 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Изван категорије грецизама, фрикатив /ф/ је забележен само у глаго- лу уфати (стсл. oupxvati) у ЛД 1457: MfanJi 9, MfaÐni 11, 21, што је познато и другим нашим средњовековним споменицима (уп. Ркс III: 395). Не може се говорити о супституцији консонанта /ф/ консонантом /п/ у личном имену Степан (бележи се само у документима световне садр- жине: stypana МД 1392: 1, ЂД2 1445: 11, 15, stypanq ЂД1 1445: 3, 6, С1 1457: 1, С2 1457: 2, stepanM Л2 1457: 8, Л2 1457: 16/17, С2 1457: 18, Л1 1457: 7, stepanq ЂВ 1456: 18, stepan Х1 1454: 19, stepaþnþ(q) Х2 1454: 24, Л1 1457: 8, ЛР 1457: 16, stypaþnþ(q) Г 1457: 1, stepaþnþ(a) Л2 1457: 13, stepanoþmþ(q) ЛД 1457: 12, stepana ЛД 1457: 13), будући да је стсрп. п примљено преко лат. ph [p] које је настало од грч. φ док се ово још изговарало као %ph&, а не као %f& (према сугестији проф. А. Ломе). Супституција се вероватно огледа и у имену Рапаш: вероватно од Рап(а) (варијанта имена Ῥαφαήλ) и суфикса -аш (уп. Грковић 1977: 170): rapaþ[þ(q) i{z} /egrj ЈХ 1394–1402: 34. Супституција консонанта /ф/ са /в/ забележена је само у имену мана- стира svJmenq ЂЕ 1429: 9 (грч. Ἐσφιγμένου) (уп. овде т. 1.5.7). Грч. именица λογοϑέτης (Vasmer 1944: 91) адаптирана је у повељама и писмима Српске деспотовине као logotetq. Фонетизам logofetq, потврђен у повељи кнеза Лазара великој Лаври Св. Атанасија (8. август 1381) (По- ломац 2006: 121), као и у другим српским средњовековним споменицима (уп. Ркс II: 18–19, Rja VI: 135), није забележен. 2.3. Гласовне промене у вези са консонантима 2.3.1. Резултати палатализација. – Будући да су палатализације пра- словенске гласовне промене, овде ће бити речи углавном о специфичним случајевима који представљају одступање од очекиваног стања, при чему се начелно разликују (а) категорије у којима је дошло до аналошког успо- стављања велара и (б) категорије у којима су се резултати палатализација аналошки проширили и тамо где није било услова за вршење ове гласов- не промене. Резултати I палатализације добро су очувани како у флексији тако и у творби речи. Од многобројних примера посебно треба истаћи чување резултата палатализације у облику присвојног придева од личног имена Дука (уп. Грковић 1977: 85): selo dM;ino prycry[n] ЈП 1395: 12/13; у овој ка- тегорији очекивало би се аналошко успостављање велара. Резултати II палатализације очувани су у облику лок. јд. именица м. р. некадашњих -ŏ- основа у малом броју лексeма: vycy ЈП 1400: 27, СХ 1392–1402: 29, 33, ЈХ 1394–1402: 28, СХ 1406–1407: 38, ГП 1403– 1408: 24, 26, СМ 1413: 36, ЂП 1419: 34, СЛ 1427: 47, ЂР 1428–1429: 42, ЂР 1430: 29, ЂЛ 1452: 88, vece ЂП 1410: 15, prazþdþnicy СВ 1417: 25, 26, pomennicy Н 1396: 96, b(o)zy ЂР 1430: 1, ЂЛ 1429–1439: 1. Велики број по- тврда лексеме vykq резултат је високе фреквенције српскословенске кон- струкције vq boudou{emq vycy која се употребљава у санкцијама повеља. Разноврснији су примери са аналошким наставком -у у овој категорији: 198 Владимир Поломац ■ zalogM МД 1392: 2, vlqkou Н 1396: 42, pomennikou Н 1396: 98, trqgM ЈЛ 1398: 10, potokou ЈЛ 1398: 15x2, dMbrovnikM СД 1405: 32, ЂД 1428: 34, ЂД1 1445: 29, doubrovnikou СД 1405: 32, metohou СВ 1417: 32, ЂВ 1456: 9, rMdnikM ЂР 1428–1429: 30, ЂВ 1456: 8, praznikM ЂР 1428–1429: 32/33, metohM ЂР 1428–1429: 31, praznikou РК 1430–1431: 14, rMdnikou РК 1430–1431: 22, strahM РК 1433: 20, vlqkM ЂД1 1445: 27, roud'nikou ЂВ 1456: 8, belegM Х1 1454: 6, /ivotM Л1 1457: 4, С1 1457: 4, gradM ЛР 1457: 10, sMdM ЛР 1457: 15, bratM Л2 1457: 10, С2 1457: 10, vlastelinM Л2 1457: 10, С2 1457: 10. Аналошко успостављање велара није забележено у облицима дат. и лок. јд. именица ж. р. некадашњих -ā- основа. Резултати II палатализа- ције се чувају: vl%a&þdþ%Q&cy МХ 1406: 3, СЛа 1407: 7, vl%a&þdþ(Q)cy СЛб 1407: 8, vl%a&þdþ%i&cy ЂЛ 1452: 8, vl%a&þdþ%Q&ci МХ 1406: 3; moucy ГП 1403–1408: 24, mMcy ЂП 1419: 34, rycy ЈХ 1394–1402: 35, ЂР 1429–1430: 15, maice СД 1405: 30. Велики број примера са сачуваним резултатима II палатализације на- лази се у облицима лок. мн. именица м. р. некадашњих -ŏ- основа. Овде се наводе малобројнији примери са аналошки успостављеним веларом испред наставка -ох, најчешће у лексеми inokq и лексемама сложеним од ње: Oblakwhq СХ 1406–1407: 9, inwþkþ(w)hq СХ 1392–1402 8, inokwhq СХ 1406–1407: 21, inokwþhþ%q& СВ 1417: 19, 19/20, 20, inþoþkohx СВ 1417: 20/21, inokwþhþ(q) ЂВ 1427–1428: 13/14, inokoþhþ%q& ЂП 1427–1429: 11, inwkwþhþ%q& ЂЛ 1429–1439: 32, s(ve){ennoinokwhq СХ 1406–1407: 22, СЛ 1414–1415: 8, s(ve){ennoinokwþhþ%q& СЛ 1414–1415: 10, СЛ 1427: 9, 11, ЂЕ 1429: 9, РВ 1432: 5, ЂЛ 1452: 48, s(ve){en'noinokwþhþ%q& ЂЛ 1452: 47, s(ve){eþnþnoinokwþhþ%q& ЂЛ 1452: 48, s(ve){ennoinokwþhþ(q) ЂВ 1427–1428: 13, s(ve){ennoinwkoþhþ(q) РК 1430–1431: 2, s(ve){ennoinokoþhþ%q& ЂЛ 1429– 1439: 31, s(ve){ennoinwkoþhþ%q& ЂЛ 1429–1439: 33, pr%y&poþdþ%o&bnoinokwþhþ%q& ЂЛ 1452: 38. У облику ном. мн. заменица и придева у великом броју примера до- шло је до аналошког успостављања велара. Резултати II палатализације чувају се у духу српскословенског језика у малобројним примерима: jlici ЈП 1395: 3, СХ 1411: 5, hJlandarþsþci СХ 1392–1402: 8, dMbrovq;cJi МД 1405: 3, velici СТ 1406: 2, vQsoci СЛа 1407: 15, СЛб 1407: 17, lavrqscJi СЛа 1407: 56, СЛб 1407: 57, blazJi СЛа 1407: 23, blazi СЛб 1407: 26, РК 1433: 6, ЂЛ 1452: 26, vqselEnþsþcJi СВ 1417: 5, vqselEnscJi ЂР 1428–1429: 5. Малобројни су и српскословенски примери дат. и лок. јд. придева у којима се чувају резултати II палатализације: velicyi ЂЛ 1452: 74/75, srqbscyi ЂЛ 1452: 85 (дат. јд.); aTonscyi ЈП 1395: 8, aTwþnþscyi СХ 1392– 1402: 16, sinaiscyi СЛа 1407: 4, СЛб 1407: 4, aTonscyi СЛа 1407: 38, СХ 1411: 12, aTwnscyi СЛб 1407: 41, aTwn'scyi СХ 1406–1407: 4, 30, ЂЛ 1452: 37, aTon'scyi СВ 1417: 17, aToscyi ЂВ 1427–1428: 13 (лок. јд.). Резултати II палатализације аналошки су се проширили и на неке ка- тегорије у којима није било услова за њено вршење. Највише примера 199 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ забележено је у облику инстр. мн. именица м. р. некадашњих -ŏ- осно- ва (иза наставка -и < -ы): metosi ЈП 1395: 28, 29, 32, 36/37, 38, zaselci ЈП 1395: 11, 33, СХ 1392–1402: 19, zasel'ci ЈП 1395: 22, 30, MlJ]nJci СХ 1392– 1402: 19, dohodci РВ 1432: 13, dohwdci ЂЛ 1429–1439: 43, trqzi ЂД1 1445: 33, dohod'ci ЂЛ 1452: 45, dohoþdþci ЂЛ 1452: 51. Примери са очуваним ве- ларом у овој категорији малобројнији су: dohodkQ СЛа 1407: 17, СЛб 1407: 19, zlatope;atnikQ СЛа 1407: 20, СЛб 1407: 21/22, dohoþdþtkQ ЂЛ 1452: 20, zlatope;atnikQ ЂЛ 1452: 22. Аналошко ширење резултата II палатализације забележено је и у следећим изолованим категоријама: raiscimi ЈП 1395: 2 (инстр. мн.), mnozyþmþ(q) Н 1396: 75/76 (дат. мн.), doubrovq;cyhq МД 1405: 8 (ген. мн.). 2.3.2. Ново јотовање у групама -јт- и -јд-. – У повељама и писмима Српске деспотовине забележени су примери новога јотовања у консо- нантским групама -јт- и -јд-, што је и очекивано с обзиром на то да су примери ове промене потврђени још у XIV веку (уп. Белић 1999: 95). Примери јотовања у групи -јт- забележени су у инфинитиву глагола: doki Н 1396: 76, 82, И 1402–1422: 17, dokQ МХ 1406: 30, 32, И 1402–1422: 17, poki СЛ 1427: 26, 29. Примери јотовања у групи -јд- забележени су у облицима презента и/или аориста глагола следећих глагола: dogE Н 1396: 44, 50, 93 (3. л. јд. през.), dog} Н 1396: 51/52 (3. л. мн. през.), pog} СЛ 1427: 26 (3. л. мн. през.), pogwsmþoþ Х1 1454: 4 (1. л. јд. аориста), pogw[e ЂД 1424: 3/4, pogwþ[þ(e) Х2 1454: 7 (3. л. мн. аориста), nag} СД 1405: 11, МД 1405: 9, ЂД 1428: 11 (3. л. мн. през.), nago[e ЈЛ 1398: 8 (3. л. мн. аориста). Само у три случаја забележени су нејотовани облици: СТ 1406: pryidetq 19 (3. л. јд. през.), И 1402–1422: doide 18 (3. л. јд. през.) и ЂД1 1445: naidM 10 (3. л. мн. през.), што се може објаснити утицајем српскословен- ске гласовне норме. У прилог овоме закључку могу се навести следеће чињенице: (а) писар И 1402–1422 несумњиво је познавао ову промену, о чему, поред нејотавног облика doide 18, сведочи и јотована форма инфи- нитива dokQ 17; (б) неочекивани облик naidM 10 из ЂД1 1445 не може се тумачити као евентуални траг тимочко-лужничких говора, будући да се ови говори средином XV века нису налазили у оквиру територије Српске деспотовине, као и с обзиром на чињеницу да у повељи нису забележене друге језичке црте које би упућивале на овај говорни тип; (в) српскосло- венски фонетизам у облику pryidetq 19 из СТ 1406 не треба доводити у питање, с обзиром на целокупно језичко устројство повеље, у којој доми- нира српскословенски језик. Ни у једном документу није забележен аналошки облик инфинити- ва глагола ићи, већ само старији облик: iti ЈЛ 1398: 8, СД 1405: 28, МД 1405: 28, ЂД 1428: 29, ЂД1 1445: 25. 2.3.3. Асимилација консонаната по звучности. – О овој гласовној про- мени било је речи у одељку II.2, т. 2. 200 Владимир Поломац ■ 2.3.4. Асимилација консонаната по месту изговора. – Асимилација консонаната /с/ према следећем предњонепчаном консонанту потврђе- на је малобројним примерима у следећим категоријама: (а) у предлогу [ nimi Н 1396: 36 (насупрот s nimq ЈП 1395: 42, sq nimq СЛ 1427: 11, s nimi СЛ 1427: 30, s ;iþmþ(q) ЂР 1428–1429: 34), (б) у облицима итерати- вног глагола помишљати и промишљати: pomQ[l]} И 1402–1422: 2/3, promQ[l]E ЂЛ 1452: 3; (в) у придеву d(q)nx[n]go СД 1405: 8; (г) у топони- мима pe[;anica ЂР 1428–1429: 26, 27, pe[;anicou ЂР 1430: 15, peþ[þ;anicou ЂР 1430: 19, seþlþ(o) bo[n]ci ЂР 1428–1429: 33. Асимилација консонанта /з/ забележена је само у придеву ближњи: СЈ 1404–1405: bli/n]ago 27, СД 1405: naibli/nEþmþ(q) 11, МД 1405: naibli/nEmq 9, СХ 1406–1407: bli/ni 34, ЂД 1428: naibli/nEþmþ%q& 12, ЂД1 1445: naibli/nEmq 11. 2.3.5. Дисимилација и губљење консонаната. – У повељама и писми- ма Српске деспотовине нису потврђени примери група (-)мл- и (-)мв- до- бијених дисимилацијом од (-)мн-. Дисимилација (даљинска) није забележена ни у основи свобод-, што је изненађујуће с обзиром на присуство фонетизма слобод- у повељама кнеза Лазара (уп. Поломац 2006: 125). Наводи се по један пример са ос- новом свобод- из сваког документа: МД 1392: wsvobogM 5, ЈП 1395: wsvobodismo 41, ЈЛ 1394–1395: wsvobodihomq 14, ЈЛ 1398: wsvobodiþhþ(q) 22, СД 1405: svoboþdþno 28, МД 1405: svobod'no 26, СТ 1406: svobodM 5, 6, МХ 1406: svobod'no 33, СЛa 1407: svobody 54, СЛб 1407: svobodou 53, ЂП 1410: svobwda 4, СХ 1411: svobodnehq 26, СМ 1413: svoboda 25/26, СЛ 1414–1415: svoþbþ(o)dy 16/17, СВ 1417: svobodou 33, И 1402–1422: svoboþdþno 19, СЛ 1427: svobody 23/24, ЂД 1428: svoþbþ(o)dno 29, ЂП 1427–1429: wsvobodJi 19, ЂД1 1445: svobodno 26, ЂВ 1456: wsvobodi 15. Даљинска дисимилација није забележена ни у личноме имену Гри- горије (>Глигорије): grJgorJj ЈХ 1392–1402: 8, grigori} СЛа 1407: 61, grigorJ} СЛб 1407: 61, grigorJemq СЛ 1414–1415: 10, што је и очекивано с обзиром на то да се у свим наведеним примерима овим именом означавају монаси. Насупрот овоме, дисимилација је забележена у именици поклисар (грч. ἀποκρισιάριον): poklisare МД 1405: 3, poklisarJj Г 1457: 3. Иако се од XV века у штокавским споменицима налази фонетизам човек (уп. Белић 1999а: 127), у повељама и писмима Српске деспотовине бележи се само старији фонетизам чловек. Процес дисимилације и губљења консонанта /л/ у групи -сл- у сложе- ним словенским именима, као и у патронимима и посесивним придевима од њих изведеним, потврђен је у неколико повеља и писама: ЈХ 1392–1402: voisavq 31, radosavq 40, bogosavq 41, као и проепоним goisalikq 29. ЂР 1428–1429: vlqkosalE 35 (посесивни придев), али непромењено у vlqkoslavq 34. 201 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Х1 1454: radosaþvþ(q) 18, 20, dragosavq 20, vladisavq 22, као и у посесивном придеву у вишечланом топониму na radosalq stMdenqþcþ(q) 6. Х2 1454: prydisavq 21, radosava 4, radosavq 25, milosalikq 16. ЛР 1457: radosavM 2, у посесивном придеву radosali 9, 12, али непромењено у radoslavM 5, radoslavq 9, radoslaþvþ(q) 12. У трима документима забележени су само примери са чувањем групе -сл-: ЈП 1395: b(o)goslava 14, radoslavq 19, 20, vidoslava 31, 34, СХ 1392–1402: dragoslalIk] 10, ЂД 1428: radoslavq 53. Поред горенаведених примера у којима се консонант /в/ губи у групи -вљ- у проепонимима и присвојним придевима (СХ 1392–1402: dragoslalIk] 10, ЈХ 1394–1402: goisalikq 29, ЂР 1428–1429: vlqkosalE 35, Х1 1454: na radosalq stMdenqþcþ(q) 6, Х2 1454: milosalikq 16, ЛР 1457: radosali 9, 12), забе- лежено је и неколико примера губљења ове сугласничке групе у облици- ма глагола108: Н 1396: ispral] 46, 73 (3. л. јд. през.), ispral]} 52 (3. л. мн. през.), али и ispravl]} 40, wstavl] 61; СД 1405: Mstal] 28 (3. л. јд. през.); МД 1405: oustal]mo 27 (1. л. мн. през.); СЛ 1427: wpral]ti 28, али и ispravl] ti 41; ЂП 1427–1429: Wpral] 22 (3. л. јд. през.). У следећим документима група -вљ- се чува непромењена: ЂП 1419: ispravl]} 25, ЂД 1428: Mstavl] 29, ЂД1 1445: oustaþvþl] 26, ЂЛ 1452: prystavl] 67. Консонантска група (-)чт- замењена је у процесу дисимилаторне ре- дукције консонантском групом (-)шт-, што је у највећем броју случајева и обележено у писању. Изузетак представља традиционално писање гру- пе -чт- у придеву po;tenq (в. одељак II.1, т. 3.5). Консонантске групе -тц- и -тч- упрошћене су у процесу дисимила- торне редукције, што није увек обележено у писању: dytce ЂР 1428–1429: 17, /iþtþ;iJ ЂЕ 1429: 28, hoþtþ;e Х1 1454: 3, 14, graþdþ;anþsþkomM ЂВ 1456: 2109, али и de;anqskQi ЈД 1397–1402: 35, dese;arx ЈХ 1394–1402: 46x2110, ho;e Х1 1454: 14, gra;anicy ЈХ 1394–1402: 40, gra;anske ЈХ 1394–1402: 43. У овој ка- тегорији посебно се издвајају облици именице отьц написани нескраће- но: wca ЈЛ 1394–1395: 10, 14, 23, ЈЛ 1398: 7, 12, 25, СЛа 1407: 28, 43, СЛб 1407: 41, 46, ЂП 1418: 17, СЛ 1427: 10, wci ЈЛ 1394-1395: 19, Н 1396: 114, И 1402–1422: 32, wcemq СЛа 1407: 44, СЛб 1407: 47, w;e ЂП 1419: 2. У једном примеру из Н 1396 забележена је промена групе кћ- у хћ-: hkEri 46, што према А. Белићу (1999а: 118, 122) делимично представља резултат једначења консонанта /к/ према фрикативном /ћ/, а делимично и резултат губљења његове експлозивности. 2.3.6. Промена чр->цр-. – Промена је забележена само у топоними- ма: cre['n] СХ 1411: 13, cre[n} Х1 1454: 7, crqn;e Х1 1454: 21 (уп. одељак III.3, т. 2.3.6). 108 У питању је стара гласовна промена чији су примери посведочени још у првој половини XIV века (уп. Ивић 1994: 111–112). Промена је посведочена у великом броју говора на југоистоку срп- скохрватске територије (уп. само податке које наводе Белић 1999б: 97–98, Ивић 1994: 112, Симић 1972: 209–210). 109 У питању је присвојни придев од Грачаница, а не од Градац (уп. Петровић 1965: 126–127). 110 Именица десечар „онај који купи десетак“ постаје од основе десетк- помоћу суфикса -јар (де- сетчар). Упрошћавањем консонантске групе -тч- од десетчар добија се десечар. Уп. Rja II: 347. 202 Владимир Поломац ■ 2.3.7. Метатезa кт- и вс-. – Примери метатезе у консонантској групи кт- у облику ном. јд. упитне заменице за лица забележени су у неколико повеља и писама световне садржине: tko МД 1405, 23, 25, 27, 35, 38, Л1 1457: 11, С1 1457: 12, 14, ЛР 1457: 14, Л2 1457: 19, ЛД 1457: 10x2, tkþoþ Л1 1457: 13. У РК 1433 налазе се двојаки примери: tko 22, 23, али чешће и kto 25, 42, 43. Примерe са групом кт- из осталих повеља и писама Српске деспотовине в. у одељку III.2, т. 2.1.3. Иако је метатеза у групи вс- позната српским народним говорима још у XIII и XIV (уп. Младеновић 1978: 14), примери ове гласовне промене забележени су у изолованим примерима, у повељама и писмима световне садржине: у ЂД1 1445 налази се svMde 33, у ЂВ 1456: sveþhþ%q& 15 (ген. мн.), у Г 1457 svega 2 (ген. јд.), а у ЛД 1457 svaþkþ(q) 18. Постојање већег броја при- мера са чувањем групе вс- у повељама и писмима Српске деспотовине несумњиво је последица утицаја српскословенског језика, у коме се ова група чува непромењена (уп. Младеновић 1977: 12, 1978: 14). 2.3.8. Упрошћавање консонантских група. – Забележене су потврде губљења експлозивних консонаната /т/ и /д/ у трочланим консонантским групама у којима је први консонант /с/ или /з/, а други /н/. Консонант /т/ губи се у консонантској групи -стн-: hvosnM ЈП 1395: 28/29, hvosnou Н 1396: 117 (топоним Хвосно<Хвостьно), milosnici ЂД1 1445: 43. Писање консонантске групе -стн- сведочи о конзервативној природи правописа, а не о одражавању изговара: mqstnQkq ЈП 1395: 51, mqstnik' ЈЛ 1398: 11, Wmqstnica СХ 1406–1407: 39, vlastniþkþ(q) ЂП 1410: 4, mqstnikq СХ 1411: 45, vlastnikq ЂД1 1445: 26, milostnici ЂД2 1445: 20, pri;estnici ЂЛ 1452: 29, nezavistnaago ЂЛ 1452: 30, итд. Консонант /д/ губи се у консонантској групи -здн-: praznikM ЂР 1428– 1429: 32/33, praznikou РК 1430–1431: 14. Овакав изговор треба претпоста- вити и за следеће примере из СВ 1417, у којима се консонантска група тра- диционално пише: prazþdþnika 24, prazþdþnika 25, prazþdþnicy 25, prazþdþnicy 26. У повељама и писмима Српске деспотовине нису забележени при- мери у којима би се очекивало упрошћавање консонантске групе -ждн-. Консонант /д/ из консонантске групе -дс- асимилован је по звучно- сти, а онда и изгубљен, у следећим примерима у духу српског народног језика: ЈЛ 1394–1395: gospostvM}{{i}ma 6, gospostvovati 23/24, ЂЛ 1429– 1439: gospostva 18. О промени консонантске групе -дс- > -тс- > -ц- у СХ 1392–1402 и ЂП 1410 говорено је у одељку II.1, т. 2.3. Консонант /с/ – као што је и очекивано – губи се у придевском на- ставку иза консонаната /ч/ и /ш/. Највише примера забележено је у при- деву дубровьчки/дубровачки: МД 1392: dMbrov;þkþimq 2, СД 1405: dMbrovq;ko 25/26, МД 1405: doubrovq;ko 24, ЂД 1428: dMbrovq;kiþhþ(q) 11, ЂД1 1445: dMbrovq;kQmi 29, итд. Остали примери редукције из консонанта /ч/: petrq;kQ Н 1396: 109, kou;ke ЈЛ 1398: 19, wra[qþ;þkii СХ 1392–1402: 9, levq;'skoi СЈ 1404–1405: 17, vrakEv{iþ;þke ЂР 1428–1429: 31, krou[evq;koi ЂР 1429–1430: 16/17, rizni;kQi ЂД1 1445: 43, srebrqni;kQi ЂД2 1445: 4, rizni;kQi ЂД2 1445: 21, wstrqvi;'koi ЂВ 1456: 4/5, bora;koi ЂВ 1456: 6, rMdni;komq ЂВ 1456: 203 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 9, wrahovqþ;þkM Х1 1454: 9, hotqþ;þkomM Х1 1454: 23, meþdþvedqþ;þki Х2 1454: 10, golMbq;koi ЛР 1457: 3. У примеру s(ve){enni;qske РК 1433: 28 редукцију кон- сонанта /с/ спречава чување изговорног полугласника у духу српскосло- венског језика. Редукција консонанта /с/ у придевском наставку иза консонанта /ш/ забележена је у следећим повељама: ЈЛ 1394–1395: petrM[kiþhþ(q) 11, petrM[koi 15, ЈХ 1392–1402: kon}[kM 39, kon}[kiþhþ(q) 43, ЂП 1427–1429: rMþ[þkQ 11, РК 1433: sa[kiþhþ(q) 32111. Група -ћск- упрошћена је губљењем консонанта /ћ/ у присвојном придеву копорићски > копориски: koporiskoga Н 1396: 60. У примеру jdinadesete Н 1396: 52 дошло је до губљења једног од два иста консонанта (јединьнадесете> јединнадесете> јединадесете). Губљење једног од два иста консонанта забележено је у именици wtesi ЈХ 1394–1402: 16 (отес< оттес< отьтес) и глаголу wtesaþlþ(q) Х1 1454: 14 (отесати< оттесати< отьтесати) (уп. Rja IX: 353–354). Пи- сање префикса у примеру w„te[M ЈХ 1394–1402: 30, као и у глаголу ода- ти `подарити, поклонити` (<оддати < одьдати) (уп. Rja VIII: 560–561): Wdaþhþ(q) ЈЛ 1398: 7, w„dati СХ 1411: 23, 27, има само правописну вредност. 2.3.9. Промена /ж/ > /р/. – Промена је забележена само у везнику jre ЂЛ 1452: 52, jry Х2 1454: 4, 14, ЛД 1457: 21, jre ЛД 1457: 7, 8, 9, 10, 12, 17. 2.3.10. Промена -сц- у -ст-. – Ова промена, забележена још у споме- ницима стсл. канона (уп. Куљбакин 1930: 64), забележена је у духу срп- скословенског језика само у једном примеру из СЈ 1404–1405: srqb'styi 4. 2.3.11. Супституције консонаната при адаптацији страних речи. – За- бележен је двоструки фонетизам грч. имена Παντελεήμων: Пантелејмон, али и Панделејмон у складу са новогрчким изговором, што је познато и другим средњовековним споменицима (уп. Rja IX: 614). Примери: ЈП 1395: panteleimonM 8, 23, 25, panteleimwnM 9, 10, panteleimonq 51, ЈП 1400: panteleimonq 12, panteleimonou 21/22, Н 1396: pandeleimonou 60, pandeleimona 85, И 1402–1422: panþdþeleimona 7, ЂП 1427–1429: pandeleimona 10, pandeleimonq 33, ЂР 1428–1429: pandeleimona 33. Новогрчки фонетизам огледа се и у имену Андоније (лат. Antonius): andonJa СТ 1406: 8, andonJemq СЛ 1414–1415: 10, andonJE И 1402–1422: 30, andonJe ЂЛ 1452: 46. Према грч. Καντακούζηνος забележено је у повељама деспота Ђурђа само Катакузина (уместо очекиваног Кантакузина): katakMzino} ЂП 111 Придев рушки забележен је и у повељама кнеза Лазара манастиру Св. Пантелејмона (уп. Поло- мац 2006: 127). Потврде овога придева налазе се и у Ркс III: 65, као и у Rja XIV: 341, где стоји да је истога постања као и руски (русьски), само што је с испред ь прешао у ш. Могуће је да је у ово- ме примеру, као и у примеру сашки (потврде у Rja XIV: 690), сугласник ш у основи траг старијег посесивног образовања помоћу суфикса -јь (Erhsj III: 206). Другачије тумачење за развој -sьsk- > -šk- даје А. Лома (2013: 261): „Развој *sьs > шс > ш могао би се објаснити дисимилацијом *s > *ś > с – ш, која је преусмерила нормалан развој ś насталог трећом, прогресивном палатализацијом у s, очекиван на словенском југу и истоку, уп. псл. *vьse, `све` > стсл., стсрп. vqse, слн. vse, рус. всë према чеш., слч. vše, пољ. (za)wsze. 204 Владимир Поломац ■ 1419: 12, ЂЛ 1452: 57/58, katakouzJno} ЂЛ 1429–1439: 10, katakouzine ЂЛ 1452: 62. У највећем броју докумената грч. κτήτωρ адаптирано је као хтитор, при чему се иницијална група хт-уместо кт- може тумачити према ново- грчком изговору (уп. Ивић 1989: 16), али и као домаћи развој у ослонцу на промену кћ- у хћ- (уп. peþtþ%q& hkEri Н 1396: 46): СХ 1392–1402: htitorq 34, ЈД 1397–1402: htitora 40, h'titori 55, СЈ 1404–1405: htitorJe 25, СЛа 1407: htitorou 65, СЛб 1407: htitorM 65, СХ 1411: h'titoriE 32, htitorM 51, СМ 1413: htJtorq 12, ЂЕ 1429: htJtorJe 11, htJtorJe 13, РК 1430–1431: htJtwra 8, htJtorou 9, ЂЛ 1452: htitorwþmþ%q& 65. Само у две повеље долазе и форме са кт-: Н 1396: htitorq 18, али и ktitoroþmþ(q) 84, СХ 1406–1407: htitwrq 2, htitor' 4, али и ktitori 40. Интересантан је фонетизам назива месеци позајмљених преко грч- ког језика: (а) Према грч. σεπτέμβριος долазе форме seþpþte(m)vrJa ЂЕ 1429: 28, seþpþteþmþbrJa ЂД1 1445: 42, seþpþ(tem)vrJa ЂД2 1445: 20, али и seþkþteþmþvrJa ЂВ 1456: 19; фонетизам -кт- у овој лексеми забележен је још у повељама XIV века (уп. Vasmer 1944: 130), док се грчка група -μβ- адаптира се као -мв- у стсрп. језику. (б) Према грч. δεκέμβριος у повељама и писмима Српске деспотови- не долазе форме dekEþmþvrJa СД 1405: 44, dekem'vrJa МД 1405: 41, dekEþmþvrJa ЂД 1428: 53, Л2 1457: 24, ЛД 1457: 22, али и dekEvrJa ЛР 1457: 16/17, deþkþ(e)vrJ] С2 1457: 24. (в) Према грч. νοέμβριος налази се у ЂП 1419 noEþmþvri] 37; поред већ поменутог грч. -μβ- које се адаптира као -мв-, треба поменути неутрали- сање грч. вокалске групе уметањем сонанта /ј/. (г) Према грч. ỏκτώβριος налази се wktomvrJa у МХ 1406: 45 и ГП 1403–1408: 27. Консонантска група -мв- у називу овога месеца добијена је аналогијом према називима за септембар, новембар и децембар. (д) Према грч. φεβρουάριος налази се fervara у ЂЛ 1452: 94. Фонетски развој ишао је од грч. -βρ- ка стсрп. -вр- које је метатезом веома рано, још почетком XIII века, дало -рв- (уп. Vasmer 1944: 59). Грч. διάβολος адаптирано је увек на исти начин: dJavolq Н 1396: 22, dJavolimq ГП 1403–1408: 22, di]voliþmþ(q) ЂП 1419: 31, dJavolM СЛ 1427: 49, ЂЛ 1452: 91, dJavolE} ЂР 1428–1429: 41, ЂР 1430: 27, ЂВ 1432: 30. У повељама упућеним Дубровнику забележен је двоструки фонети- зам средњелатинског cursa: гуса и хуса, и изведени глаголи гусити и ху- сити, што је забележено и у другим средњовековним споменицима (уп. Ркс I: 246, III: 438). Примери: СД 1405: gM[enq 16, gMsa 23, али и hMse 16, hMsa 23, МД 1405: gou[enq 14, gouse 14, gousa 21x2, ЂД 1428: hM[eþnþ(q) 16, hMse 16, hMsa 23, 24, ЂД1 1445: ouhu[enq 14, hMsy 15, housa 21, hMsa 21. Према лат. Benediktus потврђено је само Венедикьт: СХ 1411: venediktou 52, И 1402–1422: venedikqtq 30, ЂВ 1456: venedik'tM 3, venediktq 11, venedik'tM 15, Х2 1454: venedikqþtþ(q) 6. О супституцији у примеру svJmenq ЂЕ 1429: 9 било је речи у т. 1.5.7 и 2.2.3. 205 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ III.2. МОРФОЛОШКЕ ОДЛИКЕ 1. Именице 1.1. Именице *-ŏ- и *-jŏ- основа у једнини. – Поред очекиваног на- ставка -ø у (нема потребе наводити посебне примере), налази се код име- ница м. р. у номинативу и неколико примера за наставке -о и -е, искључи- во код мушких личних имена (потврде су наведене у одељку III.3, т. 2.2). Неколико личних имена хришћанског порекла која данас имају аналошке наставке -о и -е потврђена су само са старијим наставком -ø: Данил, Ра- фаил, Гаврил, Павл (потврде у одељку III.3, т. 2.2.3). У великом броју примера – као што је и очекивано – потврђен је у генитиву мушког и средњег рода наставак -а, који представља обележје овога облика још од прасл. епохе, те се стога примери неће посебно на- водити. Наставак -у, пореклом од именица м. р. некадашњих *-ū- осно- ва, забележен још у споменицима стсл. канона (уп. Николић 1978: 117), а ретким примерима потврђен и у српским средњовековним споменици- ма (уп. Даничић 1874: 14), није забележен у повељама и писмима Српске деспотовине. Поред очекиваног наставка -у, забележено је у дативу мушког рода неколико примера са наставком -ови, пореклом од некадашњих -ŭ- осно- ва: mwVsewvi СЛа 1407: 4, mwVsewvi СЛб 1407: 5 (у једном примеру и mwVse} у ЂЛ 1452: 4), b(ogo)vi ГП 1403–1408: 31, СВ 1417: 11112. Овај је наставак забележен у једном примеру и код именица некадашњих *-ĭ- основа (в. овде, т. 1.4). У СХ 1392–1402 долази у интитулацији облик генитива умес- то очекиваног датива: g(ospo)þdþ(i)nq sr(q)blEþmþ(q)0 i pwsavJ]0 i stranaþmþ(q) pwdMnavskJiþmþ(q) 6. Овај пример не мора нужно упућивати на нарушавање падежног система писара повеље. Вероватније је у питању грешка, на шта упућују и друге графијске, правописне и језичке одлике повеље (в. одељак IV.1, т. 1.2 и одељак IV.2, т. 1.2), као и више пута истицана чињени- ца да рукопис представља недовршен препис или концепт (в. одељак I.2). У повељама и писмима Српске деспотовине нису забележени при- мери нарушавања синкретизма генитива и акузатива код именица м. р. са семантичким обележјем живо [+], као ни номинатива и акузатива код именица са семантичким обележјем живо [-]113. Именице с. р. у овоме па- дежу имају доследно, као што је и очекивано, облик једнак номинативу, па стога нема потребе наводити посебне примере. 112 Примери су забележени и у споменицима друге половине XIV века (уп. Svane 1958: 26). За ста- рије епохе уп. и Даничић 1874: 21. 113 Ова се особина недоследно среће још у споменицима стсл. језика, док у српскословенском јези- ку она има статус норме (уп. Јерковић 1984: 63). 206 Владимир Поломац ■ Малобројни забележени примери вокатива не показују одступање у односу на очекивано стање: (а) наставак -е код именица мушког рода *-ŏ- основа: o(tq);e ГП 1403–1408: 2, b(o/)e ЈД 1397–1402: 46, ГП 1403–1408: 5, ЂП 1419: 6, tvor;e ЂП 1419: 1, w;e ЂП 1419: 2, d(M)[e ЂП 1419: 4, итд. (б) наставак -у код именица мушког рода *-јŏ- основа: sqdytel} ЂП 1419: 1. Дистрибуција наслеђених -ом и -ем у инструменталу мушког рода нарушена је у корист наставка *-ŏ- промене. Тако се у овоме облику нала- зи искључивo knezomq ЈП 1395: 7, knezoþmþ(q) Н 1396: 21, 36, 84, 117, ЈП 1395: 24, 27, 40, ЈП 1400: 20114. У примеру arhJjrewmq СХ 1406–1407: 40/41 по- тврђен је новији наставак непалаталне промене. Код личног имена lazarq и именице hrisovMlq налазе се оба наставка, с тим да наставак некадашње непалаталне промене преовлађује: lazaroþmþ(q) ЈП 1395: 24, lazaroþmþ%q& Н 1396: 84, lazaromq МД 1405: 2, lazaroþmþ(q) МХ 1406: 5, lazarwþmþ(q) ГП 1403– 1408: 10, lazarymq ЂП 1419: 21, hrisovMlomq ЈП 1395: 47, hriswvMlom ЈП 1400: 6, hrisovoulEmq СХ 1406–1407: 32. У следећим примерима потврђен је на- ставак -ем: mM/emq ЈП 1395: 22, mVrwto;cemq СХ 1406–1407: 40, prydatelEmq СЛ 1427: 50, kralEþmþ(q) ЛД 1457: 18. У повељама и писмима Српске деспотовине нису забележени приме- ри инструментала са наставком -ем код именица некадашњих *-ŏ- основа (тип човекем), присутни данас на простору косовско-ресавског дијалекта (уп. само Ивић 2001б: 137). Именице с. р. чувају у овоме облику наслеђену дистрибуцију наставака. 1.1.1. Локатив *-ŏ- основа. – Именице м. и с. р. *-ŏ- основа имају на- ставке: -е (< -ѣ) и -у (пореклом од именица м. р. *- ŭ- основа); у изолова- ним примерима и наставак -и (пореклом од именица м. и с. р. *-јŏ- основа). Примери лок. јд. именица м. и с. р. *-ŏ- основа нису потврђени у осам докумената: ЈЛ 1394–1395, МХ 1406, ЂД 1424, И 1402–1422, ЂВ 1427–1428, ЂВ 1432, Х2 1454 и Г 1457. У десет докумената (манастирских даровница) налази се искљу- чиво наставак -е у овом облику. Примери: ЈД 1397–1402: vq strani;qstvy 30, СТ 1406: pri /ivoty 26/27, СЛа 1407: vq bl(a)god(q)nqstvy 45, СЛб 1407: vq bl(a)god(q)nqstvy 48, СХ 1406–1407: vq vycy 38, ЂП 1410: vq vece 15, pri TewdMly 17, vq meste 9, СХ 1411: vq oumy 2, vq svyty 6, СМ 1413: vq vycy 36, w nedostoin'stvy 14, СЛ 1414–1415: pri igoumeny 12, na c(a)rþsþtvy 11, ЂЕ 1429: w h(rist)y 9. У шеснаест докумената налазимо оба наставка. Примери: ЈП 1395: vq oumy 1, vq svyþtþ(y) 4, na dMnavy 39, али и ou gradM 19x2, M gradM 20, 52, M labM 30, ou novomq brqdM 21, M hvosnM 28/29, M noþvþ(o)mq brqdou 53. Н 1396: M c(a)rigrady 55/56, ou pomennicy 96, M g{os}poþdþstvy 36, али и ou c(a)rigradou 45, w pomynou 47, w pomenou 95, ou pomennikou 98, ou bol'vanou 119, ou loutrou 61, 81, w srebrou 62, ou hvosnou 117. 114 Овакво је стање и у повељама кнеза Лазара (Поломац 2006: 134), као и у другим споменици- ма друге половине XIV века (Svane 1958: 27). Облик кнезем среће се и током XV века (Даничић 1874: 36). 207 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ЈП 1400: vq vycy 27, али и M gradM 13, M novomq brqdou 13. СХ 1392–1402: vq vycy 29, 33, али и M ibrM 10115. ЈХ 1394–1402: vq vycy 28, али и po dylM 36, 37/38, 43, na g(o)þsþpodqstvM 15. СД 1405: M /ivoty 8, vx grady 44, na g(o)þsþpoþdþstvy 1/2, али и na stanM 18x2, M dMbrovnikM 32, na sMdM 34, али и M mystM 11, M selM 23, M novwþmþ(q) brqdM 25. ГП 1403–1408: vq vycy 24, 26, али и na labou 12, pri Tewdoulou 27. СВ 1417: w prazþdþnicy 25, 26, али и ou gradM 27, ou metohou 32, ou novwþmþ(q) brqdM 27. ЂП 1419: vq posty 14, vq vycy 34, али и na labM 21, na sMdM 35, M vlq;iEþmþ(q) trqnM 37. СЛ 1427: vq vycy 47, али и ou petrousou 20/21. ЂР 1428–1429: vq vycy 41/42, али и ou /ivotM 20, 22, M rMdnikM metohM 30, w praznikM 32/33, M brani;evM 25, ou kM;evM 27. ЂР 1430: b(o)zy 1, vq vycy 29, али и ou /ivotou 22, ou brani;evou 15, 19. РВ 1432: M nekMdimþMþ 18, али и na drougomq mysty 14. РК 1433: w h(rist)y 49, 51, na {m}ysty 11, али и ou strahM 20, w srebrM 40. ЂЛ 1429–1439: b(o)zy 1, али и M /ivotM 40. ЂЛ 1452: vx zavyte 2, vx vycy 88, vx lyty 64, 72, vx lyþtþy 92, али и pri /ivotM 64, na pomenM 70, M smyþdþ%y&revM 94. Искључиво наставак -у налази се у осамнаест докумената. Примери: МД 1392: M zalogM 2. ЈЛ 1398: ou doKomou 9, M parakJnovM brodou 10/11, na lozqnomq potokou 15, na potokou 15, ou selou 10. СЈ 1404–1405: pri g(ospodi)nou 17, 19/20, na c(a)r(q)þsþtvou mi 10. МД 1405: na stanou 16x2, pri g(ospodi)nou stefanou 27, ou doubrovnikou 30, na soudM 31, na doubrov';aninou 37/38, ou vlq;emq trqnou 41, ou mystou 9, ou selou 21. ЂД 1428: na stanM 18x2, M graþdþu 25, pri stefanM 30, pri g(ospodi)nM 30, 30/31, na sMdM 36, na dMbrov;aninM 41, 46, M nekMdimM 53, M mystM 12, M selM 23, M novoþmþ%q& brqdM 25, M pri]tel(q)þsþtvM 49. ЂП 1427–1428: pri /ivotM 24. ЂР 1429–1430: ou gradou 17, 24, ou novomq brqdou 17, 24. РК 1430–1431: o praznikou 14, ou rMdnikou 22, ou selou 23. ЂД1 1445: na stanM 16x2, ou gradM 22, pri stefanM 26, pri g(ospodi)nM vlqkM 26/27, M dMbrovnikM 29, na soudM 30, ou mystM 11, ou selou 21, M novomq brxdM 22/23, ou prJatel'stvou 39, ou smeþdþ%e&revM 42. ЂД2 1445: ou smederevM 20. Х1 1454: pri Tewþdþ%o&rM 23, na belegM 5/6. ЂВ 1456: ou roud'nikou 8, M rMdnikM 8, ou metohou 9, ou mystM 7, M smederevM 19. 115 Лок. M ibrM среће се од најстаријих времена, док се ou ibry бележи само у једној позној летописној белешци (уп. Лома 2013: 90). 208 Владимир Поломац ■ Л1 1457: pri /ivotM 4. С1 1457: pri /ivotM 4. ЛР 1457: M gradM 10, na dvorM 11, na sMdM 15. Л2 1457: pri /ivotþMþ 5, pþoþ bratM 10, pþoþ vlastelinM 10, po damJanM /MnEvik} 10, 14, po stepanM zahiik} 16/17, po igMmenM popM kVþrþ(q) jfrosimþMþ 16, M smeþdþ%e&revM 24. С2 1457: pri /ivotM 5, po bratM 10, po vlastelinM 10, po damJ]nM /MnEvik} 10, 15, po igMmenM popM kVþrþ(q) j{fro}simM 17/18, M smeþdþ%e&revM 24. ЛД 1457: po vlastelinþMþ 2, po damJ]nM /MÐnEvik} 2/3, po daþmþ]nM 4/5, po damJ]nM 13, 21. Наставак -и, аналошки преузет од именица *-јŏ- основа, потврђен је само у једном примеру у СД 1405: pri c(a)ri stefanQ 29, највероватније према именици цар из синтагматског споја. Пример M solMni из Н 1396: 76 не представља сигурну потврду, будући да се овде може претпоставити двоструко читање (Солуни и Солуњи), тј. именица може припадати и па- латалним основама (уп. Младеновић 2007: 324). На основу целокупне изнете грађе могу се дати следећи коментари: (а) Дистрибуција наставака -е и -у у лок. јд. именица м. и с. р. некада- шњих *-ŏ- основа није до краја функционално разграничена. (аа) Наставак -е употребљен је најчешће у уводним и завршним де- ловима повеља у духу српскословенског језика. Највећи број примера са овим наставком отпада на именицу век која се употребљава у санкција- ма повеља. Једини пример који несумњиво припада српском народном језику налази се у ЈП 1395: na dMnavy 39. Да је наставак -е у овоме обли- ку био обележје српског народног језика писара ЈП 1395 сведоче и при- мери са овим наставком аналошки проширеним и на две именице са па- латалном променом: vq zlatope;atnyþmþ(q) hrJsovMly semq 24, M crqkolyzy 34. У првом примеру ради се о именици хрисовуљ, о чему сведоче и други об- лици ове именице у истој повељи: mnwþgþ(w)s{v}ytli hrisovMlq 51 (ном. јд.), zlatope;atnQþmþq hrisovMlomq 47 (инстр. јд.), као и примери лок. јд. са очеки- ваним наставком именица м. р. некадашњих *-јŏ- основа: vq hrJsovMli sem 61/62, vq hrisovMli semq 63; у другом примеру ради се о топониму Црколез (и данас североисточно од Пећи, в. одељак III.3, т. 2.3.6). (аб) У односу на наставак -е, наставак -у заступљен је већим бројем примера, од којих највећи број несумњиво припада српском народном је- зику, будући да се најчешће налази у топонимима. Ипак, код једног броја именица потврђени су облици са оба наставка: нпр. празник, живот, по- мен, господство, град. Посебно је интересантна употреба оба наставка у истим именицама (Цариград, поменик) у Н 1396, што такође може упући- вати на чување оба наставка у српском народном језику писара овог акта. (б) Ексцерпирана грађа најчешће није довољно репрезентативна за изношење поузданих закључака о стању именица м. и с. р. *-ŏ- основа у појединачним повељама и писмима, док у некима, како је показано, по- тврде овога облика у потпуности изостају. Ипак, поред већ поменутих ЈП 1395, Н 1396, ЂД1 1445, ЂЛ 1452, одређенији закључци могу се најпре 209 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ понудити за повеље упућене Дубровнику: наставак -у забележен је у вели- ком броју примера и као једини наставак у МД 1405, ЂД 1428; у СД 1405 употребљава се и -е, али искључиво у српскословенским деловима по- веља. Већи број примера употребе наставка -у у духу српског народног је- зика забележен је и у ЈЛ 1398, ЂР 1428–1429, Л2 1457, С2 1457 и ЛД 1457. (в) На основу анализиране грађе јасно се оцртава развојна перспек- тива стања народних говора са територије Српске деспотовине у погледу овога облика. У последњој деценији XIV века чувају се још увек оба на- ставка. Прва половина XV века време је стабилизације наставка -у. 1.1.1.1. Аналитичке тенденције. – У повељама и писмима Српске деспо- товине забележена су два примера која би могла указивати на аналитичке тенденције у деклинацији именица. Најпре треба указати на један пример употребе генитива уместо ло- катива у ЂД1 1445: a {o j bilq zakwþnþ(q) pri c(a)rM stefanM i pri g(ospodi)nM i roditel} mi vlqkM i pri s(ve)topo;iv[ago kneza lazara, i pri s(ve)topo;iv[ago g%ospo&þdþ%i&na i roditel] mi despota stefana, i ou gospoþdþstva ni do d(q)nqþsþ(q) 26/27. У овоме примеру употребљене су у истоме значењу (темпорална инклу- зија, уп. Павловић 2007: 156–157) две предлошко-падежне конструкције: најпре очекивано при +локатив, а одмах затим и при + генитив. Ова дру- га конструкција, судећи према Павловић 2007, није забележена у стсрп. пословноправним споменицима XII–XV века. У старијим повељама о истом предмету (СД 1405, МД 1405, ЂД 1428) на поменутом месту упо- требљава се само при + локатив, док у се на другим местима употребља- ва у истом значењу и у + генитив. Важно је поменути да се у ЂД2 1445, писаној истога дана када и ЂД1 1445, у овоме значењу употребљавају само за + ген. и у + ген. Имајући све ово у виду, поменута конструкција при + ген. може указивати на продор аналитизма и на губљење облика локатива у једнини, што у овом случају може бити подстакнуто синони- мијом предлошко-падежних конструкција за исказивање темпоралне ин- клузије (при + лок., у + ген. и за + ген.). У ослонцу на пример из ЂП 1427–1429: 24: pri /ivotM s(ve)topo;iv[ago g(ospodi)na i rodityl] mi despota, мо- гуће је да је предлошко-падежна конструкција при+ген. добијена елиди- рањем именице живот. Несумњиво сведочанство о процесу неутралисања разлике између падежа места и падежа правца половином XV века представља један пример из ЛД 1457116: jre E g(ospodi)nq kraþlþ(q) pryminMþlþ(q) segai sveta M pragq 17. Колико нам је познато ово је најстарији пример овога типа у повељама и писмима из источних штокавских области. Из осме деценије XV века располажемо двама примерима из повеље царице Маре манастирима Хиландару и Св. Павлу: ere tai cr=kva na er=slim E=s pousta и {o dava} doubrov;ane na Erslimq da dava} ou s=tou gorM (уп. Јовановић 2007: 331). Иако је неразликовање падежа кретања и падежа правца данас присустно у широком ареалу 116 У вези са овим примером треба напоменути да је у Поломац 2012а: 351 и 2013а: 321 ова рече- ница погрешно приписана повељи деспота Стефана Бранковића Дубровнику из 1476. Ради се о техничкој грешци, која се овде исправља. 210 Владимир Поломац ■ на југоистоку српске језичке територије: поред косовско-ресавских и призренско-тимочких, обухвата и смедеревско-вршачке и зетско-сјеничке говоре (уп. Ивић 2001б: 142), у ослонцу на друге језичке особине повеља и писама Српске деспотовине, и за ову особину претпостављамо да је средином XV века одликовала југоисточни српски дијалекат из кога су се развили данашњи косовско-ресавски и призренско-тимочки говори. 1.1.2. Локатив јд. *-јŏ- основа. – Именице м. и. с. р. *-јŏ- основа имају у лок. јд. следеће наставке: -и, односно -ӣ (само код именица с. р. сажимањем од -ији), као и -у (добијен аналошки према именицама м. р. *- ŭ- основа); у изолованим примерима налази се и наставак -е (в. овде т. 1.1.1), добијен аналошки према именицама *-ŏ- основа. Потврде за лок. јд. именица *-јŏ- основа изостају у укупно дванаест докумената: МД 1392, ЈЛ 1394–1395, ЈП 1400, СХ 1392–1402, ЂД 1424, ЂЕ 1429, ЂД2 1445, ЂВ 1456, Л1 1457, С1 1457, Г 1457 и ЛР 1457. Петнаест повеља и писама познаје искључиво наставак -и у овом облику: ЈХ 1394–1402: na morQ 9, 10, ЈД 1397–1402: vq hrisovoli 60, vq EdinosqglasJi 30, vq bl(a)govyri i vq bl(a)god(q)nqstvJi 52/53, vq bl(a)go;(q)þsþtJi 53, СТ 1406: na imynJi 22, po prylo/enJi 28, СЛа 1407: po prylo/eni 69, СЛб 1407: po prylo/eni 68, СХ 1406–1407: vq oustroEnJi 20, vq oustamenEnJi 20, ЂП 1410: pri starci 17, vq monastiri 17, СХ 1411: vq monastiri 20, po prystavlEni 24, СМ 1413: vx mori 15, vq naho/þdþenJi 16, СЛ 1414–1415: vq monastiri 19/20, pri genadJi 12, po prylo/eni 17, ЂП 1419: vq pri[qstvii 16, ЂР 1429–1430: po prystavlEnJi 10/11, ЂР 1430: vq /itJi 5, ЂЛ 1452: w outysknEnJi 39/40, po pry[qstvJi 71, Х1 1454: po povelenJ} 2. Оба наставка (-и и -у) забележена су у четрнаест повеља и писама: ЈП 1395: M dragobili 35, vq hrJsovMli 61/62, vq hrisovMli 63, ou stalak} 19, ou krM[ev'cM 19, ou lyskov'cM 21, pri dyto[M 36. Н 1396: vq monastiri 85, ou monastiri 89, na monastiri 103, ou monastirM 11, 33, 62, M monastirM 38, ou monastirou 64. ЈЛ 1398: ou monastiri 30, M /oupanEvci 30, M /MpanEvci 32, na soudi{i 28, w pisanJ} 23, ou monastirM 32. СД 1405: pri c(a)ri 29, pri roditelQ 29, pri knezi lazari 29, vx bor;i 44, M primorJM 26, M vlaþdþ%a&nJM 26, 30. МХ 1406: vq ras'sou/þdþennJi 17, na soudi{ou 44. ГП 1403–1408: vq pri[qstvJi 12, pri starcou 27. СВ 1417: po prylo/enJi 39, w krai{M 35. И 1402–1422: vq monastJiri 12, M monastJirou 15. ЂВ 1427–1428: po prystavlEnJi 11, M hrisovol} 21. ЂП 1427–1429: po prystavlEnJi 8/9, o WstouplEnJi 12, M hrJsovMlM 17, na proizvolEnJ} 25. ЂР 1428–1429: po prystavlEnQi 11, ou cerovcM 28, M hrJsovMl} 32. ЂР 1432: po prystavlEnJi 12, po prylo/eni 25, na ispitanJ} 34. ЂЛ 1429–1439: vx /itQi 5, po prystavlEnJi 16, po hrJsovol} 41. ЛД 1457: po damJ]nM /MÐnEvik} 2/3, po bo/iþkþ} 17, w zdravJ} i sto]nJ} 3. 211 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Искључиво наставак -у налази се у једанаест докумената. Примери: СЈ 1404–1405: pri roditel} s(ve)tomou knezou 17, 19/20, МД 1405: pri c(a)rou 27, M primori} 24, СЛ 1427: na krai{ou 27, ЂД 1428: pri c(a)rM 30, pri knezM lazarM 30, pri roditel} 30/31, M primorJM 26, M vlaþdþ%a&nJM 31, РК 1430–1431: ou hrJswvMlou 20, РВ 1432: M s(ve)tomq monastirM 8, РК 1433: vq mwnastirM 12, 23, M mwnastirM 16, ou mwnastirM 19, 28, 35, 41, vq mwnastJrM 25, vx mwnastirM 49, v{x} mwnastirM 49, vx mw{nastir}M 53, ou prybivanJ} 33, vx prybQvanJM 39, ou /itJM 44/45, ЂД1 1445: pri c(a)rM 26, pri roditel} 26/27, na dMbrov;aninM 37, M primorJ} 23, ou vladanJ} 28, Х2 1454: po hrisovolM 14, Л2 1457: po damJanM /MnEvik} 10, 14, po stepanM zahiik} 16/17, С2 1457: po damJ]nM /MnEvik} 10, 15. На основу изложене грађе могуће је понудити следеће закључке: (а) Као и код именица *-ŏ- основа, дистрибуција наставака ни овде није до краја функционално разграничена. Највећи број примера са на- ставком -и налази се у категорији именица с. р. са суфиксом -ије. У пи- тању је заправо српсл. наставак -ији, измењен у духу српског народног је- зика (губљењем ј у интервокалском положају и сажимањем) у -и, што се правописно обележава на различите начине (в. одељак II.1, т. 2.3.2). (б) Поред примера у којима је несумњиво употребљен у духу српског народног језика (топоними Крушевьц, Лесковьц и Сталаћ у ЈП 1395), на- ставак -у налази се и у српсл. лексемама (нпр. код једног броја апстракт- них именицама на -ије). (в) За закључке о стању у појединачним документима и овде недо- стаје више грађе. Нешто више примера, и то увек са наставком -у, забе- лежено је у повељама упућеним Дубровнику (МД 1405, ЂД 1428, ЂД1 1445), као и у РК 1433. 1.2. Именице *-ŏ- и *-jŏ- основа у множини. – Поред очекиваног настав- ка -и (потврде се не наводе), забележени су у номинативу и примери име- ница м. р. са аналошким наставцима -(ов)е (према именицама *-ŭ- осно- ва) и -ије (према именицама *-ĭ- основа). Наставак -(ов)е у ном. мн. забележен је само у примеру popove Н 1396: 18, 109. Наставак -ије, обичнији код именица на -ин, -тељ и -ар (в. овде т. 1.5.2), забележен је само у грецизмима калуђер, хтитор и монастир117: kalougErJe Н 1396: 65/66, 66, 68, СЛб 1407: 57, kaloug{er}Je СЛа 1407: 56, htitorJe СЈ 1404–1405: 25, h'titoriE СХ 1411: 32, htJtorJe ЂЕ 1429: 11, 13, monastQrJj СТ 1406: 3. Изван ове категорије налазе се само три примера: kralJe СЈ 1404–1405: 25, {mou}/Je РК 1433: 1/2, kmetJe Х1 1454: 1118. Поред ових наставака, забележен је у једном примеру у позајмљеној лексеми Измаилит и наставак -е: izmailJte ЂЛ 1452: 35/36, добијен ана- логијом према именицама на -ин, -тељ и -ар које у овом облику имају на- ставак -е према некадашњој консонантској промени. 117 Наставак -ије код именица овога типа бележи се и у споменицима друге половине XIV века (уп. Svane 1958: 45). 118 У првом примеру наставак -ије добијен је аналогијом према другим облицима у синтагматском споју: i htitorJe0 i c(a)rJe i kralJe СЈ 1404–1405: 25. 212 Владимир Поломац ■ Инфикс -ов у ном. мн. забележен је – како је показано – само у лексе- мама поп и трг. У лексемама отьц, раб и храм долазе облици ном. мн. редовно без овога инфикса у духу српсл. језика: wci ЈЛ 1394–1395: 19, rabQ СЛа 1407: 23, СЛб 1407: 26, ГП 1403–1408: 8, ЂЛ 1452: 26, rabi ЂП 1419: 10, РК 1433: 6, 7, 8, Х1 1454: 1, Х2 1454: 2, hrami СЛа 1407: 16, 17, ЂЛ 1452: 18. Према именици чловек стоји у ном. мн. чловеци: ;l(ovy)ci СТ 1406: 13, РК 1433: 45, али и l}þdþJe ЈХ 1394–14023: 2 и l}dJe СТ 1406: 2. У повељама и писмима Српске деспотовине забележени су бројни топоними који имају облик ном. мн. на -(К)ци (в. одељак III.3, т. 2.3.6). У мањем броју примера потврђени су и облици на -(К)це: selw dobra[evce ГП 1403–1408: 13, ЂП 1419: 18, selo glMm'ce ЛР 1457: 3 и selo tMp[ince ЛР 1457: 3. О ном. мн. именица на -ин, -тељ и -ар в. у т. 1.5.2. Именице м. и с. р. *-ŏ- основа познају у дат. мн. само старији наставак -ом: СЛа 1407: rodovwþmþ%q& 20, СЛб 1407: rodovwmq 22, СМ 1413: vykwvomq 2, selwþmþ%q& 25, СЛ 1414–1415: vykovwmq 2, СВ 1417: hramwþmþ(q) 10, inokwþmþ(q) 18, СЛ 1427: vykovwþmþ%q& 2, angElomq 49, ЂВ 1427–1428: vykwþmþ(q) 2, ЂП 1427–1429: vykwþmþ(q) 1, ЂР 1428–1429: seloþmþ(q) 25, ЂР 1429–1430: vykwmq 1, ЂВ 1432: vykwþmþ(q) 1, РК 1433: kalogerwþmþ%q& 35, kalogErwþmþ(q) 42, ЂЛ 1452: ;l(ovy)komq 3, g(lago)lwþmþ(q) 12, rwþdþ%w&vwþmþ%q& 23, ;edomq 55, ;edwþmþ%q& 61, htitorwþmþ%q& 65, inokwþmþ%q& 81, agg(e)lomq 91. Аналошко ширење форманта -ов – како показују наведени примери – потврђено је код именица род и век у СЛа 1407, СЛб 1407, СМ 1413, СЛ 1427 и ЂЛ 1452. Именице м. и с. р. *-јŏ- основа долазе у дат. мн. са старијим настав- ком -ем: straþdþ%a&lcemq МХ 1406: 2, W%q&cemq ЂЛ 1452: 56, brateþnþceþmþ(q) Л1 1457: 7, bratenceþmþ(q) С1 1457: 7, Л2 1457: 8, bratynceþmþ(q) С2 1457: 7, 8, ]n';i{eþmþ(q) Х1 1454: 3, 14, а у двама примерима из СТ 1406 и са на- ставком -ом, аналошки преузетим од именица *-ŏ- основа: monastQrwmq 6, mwnastQrwmq 11. На губљење двојине као посебне граматичке категорије упућују сле- дећи примери дат. мн. именица *-ŏ-/-јŏ- основа: s(ve)t(i)mq arhistratigoþmþ(q) mihailM i gavrJilM. Х2 1454: 1, sestri;ikEþmþ(q) nEgoveþmþ(q) ra{dosl}avM i radovan{M} ЛР 1457: 5. Стари наставак -е (< *-ę) у акуз. мн. потврђен је код именица *-јŏ- осно- ва: monastQre СТ 1406: 7, bratance РК 1433: 42x2, sestri;ikE РК 1433: 42. Забележен је велики број примера са наставком -е у духу српског на- родног језика код именица *-ŏ- основа: (а) примери у којима се не оче- кује инфикс -ов/-ев: kalougere Н 1396: 65, kalougEre Н 1396: 69, pomene Н 1396: 99, vinograde ЈЛ 1398: 20, starinnike ЈХ 1394–1402: 30, starinike ЈХ 1394– 1402: 40, zakone СД 1405: 6x2, 8, sqbornike РК 1433: 24, svy{nike РК 1433: 27, hamouhe РК 1433: 28, dMkate Л1 1457: 12, С2 1457: 13; (б) примери са инфик- сом -ов/-ев: gradove МД 1405: 23, popove И 1402–1422: 24/25, dylove РК 1430– 1431: 22, delove РК 1433: 31, ЂВ 1456: 10, glasove ЛД 1457: 16. Наставак -и (< *-ы) и одсуство инфикса -ов/-ев у духу српсл. језика одликује следеће примере акуз. мн: hrami СЛа 1407: 25, СЛб 1407: 28, ЂЛ 213 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 1452: 27, hra{mi} РК 1433: 3, vq vykQ ЂР 1430: 21. Инфикс -ов долази у примеру ;inovi ЈД 1397–1402: 14. Остали примери са наставком -и у духу српскословенског језика: hrisovMlþiþ СХ 1392–1402: 22119, metwhQ СТ 1406: 9, wstatkQ СВ 1417: 12, dohodkQ РВ 1432: 17, dohodci ЂЛ 1452: 36. О акуз. мн. именица на -ин, -тељ, и -ар в. у т. 1.5.2. Забележен је само један пример вок. мн.: i m(o)limq vQ wci i bratJa Н 1396: 113. Именице м. р. *-ŏ/-jŏ основа у инстр. мн. познају само само стари на- ставак -и (<-ы/ -и). Примери: ЈП 1395: cvytci 2, zaselci 11, 33, zasel'ci 22, 30, metosi 28, 29, 32, 36/37, 38, Н 1396: popovQ 18, СХ 1392–1402: mitroþpþ(o)lJti 14, igMmenJ 15, MlJ]nJci 19, ЈХ 1394–1402: starci 8, wtesi 16, ЈД 1397–1402: agg(e)lQ 57, СТ 1406: dMhwvci 12, СЛа 1407: dohodkQ 17, zlatope;atnikQ 20, СЛб 1407: dohodkQ 19, zlatope;atnikQ 21/22, СХ 1406–1407: svytil'niþkþ(i) 40, ktitori 40, СХ 1411: cvyt'ci 4, mitroþpþ(o)liti 51, СЛ 1414–1415: starci 10, СВ 1417: starci 21, ЂВ 1432: sinori 23, РВ 1432: s dohodci 13, РК 1433: g(lago)lQ 3, ЂЛ 1429–1439: dohwdci 43, ЂД1 1445: kounsMli 29, ЂЛ 1452: wbrazi 2, dohoþdþtkQ 20, zlatope;atnikQ 22, dohod'ci 45, dohoþdþci 51. Наставак -и забележен је и код именица с. р. некадашњих *-ŏ- осно- ва: ЈП 1395: ;edi 6, seli 27, 29, 32, 34, 35, Н 1396: adrqfatQ 23x2, 44, selQ 86, ЈП 1400: ;edQ 20, МХ 1406: dyli 7, СЛа 1407: myrili 31, СЛб 1407: myrili 34, ГП 1403–1408: Msti 7, ЂП 1419: Msti 9, ЂЛ 1452: myrili 32, ;edi 58. Именице с. р. некадашњих *-jŏ- основа на -ије познају у инстр. мн. искључиво српсл. наставак -ми, аналошки проширен од именица м. р. некадашњих *-ĭ- основа120: СЛа 1407: darano[enmi 17/18, plodono[enmi 18, zapisanmi 19, bl(a)godyanmi 26, СЛб 1407: darwno[enmi 19, plodono[enmi 20, zapisanmi 21, bl(a)godyanmi 29, ЂЛ 1452: darono[enmi 20, ploþdþ%o&no[enmi 21, zapisan'mi 22, bl(a)godyan'mi 28. Именице м. р. *-ŏ- основа у највећем броју примера долазе са очеки- ваним наставком -ех (< -ѣхъ) у лок. мн.: ЈП 1395: pr(w)rwcyþhþq 5, ЈЛ 1394–1395: s(ve){enoinocyþhþ(q) 9, prydelehq 11, ЈД 1397–1402: w grysyþhþ(q) 52, МД 1405: po gradoveþhþ(q) 23, СЛа 1407: prþoþrwcyþhþ%q& 2, s(ve){ennoinwcyþhþ%q& 37, s(ve){ennoinwcyhq 59, 60, inwcyþhþ%q& 61, СЛб 1407: prþoþrwcyþhþ%q& 2, s(ve){ennoinwcyh%q& 39, 60, 61, inwcyþhþq 61, ГП 1403–1408: zakonyhq 20, СХ 1411: prþwþr(w)cyþhþ(q) 8, ЂП 1419: zakonyhq 30, РК 1433: rodovyhq 2, ЂЛ 1452: prþwþr(w)cyþhþ(q) 3, w glasoveþhþ(q) 15. Наставак -ох, познат још у споменицима стсл. канона (Vondrák 1912: 402), забележен је у духу српскословенског језика у једном примеру код именице облак: Oblakwhq СХ 1406–1407: 9, као и у великом броју при- 119 У питању је лексема хрисовул (в. Младеновић 2007: 160). 120 Примери са наставком -ми потврђени су и у другим средњовековним споменицима (уп. Даничић 1874: 116–118, Svane 1958: 47–48, Грковић-Мејџор 1993: 79). 214 Владимир Поломац ■ мера код именице инок и именица сложених са њом. Примери очеки- вано долазе искључиво у манастирским даровницама: СХ 1392–1402: inwþkþ(w)hq 8, СХ 1406–1407: inokwhq 21, s(ve){ennoinokwhq 22, СЛ 1414– 1415: s(ve){ennoinokwhq 8, s(ve){ennoinokwþhþ%q& 10, СВ 1417: inokwþhþ%q& 19, 19/20, 20, inþoþkohx 20/21, СЛ 1427: s(ve){ennoinokwþhþ%q& 9, 11, ЂВ 1427– 1428: s(ve){ennoinokwþhþ(q) 13, inokwþhþ(q) 13/14, ЂП 1427–1429: inokoþhþ%q& 11, ЂЕ 1429: s(ve){ennoinokwþhþ%q& 9, РК 1430–1431: s(ve){ennoinokoþhþ(q) 2, ЂЛ 1429–1439: s(ve){ennoinokwþhþ%q& 20, 22, s(ve){ennoinokoþhþ%q& 31, inwkwþhþ%q& 32, s(ve){ennoinwkoþhþ%q& 33, ЂЛ 1452: pr%y&poþdþ%o&bnoinokwþhþ%q& 38, 46, s(ve){en'noinokwþhþ%q& 47, s(ve){ennoinokwþhþ%q& 48, s(ve){eþnþnoinokwþhþ%q& 48. У двема повељама упућеним Дубровнику именице цар и господ дола- зе у лок. мн. са обликом ген. мн.121: (а) ЂД 1428: i na prqviþhþ%q& s(ve)tJiþhþ%q& i pravoslavnJiþhþ%q& c(a)rq i g(o)þsþp(o)dq 2; (б) ЂД1 1445: i na prxvJiþhþ%q& tyhq pravoslavnQiþhþ%q& c(a)rq i gospwdq 1/2. Наведени примери добро илуструју почетак преструктурирања множинских облика под утицајем двојине. Синкретизам ген. и лок. мн. потврђен у овим примерима налази се и да- нас у говорима косовско-ресавске и смедеревско-вршачке дијалекатске зоне (уп. само Ивић 1994: 222, 1999: 334, 2001б: 119). Именице с. р. *-ŏ- основа долазе у лок. мн. редовно са очекиваним наставком -ех (<-ѣхъ): ЈД 1397–1402: vq mystyþhþ(q) 31, СЈ 1404–1405: na ;edehq 34, СТ 1406: ou selyhq 24, ГП 1403–1408: mystyhq 17, na ;edyhq 25, СХ 1411: ;edyhq 48, СВ 1417: vq lytyhx 26, ЂП 1419: vq mystyhq 28, ЂР 1428– 1429: ;edyhq 43, РК 1433: m{e}steþhþ(q) 31, seleþhþ%q& 40. Старији наставак лок. мн. именица с. р. некадашњих *-ŏ- основа потврђен је само у једном примеру: ЈД 1397–1402: vq monastiriþhþ(q) 29. У неколико примера забележен је аналошки наставак именица непалаталне промене: vx monastQrehq СТ 1406: 30/31, vq licyhx ЂП 1419: 6, po mwnastirehq СЛ 1427: 14. Наставак -и (< -ији) код именица с. р. на -ије забележен је само у ЂП 1419: w na[iþhþ(q) gryhopadenJi 7. 1.3. Именице *-ŭ- основа. – Од малобројних именица које су се у стсл. језику деклинирале по овој промени потврђене су само именице син и дом. Именица син задржала је само облик ном. јд. и мн. и ген. мн. према некадашњој промени: s(R)nq С1 1457: 1 (ном. јд.), s(i)nwve ЈП 1395: 4, СХ 1411: 6, s(Q)nove ЈД 1397–1402: 12, ЂР 1432: 27, ЂД1 1445: 3, 6, sQnove ЂР 1429–1430: 29 (ном. мн.), s(Q)novq Н 1396: 95, СД 1405: 42, ЂД 1428: 50, ЂР 1428–1429: 23, 37, РВ 1432: 2, ЂД1 1445: 38, 39, 40, ЂД2 1445: 11, 15, 18, sinovx ЂД 1428: 48, s(Q)nwvq ЂР 1430: 22, 24. У ген. мн. долази ова име- ница у мањем броју примера са изговорним полугласником у наставку, што се обележава двоструком варијом: s(Q)novq Н 1396: 95, s(Q)nwvq СЛа 1407: 3, СЛб 1407: 4 (в. овде т. 1.11). 121 У истом контексту долази у СД 1405: 2 облик царих: i na prqvQþhþ(q) svetQiþhþ(q) i pravoslavnQþhþ(q) c(a)rihq; такође и у повељи кнеза Лазара Дубровнику из 1387. године: i na prqvihq svetihq i pravwslavnihq carihq (Младеновић 2003: 192). 215 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ У осталим облицима оба броја налазе се наставци именица *-ŏ- осно- ва: (а) ген. и акуз. јд.: s(Q)na СВ 1417: 1, ЂР 1428–1429: 1, ЂЕ 1429: 20, ЈД 1397–1402: 33, 48, РК 1430–1431: 1, ЂП 1427–1429: 27, итд. (б) дат. јд.: s(Q)nou ГП 1403–1408: 5, sQnou ЂР 1429–1430: 29, s(Q)nM ЂП 1419: 6, ЂР 1428–1429: 38, (в) вок. јд.: s(Q)ne ГП 1403–1408: 3, ЂП 1419: 4, (г) лок. јд.: na s(Q)ny ЂП 1419: 5, (д) дат. мн.: sinovomx ЂД 1428: 48, sinovoþmþ%q& ЂД 1428: 49, (ђ) акуз. мн.: s(Q)nove Н 1396: 87, (е) инстр. мн.: s(Q)novi ЈХ 1394– 1402: 6, ЂР 1428–1429: 8, 25, s(Q)novJ МХ 1406: 4, s(Q)nwvQ ЂР 1429–1439: 11, s(Q)novQ ЂР 1430: 7, sQnovQ ЂР 1429–1430: 7, (ж) инстр. дв.: sinoma ЈЛ 1394–1395: 5. Именица дом чува старије облике ген. јд. и акуз. мн. у духу српсл. је- зика: domou ЈД 1397–1402: 2, 12, W domou МХ 1406: 11, dwmM РК 1433: 1, ЂЛ 1452: 13 (ген. јд.), dwmQ СЛа 1407: 27, СЛб 1407: 28, domi РК 1433: 3 (акуз. мн.). У дат. јд. ове именице налази се наставак *-ŏ-/-јŏ- основа: domou СЈ 1404–1405: 11, domM Н 1396: 84, ЂВ 1432: 18, 22. Именица дар, која се у стсл. могла мењати по овој промени (Николић 1978: 118), има облике само по промени именица *-ŏ- основа: daara ЂД 1428: 40, dara ЂД1 1445: 32 (ген. јд.); darQ СЛа 1407: 7, СЛб 1407: 8, dari ЂЛ 1452: 9 (акуз. мн.). Чување наставака некадашње *-ŭ- забележено је у лок. јд. и ном. мн. именице trqgq (прасл. *tъrgъ, tъrgu, уп. Лома 2013: 216–217): M trqgM ЈЛ 1398: 10 (лок. јд.), trxgove СД 1405: 30, ЂД1 1445: 28, trqgove МД 1405: 27, МХ 1406: 26, ЂД 1428: 31, ЂД1 1445: 28 (ном. мн.). У осталим облицима огледа се утицај *-ŏ- основа: trqzi ЂД1 1445: 33 (инстр. мн.), po trxgoveþhþ%q& ЂД1 1445: 17/18 , ou trqgoveþhþ%q& ЂД1 1445: 22 (лок. мн.). 1.4. Именице *-ĭ- основа. – Забележен је мали број именица које су некада припадале овој промени. Највишу фреквенцију има именица Господ, која стари наставак чува једино у облику вок. јд.: g(ospod)i ЈЛ 1394–1395: 2, ЈЛ 1398: 2, СХ 1392– 1402: 2, ЈХ 1394–1402: 2, ЈД 1397–1402: 1, СВ 1417: 12, РК 1433: 1, ЂЛ 1452: 12. У осталим падежима облици ове именице долазе по промени именица *-ŏ- основа: (a) ген. јд.: g(ospod)a ЈП 1395: 5, ЈЛ 1398: 26, ЈД 1397– 1402: 48, МХ 1406: 39, СЛа 1407: 22, СЛа 1407: 73, итд. (б) дат. јд.: kx g(ospod)M СМ 1413: 14/15, kq g(ospod)ou РК 1430–1431: 18, РК 1433: 50, (в) акуз. јд.: g(ospod)a СЈ 1404–1405: 8. У једном примеру дат. јд. забележен је и на- ставак -еви: g(ospode)vi СВ 1417: 9, пореклом од именица м. р. *- ŭ- основа. Именица пут чува старији облик само у једном примеру ген. јд.: do pMti staroga skMlanwvskoga ЈХ 1394–1402: 44. Необично је што се старији облик употребљава у диспозицији повеље у синтагми која представља топоним (в. одељак III.3, т. 2.3.6). У осталим облицима срећу се аналош- ки наставци именица *-ŏ-/-јŏ- основа: (а) ген. јд.: pMta Х2 1454: 9, (б) ин- стр. јд.: pMteþmþ(q) vran]nskiþmþ(q) ЈХ 1394–1402: 34, pMteþmþ(q) Х1 1454: 7, (в) лок. јд.: na velikomq poutou ЈЛ 1398: 15, na poutM ЈЛ 1398: 17, na toþmþ(q) poutou ЈЛ 1398: 18, na tom'/þdþe poutou ЈЛ 1398: 20, na pMtM Х2 1454: 11, (г) лок. мн.: vq pMtyþhþ%q& ЈП 1395: 5, vq poutyþhþ%q& СХ 1411: 9. 216 Владимир Поломац ■ Именица гост чува стари облик ном. мн.: gostJj СД 1405: 25, РК 1433: 45, gostiE МД 1405: 23, gostJe ЂД 1428: 26, ЂД1 1445: 23. Старије облике у ном. и акуз. мн. чува и именица l}di: l}þdþJe ЈХ 1394– 1402: 32, l}dJe СТ 1406: 2; l}di СТ 1406: 4, l}þdiþ ЂП 1427–1429: 18. У једном примеру забележен је ген. мн. nwktei СХ 1406–1407: 5 (ном. nogqtq), који је добијен разједначавањем старијег наставка -ii (уп. Дани- чић 1874: 85). 1.5. Именице м. р. некадашњих консонантских основа 1.5.1. Именице дьн и камен. – Осим у ном. и акуз. једнине, именица дьн ретко је забележена у другим облицима: (а) ген. јд. познаје два обли- ка: do d(q)nx[n]go d(q)ne СД 1405: 8 (чување наставка некадашње консо- нантске промене), do d(q)ni ЈЛ 1398: 26, ou prxve d(q)nJi ЂД1 1445: 28 (ана- лошки облик према именицама *-ĭ- основа), (б) лок. јд.: w dny РК 1433: 34, (в) na ;etQrideseti d(q)nJi СЛ 1427: 33 (аналошки облик према имени- цама *-ĭ- основа), (г) акуз. мн.: v'se dqnJi ЈД 1397–1402: 7, vq vse d(q)ni СЛ 1414–1415: 17 (чување старог наставка консонантске промене). У ген. јд. именице камен чува се наставак старе консонантске проме- не: kamene СЛа 1407: 17, СЛб 1407: 19, РК 1433: 4, али је потврђен и нови, аналошки облик: koþnþ(q) kamena Х2 1454: 11. Облици лок. јд. и ген. мн. ове именице имају наставке добијене аналогијом према именицама м. р. *-ĭ- основа: na syþmþ(q) kameni ЂЛ 1452: 15/16, kamenJi СЛа 1407: 5/6, СЛб 1407: 7, ЂЛ 1452: 7122. 1.5.2. Множина именица на -ин, -тељ и -ар. – Именице које су се у јед- нини завршавале на -ин у ном. мн. чувају стари наставак -е: (а) doubrov;ane СД 1405: 11x2, МД 1405: 22/23, ЂД1 1445: 12, dMbrov;ane СД 1405: 22, 41, МД 1405: 9x2, ЂД 1428: 11/12, 23, ЂД1 1445: 20, 29, dMbrov';ane МД 1405: 20, doubrov';ane МД 1405: 29, 40, dMbrov;aþnþ(e) ЂД 1428: 43123, (б) srqblE СД 1405: 13, МД 1405: 11, ЂД 1428: 13, (в): Jjrosaliþmþl]ny ЂД 1424: 3, (г) s(ve)topavl]ne ЂР 1430: 21, (д) vlastele СД 1405: 5, МД 1405: 3, ЂД1 1445: 4, ЂД1 1445: 36, ЂД2 1445: 2, Л1 1457: 9, vlaþsþtele ЂД 1424: 3, vlastely ЂД 1428: 4, ЂД 1428: 45, 48, С1 1457: 10, vlasteþlþ(e) Л2 1457: 9, 14, 16, С2 1457: 9, 15, 17, (ђ) hr(i)þsþtJane Н 1396: 14. Новији наставак -и у овој категорији доследно се среће само код име- нице Сасин: sasi СД 1405: 13, 14, МД 1405: 11, 12, ЂД 1428: 13, 14, ЂД1 1445: 13; само у једном примеру и srqbli ЂД1 1445: 12. Следеће именице имају у ном. мн. доследно српскословенски наста- вак -ије, преузет аналошки од именица м. р. некадашњих *-ĭ- основа: (а) c(a)riE ЈД 1397–1402: 15, СЛ 1414–1415:1, СЛа 1407: 12, ЂВ 1427–1428: 1, c(a)rJe СЈ 1404–1405: 25, СЛб 1407: 13, СЛ 1427: 1, ЂП 1427–1429: 1, 122 Један пример бележи и Даничић (1874: 87) у покладници госпође Јелене, удове војводе Сандаља (13. новембар 1436. год.). 123 Облик doubrov;ani – посведочен у споменицима од XIV века (Даничић 1874: 62) – није забележен у испитиваним повељама и писмима. 217 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ЂР 1429–1430: 1, ЂР 1430: 6, ЂР 1432: 1, ЂЛ 1429–1439: 6, ЂЛ 1452: 12, c(a)rJj СМ 1413: 1, (б) adrxfatarJj РВ 1432: 6/7, (в) poklisarJj Г 1457: 3, (г) pronJarJe ЛР 1457: 6, (д) dylatelJj ЈП 1395: 1, dylateliE СХ 1411: 1, (ђ) pri]telJj ЂД 1428: 5, prJatelJj ЂД1 1445: 4, Л2 1457: 9, 14, 16, pri]telJe ЂД2 1445: 3, prJ]telJj С2 1457: 9, 15, 17, (е) roditelJj Л1 1457: 2, 6, С1 1457: 2, 5, 7, Л2 1457: 2/3, 5, roditeþlþ(J)E Л1 1457: 4/5, rþoþditelJj Л2 1457: 7, roditelJE С2 1457: 2, 5, 7. Колебање илуструју примери ном. мн. ou;itelJE СВ 1417: 5 и ou;iteli ЂР 1428–1429: 4/5 (према именицама *-ŏ- основа), stroitelJe ЂЛ 1452: 26, али и чување старог облика stroitelE СЛа 1407: 24, СЛб 1407: 26, РК 1433: 6. Само старији облици по некадашњој консонантској промени до- лазе у именицама revnitelE ЈХ 1394–1402: 22, svydytelE СХ 1406–1407: 7, slQ[atelE СХ 1406–1407: 7. Уместо старијег дативског наставка -ьм све именице овога типа ана- лошки су преузеле наставке именица м. р. *-ŏ-/-јŏ- основа. Само илустра- ције ради наводи се по један пример за сваку именицу: adrqfatarwþmþ(q) И 1402–1422: 20, vlastelomq МД 1392: 1/2, dMbrov;anwþmþ(q) СД 1405: 24, 37, s(ve)topaVl]noþmþ(q) ЂР 1430: 16, hr(i)þsþtJanomq Н 1396: 94, sr(q)blEþmþ(q) СХ 1392–1402: 6, roþdþ%i&teþlþ%E&mq СХ 1392–1402: 26, pri]telEþmþ(q) ЂД 1424: 1, prydatelEmq ЂЛ 1452: 92, итд. У примеру roditelJeþmþ(q) ЂЕ 1429: 3 дошло је до контаминације номинативног форманта -иј, које се сада осећа као део основе, и дативског наставка -ем. У акуз. мн. се доследно налази новији наставак -е, добијен анало- гијом према именицама м. р. *-јŏ- основа: vlastele СД 1405: 5, МД 1405: 3124, poklisare МД 1405: 3, ou tourke СВ 1417: 35. Искључиво у ЛД 1457 потврђени су очекивани облици вок. мн.: vlasteþlþ(e) 2, 4, 6x2, 11, 15x2, 16x2, 19, 21, vlastele 8, 12. Забележен је само старији наставак -и (пореклом од -ы) у инстр. мн.: ЈП 1395: vlasteli 31, 41, СХ 1392–1402: vlastelJ 15, СЈ 1404–1405: vlasteli 14, СД 1405: dMbrov;anQ 9/10, srqblQ 10, doubrov;anQ 13, МД 1405: dMbrov';ani 8, srqbli 8, doubrov';ani 11, СХ 1411: vlasteli 53, ЂД 1428: dMbrov;ani 10, srqbli 10, dMbrov;ani 13, ЂД1 1445: dMbrov;ani 9, srxbli 9, sasi 12. Следеће именице долазе у лок. мн. са наставцима -ех (аналогијом према именицама *-ŏ- основа) и -их (аналогијом према именицама -јŏ- основа)125: po careþhþ%q& Н 1396: 98, na c(a)rihq СЈ 1404–1405: 3, СД 1405: 2; M srqblEþhþ%q& ЂД 1428: 34, ЂД1 1445: 29, M srqbliþhþ(q) СД 1405: 32, M srqblihq МД 1405: 30. Само са наставком -ех долази именица Угрин: na ougrehq СТ 1406: 14. Наставак -ах забележен је у лок. мн. топонима Храштане: hra{aþhþ%q& СХ 1392–1402: 18/19, у коме је долазило „до фонетског деформисања именичке основе, тј. до губљења у њој сугласника -н- у споју са суглас- 124 У повељи кнеза Лазара о истом предмету (1387) налази се старији облик vlasteli 4 (уп. Младеновић 1980: 73). 125 У повељама кнеза Лазара долазе искључиво облици са -их (Поломац 2006: 139). 218 Владимир Поломац ■ ничким наставком: Храштан- + хъ > Храштанхъ > Храштах“ (уп. Мла- деновић 2003: 232). 1.6. Именице с. р. некадашњих консонантских основа. – Од некада- шњих именица с. р. консонантске -n- основе потврђене су само облици следећих именица: (а) na ime Х1 1454: 15 (акуз. јд.), imeneþmþ(q) СД 1405: 5, imenemq СХ 1406–1407: 35 (инстр. јд.), po imeni Н 1396: 104, po imenQ И 1402–1422: 21 (лок. јд.), imena СТ 1406: 11, СМ 1413: 23, СЛ 1414–1415: 13, ЂР 1428–1429: 25, ЂЛ 1452: 76 (ном. мн.), (б) do vrymene РК 1433: 32, vrymene СЛа 1407: 42, СЛб 1407: 45 (ген. јд.), vrymeni СВ 1417: 18 (дат. јд.), na wvoi vreþmþ(e) ЛД 1457: 7, po vrymeni РК 1433: 31 (лок. јд.), (в) plemene СХ 1406–1407: 35 (ген. јд.). Посебан коментар заслужују: (а) наставак -ем у инстр. јд. imenemq, добијен аналогијом према именицама *-ĭ- основа (уп. Даничић 1874: 43), (б) облици vrymene, plemene (ген. јд.), vrymeni (дат. јд.) и po imenQ, po vrymeni (лок. јд.) чувају наставке некадашње консонантске промене126. Од некадашњих именица с. р. консонантске -t- основе потврђен је само облик дат. јд. dytetou ЂР 1428–1429: 21, који има аналошки наставак -у према именицама м. и с. р. *-ŏ-/-jŏ- основа. Међу именицама с. р. некадашње консонантске -s- основе долазе са старијим облицима само небо и чедо: na n(e)b(e)þsþi ГП 1403–1408: 2, ЂП 1419: 2, 3, na n(e)b(e)si ГП 1403–1408: 3 – лок. јд. са аналошким наставком -и, познатим још у стсл. споменицима (уп. Даничић 1874: 55); ;}þdþ%e&sx СВ 1417: 13 (ген. мн.). Именице слово и тело имају облике као и друге именице с. р. *-ŏ-/ -jŏ- основа: slov{M} ЂП 1410: 10, tylou ЈП 1400: 28 (дат. јд.); slovwþmþ(q) И 1402–1422: 4 (инстр. јд.). 1.7. Именице *-ā-/-jā основа 1.7.1. Номинатив једнине. – Посебан коментар уз облике номина- тива заслужује једино именица монахи, која представља морфолошки не- адаптирано грч. μοναχή127: monahi ЈП 1395: 6, ЈЛ 1394–1395: 5, ЈЛ 1398: 9, monahJi ЈЛ 1398: 6, 24, monahQ ЈХ 1394–1402: 6. Очекивани облик забеле- жен је у ЈЛ 1398, само у потпису: monahJa 31, док облик монахиња није забележен у испитиваним повељама и писмима. 1.7.2. Генитив једнине. – У ген. јд. именица некадашњих -jā основа налази се искључиво очекивани наставак -е (пореклом од *-ę), тако да примере нема потребе посебно наводити. Именице некадашњих -ā- осно- ва познају у овоме облику два наставка: (а) аналошки наставак -е у духу српског народног језика128, и (б) наслеђени наставак -и (пореклом од 126 Ови облици долазе до краја XV века (уп. Даничић 1874: 19). 127 Примери су забележени и у другој половини XIV века (уп. Svane 1958: 63). 128 Усвајање наставка -е код именица некадашњих *-ā- основа пада у епоху пре првих сачуваних пи- саних споменика, о чему сведоче подаци из најстаријих сачуваних споменика с краја XII и почет- ка XIII века (уп. податке у Даничић 1874: 16–17, Белић 1999: 180, Ivić 1988: 56, Пецо 1989: 76). 219 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ *-ы) који представља обележје српскословенског језика. Стање у погле- ду дистрибуције ових наставака разликује се у појединачним повељама и писмима. Једанаест повеља и писама познаје једино наставак -е у духу срп- ског народног језика: ЈП 1395: do ryke 16, voiskj 44, poþdþstavj 45, lov;iny 45, СХ 1392–1402: rabote 24, ЈХ 1394–1402: i{z} /egrj 33, w„ ilJine glave 33, posryþdþ%y& nive 34, w„q ]blqke 35, posryþdþ%y& glave ilJine 38, w„ /Mpy 40, ГП 1403– 1408: voiske 5, СХ 1411: w„ ;qbriny 36, РВ 1432: irine 2, ЂД2 1445: wbkine 2, Х1 1454: wþdþ%q& l}bi/ne 19, Х2 1454: wþdþ%q& ravne dMbrave 17, wþdþ%q& sMhe reke 20, ЛД 1457: wþdþ%q& vse g(o)þsþpode 10. Исти број повеља и писама познаје само српскословенски наставак у овом облику: ЈД 1397–1402: slavQ 3, dyvQ 49, slou/bi 50, СЈ 1404–1405: vl%a&þdþ%Q&kQ 1, СХ 1406–1407: savQ 2, tq{etQ 12/13, savi 29, СМ 1413: roukQ 3, savQ 13, 23, vl%a&þdþ%Q&kQ 18, СЛ 1414–1415: W roukQ 2/3, lavri 9, И 1402– 1422: stra/bQ 9, myri 9, ЂВ 1427–1428: W roukQ 3, W vl(a)þdþ(Q)kQ 8, drq/avi 8/9, silQ 28, ЂП 1427–1429: drx/avi 7, РК 1430–1431: s(ve)tQE gorQ 4, s(ve)tQE gwrQ 9, ЂВ 1432: W rMkQ 2, vl%a&þdþ%Q&kQ 10, drq/avi 9/10, drx/avQ 16, vyrQ 21, slou/bQ 21, silQ 34, РК 1433: slavQ 1. Деветнаест докумената познаје оба наставка. Примери: ЈЛ 1394–1395: W velikiE lavri 8, velikiE lavri 10, 20, али и /etve 16, rabote 17x2. ЈЛ 1398: lavri 6, али и w„ slatine 16, konq bare 17, w„ lJvade 18. ЈП 1400: savQ 17, али и voiske 3, poþdþstave 3, lov;iny 4. СД 1405: vl%a&þdþ%i&kQ 1, jfrosinQ 7, 20/21, 27, али и g(o)þsþpode 6, 20, 26, 31, maike 7, 20, 27, hMse 16, tatbe 16. МД 1405: vl%a&þdþ%Q&ki 1, gouse 14, tat'be 14, gospode 18, 24, 28/29, maare 41. СТ 1406: W tesnoti 4, али и W najzde 16. МХ 1406: vl%a&þdþ%Q&kQ 1, али и zabave 29, 33, carine 29/30, 33. СЛа 1407: W vyrQ 7, vodQ 8, pohvali 14, mqzdi 15, potrybi 18, vl%a&þdþ%Q&kQ 29, vyri 31, W vl%a&þdþ%Q&kQ 33, drq/avi 34, protivou silQ 42, gori 48, 58, lav{r}i 49, lavri 58, W silQ 73, али и /e{t}ve 52. СЛб 1407: vyri 9, vodQ 10, pohvali 16, mqzdi 16, potrybi 20, vl%a&þdþ%Q&kQ 32, vyri 33, W vl%a&þdþ%Q&kQ 35, drq/avi 36, protivou silQ 45, gori 51, 59, lavri 51, 59, W silQ 73, али и /etve 54. СВ 1417: vodi 14, W sili 43, али и W carine 23, travnine 24, plate 25, voiske 34/35, 35. СЛ 1427: W roukQ 2/3, lavri 9, 16, али и W carine 17, 18. ЂД 1428: vl%a&þdþ%Q&ki 1, али и w„q wpkiny 4, M g(o)þsþpode 8, 27, 32, hMse 16, tadbe 16, M gospode 20, Mdave 46. ЂР 1428–1429: W vl%a&þdþ%Q&kQ 8, drx/avi 8, drq/avi 13, vyrQ 18, али и nevyre 23. ЂЕ 1429: vl%a&þdþ%Q&kQ 1, gorQ 8, W silQ 24, али и w„ carine 16/17. ЂР 1429–1430 (према издању): wtq roukQ 2, wtq vladikQ 7/8, drq/avQ 8, 12, vyrQ 19, slou/bQ 19, wtq silQ 33, али и nevyre 27. ЂР 1430: drq/avi 11, W silQ 29, али и W jV(an)þgþ(e)liste 30. 220 Владимир Поломац ■ ЂЛ 1429–1439: W vl%a&þdþ%Q&kQ 11, drx/avi 12, 19, laVri 20, lavri 24, 32, али и W c(a)rine 29. ЂД1 1445: vl%a&þdþ%Q&kQ 1, али и wb'kine 4, ou gospode 8, 24, 37, hMsy 15, tatby 15, wbkine 39. ЂЛ 1452: W vyri 9, pohvali 17, mqzþdþQ 17, potrybQ 21, silQ 26, vl%a&d%Q&kQ 30, 33, vyrQ 31, lavri 47, али и W carine 43. На основу целокупне изложене грађе могу се дати следећи комента- ри: (а) наставак -е употребљава се у манастирским даровницама прете- жно у диспозицијама, и то у оним одредбама у којима се манастири ос- лобађају феудалних обавеза, или, у оним одредбама у којима се набрајају манастирски поседи и њихове међе (посебно уп. ЈП 1395, ЈХ 1394–1402, ЈЛ 1398, ЈП 1400, СВ 1417); (б) за извођење поузданих закључака о стању појединачних повеља и писама најчешће недостаје више грађе; међу испи- тиваним повељама и писмима издавајају се: (бa) повеље упућене Дубро- внику (СД 1405, МД 1405, ЂД 1428, ЂД1 1445, ЂД2 1445), у којима – као што је и очекивано – доминира наставак -е, док се наставак -и налази само у именици Владика која је употребљена у српскословенском уводу, изузетно у СД 1405 и у имену Јефросина; (бб) неколико повеља са ве- ликим бројем српскословенских форми: најпре, повеље упућене Великој Лаври Св. Атанасија (СЛа 1407, СЛб 1407, ЂЛ 1429–1439, ЂЛ 1452), за- тим и ЂР 1429–1430 и ЂВ 1432. 1.7.3. Датив једнине. – Код именица *-ā основа преовлађује у овоме облику наставак -е (пореклом од -ě)129, док се наставак -и, аналошког по- рекла (према именицама *-јā основа), налази веома ретко. Тринаест повеља и писама познаје искључиво наставак -е: ЈП 1395: slavy 6, IMdy 50, ЈЛ 1394–1395: slavy 5, ЈЛ 1398: slavy 5, ЈП 1400: IMdy 11, СХ 1392–1402: slavy 5, СХ 1411: slavy 9, Ioude 48, ЂД 1424: wþpþkine 2, ЂР 1428– 1429: Joude 42, ЂВ 1432: zety 8, РК 1433: Joude 55, ЂД1 1445: louny 42, ЂД2 1445: louny 19, Х2 1454: selM nistre 8. Пет докумената познаје оба наставка: МХ 1406: vl%a&þdþ%Q&cy 3, J}de 43, али kq vl%a&þdþ%Q&ci 6, lavrJ 8, СЛа 1407: vl%a&þdþ%Q&cy 7, sily 10, drq/avy 44, али lavri 42, СЛб 1407: vl%a&þdþ(Q)cy 8, sily 11, drq/avy 47/48, али {la}vri 44/45, ЂЛ 1452: vl%a&þdþ%i&cy 8, sily 10, drq/avy 35, jrJne 61, maary 62, katakouzine 62, jlene 63, lavry 75, 80, али и lavri 59, ЛД 1457: potreþbþ(e) 7, wpkiny 2, али и wþpþkiþnþ(i) 1. Само наставак -и познаје ЂЛ 1429–1439: lavri 28. У највећем броју наведених примера наставак -е несумњиво је упо- требљен у духу српскословенског језика. На процес раздвајања косовско- ресавског и призренско-јужноморавског дијалекта (уп. Ивић 1994: 222, 2002: 9) упућују следећи примери: wþpþkine из ЂД 1424: 2, jrJne 61, maary 129 Овај је наставак једино морфолошко обележје датива у Струшком препису Душановог законика (уп. Грицкат 1975: 134) и Закону о рудницима деспота Стефана (уп. Јовић 1968/1069: 406). У по- вељама кнеза Лазара овај наставак преовлађује (уп. Поломац 2006: 141). 221 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 62, katakouzine 62, jlene 63 из ЂЛ 1452, selM nistre 8 из Х2 1454: 8, као и wpkiny 2 из ЛД 1457. Највећи број повеља и писама Српске деспотовине познаје искљу- чиво очекивани наставак -и код именица *-јā основа у овоме облику. Илустрације ради наводи се само мањи број ексцерпираних примера: ЈП 1395: arii 50, ЈП 1400: arJi 11, СХ 1392–1402: pryþdþstateþlþnJci 17, poþmþ%o&{nJci 17, итд, СЈ 1404–1405: zemli 4, СД 1405: zemli 3, 42, СТ 1406: b(ogorodi)ci 8, СЛа 1407: soudJi 7, nade/þdþi 42, 47, c(a)r(i)ci 43, 48, итд., СЛб 1407: soudJi 8, nade/þdþi 45, 50, c(a)r(i)ci 46, 50, итд., СХ 1406– 1407: vl%a&þdþ%Q&;%i&ci 28, b(ogorodi)ci 28, СХ 1411: brati 30, СВ 1417: b(ogorodi)ci 16, pomo{'nici 16, итд, ЂД 1424: brati 1, СЛ 1427: metohJi 29, ЂВ 1427–1428: nade/þdþi 24, c(a)r(i)ci 24, итд., ЂП 1427–1429: metohJi 12, ЂР 1430: d(ou)[i 10, РК 1433: arJi 55. У мањем броју повеља и писама налази се код ових именица и ана- лошки наставак -е у духу српског народног језика, присутан данас у вели- ком броју говора косовско-ресавског дијалекта (уп. Ивић 1994: 222, 2002: 9): Н 1396: g(o)þsþpogE 73; али и bratJi 9, 91, g(o)þsþp(o)gi 27, 29, 31, jVþgþ(e)nJi 36, 49, 71, 73, 82, jVgeni 27, итд., ЈЛ 1398: kneginy 9; али и jVþgþ(e)nJi 9, zemli 14, ЈХ 1394–1402: cernicy 34, ЂР 1428–1429: dytce 15, али и arJi 42, ЂЛ 1452: gospo/þdþe 61, 62, despotice 61, c(a)rJce 61, gospogE 63, despotice 63, palewlogJne 63, али и soudJ 8, zemli 85, Х1 1454: hoþtþ;e 3, 14, Х2 1454: selM momþMþ[e 8, ЛД 1457: bratiE 1споља. У примеру arJe из МХ 1406: 43 вероватно се ради о аналошком ути- цају облика J}de 43, који је са њим употребљен у синтагматском споју. Иначе у овој повељи у облику датива и b(ogorodi)ci 6. Примери jVgeni Н 1396: 27 и brati СХ 1411: 30, ЂД 1424: 1 коментари- сани су са фонетског аспекта у одељку III.1, т. 1.5.2. 1.7.4. Акузатив, вокатив и инструментал једнине. – Будући да се код именица оба типа у акузативу налази само очекивани наставак -у, нема потребе посебно наводити примере. Малобројни примери вокатива не показују много одступања у одно- су на очекивано стање. Именице *-ā- основа: d(y)vo СХ 1392–1402: 28, vl%a&þdþ%Q&ko ЈД 1397–1402: 50, ГП 1403–1408: 7, 10, vl(a)þdþ(i)ko ЂП 1419: 8, 13. Именице *-јā- основа: b(ogoro)þdþ(i)ce СХ 1392–1402: 28. Посебан коме- нтар заслужује пример soudJ ЈД 1397–1402: 58, у коме је вокатив једнак номинативу, што је забележено код именица овога типа још у стсл. спо- меницима (уп. Николић 1978: 128). Синкретизам овога типа забележен у примеру bratJa Н 1396: 113 представља иновацију130. У једанаест повеља и писама у инструменталу се налази искључиво наставак -ом у духу српског народног језика. Примери долазе код имени- ца обеју некадашњих основа: ЈП 1395: ba{inomq 20, Н 1396: g(o)þsþpogomq 118, jVþgþ(e)nJwþmþ%q& 118, СЈ 1404–1405: goþsþ(po)/þdþomq 13, maikom' 13, jVgEnJwmq 130 Ђ. Даничић (1874: 32–33) овакве примере бележи тек од XV века. 222 Владимир Поломац ■ 14, СД 1405: vyrwþmþ(q) 22, d(M)[wþmþ(q) 22, ГП 1403–1408: g(o)þsþ(po)gomq 9, maikomq 9, ЂД1 1445: vyrwþmþ(q) 20, d(M)[omq 20, Л1 1457: knigwþmþ(q)15, С1 1457: knigwþmþ(q) 15, Г 1457: rMkoþmþ%q& 4, Л2 1457: knigoþmþ(q) 22, С2 1457: knigoþmþ(q) 23. Међу наведеним примерима посебно се издваја пример goþsþ(po)/þdþomq СЈ 1404–1405: 13, у коме наставак -ом долази иза српско- словенске групе жд, што је добијено аналогијом према облику maikom' 13 из синтагматског споја. У шеснаест повеља и писама (тринаест манастирских даровница и три повеље властелину Радичу) налази се у овом облику једино српско- словенски наставак -оју (именице *-ā- основа), односно -еју (именице *-јā- основа): ЈЛ 1394–1395: bagrenice} 2/3, nade/þdþe} 4, zemlE} 6, ЈЛ 1398: bagrenice} 3, nade/þdþe} 4, J}do} 29, ЈХ 1394–1402: bagrynice} 3, nade/þdþj} 4, Ioudo} 27, arJj} 27, ЈД 1397–1402: por'fJro} 10, nade/þdþe} 27, СТ 1406: vyro} 1, 25, tegoto} 2, МХ 1406: zemlE} 35, СЛа 1407: vl%a&þdþ%Q&ko} 23, vyro} 67, СЛб 1407: vl%a&þdþ%Q&ko} 25, vyro} 67, СХ 1406–1407: nou/de} 11, 12, molbo} 32, zemlE{}} 33, savo} 41, СМ 1413: vyro} 9, zemlE} 34, СЛ 1414– 1415: vyro} 7, 20, СЛ 1417: vyro} 37, ЂР 1428–1429: vyro} 36, ЂЕ 1429: g(o)þsþ(po)/þdþe} 6, despotice} 6, jrino} 6, vyro} 27, ЂР 1429–1430: gospo/de} 7, despotice} 7, jrino} 7, ЂР 1430: vyro} 2. У десет докумената забележена су оба наставка, и -оју/-еју у духу српскословенског језика, и -ом у духу српског народног језика. Примери: СХ 1392–1402: bagrynIce} 3, zemlE} 30, али и kneginwþmþ(q) 7, miþlþ%i&cwþmþ(q) 7, g(o)þsþpogwþmþ%q& 13, maikoþmþ 13, knegJnwþmþ%q& 13/14, miþlþ(i)cwþmþ%q& 14. МД 1405: zemlE} 2, али и g(o)þsþp(o)gwmq 1x2, maikwþmþ(q) 1, maaromq 1, vyrwþmþ(q) 20, d(M)[omq 20. СХ 1411: zemlE} 40, али и krilEvwþmþ(q) 16 (топоним Криљева, в. одељак III.3, т. 2.3.6). ЂП 1419: g(ospo)/þdþe} 12, katakMzino} 12, jrino} 12, али и g(o)þsþpogwþmþ(q) 20, maikom 20. И 1402–1422: volE} 4, али и bratJwþmþ(q) 11/12. СЛ 1427: zemlE} 43, Ioudo} 50, али и carinomq 21, glavomq 26, voEvodomq 28, trapezomq 34, 36/37. ЂД 1428: vyro} 46/47, али и vyrwþmþ(q) 22, d(M)[wþmþ%q& 22. РК 1433: vl%a&þdþ%Q&ko} 5, али и dJakonJwþmþ%q& 44. ЂЛ 1429–1439: vyro} 2, g(o)þsþp(o)/þdþe} 10, despwtice} 10, katakouzJno} 10, erJno} 10, али и metohJwþmþ(q) 45. ЂЛ 1452: vl%a&þdþ%Q&ko} 25, vyro} 30, 82, despotice} 57, Jjrino} 57, katakMzino} 57/58, }do} 92, али и trapezoþmþ%q& 65, 73, trapezwþmþ(q) 70. Међу наведеним повељама и писмима, више примера са наставком -ом – као што је и очекивано – налази се у повељама упућеним Дубро- внику (МД 1405 и ЂД 1428) и у СХ 1392–1402, која представља препис или концепт. Српскословенске форме, опет очекивано, доминирају у пове- 223 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ љама упућеним Великој Лаври Св. Атанасија (ЂЛ 1429–1439 и ЂЛ 1452). Грађа осталих повеља и писама оскудна је за извођење одређе- нијих закључака. 1.7.5. Локатив једнине. – Новији наставак -и код именица *-ā- осно- ва забележен је само у двема повељама131 у именици лавра: СЛа 1407: na gory 4, 5, po vQsoty 12, vq gory 39, vq svobody 54, али и vq lavri 44, vq lavri 63, СЛб 1407: na gory 4, 6, po vQsoty 14, vq gory 41, vq svobody 56, али и vq lavri 47, lavri 63. Ови се облици (као и исти облици у дат. јд.) могу објаснити наслањањем на промену именица некадашњих -i- основа ж. р. У осталим повељама и писмима налази се у овоме облику једино -е (< -ѣ). Највећи број примера са овим наставком представља обележје српскословенског језика: МД 1392: na vyry 3, ЈЛ 1394–1395: vq lavry 10, ЈП 1395: vq gory 8, ЈЛ 1398: ou kletvy 12, na livady 18, СХ 1392–1402: vq gwry 16, ЈД 1397– 1402: po myry 19, СЈ 1404–1405: vq gory 12, СД 1405: pri jfrosiny 29/30, СХ 1406–1407: vq gory 4, 30, ГП 1403–1408: v{x} gory 11, vq gory 13, vq moucy 24, СХ 1411: vq gory 12, СЛ 1414–1415: vq gory 9, vq svoþbþ(o)dy 16/17, СВ 1417: vq gory 17, vx drq/avy 31, ou drq/avy 35, ЂП 1419: vq gwry 14, 17, vq mMcy 34, И 1402–1422: vq gory 5/6, ou trapezy 15/16; СЛ 1427: vq gory 10, vq lavry 13, ou svobody 23/24, vq godiny 36, ЂВ 1427–1428: vq gory 13, ЂП 1427–1429: po sily 14, ou drq/avy 18, ЂР 1428–1429: ou roucy 15, РК 1433: {po} sily 9/10, vq gory 10, ЂЛ 1452: na gory 4, po sily 7, po vQsoty 14, vq gory 37, vq lavre 39, vx lavry 49, po sily 80. Мањи број примера са овим наставком (најчешће топоними, ређе и апелативи), употребљен у духу српског народног језика, упућује на ко- совско-ресавски дијалекат (уп. само Ивић 1994: 222, 1999: 333, 2001б: 135)132: ЈП 1395: na moravy 33. ЈЛ 1398: na livady 18. ЈХ 1394–1402: na moravy 16, na strany 35, na rycy 35. СЈ 1404–1405: ou /oupy 16/17. СД 1405: pri maice 29/30. СМ 1413: vq mily[eve 23. ЂР 1428–1429: M gornoi moravy 29, M ma;ve 32. ЂР 1429–1430 (према издању): na rycy 15, na rasiny16, na moravy 23. 131 Овај се наставак – према Даничић 1874: 51 – јавља у споменицима XIV и XV века. Примери су углавном са територије средњовековне Босне. Примери са овим наставком нису забележени у сачуваним повељама и писмима кнеза Лазара из последње четвртине XIV века. Г. Сване (1958: 65) за другу половину XV века наводи пример ryci из повеље кнеза Лазара манастиру Горњаку на Млави (1380). Пример је несигуран, будући да је цитиран према Миклошичевом издању (Miklosich 1858: 194), које није приређено на основу оригинала, већ на основу ранијег издања Ј. Вујића. Подробније о издањима ове повеље уп. у Младеновић 2003: 30–31. 132 У Закону о рудницима деспота Стефана налазе се искључиво облици са овим наставком (уп. Јо- вић 1968/1969: 407). 224 Владимир Поломац ■ РВ 1432: na moravy 13. Л1 1457: ni na Ednoi pravde 14. С1 1457: ni na jdnoi pravdy 15. Л2 1457: na jdnþoþi praþvþde 22. С2 1457: na jdnoi pravdy 23. На исто дијалекатско исходиште упућују и примери са наставком -е аналошки проширеним и на именице некадашњих *-јā- основа133: ЈП 1395: ou dMbravnice 14 (о топониму в. одељак III.3, т. 2.3.6), али и ou toplici 12, ou glqbo;ici 15, ou bylici 17, M hol'go{i 22, M srebrqnici 32, M glqbo;ici 37, na toplici 38, vq nikei 50. ЂП 1410: na sitnice 2 (о топониму в. одељак III.3, т. 2.3.6). ГП 1403–1408: na dren{i}ce 13/14, M troupov{ice 15 (о топонимима в. одељак III.3, т. 2.3.6), али и na zemli 2, 3. ЂД 1428: na volE 26, али и po zemli 19, 23, pri g(o)þsþpogi 30, M zemli 37, vx zemli 38. РК 1430–1431: ou kamenice 23 (о топониму в. одељак III.3, т. 2.3.6). ЂЛ 1429–1439: w mytohJe monastJrskoi 24, али и vq s(ve)tyi gwry 21. ЂВ 1456: ou svowi mitropolJE 11/12. Поред поменутих топонима, са овим наставком, посебно је значајно, долазе и апелативи воља, метохија и митрополија. Уколико се у осталим повељама и писмима налазе примери овога облика код именица *-јā- основа, онда они долазе искључиво са очекиваним наставком -и (примере нема потребе посебно наводити). 1.7.6. Облици множине. – Старији наставак ном. мн. именица *-ā- основа сачуван је у духу српскословенског језика у примеру slougQ СЛа 1407: 23, СЛб 1407: 25, РК 1433: 6, ЂЛ 1452: 25134. У примерима praviny СЈ 1404–1405: 19, carine ЂД2 1445: 16 долази новији наставак -е. Имени- це *-јā- основа имају у овоме облику очекивани наставак -е (< -ę) (посеб- не примере нема потребе наводити). У дат. мн. забележени су само примери са старијим наставком -ам: (а) g(o)þsþpodaþmþq Н 1396: 76, sestramq Н 1396: 50, m(o)l(i)tvamq СЛа 1407: 44, СЛб 1407: 47, stranaþmþ(q) СХ 1392–1402: 6, stranamq СД 1405: 3, zaramq СХ 1406–1407: 10, [irwtamq СХ 1406–1407: 19, silaþmþ(q) ЂП 1419: 3, gospodamq СЛ 1427: 14/15, 32, (б) metwhJ]þmþ%q& СХ 1392–1402: 24, bratJamq РК 1433: 49. Именице обеју некадашњих промена у акуз. мн. долазе са очекива- ним наставком -е: (а) ЈЛ 1398: na nive 19, na nivy 19, СД 1405: prostagme 6, СЛ 1427: voiske 27, ЂД 1428: za Mdavy 45, ЂП 1427–1429: M rMke 22, M rouke 23, 133 Из последње деценије XIV века Даничић (1874: 52) наводи неколико примера из трију исправа дубровачке општине. За другу половину XIV века Сване (1958: 65) наводи примере из Душано- вог законика. Један пример је забележен у повељи монаха Доротеја манастиру Дренчи (1982): na rycy vitelnice 46. У Струшком препису Душановог законика нема оваквих примера (уп. Грицкат 1975: 134). У Закону о рудницима деспота Стефана – како је већ речено у претходној напомени – долазе искључиво облици са наставком -е. 134 У све четири повеље овај облик долази у истом контексту. 225 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ЂР 1429–1430: ou rouke 21/22, 22, РК 1433: rabote 18, potrybe 28, ЂД1 1445: za oudave 37, ЂД2 1445: za carine 16, Х2 1454: ikone 12, ЛД 1457: knige 13, (б) Н 1396: ou metohJE 51, metohiE 70, 85/86, metohJe 72, svy{e 91, za kEliE 99, ЈХ 1394–1402: za megE 29, megE 30, M megE 34, СД 1405: pryd soudJj 14, slanice 31x2, sMdJj 33, 34, МД 1405: pryþdþ%q& soudJj 12, kefalJj 27, za slanice 28, СХ 1411: kEliE 20, И 1402–1422: kEliE 14, ЂД 1428: sMdJj 14, kEfalJe 15, ЂП 1427–1429: Mn;e 18, 21, 24, РВ 1432: kElJe 8, РК 1433: kadilnice 27, kacJe 27, wde/þdþe 28, ЂД1 1445: pryþdþ%q& soudJe 13. Старији наставак -ами забележен је у инстр. мн. код именица обеју некадашњих основа. Илустрације ради наводи се само по један пример за сваку именицу: (а) pravinami Н 1396: 86, m(o)l(i)tvami ЈП 1400: 16, roukami СЛа 1407: 62, g(o)þsþp(o)dami СМ 1413: 33, rabotami СЛ 1427: 11, besydami СЛ 1427: 12, soudbami ЂЛ 1452: 34, итд.; (б) meg]mi ЂВ 1456: 5, 7, brati]mi ГП 1403–1408: 9, soudJami ЂД1 1445: 13, kipourJami СХ 1411: 21, vagEnari]mi СХ 1411: 22, m(i)l(o)þsþtQn]mi ЂР 1430: 3, dM[ami Х2 1454: 13. Очекивани наставак -ах потврђен је у лок. мн. малобројним приме- рима код именица обеју некадашњих основа: (а) vq m(o)l(i)tvahq ЈЛ 1394– 1395: 20, na [oumaþhþ(q) ЈЛ 1398: 17, vx bydahx СВ 1417: 16, M roukaþhþ%q& ЂЛ 1429–1439: 26, M roukahq ЂЛ 1429–1439: 40, ou þrþoukaþhþ%q& ЂЛ 1429–1439: 40, (б) vq nM/þdþahq ЈЛ 1394–1395: 21, vq nM/þdþahq СМ 1413: 16, ou moravicaþhþ%q& СМ 1413: 23, ou metohJahq СЛ 1427: 20, o nM/þdþahq ЂП 1427–1429: 12, w nou/þdþahq ЂЛ 1452: 39/40, O nou/þdþaþhþ%q& ЂЛ 1452: 49/50, ou kelJaþhþ%q& Н 1396: 66. 1.8. Именице *-ĭ- основа. – У једнинским облицима углавном се огле- да старије стање: номинатив и акузатив долазе са нултим наставком, ге- нитив, датив и локатив са наставком -и. Примере нема потребе посебно наводити. Само је у једном примеру забележен облик вокатива, и то са очекиваним наставком: prymoudrosti ЈД 1397–1402: 51. Поред великог броја примера за старији наставак -ију (<-i|) (на- води се мањи део грађе): zavisti} ЈП 1395: 48, m(i)l(o)þsþtJ} ЈП 1400: 16, bl(a)goþdþ%y&ti} ЈД 1397–1402: 29, radostJ} СЈ 1404–1405: 15, pomo{J} СТ 1406: 7, sqmr{q}tJ} СМ 1413: 19, mþMþdrostJ} ЂП 1419: 1, итд. – само у ЛД 1457 бележе се и примери са новијим наставком -ју: poþdþ%q& pe;aþtþ} 11/12, 14. Од множинских облика посебан коментар заслужују облици ген. мн. са српскословенским наставком -еј135: zapovydei ЈП 1395: 1, zapovydyi СХ 1411: 1. Иначе, у овом облику очекивано преовлађује наставак -и: soli ЈП 1395: 18, Н 1396: 119, dobrodyteli СЛа 1407: 35, СЛб 1407: 38, ЂП 1427– 1429: 8, ЂР 1428–1429: 10, РК 1433: 9, ЂЛ 1429–1439: 14, ve{Ji СЛа 1407: 6, СЛ 1427: 25, pameti СЛа 1407: 21/22, СЛб 1407: 24, ЂЛ 1452: 24, РК 1433: 4, ve{i СЛб 1407: 7, ЂЛ 1452: 7, mqtJi ЂВ 1432: 24, mxtJi РВ 1432: 15. У осталим множинским падежима долазе очекивани облици: (а) да- тив, српскословенски наставак -ем: dobrodytelEmq СХ 1406–1407: 10, 19/20, 135 Овај наставак, познат још у споменицима стсл. канона (уп. Николић 1978: 130), бележи у неко- лико примера и Даничић (1874: 87). 226 Владимир Поломац ■ (б) акузатив, наслеђени наставак -и: zapovydi ЈП 1395: 2, misli ЈЛ 1394– 1395: 1, kosti MХ 1406: 21/22, plxti ЂЛ 1429–1439: 5, dobrodyteli ЈД 1397– 1402: 19/20, итд., (в) инструментал, очекивани наставак -ми: dobrodytelmi ЈП 1395: 2, ЂР 1430: 2, dobrodytel'mi СХ 1411: 3/4, dobrwdytelmi ЂЛ 1429– 1439: 3, skrxbmi СТ 1406: 3, (г) локатив, српскословенски наставак -ех: sqmrqtehq СХ 1406–1407: 6, vq ratehq СМ 1413: 16, napasteþhþ%q& СВ 1417: 17. 1.9. Именице *-ū- основа. – Од малобројних именица које су у стсл. језику припадале овој групи, у повељама и писмима Српске деспотовине потврђени су само облици данашњих именица црква, љубав и крв. Међу забележеним облицима именице crqkQ посебно истицање заслу- жују: (а) ном. јд.: crkvi ЈЛ 1394–1395: 2, cr(q)kvi ЈЛ 1398: 3, СХ 1392– 1402: 3, ЂЛ 1452: 13, cr(q)kvQ ЈД 1397–1402: 5, ЈХ 1394–1402: 3, са ана- лошким проширењем из зависних падежа; (б) ном. јд. cr(q)kovq ЈП 1395: 22, 27, 28/29, 29, у коме се огледа продор акузативног облика; (в) акуз. јд. cr(q)kvM 4, 10, crqkvM 9 у ЂВ 1456, добијен аналогијом према именицама *-ā-/-јā- основа; уп. у истој повељи српскословенски облик cr(q)kvq 3, као и бројније српскословенске облике из других повеља: cr(q)kovq ЈП 1395: 32, 34, 35, Н 1396: 86, 117, za crqkwþvþ(q) СХ 1392–1402: 9/10, crqkoþvþ%q& СХ 1392–1402: 15, crqkovq ЂР 1429–1430: 15, 23, cr(q)kþoþvq ЂЛ 1452: 16; (г) инстр. и лок. јд. s cr(q)kvwmþqþ СХ 1392–1402: 17, M cr(qk)vy И 1402–1422: 15, такође имају аналошке наставке *-ā-/-јā- основа; (д) акуз. мн. cr(q)kvQ ЂР 1430: 9 у духу српскословенског, али и cr(q)kve ЂР 1428–1429: 31, у духу српског народног језика. На губљење двојине као посебне граматичке категорије указује упо- треба дат. мн. у следећем примеру: wboiþmþ(q) cr(q)kvaþmþ(q) hilaþnþdarM i ar'hagg(e)lM Х2 1454: 2/3. Малобројни примери именице l}bQ указују на чување старије декли- нације у духу српскословенског језика: (а) ген. јд.: l}b've ЈД 1397–1402: 20, l}bve ЂД 1428: 6/7, ЂД1 1445: 6, ЂД2 1445: 7; (б) акуз. јд.: l}bovq ЈЛ 1394–1395: 13, СЈ 1404–1405: 15, MХ 1406: 6, l}bovx СВ 1417: 21; (в) инстр. јд.: l}bovJ} ЈХ 1394–1402: 12/13, И 1402–1422: 4, РВ 1432: 7, ЂЛ 1452: 55. Посебан коментар захтевају једино двојаки облици лок. јд.: наслеђено M l}bve ЂД 1428: 49, новије ou l}bvi ЂД1 1445: 39, са наставком преузетим од именица *-ĭ- основа136. Очекивани облици долазе и у деклинацији именице krqvq: (а) ном. и акуз. јд.: krqvq СХ 1411: 48, СЈ 1404–1405: 34, ГП 1403–1408: 25; krqvq ЂР 1428–1429: 42, РК 1433: 55, (б) ген. јд: старији облик krxve ЈХ 1394–1402: 28, али и krqvi ЂР 1428–1429: 42, према именицама *-ĭ- основа; (в) дат. јд.: krqvi ЈП 1400: 28; (г) инстр. јд: krqvi} ЈЛ 1394–1395: 3, СХ 1392–1402: 3, ЈД 1397–1402: 24/25, krqvQ} ЈХ 1394–1402: 3, krqvJ} ЈЛ 1398: 3. 1.10. Именице ж. р. некадашњих консонантских основа. – Малобројни забележени облици именице мати не дају повода за значајније опсерва- ције. У ном. јд. бележе се облици мати и Богомати, док се облик Богомата 136 Облик са -и забележен је још у стсл. споменицима (Николић 1978: 132). 227 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ из ЂР 1429–1430: 33 мора узети са резервом, будући да је забележен само према издању Љ. Стојановића. У ген. јд. долазе старији облици, док се само у једном примеру бележи и облик b(o)gom(a)t(e)ri СЈ 1404–1405: 11, са аналошким наставком према именицама *-ā-/*-јā- основа. У осталим падежима долазе само очекивани облици: materi ЈП 1395: 7, bogomateri ЈП 1395: 10, m(a)terJ СХ 1392–1402: 15, 27, b(o)gom(a)teri ЂЛ 1452: 18, Х2 1454: b(o)gomateri 1 (дат. јд.), m(a)t(e)rq ЈП 1395: 35 (акуз. јд.), m(a)terJþ}þ СХ 1392– 1402: 6 (инстр. јд.). Облици именице dq{i забележени су само у Н 1396. Примери са српсл. фонетизмом не показују одступања од стсл. обрасца промене: dq{i 44 (ном. јд.), W dq{erq 38 (ген. мн.), dq{eri 54 (ном. мн.), dq{eremq 71/72 (дат. мн.)137, za nEine dq{erJ 43 (акуз. мн.). Пример peþtþ%q& hkEri 46 (ген. мн.) из истог документа и фонетски и морфолошки припада српском народном језику: наставак -и долази ана- логијом према именицама *-ĭ- основа. 1.11. Ген. мн. именица *-ŏ-/*-jŏ-, *-ā- /*-jā и консонантских основа. – Непосредне потврде наставка -а у ген. мн. забележене су само у С1 1457: M po;tenniþhþ(q) na[iþhþ(q) pri]tel] 3, M vlastela dMbrovqþ;þkiÐhq 3. Наведени при- мери представљају најстарије потврде овога наставка у повељама и пи- смима из источних штокавских крајева138. На основу ових примера прет- постављамо да се наставак -а крије иза полугласничког знака и у сле- дећим примерима из ове повеље: vlastelqÐ 5, vlastelq 9, 13 и litrq 6x2, 14. Будући да се у овом раду прихвата становиште А. Младеновића о полугласничком пореклу овога наставка (уп. Младеновић 1992), може се претпоставити да се наставак -а налази и у оним повељама и писмима у којима је потврђена (МД 1405, ЂВ 1456, Л2 1457, С2 1457 и ЛД 1457) или претпостављена (Г 1457, Л1 1457 и ЛР 1457) промена /ə/ > /a/. На овакво стање може указивати и начин обележавања наставка, или (а) помоћу удво- јеног танког јера: gospodqq МД 1405: 6, srqb'lqq МД 1405: 10, doubrov;anqq МД 1405: 11, или (б) помоћу танког јера са двоструком варијом: srqbqlq МД 1405: 8, doubrov';anq МД 1405: 10, svydokq МД 1405: 10, sasq МД 1405: 11, m(y)þsþ(e)cq МД 1405: 39, M prJ]telxÐ С2 1457: 3, vlastelqÐ ЛД 1457: 2x2. Ипак, већина примера ген. мн. у овим повељама и писмима не даје повода за шире опсервације будући да се наставак мора реконструисати пошто се реч завршава надредним словом и титлом: ЂВ 1456: seþlþ(q) 6, 7, Л1 1457: prJateþlþ(q) 3, M vlasteþlþ(q) 3, 5, wþdþ%q& vlasteþlþ(q) 9, 12, Г 1457: wþdþq vlasteþlþ(q) 1, Mnqþ;þ(q) 1, ЛР 1457: W sqrodnþkþ%q& 13, Л2 1457: M prJateþlþ(q) i vlasteþlþ(q) 3/4, tisMþkþ(q) 12, vlasteþlþ(q) 21, С2 1457: vlasteþlþ(q) 21, ЛД 1457: wþdþ%q& tMrqþkþ(q) 19. У осталим малобројним примерима наставак ген. мн. обележава се танким јером: ЂВ 1456: rabotq 15/16, Л1 1457: litrq 6, liþtþrq 6, Г 1457: liþtþrq 1, litrx 3, ЛР 1457: wþdþ%q& hr(i)þsþtJanq 13, Л2 1457: liþtþrq 6, 7, litrq 10/11, dMkatq 11, С2 1457: litrx 6x2, 11. 137 Наставак -ем у дат. мн. бележи се и у стсл. споменицима (Николић 1978: 132). 138 Наставак -а није забележен у повељама и писмима кнеза Лазара (Поломац 2006: 144–145). 228 Владимир Поломац ■ У великом броју повеља и писама (укупно двадесет девет) дола- зе примери са изговорним полугласником као наставком ген. мн. ових именица. Примери могу представљати обележје српског народног, али и српскословенског језика, и најчешће су посебно обележени танким је- ром (ређе и дебелим) изнад којега је написан надредни акценатски знак, најчешће двострука варија (кендема), а ређе и обична. Комплетан спи- сак примера: ЈП 1395: zem'lq 55, ЈЛ 1394–1395: kMkq 16, Н 1396: W(q)cq 14, koukq 83, selq 87, ЈЛ 1398: starqcq 13, ЈП 1400: zem'lq 16, СХ 1392–1402: rebqrq 4, selq 20, kralq 20, htitorq 34, ЈХ 1394–1402: inokq 19, ЈД 1397–1402: dylq 11, rebrq 24, jzikq 41, vykq 46, silq 47, СЈ 1404–1405: sqrodnikq 27, СД 1405: svydokq 12, g(o)þsþpodq 43, СТ 1406: vinq 20, СЛа 1407: potrybq 6, d(ou)hobnikq 63, sqrwdnikq 71, ap(o)þsþt(o)lq 74, W%q&cq 75, СЛб 1407: potrybq 7, rabotq 55, selq 57, d(ou)hovnikq 63, starqcq 63/64, sqrwþdþnikq 70, W%q&cq 74, ГП 1403–1408: litrq 15, СХ 1411: selq 17, 18, kalMgErq 24, rabotq 34, koukq 35, СМ 1413: gospodq 11, 21, htJtorq 12, {se}lq 23, sqrwdnikq 31; СВ 1417: ;}þdþ%e&sx 13, ap(o)þsþ(to)lx 44, ЂП 1419: pobiricq 24, g(o)þsþp(o)dq 24, И 1402–1422: litqrq 13, ЂВ 1427–1428: gospodq 26, ЂД 1428: vlastelq 4, dMbrov;anq 12, sasq 13, ЂП 1427–1429: sxroþdþnikq 27, ЂР 1428–1429: c(a)rq 40, gospodq 40, ЂЕ 1429: ap(o)þsþ(to)lq 25, ЂР 1430: selq 13, 15, РК 1430–1431: selq 20, 22, РК 1433: selq 37, ЂД1 1445: dMbrov;anq 11, srqblq 11, ЂЛ 1452: potrybq 8. Овим примерима треба додати и облике именице син: s(Q)novq Н 1396: 95, s(Q)nwvq СЛа 1407: 3, СЛб 1407: 4, о којима је говорено у овом одељ- ку, т. 1.2. Само у једном примеру налази се удвојено танко јер у функцији обе- лежавања изговорног полугласника у наставку ген. мн.: gospodqq ГП 1403– 1408: 17. У знатно већем броју примера танко или дебело јер у овоме облику долазе без надредних акценатских знакова, што може указивати на (а) на- ставак -ø у духу српскословенског језика, или на (б) несистематску упо- требу надредних акценатских знакова у појединачним повељама и пис- мима139. Наводи се комплетан списак ових примера140: ЈП 1395: krM[qcq 18, vlastelq 26, selq 28, 31, 32, 33, rabotq 42, sqroþdþnikq 47/48, ap(o)þsþ(to)lq 50, W%q&cq 50. ЈЛ 1394–1395: Ezikq 2, rebqrq 3, W%q&cq 10, rabotq 18, wtqcq 28. Н 1396: W(q)cq 6, m(y)þsþ(e)cq 8, popovq 11, 89, adrqfatq 26, 29, 31, 42x2, 43, 52, 78, dq{erq 38, litrq 45, 57, 61, 79. ЈЛ 1398: jzikq 2, rebrq 3, znoicq 15 (топоним, в. одељак III.3, 2.3.6), Wqcq 28. ЈП 1400: sqrodnikq 7, ap(o)þsþ(to)lq 10, W%q&cq 11, gryhovq 22. 139 У бројним примерима није увек могуће јасно одредити која је могућност у питању. 140 Из разматрања су изузети примери са финалним надредним словом. 229 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ СХ 1392–1402: starqcq 13. ЈХ 1394–1402: jzQkq 3, rebrq 4, inokq 12, m(o)l(i)tvq 19, syli{x 43. СД 1405: srqblq 10, 12, doubrov;anq 12, 13, sasq 13, m(y)þsþ(e)cq 40. СТ 1406: despotq 2, ezikq 2, vlastelq 15, globarq 16, vinq 23. МХ 1406: ap(o)þsþ(to)lq 41, W%q&cq 41. СЛа 1407: rabotq 53, selq 55, starqcq 63/64. СХ 1406–1407: gospodq 2, W%q&cq 2, 29, 30, prydydq 2, htitwrq 2, litrq 28, gryhq 34. ЂП 1410: rabwtq 4. СХ 1411: adrqfatq 20, 23, 26, W%q&cq 29, dvorwvq 35, ponosq 35, sqrwd'nikq 41, hr(i)þsþtJanq 41, W%q&cq 46, troudovq 54. СМ 1413: vratx 17, Mnq;q 26, rabotq 26/27. СВ 1417: ap(o)þsþ(to)lq 25, litqrx 30, sxroþdþnikx 40, W%q&cx 44. ЂП 1419: selq 22, rabwtq 24. И 1402–1422: W(q)cq 5. СЛ 1427: gryhq 38, sqrodnikq 43, litrq 17x2, 19, rabotq 24/25. ЂВ 1427–1428: gospodq 9, litqrq 16, litrq 22, ap(o)þsþ(to)lq 29, w(tq)cq 30. ЂД 1428: srqþbþ(q)lq 11, 12, m(y)þsþ(e)cq 43, g(o)þsþpodq 52. ЂП 1427–1429: roukq 13, gryhq 13, koporikq 19, o(tq)cq 32. ЂР 1428–1429: gospwdq 10, sqrodnikq 21, 38. ЂЕ 1429: litrq 17, w(tq)cq 26. ЂР 1430: bl(a)gq 4, 7, sxrwþdþnikq 24, ap(o)þsþ(to)lq 31, W%q&cq 32. РК 1430–1431: selq 19, dylovq 23, litrq 13, 21. ЂВ 1432: selq 18, sqrodnikq 29/30. РВ 1432: s(Q)novq 3, dMkatq 11, wþtþ%q& selx 12. РК 1433: ;lovykq 17, liþtþrq 34, ;l(ovy)kq 37, dohodqkq 37. ЂЛ 1429–1439: bl(a)gq 4, 7, litrq 30, 36. ЂД1 1445: vlastelq 4, 39, svydokq 11, sasq 12, dMbrov;anq 12, m(y)þsþ(e)cq 35, sqrodnikq 40, gospodq 41. ЂД2 1445: vlastelq 2. ЂЛ 1452: W%q&cq 39, litrq 43, 75, s(ve){ennikq 49, starqcq 49, inokq 49, ;edq 85, sxrodqnikq 85. Х2 1454: izq /elq;i{q 23 (топоним, в. одељак III.3, т. 2.3.6). У вези са овим примерима посебно треба указати на доследно при- суство инфикса -ов у ген. мн. лексема поп, дввор, труд и дел, недоследно у лексеми грех. У неколико примера именица с. р. на -ије забележен је наставак -и (обележава се различито: помоћу i, J и Ji), добијен сажимањем старијег наставка -ији. Примери: ЈЛ 1394–1395: poveleni 4, ЈЛ 1398: poveleni 4, СХ 1392–1402: pwvylynJ 4, ЈХ 1392–1402: povelynJi 4, sqgry{enJi 20, СЛа 1407: wsnovanJi 15, 25, СЛб 1407: wsnovanJi 17, 27, СМ 1413: bl(a)godytel's{t}vJi 20, danJi 28, СЛ 1427: sqgry[enJi 44, ЂЛ 1452: wsnovanJi 17/18. Исти наставак долази и код именица литургија, метохија и судија: lVþtþ%M&rgJi Н 1396: 12x2, litourgJi СХ 1411: 30, 31x2, l%i&þtþourgJi СЛ 1427: 35, 230 Владимир Поломац ■ l(i)þtþourgJi ЂЛ 1452: 65, 70, 73, metohJi Н 1396: 39, 51, soudJi СД 1405: 10, 13, ЂД1 1445: 10x2, 12, soudii МД 1405: 8, 11, sMdi ЂД 1428: 11, 13. Двоструко се може објаснити наставак -и у примерима: МХ 1406: oungJi 19, wngJi 24, СЛ 1427: oungJi 24. Уколико се претпостави номинатив wnga или Mnga (уп. Ркс II: 219) онда је наставак аналошког порекла (према именицама ж. р. *-jŏ- основа, уп. Даничић 1874: 84–85). Ако се пође од облика wngi] или Mngi] (Ркс III: 371–372) онда је наставак етимолошки. Наставак -и потврђен је и у позајмљеници aspra: aþsþpri Л1 1457: 4, aspriÐ Л1 1457: 11, С1 1457: 11, aspri С1 1457: 4, Л2 1457: 5, 18, С2 1457: 4, 19. Српскословенски наставак -еј, аналошки преузет од именица м. р. некадашњих *-ĭ- основа (уп. овде т. 1.3), забележен је само у двема име- ницама: c(a)rei СЛа 1407: 35, СЛб 1407: 37, mou/ei РК 1433: 9141. 1.12. Трагови двојине у деклинацији именица. – Двојински облици у конструкцијама са бројевима два и оба углавном су добро очувани: (a) примери ном./акуз. дв. м. р.: dva ;l(o)v(y)ka ЈП 1395: 18, dva ;l(ovy)ka ЈП 1395: 20, 21, na dva cera ЈХ 1394–1402: 34, dva gMgl] СМ 1413: 24 (топоним, уп. одељак III.3, т. 2.3.6), dva svy{nika СЛ 1427: 16, wba [монастира] РК 1430–1431: 26; (б) примери ном./акуз. дв. ж. р.: dvy keli Н 1396: 64, dvy lepty ЈХ 1394–1402: 23, dvy godiny СМ 1413: 26, dvy cety СВ 1417: 15/16, dve lepty РК 1433: 13, po dve litre РК 1433: 34, dvy lypte ЂЛ 1452: 9; (в) при- мери ном./акуз. дв. с. р.: dvy adrqfaty Н 1396: 66, СХ 1411: 24, И 1402– 1422: 13, wby adrqfaty И 1402–1422: 16, dvy adrqfate И 1402–1422: 17, dve seli{i ЂР 1428–1429: 28. На губљење двојине као семантичке категорије упућују (а) пример ген. дв. dvy} brati СХ 1411: 25, морфолошки измењен у односу на стсл. стање dxvo} brat(r)i} (уп. Младеновић 2007: 194), и (б) пример wboiþmþ(q) cr(q)kvaþmþ(q) hilaþnþdarM i ar'hagg(e)lM Х2 1454: 2/3, у коме је уместо дат. дв. употребљен облик дат. мн. У облицима dvyma ili trema 39 и wbyma 58 из Н 1396 огледа се ста- ри облик дат. дв. ж. р. бројева два и оба142. Двојински облик пренесен је аналогијом и на број tri, што је свакако и у вези са чињеницом да се оба броја јављају у синтагматском споју. У вези са наведеним примером тре- ба померити хронологију јављања овога облика у нашим споменицима у последњу деценију XIV века143. Изван конструкције са бројем dva облици двојине потврђени су само у двама примерима: (a) azq jVþgþeni] monahi0 i sq bl(a)governima sinoma moi{m}a gospostvM}{{i}ma vq zemli ЈЛ 1398: 5/6; (б) vqzrev'[i na n(e)bo sr%q&þdþ%q&;nima ;ima ЈД 1397–1402: 44/45. 141 Примере са овим наставком бележи Даничић (1874: 74) од XIV века. За споменике друге полови- не XIV века уп. Svane 1958: 72. 142 У овим бројним конструкцијама именица није експлицирана, али се из ширег контекста види да је у питању именица dq{i. 143 Ђ. Даничић (1874: 239) облик бележи у покладници деспота Ђурђа из 1441. године (запис Никше Звијездића). Облик није забележен у Svane 1958. 231 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ У вези са првим примером треба навести и сличне конструкције у којима се употребљава множина: (а) ЈП 1395: sq b(o)godarovannQmi ;edi moimi0 bl(a)go;(q)þsþtivQmq knezomq stefanomq, i bratom' mM vlqkomq 6/7; (б) ЈП 1400: sq b(o)godarovan'nQmi ;edQ EE g(o)þsþ(podi)nomq bl(a)govyrnQiþmþ(q) knezoþmþq stefanomq i sq bratoþmþ%q& jgo vlqkomq 19/20; (в) ЈХ 1394–1402: i sq b(o)godarovannimi s(Q)novi moimi0 g(o)þsþ(podi)nomq knezoþmþ(q) styfanoþmþ(q) i g(o)þsþ(podi)nomq vlkomx 6/7; (г) СЛ 1414–1415: i sq ;(q)þsþtnQmi starci. vq s(ve){ennoinokwþhþ%q& kVþrþ(q) grigorJemq. i kVþrþ(q) andonJemq 10/11; – док у вези са другим примером треба напоменути да се у осталим повељама и писмима Српске деспотовине не налазе други примери именица у којима би се очекивали облици двојине. 1.13. Из проблематике рода именица. – Посебан коментар у вези са категоријом рода захтева неколико именица: (а) именица nravq има облик дат. јд. према промени именица м. р. некадашњих -ŏ- основа: nravou СЛа 1407: 28, СЛб 1407: 31, што одговара стсл. стању, а што је забележено и у другим српским средњовековним споменицима (уп. Rja VII: 556)144; (б) према грч. κρυσόβουλλον у повељама и писмима Српске деспотовине до- лазе само облици мушког рода (потврде в. у одељку II.1, т. 2.3.3)145; (в) именица pe;atq долази у облицима женског рода: pe;aþtþ%q& Л1 1457: 15, Л2 1457: 23, С2 1457: 23, pe;atq С1 1457: 16 (акуз. јд.), pe;aþtþ} ЛД 1457: 12, 14 (инстр. јд.), што се разликује од савременог српског језика; (г) колебање у роду забележено је и у топониму Ливоч/Ливоча (в. одељак III.3, т. 2.3.6). 1.14. Непроменљиве именице. – У повељама и писмима Српске деспо- товине искључиво се налази облик Ису Христ, у коме је први део син- тагме непроменљив, а други има регуларне облике: J=u h=a СХ 1406–1407: 1, 35, СЈ 1404–1405: 8, ЂЕ 1429: 1, I¶u h¶a ЈД 1397–1402: 48146. Непромен- љивост грецизама кир, кира и ћера, посведочена бројним потврдама (в. одељак III.3, т. 1.7.1), позната је и другим српским средњовековним спо- меницима (уп. само материјал из Vasmer 1944: 87, Rja II: 138). Пример vqspomenou[e mene kneginy kVra jVþgþ(e)nJi monahi ЈЛ 1398: 9 може упућивати на непроменљивост именице монахи. С обзиром на то да је у истој повељи у потпису забележен и ном. монахија, овај се облик може тумачити и као регуларни датив у коме је извршено сажимање у настав- ку -ији. 144 У савременом српском језику именица нарав женског је рода (РКС 2007: 787). 145 Облици хрисовуља или хрисовоља потврђени су и у другим средњовековним споменицима (уп. Ркс III: 430–431). 146 У споменицима друге половине XIV века налазе се и примери променљивости оба члана син- тагме (уп. Svane 1958: 84). 232 Владимир Поломац ■ 2. Заменице 2.1. Именичке заменице 2.1.1. Личне заменице 1. и 2. лица и заменица себе, се. – Инвентар облика посведочен у повељама и писмима Српске деспотовине приказан је у табели бр. 12147. Таб. бр. 12: Облици личних заменица 1. и 2. лица и заменице себе, се Једнина Множина Двојина Н аз, ја ти / ми / / Г мене тебе себе нас вас нају Д мне, мене, ми тебе, ти себе, си нам, ни вам, ви, вами / А мене, ме те (се) нас, ни ви / И мноју тобоју собом нами вами / Л мне тебе себе нас / / Облици ном. јд. 1. л. најчешће долазе у уводним деловима повеља и писама у формули интитулације, те је стога очекивана изразита бројчана доминација српскословенске форме. Примери: azq ЈП 1395: 4, 6, ЈЛ 1394–1395: 5, ЈЛ 1398: 5, ЈП 1400: 15, СХ 1392– 1402: 5, 22, ЈХ 1394–1402: 6, ЈД 1397–1402: 26, 32, СЈ 1404–1405 4, СТ 1406: 1, 3, 6, СЛа 1407: 32, СЛб 1407: 34, СХ 1406–1407: 4, СХ 1406–1407: 11, 17, ГП 1403–1408: 9, СХ 1411: 7, 10, СМ 1413: 9, СЛ 1414–1415: 6, СВ 1417: 7, СВ 1417: 13, ЂП 1419: 11, СЛ 1427: 7 ЂВ 1427–1428: 7, ЂВ 1427–1428: 26 ЂД 1428: 3, 52, ЂП 1427–1429: 5, 28, ЂР 1428–1429: 7, 40, ЂЕ 1429: 4, ЂР 1429–1430: 6, ЂР 1429–1430: 30, ЂР 1430: 7, ЂВ 1432: 6, РВ 1432: 1, ЂЛ 1429–1439: 8, ЂЛ 1452: 32, azx СД 1405: 3, ЂД1 1445: 41, az ЈД 1397–1402: 55, ЂЛ 1452: 40. Облик ја у духу српског народног језика присутан је у трима доку- ментима издатим Дубровнику, као и у повељама и писмима Стефана и Лазара Бранковића: ] МД 1392 4, МД 1405 1, 22, 32, 34x4, С1 1457: 8, Г 1457: 1, 4, ø С2 1457: 1, ]a ЛД 1457: 20, што је разумљиво с обзиром на њихов световни карактер. Изненађује употреба овога облика у неколико манастирских даровница: ] ЈЛ 1398: 24, МХ 1406: 3, ЂЛ 1452: 52, ]a ЂП 1419: 19, ]a РК 1430–1431: 2, 12, РК 1433: 27, 33. Удвајање вокала и пи- сање двоструке варије у овом облику несумњиво упућује на наглашени квантитет (в. одељак II.2, т. 3.4 и 3.5). У ген. јд. потврђени су само акцентовани облици: mene СЛа 1407: 35, СЛб 1407: 37, СЛ 1427: 49, ЂВ 1427–1428: 9, 26, ЂД 1428: 52, ЂП 1427– 1429: 7, 28, ЂР 1428–1429: 9, ЂР 1428–1429: 40, ЂР 1429–1430: 9, 28, 30, ЂВ 1432: 10, РК 1433: 41, ЂЛ 1429–1439: 14, ЂД1 1445: 41, ЂЛ 1452: 40, 147 Цртом је обележено одсуство потврда за одређени облик. Облик се наведен је у загради будући да се ова енклитика схвата као саставни део повратних глагола. 233 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ meþnþ(e) ЂЛ 1452: 90, tebe ЈХ 1394–1402: 24, ГП 1403–1408: 6, ЂП 1419: 7, sebe РК 1433: 24, Х2 1454: 4, seby С1 1457: 10, seþbþ(e) Л1 1457: 10. У дат. јд. нема сигурних примера нових аналошких облика мени, теби, себи. У примеру seb{i} из РК 1433: 53 наставак је реконструисан према издању Љ. Стојановића (1890: 36), пошто је на снимку ово место нечитко. Заменица 1. лица познаје у овом облику mny ЈЛ 1398: 23, СХ 1392–1402: 7, СХ 1406–1407: 5, 17, 21, СВ 1417: 9, И 1402–1422: 8, али и meny СЛ 1427: 38, 40, РК 1433: 39, С2 1457: 8 и mene ЈЛ 1398: 9, ЂЛ 1452: 61, који са одговарајућим облицима заменице 2. лица и повратне замени- це: teby ЈД 1397–1402: 53, ГП 1403–1408: 3, 6, 10, ЂП 1419: 3, 6, 7, seby ЈП 1400: 22, СХ 1392–1402: 26, ЂР 1429–1430: 24, sebe ЂР 1430: 5, ЂЛ 1429– 1439: 5, несумњиво представљају особеност југоисточног српског дија- лекта прве половине XV века, из кога су се развили савремени косовско- ресавски и призренско-јужноморавски говори148. Новији однос акцентованог и енклитичког облика акуз. јд. потврђен је код заменице 1. лица: mene ЈЛ 1398: 11, ЈД 1397–1402: 8, СТ 1406: 5, ЂЛ 1452: 52; me ЈП 1395: 2, ЈЛ 1398: 8, ЈД 1397–1402: 57, СЈ 1404–1405: 4, СД 1405: 2, МХ 1406: 15, СХ 1406–1407: 8, СХ 1411: 3, СВ 1417: 7, ЂД 1428: 2, ЂР 1428–1429: 6, ЂЕ 1429: 3, РК 1433: 36, ЂД1 1445: 2, ЂЛ 1452: 34. У једноме примеру из ЂЛ 1452 забележен је и старији акцентовани облик: i slave{e e me proslavl} 13. Заменица 2. лица потврђена је само енклитичким обликом: te ЈД 1397–1402 1, 7. Енклитика se саставни је део глагола. У инстр. јд. заменице 1. и 2. лица потврђене су само српскословенске форме: mno} СТ 1406: 2, СХ 1411: 44, СМ 1413: 1, СЛ 1414–1415: 1, СЛ 1427: 1, ЂВ 1427–1428: 1, ЂП 1427–1429: 1, ЂР 1428–1429: 39, 41, ЂР 1429–1430: 1, ЂВ 1432: 1, tobo} ЈЛ 1394–1395: 2, ЈЛ 1398: 2, twþbþ(w)} СХ 1392–1402: 2. Облик у духу српског народног језика долази у инстр. јд. рефлексивне заменице, што је и разумљиво с обзиром на то да примери потичу само из повеља упућених Дубровнику: soboþmþ(q) СД 1405: 32, sobomq МД 1405: 29, ЂД1 1445: 29, sobwþmþ%q& ЂД 1428: 34. Само старија форма потврђена је у лок. јд. заменице 1. лица: mny СД 1405: 41, СХ 1411: 40, СМ 1413: 30, И 1402–1422: 3, СЛ 1427: 42, ЂП 1427–1429: 27, ЂР 1430: 23, ЛР 1457: 13. Синкретизам датива и локатива огледа се и код заменице 2. лица, као и код рефлексивне заменице: teby ЈД 1397–1402: 8, w seby РК 1433: 20. Од множинских облика посебан коментар захтевају најпре облици датива, инструментала и локатива. У овим падежима великим бројем примера забележени су старији облици: (а) дат. мн.: namq ЈЛ 1394–1395: 8, 9, СЈ 1404–1405: 16, МД 1405: 2, СЛа 1407: 62, СЛб 1407: 62, СХ 1406–1407: 14, 15, ГП 1403– 1408: 11, ЂП 1419: 15, ЂЕ 1429: 9, ЂВ 1432: 5, ЂД1 1445: 5, СМ 1413: 8, СЛ 1414–1415: 6, СЛ 1427: 6, РК 1430–1431: 2, РВ 1432: 148 Ови облици представљају заједничку особеност савремених косовско-ресавских и призренско- јужноморавских говора (уп. Ивић 2009: 167). 234 Владимир Поломац ■ 14, Л1 1457: 7, С1 1457: 7, naþmþ%q& СХ 1392–1402: 29, ЂД 1428: 5, naþmþ(q) ЈХ 1394–1402: 12, 19, МД 1405: 3, 4, СВ 1417: 19, 22, ЂП 1427–1429: 5, ЂР 1428–1429: 18, С2 1457: 7, 8, namx ЂВ 1427– 1428: 6, nam ЂР 1429–1430: 5, ЂЛ 1452: 81, naþmþ ЂР 1429–1430: 20, vamq МХ 1406: 12, vaþmþ(q) ЂД 1424: 4. (б) инстр. мн.: nami ЈП 1395: 23, 41, 46, Н 1396: 114, ЈП 1400: 6, ЈХ 1394–1402: 25, СХ 1406–1407: 35, ЂП 1410: 14, СМ 1413: 30, СЛ 1427: 44, ЂЕ 1429: 23, РК 1430–1431: 4, Х1 1454: 9/10, namQ И 1402–1422: 33, vami Н 1396: 72, ЈД 1397–1402: 26. (в) po naþsþq ЈП 1395: 47, po naþsþ(q) ЈП 1400: 7, Н 1396: 113, СХ 1392– 1402: 29, СЈ 1404–1405: 26, МХ 1406: 34, СХ 1406–1407: 33, ЂД 1428: 50, ЂЕ 1429: 19, ЂД1 1445: 40, ЂЛ 1452: 71, na naþsþ(q) СЈ 1404–1405: 34, СХ 1411: 48, РК 1433: 55, na nasq ГП 1403–1408: 25. Посебно истицање заслужује пример употребе облика инструмен- тала уместо очекиваног облика датива множине у ЛД 1457: vsaki E biþlþ(q) mirqþnþ(q) i poko]þnþ(q) vami 10/11. Наведени пример добро илуструје поче- так преструктурирања множинских падежа услед губљења двојине као посебне граматичке категорије. Дативске енклитике ни и ви могу представљати одлику српскосло- венског, али и српског народног језика. Примери: ni ЈП 1395 43, 46, ЈП 1400: 2, 5, ЈХ 1394–1402: 10, 15x2, 20, 29, 39x3, МД 1405: 1, 28, 37, МХ 1406: 1, 2, 28, ЂЕ 1429: 7, 11, 15, 19, 27, ЂР 1429–1430: 7, 10, 13x2, 17, 18x2, 20x2, 22, 25, 27, 28, 32, ЂД1 1445: 7x3, 18, 19, 21, 22x3, 25, 26x2, 27, 28x2, 32x2, 33, 35, 36x2, 37, 38, 39x2, ЂД2 1445: 12, ЂЛ 1452: 60x2, 64, 67, 71, 74, 76, 79, 83, ЂВ 1456: 2, 4, 8, 9, 10, 15, 16, РВ 1432: 8, Х1 1457: 4, 12x2, Х2 1454: 24, ЛР 1457: 7, Л2 1457: 19, С2 1457: 20, ЛД 1457: 5, 6x2, 13, nJ ЛД 1457: 7, nQ Н 1396: 61, 62, 84, vi Н 1396: 67, ЂД 1424: 4x2, ЛД 1457: 8, 12x2, 15, 16, 20x2, vQ Н 1396: 72, vJ ЛД 1457: 9. Старије акузативне енклитике забележене су у изолованим примерима: ni СХ 1392–1402: 29, vQ Н 1396: 113, vi ЛД 1457: 21. Са становишта судбине двојине посебно је интересантна употре- ба облика личних заменица у следећем примеру из МД 1405: ] rabq h(ri)þsþ(t)ou b(og)ou þmoþEmou g(o)þsþ(podi)nq grqgMrx. i g(o)þsþ(podi)nq g}rqgq i sq g(o)þsþp(o)gwmq i maikwþmþ(q) ni g(o)þsþp(o)gwmq maaromq0 i sq pryvqzl}blEnnimq na} bratomq lazaromq. 1/2. У истом синтаксичком контексту употребљава се у једном случају (уз именицу мајка) енклитички облик дат. мн. ни, а у другом (уз именицу братом) облик ген. дв. нају, оба облика у посе- сивном значењу. Одсуство двојинског облика у првом примеру сведочи о губљењу двојине као посебне граматичке категорије у овом периоду. 2.1.2. Лична заменица 3. лица. – Инвентар облика личне заменице 3. лица у повељама и писмима Српске деспотовине наведен је у табели бр. 13. 235 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Таб. бр. 13: Облици личне заменице 3. лица Једнина Множина Н он, онзи они Г јего, њего, њега јеје њих, их Д јему, њему, њемуј, му јеј, јој им А јего, њега, га, њ ју, је их И њим – њими Л њем њеј, ње њих У ном. јд. потврђени су само облици м. р.: wnq СД 1405: 18, МД 1405: 16, 17, 38, ЂД 1428: 18, ЂР 1428–1429: 17, ЂД1 1445: 16, onq СД 1405: 39, wnzi ЂД 1428: 42, ЂД1 1445: 34. У великом броју примера употребљава се у ген. јд. српскословенски облик м./с. р. јего у функцији посесивне заменице. У истој функцији до- лази и облик ж. р. јеје, потврђен у изолованим случајевима. Само у јед- ном примеру употребљен је српскословенски облик њего изван ове функ- ције: W nEgo ЂЛ 1452: 2. Исту фреквенцију има и српски народни облик: w„ nEga } gledaite. ЛД 1457: 15. Највећи број примера дат. јд. м./с. рода отпада на енклитику му у посе- сивном значењу. Ређе се ова енклитика употребљава и у другим значењи- ма. Наводи се мањи део грађе илустрације ради: mM ЈП 1395: 51, ЈЛ 1394– 1395: 26, СХ 1392–1402: 12, ЈХ 1394–1402: 28, СД 1405: 17, итд.; mou ЈЛ 1398: 27, ЈП 1400: 11, СЈ 1404–1405: 31, МД 1405: 15, СТ 1406: 25, МХ 1406: 28, СХ 1406–1407: 38, итд. У малом броју примера потврђен је пуни облик дат. јд.: у духу срп- скословенског језика: jmou СЛа 1407: 8, СЛб 1407: 9 ЂЛ 1452: 9, Emou СХ 1406–1407: 12, ЂП 1410: 17; у духу српског народног језика: nEmou ЂР 1428–1429: 16, nEmM С2 1457: 14, nEmþMþ Л2 1457: 13, nemMi С2 1457: 16. Дативска енклитика ж. р. у духу српског народног језика забележена је у двама документима: wi Н 1396: 33, 42, 44, 45, 83x4, СЈ 1404–1405: 16, 18, 20. Само у једном примеру из ЂЛ 1452 долази српскословенска фор- ма: Ei 16. Српскословенски облик акуз. јд. м. и с. р. забележен је мањим бројем примера у неколико манастирских даровница: jgo ЈЛ 1394–1395: 26, ЈХ 1394–1402: 25x2, Ego СХ 1392–1402: 28. Само у једном примеру из МД 1392 налази се старији облик њ у вези са предлогом: marin mi govori za nq da ga WkMplM 2/3. Употреба овога облика, необична за источне штокавске говоре, највероватније представља пример прилагођавања језичког узу- са адресату. Ниску фреквенцију има и облик nEga Г 1457: 2, ЛД 1457: 15. У великом броју примера долази у духу српског народног језика аку- зативна енклитика м. и с. р.: ga МД 1392: 3x2, 4x2, 5, ЈП 1395: 49, ЈП 1400: 9, СХ 1392–1402: 33, СД 1405: 16, 23, 28, 36, МД 1405: 14, 21x2, 26, 35, СЛа 1407: 56, ЂП 1410: 7, СХ 1411: 45, ЂД 1428: 16, 23, 39, ЂР 1428– 1429: 34, ЂР 1430: 21, ЂД1 1445: 15x2, 21x2, 32, Л2 1457: 11. 236 Владимир Поломац ■ У акуз. јд. ж. р. потврђена је старија еклитика ју149, али и млађа енкли- тика је150, пореклом из генитива: ako wi dq{i ko] dogE da } hrani monastirq Н 1396: 44, kako } E bilq wbreþkþ(q)lq СХ 1392–1402: 10, prydali } smþoþ reþ;þ(e);nomþMþ damJ]nM w„ nEga } gledaite. ЛД 1457: 14/15, i slave{e e me proslavl} ЂЛ 1452: 13. У инстр. мн. м. и с. р. забележен је само старији облик: s nimq ЈП 1395: 42, СХ 1392–1402: 8, СЛа 1407: 61, СЛб 1407: 62 СЛ 1427: 11, sx nJimq ЂЛ 1429–1439: 22. Нема потврда за облик са покретним вокалом. Старије форме потврђене су и у лок. јд.: (а) мушки род: na nEmq ЈЛ 1394–1395: 28, ЈП 1400: 29, vx nEþmþ(q) ЈХ 1394–1402: 12, vq nEþmþ(q) ЈХ 1394–1402: 18, M nEþmþ(q) ЈХ 1394–1402: 35, vq nEþmþ(q) ЂЛ 1452: 42, vx nEmq ЂЛ 1452: 56, (б) женски род: w nEi ЂЛ 1452: 15, vq nEi ЂЛ 1452: 36, vx nEi ЂЛ 1452: 60, 81, M nei Г1 1457: 1. У ном. мн. бележи се само облик м. р.: wni ЈЛ 1394–1395: 18, Н 1396: 98, ЈД 1397–1402: 57, СЛ 1427: 26, РВ 1432: 7, ЂЛ 1452: 52. У облицим ген. и акуз. мн. сва три рода долазе у великом броју при- мера њих и их у функцији посесивне заменице. Примери са осталим зна- чењима заступљени су нешто ређе: (а) ген. мн.: W niþhþ(q) ЈХ 1394–1402: 21, W niþhþ%q& СЛа 1407: 56, СЛб 1407: 58, СЛ 1427: 12, И 1402–1422: 18, РК 1433: 42, 43, M niþhþ%q& Л1 1457: 10, С1 1457: 10, Л2 1457: 6, 17, С2 1457: 6, 18, koþnþ(q) niþhþ%q& ЂР 1428–1429: 28, (б) акуз. мн.: ihq Н 1396: 30, СЈ 1404–1405: 21, ЂП 1427–1429: 23, РВ 1432: 3, iþhþ%q& Н 1396: 53, 62, 77, СЈ 1404–1405: 21, ЂД 1428: 44, ЂП 1427–1429: 23, ЂР 1428–1429: 20, РК 1433: 42, ЂД1 1445: 36, ЛР 1457: 5, iþhþ(q) СД 1405: 41, ih СТ 1406: 10, ih' СХ 1411: 26. Многобројне примере дативске енклитике им нема потребе посебно наводити. У инстр. и лок. мн. потврђени су само старији облици: (а) инстр.: me/dou nimi Н 1396: 22, [ nimi Н 1396: 35, niþmþ%i& СХ 1392–1402: 24, pryþdþ%q& nimi СД 1405: 10, МД 1405: 8/9, ЂД 1428: 11, ЂД1 1445: 10, s nimi СЛ 1427: 30, (б) лок.: ou niþhþ%q& Н 1396: 65, vx nih СТ 1406: 7, na nih СХ 1406–1407: 41, na niþhþ%q& ЂП 1427–1429: 18. 2.1.3. Именичка заменица кто/тко и заменице сложене од ње. – Номи- нативни облик тко забележен је у мањем броју повеља и писама Српске деспотовине151. Како показују примери у питању су најчешће документи световне садржине: (a) МД 1405: tko li sou gostiE i nysou se zaba{inili da imq E na voli 23. (б) МД 1405: tko si l}bi iti izq na[e zemlE ou dMbrovnikq ... v'sakq da ide svobod'no 25/26. 149 Облик ју доследно се употребљава у Закону о рудницима деспота Стефана, што је одлика савре- мених призренско-тимочких и косовско-ресавских говора (уп. Јовић 1968/1969: 410). 150 Облик је бележи се данас у левачком говору (уп. Симић 1972). 151 Облик тко забележен је у повељама кнеза Лазара (уп. Поломац 2006: 150), Струшком препису Душановог законика (уп. Грицкат 1975: 135), као и у Закону о рудницима деспота Стефана (уп. Јовић 1968/1969: 413). 237 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ (в) МД 1405: da ga ne oustal]mo mQ ni kefalJj na[e ini ini tko 26/27. (г) МД 1405: ni moi kefalJa. ni inii tko 34/35. (д) МД 1405: tqk'mo tko E dlq/anq. ili ;imq krivq, wnq da plati i pati 38. (ђ) Л1 1457: i ako bi tko w„ nasq ... iznesqþlþ(q) ko} knigM 11/12. (е) Л1 1457: a za ino ako bi tkþoþ {o wþdþvi[e poiskaþlþ(q) 14/15. (ж) С1 1457: i ako bi tko w„ nasq ... iznesa ko} knigM i poiskaw 12/13. (з) С1 1457: a za inoÐ ako bi tko {o poiskaw wþdþvi[e 14. (и) ЛР 1457: ako li bi tko drqznMw wvozi zapisanJe 14. (ј) Л2 1457: i ako bi tko w„ naþsþ(q) ... iznesxþlþ(q) koj zapisanJj 19/20. (к) ЛД 1457: i po naþsþ(q) tko bMþdþ(M) 10. Оба номинативна облика потврђена су у РК 1433: i {o bi tko W bratJe isprosilq 22, ili tko W bratJe wbryta}{im se vq s(ve)t(o)mq mwnastirM 23, али и kto li bi htylq imy{nJ}e svoe drq/ati 25, ako prJide kto W niþhþ%q& 42, a{e li kto wbry{et se W niþhþ%q& razMmi;nq 43. Наведени примери добро илуструју синкретизам значења ове заме- нице. У примерима под а, б, д и к, заменица је употребљена у функцији релативизатора релативних реченица, док се у осталим примерима нала- зи у значењу именичке неодређене заменице (неко). На поменута два значења отпада и највећи део примера са заменицом кто из осталих повеља и писама. Oвде ће бити изнете само потврде са значењем именичке неодређене заменице. Примери се најчешће налазе у (а) санкцијама, ређе и (б) у осталим деловима повеља и писама. Илустра- ције ради наводи се мањи део грађе: Примери под (1): ЈП 1395: a{e li /e kto drqznetq 48. ЈП 1400: a{e li kto drxznetq 25. СХ 1406–1407: a{e l(i) kto drqznetq razoriti 37. ГП 1403–1408: a{e li kto wbry{et se 21/22. СМ 1413: a{e li þ/þ%e& kto drxzneþtþ(q) 34. ЂП 1427–1429: a{e li kto zavJstJ} byswvsko} sxdrx/imq 29/30. ЂР 1428–1429: a{e li kto drqzneþtþ%q& zavistJ} dJavolE} 40/41. ЂЕ 1429: a{e li kto zavistJM ili lakomstvwþmþ(q) 22/23. ЂР 1430: a{e li ktw drxzneþtþ(q), ra/deg se zavistJ} 26/27. ЂЛ 1452: a{e li kto drqznetq ... razoriti ;to l}bo 86/87. Примери под (2): СД 1405: ni kEfalJa g(o)þsþpoþdþstva mi ni inx kto M zemli 36. СТ 1406: a{e kto pobygne W zemlE c(a)rþsþtva mi 16/17. СХ 1411: ili W sqrwd'nikq moiþhþ%q& kto ili inq kto 40/41. СВ 1417: a{e ;a[M stoudeni vodi podaþsþ(tq) kto vx ime 14/15. Дативски облик кому долази у значењу именичке неодређене заме- нице у повељама упућеним Дубровнику, као и у једној манастирској да- ровници. Примери: 238 Владимир Поломац ■ СД 1405: i ako se slM;i sqmrqþtþ(q) komM dMbrov;aninM 35. СД 1405: ako E koi dMbrov;aninq komM dlqþ/þ(q)nq 38. МД 1405: ako E koi doubrov';aninq komou dlq/anq 37. ЂД 1428: i ako se slM;i sqmrqþtþ(q) komM dMbrov;aninM 37. ЂД 1428: ako E komþMþ koi dMbrov;aninx dlq/qþnþ(q) 41. ЂР 1428–1429: ili komou W svoiþhþ%q& sqrodnikq 21. ЂР 1429–1430: ili komou wtq sqrodnikq gospodqstva mi 29. ЂД1 1445: i ako se slM;Ji sqmrqtq komou dMbrov;aninM 31. ЂД1 1445: ako e komou koi doubrov;aninq {o dlq/nq 33. Акузативни облик кога у духу српског народног језика долази у ма- лобројним примерима у следећим повељама и писмима: (а) gde ga oubiE gMsa ili koga pokradM СД 1405: 23. (б) gde ga MbiE hMsa ili koga pokradM ЂД 1428: 23. (в) po nEgovy sqmrqti na koga bi wnq naslonilq ЂР 1428–1429: 17. (г) a po svwi sqmrqti na koga wstavJi, ili na sqrodqnika ili inoga koga ЂР 1429–1430 (према издању): 25. (д) da Eþsþ(tq) vq svyþdþ%y&nJe vqsakomou pryþdþ%q& koga se wvozi {pi}saniE iznese РК 1430–1431: 1. (ђ) s otrokoþmþ(q) koga beþ[þ(e) poslaþlþ(q) wliverq Х2 1454: 3. (е) pryþdþ%q& koga se izneþsþ(e) С1 1457: 1, Л2 1457: 1/2, С2 1457: 1. (ж) da izberMÐ koga te kralEþmþ(q) postaviti ЛД 1457: 18. Наведени примери илуструју различита значења ове заменице: у примерима а–б значење неодређене заменице са нијансом кондиционал- ности (уп. Грицкат 2004: 270), у примерима в–г значење облика na koga на- лази се између неодређеног и општег, у осталим примерима значење ре- лативизатора односне реченице. Пример (г) посебно је интересантан и због употребе предлошко-па- дежне конструкције на + акуз. уместо беспредлошког датива уз глагол оставити, што највероватније представља рано сведочанство аналити- зације у српским говорима са територије Српске деспотовине. На опрез у закључивању упућује чињеница да је пример забележен према издању. Од многобројнијих примера српскословенског облика kogo наводе се они са значењем неодређене именичке заменице. СД 1405: ili kogo w s(i)novq moiþhþ(q) 42. СЛа 1407: ili kogo W sqrwdnikq moiþhþ%q& 70/71. СЛб 1407: ili kogo W sqrwþdþnikq moiþhþ%q& 70. ГП 1403–1408: a{e kogo bl(a)govolitq b(og)q 16/17. СВ 1417: ili kogo W sxroþdþnikx moiþhþ%q& 40. СЛ 1427: ili kogo W sqrodnikq moihq, ili kogo inogo 43. ЂП 1427–1429: ili koþgþ(o) W sxroþdþnikx moiþhþ(q) ili inoþgþ(o) kogo 27. ЂР 1428–1429: ili kogo W sqrodnikq gospwþdþstva mi0 ili inogo kogo 38/39. ЂЕ 1429: ili kogo W roda na[egþoþ. ili inogo kogo 20/21. ЂД1 1445: ili kogo W sxrodnikq gospoþdþstva mi. ili inogo kogo 40. ЂП 1419: a{e kogw {iz}volitq b(og)q 26/27. 239 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ЂД 1428: ili kwþgþ(o) W s(i)novq moiþhþ%q&. ili kwgo W roda mojgo0 ili inogo kwgo 50/51. 2.1.4. Одрична именичка заменица никто. – Облици номинатива, гени- тива и датива не захтевају посебан коментар: nikto СТ 1406: 14, СХ 1411: 39, ni W koga МХ 1406: 29, 33, ЂД 1428: 46, ЂД1 1445: 37, nikomM СТ 1406: 15, ЂЛ 1452: 5, nikomou СЛа 1407: 2, СЛб 1407: 2/3. Облик инструментала одричне именичке заменице: nikQm/þdþerj ЈП 1395: 62, nikimere ЈП 1400: 24, nikiþmþ(q) neWjmlEmo ЈХ 1394–1402: 17, nikQimq nepotqknoveni СЛа 1407: 54, nikQiþmþ%q& nepotqknoveni СЛб 1407: 56, nyWEmlEmo nikiþmþ(q) ЂВ 1427–1428: 22, nikiþmþ(q) neWEmlEmo ЂВ 1427– 1428: 23, nikQmq neWemlEmo ЂП 1427–1429: 16, nikQiþmþ(q) neWjmlEmo ЂР 1430: 21/22, највероватније представља облик заменице који (< прасл. *kyi), добијен у процесу уједначавања парадигме ове заменице и заме- нице кто/тко. 2.1.5. Општа именичка заменица кто љубо. – Забележенe су само по- тврде за облике номинатива и акузатива: kto l}bo СВ 1417: 27, kogo l}bo СЛа 1407: 71, СЛб 1407: 70, ЂЛ 1452: 85, kogo l}bw СМ 1413: 31, kwþgþ(w) l}bo СВ 1417: 40, koþgþ(o) l}bo ЂР 1430: 25. 2.1.6. Именичка заменица што и заменице сложене од ње. – Поред вели- ког броја примера употребе ове заменице у функцији везника зависних реченица (најчешће односних, ређе и узрочних, допунских и условних), забележени су у мањем броју докумената и примери употребе ове заме- нице у неодређеном именичком значењу (нешто). Примери: СТ 1406: da ne ima nikomM zabaviti, ni da mM {o zadrx/i 15. СТ 1406: a{e bMdetq c(a)rþsþtvM mi {o ispakostilq 20. СЛа 1407: a{e li kto {...} razoritq ;to ili potvoriþtþ[q] 72. СЛб 1407: a{e li kto {...} razoriþtþ%q& ;to 71. ЂП 1419: ili ;tw Wimetq W siþhþ(q) zdy vqpisanniþhþ(q) 32. ЂВ 1432: a{e li kto drqzneþtþ(q) {...} razarati ;to W 29/30. ЂВ 1456: i ino ako se bQ {o na[lo M rMdnikM 8. ЂВ 1456: ili selo ili ino {o. 10. Л1 1457: poiskaþlþ(q) {...} {o w„ wvogai imanJa 12/13. С1 1457: i poiskaw {...} {o w„ wvogai imanJa. 13/14. Л2 1457: poiskaþlþ(q) {...} {o w„ wþvþogai imanJa 21/22. С2 1457: i poiskaþlþ(q) {...} {o w„ wvoga{i} imanJa 21/22. Примери употребе инстр. јд. у повељама упућеним Дубровнику на- воде се према СД 1405 (уп. у истом контексту и у МД 1405: 37, 38 и ЂД 1428: 41, 42): (а) ako E koi dMbrov;aninq komM dlqþ/þ(q)nq, a ili ;imq krivq. 38, (б) tqkmo kto E dlqþ/þ(q)nq. ili ;imq krivq 39. Другачији је пример из ЂР 1428–1429: seþlþ(o) zagrebq s ;iþmþ(q) ga e drq/alq vlqkoslavq 34. Овде је именичка заменица употребљена у функцији релативизатора односне реченице, при чему корелатив изостаје (село Загреб са оним с чим га је држал Влкослав). 240 Владимир Поломац ■ 2.1.7. Одрична именичка заменица ништо/ништa. – Забележен је један пример употребе одричне заменице ништоже у прилошкој функцији: ponEþ/þ(e) i mi vidyv[e ]ko ni;to/e polzeva {...} zemlqnoE bogatqstvo ЈХ 1394– 1402: 20/21. У осталим примерима одрична заменица реферира на именички садржај: (а) Л1 1457: {...} ni kova zlatoga ni srebrqnoga. ni inoga ni;esa 11. (б) ЈП 1400: ni;emou /e nikimere izetou bQti 24/25. (в) СД 1405: da im se ne potvori ni za {o. 9. (г) РК 1433: da se ne ima} ni za {o 30. (д) РК 1433: da {n}e ;ine ni{o w seby ni malo ni veliko 20. (ђ) РК 1433: ni{o da ne imaa ou kElJi ou svo{w}i 21. (е) Л1 1457: i vekE M niþhþ%q& ni{þoþ neÐ wstalo wþdþ%q& na[ega imanJa 10. (ж) Н 1396: da nysmo volni reti {...} ne damo vQ ni{a 70/71/72. У примеру (а) забележен је старији облик ген. јд. Примери (б) пред- ставља новији облик дат. јд. (према старијем чесому). Примери (в–е) илуструју старији облик акузатива, док се у примеру (ж), у реченици са управним говором налази новији облик акузатива ништа, несумњи- во употребљен у духу српског народног језика, што упућује на то да је крајем XIV века овај облик био у употреби у народним говорима са тери- торије Деспотовине152. 2.1.8. Неодређена именичка заменица нешто. – Бележи се само један пример: a{e li kto {...} na;ne ny{o razarati ЈП 1400: 26. У истом контексту и са истим значењем обичнија је употреба заменице {o (в. овде, т. 2.1.6). 2.1.9. Општа именичка заменица што љубо. – Примери се налазе у санкцијама манастирских даровница, најчешће у акузативу: ;to l}bo СЛ 1427: 46, ЂЕ 1429: 23, ЂП 1427–1429: 30, ЂЛ 1452: 87, l}bo ;to ЂВ 1427–1428: 27, а само у једном примеру у генитиву, и то у духу српско- словенског језика: ;eso l}bo СХ 1392–1402: 31. 2.2. Придевске заменице 2.2.1. Показне заменице 2.2.1.1. Показна заменица сь, се, си. – Инвентар облика ове заменице забележен у повељама и писмима Српске деспотовине приказан је у та- бели бр. 14. Само у једном примеру забележен је стари облик ном. јд. м. р.: sq МХ 1406: 27. У с.р. забележен је само облик siE СХ 1411: 14, sJe И 1402–1422: 10. Облици ж. р. нису потврђени. 152 Облик је посведочен и у Струшком препису Душановог законика (уп. Грицкат 1975: 135). 241 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Таб. бр. 14: Инвентар облика показне заменице сь, се, си м./с. р. јд. ж.р. јд. мн. Н сь, сије – си, сија Г сего, сијега, сегај сије, сеје сих Д сему, сијему, семуј – сим А си, сије, се, сь, сеје, – сија, сије И сим сеју, сијеју – Л сем сијеј сих У највећем броју повеља и писама потврђен је у ген. јд. м. и с. р. искљу- чиво српскословенски облик sego. Српски народни облици забележени су само у двама документима: у СХ 1411 бележи се siEga 37, али и sego 6, док се у ЛД 1457 налази само segai 17. У ген. јд. ж.р. преовлађује српскосло- венски облик: seE СЛа 1407: 1, 13, СЛб 1407: 1, ЂЛ 1452: 14, sej СЛб 1407: 15. Само у једном примеру из ЈД 1397–1402 налази се облик sJj, вероват- но добијен аналогијом према придеву одређеног вида са којим се налази у синтагматској вези: sJj s(ve)tQE wbityli ЈД 1397–1402: 55153. Поред великог броја потврда за дативске облике сему и сијему (приме- ре нема потребе наводити), забележен је у једноме примеру и облик semMi ЂД 1428: 53, у духу српског народног језика. Облици ж. р. нису потврђени. У акуз. м. р. налази се искључиво si ЈП 1395: 51, МХ 1406: 38, СХ 1411: 49, СЛ 1427: 16, ЂП 1427–1429: 33, РК 1433: 53, sJi ЈП 1400: 18, 30, МХ 1406: 45, СЛ 1427: 51, ЂВ 1427–1428: 31, ЂВ 432: 34, ЂЛ 1452: 93, sJ ЈП 1400: 12. У с. р. најчешће долази сије: sJj ЈП 1395: 9, 23, ЈЛ1398: 22, 29, СЈ 1404–1405: 18, 29, СД 1405: 43, СМ 1413: 3, 29, 30, СВ 1417: 24, СЛ 1427: 43, РК 1433: 13, siE ЈЛ 1394–1395: 19, СХ 1392–1402: 25, СХ 1406–1407: 37, ЂП 1410: 16, ЂП 1419: 16, 28, СЛ 1427: 2, 12, 18, 30, sJe ЈХ 1394–1402: 23, МХ 1406: 16x2, 25, 37, ЂД 1427–1429: 2, ЂР 1429–1430: 2, ЂР 1430: 27, ЂВ 1432: 1, ЂЛ 1452: 11, sJE СВ 1417: 28, sie ЂВ 1427–1428: 2, док се други облици срећу знатно ређе: se ЈД 1397–1402: 25, СЛа 1407: 9, 11, 14, СЛб 1407: 11, 12, 15, ЂЛ 1452: 10, 17, ЛД 1457: 4, sq ЂЛ 1452: 4, seE СЛ 1414–1415: 2. У инстр. јд. м. и р. налази се искључиво simq ЈП 1395: 47, СД 1405: 8, siþmþ%q& ЈП 1400: 6, итд. – док се у ж. р. налазе само српскословенски обли- ци: se} ЈД 1397–1402: 27, sJE} МХ 1406: 25. У лок. јд. м. и с. р. забележен је искључиво очекивани облик: semq ЈП 1395: 24, ЈП 1400: 23, 25, СВ 1417: 29, ЂЛ 1429–1439: 6, ЂД2 1445: 4, seþmþ(q) ЈЛ 1398: 23, ЂР 1430: 6, 8, syþmþ(q) ЂЛ 1452: 15. Само једна потврда за облик ж. р.: sJei РК 1433: 13. Забележени су само облици м. и с. р. у ном. мн.: si ЈП 1395: 3, ЈД 1397–1402: 29, СХ 1411: 6 (м. р.), sJa СТ 1406: 11, СМ 1413: 24, ЂР 1428– 1429: 44, РК 1430–1431: 27 (с. р.). У акуз. мн. налази се велики број по- 153 Овај је облик забележен и у повељи кнеза Лазара о судском спору властелина Црепа (крај XIV века) у истом контексту siE velikQe crqkve 22 (уп. фотографски снимак у Младеновић 2003: 319–321). 242 Владимир Поломац ■ тврда за облик с. р.: sJa ЈП 1395: 25, 27, 31, 40, 48, Н 1396: 99, 102, 104, 113, ЈЛ 1398: 24, 26, ЈП 1400: 5, 9, СД 1405: 4x2, 8, ЂР 1428–1429: 25, 35, 39, 41, 44, si] ЈП 1395: 46, sJ] СХ 1392–1402: 17, 19, итд. Само у једном примеру бележи се српскословенски облик акуз. ж. р.: siE СХ 1411: 21. И у ген. и у лок. мн. долазе само очекивани облик: (а) ген.: siþhþ%q& СХ 1392–1402: 31, СЛа 1407: 72, СЛб 1407: 71, СВ 1417: 42, sihq ЈХ 1394– 1402: 22, СТ 1406: 20, 23, СЛа 1407: 24, 27, СЛб 1407: 27, 30, СЛ 1427: 45, siþhþ(q) ЈХ 1394–1402: 24, ЂП 1419: 32, sihx СМ 1413: 20, sJiþhþ%q& ЂЛ 1452: 19, (б) лок.: sihq ЈП 1395: 4, СХ 1406–1407: 8,9, СХ 1411: 7, sJih ЂЛ 1452: 45. У дат. мн. бележи се само очекивано sim ЈП 1395: 24, ЂП 1427–1429: 17, simq СТ 1406: 11, 16, СВ 1417: 30. 2.2.1.2. Показна заменица овь, ова, ово. – Ова показна заменица није забележена у повељама и писмима кнеза Лазара (уп. Поломац 2006: 152), а у повељама и писмима Српске деспотовине потврђена је у мањем броју докумената (укупно шеснаест). Наводи се целокупан инвентар забележених облика: (а) ном. јд. м. р.: wvq СЛа 1407: 9x2, СЛб 1407: 11, ЂЛ 1452: 10, wv СЛб 1407: 11, ЂЛ 1452: 10, wþvþzi Л1 1457: 1, Л2 1457: 2, wvzi С2 1457: 1, wvai С1 1457: 1; (б) ном. јд. с. р.: wvozi РК 1430–1431: 1, 15, 17, 25/26, wvoi ЛД 1457: 7; (в) ген. јд. м. и с. р.: wvogai Л1 1457: 7/8, С1 1457: 8, 13, ЛР 1457: 14, wþvþogai Л2 1457: 21, wvoga{i} С2 1457: 21; (г) дат. јд. ж. р.: k ovoi ЛД 1457: 7; (д) акуз. јд. с. р.: wvozi ЂП 1419: 19, СЛ 1427: 41, ЂЕ 1429: 17, РК 1430–1431: 14, ЛР 1457: 14, wvo СЛ 1427: 39, wvoizi ЂВ 1456: 12, wvoizQ ЂВ 1456: 14, na wvoi ЛД 1457: 7; (ђ) акуз. јд. ж. р.: wvMi ЂВ 1456: 4, 10; (е) инстр. јд. ж. р.: wvoþmþzi Л1 1457: 14, С1 1457: 15, Л2 1457: 22, С2 1457: 22; (ж) ном. мн. м. р.: wvi СЛа 1407: 24, 26, СЛб 1407: 27, 28, wvJi ЂЛ 1452: 27, wvJ ЂЛ 1452: 27; (и) ном. мн. с. р.: wvazi СЛ 1427: 29; (ј) ген. мн.: wveh'zi СХ 1411: 23, wveþhþzi С1 1457: 13; (к) акуз. мн. с. р.: wvazi СХ 1411: 28, ЛР 1457: 4, 9, 10, wvaa И 1402–1422: 1, 2, wvaizQ ЂВ 1456: 14. У вези са наведеним облицима неопходно је дати следеће коментаре: (а) примери употребљени са партикулама ј и зи долазе у духу српског народног језика; међу њима посебно истицање заслужују облици са удвојеним партикулама из ЂВ 1456: wvoizi 12, wvoizQ 14 (акуз. јд. с. р.), wvaizQ 14 (акуз. мн. с. р.); (б) примери ген. мн. са очуваним наставцима непалаталне промене: wveh'zi СХ 1411: 23, wveþhþzi С1 1457: 13, сведоче о процесу одвајања косовско-ресавских од призренско-јужноморавских говора (уп. Ивић 1994: 223, 2002: 9, 2009: 65); (в) примери из СЛа 1407, СЛб 1407 и ЂЛ 1452 употребљени су у духу српскословенског језика. 2.2.1.3. Показна заменица ть, та, то. – Инвентар облика ове заменице забележен у повељама и писмима Српске деспотовине наведен је у таб. бр. 15. 243 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Таб. бр. 15: Инвентар облика показне заменице ть, та, то м./с. р. јд. ж.р. јд. мн. Н ть, тьзи, този тази тизи, тази, тизи Г того, тогожде, тоје, те, теј тех, техзи тога, тогај, тогази Д тому, томуј, томузи, тој тем томужде А тьј, тьзи, того, то, туј тези, тази, таја този, тој, тоје И тем, темзи – теми Л том, томзи, томжде тој тех У ном. јд. м. р. потврђени су облици ть и тьзи154: tq ЈП 1395: 4, СХ 1411: 7, ЂЛ 1452: 34, tqzi СД 1405: 25, ЂД 1428: 25, 28, 31, ЂД1 1445: 23, 25, 27, txzi СД 1405: 27, tqzQ МД 1405: 25. Облик са партикулом у духу српског народног језика употребљен је – како показују наведени приме- ри – само у повељама упућеним Дубровнику. Само облици са партикулом потврђени су у ж. и с. р.: tozi СД 1405: 30, РК 1433: 38; tazi РК 1433: 48. Српскословенски облик ген. јд. м. и с. р. того забележен је великим бројем примера искључиво у манастирским даровницама (примере нема потребе посебно наводити). У два примера долази овај облик и са српско- словенском партикулом /de: togo{/}þdþe СВ 1417: 25, togo/þdþe ЂЛ 1429– 1439: 31. Малобројнији облици ген. јд. м. и с. р. у духу српског народног језика долазе редовно у повељама упућеним Дубровнику: toga СД 1405: 40, МД 1405: 40, ЂД 1428: 43, ЂД1 1445: 35, togai СД 1405: 34, ЂД 1428: 36, ЂД1 1445: 31, togazQ МД 1405: 32. Примери су забележени и у мањем броју манастирских даровница: ЈП 1395: togai 17, toga 37 (али и toþgþ(o) 38), ЂП 1410: twgai 3, ЂП 1419: toga 18 (али и toþgþ(o) 19), РК 1433: togazi 28 (али и togo 6, 14)155. Српскословенска форма ген. јд. ж. р. потврђена је само у једном при- меру: twE ЈЛ 1394–1395: 20. Сажете форме у духу српског народног јези- ка у ЈП 1395: tj 29, 32, 36, te 35, и у ЂР 1429–1430 (према издању): ty 10; у ЈХ 1394–1402 и са партикулом: {t}ei 46. Поред очекиваног облика дат. јд. м. и с. р.: tomM ЈП 1395: 16, ЂП 1410: 18, ЂЕ 1429: 13, ЂВ 1432: 20, tomou СЛа 1407: 59, СЛб 1407: 60, СЛ 1414– 1415: 12, СВ 1417: 34, ЂП 1427–1429: 14, ЂР 1428–1429: 19, ЂР 1429– 1430: 20, ЂР 1430: 16, забележени су и облици са партикулама у духу срп- ског народног језика: twmMi ЂП 1410: 2, tomMi Х2 1454: 15, 24, ЛД 1457: 9, 13, tomouzi ЂР 1429–1430: 14, али и у духу српскословенског језика: 154 Оба облика потврђена су у повељама кнеза Лазара (уп. Поломац 2006: 152), а налазе се и у споме- ницима друге половине XIV века (уп. Svane 1958: 81). 155 Облике тога, тогај и тогази региструје и Даничић (1874: 158). Ови су облици забележени и у повељама кнеза Лазара (уп. Поломац 2006: 152). 244 Владимир Поломац ■ tomou/þdþe ЂЛ 1452: 69156. Само у једном примеру забележен је очекивани облик дат. јд. ж. р.: toi ЈЛ 1398: 14. Највише потврда у акуз. јд. забележено је за облике средњег рода: (а) to ЈХ 1394–1402: 11, СЈ 1404–1405: 7, СХ 1411: 21, 22, И 1402–1422: 8, ЂВ 1427–1428: 16, ЂЛ 1452: 35, tw СХ 1406–1407: 20, ЂП 1410: 6, И 1402–1422: 10, (б) tozi Н 1396: 63, ЈХ 1394–1402: 17, СД 1405: 17, 26, 36, ЂП 1419: 22, ЂД 1428: 17, 27, 38, ЂП 1427–1429: 20, ЂР 1428–1429: 22, 23, 25, РК 1433: 22, 24, ЂД1 1445: 24, 32, 37, ЂД2 1445: 13, Л1 1457: 4, С1 1457: 4, ЛР 1457: 11, Л2 1457: 5, С2 1457: 5, 9, 16, tozQ МД 1405: 15, 24, 34; tozJ ЂД 1428: 46; twzi ЂП 1410: 7, tþoþzi Л2 1457: 15. Само у неколико примера из повеља упућених Дубровнику забележен је облик средњег рода са партикулом ј у духу српског народног језика: kako imq E bQlq zakoþnþ(q) pryge za toi ou prqve gospode. МД 1405: 18/19, jre toi znaamþoþ i MfanJi smþoþ za toi ЛД 1457: 9, za toi bMdeþtþ%e& MfaÐni ЛД 1457: 21. У приме- ру из МХ 1406: 8/9: i pokazahomq dyli ne inamo zritelnoe na na[e. prilo/iv'[e toe hramou, долази облик с. р. по сложеној придевској промени, што предста- вља одлику српскословенског језика157. Поред српскословенског облика togo СЈ 1404–1405: 8, забележени су у м. р. и облици са партикулама у духу српског народног језика: tqi ЈХ 1394–1402: 34, tqzi ЂД2 1445: 10, 14. Само у једном примеру долази облик акуз. јд. женскога рода, и то у духу српског народног језика: tMi ЈХ 1394–1402: 45. У инстр. јд. м. и с. р. долазе само облици са очуваним наставцима непалаталне промене: temq ЂП 1410: 3, tymq ЂП 1427–1429: 14, tyþmþ(q) ЂВ 1427–1428: 19, tyþmþ[q] ЂД 1428: 7, итд.; tymzi Н 1396: 79, ЂП 1427– 1429: 22, temzi ЂЛ 1429–1439: 37158. Овакви облици представљају и данас особеност косовско-ресавског дијалекта (уп. само Ивић 2009: 65). Поред очекиваног облика лок. јд. м. и с. рода: toþmþ(q) ЈЛ 1398: 18, СД 1405: 33, twþmþ(q) СД 1405: 4, 34, 41, ЂП 1410: 9, 17, ЂП 1427–1429: 25, tomq МД 1405: 31, СЛ 1414–1415: 20, ЂД1 1445: 30, ЂД2 1445: 9, toþmþ%q& ЂД 1428: 35, 44, twþmþ%q& ЂД1 1445: 36, у мањем броју примера налазе се облици са партикулама, у духу српског народног језика: tomzi Н 1396: 62, РК 1430–1431: 11, toþmþzi ЈХ 1394–1402: 14, ЂД 1428: 36, ЂД1 1445: 30, али и у духу српскословенског језика: tomþ/þde ЈЛ 1398: 15, tom'/þdþe ЈЛ 1398: 20. Облик ж. р. забележен је само једним примером: toi И 1402– 1422: 10. У ном. мн. потврђени су само облиц м. и с. рода у духу српског народног језика: tizi МД 1405: 23, tiþzþ(i) ЂД 1424: 3, tazi ЂВ 1432: 24159. 156 Облици томузи и томужде долазе и у повељама кнеза Лазара (уп. Поломац 2006: 152). 157 Облици ове показне заменице по сложеној придевској промени потврђени су још у споменицима стсл. језика (уп. Николић 1978: 142–143). 158 Оба облика су забележена и у повељама кнеза Лазара (уп. Поломац 2006: 152). Облик темзи за- бележен је и у Струшком препису Душановог законика (уп. Грицкат 1975: 135). 159 Облик тази забележен је и у повељама кнеза Лазара (уп. Поломац 2006: 152). 245 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ У ген. мн. долазе само облици са очуваним наставком непалаталне промене, што представља особност и савремених говора косовско-ресав- ског дијалекта (уп. само Ивић 2009: 65): (а) tyþhþ%q& ЈП 1395: 28, Н 1396: 87, СХ 1392–1402: 20, СЛа 1407: 21, СЛб 1407: 23, ЂД 1428: 7, ЂП 1427– 1429: 8, РК 1433: 9, ЂД2 1445: 7, ЂЛ 1452: 7, tyþhþ(q) СХ 1411: 17, ЂП 1419: 22, ЂВ 1432: 11, tyhq СЛа 1407: 28, ЂВ 1427–1428: 10, ЂР 1428– 1429: 10, РК 1433: 4, ЂЛ 1452: 51, tyh СЛа 1407: 15, СЛб 1407: 16, tyhx ЂД1 1445: 6; teþhþ(q) ЂВ 1456: 6, 7, итд. (б) tyhzi Н 1396: 56, tyhzi СЛа 1407: 55, СЛб 1407: 57. Чување наставка непалаталне промене особеност је и дат. мн.: tymq СЛа 1407: 51 СЛб 1407: 53, ГП 1403–1408: 2, СЛ 1414–1415: 15, ЂП 1419: 3, РК 1433: 55, tyþmþ(q) СМ 1413: 25, итд. У акуз. мн. м. и ж. р. долази новији облик у духу српског народног је- зика: tezi zakone СД 1405: 8, tezi dMkate Л2 1457: 12, С2 1457: 13, tezi metohiE Н 1396: 67160. Српском народном језику припада и облик с. р. tazi Н 1396: 52, СЈ 1404–1405: 20, ЂР 1428–1429: 19. Српскословенски облик с. р. taa СВ 1417: 38 може се интерпретирати двојако: (а) као облик та, при чему онда удвојена графема означава дуги вокал, и (б) као облик таја (што чини Младеновић 2007: 375), што онда указује на промену по сложеној придевској деклинацији (уп. горе и облик ген. јд. тоје). У инстр. и лок. мн. бележе се малобројни примери са очуваним наставцима непалаталне промене: (а) tymi СЈ 1404–1405: 33, (б) tyþhþ%q& СТ 1406: 30, tyhq ЂП 1419: 28, ЂД1 1445: 2. 2.2.1.4. Показна заменица онь, она, оно. – Инвентар облика ове заме- нице забележен у повељама и писмима Српске деспотовине наведен је у таб. бр. 16. Таб. бр. 16: Инвентар облика показне заменице онь, она, оно м./с. р. јд. ж.р. јд. мн. Н онзи она, онази они, онизи, онази Г оного, оногај оноје, онези онех, онехзи Д ономуј – – А онај, оногази, оногај, оно, онози онуј онази, онези И онемзи – онеми, онемизи Л ономзи, ономеј оној – У повељама упућеним Дубровнику забележен је облик ном. јд. м. р. у духу српског народног језика: Onzi СД 1405: 36, wnzi МД 1405: 35, wnzi ЂД 1428: 39161. У ж. р. долазе српскословенски облици без партикуле, али и облици са партикулом у духу српског народног језика: wna ЈХ 1394– 1402: 23, СЛа 1407: 10, СЛб 1407: 12, ЂЛ 1452: 11, али и wnazi ЂР 1429– 1430: 21, ЂЛ 1429–1439: 26, 39. 160 Облик тези забележен је у повељама кнеза Лазара (уп. Поломац 2006: 153), као и у Струшком препису Душановог законика (уп. Грицкат 1975: 135). 161 Уп. исти облик и у повељи кнеза Лазара Дубровнику (уп. Поломац 2006: 153). 246 Владимир Поломац ■ Осим српскословенског облика wnogo СЛа 1407: 46, СЛб 1407: 49, РК 1433: 14, забележен је и облик ген. јд. м. и с. р. у духу српског народног језика: wnogai Л2 1457: 8, С2 1457: 9. Исту ситуацију налазимо и у ген. јд. ж. р.: српскословенски облик wnoe СЛа 1407: 3, СЛб 1407: 3, ЂЛ 1452: 6, насупрот српском народном облику wnyzi ЂЛ 1429–1439: 39. У дат. јд. м. и с. р. бележи се само облик у духу српског народног је- зика у повељама упућеним Дубровнику: wnomMi СД 1405: 16, ЂД 1428: 16, 39, ЂД1 1445: 32, wnomoui МД 1405: 14, ЂД1 1445: 15. Облици акуз. јд. м. р. забележени у повељама упућеним Дубровнику очекивано долазе у духу српског народног језика: wnqi МД 1392: 2, wnogai СД 1405: 17, МД 1405: 13, 15x2, ЂД 1428: 15, 17, 36, ЂД1 1445: 14, 16, 30, Onogai СД 1405: 34, МД 1405: 32, wnogazi СД 1405: 15. У с. р. народни обли- ци са партикулом преовлађују: wnozi СЛ 1427: 23, ЂВ 1427–1428: 17, ЂД 1428: 6, ЂП 1427–1429: 21, ЂР 1429–1430: 18, РК 1430–1431: 15, ЂД1 1445: 6, 16, onozi ЂП 1427–1429: 15, 19, ЂР 1430: 18/19, док се српско- словенски облици без партикуле налазе само у неколико манастирских даровница: wno МХ 1406: 15, СЛа 1407: 10, 11, 14, СЛб 1407: 11, 13, 16, ЂЛ 1452: 10, 11, 17, 52. Само у двама примерима потврђен је облик ж. р. у духу српског народног језика: onoui ЂВ 1456: 9, wnMi ЛР 1457: 7. Само у једном примеру је забележен облик инстр. јд. м. р. са очу- ваним наставком непалаталне промене (уп. овакве облике у савременим говорима косовско-ресавског дијалекта у Ивић 2009: 65) и партикулом: Onymzi РВ 1432: 16. И у лок. јд. м. и с. р. долазе само примери из повеља упућених Дубро- внику у духу српског народног језика: wnoþmþzi СД 1405: 18, wnomzi МД 1405: 16, ЂД 1428: 18, wnomei ЂД1 1445: 17. Само у једном примеру из ЈХ 1394–1402 налази се очекивани облик лок. јд. ж. р.: wnoi 35. У ном. мн. бележи се српскословенско wni у ЈД 1397–1402: 55, али и onizi 66, wnizi 34, 65, 68 (м. р.), wnazi 35, 43, 67 (с. р.) у Н 1396 у духу српског народног језика. У великом броју примера долази у ген. мн. облик са очуваним наставком непалаталне промене (уп. овакве облике у савременим гово- рима косовско-ресавског дијалекта у Ивић 2009: 65) и партикулом у духу српског народног језика: wnyhzi Н 1396: 78, МД 1405: 10, ЂД1 1445: 11, С1 1457: 6, wneh'zi СХ 1411: 24, wnyþhþzi РК 1430–1431: 20, onyhzi ЂД 1428: 12, ЂР 1430: 15, onehzi СД 1405: 12, РК 1430–1431: 22, wneþhþzi Л1 1457: 6, Л2 1457: 6, С2 1457: 6. Само у једном примеру из РК 1433 забележен је облик без партикуле: wnyhq 9. Облик wnihq 1 забележен у РК 1433 према Стојановићевом издању (1890: 34), није било могуће проверити пошто је снимак на овоме месту избледео. Забележени примери акуз. мн. с. и ж. р. долазе са партикулом у духу српског народног језика: (а) wnazi Н 1396: 40, 42, 69, СХ 1411: 25, СЈ 1404–1405: 23, ЂР 1428–1429: 16, (б) wnezi СД 1405: 14, МД 1405: 12, ЂД1 1445: 13, wnyzi ЂД 1428: 14. У инстр. мн. забележени су облици са очуваним наставком непала- талне промене (уп. овакве облике у савременим говорима косовско-ресав- 247 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ског дијалекта у Ивић 2009: 65) и партикулом у духу српског народног језика. Примери долазе у повељама упућеним Дубровнику и у Н 1396: Onemizi СД 1405: 14, wnymizi МД 1405: 12, ЂД 1428: 14, Н 1396: 44. Изне- нађује одсуство партикуле у примеру wnemJi из ЂД1 1445: 13. 2.2.1.5. Показне заменица таковь и сиковь. – Забележени су следећи облици заменице takovq: (а) ном. јд. м. р.: takovi ЈЛ 1398: 26, СХ 1411: 43, takovQ СЛа 1407: 73,СЛб 1407: 72, СВ 1417: 29, 42, takovQi ГП 1403–1408: 22, ЂЕ 1429: 23, ЂВ 1432: 30, РК 1433: 43, 44, takovJi ЂП 1419: 31, ЂВ 1427–1428: 28, ЂП 1427–1429: 30, РК 1433: 26; (б) ном. јд. ж. р. takovazi Н 1396: 54; (в) ген. јд. м. р.: takov{a}go ЈП 1395: 64, takovago ЈП 1400: 27; (г) акуз. јд. м. р.: takovago ЈП 1395: 49, ЈП 1400: 9, СЈ 1404–1405: 30, СЛ 1427: 46, ЂР 1428–1429: 41, ЂР 1429–1430: 32, РК 1433: 53, ЂЛ 1452: 88, takovagw СХ 1392–1402: 31, ЂП 1419: 32/33, takovaago ГП 1403–1408: 23, СМ 1413: 35, ЂР 1430: 28, ЂП 1410: 14; (д) акуз. јд. с. р.: ou takovoi vryme РК 1433: 30; (ђ) акуз. јд. ж. р.: ta{ko}vou/þdþe СХ 1406–1407: 36; (е) дат. мн.: takovQmq СТ 1406: 22. У вези са наведеним облицима могу се дати следећи коментари: (а) облици ген. и акуз. јд. (примери под в и г) употребљени су у духу срп- скословенског језика, као и пример са партикулом /de (под ђ); (б) у духу српског народног језика долазе малобројни примери са партикулама зи и ј (наведени под б и д); (в) највећи број примера ове заменице дола- зи у санкцијама повеља реферирајући на именички садржај; само у три- ма примерима употребљена је ова заменица са правим придевским зна- чењем: i ako se takovazi ve{q prilM;i Н 1396: 54, ta{ko}vou/þdþe mqzdou СХ 1406–1407: 36, ou takovoi vryme РК 1433: 30. Посебно истицање заслужује облик ном. јд. ж. р. са српским народ- ним фонетизмом забележним у ЛД 1457: takva 7. Забележени облици заменице sikovq увек долазе у придевској употре- би: (а) акуз. јд.: sicevi СХ 1411: 28, (б) инстр. јд.: sicevimq СХ 1411: 18, 31, sicevQmq СЛ 1427: 22, sicevQiþmþ%q& РК 1433: 16, sicevJimq ЂЛ 1452: 60, (в) лок. јд. с. р.: vq sicevymq СХ 1406–1407: 20. 2.2.2. Присвојне заменице. – Систем присвојних заменица у повеља- ма и писмима Српске деспотовине још увек је у фази формирања. Поред облика присвојних заменица мој, твој, свој, његов, њејьн, наш, ваш, за- бележени су и многобројни примери употребе облика личне заменице 3. лица у значењу присвојних заменица (овде се посебно не наводе). 2.2.2.1. Присвојне заменице мој, твој и свој. – У ном. јд. бележе се об- лици (а) мушког и (б) женског рода заменица мој и твој: (а) moi ЈП 1395: 4, ЈЛ 1394–1395: 7, СХ 1392–1402: 23, МД 1405: 33, 34, СТ 1406: 17, СХ 1411: 7, РК 1433: 40, С2 1457: 9, 12, tvoi ГП 1403–1408: 9, (б) mo] ЈЛ 1398: 11, ЈД 1397–1402: 6, 8, МД 1405: 22, moa СЈ 1404–1405: 24, tvo] ЈД 1397– 1402: 9, ГП 1403–1408: 10, tvoa ЂЛ 1452: 13. У ген. и акуз. јд. м. и с. рода заменица мој и твој значајно преовлађују српскословенски облици: moEgo ЈД 1397–1402: 8, СЈ 1404–1405: 1, СД 248 Владимир Поломац ■ 1405: 1, МД 1405: 1, СТ 1406: 8, МХ 1406: 11, СХ 1406–1407: 1, 10, итд., mojgo СХ 1411: 40, СЛ 1414–1415: 17, ЂД 1428: 6, 51, moeþgþ(o) ЂВ 1427– 1428: 24, ЂД 1428: 48, moEþgþ(o) СВ 1417: 18, tvoeþgþ(o) ЂЛ 1452: 13, tvoEgo ЈД 1397–1402: 2, 47, tvoego РК 1433: 1. Само једним примером потврђен је облик у духу српског народног језика: moga СЛ 1427: 40. Другачији је однос српскословенских и српских народних облика ген. и акуз. јд. м. и с. р. код присвојне заменице свој. Према српскосло- венским облицима: svoEþgþ(o) СД 1405: 2, svoego СЛа 1407: 22, СЛб 1407: 25, ЂД 1428: 2, РК 1433: 5, svojgo СХ 1411: 54/55, svoEgo СВ 1417: 30, svoeþgþ(o) ЂЛ 1452: 24, долазе облици (а) ген. јд. и (б) акуз. јд. м. и с. рода у духу српског народног језика: (а) svoga Н 1396: 75, ЂД 1428: 8, ЂР 1429–1430: 24, ЂВ 1432: 23/24, ЂВ 1456: 11, 13, 14, ЛД 1457: 6, (б) svoga СД 1405: 17, ЂД 1428: 17, ЂД1 1445: 15, svoega РВ 1432: 16. Осим у повељама и писмима упућеним Дубровнику (СД 1405, ЂД 1428, ЂД1 1445, ЛД 1457), српски народни облици долазе у Н 1396 и ЂВ 1456, али и у четири манастирске даровнице: СЛ 1427: 40, ЂР 1429–1430: 24, ЂВ 1432: 23/24, РВ 1432. У примерима (а) мушког и (б) средњег рода огледа се једнакост обли- ка номинатива и акузатива ових заменица: (а) svoi ЂР 1428–1429: 21, РК 1433: 35, Л1 1457: 8x2, С1 1457: 8x2, (б) moE ЈД 1397–1402: 52, СВ 1417: 7, ЂР 1428–1429: 6, ЂЕ 1429: 3, moj СЛ 1427: 43, svoE СД 1405: 21, МД 1405: 19, ЂД 1428: 21, svoe СТ 1406: 6, 14, РК 1433: 23, 25, ЂД1 1445: 19. У ген. јд. ж. р. подједнако су заступљене сажете и несажете форме: moeE И 1402–1422: 9, tvoEj ЈД 1397–1402: 3, tvoee РК 1433: 1, али и moE И 1402–1422: 9, svoE СЈ 1404–1405: 10, svoe И 1402–1422: 3. Поред несажетих облика дат. јд. м. и с. р.: mojmou СД 1405: 4, mojmM СМ 1413: 20, РК 1433: 40, þmoþEmou МД 1405: 1, moEmou ЈД 1397–1402: 45, МХ 1406: 3, СХ 1406–1407: 25, СХ 1411: 42, moemou СМ 1413: 21, ЂП 1427–1429: 28, ЂР 1430: 25, moEmþMþ СВ 1417: 8, moEmM ЂЛ 1452: 33, tvoEmM ЂП 1419: 10, svoEmou ЈД 1397–1402: 53, забележена су и два примера доби- јена асимилацијом и сажимањем након губљења сонанта /ј/: mwmou СХ 1392–1402: 12, svomou ЂР 1428–1429: 21. Потврђени су само старији облици дат. јд. ж. р.: moEi СХ 1392–1402: 17, moei СЛа 1407: 42, СЛб 1407: 45/46, СВ 1417: 16, СЛ 1427: 13, 31, ЂР 1429–1430: 28, svoei ЂР 1430: 10. Очекивани облици потврђени су у акуз. јд. ж. р.: mo} СЛа 1407: 64, СЛб 1407: 64, СМ 1413: 17, ЂЛ 1452: 16, С1 1457: 16, svo} ЈП 1395: 65, Н 1396: 22, ЈП 1400: 27, СХ 1392–1402: 32, ЈХ 1394–1402: 17, СЈ 1404–1405: 21, СМ 1413: 14, СВ 1417: 15, ЂЛ 1429–1439: 41, ЂВ 1456: 13, svo} Л1 1457: 15, С1 1457: 5, Л2 1457: 6, 23, С2 1457: 23. Забележен је само један пример вок. јд. ж. р.: mo] ЈД 1397–1402: 1. У инстр. јд. м. и с. р. нису забележене иновације: moimq ЈЛ 1398: 14, moiþmþ%q& ЂЛ 1452: 57, svoiþmþ(q) СД 1405: 19, 38, ЂД 1428: 19, РК 1433: 26, svoimq МД 1405: 17, 36 ЂП 1419: 33, ЂР 1429–1430: 15, svoimx ЂД 1428: 40. У ж. р. преовлађују новији облици у духу српског народног језика: svowþmþ(q) СД 1405: 22, ЂД 1428: 22, ЂР 1428–1429: 22, svowmq МД 1405: 249 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 20, svowþmþ%q& ЂЛ 1429–1439: 45, ЂД1 1445: 20. Само у једном случају долази српскословенски облик: moE} СХ 1392–1402: 7. У лок. јд. м. и с. р. налазимо подједнак број несажетих и сажетих форми. Примери: (а) moemq СЛа 1407: 69, СЛб 1407: 68, РК 1430–1431: 18, moEmq СМ 1413: 14, moemx СВ 1417: 39, tvoEmq ГП 1403–1408: 12, ЂП 1419: 16, svoEmq Н 1396: 103, (б) svoþmþ(q) ЈЛ 1398: 10, Л1 1457: 4, 10, Л2 1457: 5, 10, svomq ЂР 1428–1429: 20, РК 1430–1431: 10, svwþmþ(q) С2 1457: 5. Поред српскословенских облика лок. јд. ж. р.: moEi МД 1392: 3, ЈЛ 1398: 6, 11, moei СХ 1406–1407: 11, РК 1433: 10, svoji СЈ 1404–1405: 13, забележени су и новији облици svowi ЂР 1428–1429: 20, ЂВ 1456: 11, РК 1433: 22, svo{w}i РК 1433: 21, добијени аналогијом према облицима показних заменица. Међу забележеним облицима множине нема иновација: (а) ном. м. р.: tvoi ГП 1403–1408: 8, ЂП 1419: 10, (б) ном. с. р.: tvo] СВ 1417: 13, (в) ген. мн.: moiþhþ(q) СД 1405: 42, ЂП 1427–1429: 27, И 1402–1422: 5, РК 1430– 1431: 19, moiþhþ%q& СЛа 1407: 71, СЛб 1407: 70, СХ 1411: 24, 41, СМ 1413: 11, 21, СВ 1417: 40, ЂД 1428: 50, moihq СЛ 1427: 38, СЛ 1427: 43, tvoihq ГП 1403–1408: 10, tvoiþhþ%q& СВ 1417: 12, 13, svoiþhþ%q& Н 1396: 42, ЂР 1428– 1429: 21, svoihq ЂР 1430: 13, svoiþhþ(q) ЂВ 1432: 17, (г) дат. мн.: moiþmþ%q& СХ 1392–1402: 26, ЂР 1428–1429: 6, moimx СВ 1417: 7, moimq ЂД 1428: 3, ЂД1 1445: 2, moiþmþ(q) ЂЕ 1429: 3, (д) акуз. мн. с. р.: tvo] СВ 1417: 12, svo] СЛа 1407: 57, 62, 64, СЛб 1407: 58, 63, 64, ЂЛ 1452: 45, (ђ) акуз. мн. ж. р.: moj ЈП 1395: 2, moE СХ 1411: 3, svoE Н 1396: 69, СД 1405: 5, svoj МД 1405: 3, svoe МХ 1406: 26, (е) инстр. мн.: moimi ЈП 1395: 7, ЈХ 1394–1402: 6, МХ 1406: 4, ГП 1403–1408: 9, mwiþmþ%i& СХ 1392–1402: 15, tvoimi ЈД 1397–1402: 57, 58/59, ЂП 1419: 8, svoiþmþ%i& СХ 1392–1402: 19, svoimi СЛа 1407: 19, 31, 62, СЛб 1407: 21, 34, 62, ЂД1 1445: 33, ЂЛ 1452: 22, 32, (ж) лок. мн.: moihq ЈД 1397–1402: 51, svoiþhþ(q) ЈЛ 1394–1395: 20. Посебан коментар заслужује једино облик акуз. мн. м. р. svoi добијен аналогијом према именици у синтагматском споју: jgda /e bl(a)goizvoli bl(a)gQ b(og)q posytiti l}di svoi СТ 1406: 4. Забележен је само један облик инстр. дв.: sq bl(a)governima sinoma moi{m}a gospostvM}{{i}ma vq zemli ЈЛ 1394–1395: 5. 2.2.2.2. Присвојне заменице наш и ваш. – У повељама и писмима Српске деспотовине потврђен је само један пример употребе присвојне заменице ваш у ЛД 1457: w va[eþmþ(q) 3 (лок. јд.). Насупрот овоме, при- својна заменица наш потврђена је великим бројем примера. У следећим једнинским облицима забележене су иновације у духу српског народног језика: (а) ген. м. и с. р.: na[ega МД 1405 2, 13, 18, 25, РВ 1432: 14, Л1 1457: 10, С1 1457: 10, Л2 1457: 17, С2 1457: 18, n(a)[ega ЛД 1457: 5, према бројнијим српскословенским облицима: na[ego ЈП 1395: 56, ЈЛ 1394–1395: 6, 23, 24, ЈЛ 1398: 7, 12, 25, ЈП 1400: 17, СХ 1392–1402: 16, 28, ЈД 1397–1402: 48, МД 1405: 5, МХ 1406: 1, СЛа 1407: 39, 43 СЛб 1407 41, 46, СХ 1406–1407: 34, 35x2, ГП 250 Владимир Поломац ■ 1403–1408: 17, 18, ЂЕ 1429: 20x2, ЂЛ 1429–1439: 21, ЂЛ 1452: 38, СЛ 1427: 10, ЂП 1427–1429: 12/13, na[egw ЈЛ 1394–1395: 14, ЂП 1419: 8, 27, 29, ЂП 1410: 9, na[eþgþ(o) ГП 1403–1408: 6, 11, 13, ЂЕ 1429: 14, ЂЛ 1452: 83, na[eg{w} ЂП 1419: 13, na[egþoþ ЂЕ 1429: 20. (б) ген. ж. р.: na[e ЈЛ 1394–1395: 13, 16, ЈЛ 1398: 7, 10, 12, 25, 27, МД 1405: 26, 40, ГП 1403–1408: 16, СХ 1411: 12, ЂР 1429–1430: 15, 23, ЂЛ 1452: 37, према малобројнијим несажетим облицима na[eE СЛа 1407: 13, na[ee СЛа 1407: 38, СЛб 1407: 15, 40, na[ej ЂЛ 1452: 14. (в) дат. ж. р.: na[oi СХ 1406–1407: 28, ЂД 1424: 1, ЛД 1457: 1, 7, 1споља, према српскословенским облицима na[ei МХ 1406: 7, ЂП 1427–1429: 14, ЂЛ 1452: 80. (г) лок. ж. р.: na[oi МД 1405: 17, 20, 22, према српскословенском облику na[ei ЂП 1427–1429: 15, 18. Остали забележени једнински облици не захтевају посебан комен- тар: (а) ном. м. р.: na[q ЈЛ 1394–1395: 27, ЈЛ 1398: 28, МД 1405: 6, ЂП 1419: 34, na[ ГП 1403–1408: 26, naþ[þ(q) С1 1457: 1, Л2 1457: 2, (б) ном. с. р.: na[e ЈЛ 1394–1395: 19, МД 1405: 28, СХ 1406–1407: 41, ЂД1 1445: 39, (в) ном. ж. р.: na[a ЈП 1395: 31, ЈЛ 1394–1395: 26, МД 1405: 33, СВ 1417: 11, (г) дат. м. и с. р.: na[emou СЛа 1407: 44, 45, СЛб 1407: 47, 48, ЂЕ 1429: 21, ЂД1 1445: 41, na[emþMþ ЂД 1428: 51, ЂП 1427–1429: 18, na[emM ЂЛ 1452: 82, ЛД 1457: 8, na[emþMþ ЛД 1457: 8, (д) акуз. м. р.: naþ[þ(q) С2 1457: 1, 5, na[ego СЈ 1404–1405: 8, (ђ) акуз. с. р.: na[e МХ 1406: 8, РК 1433: 13, (е) акуз. ж. р.: na[M ЈЛ 1394–1395: 22, СТ 1406: 30, РК 1433: 53, na[ou МД 1405: 24, СЛ 1414–1415: 19, (ж) инстр. м. и с. р.: na[iþmþ%q& ЈП 1395: 24, na[iþmþ(q) ЈП 1395: 26, 27, 40, Х2 1454: 12, na[imq ЈП 1400: 29, (з) инстр. ж. р.: na[oþmþ(q) Л2 1457: 22, (и) лок. м. и с. р.: na[eþmþ(q) ЂЛ 1429–1439: 40, Л2 1457: 10, С2 1457: 10, ЛД 1457: 2, na[eþmþ%q& ЂЛ 1452: 84. Потврђени су следећи множински облици присвојне заменице наш: (а) ном. м. р.: na[i ЂД 1428: 4, ЂД1 1445: 5, ЂД2 1445: 3, na[i Л2 1457: 2, 5/6, 7, 9, 14, 15, С2 1457: 2, 7, 9, 15, 17, (б) ном. с. р.: na[e МД 1405: 27, (в) ген.: na[iþhþ%q& ЈП 1395: 26, 48, ЂП 1427–1429: 13, ЂЛ 1429–1439: 26, ЂЛ 1452: 85, РВ 1432: 12, Л1 1457: 3, Л1 1457: 12, Л2 1457: 4, Л2 1457: 20, na[iþhþ(q) ЈД 1397–1402: 40, СЈ 1404–1405: 27, С1 1457: 3, 12, С2 1457: 3, na[ih ЈЛ 1394–1395: 18, na[ihq ЈП 1400: 7, СХ 1406–1407: 29, СХ 1406– 1407: 34, ЂР 1428–1429: 43, (г) дат. с. р.: na[iþmþ%q& ЂЛ 1452: 61, (д) акуз. ж. р.: na[e ЂП 1427–1429: 22, (ђ) инстр.: na[imi ЈП 1395: 31, 41, СХ 1406– 1407: 40, ЂЛ 1452: 58, na[emi Х2 1454: 12/13, (е) лок.: na[ihq СЈ 1404– 1405: 34, na[iþhþ(q) МД 1405: 23, ГП 1403–1408: 25, ЂП 1419: 7, na[iþhþ%q& СХ 1411: 48, СМ 1413: 31. Међу наведеним множинским облицима посебан коментар захтева једино инстр. мн. na[emi Х2 1454: 12/13, у коме је дошло до аналошког 251 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ширења наставка непалаталне промене, што је одлика и савремених гово- ра косовско-ресавског дијалекта (уп. Ивић 1994: 223, 2002: 9, 2009: 65)162. 2.2.2.3. Присвојна заменица његов. – У повељама и писмима Српске деспотовине забележени су следећи облици ове присвојне заменице: (а) ном. јд. м. р.: nEgoþvþ(q) Л2 1457: 13, (б) ном. јд. с. р.: nEgovþoþ И 1402–1422: 18, (в) ном. јд. ж. р.: nEgova СД 1405: 11, МД 1405: 9, ЂД 1428: 11, ЂД1 1445: 10, (г) ген. јд. м. и с. р.: nEgova СД 1405: 19, 35, МД 1405: 16, 34, ЂД 1428: 19, 38, ЂД1 1445: 17, 32, ЂВ 1456: 17, (д) дат. јд. ж. р: nEmou i nEgovy dytce ЂР 1428–1429: 16, (ђ) дат. јд. с. р.: po egovou prystavlEnJ} РК 1433: 7, (е) акуз. јд. ж. р.: nEgwvM СХ 1392–1402: 11, 12, nEgovM ЂВ 1432: 18/19, ЛР 1457: 2, (ж) лок. јд. ж. р.: po nEgovy sqmrqti ЂР 1428–1429: 17, po nEgove sqmrqti ЛР 1457: 11/12, (з) ном. мн. ж. р.: nEgove СД 1405: 33, 34, МД 1405: 30, 31, ЂД 1428: 35, 36, ЂД1 1445: 30x2, (и) дат. мн.: nEgoveþmþ(q) ЛР 1457: 5. У вези са наведеним облицима могу се дати следећи коментари: (а) у повељама и писмима Српске деспотовине преовлађује новији фонетизам ове заменице; забележен је само један пример са старијим фонетизмом у духу српскословенског језика: po egovou prystavlEnJ} РК 1433: 7; (б) облици дат. nEgovy ЂР 1428–1429: 16 и лок. po nEgovy ЂР 1428–1429: 17, po nEgove ЛР 1457: 11/12 представљају обележје југоисточног српског дијалекта XV века, а познати су и савременим говорима косовско-ресавског (уп. Ивић 2009: 107, Букумирић 2003: 245) и призренско-јужноморавског дијале- кта (уп. Младеновић 2010: 289); (в) иновацију у духу српског народног је- зика представља облик ном. мн. ж. р. његове, забележен само у повељама и писмима упућеним Дубровнику; (г) о процесу губљења двојине као по- себне граматичке категорије добро сведочи пример дат. мн. из ЛР 1457: da wstanM sestri;ikEþmþ(q) nEgoveþmþ(q) ra{dosl}avM i radovan{M} 4/5. 2.2.2.4. Присвојна заменица њејьн. – Изразиту одлику српског народ- ног језика представља употреба присвојне заменице њејьн у акту игума- на Никодима (Н 1396) и у једној даровници деспота Стефана Лазаревића (СЈ 1404–1405). Ова присвојна заменица, највероватније пореклом од дат. јд. ж. р. личне заменице 3. лица (њеј) и придевског суфикса -ьн, забеле- жена је и у Закону о рудницима деспота Стефана (облик њојно, уп. Јовић 1968/1969: 419), као и у савременим призренско-тимочким (за њејьн уп. Младеновић 2010: 121, за њојьн Белић 1999б: 21, 90, 423, 456) и косовско- ресавским говорима (уп. њојан у Јовић 1968: 123–124). Забележени су следећи облици: (а) акуз. јд. с.р.: nEino bl(a)goj /elanJj СЈ 1404–1405: 12, (б) акуз. јд. ж. р.: nEinou velikou l}bovq СЈ 1404–1405: 15, (в) ген. мн. м. р.: za d(M)[ou neinyþhþ%q& s(Q)novq Н 1396: 33/34, (г) ген. мн. с. р.: W neinyþhþ%q& desetiþhþ%q& adrqfaþtþ%q& Н 1396: 37, (д) акуз. мн. с. р.: ne pryzryti n{E}ina molenJa СЈ 1404–1405: 14, (ђ) акуз. мн. ж. р.: za nEine dq{erJ Н 1396: 43. 162 Облик инстр. мн. na[emi забележен је и у повељи деспота Стефана Бранковића Дубровнику из 1476. године (уп. Поломац 2012а: 346). 252 Владимир Поломац ■ Посебан коментар заслужују: (a) облици акуз. јд. и мн. с. и ж. р. (при- мери под а, б, г и д) у којим је извршено сажимање након губљења сонанта /ј/; као и (б) облици ген. мн. (наведени под в и г) у којима се налази наста- вак -ех аналошки преузет од показних заменица (тип tyhx). 2.2.3. Упитно-односне заменице. – Забележен је велики број заменица и-типа у духу српскословенског језика. Бројем примера издвајају се обли- ци заменице i/e (]/e, E/e). Овде ће бити приказани само облици ове за- менице, тако да буде заступљен само по један пример за сваки документ: (а) ном. јд. м. р.: i/e ЈП 1395: 8, ЈЛ 1394–1395: 11, ЈЛ 1398: 5, ЈХ 1394–1402: 9, ЈД 1397–1402: 46, СЈ 1404–1405: 4, СТ 1406: 4, MХ 1406: 27, СЛа 1407: 30, СЛб 1407: 33, СХ 1406–1407: 42, ГП 1403–1408: 1, ЂП 1410: 1, СХ 1411: 8, СМ 1413: 9, СЛ 1414– 1415: 6, СВ 1417: 6, ЂП 1419: 1, И 1402–1422: 5, СЛ 1427: 7, ЂВ 1427–1428: 7, ЂП 1427–1429: 5, ЂР 1428–1429: 42, ЂЕ 1429: 4, ЂР 1429–1430: 9, ЂР 1429–1430: 34x2, ЂР 1430: 33, ЂВ 1432: 10, РК 1433: 9, ЂЛ 1429–1439: 8, ЂЛ 1452: 15, итд. (б) ном. јд. с. р.: j/e ЈП 1395: 25, ЈЛ 1394–1395: 2, ЈЛ 1398: 2, ЈП 1400: 21, СХ 1392–1402: 3, ЈХ 1394–1402: 3, ЈД 1397–1402: 24, СЈ 1404–1405: 2, СД 1405: 1, МХ 1406: 11, СЛа 1407: 59, СЛб 1407: 60, СЛ 1414–1415: 11, СВ 1417: 32, СЛ 1427: 6, ЂВ 1427–1428: 6, ЂП 1427–1429: 13, ЂР 1428–1429: 18, ЂР 1430: 9, РК 1430–1431: 18, ЂД1 1445: 1, ЂД2 1445: 8, ЂЛ 1452: 12; e/e МХ 1406: 23, ЂП 1427–1429: 5, ЂР 1429–1430: 5, ЂВ 1432: 5; E/e СХ 1392–1402: 3, СЈ 1404–1405: 16, МХ 1406: 2, СЛа 1407: 21, СМ 1413: 8, СЛ 1414–1415: 6, ЂР 1428–1429: 5, ЂР 1429–1430: 19, итд. (в) ном. јд. ж. р.: ]/e ЈП 1395: 23, Н 1396: 85x2, ЈП 1400: 23, СХ 1392–1402: 16, ЈХ 1394–1402: 22, ЈД 1397–1402: 27, СТ 1406: 9, СЛа 1407: 49, СЛб 1407: 52, ГП 1403–1408: 2, СВ 1417: 9, ЂП 1419: 2, И 1402–1422: 3, ЂД 1428: 8, ЂР 1430: 4, ЂЛ 1429–1439: 4, ЂЛ 1452: 7, итд. (г) ген. јд. м. и с. р.: jgo/e ЈЛ 1394–1395: 2, ЈЛ 1398: 2, ЈХ 1394–1402: 2, СЈ 1404–1405: 4, СТ 1406: 28, СЛа 1407: 69, СХ 1411: 39/40, СЛ 1414–1415: 18, СЛ 1427: 42, ЂД 1428: 50, ЂЕ 1429: 19, ЂР 1430: 23, ЂВ 1432: 26, ЂД1 1445: 40, jgw/e ЂП 1410: 9, И 1402– 1422: 32, ego/e МХ 1406: 34, ЂР 1428–1429: 37, Ego/e СХ 1406– 1407: 26, ЂЛ 1452: 84, итд. (д) акуз. јд. ж. р.: }/e ЈЛ 1394–1395: 3, ЈЛ 1398: 3, СЛа 1407: 1, СЛб 1407: 1/2, итд. Примери употребе заменице i/e (]/e, E/e) очекивано долазе у мана- стирским и властеоским даровницама (изузев РВ 1432), као и у актима игумана Св. Пантелејмона (Н 1396 и И 1402–1422). Примери изостају из кратких писама упућених Дубровнику (МД 1392, ЂД 1424), из већине по- веља и писама деспота Лазара и Стефана Бранковића (ЂВ 1456, Л1 1457, С1 1457, Г 1457, Л2 1457, С2 1457 и ЛД 1457), као и из аката о разграни- 253 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ чењу хиландарских међа (Х1 1454 и Х2 1454). Изузимајући МД 1405, у осталим повељама упућеним Дубровнику ова заменица долази искључиво у уводним и завршним деловима повеља у којима се традиционално упо- требљава српскословенски језик: ]/e ЂД 1428: 8, j/e СД 1405: 1, ЂД1 1445: 1, 7, ЂД2 1445: 8, jgo/e ЂД 1428: 50, ЂД1 1445: 40. Заменице к-типа долазе у српским средњовековним световним спо- меницима од најстаријих времена (уп. Грицкат 2004: 71). Бројем потврда у повељама и писмима Српске деспотовине издвајају се именичке заменице кто (в. овде, т. 2.1.3) и штo (в. т. 2.1.6), затим што у функцији везника зави- сних реченица (примери се не наводе), као и заменица који (у функцији неодређене придевске заменице, в. овде, т. 2.2.4, као и у функцији везни- ка зависних реченица). У повељама и писмима Српске деспотовине потврђена је и упит- но-односна заменица за количину јеликь. Забележени су само при- мери ном. јд. с. р. у манастирским даровницама: po jliko mo{no ro/þdþen'nomou Eþsþ(tq)stvou podobiti se. СМ 1413: 4/5 (исти пример и у СЛ 1414–1415: 3/4, СЛ 1427: 3/4, ЂВ 1427–1428: 3/4, ЂП 1427–1429: 3, ЂР 1429–1430: 3, ЂВ 1432: 2/3), jliko vqzmo/no wsJavati se ЂР 1430: 2, eliko vxzmo/no wsJavati se ЂЛ 1429–1439: 2. Лексема колик употребљена је само као заменички прилог: (а) i koliko E popovq ou monastirM vsi da lVþtþ%M&rgJsa} Н 1396: 11, (б) i koliko sou popovq ou monastiri vsi da Wpyva} Н 1396: 89/90, (в) da si ihq ima koliko sou{ou svo} ba[inou СЈ 1404–1405: 21. 2.2.4. Неодређене заменице. – Забележене су само заменице некоји и нечији: (а) ном. јд. м. р.: kqþdþ%q& se prilou;Ji nykoi gostq РК 1433: 46, i koi gode se prilou;Ji pri[{q}dQi nykoi dobrq ;l(ovy)kq РК 1433: 47, (б) ген. јд. ж. р.: a{e poveli g%o&þsþpoþdþstvo mi0 nykoE raþdþ%i& nou/þdþe СХ 1411: 37, (в) дат. јд. с. р.: po nekojmþMþ nava/þdþenJ} СМ 1413: 32, (г) дат./лок. јд.: po inoi nykoi nou/þdþi СЛ 1427: 40, (д) акуз. јд. с. р.: da prilo/i svoE radi d(ou)[e, sylo nekoE. СЈ 1404– 1405: 10/11, (ђ) акуз. јд. м. р.: i ni za Edqnq prilo/qkq ny;Ji Н 1396: 96. У вези са наведеним облицима треба дати следеће коментаре: (а) облик ном. јд. м. р. nykoi забележен само у РК 1433 може се прочитати двојако: као [некоји] и као [некој]; уколико претпоставимо друго читање, онда би се пред нама налазила изразита одлика српског народног језика (неодређена заменица некој позната је призренско-тимочким и косовско- ресавским говорима, уп. Младеновић 2010: 83–90); (б) у облицима ген. јд. и дат./лок. јд. ж. р. (примери под б и г) огледа се фонетска иновација (асимилација и сажимање након губљења /ј/). У једноме примеру забележена је неодређена заменица некоји имени- чки употребљена: ili brata c(a)r(q)þsþtva mi, ili s(Q)na, ili vqnouka. ili kojþgþ(o) W sqrodnikq na[iþhþ(q). bli/n]ago, ili daln]ago, ili po þpþ(o)pou{enJ} b(o)/J} nykojgo W tou/þdþihq naþsþ(q) СЈ 1404–1405: 26/27/28. 254 Владимир Поломац ■ Забележен је велики број потврда упитно-односне заменице који употребљене у значењу неодређене придевске заменице163. Примери: (а) ном. јд. м. р.: ako E koi dMbrov;aninq komM dlqþ/þ(q)nq СД 1405: 38, ako E koi doubro';aninq komou dlq/anq МД 1405: 7, ako koi dMbrov;aniþnþ(q) kMpi kon] ЂД 1428: 15, i ako koi dMbrov;aninq koupJi kon] ЂД1 1445: 14, i da ne ima wblasti {...} ni kEfali] ni vlastniþkþ(q) kwi ЂП 1410: 3/4, ako e komou koi doubrov;aninq {o dlq/nq ЂД1 1445: 33. (б) ном. јд. ж. р.: ako wi dq{i ko] Н 1396: 44, ako se M;ini ko] pra СД 1405: 9, ako se ou;ini ko] pra МД 1405: 8, ako se M;iþnþ(i) ko] pra ЂД 1428: 10, ako se b{i se slou;ilo sx}tysknEnJe ili ko] nou/þdþa РК 1433: 29/30, ako se ou;inJi ko] pra ЂД1 1445: 9. (в) ген. јд. м./с. р.: ni d{a}nka koego СЛа 1407: 52/53, ni danka koego СЛб 1407: 54, da mou nyþsþ(tq) nijd'ne zabave ni W koga. ni koega posJ{lJ}a МХ 1406: 29. (г) ген. јд. ж. р.: ni koE rabote ine СХ 1392–1402: 24. (д) дат. јд. ж. р.: ako se kowi W dq{erq g(o)þsþpogE kVþrþa jVþgþenJe prilM;i Н 1396: 38. (ђ) акуз. јд. с. р.: ako bi tko wþdþ%q& naþsþ(q) {…} iznesxþlþ(q) koj zapisanJj Л2 1457: 20. (е) акуз. јд. ж. р.: ako li Mzima} ko} prou СД 1405: 12/13, МД 1405: 11, ako li Mzima} ko} prM ЂД 1428: 13, ako li ouzima} ko} prM ЂД1 1445: 12, ako bi tko wþdþ%q& nasq {…} iznesqþlþ(q) ko} knigM Л1 1457: 12 (исти пример и у С1 1457: 12, С2 1457: 21). У вези са наведеним облицима потребно је посебно указати на сле- деће: (а) облик ном. јд. ж. р. која представља иновацију (уп. стсл. ka]); (б) у ген. јд. м. и с. р. потврђени су и српскословенски и српски народни обли- ци; (в) облик ген. јд. ж. р. које добијен је асимилацијом и сажимањем на- кон губљења сонанта /ј/; (г) иновацију представља и облик дат. јд. ж. р. којој, добијен аналогијом према придевским заменицама (стсл. toi), (д) највећи број забележених примера долази у повељама упућеним Дубро- внику (СД 1405, МД 1405, ЂД 1428, ЂД1 1445), као и у документима са већим присуством одлика српског народног језика (Н 1396, СХ 1392– 1402, ЂП 1410, РК 1433, Л1 1457, С1 1457, Л2 1457, Л2 1457). 2.2.5. Одричне заменице. – Забележени су облици одричне заме- нице ниједьн, одн. ниједин. Примери: (а) ген. јд. м. р.: nijdnoga ЈП 1395: 45, nijdinogo ЈП 1400: 4, (б) ген. јд. ж. р.: nijd'ne МХ 1406: 28, nJed'ne МХ 1406 32, (в) акуз. јд. м. р.: ni za Edqnq Н 1396: 96, niEdnq ЂД1 1445: 37, (г) акуз. јд. с. р.: ni za edno ЂР 1428–1429: 23, ni na edno СЛ 1427: 30, и (д) лок. јд. ж. р.: ni na Ednoi Л1 1457: 14, ni na jdnoi С1 1457: 15, С2 1457: 22, ni na jdnþoþi Л2 1457: 22. 163 Потврде овога значења долазе и у повељама кнеза Лазара (уп. Поломац 2006: 156). 255 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 2.2.6. Опште заменице 2.2.6.1. Опште заменице кьждо и киждо. – У мањем броју манастир- ских даровница употребљене су ове заменице у духу српскословенског језика. Заменица кьждо у свим забележеним примерима употребљена је именички: (а) ном. јд.: i sJ] vsa kq/þdþw sq svoiþmþ%i& meg]mi СХ 1392–1402: 19, kq/þdþo po darovani} d(ou)ha ЈД 1397–1402: 19, kq/þdþo vqny bQvaEtq МХ 1406: 15/16, da idMtq svobodno kq/do na svoe mysto СТ 1406: 14, protivou proizvolEnJ} i sily kq/þdþo СЛа 1407: 10, protivou proizvolEnJ} i sily kq/þdþo СЛб 1407: 11, protivM proizvolEnJ} i sily kq/þdþo ЂЛ 1452: 10, (б) дат. јд.: i vyrni stroitelE vxvyrenago komou/þdþe slou/bona;elJa РК 1433: 6. Заменица киждо чешће је употребљена именички (примери а и б), а само у једном случају и придевски (пример в): (а) ген. јд.: nq vqsakomM prinositi ]/e po kojgo/þdþo sily i proizvolEnJ} ЂЛ 1452: 6/7, (б) дат. јд.: azq svobodM podahq monastQrwmq. i kojmM/do svoe dostoinqstvo СТ 1406: 6/7, (в) акуз. јд. с. р.: i sJj na koe/þdþo lyto СВ 1417: 24. 2.2.6.2. Општа заменица који љибо. – Забележен је само један пример придевске употребе ове заменице: koi libo a{e slM;itq se doþhþ%o&dqkq ЈП 1395: 42 (између заменице и именице интерполирана је зависна условна рече- ница). 2.2.6.3. Опште заменице сложене са годе. – Највише потврда забеле- жено је за општу заменицу који годе. Примери су забележени у повељама упућеним Дубровнику (СД 1405, МД 1405, ЂД 1428, ЂД1 1445), као и у Н 1396 и РК 1433. Именичку употребу илуструју следећи примери: (а) ном. јд. м. р.: i koi gode se prilou;Ji pri[{q}dQi nykoi dobrq ;l(ovy)kq РК 1433: 47, (б) дат. јд. ж. р.: i zgodi se kowi gody M c(a)rigrady bQti Н 1396: 55/56, (в) акуз. јд. м. р.: da E volqnq g(o)þsþ(podi)nq kneþzþ(q) stefanq i g(o)þsþ(podi)nq vlqkq postaviti ou loutrou {k}oga imq gody Н 1396: 80/81. Придевску употребу имамо у следећим примерима: (а) ном. јд. м. р: i koi gode dMbrov;aninq ide s trqgwþmþ(q) svoiþmþ(q) СД 1405: 19 (исти пример и у МД 1405: 17, ЂД 1428: 19 и ЂД1 1445: 17), (б) акуз. мн. м. р.: i da sou volni postaviti {...} kalougere koE imq gody Н 1396: 64/65, postavl]ti ou svoE kEliE {...} kalougEre koE imq gody Н 1396: 69. У повељама упућеним Дубровнику забележена је општа придевска заменица чији годе: (a) ном. јд. м. р: ili ;i gode ;l(ovy)kq СД 1405: 28, ili ;ii gody ;l(ovy)kq МД 1405: 26, ili ;i gode ;l(ovy)kq ЂД 1428: 29, ili ;Ji gode ;l(ovy)kq ЂД1 1445: 26. О сажимању након губљења /ј/ у овом примеру говорено је у одељку III.1, т. 1.5.2. Забележено је неколико примера опште заменице кто годе, односно тко годе, именички употребљене: jre tko se E goþdþ%q& na va[e braþtþstvo nasloniþlþ(q) wþdþ%q& vse g(o)þsþpode ЛД 1457: 10 (ном. јд.), i pakQ da ih' sqmq vol'nq w„dati komou mi gode СХ 1411: 27 (дат. јд.), ili koga gody wþdþ%q& hr(i)þsþtJanq ЛР 1457: 13 (акуз. јд.). 256 Владимир Поломац ■ У неколико примера потврђени су заменички прилози што годе и како годе: (а) da imq E na voli i {o imx gode СД 1405: 25, (б) a napreþdþ%q& {o goþdþ%q& bMde ЛД 1457: 19/20, (в) jry mi {o goþdþ%q& mo/emo radi smo va[emM vsakomM dobrM ЛД 1457: 21, (г) da imq E na voli kako imq gody. МД 1405: 23/24, (д) da imq E na niþhþ%q& volE i kako iþmþ%q& gode ЂД 1428: 26, (ђ) da imq E na nihq vol} kako iþmþ[q] gode ЂД1 1445: 23. 2.2.6.4. Општа заменица вьсак. – Мали је број потврда у којима је ова заменица именички употребљена: (а) ном. јд. м. р.: vsakq da greþdþ%e& svoboþdþno СД 1405: 28, v'sakq da ide svobod'no МД 1405: 26, vsakx da greþdþ%e& svoþbþ(o)dno ЂД 1428: 29, da grede vsakq svobodno ЂД1 1445: 26, vsaki E biþlþ(q) mirqþnþ(q) i poko]þnþ(q) ЛД 1457: 10, da E svaþkþ(q) M bMdiþmþ(M) ЛД 1457: 18, (б) дат. јд. м. и с. р.: pi[emo vq svyþdþ%y&telqstvo vsakomou МД 1405: 3, da Eþsþ(tq) vq svyþdþ%y&nJe vqsakomou РК 1430–1431: 1, nq vqsakomM prinositi ЂЛ 1452: 6, vxsakomM W naþsþ(q) na m(y)þsþ(e)cq po tri l(i)þtþourgJe ЂЛ 1452: 66, vsakomM W naþsþ(q) po tri l(i)þtþourgJe ЂЛ 1452: 71, davamq na znanJj vxsakomþMþ С1 1457: 1, (в) акуз. јд. м. и с. р.: i m(o)l} vqsakogo Ego/e b(og)q proizvolitq ЛР 1457:12. Следећи једнински облици употребљени су придевски: (а) ном. ж. р.: vsakaa И 1402–1422: 19, Л1 1457: 14, Л2 1457: 21, vsaka С1 1457: 14, vþsþaka С2 1457: 22, (б) ген. м. и с. р.: vsakogo ЈП 1395: 41, СЛа 1407: 17, СЛб 1407: 19, СВ 1417: 28, vqsakogo РК 1433: 4, vqsakogo ЂЛ 1452: 20, vsakoga Н 1396: 40, 57, 74, 81, РК 1433: 47, (в) ген. ж. р.: vsakoE ЈЛ 1394–1395: 16, vsakoe СЛа 1407: 18, СЛб 1407: 20, vqsakoe ЂЛ 1452: 21, vsake СТ 1406: 16, (г) дат. м. и с. р.: vsakomou СЛа 1407: 65, СЛб 1407: 65, ЂР 1430: 17, vqsakomou ЂР 1430: 1, vxsakomou ЂЛ 1429–1439: 1, vxsakomþMþ ЂЛ 1452: 64, vsakomþMþ Л1 1457: 1, vþsþakomM С2 1457: 1, vsakomM ЛД 1457: 21x2, (д) акуз. м. р.: vsakQ СХ 1411: 29, РК 1433: 50, vsakQi СЛ 1427: 34, 37, (ђ) акуз. с. р.: vsako ЈП 1395: 17/18, Н 1396: 17, 45, 61, 78, 88, ЈП 1400: 24, СЛа 1407: 66, СЛб 1407: 65, ГП 1403–1408: 15, СВ 1417: 23, СЛ 1427: 17, ЂВ 1427–1428: 15, 22, ЂЕ 1429: 17, РК 1430–1431: 14, ЂВ 1432: 3, ЂЛ 1452: 43, 76, vqsako СМ 1413: 6, СЛ 1414–1415: 4, ЂР 1429–1430: 4, СЛ 1427: 4, ЂВ 1427–1428: 4, vsakw ЈП 1395: 62, ЂЕ 1429: 16, РК 1430–1431: 15, v'sako МД 1405: 7, vxsako ЂП 1427– 1429: 4, (е) акуз. ж. р.: vsakou Н 1396: 12x2, 15x2, СЛа 1407: 56, vsakM СЛб 1407: 57, ЂЛ 1429–1439: 29, vxsakM РВ 1432: 16, (ж) инстр. с. р.: vsakQþmþ(q) ЈП 1395: 25, 26, 41, РК 1433: 36, РК 1433: 48, vxsakQiþmþ%q& РК 1430–1431: 8, (з) лок. м. р.: vqsakomq ЂЛ 1452: 70, (и) лок. ж. р.: vsakoi СЛ 1427: 23. У вези са наведеним облицима неопходно је дати следеће коментаре: (а) облик ном. јд. vsaki ЛД 1457: 10 и облик ном. јд. ж. р. vsakaa И 1402– 1422: 19, Л1 1457: 14, Л2 1457: 21, деклинирају се по сложеној придев- ској промени, (б) облик ном. јд. из svaþkþ(q) ЛД 1457: 18 илуструје мета- тезу иницијалне групе вс- (в. одељак III.1, т. 2.3.7), (в) иновације у духу српског народног језика ограничене су на облике ген. јд. сва три рода: у м. и с. р. долази облик vsakoga Н 1396: 40, 57, 74, 81, РК 1433: 47, у ж. р. до- лази облик vsake СТ 1406: 16. Међу малобројним придевски употребљеним множинским облицима иновацију представља једино облик ном. мн. ж. р. vsake СЈ 1404–1405: 19. 257 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Облици ген. и инстр. представљају континуитет старијег стања: (а) ген.: vsakQþhþ%q& ЈП 1395: 41, (б) инстр.: vsakQmi ЈП 1395: 61, ЈП 1400: 23, СЛа 1407: 17, 26, СЛб 1407: 19, СЛб 1407: 29, vqsakQmi ЂЛ 1452: 20, 27/28. 2.2.6.5. Општа заменица вьс. – У највећем броју повеља и писама Српске деспотовине ова заменица долази без метатезе, само је у ЂВ 1456 потврђен облик sveþhþ%q& 15 (ген. мн.), и у Г 1457 облик svega 2 (ген. јд. м. р.) (в. одељак III.1, т. 2.3.7). Потврђени су следећи облици једнине: (а) ном. с. р.: vse РК 1430– 1431: 10, (б) ном. ж. р.: vxsa СД 1405: 6, ЂЛ 1452: 1, vsa ЂД 1428: 48, (в) ген. м. р.: vsego СХ 1411: 52/53, svega Г 1457: 2, (г) ген. ж. р.: vse ЂД 1428: 4, ЂД1 1445: 4, 39, ЂД2 1445: 2, ЛД 1457: 10, (д) дат. м. р.: vsemou СЛа 1407: 3, СЛб 1407: 4, vqsemM ЂЛ 1452: 5, (ђ) дат. ж. р.: vsoi Н 1396: 9, СХ 1411: 30, ЂД 1424: 2, ЛД 1457: 1, 1споља, (е) акуз. м. р.: vqþsþ(q) ЛД 1457: 13, (ж) акуз. с. р.: vse Н 1396: 73, ЈЛ 1398: 22, ЂП 1419: 22, И 1402–1422: 18, СЛ 1427: 41, Л1 1457: 4, С1 1457: 4, Л2 1457: 5, 10, 13, 15, ЛД 1457: 5, vþsþ(e) С2 1457: 5, vþsþe С2 1457: 14, 16, 20, (з) акуз. ж. р.: vsM ЈЛ 1394–1395: 17, (и) инстр. м. и с. р.: vsymq ЈП 1395: 17, СХ 1411: 22, ЂВ 1432: 23, (ј) инстр. ж. р.: vsomq ЈП 1395: 20, (к) лок. м. и с. р.: w vseþmþ(q) Х1 1454: 1, ЛД 1457: 21, w þvþseþmþ(q) Х2 1454: 1. Знатно вишом фреквенцијом долазе множински облици. Наводи се мањи део грађе тако да буду заступљени сви графијски ликови: (а) ном. м. р.: vsi ЈП 1395: 5, vqsi МХ 1406: 5, v'si ЈЛ 1398: 2, (б) ном. ж. р.: vse Н 1396: 51, 56, (в) ген.: vs%y&þhþ%q& ЈП 1395: 55, vsyþhþ(q) ЂВ 1427–1428: 30, vsyhq ЂР 1429–1430: 34, vsyþhþq СЛа 1407: 63, vseþhþ(q) ЂП 1410: 4, 16, vseþhþ%q& СВ 1417: 45, vsehq СЛ 1427: 24, vqseþhþ(q) ЈЛ 1394–1395: 10, vqsyhq СХ 1406– 1407: 8, 35, vqsyþhþ(q) ЂВ 1427–1428: 24, vqsyþhþ%q& ЂЛ 1452: 39, vxsyhq СВ 1417: 37, vxsyhq ЂЛ 1452: 71, vxsyþhþ%q& ЂЛ 1452: 49, v'syhq СМ 1413: 18, (г) дат.: vsymq ЂЛ 1452: 72, vsyþmþ(q) ЂП 1419: 2, vsyþmþ%q& ЂД 1428: 3, vsemq И 1402–1422: 17, 19, 20, vseþmþ%q& И 1402–1422: 18, vxsymq ЂД2 1445: 1, vxsyþmþ(q) СМ 1413: 10, vxseþmþ(q) ЂП 1427–1429: 8, vqsymq СЛа 1407: 61, vqsymq Н 1396: 93, 94, vqsyþmþ(q) ЂВ 1427–1428: 10, (д) акуз. м. р.: v'se ЈД 1397–1402: 7, (ђ) акуз. с. р.: vsa ЈП 1395: 40, 46, 61, ЂЛ 1452: 73, v{q}sa СХ 1406–1407: 38, vxsa ЂР 1428–1429: 3, vþsþa СВ 1417: 38, v'sa ЂП 1419: 1, (е) инстр.: vsemi ЂВ 1456: 7, vsymi ЂЛ 1429–1439: 43, vqsymi СХ 1406– 1407: 41, vqsemi СХ 1411: 17, v'semi ЂВ 1456: 5, vxsymi ЂЛ 1452: 2, (ж) лок.: vqseþhþ%q& СВ 1417: 9, vqsyþhþ%q& ЂЛ 1452: 40, 50. У вези са наведеним примерима неопходно је дати следеће комен- таре: (а) иновације у једнинској промени у духу српског народног језика забележене су у ген. м. р. svega, у ген. ж. р. (примери под г), дат. ж. р. (при- мери под ђ) и у инстр. јд. ж. р. (пример vsomq); (б) једине иновације у мно- жинским облицима ове заменице налазимо у ном. и акуз. ж. р.: vse Н 1396: 51, 56 (ном.) и vse СЛ 1414–1415: 17 (акуз.), као и у акуз. м. р. v'se ЈД 1397– 1402: 7; (в) у инструменталу и локативу једнине, као и у генитиву, дативу, инструменталу и локативу једнине ове заменице очувани су наставци нека- 258 Владимир Поломац ■ дашње непалаталне промене, што представља особеност и савремених говора косовско-ресавског дијалекта (уп. Ивић 2009: 65). Посебно истицање заслужује облик ове заменице у примеру ako li i vse peþtþ%q& hkEri boudou [у Цариграду] Н 1396: 45/46. Употреба облика vse уме- сто очекиваног ген. мн. представља један од најстаријих примера анали- тизације у српским средњовековним споменицима. Употреба облика све (<все) уместо очекиваног ген. мн. посведочена је и у савременим косов- ско-ресавским говорима (уп. само Јовић 1968: 127, Радић 2000: 394). 3. Придеви 3.1. Облици неодређеног вида. – Забележен је велики број примера ном. јд. м. р. Наводи се по један пример за сваку лексему и њену графиј- ску реализацију: vol'nq ЈП 1395: 42, volqnq СХ 1411: 39, volnq ЂР 1428–1429: 22, volqnx СД 1405: 12, volqþnþ(q) ЂД 1428: 12, vol]nq МД 1405: 16, dlq/nq РК 1433: 36, dlqþ/þ(q)nq СД 1405: 39, dlq/qþnþ(q) ЂД 1428: 41, dlq/(q)þnþ(q) ЂД 1428: 42, dlqþ/þ%q&nq РК 1433: 42x2, dlq/anq МД 1405: 37, krivq МД 1405: 38, krivx ЂД 1428: 41, nepri;estenq ЈП 1400: 28, pri;estqnq МХ 1406: 42, /ivq Н 1396: 100, m(i)l(o)þsþtivq СХ 1392–1402: 29, svobodnq СТ 1406: 19, vqzqbl(a)godytqnq СХ 1406–1407: 17, malq ЂП 1410: 4, gwleþmþ(q) ЂП 1410: 4, nedostoinx СВ 1417: 13/14, razMmi;nq РК 1433: 43, dobrq РК 1433: 46, tou/þdþq СХ 1406–1407: 34, mirqþnþ(q) ЛД 1457: 10, poko]þnþ(q) ЛД 1457: 10. Посебно се издвајају присвојни придеви: h(ri)þsþ(t)ovq ЈП 1395: 51, ЈП 1400: 12, h(risto)vq РК 1433: 54, le[evx ЈХ 1394–1402: 41, vraninq dolq ГП 1403–1408: 14, vraninq dwþlþ(q) ЂП 1419: 21 (топоним, в. одељак III.3, т. 2.3.6), kne/q ;l(ovy)kq ЈХ 1394–1402: 32. Знатно је мање забележених примера ном. јд. с. р.: dlqþ/þ%q&no РК 1433: 44, vol'no СХ 1411 23, 24, dovolno СВ 1417: 13, tvrqdo ЂР 1428–1429: 22, 25, svoboþdþno И 1402–1422: 19. И у овој категорији посебно издвајамо при- својне придеве: monastir'sko ЈЛ 1398: 6, lavrqsko ЈЛ 1398: 22, dM;ino ЈП 1395: 12, vlqkosalE ЂР 1428–1429: 35, b(o)/iE СЛа 1407: 11, СЛб 1407: 12. Потврде ном. јд. ж. р. најчешће долазе у категорији присвојних при- дева: prycry[n] parcanova ЈП 1395: 13, ]sikovica mihailova ЈП 1395: 28, cr(q)kovq sp(a)sova ЈП 1395: 29, medoeva ryka ЂР 1428–1429: 34 (топоним, в. одељак III.3, т. 2.3.6), vra/ia Н 1396: 20, b(o)/Ja ЈП 1395: 22, 27, Н 1396: 31, МХ 1406: 44. Изван ове категорије бележи се још само у једној лексе- ми: tvrqda Л1 1457: 14, С1 1457: 15, tvrxda С2 1457: 22, tvrqda Л2 1457: 21. У ген. јд. м. р. очекивано долази наставак -а. Највише примера забе- лежено је код присвојних придева: g(ospodi)n] СХ 1411: 2, 52, ЂР 1430: 30, g(o)þsþ(pod)n] ЈХ 1394–1402: 11, 18, w„ laza vladoEva ЈЛ 1398: 21 (топоним, в. одељак III.3, т. 2.3.6), h(risto)va Н 1396: 85, СВ 1417: 25, 26, И 1402–1422: 7, РК 1430–1431: 25, h(ri)þsþ(to)va СХ 1392–1402: 32, hasanova СЛа 1407: 55, СЛб 1407: 56, sp(a)sova МХ 1406: 9, vasilJjva ЈХ 1394–1402: 9, vasJlJjva ЈХ 259 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 1394–1402: 15, careva ЂП 1410: 6, Tomina ЛР 1457: 11. Остали примери до- лазе у РК 1433: kamene ;qstna 4, posla ni mala ni velika 19. Само у једном примеру долази облик ген. јд. с. р.: g(o)þsþ(pod)n] ЂЕ 1429: 8. У ген. јд. ж. р. бележимо два наставка: -и у духу српскословенског је- зика: stoudeni СЛа 1407: 8, СЛб 1407: 10, СВ 1417: 14, sp(a)sovi ЂЕ 1429: 8, али и -е у духу српског народног језика: konq jlqhove bare ЈЛ 1398: 17 (топо- ним, в. одељак III.3, т. 2.3.6), krqvi h(risto)ve ЂР 1428–1429: 42. Последњи пример је посебно интересантан јер долази у санкцији, у којој се тради- ционално очекује српскословенски језик. Придеви м. и с. р. долазе са очекиваним наставком. Потврде се углав- ном бележе код присвојних придева: g(o)þsþ(pod)n} ЈП 1395: 8, h(ri)þsþ(to)vM ЈП 1395: 60, pryma kralEvou brodou ЈЛ 1398: 17/18 (топоним, в. одељак III.3, т. 2.3.6), pirgM vasJlJjvM ЈХ 1394–1402: 16, Jizr(aJ)lEvM ЂЛ 1452: 5, kq b(o)/J} ЂР 1430: 3, а у мањем броју и изван ове категорије: /ivM ЂП 1410: 6, bl(a)goprJetnM ЈХ 1394–1402: 12. Издваја се велики број потврда за дативско-локативну хомоформу с. р. придева bo/Ji: po b(o)/J} СЈ 1404–1405: 27, СТ 1406: 28, СЛа 1407: 69, СЛб 1407: 69, СЛ 1427: 38, ЂР 1428–1429: 37, ЂЛ 1429–1439: 3, po b(o)/i} СЛ 1414–1415: 18, po b(o)/JM СВ 1417: 39. У дат. јд. ж. р. бележе се наставци -е (< -ѣ) и -и у зависности од типа промене: tylou i krqvi h(ri)þsþ(to)vy ЈП 1400: 28, hvaly g(ospod)ni СЛа 1407: 21, ЂЛ 1452: 23, hvaly g(o)þsþ(pod)ni СЛб 1407: 23. У акуз. јд. потврђени су само очекивани облици: (а) мушки род: za pirgq vasJlijvq ЈХ 1394–1402: 10, za pomenq laþzþ(a)revq ЂП 1410: 7, na vasilEþvþ(q) d(q)nq ЛД 1457: 18, као и у топонимима: na vladoEvq lazq ЈЛ 1398: 21, na kralEvq brodq ЈЛ 1398: 17, na radosalq stMdenqþcþ(q) Х1 1454: 6, na zmeEþvþ(q) stMdenqcq Х1 1454: 6/7; (б) средњи род: mwVsewvo СЛа 1407: 11, ЂЛ 1452: 11, moVsewvo СЛб 1407: 12; (в) средњи род, мека промена: b(o)/iE СЛа 1407: 11, b(o)/Je СЛб 1407: 12,ЂЛ 1452: 11, na povelynJe vlaþdþ%Q&;ne СВ 1417: 14; (г) женски род: cr(q)kovq m(a)t(e)rq b(o)/J} ЈП 1395: 35, као и у топонима na zoubovou nivou ЈЛ 1398: 19/20 и hlapovM pol]nM ЈП 1395: 33. Стари облици вок. јд. м. р. бележе се у двема даровница светогор- ском манастиру Св. Павлу: bþeþzna;elne ГП 1403–1408: 3/4, jdino;(q)þsþtne ГП 1403–1408: 4, sqprystolne ГП 1403–1408: 4, bezna;elne ЂП 1419: 2, neposti/ne ЂП 1419: 2, nedomislene ЂП 1419: 2. Само у једноме примеру долази облик вок. јд. ж.р.: vl%a&þdþ%Q&ko neislydima] prymoudrosti Wq;a ЈД 1397–1402: 51. Забележен је само један пример инстр. јд. м. р.: d(ou)homq b(o)/iEmq СХ 1411: 5. Примери ж. р. долазе код присвојних придева: h(ri)þsþ(to)vo} ЈД 1397–1402: 29, vl{a}d{Q};nE} ЈЛ 1398: 3, vl(a)þdþ(Q);nE} СХ 1392–1402: 3, vladQ;nE} ЈХ 1394–1402: 3. У примеру vladi;no} ЈЛ 1394–1395: 3 дошло је до преузимања наставка тврде промене. У малобројним примерима лок. јд. м. р. потврђени су двојаки наставци: M parakJnovM brodou ЈЛ 1398: 11 (топоним, в. одељак III.1, т. 2.3.6), na stra[noþmþ(q) sMdM h(ri)þsþ(to)vM ЂП 1419: 35, vq vrymenny РК 1433: 13. У ж. р. долази само један пример: po zapovydi b(o)/Ji РК 1433: 20. 260 Владимир Поломац ■ Забележени су следећи множински облици: (а) ном. м. р.: b(o)/Ji ЈП 1395: 4, СХ 1411: 6, svobodni ЈЛ 1394–1395: 19, ЂВ 1456: 16, svobodnQ СТ 1406: 15/16, dlq/ni СЛ 1427: 27/28, nepotqknovenJi ЂЛ 1452: 23, volni Н 1396: 65, 71, 101, prokleti Х2 1454: 13, /ivi ЛД 1457: 9, radosali ЛР 1457: 9, 12, (б) ном. с. р.: svobodna ЈП 1395: 41, adova ЂЛ 1452: 16, tvrqda ЂВ 1427– 1428: 25, ЂР 1428–1429: 36, 39, ЂВ 1432: 24, 29, ЂЛ 1452: 83, (в) ген. м. р.: I(zra)ilEvq СЛа 1407: 3, СЛб 1407: 4, (г) акуз. м. р.: nagqi МХ 1406: 14, tiha СХ 1406–1407: 13. Посебан коментар захтева облик nagqi МХ 1406: 14, употребљен у духу српскословенског језика. Само у једном примеру бележе се облици м. р. у везаном дуалу: dva svy{nika srebrqna pozla{ena СЛ 1427: 16. 3.2. Облици одређеног вида 3.2.1. Номинатив једнине. – У облику м. р. редовно долази очекивани новији наставак -ӣ (добијен сажимањем -ыи или -ии). Од многобројних забележених примера овде се посебно истичу само они у којима се нала- зи двострука варија (кендема) као показатељ дужине наставка (в. одељак II.2, 3.4): ЈП 1395: velikQ 5, kalnQ dolq 22/23, ЈП 1400: smyrennQ 15, СХ 1392– 1402: b(o)/(q)þsþtvqni 1, hJlandarþsþci 8, ЈХ 1394–1402: b(o)/(q)þsþtv(q)nQ 1, vse;(q)þsþtnQ 7, hQlandarþsþkQ 8, МД 1405: velikQi 5, s(ve)tQi 5, СХ 1411: veliki 8, b(o)/(q)þsþtvqnQ 8, СВ 1417: bl(a)govyrnQ 7, Л1 1457: wtvoreniÐ 1, zlatiÐ 4, srebrqniÐ 4, po;tenniÐ 9, С1 1457: zlatiÐ 4, srebrqniÐ 4, po;teþnþniÐ 9, Л2 1457: srebrqniÐ 5, С2 1457: wtvoreniÐ 1, ЛД 1457: MgrqskiÐ ЛД 1457: 17. Несажети облици ном. јд. с. р. долазе у духу српскословенског јези- ка у малом броју примера: wbQ;noE Н 1396: 89, zemlqnoE ЈХ 1394–1402: 21, svytloe СЛа 1407: 1, СЛб 1407: 1, vsemirnoE СЛа 1407: 1, СЛб 1407: 1, s(ve)toe СВ 1417: 12. Сажети облици долазе у духу српског народног језика у пове- љама упућеним Дубровнику, у признаницама о покладу деспота Ђурђа (Л1 1457, С1 1457, Л2 1457, С2 1457), али и у неколико манастирских даров- ница: dMbrovq;ko СД 1405: 25/26, ЂД 1428: 26, dMbrovqþ;þko СД 1405: 37, ЂД1 1445: 23, doubrovq;ko МД 1405: 24, doubrovq;'ko МД 1405: 35, dMbrovx;ko ЂД 1428: 39, pMsto ЂР 1428–1429: 33, sxborno ЂЛ 1452: 72, bl(a)gopriEtno СХ 1406–1407: 16, novo СХ 1406–1407: 16, mwnastirsko ЂП 1419: 25/26, glaþmþskoÐ Л1 1457: 4, Л2 1457: 4, glam'sko С1 1457: 4, glamþsþko С2 1457: 4, belo Л1 1457: 4, Л2 1457: 5, bylo С1 1457: 4, С2 1457: 4. Несажети српскословенски облици преовлађују у женском роду164. Наводи се по једна потврда за сваки пример: pr(y);(i)þsþta] ЈП 1395: 49, pryneporo;na] ЈЛ 1394–1395: 26, s(ve)ta] СХ 1392–1402: 15, pry;(i)þsþta] СХ 1392–1402: 33, bl(a)go;qstivaa ЈП 1395: 164 Овде треба подсетити да смо графијску секвенцу -aa читали као [-аја] (в. одељак II.1, т. 3.1.1). 261 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 6, h(ri)þsþ(t)wl}bivaa ЈП 1395: 6, vses(ve)ta] ЈЛ 1394–1395: 26, s(ve)taa СХ 1392–1402: 10, pry;(i)þsþtaa ЂЛ 1429–1439: 39, pr(y);(i)þsþtaa ЂР 1428–1429: 43, pry;istaa ГП 1403–1408: 23, bl(a)govyrnaa ЈХ 1394– 1402: 6, h(ri)þsþ(t)ol}bivaa СЈ 1404–1405: 5, srqb'skaa СЈ 1404–1405: 25, hilan'dar'skaa СЈ 1404–1405: 31, inaa СТ 1406: 9, vethaa СЛа 1407: 10, velikaa ЂЛ 1429–1439: 41, wbi;naa СХ 1406–1407: 32, pravoslavnaa СВ 1417: 11, srxbskaa ЂП 1427–1429: 22, gorn]a ЂР 1428–1429: 32, dolnaa ЂР 1428–1429: 32, dobraa ЂР 1428–1429: 34, vqseneporo;naa ЂР 1428– 1429: 43, vqseneporw;naa ЂР 1429–1430: 33, b(o)/(q)þsþtqv'naa ЈД 1397– 1402: 4/5, plodovitaa ЈД 1397–1402: 11, bl(a)govyr'naa ЈД 1397–1402: 32, monastir(q)skaa РК 1433: 45, b(o)/(q)þsþtvnaa РК 1433: 50, pr(y)þ;þ(i)þsþtaþaþ ЛР 1457: 6, pr(y)þsþ(ve)taa ЛР 1457: 15. Знатно је мањи број сажетих облика у духу српског народног језика: bM;an'ska ЈП 1395: 27, doln] ЈП 1395: 28, bl(a)govyrna ЈЛ 1398: 5, pry;(i)þsþta МХ 1406: 44, srxbska СД 1405: 6, nova СХ 1406–1407: 16, gwspocka ЂП 1410: 11, pre;ista ЂП 1410: 15, wb'{a СХ 1411: 27, monastir'ska СХ 1411: 33, vyt'ha ЂЛ 1452: 10/11, ouboga Н 1396: 10, 15, 19, 90, 92, monastQr'ska Н 1396: 92, monastirska РВ 1432: 6, prava Х1 1454: 13, glaþvþna ЛД 1457: 7/8. Превласт српскословенских облика објашњава се честом употребом великог броја ових придева у уводним деловима повеља (у интитула- цији), а нарочито њиховом атрибутском употребом уз сакралне именице (Владичица, Богородица, и сл.). 3.2.2. Генитив и акузатив једнине мушког и средњег рода. – Искључива употреба наставка -ога/-ега у ген. и акуз. м. и с. р. у духу српског народ- ног језика одликује признанице о подизању поклада деспота Ђурђа, као и један акт о разграничењу хиландарских међа. Примери: Х1 1454: ;(q)þsþtnoga 12. Л1 1457: po;tennoga 5, 12, po;tenoga 9, glaþmþskoga 10, zlatoga 11, srebrqnoga 11, beloga 11. С1 1457: po;ten'noga 5, 9, 12/13, glam'skoga 11, zlaÐtoga 11, srebrqnoÐga 11, byÐloga 11. Г 1457: vi[episanoga 2. Л2 1457: glaþmþskoga 18, beloga 18, zlaatoga 18, srebrqnoga 18/19, poþ;þtenoga 20. С2 1457: glamþsþkoga 19, byloga 19, zlaÐtoga 19, {sre}brxnoga 19, po;tenoga 21. У следећим повељама и писмима забележени су и српски народни и српскословенски облици. Примери: ЈЛ 1394–1395: velikoga 17, али и vse;(q)þsþtnagw 9, prypodobnagw 9, s(ve)t(a)go 14, b(o)gonosnago 14, 22, stra[nago 21, prypodobnagw 22. Н 1396: W koporiskoga dohod'ka 60, али и s(ve)t(a)go 84, 97, izvystnago 104. СХ 1392–1402: s(ve)twpw;iþvþ[ega 21, али и straþ[þnago 32, ;(q)þsþtnago 33. ЈХ 1394–1402: do pMti staroga skMlanwvskoga 44, pri{evskoga 40, али и þs(ve)t(a)goþ 8, sp(a)snago 28. 262 Владимир Поломац ■ СД 1405: posilnoga 37, inoga 37, li;noga 17, али и sladkago 1, prys(ve)t(a)go 2, s(ve)t(a)go 7, 20, 31, d(q)nx[n]go 8, s(ve)t(a)gþoþ 26. МД 1405: posilnoga 35, inoga 36, li;'noga 15, али и velikaago 4, 18, 25, s(ve)t(a)go 4, 18, 25. СХ 1411: konq nwvoga brqda 13, али и b(o)/(q)þsþtvqnago 5, ;(q)þsþtnago 45, b(o)godaþroþvan'nago 53, b(o)godarovan'nago 55. СВ 1417: W novoga brqda 23, novobrqþdþskoga 36, али и s(ve)taago 1, 31, bezna;el'nago 4, bra;naago 14, monastJr'skaago 29, ;(q)þsþtnaago 43. СЛ 1427: W danka zimnEga 24, али и prypoþdþ%o&bnago 9/10. ЂВ 1427–1428: s(ve)topo;iv[ega 11, 14, 20, w„ novoga brqda 15, али и bl(a)go;(q)þsþtivaaþgþ(o) 11, hr(isto)l}bivaago 11, ;(q)þsþtnaago 12, ;(q)þsþtnaaþgþ(o) 28. ЂД 1428: s(ve)topo;iv[ega 5, 8, 9, 20/21, 28, 33, 45, posilnoga 39, inoga 40, inoga 42, srqþbþskoga 50, li;noga 17, али и sladkago 1, prys(ve)t(a)go 2, bl(a)go;(q)þsþtivago 5, h(ri)þsþ(t)wl}bivago 5, s(ve)t(a)go 20, 27, 32. ЂР 1428–1429: koupinnoga 24, s(ve)t(a)go 1, 33, bezna;elnago 4, bl(a)go;(q)þsþtivago 11, h(ri)þsþ(t)ol}bivago 11, samodrq/avnago 11, srqbskago 12. ЂР 1429–1430: inoga 25, али и blago;qstivago 11, hristol}bivago 11, srqbskago 12, ;qstnaago 33. РК 1430–1431: inoga 17, али и s(ve)t(a)go 1, 3, 10, 14, 25. РК 1433: staryEga 20, 21, {blago};qstivago 6/7, s(ve)topo;iv[ago 7, bl(a)go;qstivago 7, vy;nago 14, d(M)hwvnago 15, pryws(ve){enago 15, s(ve)t(a)go 29, stra[nago 55. ЂД1 1445: posilnoga 32, li;noga 16, inoga 34, drMgoga 34, slad'kago 1, prys(ve)t(a)go 2, s(ve)topo;iv[ago 8x2, 24, 27x2, s(ve)topo;iv[aþgþ(o) 18x2, 24, srqb'skago 40. У осталим повељама и писмима налази се једино српскословенски наставак -аго. Наводи се илустрације ради само по један пример гени- тива за сваки документ: ЈП 1395: bl(a)gago 26, ЈЛ 1398: b(o)gonosnago 7, ЈП 1400: sr(q)pskago 18, ЈД 1397–1402: pryvqzl}blEn'nago 33, СЈ 1404–1405: bli/n]ago 27, СТ 1406: velikago 8, МХ 1406: slad'kago 1, СЛa 1407: nezavistnago 29, СЛб 1407: vy;nago 49, СХ 1406–1407: }nostnaago 4, ГП 1403–1408: desnaago 12, ЂП 1410: svetagw 1, СМ 1413: srxbskago 13, СЛ 1414–1415: vrymennago 6, ЂП 1419: prypodobnago 17, И 1402–1422: slavnaago 6, ЂП 1427–1429: bl(a)go;xstQvago 9, ЂЕ 1429: sladkago 1, ЂР 1430: ;(q)þsþt(n)aago 29, ЂВ 1432: h(rist)wl}bivago 12, РВ 1432: kastamonitskago 9, ЂЛ 1429–1439: hrJstol}bivaago 16, ЂД2 1445: s(ve)topo;iv[ago 5, 9/10, ЂЛ 1452: wb{aago 30, ЂВ 1456: s(ve)t(a)go 16, ЛР 1457: vi[episannagþoþ 14. На основу изнесене грађе могу се понудити следећи закључци: (а) највећи број примера наставка у духу српског народног језика бележи се у повељама упућеним Дубровнику (СД 1405, МД 1405, ЂД 1428, ЂД1 1445), као и у признаницама о покладу деспота Ђурђа (Л1 1457, С1 1457, Г 1457, Л2 1457, С2 1457); (б) српскословенски наставак -аго у пове- 263 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ љама упућеним Дубровнику најчешће долази у придевима који припа- дају средњовековној сакралној (хришћанској) терминологији; (в) српски народни наставак забележен је и у неколико манастирских и властеоских даровница, као и у акту игумана Никодима (Н 1396), а у већини ових доку- мената најчешће долази у топонимима или придевима изведеним од њих; (г) велики број повеља и писама (укупно двадесет пет даровница и И 1402–1422) познаје искључиво облике придева са српскословенским на- ставком -аго. 3.2.3. Генитив једнине женског рода. – Искључиво наставак -е у духу српског народног језика налази се у следећим повељама и писмима: СХ 1392–1402: ine 24. ЈХ 1394–1402: gra;anske 14, sMhodolqske 45, gornE livo;e 37. СД 1405: srxbþsþke 6, s(ve)topo;iv[e 7, 20, 27. СТ 1406: vlastelske 16. ЂП 1419: tMrske 25. ЂД 1428: srqbþsþke 8/9, s(ve)topo;iv[e 9, 20, 27. ЂД1 1445: srxb'ske 8. Х1 1454: pr(y);(i)þsþte 11. Х2 1454: pr(y);(i)þsþte 13, wþdþ%q& ravne dMbrave 17, wþdþ%q& sMhe reke 20, wþdþ%q& trqn]þnþske megE 8. У вези са наведеним примерима потребно је указати на следеће: (а) наставак -е очекивано долази у повељама упућеним Дубровнику (СД 1405, ЂД 1428, ЂД1 1445), као и у актима о разграничењу хиландарских међа (Х1 1454 и Х2 1454); (б) у овим повељама посебно треба истаћи употребу наставка -е у српскословенским придевима светопочивши и пречист; (в) наставак -е забележен је и у четири манастирске даровнице, и то увек у диспозицијама даровница, у имунитетским формулама (СХ 1392–1402, СТ 1405, ЂП 1419) или приликом набрајања међа дарованих поседа (ЈХ 1392–1402). Шест манастирских даровница познаје у овој категорији и српске народне и српскословенске облике. Примери: ЈП 1395: do radonin'ske megE 16, али и h(ri)þsþtol}bivQj 58. МХ 1406: prave 29, 33, cr(q)k(q)vne 30, zakon'ne 30, 33, али и pry;(i)þsþtJe 38, hJlanþdþar'skQe 39, pry;(i)þsþtJe 40. СЛ 1427: novobrqdskj 17, novobrqþdþske 18/19, али и krypkQj 2, vqsebogatJj 3, s(ve)tQE 9, 15, velikQE 9. ЂЕ 1429: novobrqþdþske 16, али и ;(q)þsþtnQE 7, s(ve)tQE 7, pr(y);(i)þsþtJe 24. ЂЛ 1429–1439: novobrqþdþske 29, али и srqbskQE 13, s(ve)tQe 20, 24, 32, velikQe 20, s(ve)tQe 24. ЂЛ 1452: novobrqþdþske 43, али и vythQe 6, zakonnJe 6, vqdovJe 9, JjV(an)þgþ(ge)l'skQE 14/15, srqb'skQE 35, ;(q)þsþtnQE 36, s(ve){ennJj 36, c(a)rqskQE 36/37, ;(q)þsþtnie 46, s(ve){ennQE 46, velikQE 64, 69, b(o)/(q)þsþtqvqnyi[ee 13/14, vQso;ai[ee 14, b(o)/(q)stqvqnyi[ee 14. 264 Владимир Поломац ■ И у овим манастирским даровницама српски народни облици долазе искључиво у диспозицијама. У ову групу даровница могла би се условно сместити и ЂР 1429– 1430. У њој се налази један пример са наставком -е у уводном делу по- веље: vqsebogate 2 (према krypkJe 2, srqbskQe 8, pry;istJe 15, pry;istJe 23), што се не може узети као поуздано, будући да је пример преузет према издању Љ. Стојановића, а не према снимку. У осталим манастирским даровницама, као и у акту игумана Ила- риона, долазе искључиво српскословенски облици. Наводи се по један пример из сваке даровнице само илустрације ради: ЈЛ 1394–1395: maliE 17, ЈЛ 1398: velikiE 6, ЈП 1400: h(ri)þsþ(t)ol}bivQE 19, ЈД 1397–1402: srqbqskQE 34, СЈ 1404–1405: hilan'dar'skQE 22, СЛa 1407: vethQE 2/3, СЛб 1407: eV(an)g(e)lskQe 15, СХ 1406–1407: prys(ve)tQE 1, СХ 1411: pr(y);(i)þsþtQe 11, СМ 1413: kryp'kQE 3, СЛ 1414–1415: s(ve){ennQE 9, СВ 1417: pry;(i)þsþtJj 43, И 1402–1422: b(o)/(q)þsþtv(q)nQe 1, ЂВ 1427–1428: vqsebogatiE 3, ЂП 1427–1429: pry;(i)þsþtJe 30/31, ЂР 1428–1429: srqbskQE 9, РК 1430–1431: s(ve)tQE 4, ЂВ 1432: zetskQE 10, РВ 1432: vatoped'skQE 4, РК 1433: {d}(M)hovnQE 19. Примери ген. јд. ж. р. нису забележени у МД 1392, Н 1396, МД 1405, ЂД 1424, ГП 1403–1408, ЂП 1410, ЂД2 1445, ЂР 1430, ЂВ 1456, Л1 1457, С1 1457, Г 1457, ЛР 1457, Л2 1457, С2 1457 и ЛД 1457. 3.2.4. Датив једнине мушког и средњег рода. – Потврђени су искљу- чиво новији облици са наставком -ому/-ему унесеним из деклинације придевских заменица. Наводи се по један пример из сваке повеље за наставак -ому: ЈП 1395: s(ve)tomM 7, Н 1396: s(ve)tomou 60, ЈЛ 1398: velikomou 8, ЈП 1400: s(ve)tomou 21, СХ 1392–1402: hr(i)þsþti]nskomM 17, ЈД 1397– 1402: ino;qskomou 38, СЈ 1404–1405: v'sem(i)l(o)þsþtivnomou 2, СД 1405: neizreþ;þ(e)n'nwmþMþ 1, МД 1405: slavnomou 7, МХ 1406: pryneizreþ;þ(e)nnomou 2, СЛa 1407: vsebl(a)gomou 6/7, СЛб 1407: pravednomou 8, СХ 1406– 1407: s(ve)tomou 25, ГП 1403–1408: b(o)/(q)þsþtvqnomou 8, СХ 1411: hilþaþn'dar'skwmou 19, СМ 1413: mily[ev'skomM 29, СЛ 1414–1415: vy;nomou 5, СВ 1417: ;(q)þsþtnomM 17, ЂП 1419: b(o)/(q)stvqnnomM 9/10, И 1402– 1422: ;l(ovy);(q)þsþkomou 1, СЛ 1427: lavrqskomou 19, ЂВ 1427–1428: s(ve)tomou 18, ЂД 1428: vsem(i)þlþ(o)þsþtivnomþMþ 1, ЂП 1427–1429: vy;nomþMþ 4, ЂР 1429–1430: vrymennomou 4, ЂР 1430: slovesnomou 1, РК 1430– 1431: s(ve)tomM 12, ЂВ 1432: vaTopedskomM 32, Рв 1432: s(ve)tomM 11, РК 1433: kastamwniþtþskomþMþ 33, ЂЛ 1429–1439: s(ve)t(o)mou 44, ЂД1 1445: vxsem(i)l(o)þsþtivomou 1, ЂЛ 1452: ;l(ovy);qskoþmMþ 1, ЂВ 1456: pryws(ve){en'nomM 2, ЛД 1457: wbranomþMþ 2споља. Наставак -ему долази само у четири примера: s(ve)tyi[emou МХ 1406: 8, s(ve)twpw;iv[emM СХ 1392–1402: 26, s(ve)topo;iv[emM ЂЛ 1452: 53, s(ve)topo;iv[emþMþ ЂЛ 1452: 53/54. У истом фонетском контексту употре- 265 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ бљава се у другим повељама и наставак -ому: ЂП 1427–1429: s(ve)topo;iv[omM 20, СЛa 1407: ;qstnyi[omou 36/37, ;(q)þsþtnyi[omou 59, ;(q)þsþtnyi[omou 60, ;(q)þsþtnyi[omou 60, СЛб 1407: ;(q)þsþtnyi[omou 39, ;(q)þsþtnyi[omou 60, ;(q)þsþtnyi[omou 61, ;(q)þsþtnyi[omM 61. 3.2.5. Датив и локатив једнине женског рода. – У десет повеља и пи- сама забележен је само новији наставак -ој (преузет из тврде заменичке промене). Примери: Н 1396: pr(y);(i)þsþtoi 59, monastQr'skoi 91 (дат.). ЈЛ 1398: velikoi 13, lavrqskoi 13, 22 (дат.). СТ 1406: pr(y);(i)þsþtoi 6 (дат.), vla[koi 7, tismenoi 8, ougrqskoi 17, blqgarskoi 17 (лок.). ЂД 1428: s(ve)topo;iv[oi 30 (лок.). ЂР 1428–1429: nekMdJmskoi 28, gornoi 29 (лок.). ЂР 1429–1430: krou[evq;koi 16/17 (лок.). ЂР 1430: s(ve)toi 15, 20 (лок.). ЂВ 1456: wstrqvi;'koi 4/5, bora;koi 6 (лок.). ЛР 1457: smeþdþ%e&reþvþskoi 2/3, golMbq;koi 3, petrM['koi 7/8 (лок.). ЛД 1457: poþ;þtenoi 1, po;tenoi 1споља, sqdqþ[þnoi 7 (дат.). Тринаест повеља и писама познаје и новији и старији наставак у ово- ме облику. Примери: ЈЛ 1394–1395: petrM[koi 15 (лок.), али и s(ve)tei 10 (лок.). СХ 1392–1402: pry;(i)þsþtoi 15, hilandar'þsþkoi 16, teploi 17 (дат.), b(o)/iwi 22 (дат./лок.), али и pry;(i)þsþtyi 26 (дат.), s(ve)tyi 16, aTwþnþscyi 16 (лок.). СЈ 1404–1405: levq;'skoi 17 (лок.), али и srqb'styi 4 (дат.), s(ve)tyi 12 (лок.). СД 1405: srxbþsþkoi 3, srqbskwi 42 (дат.), s(ve)topo;iv[oi 29/30 (лок.), али и b(o)/iji 3 (дат./лок.). СЛa 1407: wbraznoi 3, n(Q)n][noi 3, poþdþ%o&wbraznoi 13 (дат.), али и sinaiscyi 4, s(ve)tyi 38, aTonscyi 38 (лок.). СЛб 1407: wbraznoi 3, n(Q)n][noi 4, poþdþ%o&bowbraznoi 15 (дат.), али и Sinaiscyi 4, S(ve)tyi 41 (лок.). СХ 1406–1407: pry;(i)þsþtoi 28, hilandarskoi 28 (дат.), али и s(ve)tyi 4, 30, aTwn'scyi 4, aTwn'scyi 30 (лок.). СХ 1411: ]godnoi 50 (лок.), али и s(ve)tyi 12, aTonscyi 12 (лок.). СВ 1417: skoroi 17 (дат.), али и vqseneporo;nyi 16 (дат.), aTon'scyi 17 (лок.). И 1402–1422: s(ve)tyi 5 (дат.), али и s(ve)toi 10 (лок.). СЛ 1427: lavrqskoi 29 (дат.), ;}/þdþoi 39 (лок.), али и s(ve)tyi 10, 13 (лок.), b(o)/Jei 8 (дат./лок.). ЂЛ 1429–1439: monastJrskoi 24 (лок.), али и s(ve)tyi 21 (лок.). ЂЛ 1452: wbraznoi 6, poþdþ%o&bowbraznoi 15 (дат.), али и s(ve){ennyi 75, 80, n(Q)n][nyi 6, velicyi 74/75, srqbscyi 85 (дат.), neizreþ;þ(e)nnyi 1, s(ve)tyi 37, 39, 49, aTwn'scyi 37 (лок.). 266 Владимир Поломац ■ Изложени примери показују да је наставак -ој могао бити обележје не само придева који припадају српском народном језику, већ и придева који представљају особеност српскословенског језика. Једанаест повеља и писама познаје једино старији наставак -еј у овој категорији. Наводи се по један пример за сваки документ: ЈП 1395: pry;(i)þsþtyi 7 (дат.), ЈП 1400: b(o)/JEi 15 (дат./лок.), МХ 1406: pry;(i)þsþtyi 6 (дат.), ГП 1403–1408: vy;nyi 24 (лок.), ЂП 1410: svetei 1 (лок.), СМ 1413: b(o)/Jei 13 (дат./лок.), СЛ 1414–1415: b(o)/iEi 7 (дат./лок.), ЂП 1419: vy;nyi 34 (лок.), ЂВ 1427–1428: aToscyi 13 (лок.), РК 1433: s(ve)tyi 10 (лок.), pry;(i)þsþtei Х2 1454: 1 (дат.). 3.2.6. Акузатив и вокатив једнине. – Облици акуз. м. р. [живо-] дола- зе са наставком -ӣ као и у номинативу. Илустрације ради наводи се само мањи део грађе: s(ve)tQ ЈП 1395: 57, vlat'kov'skQ ЈЛ 1398: 18, s(ve)tQi ЈП 1400: 18, vyþ;þni СХ 1392–1402: 26, vy;nQ ЈХ 1394–1402: 19, slaþdþ;ai[i ЈД 1397– 1402: 25, godi{ni СХ 1411: 29, vy;nJi СЛ 1427: 23, s(ve)tJi РК 1430–1431: 7, s(ve)tQi РК 1433: 40, srebrqni;kQi ЂД2 1445: 4, vy;nQ ЂЛ 1452: 91, итд. У акуз. с. р. чешће долазе несажети облици у духу српскословенског језика. Наводи се по један пример за сваки документ: maloj ЈП 1395: 9, ;(q)þsþtnoE ЈЛ 1394–1395: 8, maloE ЈХ 1394–1402: 23, bl(a)goj СЈ 1404–1405: 13, vy;noe СТ 1406: 31, sr%q&þdþ%q&;noe СЛа 1407: 16, sr(q)þdþ(q);noe СЛб 1407: 18, togþdþa[nEe ЂР 1428–1429: 18, togda[nEe ЂР 1429–1430: 20, dwþsþ(tw)hvaln'noE СХ 1411: 2, mnogoE СМ 1413: 11, vy;noe СЛ 1414–1415: 20, bezna;alnoE СВ 1417: 2/3, maloe СЛ 1427: 43, vrymennoe ЂВ 1427–1428: 2, vrþyþmennoe ЂП 1427–1429: 2, vrymennoE ЂР 1429–1430: 2, vqsesr(q)þdþ(q);noe ЂР 1430: 8, vrymennoe ЂВ 1432: 1, togþdþa[nEe РК 1433: 50. Примери са извршеном асимилацијом и сажимањем у духу срп- ског народног језика долазе у неколико даровница, као и у двама писми- ма упућеним Дубровнику (ЂД 1424 и ЛД 1457): Msrqþdþno СХ 1392–1402: 12, ve;no ЂП 1410: 8, mwnastirsko ЂП 1419: 25/26, l}bwþvþno ЂД 1424: 2, ino СЛ 1427: 30, togþdþa[nE ЂП 1427–1429: 13, 15, bezna;elno ЂР 1428–1429: 2, mwnastir'sko ЂЕ 1429: 16, c(a)rþsþko ЈД 1397–1402: 23, bylO polE РВ 1432: 12/13, gostinsko РК 1433: 26, vyr'no ЛР 1457: 2, hr(i)þsþtJ]þnþskoÐ ЛД 1457: 18. Наставак -у у акуз. јд. ж. р. у духу српског народног језика (добијен сажимањем старијег -ују) забележен је у следећим повељама и писмима: ЈЛ 1394–1395: srqp{s}kM 18. Н 1396: obQ;nM 21, s(ve)tou 76, monastQr'skou 82, bou;Janskou 86. ЈХ 1394–1402: sM{ou 17, na popovM glavM 37, za meg} kon}[kM 39. СЈ 1404–1405: velikou 15, sou{ou 21. ЂР 1428–1429: vy;nou 19. ЂР 1429–1430: vy;nou 24. ЂВ 1432: vy;nou 19. РК 1433: s(ve)tou 35, drMgM 41, 42. ЂЛ 1452: malM 36. Х1 1454: na strqmnou stranM 9, na wrahovqþ;þkM meg} 9. Л1 1457: visMk}Ð 15. 267 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ С1 1457: visMk} 16. Л2 1457: visMk} 23. С2 1457: visMk} 23. ЛД 1457: wþtþvorynM 14. Нешто више примера са овим наставком – како показује наведена грађа – налази се у Н 1396, ЈХ 1394–1402 и РК 1433. Посебно се истичу придеви у двочланим топонимима Попова глава, Коњушка међа, Стрмна страна и Ораховачка међа (в. одељак III.3, 2.3.6) забележени у диспози- цијама ЈХ 1394–1402 и Х1 1454. У осталим повељама и писмима налазе се изоловани примери. Српскословенски наставак -ују потврђен је знатно већим бројем при- мера: vQ[n}} ЈП 1395: 1, vy;nM} ЈП 1395: 60, vses(ve)tM} ЈЛ 1394–1395: 22, pryneporo;nM} ЈЛ 1394–1395: 22, vy;nou} ЈП 1400: 22, d(M)[eþvþnM} СХ 1392– 1402: 26, desnou} ЈД 1397–1402: 57, pry;(i)þsþtou} СЈ 1404–1405: 8, toplou} МХ 1406: 6, d(ou)[evnou} СЛа 1407: 17, wb{ou} СЛа 1407: 29, d(ou)[evnou} СЛб 1407: 18, wb{ou} СЛб 1407: 31, zyl'nou} СХ 1406–1407: 23, monastirskou} СХ 1406–1407: 23, vi[n}} СХ 1411: 1, mnogM} СМ 1413: 14, wkaan'nM} СМ 1413: 17, b(o)godarovannou} ЂР 1428–1429: 12, bogodarovannou} ЂР 1429–1430: 12, b(o)godarovannM} ЂВ 1432: 14, d(M)[evnou} РК 1433: 4, b(o)godarovannou} ЂЛ 1429–1439: 18, d(M)[evnM} ЂЛ 1452: 19, wb'{M} ЂЛ 1452: 30. Малобројни забележени облици вокатива једнине не изискују посеб- не напомене. Примери: (а) мушки род: soudJ praveþdþnQi ЈД 1397–1402: 58, b(o/)e jdinQi ГП 1403–1408: 5, d(M)[e s(ve)tJi ЂП 1419: 4, b(o)/e EdinJi ЂП 1419: 6, vxsebl(a)gQi b(o/)y ЂЛ 1452: 1, (б) женски род: pry;(i)þsþta] b(ogoro)þdþ(i)ce СХ 1392–1402: 27. 3.2.7. Инструментал једнине. – У облику м. и с. р. најчешће долази очекивани наставак -им. Наводи се по један пример за сваки документ: zlatope;atnQþmþq ЈП 1395: 47, mislqnimq ЈЛ 1394–1395: 1, s(ve)tQþmþ%q& Н 1396: 84, mQslqnimq ЈЛ 1398: 1, mnogwsvytlQiþmþ%q& ЈП 1400: 6, pryvqzl}blEnnJiþmþ(q) СХ 1392–1402: 7, vran]nskiþmþ(q) ЈХ 1394–1402: 34, dMbrovqþ;þkiþmþ(q) СД 1405: 33, tougimq МД 1405: 17, velikQmq МХ 1406: 25/26, b(o)/(q)þsþtvqnQimq СХ 1406–1407: 26, prilE/nQmq ГП 1403– 1408: 16, prymoudrJimq СМ 1413: 1/2, ЂР 1429–1430: 1, prymoudrimq СЛ 1414–1415: 1, krai{nimq СЛ 1427: 28, prymoudrJiþmþ(q) ЂВ 1427–1428: 1, dMbrovx;kiþmþ(q) ЂД 1428: 34/35, prymMdrJiþmþ(q) ЂП 1427–1429: 1, b(o)/(q)þsþtqvnQiþmþ(q) ЂР 1430: 2, prymMdrQiþmqþ ЂВ 1432: 1, bratskQiþmþ%q& РК 1433: 51, b(o)/(q)þsþt{x}vnQmq ЂЛ 1429–1439: 2, tougimq ЂД1 1445: 17, hilaþnþdar'skimq Х2 1454: 5. У двема повељама упућеним Дубровнику налазе се потврде наставка -ем (пореклом из промене придевских заменица): s tMgEmq СД 1405: 19, s tMgEþmþ(q) ЂД 1428: 19 (уп. s tougimq МД 1405: 17, ЂД1 1445: 17). Употреба овога наставка посведочена је у српским споменицима од XIII века (уп. Даничић 1878: 175; један пример у повељама кнеза Лазара уп. Поломац 2006: 160; неколико примера у Закону о рудницима деспота Стефана, уп. 268 Владимир Поломац ■ Јовић 1968/1969: 425–426), а данас представља једну од најмаркантнијих морфолошких одлика косовско-ресавског дијалекта (уп. Ивић 2001б: 137, Пецо 1991: 61, Радић 1997: 227–239). У облику ж. р. преовлађује српскословенски наставак -оју/-еју. Наво- ди се по један пример за сваки документ: bysovsko} ЈП 1395: 48, srqpþsþko} ЈЛ 1394–1395: 6, c(a)rþsþko} ЈЛ 1398: 3, byswv'sko} ЈП 1400: 8/9, vl(a)go;(q)þsþtivw} СХ 1392–1402: 6, c(a)rþsþko} ЈХ 1394–1402: 3, h(ri)þsþ(to)vo} ЈД 1397–1402: 29, bl(a)go;qstivo} СТ 1406: 1, bl(a)go;qstivo} СМ 1413: 9, bl(a)go;qstivo} СЛ 1414–1415: 7, neizreþ;þ(e)nno} ЂП 1419: 1, b(o)/JE} И 1402–1422: 4, srqbsko} СЛ 1427: 42, bysovsko} ЂВ 1427–1428: 27, byswvsko} ЂП 1427–1429: 29, dJavolE} ЂР 1428–1429: 41, h(ri)þsþ(t)ol}bivo} ЂЕ 1429: 5/6, hristol}bivo} ЂР 1429–1430: 6/7, dJavolE} ЂР 1430: 27, dJavolE} ЂВ 1432: 30, bl(a)go;xstivo} ЂЛ 1429–1439: 9, b(o)/Je} ЂД2 1445: 1, hr(i)þsþtol} bivo} ЂЛ 1452: 57, b(o)/Je} ЂВ 1456: 1, b(o)/JE} Л1 1457: 1, b(o)/JE} ЛР 1457: 1. Наставак -ом у духу српског народног језика забележен је малим бројем примера: m(i)l(o)þsþtiþ}þ b(o)/Jwþmþ%q& ЈП 1395: 56, m(i)l(o)þsþtJ} b(o)/Jwþmþ%q& ЈП 1400: 16, s carinomq mimohodnomq СЛ 1427: 21, s sqbornomq trapezomq СЛ 1427: 34, 36, sou{oþmþ(q) svowþmþ(q) ba{inwþmþ(q) ЂР 1428–1429: 22, s trapezoþmþ%q& sqbornoþmþ%q& ЂЛ 1452: 66, s trapezwþmþ%q& sxbornomq ЂЛ 1452: 73, m(i)l(o)þsþtJ} b(o)/Jwþmþ%q& ЛД 1457: 4, visMkoþmþ(q) pe;aþtþ} ЛД 1457: 11/12, 14. 3.2.8. Локатив једнине мушког и средњег рода. – У малом броју примера среће се српскословенски наставак -ем: (а) тврда основа: vq zlatope;atnyþmþ(q) ЈП 1395: 24, pri s(ve)tymq СД 1405: 29, vx slavnyþmþ(q) СД 1405: 44, vq stra[nymq ЂП 1419: 16, vx vytseþmþ(q) ЂЛ 1452: 2, 3, na stra[nemq ЛР 1457: 15, (б) мека основа: vq neve;er'nEmq ЈП 1395: 4, vq dlqgolytnymq СЛа 1407: 45, vq dlqgolytnyþmþ%q& СЛб 1407: 48, vq neveþ;þ(e)r'nEmq СХ 1411: 6/7, vq n(Q)n][nEþmþ(q) СЛ 1427: 47, vx n(Q)n][nEmq ЂЛ 1452: 88. Далеко је више примера са наставцима -ом и -ем у духу српског народног језика. Примери за наставак -ом: ЈП 1395: ou novomq brqdM 21, M noþvþ(o)mq brqdou 53, ЈП 1400: M novomq brqdou 13, ЈЛ 1398: na velikomq poutou 15, na stra[noþmþ(q) 27, МХ 1406: na stra[nomq 44, СД 1405: M novwþmþ(q) brqdM 25, na inwþmþ(q) 39, МД 1405: na inomq 37/38, СВ 1417: ou novwþmþ(q) brqdM 27, ЂП 1419: na stra[noþmþ(q) 35, ЂД 1428: M pravomq i istinitwmx 49, M novoþmþ%q& brqdM 25, pri s(ve)toþmþ(q) 30, na inoþmþ(q) 41, ЂЕ 1429: po vsem(i)l(o)þsþtivnomq 2, ЂР 1429–1430: ou novomq brqdou 17, ou novomq brqdou 24, ЂР 1430: vq vy;nwþmþ(q) 5, РК 1430–1431: ou gospwþdþskomq 20, ЂВ 1432: na stra[nomq 36, РВ 1432: M s(ve)tomq 8, РК 1433: M s(ve)tomq 16, ou s(ve)tomq 19, 28, 35, vq s(ve)t(o)mq 23, vq s(ve)tomq 25, ou novoþmþ(q) brqd{ou} 31, ou mirskwþmþ%q& 33, vx mirskoþmþ%q& 39, vx s(ve)toþmþ%q& 49, v{x} s(ve)tomq 49, vx s(ve)tomq 53, ЂЛ 1429–1439: vx vy;nomq 5, ЂД1 1445: M novomq brxdM 23, na inomq 34, ou pravomq i 269 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ istinnomq 39, ЂВ 1456: ou rMdni;komq metohou 9, ЛД 1457: poþ;þtenoþmþ(q) 3, reþ;þ(e)noþmþ(q) 4, 20. Примери за наставак -ем: ou vlq;emq trqnou МД 1405: 41, M vlq;iEþmþ(q) trqnM ЂП 1419: 37, M naibli/nEþmþ(q) СД 1405: 11, ou naibli/nEmq МД 1405: 9, M naibli/nEþmþ%q& ЂД 1428: 12, ou naibli/nEmq ЂД1 1445: 11. Посебан коментар заслужују двојаки облици топонима ou vlq;emq trqnou МД 1405: 41 и M vlq;iEþmþ(q) trqnM ЂП 1419: 37. У првоме примеру на- лази се сажета форма (в. одељак III.1, т. 1.5.2). У три примера забележен је новији наставак -ому са покретним вока- лом у духу српског народног језика: pri s(ve)tomou knezou СЈ 1404–1405: 18, ou novobrqþdþskomou metohou СВ 1417: 32, pri starcM hotqþ;þkomM Х1 1454: 23 (в. одељак III.1, т. 1.5.4). Посебно су занимљиви примери у којима се налази наставак -им: (a) pri s(ve)topo;iv[iþmþ(q) g(ospodi)nM i roditel} mi despotM stefanM ЂД 1428: 31, и (б) vx vytseþmþ(q) oubo zavyte i vx novJiþmþ(q) ЂЛ 1452: 2. У првоме примеру наставак -им највероватније представља стари наставак придева одређе- ног вида меке промене. Наставак -им у другоме примеру може се тума- чити као иновација која представља једну од најзначајнијих особено- сти савремених шумадијских и смедеревско-вршачких говора (уп. Ивић 1994: 164, 1999: 329). С друге стране, на неопходан опрез приликом извођења коначног закључка о овоме упућује и присуство наставка -им у овој категорији у савременом копаоничком говору (в. Радић 2010: 207) (уп. и одељак III.1, т. 1.1.2). 3.2.9. Облици множине и двојине. – У ном. м. р. налазе се очекивани облици са наставком -и. Наводи се по један пример за сваки документ: s(ve)ti ЈЛ 1394–1395: 19, pravoslavnJi Н 1396: 14, b(o)/(q)þsþtv(q)nQ ЈЛ 1398: 1, ;(q)þsþtni СХ 1392–1402: 8, l}bostinþsþkQ ЈХ 1394–1402: 32, silnQi ЈД 1397–1402: 16, dMbrovq;cJi МД 1405: 3, cr(q)kovnQ СТ 1406: 13, b(lago)þsþlovenii МХ 1406: 11, lavrqscJi СЛа 1407: 56, lavrqscJi СЛб 1407: 57, tqmnJi СХ 1406–1407: 15, silnJi СМ 1413: 1, silnJi СЛ 1414– 1415: 1, s(ve)ti СВ 1417: 5, silnQi СЛ 1427: 1, dobri ЂД 1428: 4, silni ЂП 1427–1429: 1, b(o)/(q)þsþtvnQi ЂР 1428–1429: 4, silnJi ЂВ 1432: 1, vyrni РК 1433: 6, po;tenJi ЂД1 1445: 4, dobrJi ЂД2 1445: 3, vQsokQ ЂЛ 1452: 18, pravi Х1 1454: 13, svetopo;iv[iÐ Л1 1457: 2, dMbrovq;kiÐ С1 1457: 10, poþ;þteniÐ Л2 1457: 9, s(ve)topo;iv'[i С2 1457: 6, итд. Забележен је један пример за новији облик ном. мн. ж. р.: iny СЈ 1404–1405: 24. У средњем роду преовлађују примери са несажетим наставком у духу српскословенског језика: monastQr'skaa Н 1396: 113, ino;qska] ЈД 1397– 1402: 28, inaa СТ 1406: 9, cr(q)kovnaa СТ 1406: 19, mnogorazli;naa СЛа 1407: 39/40, monastirskaa СЛа 1407: 40, mnogorazli;naa СЛб 1407: 42, monastirþsþkaa СЛб 1407: 42, dobraa СХ 1406–1407: 38, b(o)/(q)þsþ%t&vqnaa СХ 1406–1407: 42, ap(o)þsþ(to)lqs{k}aa СХ 1406–1407: 42, W%q&;qskaa СХ 1406–1407: 42, pryþdþn]a СМ 1413: 19, bl(a)godarþsþtqvnaa СВ 1417: 8, b(o)/(q)stvqnnaa ЂП 1419: 3/4, 270 Владимир Поломац ■ malaa ЂП 1419: 12, monastJir'þsþkaa И 1402–1422: 32/33, razorenaa РК 1433: 11, monastirskaa ЂЛ 1452: 50, итд. Ретко је сажимање у духу српског народног језика: gwspocka ЂП 1410: 11, tvrqda СВ 1417: 38, ЂВ 1427–1428: 25, ЂД 1428: 47, ЂР 1428–1429: 39, ЂД1 1445: 38, итд. Очекивани наставак -их у ген. мн. потврђен је великим бројем приме- ра. Наводи се по један пример за сваки документ: ЈП 1395: jV(an)þgþ(e)lqskQiþhþ%q& 1, ЈЛ 1394–1395: s(ve)tihq 10, Н 1396: monastir'skQþhþ%q& 39/40, ЈЛ 1398: s(ve)t(i)hq 28, ЈП 1400: vrxhovnQþhþ%q& 10, СХ 1392–1402: sr(q)pþsþkiþhþ%q& 21, ЈХ 1394–1402: kon}[kiþhþ(q) 43, ЈД 1397–1402: dobrQþhþ(q) 10, СЈ 1404–1405: s(ve)tQiþhþ(q) 33, СД 1405: doubrovq;kQþhþ(q) 10, МХ 1406: bosJihq 15, СЛa 1407: bl(a)go;qstivQiþhþ%q& 35, СЛб 1407: svytlQiþhþ%q& 7, СХ 1406–1407: mladJihq 5, ГП 1403–1408: hr(i)þsþtol}bivQihq 17, ЂП 1410: gwlemihq 4, СХ 1411: pravoslav'nQþhþ%q& 41, СМ 1413: sqmrqtnQhq 17, СВ 1417: bl(a)go;(q)stivJihq 41, ЂП 1419: maliþhþ(q) 24, И 1402–1422: s(ve)tJihq 5, СЛ 1427: mnwgQþhþ%q& 44, ЂВ 1427–1428: srqbskJiþhþ(q) 9, ЂД 1428: dMbrovq;kiþhþ(q) 11, ЂП 1427–1429: srxbqskQþhþ%q& 8, ЂР 1428–1429: srqbskQiþhþ%q& 10, ЂЕ 1429: vrqhovnQþhþ%q& 25, ЂР 1429–1430: vqsehvalnQihq 34, ЂР 1430: vy;nQiþhþ(q) 4, ЂВ 1432: s(ve)tJiþhþ(q) 32, РВ 1432: ba{inskQhq 12, РК 1433: bl(a)go;(q)þsþtivQiþhþ%q& 9, ЂЛ 1429–1439: vy;nQiþhþ%q& 4, ЂД1 1445: dMbrovq;kJiþhþ%q& 10, ЂЛ 1452: svytlJiþhþ%q& 7, ЂВ 1456: golemiþhþ%q& 16, Х2 1454: vlasteþlþ(q)skiþhþ%q& 18, Л1 1457: po;tenniþhþ%q& 3, С1 1457: poslydniþhþ(q) 12, Г 1457: dMbrovx;kiþhþ(q) 1, Л2 1457: dMbrova;kiþhþ%q& 4, С2 1457: posleþdþniþhþ%q& 21, dMbrovqþ;þkiþhþ(q) ЛД 1457: 2, итд. У неколико примера забележен је у овоме облику и аналошки наста- вак -ех (према промени придевских заменица): veliceþhþ(q) ЈЛ 1394–1395: 18/19, ]cyþhþ%q& Н 1396: 83, hr(i)þsþ(to)vyhq ЈД 1397–1402: 24, doubrovq;cyhq МД 1405: 8, svobodnehq СХ 1411: 26, h(risto)vyhq ЂР 1430: 31, dobryþhþ%q& РК 1433: 17, gospodareveþhþ%q& Х2 1454: 15, mitroþpþ%o&litoveþhþ%q& Х2 1454: 16, po;teneþhþ%q& С2 1457: 3. Употреба овога наставка представља рано сведочанство фор- мирања косовско-ресавског дијелекта, односно његовог одвајања од при- зренско-јужноморавских говора (уп. Ивић 1994: 223, 1999: 313, 2002: 9). У дат. мн. бележи се искључиво очекивани наставак -им. Наводи се по једна потврда за сваки документ: dMbrov;þkþimq МД 1392: 2, pravoslavnQþmþ%q& Н 1396: 94, /ivQmq ЈД 1397–1402: 56, slypimq МХ 1406: 21, b(o)gonosnQmq СЛа 1407: 44, b(o)gonosnJimq СЛб 1407: 47, pwdMnavskJiþmþ(q) СХ 1392–1402: 6, s(ve)t(Q)mq ЈХ 1394–1402: 13, podounav'skQmq СД 1405: 3, sl(q)þnþ;(q)nQimq СХ 1406–1407: 10, bw/qstvqniþmþ(q) ЂП 1410: 12, ;(q)þsþtnJimq СВ 1417: 18, pleþmþ(e)nitiþmþ(q) ЂД 1424: 1, bl(a)go;qstivQmq СЛ 1427: 14; bolnJiþmþ%q& РК 1433: 39, prþoþr(o);qskQþmþ(q) ЂЛ 1452: 12, dobriþmþ(q) ЛД 1457: 1споља, итд. Пример i da ne pri;tetq se kq praveþdþnQmi ЂЛ 1452: 90 не може се узети као сигурна потврда синкретизације датива и инструментала множине, будући да је предлог на снимку повеље тешко читљив. 271 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Српскословенски облици акузатива мушкога рода бележе се само у манастирским даровницама: b(o)/(q)þsþtv(q)nQE СЛа 1407: 25, СЛб 1407: 27, РК 1433: 3, b(o)/qþsþt'vnQE ЂЛ 1452: 26/27, m(o)l(i)tv(q)nnQE СЛа 1407: 25, m(o)l(i)tvqnQE СЛб 1407: 28, m(o)l(i)tqvnQE РК 1433: 3, poslyþdþnyi[eE СЛа 1407: 7, poslyþdþnyi[ee СЛб 1407: 8, monastirskQE РВ 1432: 17, итд. Малобројнији српски народни облици акузатива мушкога рода дола- зе у повељама упућеним Дубровнику, као и у МХ 1406: pomorske СД 1405: 30, pomorþsþke МД 1405: 28, poþmþo&rþsþke ЂД 1428: 31, pomwrske ЂД1 1445: 28, wkol'nE МХ 1406: 26. Српскословенски облици претежу и у акузативу средњег рода. На- води се по један пример за сваки документ: monastQr'skaa Н 1396: 113, ino;qska] ЈД 1397–1402: 28, cr(q)kovnaa СТ 1406: 19, dobraa СХ 1406–1407: 38, mnogorazli;naa СЛа 1407: 39/40, monastirþsþkaa СЛб 1407: 42, pryþdþn]a СМ 1413: 19, bl(a)godarþsþtqvnaa СВ 1417: 8, b(o)/(q)stvqnnaa ЂП 1419: 3/4, monastJir'þsþkaa И 1402–1422: 32/33, razorenaa РК 1433: 11, monastirskaa ЂЛ 1452: 50, итд. Облици акузатива средњег рода у духу српског народног језика: gwspocka ЂП 1410: 11, tvrqda СВ 1417: 38, ЂВ 1427–1428: 25, ЂД 1428: 47, ЂР 1428–1429: 39, ЂД1 1445: 38. У женскоме роду преовлађују српски народни облици захваљујући великом броју примера у РК 1433: zimnE ЂП 1427–1429: 18/19, lytnE ЂП 1427–1429: 21, vrakEv{iþ;þke ЂР 1428–1429: 31, gerasimov'ske СХ 1411: 20, mwnastirske РК 1433: 18, male РК 1433: 18, golyme РК 1433: 18, s(ve){enne РК 1433: 27, srebrqne РК 1433: 27, s(ve){enni;qske РК 1433: 28, ine РК 1433: 28, s(ve)te Х2 1454: 12. Српскословенски облици су малобројни: monastQr'skQE Н 1396: 51, b(o)/(q)þsþtqvnQE ЂР 1430: 9. У инструменталу множине забележени су једино примери са очеки- ваним наставком -ими. Наводи се по један пример за сваки документ: razlQ;nimi ЈП 1395: 2, monastir'skimi Н 1396: 18, b(o)godarovan'nQmi ЈП 1400: 19/20, ;(q)þsþtniþmþ%i& СХ 1392–1402: 14, b(o)godarovannimi ЈХ 1394–1402: 6, s(ve)tQmi ЈД 1397–1402: 57, b(o)godarovan'nQmi МХ 1406: 3/4, c(a)rþsþkQmi СЛа 1407: 19, pravQmi СЛа 1407: 31, vjlikQimi СХ 1406–1407: 39/40, slatkQmi ГП 1403–1408: 7, razli;'nQmi СХ 1411: 3, s(ve)tQmi СМ 1413: 33, ;(q)þsþtnQmi СЛ 1414–1415: 10, inimi СВ 1417: 21, sladkimi ЂП 1419: 9, monastJrskQmi СЛ 1427: 11, b(o)godarovannQmi ЂР 1428–1429: 7, b(o)godarovannQimi ЂВ 1432: 7, monastJrskQmi ЂЛ 1429–1439: 23, dMbrovq;kQmi ЂД1 1445: 29, pravimi ЂЛ 1452: 32, итд. И у локативу множине налази се једино очекивани наставака -их. На- води се по један пример за сваки документ: ЈЛ 1394–1395: petrM[kiþhþ(q) 11, СХ 1392–1402: s(ve)tiþhþ(q) 10, ЈД 1397–1402: poustQn'nQiþhþ(q) 31, СЈ 1404–1405: pravoslavnJihq 3, СД 1405: svetQiþhþ(q) 2, МХ 1406: dobrJiþhþ(q) 17, СЛa 1407: s(ve)tQhq 38, СЛб 1407: s(ve)tQhq 41, СХ 1406–1407: zlol}tnQih 6, ГП 1403–1408: bo/qstvqnQiþhþ%q& 20/21, СМ 1413: razli;nQihq 16, СВ 1417: mnogiþhþ%q& 272 Владимир Поломац ■ 16, ЂП 1419: b(o)/(q)þsþtvqnniþhþ(q) 30, СЛ 1427: velikQihq 14, ЂД 1428: s(ve)tJiþhþ%q& 2, РК 1433: sa[kiþhþ(q) 31, ЂЛ 1429–1439: tourskQþhþ%q& 26, ЂД1 1445: pravoslavnQiþhþ%q& 2, ЂЛ 1452: s(ve)tQiþhþ%q& 37, итд. Забележена су само два примера инструментала двојине: sq bl(a)governima sinoma ЈЛ 1394–1395: 5, sr%q&þdþ%q&;nima ;ima ЈД 1397–1402: 44/45. На губљење двојине као граматичке категорије указује употреба дат. мн. у примеру: s(ve)t(i)mq arhistratigoþmþ(q) mihailM i gavrJilM Х2 1454: 1. 3.3. Поређење придева. – Највећи број забележених потврда компа- ратива придева употребљава се у духу српскословенског језика. Приме- ри: (а) ном. јд. м. р.: velei СВ 1417: 12, staryi РК 1433 22, 44, ;(q)þsþtnyi[i СХ 1392–1402: 8, СЛ 1414–1415: 8, РВ 1432: 5, ;(q)þsþtnyi[Ji СЛ 1427: 9, ЂЕ 1429: 9, ЂЛ 1429–1439: 19, ЂЛ 1429–1439: 31, ;qstnyi[Ji СХ 1406- 1407 21, 22, (б) ген. јд. м. р.: slad';ai[ago МХ 1406: 10, (в) ген. јд. ж. р.: b(o)/(q)þsþtvnyi[ee СЛа 1407: 13, b(o)/(q)þsþtvnyi[ee СЛб 1407: 14, (г) дат. јд. м. р.: s(ve)tyi{emou МХ 1406: 8, ;qstnyi[omou СЛа 1407: 36/37, ;(q)þsþtnyi[omou СЛа 1407: 59, 60x2, СЛб 1407: 59, 60, 61, ;(q)þsþtnyi[omM СЛб 1407: 61, (д) акуз. јд. м. р.: vQsw;ai[Ji СТ 1406: 6, slaþdþ;ai[i ЈД 1397–1402: 25, (ђ) инстр. јд. м. р.: bol[iþmþq ЂП 1410: 10/11, (е) ном. мн. м. р.: bla/ennyi[Ji СЛа 1407: 11, bl(a)/ennyi[i СЛб 1407: 13, h(ri)þsþ(t)wl}bivyi[Ji СЛа 1407: 12, h(ri)þsþ(t)wl}bivyi[Ji СЛб 1407: 13, (ж) ном. мн. ж. р.: b(o)/(q)stvnyi[e СЛа 1407: 12, b(o)/(q)þsþtvnyi[e СЛб 1407: 14, vQso;ai[e СЛа 1407: 12, СЛб 1407: 14, (з) ген. мн.: ;(q)þsþtnyi[iþhþ%q& СЛа 1407: 6, СЛб 1407: 7, poslyþdþnyi[iþhþ%q& СЛа 1407: 6, СЛб 1407: 7, malyi[iþhþ%q& СЛа 1407: 6, СЛб 1407: 7, (и) дат. мн.: svytlyi[Jimq СХ 1406– 1407: 10. У вези са наведеним облицима могу се дати следећи коментари: (а) у ном. и акуз. јд. м. р. (примери наведени под а и д) посведочен је продор форманта -[- из зависних падежа; (б) новији облици ном. мн. м. р. (при- мери под е) бележе се и у споменицима стсл. језика (уп. Николић 1978: 163); (в) облици компаратива са формантом -[- редовно се употребљавају са суперлативним значењем. Малобројни су примери компаратива употребљеног у духу српског народног језика: staryEga РК 1433: 20, 21 (ген. јд. м. р.) и bolE ЛД 1457: 16 (акуз. мн. м. р.). Облици суперлатива грађени помоћу речце нај- ретки су у испитива- ним повељама и писмима. Примери долазе у повељама упућеним Дубро- внику и у акту игумана Никодима: naivekJi Н 1396: 96 (ном. јд. м. р.), naiboly Н 1396: 64 (акуз. дв. ж. р.), M naibli/nEþmþ(q) СД 1405: 11, ou naibli/nEmq МД 1405: 9, M naibli/nEþmþ%q& ЂД 1428: 12, ou naibli/nEmq ЂД1 1445: 11 (лок. јд. с. р.). О примеру naiprqvaa РК 1433: 48 говорено је у овом одељку, т. 4.2. 273 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 4. Бројеви 4.1. Основни бројеви. – Облици са превојним ступњем једин- долазе у духу српскословенског језика. Примери углавном потичу из манастир- ских или властеоских даровница: (a) ном. јд. м. р.: edinq И 1402–1422: 18, (б) ном. и акуз. јд. с.р.: jdino СТ 1406: 18, СВ 1417: 2, ЂР 1428–1429: 2x4, edino СВ 1417: 2, Edino СВ 1417: 2, Edino СВ 1417: 2, (в) акуз. јд. ж. р.: edinou СВ 1417: 2, jdinou ЂР 1428–1429: 2. Мањим бројем примера долазе и облици са превојним ступњем једьн- у духу српског народног језика: (а) акуз. јд. м. р.: ednq Н 1396: 59, РК 1433: 24; Ednoga СД 1405: 39/40, МД 1405: 39, (б) акуз. јд. с. р.: jdno ЂР 1430: 15, ЂВ 1432: 17, edno РВ 1432: 12, (в) акуз. јд. ж. р.: jdnM ЛД 1457: 13, (г) акуз. мн. с. р.: edna ЂР 1428–1429: 16. Облик Ednoga СД 1405: 39/40, МД 1405: 39 долази у значењу неодре- ђене заменице. Осим већ поменутог примера ген. дв. ж. р. dvy} brati СХ 1411: 25 (в. овде т. 1.11), у осталим забележеним примерима бројева два и оба добро се чува наслеђена двојинска промена: (а) ном. и акуз. м. р.: dva ЈП 1395: 18, 20, 21, ЈХ 1394–1402: 34, СМ 1413: 24, СЛ 1427: 16, wba РК 1430– 1431: 26, (б) ном. и акуз. с. р.: dvy Н 1396: 66, СТ 1406: 18, СХ 1411: 24, И 1402–1422: 13, 17, dve ЂР 1428–1429: 28, wby И 1402–1422: 16, (в) ном. и акуз. ж. р.: dvy Н 1396: 46, 64, ЈХ 1394–1402: 23, СЛа 1407: 8 СЛб 1407: 9, СМ 1413: 26, СВ 1417: 15/16, ЂЛ 1452: 9, dve РК 1433: 13, (г) дат. ж. р.: dvyma Н 1396: 39, wbyma Н 1396: 58. Старија конструкција са бројем три уз који долази множински облик (уп. Ivić 1988: 58) потврђена је у примеру i M hra{aþhþ%q& trJ zaselci СХ 1392– 1402: 18/19. Старији облик ном. мн. м. р. потврђен је у ЈЛ 1394–1395: vsi trqE mi sqve{ahomq 12. У ген. мн. потврђени су двојаки облици: W {t}rehq Н 1396: 100, добијен према именицама ж. р. *- ĭ- основа, и kromy triEhq ve{Ji СЛ 1427: 25, коме се највероватније огледа старија основа. Двојаки обли- ци броја три долазе у дат. мн.: vsemq trJemq И 1402–1422: 17, 19 (од старије основе) и treþmþ(q) Л1 1457: 7, Л2 1457: 7, С2 1457: 7, 8, tremq С1 1457: 7, trema Н 1396: 39 (аналогијом према облицима броја dva). У једном приме- ру забележен је и облик лок. мн.: vq treþhþ(q) licyhx ЂП 1419: 6. Примери употребе броја четири упућују на почетак процеса губљења променљивости: W ;etQrQ jV(an)þgþ(e)liste ЂР 1430: 30, beþzþ(q) ;etiþrþ%i& Mnþ;þe Л2 1457: 11, beþzþ(q) ;etiri Mnþ;þe С2 1457: 11. Променљивост је посведочена у примеру vsymq ;etQremq из СЛ 1414–1415: 14 (дат. мн.). Забележен је само један пример променљивости код осталих бројева прве десетице: kromy bosJihq [estiiþhþ(q) МХ 1406: 15. Уп. друге примере у којима број [estq долази у основном облику: [estq adrqfatq Н 1396: 26, 31, 42, 43, 49, СХ 1411: 20, 26, [estq adrqfaþtþ%q& Н 1396: 53, na [estx m(y)þsþ(e)cq ЂД 1428: 43, [estq ;lovykq РК 1433: 17, [estq m(y)þsþ(e)cq ЂД1 1445: 35. Оста- ле потврде за бројеве прве десетице: (а) petq adrqfaþtþ%q& Н 1396: 37x2, 40, 53, peþtþq litrq srebra Н 1396: 45, peþtþ%q& hkEri Н 1396: 45/46, petq {se}lq СМ 1413: 23, pet' /e godiþnþ(q) СМ 1413: 26, peþtþ(q) seþlþ(q) ЂР 1428–1429: 32, (б) 274 Владимир Поломац ■ seþdþmq selq РК 1430–1431: 20, 22, (в) wsmq mqtJi lozJa ЂВ 1432: 24, wsmq mxtJi РВ 1432: 15. У неколико примера из Н 1396 посведочена је променљивост броја десет: desetiþhþ%q& adrqfatq Н 1396: 29, desetiþhþ%q& adrqfaþtþ%q& 37 (ген. мн.), desetimi adrqfatQ Н 1396: 4, 23x2 (инстр. мн.). Примери у којима долази основни облик: deseþtþ%q& Н 1396: 32, deseþtþ%q& litrq srebra Н 1396: 57, deseþtþ%q& koukq Н 1396: 83, po deþsþ(e)tq litourgJi СХ 1411: 30. Поред превојног односа, у примерима jdinadesete Н 1396: 52 и jdnqnadesete Н 1396: 56 огледа се и почетак фонетског преобликовања ста- рије конструкције (уп. одељак III.1, т. 2.3.8). Променљивост бројева друге десетице потврђена је само у примеру W ap(o)þsþ(to)lq dvaanadesetytJiþhþ(q) ЂВ 1427–1428: 29. Уп. у истој конструк- цији и непроменљиво W ap(o)þsþ(to)lx dvaanadesete СВ 1417: 44, W ap(o)þsþ(to)lq dvanadeþsþ(e)te ЂП 1427–1429: 32. Од осталих бројева друге десетице посве- дочени су само ;etirinadesete Н 1396: 27, ;etQrinadesete Н 1396: 32 и [estq na desete И 1402–1422: 13. У примерима: dvadeseti Н 1396: 78, 79, СЛ 1427: 17/18, 33, 35, 19, РК 1430–1431: 13, 20/21, РК 1433: 34, ЂЛ 1452: 72/73, dvadeþsþ(e)ti ЂЛ 1452: 65, 75, trideseti СВ 1417: 26x2, огледају се старије форме ових бро- јева. Старије и новије форме бројева десетица потврђују следећи при- мери: ;etQrideseti Н 1396: 11, ;etQrideseti СЛ 1427: 33, али новији облик ;etiridesetq СХ 1411: 31, добијен аналогијом према бројевима petqdesetq ЂЕ 1429: 17, [estxdesetx СВ 1417: 24, 30, [estqdesetq СЛ 1427: 17, ЂВ 1427– 1428: 15/16, ЂВ 1427–1428: 22, [estqdeþsþ(e)tq ЂЛ 1429–1439: 30, sedqþmþ(q) deseþtþ(q) ЂР 1430: 31, sedmqdeþsþ(e)tq Л2 1457: 10, sed'mxdeþsþ(e)tq С2 1457: 11, wsqþmþ(q)desetq ЂЛ 1429–1439: 36. Забележени су очекивани облици бројева стотица: sto Н 1396: 12, СХ 1411: 31, ЂЛ 1452: 43, РВ 1432: 11, stw СХ 1406–1407: 28, sto i dvadeþsþ(e)ti ЂЛ 1452: 75, dve sty Л1 1457: 5/6, 6, dve ste Л1 1457: 13, С1 1457: 6, dvy sty Г 1457: 3, dve sty i deveþtþ%q& Л2 1457: 6, 6/7, dvy sty i devetx С2 1457: 6x2, w„ trista i wsqþmþ(q) na deþsþ(e)te ЈЛ 1398: 28, W trista i wsqþmþ(q)nadesete ЂВ 1427– 1428: 30, po peþtþ(q) sqtq krM[qcq soli ЈП 1395: 18, eÓ sqt soli Н 1396: 119. Само у двама примерима долазе облици бројева хиљада: peþtþ%q& tisMþkþ(q) i wsqþmþ(q) sxþtþ%q& i peþtþ%q& deseþtþ%q& i dva Л2 1457: 12, petx tisM{kx} i wsaþmþ(q) sxÐtq i petq deþsþ(e)tx i dva С2 1457: 12/13. 4.2. Редни бројеви. – Забележени су следећи облици редног броја први: (а) ном. јд. с. р.: prqvo СЛ 1427: 35, ЂЛ 1452: 71, (б) ном. јд. ж. р.: prxva СД 1405: 6, (в) ген. јд. м. р.: prqvago ЈП 1400: 17, (г) ген. јд. ж. р.: prqve СД 1405: 6, 20, 31, МД 1405: 18, 24, 28, ЂД 1428: 8/9, 20, 32, prxve СД 1405: 26, ЂД 1428: 27, ЂД1 1445: 8, 24, 28, (д) акуз. јд. ж. р.: naiprqvaa po;qstq РК 1433: 48, (ђ) лок. јд. м. р.: na prqveþmþ(q) belegM Х1 1454: 5/6, (е) лок. мн.: prqvvQhq СЈ 1404–1405: 3, prqvQþhþ(q) СД 1405: 2, prqviþhþ%q& ЂД 1428: 2, prxvJiþhþ%q& ЂД1 1445: 2. У вези са наведеним облицима неопходно је указати на следеће: (а) овај редни број деклинира се по сложеној придевској промени; (б) облици 275 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ген. јд. ж. р. (примери под г) са извршеним сажимањем долазе у духу срп- ског народног језика; (в) у облику лок. јд. м. р. na prqveþmþ(q) belegM Х1 1454: 5/6 огледа се чување наставка непалаталне промене придева, што је обе- лежје и савремених говора косовско-ресавског дијалекта (уп. Ивић 2009: 65). Посебно истицање заслужује облик суперлатива naiprqvaa РК 1433: 48, забележен и у Закону о рудницима деспота Стефана, а присустан и да- нас на простору косовско-ресавског дијалекта (уп. Јовић 1968/1969: 428). Редни број други најчешће долази у духу српског народног језика у диспозицијама даровница приликом набрајања дводелних или троделних села: (а) ном. јд. ж. р.: drMgaa lyskovica ЂР 1428–1429: 30, drMga kamenica ЂР 1428–1429: 31, drþMþga {ira ЂР 1428–1429: 34/35, drouga vrakEv'{ica ЂВ 1456: 6, (б) акуз. јд. м. р.: ou drougQi outornikq Н 1396: 59/60, (в) акуз. јд. ж. р.: drMgM ЛД 1457: 14. У мањем броју примера забележен је и српскосло- венски облик: vq vtorymq pri[qstvii ЂП 1419: 16 (лок. јд. с. р.), vqtori h'titori ЈД 1397–1402 55 (ном. мн.). Забележени облици броја трети не показују одступања у односу на очекивано стање: (а) ном. и акуз. јд. м. и с. р.: treti Л1 1457: 8x2, 9, 13, Г 1457: 2, С1 1457: 8x2, 9, 14, Л2 1457: 15, tretJ ЂЛ 1452: 68, Л2 1457: 9, 12, 13, tretQi И 1402–1422: 11, tretJi С2 1457: 9, 12, 14, 16, (б) ном. јд. с. р.: tretJj СМ 1413: 24, (в) ном. јд. ж. р.: tretJa ЂР 1428–1429: 35, (г) ген. јд. м. р.: trytq]go ЈЛ 1394–1395: 28/29, treti]go ЈД 1397–1402: 36/37 (ген. јд. м. р.)165. Остали редни бројеви долазе углавном у појединачним примерима: ;etvrqti ЛР 1457: 17 (ном. јд. м. р.), ;etvrxto СМ 1413: 24 (ном. јд. с. р.), peto СМ 1413: 25 (ном. јд. с. р.), [esti Н 1396: 8 (ном. јд. м. р.), deveti Н 1396: 8, devetJi ЂЛ 1452: 68 (ном. јд. м. р.), vtori na deþsþ%e&te Л1 1457:16, vtoriÐ na deþsþ(e)te С1 1457: 17 (ном. јд. м. р.), treti na desete СЈ 1404–1405: 35 (ном. јд. м. р.), ;etvrxti na deþsþ(e)te С2 1457: 24 (ном. јд. м. р.), wsmonadesetoE СЛа 1407: 36, wsmonadeþsþ(e)toe СЛб 1407: 39 (акуз. јд. с. р), dvadeþsþ(e)tJi ЂЛ 1452: 68 (ном. јд. м. р.), ;etirideþsþ(e)tJi ЂЛ 1452: 68 (ном. јд. м. р.), vq leto [est{o} tisM{no devetosqtno trytiE ЈЛ 1394–1395: 28/29 (акуз. јд.), Z= devetisqtno i [esto ЈЛ 1398: 29 (акуз. јд. с. р.). 4.3. Збирни бројеви. – У повељама упућеним Дубровнику посведо- чен је облик обоји (ном. мн.): ako li oushote wboi svydo;bou СД 1405: 11, ako li oushote wboi svydo;bou МД 1405: 10, ako li Mshote wboi svydoþ/þbM ЂД 1428: 12, ako li oushote wboi svydo;bM ЂД1 1445: 1166, док је у Х2 1454 потврђен и облик дат. мн. овога броја: wboiþmþ(q) cr(q)kvaþmþ(q) hilaþnþdarM i ar'hagg(e)lM 2. 165 Варијантни облици зависних падежа са редукованим /и/ познати су још у старословенским спо- меницима (уп. Николић 1978: 171). 166 У повељи кнеза Лазара Дубровнику у истоме контексту употребљен је облик дат. јд. ж. р. обојој (уп. Младеновић 1981: 56, посебно нап. 17). 276 Владимир Поломац ■ 5. Глаголи 5.1. Прости глаголски облици 5.1.1. Презент атематских глагола. – Забележени су следећи облици 1. л. јд.: jsmq ЈП 1395: 4, Esmq ЈД 1397–1402: 26, Esqmq СХ 1411: 7 (такође и одрични облик nesqmq ЈЛ 1398: 12, као и енклитика sqmq СХ 1411: 26, smq РК 1430–1431: 18, РК 1433: 33), damq СТ 1406: 25 (такође и у префиксал- ној твореници vqzþdþamq СВ 1417: 9), imamq СХ 1411: 28, РК 1430–1431: 22. Посебно истицање заслужује облик pripoveþmþ(q) СД 1405: 40, у коме се огледа чување облика атематског глагола vydyti. У 2. л. јд. забележени су облици esi СВ 1417: 12, Esi ЈД 1397–1402: 6, ЂЛ 1452: 15 и podasi ГП 1403–1408: 11, {p}odasi ЂП 1419: 14/15. Великим бројем примера забележени су облици 3. л. јд. глагола Esmq. Поред облика Estq, великим бројем примера забележен је и енклитички облик E (примери у одељку II.1, т. 3.1.2). Српскословенски облик 3. л. јд. глагола imyti потврђен је само у три- ма манастирским даровницама: imatq СХ 1406–1407: 41, ГП 1403–1408: imatq 24, 35, СЛ 1427: 13. Знатно су бројнији примери у духу српског на- родног језика: ima Н 1396: 12, СЈ 1404–1405: 21, СД 1405: 36, СТ 1406: 15, МХ 1406: 27, ЂП 1410: 3, СХ 1411: 19, 25, СЛ 1427: 22/23, ЂД 1428: 38, ЂЛ 1452: 59, imaa ЂП 1427–1429: 20, ЂР 1429–1430: 24, РК 1430–1431: 19, 23/24, РК 1433: 21, 22, ЂЛ 1429–1439: 41. Потврђене су само српске народне форме глагола dati: da Н 1396: 33, 56, 83, МД 1405: 19, daa СД 1405: 36, МД 1405: 21, ЂД 1428: 39, ЂД1 1445: 16, poda Н 1396: 76. Траг атематског глагола vydyti огледа се у примерима pripove ЂД 1428: 43 и pripovy ЂД1 1445: 35. У 1. л. мн. забележен је само један српскословенски облик: Eþsþmi СХ 1392–1402: 34. Више је примера са наставком у духу српског народног је- зика: smþoþ ЛД 1457: 9, nysmo Н 1396: 70, nesmþoþ Х1 1454: 11, nesmo Х2 1454: 13, damo Н 1396: 64, 72, imamo МД 1405: 39, imaamo ЛД 1457: 4, pripovymo МД 1405: 39. Забележен је само један облик 2. л. мн.: ste ЛД 1457: 8. У облику 3. л. мн. преовлађују облици у духу српског народног јези- ка. Највише потврда бележи се за глагол Esmq. Примери: sM ЈП 1395: 41, ЈЛ 1394–1395: 19, СД 1405: 11, 25, 30, 31, ЂД 1424: 3, ЂД 1428: 11, 26, 31, 33, ЂР 1429–1430: 24, ЂП 1427–1429: 18, ЂД1 1445: 23, 28, ЂВ 1456: 16, sou Н 1396: 29, 31, 65, 89, 101, СЈ 1404–1405: 23, МД 1405: 9, 23, СТ 1406: 15, СЛ 1427: 27, ЂП 1427–1429: 15, 21, РК 1430–1431: 20, ЂД1 1445: 10, 28, nysM ЂД2 1445: 17; – према српскословенским формама: sMtq ЈП 1395: 18, 27, 61, soutq СЛa 1407: 49, СХ 1411: 6x3, sMþtþ%q& ЈЛ 1394–1395: 23, ЂД 1428: 8, ЂП 1427–1429: 15, souþtþ%q& СЛб 1407: 52, souþtþ(q) ЂЛ 1452: 76. Ређе су потврде других атематских глагола: ima} СД 1405: 8, СЛa 1407: 55, И 1402–1422: 16, 17, ЂВ 1427–1428: 23, ЂП 1427–1429: 16, 18, 23, ЂР 1430: 21, РВ 1432: 15, РК 1433: 30, ЂД2 1445: 11, 14, ЛР 1457: 11 277 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ (али и српскословенски облици ima}tq ЈХ 1394–1402: 17, ima}þtþ%q& СЛб 1407: 57), podadM РК 1433: 24, Edou Н 1396: 65. 5.1.2. Презент тематских глагола 5.1.2.1. Прво лице једнине. – У овој категорији преовлађује старији наставак -у. Највише примера забележено је у облику глагола молити (осамнаест): mol} СХ 1392–1402: 30, m(o)l} СЈ 1404–1405: 25, итд. Приме- ри овог наставка код других глагола: WkMplM МД 1392: 3, 4, wsvobogM МД 1392: 5, vqspo} ЈД 1397–1402: 7, svag} СД 1405: 40, ЂД 1428: 28, plak} МД 1405: 22, g(lago)l} СЛa 1407: 11, СЛб 1407: 13, СХ 1406–1407: 10, ЂЛ 1452: 11, rekou СЛa 1407: 16, СЛб 1407: 17, И 1402–1422: 4x2, pi[M СМ 1413: 10, СЛ 1427: 8, РВ 1432: 1, pi[ou СЛ 1414–1415: 7, РК 1430–1431: 2, vqpJ} СВ 1417: 9, prino[M СВ 1417: 15, pomQ[l]} И 1402–1422: 2/3, ;ou/þdþou И 1402– 1422: 4, oushok} РК 1433: 35, sqzi/þdþou ЂЛ 1452: 16, Mpi[M ЛД 1457: 15. Наставак -м, добијен аналогијом према атематским глаголима, по- тврђен је код глагола чија се инфинитивна основа завршава на -а: pominamq СХ 1411: 32, davamq РК 1430–1431: 12, РК 1433: 33, С1 1457: 1, daavaaþmþ(q) Л1 1457: 1, daavaþmþ(q) Л2 1457: 1, davaþmþ(q) С2 1457: 1, dyEþmþ(q) 49, dyEmq 51, zahval]þmþ(q) ЛД 1457: 5/6, као и код глагола чија се инфинитивна основа завршава на -и: moliþmþ(q) РК 1433: 49, molimq РК 1433: 51, ou;inimq ЂЛ 1452: 52, primiþmþ(q) ЛР 1457: 6, bl(a)godaÐriþmþ(q) ЛД 1457: 6. 5.1.2.2. Друго лице једнине. – Малобројни забележени примери упо- требљени су у духу српскословенског језика: mo/e[i СХ 1392–1402: 28, hw{e[i СХ 1392–1402: 28, sqtvori[i СЛа 1407: 4/5, СЛб 1407: 5, ЂЛ 1452: 4, spoþdþ(o)bi[i ЂП 1419: 15. 5.1.2.3. Треће лице једнине. – У повељама и писмима Српске деспо- товине очекује се знатније присуство српских народних облика без фор- манта -т. Међу повељама и писмима упућеним Дубровнику налазе се (а) до- кументи у којима се искључиво среће наставак српског народног језика, или пак (б) документи у којима овај наставак знатно преовлађује. Примери из категорије (а): МД 1392: govori 3, donese 3. МД 1405: se ou;ini 8, se postavi 8, poziva 12, koupi 13, Mhvati 13, reþ;þ(e) 13, 19x2, se w„klqne 14, boude 14, 28, stane 16, stoi 17, ide 17, zapi[e 19, plati 20, 21x2, 38, oubiE 21, ouzme 21, se oukrade 21, se razbQE 24, outeþ;þ(e) 24, l}bi 25, pomo/e 28, soudi 30, oushoty 36, se i{e 37, pati 38, se slou;i 39. ЂД2 1445: ou;inJi 7, bl(a)govoli 8. Примери из категорије (б): 278 Владимир Поломац ■ СД 1405: pi[e 4, se M;ini 9, se postavi 10, poziva 13/14, kMpi 15, Mhvati 15, reþ;þ(e) 16, 21, 22, se w„klqne 16, vrati 17, stane 18, ide 19, zap[i 21, plak] 22, 23, oubiE 23, Mzme 23, 24, plaati 23/24, 24, 39, se Mkrade 23, zigE 25, ;Mva 25, se razbiE 25, l}bi 27, greþdþ%e& 28, Mstal] 28, pri 32, sMdi 33, se slM;i 35, hote 38, se i{e 38, pati 39, slM;i 40, ratME 41, potvori 43; само у двама примерима српскословенске форме: izvoliþtþ(q) 41, 42. ЂД 1428: potvrxdi 6, bl(a)govoli 7, se M;iþnþ(i) 10, se postavi 10, stane 18, poziva 14, kMpi 15, Mhvati 15, reþ;þ(e) 15, 22x2, se WkMne 16, bMde 16, vrati 17, ide 19, zab[i 22, plaak] 23x2, MbiE 23, Mzme 24x2, se Mkrade 24, plati 24, plaati 24, 42, ;Mva 25/26, zigE 25, se razbJe 26, l}bi 28, greþdþ%e& 29, Mstavl] 29, se pri 34, 34, sMdi 35, se slM;i 37, hokE 40, se i{e 41, pati 42, ratME 44; у мањем броју примера и српскословенске форме pi[etq 3, potvrq/þdþaEtq 7, Mtvrx/þdþaEtx 47, izvolitq 50. ЂД1 1445: bl(a)govoli 7, se ou;inJi 9, se postavJi 9, pozivaa 12, koupJi 14, MhvatJi 14, re;e 14, 19, se Wklqne 14, bMde 15, Mzme 15, stane 16, ide 17, zap[i 19, reþ;þ(e) 20, platJi 20, 21x2, oubJj 21, ouzme 21, 22, ;Mvaa 23, zigE 23, se razbJe 23, l}bi 25, grede 26, oustaþvþl] 26, soudJi 29, 32, se slM;Ji 31, hokE 33, se i{e 34, plak]a 34, patJi 34, ou;ini 37; у мањем броју примера и српскословенске форме: pi[etq 4, potvrq/þdþaetq 7, outvrq/þdþaetq 38, izvolitq 40. Међу наведеним облицима посебно истицање заслужују: pomo/e МД 1405: 28 (уп. и ниже ouzmo/e у Н 1396: 77) (данас су обичнији облици по III Белићевој врсти), zigE СД 1405: 25, ЂД 1428:25, ЂД1 1445: 23 (забеле- жен и у Svane 1958: 122) (према савременом зидам), pri СД 1405: 32, se pri ЂД 1428: 34x2 (од pryti, забележено и у другој половини XIV века (уп. Svane 1958: 125); данас однос прети: прем). Искључива употреба облика у духу српског народног језика одликује и највећи број повеља и писама деспота Лазара и Стефана Бранковића. Примери: ЂВ 1456: drq/i 11, 12, 14, boude 12, primi 13, Л1 1457: se izneþsþ(e) 1, С2 1457: se izneþsþ(e) 1, Г 1457: pristoi 1, Л2 1457: se izneþsþ(e) 1/2, С2 1457: se izneseÐ 1. У ЛД 1457 забележен је само један српскословенски пример: i{eþtþ(q) 14, поред hokE 16, M;iþnþ(i) 18, doþhþ%o&di 19, vratiÐ 19, bMde 20, znaa 21. Само један облик у духу српскословенског језика забележен је у ЛР 1457: proizvolitq 12. Значајна превласт српских народних форми бележи се и у неколико манастирских даровница (ЈЛ 1398, СЈ 1404–1405, ЂП 1410, РК 1430–1431, РК 1430, ЂЛ 1429–1439), као и у двама документима издатим од стране игумана манастира Св. Пантелејмона (Н 1396, И 1402–1422). Примери: Н 1396: slM;i 5, se pomenME 13, se dava 15, 45, stoi 16, se dohodi 17, se pomenouE 17, daE 19, 78, boude 20, 30, 100, posyE 21, si oblada 22, wblada 23, slou;i 24, 28, ou;ini 25, ostane 25, se prystavi 26, slM;i 29, 48, se svidi 33, se prilou;i 35, 74, 80, 82, prilM;i 38, 54, se prystavi 42, hrani 44, bMde 44/45, ispral] 46, 73, se pomynouE 46/47, dogE 50, zgodi se 55, Wpeva 58, poE 59, 60, 90, se wstavl] 61, reþ;þ(e) 67, donese 70, izgoubi 279 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 70, wboubo/a 75, ouzmo/e 77, se poslou/i 91, daE 93, dogE 93, se ou;ini 94, se prylo/i 96/97, oushokE 98, prilo/i 101, али и prilM;aEt se 76, prihodiþtþ%q& 88, izvolitq 113. ЈЛ 1398: þdþrqzne 26x2, wbryte 26, se soudi 29, али и oukrypl]Et se 4. СЈ 1404–1405: tryboue 10, prilo/i 10, 22, bl(a)govoli 16, izvoli 25, drqzne 29, али и razoritq 30. ЂП 1410: izvoli 9, 10, drqzne 12, MbiE 14, али и potq{it se 13. И 1402–1422: vqshoty 11, 16/17, doide 18, wblada 18, али и izvolitq 32. РК 1430–1431: iznese 1, poda{v}aa 17, boude 17, pomagaa 21, dohodJi 21, 24, stoi 26, али и stoiþtþ%q& 11. РК 1433: boude 16, ;inJi 18, bl(ago)þsþ(lo)vJi 22, drq/Ji 22, donosJi 24, ;inJi 25, prybQvaa 25, se ne wbryte 26, prynok}j 26, izide 26, hokE 26, slou;Ji 32, bMde 36, se davaa 37, 38, stoi 38, se obrytaa 38, MtaKa 39, se slM;i 39, pride 40, bMde 41, prJide 42x2, se prilou;Ji 46, 47, se w„nese 46, se poj 50, али и примери у духу српскословенског језика: bl(a)govoliþtþ%q& 40, prJimiþtþ(q) 41, 42, pokoiþtþ%q& 41, 42, wbry{et se 43, 44, {po}stavl]et se 43/44, prybQvajþtþ%q& 44, bl(a)govolitq 52, razoritq 53. ЂЛ 1429–1439: pi[e 15, se davaa 29, boude 36, 39, bl(a)govolJi 38, 40, али и српскословенско potvrq/þdþaetq 46. Један број манастирских даровница (укупно десет) одликује уједна- чена употреба српскословенских и српских народних облика. Примери: ЈЛ 1394–1395: Mkrypl]Et se 4, razoritq 25/26, али izvoli 23, drqzne 25. ЈХ 1394–1402: Mkrypl]Et se 4, krasMEt se 4, drqznetq 24, razoritq 25, porazitq 25, prJimetq 26, bMdetq 27, али и polzeva 20, greþdþ%e& 36, 43, 44, 45, dyli 38, vodi 45. МХ 1406: prideþtþ(q) 11, vqnybQvaEtq 16, vqzQmaetq þsþe 18, boudetq 25, drqznet 34, али и oushokE 30, 32, ide 32, izvoli 34, Wnimi 38. СХ 1411: boudetq 7, pridet' 27, izvolitq 40, se wbry{tetq 43, potq{it' se 43, porazitq 45, али и prilo/i 19, vari 29, se Wpyþvaþ 29/30, se dava 30, WpoE 31, prilo/Ji 34, poveli 37, povyli 38, zapovy 39. ЂВ 1427–1428: podobaeþtþ(q) 3, pi[etq 10, potvrq/þdþaetq 19, 24, ws(ve){aeþtþ(q) 24, drqzneþtþ(q) 27, али и se dava 15, Wnimi 17, potvrqdi 17, boude 21, se dava 22. ЂП 1427–1429: podwbaeþtþ(q) 3, pi[et%q& 8, bl(a)govoliþtþ%q& 22, pristMpiþtþ%q& 22, bl(a)govolJiþtþ(q) 26, drxzneþtþ%q& 29/30, али и se prilM;i 13, Wnimi 16, potvori 16, potvrxdi 16, sxtvori 17, se sxbQraa 21, Wpral] 22, wblada 26. ЂР 1428–1429: pi[eþtþ(q) 10, bl(a)govolitq 37, sqhranitq 39, drqzneþtþ%q& 40, razoritq 41, али и zapi[e 16, outvrqdi 16, bl(a)govoli 19, MshokE 20, prilaga 33, se Wreþ;þ(e) 42. ЂЕ 1429: pi[etq 6, izvolitq 19, drqznetq 23, али и zove 14, davaa 16, 17, ne Wnimi 18. ЂР 1429–1430: podobaetq 2/3, pi[etq 10, blagovolitq 21, pristoupJitq 21, potvrq/daetq 22, drqznetq 31, razoritq 32, али и potvrqdJi 18, blagovoli 20, wstavJi 25, potvorJi 25/26, se ne wtnimi 27, izvoli 27. 280 Владимир Поломац ■ ЂР 1430: bl(a)goizvoliþtþ(q) 23, drxzneþtþ(q) 26, razoriþtþ(q) 28, poraziþtþ(q) 28, али и prilo/Ji 13, 19, davaa 17. Од докумената из ове групе нешто већим бројем примера у духу срп- ског језика издвајају се СХ 1411 и ЂП 1427–1429. Највећи број манастирских даровница (укупно шеснаест) одликује (а) преовлађујућа или (б) искључива употреба српскословенских форми. Примери из прве категорије: ЈП 1395: bMdetq 4, 65, slM;itq se 42, drqznetq 48, razoritq 49, Wimetq 64, isplqnit se 66, али и porazi 49, na;ne 64. ЈП 1400: drxznetq 8, raz{ori}tq 9, Wnimetq 27, boudetq 28, isplxnit se 28, али и porazi 10, na;ne 26. СХ 1392–1402: Mkrypl]Eþtþ(q) se 4, krasMEþtþ(q) se 4, bMdeþtþ%q& 29, drzneþtþ%q& 31, razwriþtþ%q& 31, WnJmeþtþ%q& 31, MbiEþtþ%q& 33, poraziþtþ%q& 33, али и prJhwdi 7, iznevyri se 11, vlaþdþ%a& 24. ЈД 1397–1402: likqstvouetq 4, vxpiEtq 5, priEtq 9, viþdþ%i&t' se 10, bQvaEtq 27, али и prilqpe 8. СТ 1406: vqsho{etq 18/19, pryidetq 19, boudetq 21, 23, davajt se 22/23, prihoditq 24, govoritq 25, bl(a)govolitq 29, sxhranitq 29, naslyditq 30, ougasitq 30, али и zadrx/i 15, pobygne 16, boude 24, izvy{a 24/25. СЛ 1414–1415: poþdþ%o&baetq 3, bl(a)govolitq 18, sqhranitq 19, naslyditq 19, Mgasitq 19, али и bl(a)govolJi 12. СВ 1417: poEt' se 10, slavitx 11, M;itx 11, pogoubQtx 15, wbry{et' se 27, Wbry{et 28, ws(ve){aetx 36, potvrx/þdþaetx 38, prybQvaEtq 38, bl(a)govolitx 39, sqhranitq 41, razoritq 42, potvoritq 42, али и se davaa 23, 25, se isplqn] 24, plati 29, bl(a)govoli 30, darova 33. СЛ 1427: poþdþ%o&baetq 3, stoitq 41, izvolitq 42, razoritq 45/46, Wnimitq 46, razoritq 46, 47, pri;tet se 48x2, али и se prydavaa 19, boude 20, 39, oudavaa 20. ЂВ 1432: poþdþ%o&baetq 3, pi[eþtþ%q& 11, potvrq/þdþaetq 22/23, bl(a)govolitq 28, sqhranitq 30, drqzneþtþ(q) 31, али и prilo/Ji 18, bl(a)govoli 22. ЂЛ 1452: zakonopolagajþtþ(q) 5, bl(a)govolitq 43/44, prJjtq 45, sqstavi se 11, stoitq 67, 74, potvrq/daetq 82, izvolitq 84, sqhran]etq 86, potvrq/þdþaetq 86, drqznetq 87, razoritq 88, 89, pri;tetq se 89, 90, али и dava 51, 75, se prystavl] 67, se tvori 67/68, prilo/i 74, 79. Примери из категорије (б): СЛa 1407: povelyvaetq 3, prinositq 47, da{e}t{q} 50/51, ws(ve){aetq 58, stoitq 66, potvrq/þdþaetq 68, izvolitq 70, sqhranitq 71, razoritq 72, potvoriþtþ%q& 72. СЛб 1407: povelyvaetq 4, prinositq 50, daeþtþ%q& 53, ws(ve){aeþtþ%q& 59, stoiþtþ%q& 66, potvrq/daeþtþ%q& 67, izvoliþtþ%q& 69, sqhraniþtþ%q& 70/71, razoriþtþ%q& 71, potvoriþtþ%q& 72. СХ 1406–1407: izbavitq 8, re;et se 8, l}bitq 13, darwnositq 27, vqzimaEtq 27, sqmiritq 31, outy[itq 31, izvolitq 31, drqznetq 37, razoritq 37. 281 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ГП 1403–1408: bl(a)govolitq 17, wbrytaEt se 18, wbry{et se 21/22, obEtq 22, Wimetq 22, razoritq 23, bl(a)govoliþtþ%q& 25/26, obrytaEt se 27, Wimetq 33, razoritq 34. СМ 1413: podobaEtq 4, izvolit'se 19, drxzneþtþ(q) 34, razwritq 35. ЂП 1419: {iz}volitq 27, wbrytaEt se 28, wbry{et se 30/31, wbqEtq 31, razoritq 31, Wimetq 32, razwritq 33. РВ 1432: rastovaratq 9/10, izvla;itq 10. 5.1.2.4. Прво лице множине. – Доследна употреба наставка -мо одликује четири документа упућена Дубровнику (МД 1405, ЂД 1424, ЂД1 1445 и ЛД 1457), затим три манастирске даровнице (ЈП 1400, ЂП 1410 и РВ 1432), акт игумана Св. Пантелејмона (И 1402–1422), као и је- дан акт о разграничењу хиландарских међа (Х1 1454). Примери: ЈП 1400: molimo 7, zaklinamo 7, МД 1405: pi[emo 3, oustal]mo 27, svadimo 39, ЂП 1410: prilo/imw 7, mw{li}mw 8, zapre{amw 8, И 1402–1422: molimo 31/32, ЂД 1424: molimo 4, РВ 1432: boudemo 6, ЂД1 1445: potvrqdimo 6, svadimo 35, ratMemo 36, Х1 1454: raste[emþoþ 3, ЛД 1457: bl(a)godarimo 8, znaamþoþ 9, naadamþoþ 9, mo/emo 21. У мањем броју манастирских даровница (укупно шест) потврђена је паралелна употреба српскословенског и српског народног наставка: ЈП 1395: pripadajmq 7, pripisMjmq 25, priþpþ(i)sMjmq 25, pripisMjþmþ(q) 26, али и m(o)limo 47, zaklinamo 47; ЈЛ 1394–1395: wbry{emq 21, molimq 23, али и wsvobodimo 11; Н 1396: m(o)limq 113, али и ou;inimo 63; МХ 1406: priEmlEmq 16, wblobizaEþmþ(q) 17, али и molimo 25, zapry{amo 25, 34, m(o)limo 34; ГП 1403– 1408: pripaþdþ%a&Emq 6, али и daEmo 16; ЂЕ 1429: molimq 19, али и bMdemo 11, 13. У већем броју манастирских даровница (укупно четрнаест) нала- зи се искључиво српскословенски наставак: СХ 1392–1402: m(o)liþmþ 32, ЈХ 1394–1402: vqsprJime{mq} 19, СХ 1406–1407: re;emq 15, prire;emq 32, СМ 1413: bMdemq 7, СЛ 1414–1415: boudemq 5, ЂП 1419: pripadaEþmþ(q) 6/7, m(o)lim se 7, prosiþmþ(q) 7, prinosim 12, prinosimq 16, m(o)limq 26, СЛ 1427: boudemq 5, ЂВ 1427–1428: bMdeþmþ(q) 5, ЂП 1427–1429: boudeþmþ(q) 4, ЂР 1429– 1430: boudemq 4/5, ЂР 1430: wstaviþmþ(q) 4, sxstavimq 5, ЂВ 1432: bMdeþmþ(q) 5, ЂЛ 1429–1439: wstaviþmþ(q) 5, sxstaviþmþ(q) 5, ЂЛ 1452: molimq 84. 5.1.2.5. Друго лице множине. – Потврђени су само изоловани приме- ри: l}bite ЈП 1395: 2, СХ 1411: 3 и znaÐte ЛД 1457: 16, 19, 20. 5.1.2.6. Треће лице множине. – Међу повељама и писмима упућеним Дубровнику налазе се (а) документи у којима се искључиво среће наста- вак српског народног језика, или пак (б) документи у којима овај наста- вак знатно преовлађује. Примери за прву категорију: СД 1405: pre 10, 12, 14, 32, se nag} 11, se mM;e 15, postave 12, Mzima} 12/13, se soude 13, idM 22, pokradM 23, bouþdþ%ou& 32, stoE 33, 37, gredM 37, izidþMþ 40. МД 1405: se pre 8/9, 10, 29, 30, se nag} 9, postave 10, Mzima} 11, se sMde 11, se prou 12, se mou;e 13, vrate 15, idou 20, pokradou 21, zig} 23, ;}va} 23, bouþdþ%ou& 29, boudM 29, stoE 31, 36, gredou 36, izQdou 40. ЛД 1457: mneÐ 13, izberMÐ 18. 282 Владимир Поломац ■ Примери из категорије (б): ЂД 1428: se pre 11, 12, 14, se nag} 11, Mshote 12, postave 12, Mzima} 13, se sMde 13, se mþMþ;e 15, idM 23, pokradM 23, bMþdþ%M& 34, stoE 35, 40, gredM 40, izidM 43, али и српскословенски облик prybiva}tx 47. ЂД1 1445: se pre 10, 11, 13, 29x2, se naidM 10, oushote 11, postave 11, ouzima} 12, se soude 12, se mM;e 13, idM 20, pokradM 21, bMþdþ%M& 28, stoj 30, stoE 33, izidM 35, али и српскословенски облик prybQva}tq 38. Посебно се истичу двојаки облици глагола pryti: (а) према IV врсти: pre СД 1405: 10, 12, 14, 32, se pre МД 1405: 8/9, 10, 29, 30, ЂД 1428: 11, 12, 14, ЂД1 1445: 10, 11, 13, 29x2; (б) у једном примеру и према III врсти: МД 1405: se prou 12. Облици српског народног језика доследно долазе и у акту игумана Никодима (Н 1396), затим и у неколико манастирских даровница (у СХ 1406–1407 и ЂП 1419 само једним примером; више примера у РК 1430– 1431 и РК 1433), као и у двема властеоским даровницама (ЂВ 1456 и ЛР 1457). Примери: Н 1396: trapezosa} 9, 19, 92, 93, se oupou{a} 10, 15, lVþtþ%M&rgJsa} 11, se M;ine 11/12, se pomenM} 14, lVþtþ(M)rgJsa} 18, 90, se oupou{a} 20, razdyle se 22, wsta} 27, osta} 32, 37, MmrM 35, {s}toE 36, stoj 37, da} 40, 50, 91, ispravl]} 40, stoE 43, 62, boudou 46, 77, wsta} 50, dog} 51/52, wstanM 54, oustrybou} 62, Mrekou 62, se prystave 66, ispadM 75, bMdM 76, hrane 79, Wpyva} 89/90, se oupo{u}{a} 90, se pomenou} 98. СХ 1406–1407: boudou 17. ЂП 1419: ispravl]} 25. РК 1430–1431: prybQva} 11, ouzima} 15, prihwde 14, stoe 26. РК 1433: izberM 17, pol}be 17, se izbira} 17, se wbryta} 19, ;ine 20, bl(ago)þsþ(lo)ve 24, se wbryta} 28, zalo/e 30, w„koupe 31, {b}ouþdþ(ou) 33, {pri}dM 34/35, ouziml} 37, prihode 45. ЂВ 1456: slou[a} 17, pokoE 17. ЛР 1457: wstanM 5, drq/e 5, 9, rabota} 6, vo}} 6. Велики број српских народних форми налази се и у ЂЛ 1452: proslavl} 13, Mziml} 43, prJimþMþ 50, pomenM} 52, ;ine 53, 54, tvore 60, Wpyva} 71, али и српскословенски oudoly}tq 16, prybiva}þtþ(q) 83. Укрштање глаголских основа (V и VI Белићеве врсте) очитује се у следећим примерима: ouziml} РК 1433: 37, Mziml} ЂЛ 1452: 43, Mzima} СД 1405: 12/13, МД 1405: 11, ЂД 1428: 13, ouzima} РК 1430–1431: 15, ЂД1 1445: 12 (двојаки облици су забележени и у другој половини XIV века, уп. Svane 1958: 119; облик узимљу одликује савремене косовско-ресавске дијалекте, уп. Ивић 2002: 9). Незнатна превласт српских народних форми бележи се у двема даровницама: СТ 1406: se wbryta} 13, 14, али и bouþdþ%ou&tq 26; СХ 1411: ourabota} 37, rykou 38, se prilou;a} 27, али и vqdvara}t' se 6. 283 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Једнак је број српскословенских и српских народних форми у СЛ 1427: c(a)rþsþtvou}tq 1, prydrq/etq 1, sqtvara}tq 30/31, 36, али и prybQva} 23, pog} 26, pohode 30, ou;ine 35. Укупно седам манастирских даровница одликује превласт српско- словенских форми: ЈЛ 1394–1395: pridMtq 1/2, poklonet se 2, krasM}t se 3, wbryta}t se 11, vqspomenM}tq 20, али и rabota} 18. ЈХ 1394–1402: prJidMtq 2, poklonet se 2, prJimMtq 11, али и w„te[M 30. ЈД 1397–1402: isplqn]}t' se 29, W[qlqstvou}tq 31, poslou/etq 53, али и bouþdþ%ou& 54. СЛa 1407: prybQva}tq 54, 68, hotetq 57x2, tvoretq 64, али и nahode 56, vra{a} 56. СЛб 1407: prybQva}þtþq 56, hoteþtþ%q& 58, hotetq 58, tvoreþtþ%q& 64, prybQva}þtþ%q& 67/68, али и nahode 58, vra{a} 58. СМ 1413: c(a)rþsþtvou}tq 1, prydrq/etq 1, али и dava} 28. ЂП 1427–1429: c(a)r(q)þsþtvM}þtþ%q& 1, prþyþdrx/eþtþ%q& 1, prybQva}þtþ%q& 36, bouþdþ(ou)tq 39, али и sxbira} 19, 20, pristoupe 25. Искључиво српскословенске облике налазимо у девет манастирских даровница, као и у акту игумана Илариона: ЈЛ 1398: pridoutq 2, poklonet' se 2. СХ 1392–1402: prJidMtq 2, pwklonet se 2. МХ 1406: izliva}t se 22. СЛ 1414–1415: c(a)rþsþtvou}tq 1, prydrq/etq 1, prybQva}tq 16. И 1402–1422: bQva}tq 1/2. ЂВ 1427–1428: c(a)rþsþtvou}tq 1, prydrq/etq 1, prybiva}þtþ(q) 25. ЂР 1429–1430: carqstvou}tq 1, prydrq/etq 1, c(a)r(q)þsþtvou}tq 1, prydrq/etq 1. ЂР 1430: vqzvodeþtþ(q) 3, nasla/da}t se 7, bouþdþ(ou)tq 29. ЂЛ 1429–1439: vqzvodeþtþ%q& 3/4, nasla/da}t se 7. РВ 1432: stavetq 16. 5.1.3. Императив. – У 2. л. јд. забележени су само облици са настав- ком -и: Mmoli СХ 1392–1402: 28, zri СЛа 1407: 4, СЛб 1407: 5, ЂЛ 1452: 4, privedJi ГП 1403–1408: 1, ЂП 1419: 1, vqzmi ЂР 1428–1429 42x2, РК 1433: 55, raspni ЂР 1428–1429: 42, РК 1433: 55, oumilosrqdi se ЈД 1397–1402: 51, Mkrypi ЈД 1397–1402: 52. Само у једном примеру потврђен је облик 3. л. јд. глагола бити: i ;estq jgo bMdi sq Ioudo} J arJj} ЈХ 1394–1402: 27. Наспрам овога примера стоји у истом документу са истим значењем и пример конструкције да + пре- зент: i ;}/dq da bMdetq sp(a)snago tyla i krxve ЈХ 1394–1402: 27. Потврђена су два примера употребе облика 3. л. јд. од глагола veseliti у устаљеној конструкцији (салутацији) двају писама упућених Дубро- внику: i veþsþ(e)li b(og)q pleþmþ(e)nstvo vi ЂД 1424: 4, i b(og)q da vi veþsþ(e)li ЛД 1457: 21. 284 Владимир Поломац ■ У 2. л. мн. забележени су различити наставци: (а) -ете: sqbl}dyte ЈП 1395: 2, СХ 1411: 3, wbry{ete ГП 1403–1408: 7, ЂП 1419: 9, Widyte СЛ 1427: 49, wtidyte ЂЛ 1452: 90, prJimyte ЂП 1419: 9, imete ГП 1403–1408: 7, (б) -ите: i{ite ГП 1403–1408: 7, ЂП 1419: 9, prosite ЂП 1419: 9, ispravite ЂД 1424: 4, (в) -јте: daite МД 1392: 3, naslydouite МХ 1406: 11, gledaite ЛД 1457: 15. Међу наведеним примерима посебан коменатар заслужује једино облик imete ГП 1403–1408: 7, у коме се највероватније огледа основа гла- гола imyti и губљење консонанта /ј/ у наставку (стсл. imyite, уп. Николић 1978: 252). 5.1.4. Аорист. – У повељама и писмима Српске деспотовине нису за- бележени облици асигматског аориста. 5.1.4.1. Прво и друго лице једнине. – Глаголи чија се инфинитивна основа завршава на вокал редовно долазе са наставком -х, пореклом од старог сигматског аориста. Наводи се по један пример за сваки потврђе- ни глагол: (а) са основом на -а: zapisaþhþ%q& ЈЛ 1398: 23x2, sqve{ahq СЈ 1404–1405: 13, vqzaal'kahq МХ 1406: 12, vq/þdþedahq МХ 1406: 12, porevnovahq СЛa 1407: 34, vyn;ah se СХ 1406–1407: 19, darovahq СЈ 1404–1405: 16, poiskahq СЛ 1427: 12, pokolybaþhþ%q& ЂР 1428–1429: 40, outaKaþhþ%q& РК 1430–1431: 12, sqzdahq РК 1433: 10, sqzidaþhþ%q& РК 1433: 11, pisaþhþ%q& Г 1457: 4, итд.; (б) са основом на -е: vq/þdþelyþhþ(q) СХ 1392–1402: 4, Mzeþhþ%q& СХ 1392–1402: 12, vidyþhþ%q& СХ 1392–1402: 12, prJjþhþ(q) СХ 1392–1402: 13, hwtyhq СХ 1406–1407: 9, итд.; (в) са основом на -и: prilo/iþhþ(q) ЈЛ 1398: 13, wsvobodiþhþ(q) ЈЛ 1398: 22, outvrqdiþhþ(q) ЈЛ 1398: 23/24, zgwþvþ%w&rJþhþ%q& se СХ 1392–1402: 13, sqtvwriþhþ%q& СХ 1392–1402: 23, vqzl}bihq ЈД 1397–1402: 1, p(o)molih' se ЈД 1397–1402: 45, bl(a)govolihq СХ 1406–1407: 25, izvolihq СХ 1406–1407: 27, vqz'vratiþhþ%q& СХ 1411: 51, potvorQþhþ(q) ЂВ 1427–1428: 26, potvrqdQþhþ(q) ЂВ 1427–1428: 26, bl(a)gosloviþhþ(q) ЂР 1430: 18, potrMdih se РК 1433: 10, wbnoviþhþ%q& РК 1433: 11, sqgradihq РК 1433: 11, primiþhþ(q) ЂД2 1445: 5, итд. Облици старог сигматског аориста потврђени су доследно и код ате- матског глагола дати и глагола сложених од њега: daþhþ%q& СХ 1392–1402: 12, dahq СТ 1406: 13, podahq СТ 1406: 6, Wdaþhþ(q) ЈЛ 1398: 7. Уп. облике но- вог сигматског аориста овога глагола у другим лицима (овде под 4.1.4.4 и 4.1.4.6). Посебан коментар завређују двојаки облици глагола бити: поред очекиваног bQhq СХ 1406–1407: 17, СМ 1413: 15, bQþhþ%q& ЂЛ 1452: 41, до- лази и byhq МХ 1406 13, 14, byhx И 1402–1422: 10, увек у значењу импер- фекта, што је забележено још у споменицима стсл. језика (уп. Николић 1978: 197). Наставак новог сигматског аориста потврђен је само двама примерима код глагола I Белићеве врсте: Obrytohq СТ 1406: 7, prinesohq СМ 1413: 21. У 285 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ једном је примеру код глагола ове врсте забележен и облик старог сигмат- ског аориста у духу српскословенског језика: ryþhþ(q) ЈД 1397–1402: 45. Облици 2. л. јд. нису забележени. 5.1.4.2. Треће лице једнине. – Глаголи чија се инфинитивна основа завршава на вокал чувају наставак старог сигматског аориста. Примери: (а) основа на -а: napisa se ЈП 1395: 24, spisa se ЈП 1395: 51, potvrq/þdþa ЈП 1395: 62, zapisa se ЈЛ 1398: 29, pisa ЈЛ 1398: 32, ЛР 1457: 16, posla ЈХ 1394–1402: 30, 39, Х1 1454: 4, darova СЈ 1404–1405: 18, 20, izlJa СД 1405: 2, prisla СД 1405: 4, vqsi] СХ 1406–1407: 15, outaKa СЛ 1427: 18, итд.; (б) основа на -е: svidy СХ 1411: 54, Mze Л1 1457: 8, С1 1457: 8, итд.; (в) основа на -и: wsoudi ЈЛ 1398: 11, izvoli ЈП 1400: 7, poprosi ЈХ 1394–1402: 14, prilo/i ЈХ 1394–1402: 15, postavi СЈ 1404–1405: 4, Л1 1457: 15, sqtvori СД 1405: 9, ЛР 1457: 1, bl(a)govoli СТ 1406: 10, vqdrouzi СЛa 1407: 1, izbavi СХ 1406– 1407: 8, M;iþnþ(i) ЂП 1410: 1, prestavi se ЂП 1410: 6, wsvobodJi ЂП 1427–1429: 19, итд.; (г) основа на -у: vqspomenou ЈЛ 1398: 23, итд. Од глагола чија се инфинитивна основа завршава на консонант нај- чешће долазе облици reþ;þ(e) ЈП 1395: 2, 4, ЈД 1397–1402: 3, СЛa 1407: 4, итд. и prJide ЈХ 1394–1402: 7, СЛ 1414–1415: 8, РК 1430–1431: 2, итд. Уп. и pryvede СТ 1406: 5, iznese ЂР 1429–1430: 14, doneþsþ(e) Л2 1457: 12, 14, С2 1457: 13. Облици глагола бити у духу српскословенског језика долазе искљу- чиво у манастирским даровницама: bQþsþ(tq) ЈП 1395: 57, ЈП 1400: 18, СВ 1417: 6, ЂР 1428–1429: 6, ЂЕ 1429: 2, ЂЛ 1452: 44. У повељама упуће- ним Дубровнику (СД 1405, МД 1405, ЂД 1428), као и у двема даровница (СЛ 1427 и РК 1433) бележи се и облик bi у грађењу потенцијала (в. овде т. 5.2.5). У једноме примеру у И 1402–1422 потврђен је и облик од друге основе у значењу имперфекта: by 10. Од глагола дати (и глагола сложених од њега) долазе српскосло- венски облици у манастирским даровницама: dastq se СХ 1411: 49, vqzdastq СВ 1417: 9, podaþsþ(tq) СВ 1417: 15, а облици у духу народног језика у две- ма документима деспота Лазара и Стефана Бранковића: prydade Л2 1457: 12, 14/15, С2 1457: 13. 5.1.4.3. Прво и друго лице множине. – Наставак српског народног је- зика доследно је забележен у једној повељи упућеној Дубровнику (МД 1405 и ЛД 1457), у четири манастирске даровнице (ЈП 1400, ЂП 1400, РК 1430–1431, РВ 1432), у актима о разграничењу хиландарских међа (Х1 1454 и Х2 1454), као и у повељама и писмима деспота Лазара и Стефана Бранковића (ЂВ 1456, Г 1457 и ЛД 1457). Примери: ЈП 1400: Mtvrqdismo 6, МД 1405: potvrqdismo 6/7, zapisasmo 7x2, ou;inismo 7/8, ЂП 1410: zgwþvþ(o)rismw 7, prilo/ismo 16/17, РК 1430–1431: {b}ismo 5, pryzrysmo 6, primismo 6, РВ 1432: potrybovasmo 5, dadosmo 10, prilo/ismo 11, 15, Х1 1454: pogwsmþoþ 4, zaklesmþoþ se 5, 10, Х2 1454: ouzesmo 3, vratismo 286 Владимир Поломац ■ se 10, stasmo 11, postavismo 11, zaklesmo se 12, ЂВ 1456: dadosmo 3, Г 1457: prijsmo 1, Mzesmo 3, ЛД 1457: wbradovasmþoþ se 3, bismo 15/16. Међу наведеним примерима посебно истицање завређује облик ате- матског глагола са наставком новог сигматског аориста: dadosmo РВ 1432: 10, ЂВ 1456: 3. У мањем броју манастирских даровница (укупно пет), као и у актима игумана Св. Пантелејмона, забележени су и српски народни и српскосло- венски облици: ЈП 1395: wsvobodismo 41, svobodismo 42, Mtvrqdismo 46, али и prinesohomq 9, poþlþ(o)/ihoþmþ(q) 23. Н 1396: izgoubismo 72, priEsmo 103, pogry[ismo 117, али и rekohoþmþ%q& 32, oupisahoþmþ%q& 47, vqspomenMhoþmþ%q& 86, ourekohwþmþ%q& 95, vqpisahom se 104, potvorihomq 115. ЈХ 1394–1402: isplqnismo 14, povedosmo 40, Mzesmo 47, али и bQhwþmþ(q) 23, prinesohomq 23. И 1402–1422: dadosmo 14, али и napisahwþmþ(q) se 20/21, potvorihwmq 34/35. ЂЕ 1429: prJimismo 13, али и bl(a)govolihwþmþ(q) 12. РК 1433: oustavismo 16, али и zapisahwþmþ(q) 56, outvrqdihwþmþ%q& 56. ЂЛ 1452: sxvy{asmo se 56, али и izvolihwþmþ%q& 58. Међу наведеним облицима посебно треба истаћи малобројне приме- ре са наставцима новог сигматског аориста -осмо/-охом: povedosmo ЈХ 1394– 1402: 40, dadosmo И 1402–1422: 14, prinesohomq ЈП 1395: 9, ЈХ 1394–1402: 23, rekohoþmþ%q& Н 1396: 32, ourekohwþmþ%q& Н 1396: 95, као и пример sxvy{asmo se ЂЛ 1452: 56, који представља својеврсну хибридну форму, са српскословен- ским фонетизмом и наставком у духу српског народног језика. Највећи број манастирских даровница (укупно седамнаест) познаје искључиво српскословенске форме. Примери: ЈЛ 1394–1395: vq/þdþelehwmq 5, vqspriEhomq 7, sqve{ahomq 12, wsvobodihomq 14, ЈЛ 1398: vqz/þdþelehomq 5, СХ 1392–1402: prilw/ihwþmþ%q& 25, СЈ 1404–1405: rekohomq 22/23, МХ 1406: pokazahomq 7, vqzl}bihomq 16/17, oustavihomq 18, sqtvorihoþmþ(q) 26, СЛa 1407: ryhomq 25, izvolihomq 41, СЛб 1407: ryhwmq 27, izvolihwþmþ(q) 43, СХ 1406–1407: revnovahwmq 12, sqmirihwm se 14, po;ihwmq 14, ГП 1403–1408: pr{i}nesohom 12/13, СМ 1413: priEhwþmþ(q) 3, povrydihwþmþ(q) 33, razorihwþmþ%q& 33, СЛ 1414– 1415: priEhwmq 2, СВ 1417: prilo/ihwþmþ(q) 17, СЛ 1427: priEhwþmþ%q& 2, ЂВ 1427–1428: priEhwþmþ(q) 2, blagovolihwþmþ(q) 19, ЂП 1427–1429: prJehwþmþ(q) 2, bl(a)govolihwþmþ(q) 14, ЂР 1429–1430: prJehomq 2; ЂВ 1432: priEhwþmþ(q) 1. Међу наведеним примерима посебно треба издвојити облик pr{i}nesohom ГП 1403–1408: 12/13, са наставком новог сигматског аориста; као и двојаке облике глагола re{i, и по старом и новом сигматском ао- ристу: ryhwmq СЛб 1407: 27, ryhomq СЛa 1407: 25, rekohomq СЈ 1404–1405: 22/23. 287 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Облици 2. л. мн. забележени су једино у МХ 1406: napitaste 12, napoiste 13, wdy]ste 14, posytiste 14; vqvydoste 13, pridoste 14. 5.1.4.4. Треће лице множине. – Глаголи чија се инфинитивна основа завршава на вокал имају наставак старог сигматског аориста. Наводи се по један пример за сваки глагол: (а) основа на -а: posla[e МД 1405: 3, sxzda[e se СТ 1406: 8, sqstavl][e se СЛa 1407: 10, zapisa[e se СЛa 1407: 76, potrybova[e СЛ 1414–1415: 11, propovyda[e СВ 1417: 5, poryvnovaþ[eþ ЂЛ 1452: 16, vyrova[e ЂЛ 1452: 31, Mdrq/a[þeþ Л1 1457: 9, С1 1457: 10, dosla[e С2 1457: 10, 15, ЛД 1457: 15, итд.; (б) основа -е: pryzre[e ЈЛ 1394–1395: 1, pryþdþzre{e ЈЛ 1398: 1, vqze[e se ЈХ 1394–1402: 21, povely[e СЛa 1407: 21, hoty[e СХ 1406–1407: 8, priE[e РВ 1432: 7, vqze[e ЂЛ 1452: 35, Mze[e Л1 1457: 5, С 1 1457: 5, С2 1457: 5, zakle[e þsþ(e) Х1 1454: 9, итд.; (в) основа на -и: prilo/i[e ЈП 1395: 61, vqrM;i[e ЈХ 1394–1402: 22, pomoli[e СД 1405: 5, sqkrou[i[e þsþ(e) МХ 1406: 22, outvrqdi[e СЛa 1407: 20, poþdþkrypi[e СЛa 1407: 27, razstoupi[e se СХ 1406–1407: 15, wbnovi[e se СХ 1406–1407: 16, razori[e СХ 1406–1407: 42, sqvrq[i[e se ГП 1403–1408: 26, vqzvrati[e СМ 1413: 17, naou;i[e СВ 1417: 6, ЂР 1428–1429: 5, oukrasi[e ЂЛ 1452: 19, oudovli[e ЂЛ 1452: 21, moliþ[þ(e) ЂЛ 1452: 51, pol}bi[e Х2 1454: 4, итд.; (г) основа на -у: vqspomenou[e ЈЛ 1398: 9, итд. Наставак новог сигматског аориста -оше забележен је код глагола чија се основа завршава консонантом. И овде се наводи по једна потвр- да за сваки глагол: poteko[e ЈП 1395: 3, Wpado[e Н 1396: 67, nago[e ЈЛ 1398: 8, povedo[e ЈХ 1394–1402: 33, doneso[e МД 1405: 4, sqvqneso[e СЛa 1407: 14, vqzþdþvigo[e РК 1433: 3, Wvrqþzoþ[e se СХ 1406–1407: 14, prJido[e СХ 1406– 1407: 21, РВ 1432: 3, pogw[e ЂД 1424: 3/4, prineso[e ЂВ 1427–1428: 14, obryto[e se ЂП 1427–1429: 15, sxvqneso[e ЂД2 1445: 17, итд. И овде су забележени двојаки облици код глаголa решти: према старом сигматском аористу ry[e ЂР 1428–1429: 42, али и према новом сигматском аористу ryko[e СЈ 1404–1405: 33, reko[e РК 1433: 55. Од глагола bQti потврђени су облици bi[e ЈХ 1394-1402: 31 (као и у пасивној конструкцији outvrq/þdþennaa bQ[e СЛ 1414–1415: 21) и bi (у грађењу потенцијала, в. овде т. 5.2.5). Атематски глагол дати потврђен је са наставком новог сигматског аориста: dado[e И 1402–1422: 12, РВ 1432: 7/8. Наставак старог сигмат- ског аориста забележен је у префиксалним твореницама prypoda[e se ЈХ 1394–1402: 21/22 и pryda[e Л2 1457: 19, С2 1457: 20. 5.1.4.5. Облици двојине. – Потврђена су два примера 2. лица двoјине старог сигматског аориста са очекиваним српскословенским наставком: pril{o}/ista ЈП 1395: 59, prilo/ista ЈП 1400: 21. 5.1.5. Имперфекат. – Забележени следећи облици: (а) 1. л. јд.: vqziraahq СХ 1406–1407: 11, (б) 3. л. јд.: vy{aa[e ЈП 1395: 5, glagola[e ЈЛ 1394– 1395: 1, g(lago)la[e ЈЛ 1398: 2, gl(a)gwla[e СХ 1392–1402: 2, g(lago)laa[e ЈХ 288 Владимир Поломац ■ 1394–1402: 2, isplqn][e СХ 1406–1407: 24, ve{a[e СХ 1411: 8, (в) 3. л. мн.: sqprivqno[aahou СЛа 1407: 9, СЛб 1407: 11, sqprivqno[ahM ЂЛ 1452: 10, imahou СТ 1406: 9, imyhM СВ 1417: 22. У свим наведеним облицима извршено је сажимање вокала (в. одељак III.1, т. 1.5.3). Посебан коментар захтевају облици imahou СТ 1406: 9 и imyhM СВ 1417: 22, добијени од различитих основа глагола imati и imyti. Од глагола бити потврђени су облици имперфекта од оснoве be-: by[e РК 1433: 12, beþ[þ(e) Х2 1454: 5 (3. л. јд.) и byhM СТ 1406: 3, 13, ЂЛ 1452: 36 (3. л. мн.), али и од основе bi-: bi[e Х1 1454: 15, Х2 1454: 15. 5.1.6. Партиципи 5.1.6.1. Партицип презента активни (ППзА). – Потврде нису забеле- жене у Н 1396, РК 1430–1431, Х1 1454, Х2 1454, као ни у повељама и пи- смима деспота Лазара и Стефана Бранковића. У повељама упућеним Дубровнику ППзА употребљен је веома ретко. Неколико примера забележено је у уводним деловима СД 1405 (sxdrq/e{M 4, bl(a)govole{M 4, неодређени вид) и МД 1405 (oblaþdþ%a&}{imq 2, множи- на одређеног вида). Остали забележени примери тичу се ППзА владати употребљеног у функцији правог супстантива са значењем „владајући, онај који влада, владар“ (увек у односу на дубровачког кнеза): vladou{Ji СД 1405: 5 (ном. јд.), vladM{ago ЂД 1424: 2, ЂД 1428: 4, ЂД1 1445: 4 (ген. јд.), vladM{emM МД 1392: 1 (дат. јд.). Употреба супстантивизираног ППзА од глагола владати забележе- на је и у двема даровницама, а односи се на припаднике државне управе: vladM{iþhþ%q& ЈП 1395: 43, vlade{iþhþ%q& ЈП 1400: 2. У осталим повељама и писмима Српске деспотовине забележен је велики број ППзА. 5.1.6.1.1. Облици једнине. – Само једним примером је потврђен облик ном. јд. мушког рода неодређеног вида са наставком -и (< -ы): svydQi И 1402–1422: 3. Забележен је велики број примера за облике ном. јд. мушког рода неодређеног вида који се граде помоћу наставка -(ј)е: g(lago)le ЈП 1395: 5, g(lago)lE СХ 1411: 8, pryvode СТ 1406: 5, zakonopolagae СЛа 1407: 4, СЛб 1407: 5, vqz'silae СВ 1417: 8, drqzae СВ 1417: 13, oupovaE СВ 1417: 14, isplqn]e И 1402–1422: 9, oustra]E ЂЛ 1452: 1, promQ[l]E ЂЛ 1452: 3, povelyvae ЂЛ 1452: 3, poþdþpisMj ЈП 1395: 62, poþdþpisME ЈП 1400: 24, prowbrazoue СЛа 1407: 2, skazoue СЛа 1407: 4, prowbrazoue СЛб 1407: 2, skazoue СЛб 1407: 5, revnouE СХ 1406–1407: 20, igoumenstvouE И 1402–1422: 10, imyE ЂР 1430: 8/9. Облици ном. јд. мушког рода одређеног вида знатно су ређи: priEmlEi ЈД 1397–1402: 49, ishodei ГП 1403–1408: 4, ishodei ЂП 1419: 5, po;ivaEi ЂП 1419: 5, ryvnMei ЂЛ 1452: 40. У облицима ном. женскога рода неодређе- ног вида очекивано долази наставак -и: zre{i ЈЛ 1394–1395: 2, ЈЛ 1398: 289 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 2, raþdþou}{i se СХ 1392–1402: 4, ЈЛ 1398: 3, radM}{i se ЈХ 1394–1402: 4, raþdþou}{Ji se ЈД 1397–1402: 5, krasou}{i se ЈД 1397–1402: 4, cvqtou{Ji ЈД 1397–1402: 9. У ген. јд. забележени су само облици одређеног вида са српскосло- венским наставцима: (а) мушки род: /ivotvore{ago ЈП 1395: 49, ЈП 1400: 10, СЛа 1407: 74, СЛб 1407: 73, СХ 1411: 45/46, ЂЕ 1429: 25, ЂВ 1432: 32, ЂР 1429–1430: 33, /ivotvore{aago ЈХ 1394–1402: 26, СВ 1417: 43, ЂР 1430: 29/30, /ivotvore{aagw ЂВ 1427–1428: 29, /ivotvory{ago ЂП 1427–1429: 31, le/e{ago СЈ 1404–1405: 12, nastoE{ago СЛа 1407: 42, nastoe{ago СЛб 1407: 45, sou{ago СХ 1406–1407: 4; (б) женски род: bMdM{eE ЈЛ 1394–1395: 4, СХ 1392–1402: 4, boudou{eE ЈЛ 1398: 4, bouþdþ%ou&{eE ЈХ 1394–1402: 5. Потврђен је велики број примера дат. јд. мушког и средњег рода оба вида: (а) неодређени вид са наставком -у: Wryva}{ou СЛа 1407: 7/8, СЛб 1407: 9, Wryva}{M ЂЛ 1452: 9, myre{ou СЛа 1407: 31, СЛб 1407: 34, myre{M ЂЛ 1452: 32, ouli[ava}{ou СЛа 1407: 9, СЛб 1407: 10, tvore{ou СХ 1406– 1407: 5, sou{ou СХ 1406–1407: 20, sM{M ЂП 1410: 6, 17, tekou{ou СВ 1417: 18, nastoE{M ЂП 1419: 37, prydrq/e{þM И 1402–1422: 8, nasi{a}{M ЂП 1427– 1429: 3/4; (б) одређени вид са новијим наставком -ому: pryslovou{omou СЛа 1407: 41, СЛб 1407: 44, Wvrqza}{omM СМ 1413: 5, ЂВ 1432: 3, Wvrqza}{omou СЛ 1414–1415: 4, СЛ 1427: 4, ЂВ 1427–1428: 4, Wvrxza}{omþMþ ЂП 1427–1429: 3, wtvrqza}{omou ЂР 1429–1430: 3, nasi{a}{omM СМ 1413: 5/6, nasi{a}{omou СЛ 1414–1415: 4, ЂВ 1427–1428: 4, nasQ{a}{omou ЂР 1429–1430: 3/4, nasQ{a}{omM СЛ 1427: 4, ЂВ 1432: 3, wblada}{omM СМ 1413: 19, boudM{omM РК 1433: 2, pryslovou{omM ЂЛ 1452: 59. У једноме примеру потврђен је новији наставак -ој у облику дат. јд. женског рода одређеног вида: prihwde{oi СВ 1407: 31. Забележени облици акуз. јд. мушког рода не дају повода за посебне коментаре: (а) одређени вид: vq bMdM{Ji ЈП 1395: 67, ЂВ 1427–1428: 31, РК 1433: 54, vq boudou{Ji ЈП 1400: 30, vx bMþdþ%M&{Ji ЂП 1427–1429: 34; (б) неодређени вид: imou{q ЂЛ 1429–1439: 27. У инстр. јд. потврђен је само један пример женског рода одређеног вида: sou{oþmþ(q) svowþmþ(q) ba{inwþmþ(q) ЂР 1428–1429: 22. Новији наставак долази у духу српског народног језика. У лок. јд. забележени су само облици мушког рода одређеног вида гла- гола bQti: (а) наставак -им: vq bMdM{imq ЈП 1395: 65, vq boudou{imq ЈП 1400: 27, ГП 1403–1408: 24, vq boudou{iþmþ(q) ГП 1403–1408: 25, vq bMþdþ(M){imq ЂП 1410: 15, vq bMdM{iþmþ(q) ЂП 1419: 33, vq boudou{Jimq РК 1433: 14; (б) наставак -ем: vq bMþdþ%M&{eþmþ(q) ЈХ 1394–1402: 28, vq bMþdþ%M&{eþmþ%q& СХ 1392–1402: 29, 33, vq boudou{emq СХ 1406–1407: 38, vq bM{dM}{emq СМ 1413: 36, vq bouþdþ%ou&{em СЛ 1427: 47, vq bMþdþ(M){eþmþ(q) ЂР 1428–1429: 41, vq boudou{eþmþ(q) ЂР 1430: 29, vq bMdM{emq РК 1433: 5, vq bouþdþ%ou&{emq ЂЛ 1452: 24, vx bouþdþ%ou&{em ЂЛ 1452: 89; (в) наставак -ом: vq boudou{omq СЛа 1407: 22, СЛб 1407: 24. Посебно истицање заслужују облици са анало- шким наставцима -ем (према тврдој промени сложене придевске декли- нације) и -ом (према промени придевских заменица). 290 Владимир Поломац ■ 5.1.6.1.2. Облици множине и двојине. – Забележен је велики број обли- ка ном. мн. мушког рода неодређеног вида са очекиваним наставком -е: /ela}{e ЈП 1395: 1, СХ 1411: 1, m(o)le{e se ЈП 1395: 7, zre{e ЈЛ 1394– 1395: 19, ;a}{e ЈХ 1394–1402: 22, nose{e ЈД 1397–1402: 13, 23, pryvqshode{e ЈД 1397–1402: 14, retou}{e ЈД 1397–1402: 15, plode{e ЈД 1397–1402: 20, sxdrq/e{e se ЈД 1397–1402: 20, imou{e МХ 1406: 6, ЂР 1428–1429: 2, ЂР 1430: 6, ЂЛ 1429–1439: 6, outvrq/þdþa}{e МХ 1406: 19/20, sou{e СЛa 1407: 29, СЛб 1407: 31, ЂЛ 1452: 30, vyrou}{e СЛa 1407: 29, pripaþdþ%a&}{e ГП 1403–1408: 9, privode{e ГП 1403–1408: 10, ЂП 1419: 13, pryþdþvqziva}{e ГП 1403–1408: 18/19, mole{e ГП 1403– 1408: 19, isplqn]}{e СВ 1417: 21, poslydM}{e ЂП 1419: 10, sqmatra}{e РК 1433: 2, slave{e ЂЛ 1452: 13. У мањем броју примера долазе облици ном. мн. мушког рода одређе- ног вида: boj{ei se ЈП 1395: 5, СХ 1411: 9, hode{ei ЈП 1395: 5, СХ 1411: 9, /ivM{ei ЈЛ 1394–1395: 19. У ген. и лок. множине забележени су само примери одређеног вида са очекиваним наставком -их: (а) генитив: /ivM{iþhþ(q) ЈЛ 1394–1395: 10, /ivM{Jiþhþ(q) ЈХ 1394–1402: 11/12, /ivou{Jihq СХ 1406–1407: 30, /ivM{Jiþhþ%q& ЂЛ 1452: 39, 49, 56, g(o)þsþpoþdþstvM}{iþhþ%q& СХ 1392–1402: 31, prihode{iþhþ%q& СЛа 1407: 54, СЛб 1407: 55, wbryta}{{i}h se СЛа 1407: 63, wbryta}{iþhþ%q& se СЛб 1407: 63; (б) локатив: /ivM{Jiþhþ(q) ЈХ 1394–1402: 18, prihode{Jihq СВ 1417: 26. У дат. мн. забележени су само облици одређеног вида са наставком -им: sou{Jimq СЛа 1407: 44, sM{Jimq СЛб 1407: 47, pryþdþstoE{Jimq ГП 1403: 3, g(o)þsþpoþdþstvou}{Jimq СВ 1417: 4, c(a)rþsþtvou}{Jimq СВ 1417: 5, /ivM{Jimq СВ 1417: 18, prydqstoE{iþmþ(q) ЂП 1419: 3, gospoþdþstvM}{imq ЂР 1428– 1429: 4, c(a)r(q)þsþtvM}{Jiþmþ%q& ЂР 1428–1429: 4, wbryta}{im se РК 1433: 23, /ivou{Jiþmþ%q& РК 1433: 49, /ivou{Jimq ЂЛ 1452: 89. У акуз. мн. потврђени су само облици с. р. одређеног вида: bMþdþ%M&{a] СХ 1392–1402: 1, bMþdþ%M&{aa ЈХ 1394–1402: 1, smyra}{aa СВ 1417: 3, vqznose{aa СВ 1417: 4. Сажимањем након губљења /ј/ истрвена је фор- мална разлика међу облицима одређеног и неодређеног вида: bMdM{a ЈЛ 1394–1395: 1, boudou{a ЈЛ 1398: 1, smyra}{a ЂР 1428–1429: 3, vqznose{a ЂР 1428–1429: 3. Само у једном примеру долази облик инстр. дв.: sq bl(a)governima sinoma moi{m}a gospostvM}{{i}ma ЈЛ 1394–1395: 6. 5.1.6.1.3. Губљење ППзА. – У једноме примеру у ЂЛ 1452 забеле- жен је глаголски прилог садашњи у духу српског народног језика: po sJih /e prJide gospoþdþstvM mi ;(q)þsþtnyi[Ji vx pr%y&poþdþ%o&bnoinokwþhþ%q& kVþrþ(q) andonJe {...} moleki gospoþdþstvo mi da prJimþMþ sela monastirskaa 45–52. На губљење партиципа у српском народном језику овога периода указују и примери погрешне употребе ППзА: (а) У двама примерима облици ном. јд. м. р. неодређеног вида упо- требљени су погрешно, уместо очекиваног облика ном. мн.: (аа) i/e za 291 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ mnogM} svo} m(i)l(o)þsþtx hodataE bQv[e w moEmq nedostoin'stvy kx g(ospod)M СМ 1413: 13/14/15; (аб) W nezavistnago wb{ago vl%a&þdþ%Q&kQ vyrou} priEti СЛб 1407: 32 (уп. СЛа 1407: 32: W nezavistnago wb{ago vl%a&þdþ%Q&kQ vyrou}{e priEti). (б) У трима примерима уместо облика ном. јд. мушког рода одређеног вида погрешно је употребљен облик женског рода: (ба) sq nou/de} vqziraahq azq i sou{Ji vq wblasti moei СХ 1406–1407: 11; (бб) i azq vqzqbl(a)godytqnq b(og)ou i bQhq i E{e boudou bl%a&g%o&þdþ%y&ti s(ve)t(a)go d(ou)ha pospy[qstvou}{Ji СХ 1406–1407: 17/18; (бв) i pryvqzl}blEn'nQi bratq c(a)rqstva mi vlqkq, gdy gody se wbryte ou to vryme. pomo{nika imou{i СЈ 1404–1405: 6/7. (в) У трима примерима налази се облик ном. мн. мушкога рода нео- дређеног вида уместо очекиваног облика ном. јд. женског рода неодређе- ног вида: (ва) }/e W rebqrq istekq[e} 0 radM}{e þsþe krasM}t se ЈЛ 1394–1395: 3 (уп. и ЈЛ 1398, СХ 1392–1402); (вб) Egoþ/þ%e& sqbQtJj zre{e СХ 1392–1402: 2 (уп. и ЈЛ 1394–1395, ЈЛ 1398); (вв) jgo/e sqbitij zre{e ЈХ 1394–1402: 2/3 (уп. ЈЛ 1394–1395, ЈЛ 1398). 5.1.6.2. Партицип претерита активни (ППрА) 5.1.6.2.1. Облици једнине. – Забележени облици ном. јд. мушког рода не показују неправилности у грађењу: {vi}dyvq ЈП 1395: 57, vidyvq СХ 1392–1402: 20, СЈ 1404–1405: 12, ЈП 1400: 18, isplqniv se ЈП 1395: 63, ЈП 1400: 25, {i}splxnivx СВ 1417: 28, svrqnouvq ЈЛ 1398: 18, ponovivq СТ 1406: 10, prybQvq СТ 1406: 18, sqmotrivq СХ 1406–1407: 25, vq/þdþelyvq СХ 1411: 10, potrMdivx СВ 1417: 29. Забележен је само један пример грађења на старији начин код глагола са инфинитивном основом на -и: isplqnq СХ 1411: 26. На исти начин ППрА граде и глаголи са инфинитивом на кон- сонант: ra/deg se ЂР 1430: 27. Преовлађујућа употреба млађих форми ППрА упућује на понародњавање српскословенског језика, односно на његов нижи стил (уп. Јерковић 1984: 64). Забележена су два примера са наставком -ши у РК 1433: vq to{mq svetomq} mwnastirM, pone/e by[e pad[Ji i vq zapoustenJe pri[qdQi 11/12. Облици ном. јд. женскога рода неодређеног вида долазе само у ЈД 1397–1402: pri[qþdþ[i 35, sqgledav'[i 37, vqzrev'[i 44. Само у једном при- меру долази облик ном. јд. женскога рода одређеног вида: ro/qþdþ[i] СХ 1392–1402: 28. Малобројни облици ген. јд. мушкога рода одређеног вида долазе искључиво са српскословенским наставком: prystavlq[ago Н 1396: 17, s(ve)topo;iv[ago ЂР 1428–1429: 11/12, prosi]v[agw ЂП 1419: 14. У дат. јд. забележени су само облици мушког и средњег рода нео- дређеног и одређеног вида са очекиваним наставцима: (а) pri[qþdþ(q)[ou СЛа 1407: 36, СЛб 1407: 39, ЂР 1428–1429: 12, ЂВ 1432: 14, pri[qdq[ou ЂР 1429–1430: 11, pri[qþdþ%q&[ou ЂЛ 1429–1439: 17, bQv[M ЂВ 1427– 1428: 8, ЂП 1427–1429: 6, ЂВ 1432: 8, bQv[ou ЂР 1428–1429: 8, 13, ЂР 1429–1430: 8, 12, ЂВ 1432: 15, ЂЛ 1429–1439: 12, 18/19, vqspomenouv[ou 292 Владимир Поломац ■ СЛа 1407: 39, sqvrq[iv'[ou se СХ 1411: 32, popoustiv[ou ЂЛ 1429–1439: 25, vqshotyv'[M ЂЛ 1452: 44, minMv[ou Н 1396: 13; (б) pryþdþpo;iv[omou СЛа 1407: 66, pryþdþpo;iv[omM СЛб 1407: 66, ro/þdþq[omM se ЈХ 1394–1402: 24. Потврђена су само два примера акуз. јд. средњег рода одређеног вида: prilou;iv[eE se ЂР 1428–1429: 18, ЂР 1429–1430: 20, као и један при- мер мушкога рода одређеног вида супстантивно употребљен: za oumr[ago Н 1396: 12. У инстр. јд. налазе се само облици женскога рода одређеног вида са наставцима -еју и -оју: istekq[e} ЈЛ 1394–1395: 3, ЈЛ 1398: 3, ЈХ 1394– 1402: 4, isteþkþ[e} СХ 1392–1402: 4, izli]v[o} se ЈД 1397–1402: 24. 5.1.6.2.2. Облици множине. – Забележени су многобројни примери ном. мн. мушкога рода неодређеног вида на -ше и -вше. (а) vqsprijm[e ЈП 1395: 1, priEm[e ЈЛ 1394–1395: 12, vqnqm'[e МХ 1406: 9, sqvqnes[e СЛа 1407: 17, vqspriEm'[e СХ 1411: 2, postig'[e ЈД 1397–1402: 44, sqvqnes'[e РК 1433: 4, rek[e СЛа 1407: 53, СЛб 1407: 55, РК 1433: 29, 31, 41. (б) bQv'[e МХ 1406: 18, oukrasiv[e ЈП 1395: 3, СЛа 1407: 16, СЛб 1407: 18, РК 1433: 3, vq/þdþelyv'[e ЈП 1395: 6, wzariv[e ЈЛ 1398: 1, ЈХ 1394–1402: 1, wzarJv[e СХ 1392–1402: 1, vidyv[e ЈХ 1394– 1402: 20, МД 1405: 6, И 1402–1422: 13, prilo/iv'[e МХ 1406: 8, pryzrev'[e МХ 1406: 27, sqmotriv[e СЛа 1407: 12, СЛб 1407: 13, razþsþoudiv[e СЛа 1407: 14, oudovliv[e СЛа 1407: 18, СЛб 1407: 20, vyrovav[e СЛа 1407: 22, СЛб 1407: 24, РК 1433: 5, ouplodonosiv[e СЛа 1407: 26/27, razsoudiv[e СЛб 1407: 15, sqvqnes[e СЛб 1407: 19, ouplodono{si}v[e СЛб 1407: 29, oukrasiv'[e se СХ 1411: 4, bQv[e СМ 1413: 14, po/iv[e ЂР 1430: 6, ЂЛ 1429–1439: 7, sxmotriv'[e ЂЛ 1452: 12, vyrovav'[e ЂЛ 1452: 12, ras'soudiv'[e ЂЛ 1452: 16, vyrovav'[e ЂЛ 1452: 24, ploþdþ%o&nosiv'[e ЂЛ 1452: 28, oustroiv[e Н 1396: 104. Изложена грађа указује на то да глаголи чија се инфинитивна основа завршава на -и имају само новији облик грађења ППрА. Само у једном примеру јавља се аналошки облик ном. мн. мушког рода на -ши (према одговарајућем облику придева): vqsi s(ve)tQi i/e W vyka b(og)M ougo/þdþq[i ЂР 1428–1429: 44. У ген. мн. забележени су само примери одређеног вида са очекива- ним наставком -их: Mgodiv[Jiþhþ(q) ЈХ 1394–1402: 27, ougo/þdþq[ihq СЈ 1404– 1405: 33, biv[iþhþ(q) СД 1405: 43, g%o&þsþp%o&þdþstvovav'[Jiþhþ%q& СМ 1413: 34, drq/av'[Jiþhþ(q) ЈД 1397–1402: 42, итд. У дат. мн. забележени су само малобројни примери одређеног вида са очекиваним наставком -им: wbryt[im se СЛа 1407: 61, СЛб 1407: 61/62, ryk'[imq СХ 1411: 48. Потврђени су само малобројни примери акуз. мн. неодређеног вида са очекиваним наставком: sqtvor[a СВ 1417: 3, ЂР 1428–1429: 3, wstav[a Н 1396: 32, prines[a ЈЛ 1394–1395: 8. 293 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ И у инстр. мн. долазе само облици одређеног вида са очекиваним наста- вком: raspqn'[imi ЈЛ 1398: 29, rek[imi ГП 1403–1408: 25, pohouliv[Jimi СЛ 1427: 50, ЂЛ 1452: 91/92, ougo/þdþq[imi ЈД 1397–1402: 59. 5.1.6.2.3. Губљење ППрА. – Забележено је неколико примера глагол- ског прилога прошлог у духу српског народног језика: (а) i po svowi sqmrqti komou {o MshokE wstaviti. zapisav[i ou svoi dJataK ЂР 1428–1429: 20/21; (б) i wbradovasmþoþ se Mznav[i w va[eþmþ(q) zdravJ} i poþ;þtenoþmþ(q) sto]nJ} ЛД 1457: 3; (в) vlastele poslali vi smþoþ kniþgþ(M) po damJ]nM jdnM wþdþ%q& g(ospodi)na stepaÐna a drMÐgM wþdþ%q& naþsþ(q) Mpisav[i koj ni se knige mneÐ ЛД 1457: 12/13. Неколико облика ППрА прешло је у категорију правих придева: s(ve)topo;iv'[i ЈД 1397–1402 54, s(ve)topo;iv[Ji ЂР 1428–1429: 24 (ном. јд. м. р.), s(ve)topo;iv[ega ЂВ 1427–1428: 11, 14, 20, s(ve)topo;iv[ago ЂВ 1432: 14 (ген. јд. м. р.), svetopo;iv[i Л1 1457: 2, С2 1457: 2, 6, svetopo;iþvþ[i Л1 1457: 6, svetwpo;iþvþ[i Л2 1457: 2, svetþoþpo;iþvþ[i Л2 1457: 6, s(ve)topo;iv'[i С2 1457: 2, 6 (ном. мн. м. р.), bQv[Ji ЂР 1430: 5, bQv[Ji ЂЛ 1429–1439: 6 (ном. мн. м. р.). На губљење партиципа у српском народном језику писара повеља указују и примери погрешне употребе ППрА: (а) уместо ном. јд. ж. р. употребљен је облик ном. мн. м. р. у следећим примерима: (аа) j/e W Ezikq crkvi0 ]ko/e bagrenice} carsko} w„E]vq[e þsþ(e) ЈЛ 1394–1395: 3, (aб) j/e W jzikq cr(q)kvi. ]ko/e bagrenice} c(a)rþsþko} wde]v'[e þsþ(e) ЈЛ 1398: 3, (aв) j/e W jzQkq cr(q)kvQ0 ]ko bagrynice} c(a)rþsþko} wdy]v[e þsþ(e) ЈХ 1394–1402: 4; (б) уме- сто ном. мн. м. р. употребљен је облик ном. јд. ж. р. у следећем примеру: mislqnimq svetomq wzari{v[}i si. misli ЈЛ 1394–1395: 1. Уп. у истом синтак- сичком контексту и wzariv[e у ЈЛ 1398: 1, ЈХ 1394–1402: 1 и wzarJv[e у СХ 1392–1402: 1. 5.1.6.3. Партицип презента пасивни (ППзП). – У ном. јд. мушког рода најчешће долазе облици неодређеног вида глагола са основом на -и-: Ob'drq/imq СТ 1406: 2, sqslavim{q} ЂП 1419: 5, sqdrq/iþmþ(q) ЂВ 1427–1428: 27, sxdrx/imq ЂП 1427–1429: 29, dvi/imq ЂЛ 1452: 42, poþdþvi/imq ЂЛ 1452: 55. Само у једном примеру долази облик мушког рода одређеног вида: rekomJ РК 1430–1431: 19. Забележен је велики број примера ном. јд. средњега рода неодређеног вида: l}bimo Н 1396 103: 3, nepokolybimo ЈП 1398: 24, nikiþmþ(q) neWjmlEmo ЈХ 1394–1402: 17, nyWEmlEmo nikiþmþ(q) ЂВ 1427–1428: 22, nikiþmþ(q) neWEmlEmo ЂВ 1427–1428: 23, nerazorimo СЛ 1427: 44, nikQmq neWemlEmo ЂП 1427–1429: 16, nikQiþmþ(q) neWjmlEmo ЂР 1430: 21/22, {nepok}olybimo РК 1430–1431: 17, nepokolybimo ЂР 1428–1429: 22. У ген. јд. потврђени су само облици одређеног вида са српскосло- венским наставком: (а) мушки и средњи род: slavimago СВ 1417: 6, slavimaago СВ 1417: 10, slavimago ЂР 1428–1429: 6, rekomago РК 1430–1431: 4, g(lago)lEmago ЂЕ 1429: 9, g(lago)lemago ЈП 1395: 8, g(lago)lEmaagþoþ ЂВ 1427– 1428: 13; (б) женски род: prinosimQE СЛа 1407: 7, СЛб 1407: 9, prinosimJe ЂЛ 1452: 9, naricaemQE СЛа 1407: 38, СЛб 1407: 40, naricaemJe ЂЛ 1452: 37, le/imQe И 1402–1422: 6, g(lago)lEmJe И 1402–1422: 7. 294 Владимир Поломац ■ У дат. јд. потврђени су само примери мушког и средњег рода неодре- ђеног вида: neWjmlemM ЈП 1395: 48, neWjmlemou ЈП 1400: 8, nepwþtþvwrimM СХ 1392–1402: 30. Несажети облици са наставком -оје забележени су у акуз. јд. средњег рода: prosimoe ЂВ 1427–1428: 19, ЂД 1428: 7, ЂЕ 1429: 13, ЂР 1430: 16, ЂВ 1432: 20, ЂД1 1445: 7, ЂД2 1445: 8, prosimoE ЂР 1428–1429: 19, ЂР 1429–1430: 20, g(lago)lEmoj ЂВ 1432: 24. У двама примерима долазе облици акуз. јд. средњег рода одређе- ног вида са сажетим наставцима: vq Mtvrq/þdþeniE v'sako nepokolyblEmo МД 1405: 77, vq Mtvrq/þdþeniE ve;no i nepokolebimw ЂП 1410: 8. У првоме примеру облик ППзП гради се неправилно (аналогијом према глаголима са пре- зентском основом на -је). Презентску основу на -је имамо и у женскоме роду: nepokolybEmou МХ 1406: 28. Правилно грађење женскога рода имамо у облику daemou} СЛа 1407: 9, СЛб 1407: 10. Само у једном примеру бележимо облик вок. јд. женског рода одре- ђеног вида у функцији правог придева: neislydima] prymoudrosti Wq;a ЈД 1397–1402: 50/51. У лок. јд. потврђени су очекивани облици одређеног вида женског и средњег рода: na rycy glagolimyi grabovni;ica ЂР 1429–1430: 15, na mysty g(lago)lEmymq kastamonitq РК 1433: 11. Међу множинским облицима најчешће се употребљава ном. мушког рода: vodimi ЈП 1395: 3, СЛа 1407: 40/41, СЛб 1407: 43, СХ 1411: 6, ЂП 1427–1429: 14, ЂР 1428–1429: 18, ЂЕ 1429: 12, ЂР 1429–1430: 19, ЂЛ 1429–1439: 27, vodimJi ЂВ 1427–1428: 18, vodimQi ЂВ 1432: 22, dvi/imi СЛа 1407: 40, СЛб 1407: 43, ЂП 1427–1429: 13, ЂЕ 1429: 12, dvi/imJi ЂВ 1427–1428: 18, dvi/imQi ЂР 1428–1429: 17, ЂВ 1432: 21, ЂЛ 1429–1439: 26/27, poznavaEmQi ГП 1403–1408: 5, poznavaEmJi ЂП 1419: 6, poklan]EmQi ГП 1403–1408: 5, poklan]EmJi ЂП 1419: 6, nastavl]emQ СВ 1417: 22, sqdrq/imJi ЂВ 1427–1428: 19, drq/imJi ЂР 1429–1430: 19, pyvaEmQi ЈД 1397–1402: 46, odrx/imi СТ 1406: 3, ra/digajmi ЈХ 1394–1402: 13. Малобројни примери ген. и дат. мн. долазе са очекиваним настав- цима: prinosimQhq СЛа 1407: 30, prinosimQþhþ%q& СЛб 1407: 33, prinosimJiþhþ%q& ЂЛ 1452: 31; neviþdþ(i)mim(q) ЂП 1419: 2. 5.1.6.4. Партицип претерита пасивни (ППтП). – Забележен је велики број примера ном. јд. неодређеног вида: zalo/enq МД 1392: 4, oukraden СД 1405: 16, МД 1405 13/14, Mkradenq ЂД 1428: 16, oukradenq ЂД1 1445: 14, ouhu[enq ЂД1 1445: 14, hM[eþnþ(q) ЂД 1428: 16, gM[enq СД 1405: 16, gou[enq МД 1405: 14, wsMgEnq СД 1405: 34, wsougenq МД 1405: 32, kMplenq СТ 1406: 22, li[enq СЛа 1407: 35, СЛб 1407: 38, ЂВ 1427–1428: 10, ЂП 1427–1429: 8, ЂР 1428–1429: 10, ЂР 1429–1430: 10, ЂВ 1432: 11, РК 1433: 9, ЂЛ 1429–1439: 15, ЂЛ 1452: 42, vqvyrenq СХ 1406–1407: 19, sp(a)senq СМ 1413: 15, MmilEnq ЈД 1397–1402: 39. Наставак -т потврђен је само код обли- ка prokletq ЈП 1395: 50, 66, СЈ 1404–1405: 32, СЛа 1407: 73, prokleþtþ%q& СХ 1392–1402: 34, СЛб 1407: 72. 295 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Само у двама примерима долазе облици ном. јд. мушког рода одређе- ног вида, оба пута у атрибутској функцији: vqzl}blEni ЈЛ 1394–1395: 7, oustavlEnnQi Н 1396: 93. Велики број примера облика неодређеног вида потврђен је у средњем роду. Сви примери су грађени правилно помоћу наставка -н: outvrq/þdþenno ЈЛ 1398: 24, vqzveþdþ%e&no ЈП 1400: 17/18, pisanno ГП 1403–1408: 21, vqzakonEno СЛ 1427: 14, nepotvoreno СЛ 1427: 44, oustavlEno ЂП 1427– 1429: 16, zapisano ЂП 1427–1429: 16, oureþ;þ(e)nno Н 1396: 61, outvrx/þdþeno И 1402–1422: 21, poþdþpisan'no ЈД 1397–1402: 23, po/e/eno ЈД 1397–1402: 42, wpovrq/eno ЈД 1397–1402: 42, rastlyn'no ЈД 1397–1402: 43, rashQ{en'no ЈД 1397–1402: 43, neprymynno РК 1430–1431: 15, davano РК 1433: 37, pisano Л1 1457: 16, С1 1457: 16, С2 1457: 23, pisanþoþ Л2 1457: 23. Само у једном при- меру је употребљен облик средњег рода одређеног вида: prinesennoE СМ 1413: 29/30. У ном. јд. женског рода долази неколико облика неодређеног вида у признаницама о покладу деспота Лазара и Стефана Бранковића: vyrovana Л1 1457: 14, С1 1457: 15, vyrovaþnþ%a& Л2 1457: 21/22, С2 1457: 22, raskidena Л1 1457: 15, С1 1457: 15/16, Л2 1457: 22, С2 1457: 23, prodavana С2 1457: 11, prþoþdaana Л2 1457: 11. Забележени су и следећи облици одређеног вида: vQ[evqpisanna] ЈП 1395: 65/66, vQ[episan'naa ЈП 1400: 28, oureþ;þ(e)nnaa Н 1396: 31. У ген. јд. мушког и средњег рода одређеног вида долази искључиво српскословенски наставак: vi[ereþ;þ(e)n'nago МХ 1406: 19, vQ[ereþ;þ(e)nnaþgþ(o) ЂП 1427–1429: 12, vQ[ereþ;þ(e)nago ЂЕ 1429: 18, vqvyrennago СЛа 1407: 24, СЛб 1407: 26, СЛ 1427: 6, ЂР 1429–1430: 5, vxverennago ЂП 1427–1429: 5, vxvyrennago ЂВ 1432: 5, vxvyrenago РК 1433: 6, pryþdþre;en'nago СВ 1417: 31, oustavlEnnago Н 1396: 114/115. Само у једном примеру долази облик мушког рода неодређеног вида: pryispq{rena ЈД 1397–1402: 6. Забележени облици дат. јд. мушког и средњег рода неодређеног вида правилно су образовани. Примери грађени помоћу наставка -н: nepotvorenM ЈЛ 1394–1395: 24, РК 1433: 52, ЂД1 1445: 41, nepotvoren'nM СД 1405: 42/43, nepotvoren'nou МХ 1406: 35, И 1402–1422: 33, nepotvorenou СХ 1411: 42, ЂЕ 1429: 21, nepotvorennM ЂП 1419: 29, ЂП 1427–1429: 28, СМ 1413: 31/32, nepotvorennou ЂР 1430: 25/26, isplqnenM ЈЛ 1394–1395: 25, Mtvrq/þdþenM ЈЛ 1394–1395: 25, potvrqþ/þ(de)nnM СХ 1392–1402: 31, potvrq/þdþenM СД 1405: 43, ЂЕ 1429: 22, ЂД1 1445: 41, potvrq/þdþennou МХ 1406: 36, И 1402–1422: 34, potvrq/þdþenou СХ 1411: 42/43, potvrq/denou ЂР 1429–1430: 30, potvrq/dennou ЂР 1430: 26, nesqdatnou СЛа 1407: 2, nesqdatqnM ЂЛ 1452: 5, li[enou СХ 1406–1407: 25, povry/þdþennou ГП 1403– 1408: 20, nerazwrenM СМ 1413: 31/32, neprylo/nou ЂП 1427–1429: 28, darovannou ЂР 1429–1430 7. Ретки су облици дат. јд. мушког рода одређеног вида грађени настав- ком -т: izetM ЈП 1395: 63, izetou ЈП 1400: 25. Облици дат. јд. одређеног вида мушког и средњег рода долазе искљу- чиво са новијим наставком: zapisannomM СХ 1392–1402: 30, zapisan'nomou 296 Владимир Поломац ■ И 1402–1422: 33, vi[episan'nomou СЈ 1404–1405: 28, vi[epiþsþ(a)n'nwmþMþ СД 1405: 42, pokazannomou СЛа 1407: 5, СЛб 1407: 6, vi[ere;enþnþomM ЂП 1410: 10, nepotvorenomM ЂП 1410: 10, ro/þdþen'nomou СМ 1413: 4/5, ro/þdþennomM СЛ 1414– 1415: 3, ЂВ 1432: 2, ro/þdþennomou СЛ 1427: 3/4, ro/þdþennomþMþ ЂП 1427–1429: 3, ro/dennomou ЂВ 1427–1428: 3/4, ro/dennomM ЂР 1429–1430: 3, sqzþdþannomM ЂЛ 1452: 2, oustavlEnnomou Н 1396: 114. Забележени су малобројни облици акуз. јд. одређеног вида средњег и женског рода: vi[episan'noj СЈ 1404–1405: 29, vQ[episannoE Н 1396: 73; WEtou} ЂЛ 1452: 44. У ном. мн. мушкога рода сажимањем је неутралисана формална ра- злика између неодређеног и одређеног вида: nepotqknoveni СЛа 1407: 20, 54, nepotqknoveni СЛб 1407: 22, 56, neprylo/ni СЛа 1407: 20, СЛб 1407: 22, postavlEni Х1 1454: 2, Mfani ЛД 1457: 11, 21, MfanJi ЛД 1457: 9, WEti ЈД 1397–1402: 43. Велики је број забележених хомоформних облика номинатива и аку- затива средњега рода. Преовлађују облици одређеног вида: prilo/ennaa ЈП 1395: 27, 31, Н 1396: 84, СЛ 1414–1415: 11, prilo/enna] ЈП 1395: 24, 46, prilo/en'na] ЈП 1395: 40, prilo/en'naa ЈП 1400: 6, vQ[ere;ennaa СЛ 1427: 29, 76, ЂР 1429–1430: 24, vQ[ereþ;þ(e)nnaa СЛб 1407: 75, vi[ere;ennaa СВ 1417: 46, vQ[epi{sa}nnaa РК 1430–1431: 27, vQ[episan'naa ЈП 1395: 40, ЈП 1400: 9, vQ[episannaa СЛа 1407: 57, 67, СЛб 1407: 59, 67, ЂР 1428–1429: 36, 39, 41, 44, ЂР 1429–1430: 35, РК 1433: 56, ЂД1 1445: 37/38, 42, vQ[episanna] ЈП 1395: 49, vi[episan'naa ЈЛ 1398: 24, И 1402–1422: 16, vi[episannaa ЂП 1419: 35, prylo/en'naa СТ 1406: 10, pryþdþre;ennaa СТ 1406: 19, СЛа 1407: 57, СЛ 1414–1415: 19, pryþdþreþ;þennaa ЂВ 1432: 29, pryþdþre;en'naa СВ 1417: 41, pryþdþreþ;þ(e)nnaa СТ 1406: 25, СЛа 1407: 71/72, СЛб 1407: 58, СЛб 1407: 71, ЂР 1428– 1429: 39, outvrq/þdþennaa СЛ 1414–1415: 21, pro[ennaa Н 1396: 102, razorenaa РК 1433: 11, WEta] ЈД 1397–1402: 60. Мањи је број примера у којима је неутралисана формална разлика између неодређеног и одређеног вида. prilo/ena Н 1396: 117, 118, prilo/enna СМ 1413: 33, vQ[episana ЈЛ 1398: 26, vQ[episanna Н 1396: 99, СЛ 1414–1415: 20, vi[episan'na СХ 1411: 44, СВ 1417: 36, vi[episanna ЂВ 1427–1428: 23/24, ЂД 1428: 46, pryþdþreþ;þ(e)n'na СТ 1406: 30, neraskazaana СЛа 1407: 30, СЛб 1407: 32, neprylo/na СТ 1406: 26, СЛа 1407: 68, СЛа 1407: 72, СЛб 1407: 68, СЛб 1407: 71, СВ 1417: 38, СВ 1417: 41, ЂВ 1427–1428: 25, ЂЛ 1452: 83, 86, outvrq/þdþenna СХ 1411: 44, oukra[en'na ЈД 1397–1402: 18/19, vqpisa{n}na ЈП 1395: 61, vqpisan'na ЈП 1400: 23, vqpisanþnþa ЈД 1397– 1402: 60. Само у једном примеру бележимо облик акузатива женскога рода: prilo/enne Н 1396: 72. У ген. и лок. мн. налазимо само облике одређеног вида: vQ[evqpisan'nQþhþ%q& ЈП 1400: 25, vQ[evqpisaniþhþ(q) ЈХ 1394–1402: 24, 297 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ vqpisannQihq ГП 1403–1408: 23, vi[episannQþhþ(q) ЂВ 1427–1428: 27. Забе- лежен је само један облик локатива, и то са аналошким наставком -ех пре- узетим од придевских заменица: Mpisannyþhþ%q& Н 1396: 98. Само по један пример забележен је у дат. и вок. мн. мушког рода одређеног вида: re;ennQmq СТ 1406: 11 и prokletJi СЛ 1427: 49. 5.1.7. Инфинитив. – Забележена је једна потврда облика инфинитива без финалног -и у МД 1405 (писана у Вучитрну): da ny volqnq oudrq/atq 15. У истој повељи долазе и примери са пуним обликом инфинитива у овој кон- струкцији: da ny volqnq niEdqþnþ(q) pobykQ 10/11, da ny vol]nq srqbinq sto]ti 16, da ny vol]nq potvoriti 32, da na inomq doubrov';aninou ny vol]nq pitati 37, итд. Употреба инфинитива без финалног -и посведочена је и у другим српским средњовековним споменицима из овога периода (уп. Даничић 1874: 255, Svane 1958: 128–129, Јовић 1968/1969: 434–435, Поломац 2006: 168), као и у савременим говорима косовско-ресавског дијалекта (уп. само Ивић 1994: 252, 2001б: 138; за вучитрнски говор уп. материјал у Елезовић 1932, 1935). У малом броју примера употребљени су облици инфинитива на -ћи у духу српског народног језика: pobyki СД 1405: 12, ЂД1 1445: 12, pobykQ МД 1405: 11, pobeki ЂД 1428: 13, doki Н 1396: 76, 82; И 1402–1422: 17, dokQ МХ 1406: 30, 32, poki СЛ 1427: 26, 29. Српсл. фонетизам огледа се у следећим примерима: re{i ЈП 1395: 66, ЈП 1400: 29, sqprite{i СЛа 1407: 41, СЛб 1407: 43, pomo{i СЛа 1407: 41, СЛб 1407: 44. Поред облика инфинитива re{i налази се и инфинитив reti, потврђен само једним примером у Н 1396: 71 (уп. коментар у Младено- вић 2007: 320). Очекивано нису забележени облици супина (уп. Јерковић 1984: 62). 5.2. Сложени глаголски облици 5.2.1. Перфекат. – Забележено је неколико примера 1. л. јд. мушког рода: smq sxgradilq РК 1430–1431: 22, {sqmq} prilo/iþlþ(q) РК 1433: 27, sqþmþ(q) prilo/iþlþ(q) РК 1433: 31, sqþmþ(q) pisaþlþ(q) ЛД 1457: 8, sqþmþ(q) wþdþporMÐ;iþlþ(q) ЛД 1457: 21. Одрични облици 2. л. јд. мушког рода забележени су само у пове- љама упућеним Дубровнику: nysi dalq СД 1405: 22, МД 1405: 19, ЂД1 1445: 20, nesi dalx ЂД 1428: 22. У аренгама двеју даровница које су упуће- не манастиру Св. Павла забележени су примери 2. л. јд. перфекта са пуним обликом помоћног глагола у духу српскословенског језика: reklq Esi ГП 1403–1408: 7, rykqlq Esi ЂП 1419: 8. У 3. л. јд. највише је забележених примера мушког рода. Примери са енклитичким обликом помоћног глагола: E drq/alq ЈЛ 1398: 8, СЈ 1404–1405: 17, e drq/alq ЂР 1428–1429: 14,34, E ouhatarilq ЈЛ 1398: 21, E Mzelq ЈХ 1394–1402: 29, E kMpilq СД 1405: 16, E koupilq МД 1405: 14, E kMpilx ЂД 1428: 16, j koupilq ЂД1 1445: 15, E dalq СД 1405: 22, МД 1405: 20, ЂД 1428: 22, e dalq ЂД1 1445: 20, 298 Владимир Поломац ■ E zaba{iniþlþ(q) СД 1405: 24, E zaba{inilq ЂД 1428: 25, E bilq СД 1405: 26, 29, ЂД 1445: 18, 24, E bQlq МД 1405: 17, 24, 27, E biþlþ(q) ЂД 1428: 20, 30, j bilq ЂД1 1445: 26, e pobyglq СЛа 1407: 55, j pobyglq СЛб 1407: 56/57, E zapisalq ЂВ 1427–1428: 15, E zapisaþlþ(q) ЂД 1428: 8, ЂР 1428– 1429: 24, E prilo/ilq ЂВ 1427–1428: 16, ЂЛ 1429–1439: 42, e prilo/ilq ЂВ 1432: 24, E sqzidalq ЂР 1429–1430: 15, e zapisalq i povinMlq РК 1430–1431: 9/10, j narM;ilq ЂД1 1445: 32, E wtesaþlþ(q) Х1 1454: 13/14, donesqþlþ(q) E ЛД 1457: 5, se E nasloniþlþ(q) ЛД 1457: 10, E biþlþ(q) ЛД 1457: 10, E pryminMþlþ(q) ЛД 1457: 17, kaazaþlþ(q) E ЛД 1457: 20. Примери са пуним обликом помоћног глагола: jþsþ(tq) bilq СД 1405: 19/20, Eþsþ(tq) Mtvrqdiþlþ(q) i zapisaþlþ(q) ЂД 1428: 10, Eþsþ(tq) bilq ЂД 1428: 27, E zapisalq ЂР 1429–1430: 14, estq dohodilq РВ 1432: 14. Бројношћу забележених потврда следе облици 3. л. јд. средњег рода. Примери са енклитичким обликом помоћног глагола: E bilo ЈЛ 1398: 6, СХ 1411: 23, ЛД 1457: 5, j bilo СХ 1411: 14, E imalo СХ 1411: 21, e pridalo ЂР 1428–1429: 15, E zapisalo i outvrqdilo ЂР 1430: 14, E zapisalo ЂВ 1432: 18, E WstMpilo ЂЛ 1429–1439: 38, E prilo/þiþlo ЂВ 1456: 4, E prilo/ilo ЂВ 1456: 9, e dalo ЛР 1457: 2, E dalo ЛР 1457: 10. У признаницама деспота Ла- зара и Стефана Бранковића потврђени су и одрични облици: neÐ wstalo Л1 1457: 10, С1 1457: 10, Л2 1457: 17, nyÐ wstalo С2 1457: 18. Потврђен је само један облик са пуним обликом помоћног глагола: Eþsþ(tq) prilo/iþlþ(o) ЂВ 1432: 21. Малобројни облици женског рода долазе искључиво са енклитичким обликом помоћног глагола: e drq/ala ЈП 1395: 29, j drq/ala ЈП 1395: 35, 36, E bQla СЛ 1427: 21/22, Х2 1454: 8, ЂР 1429–1430: 17, e wtstoupila ЂР 1429–1430: 21. Перфекат без помоћног глагола у овоме лицу забележен је само јед- ним примером у ЂД1 1445: 22: i koi se dMbrov;aninq ouba{inilq ou gradM (по- следица сажимања након губљења /ј/). Уп. исто место у текстуално сли- чним повељама: i koi se E dMbrov;aninq zaba{iniþlþ(q) СД 1405: 24; i koi se E dMbrov;aninx zaba{inilq ЂД 1428: 25. Највећи број забележених примера 1. и 2. лица перфекта долази у ЛД 1457: smþoþ priÐmili 12, poslali smþoþ 12, ste piÐsali 2, 11, 15, ste porMÐ;ili 2, ste poslali 4, ste MpiÐsali 5, neste M;iþnþ(i)li 6, ste porM;ili 20. Изван овог пи- сма забележена су још само два облика: smo prilo/ili ЂП 1419: 20, se ste wbe{ali РК 1433: 51. Сви наведени примери одлика су српског народног језика. Највише примера 3. л. мн. перфекта забележено је у мушком роду: (а) потврдни облици: sou drq/ali ЈЛ 1398: 10, sou oumegili ЈЛ 1398: 13, sM M;iþnþ%i&li СХ 1392–1402: 21, sou prilo/ili СЈ 1404–1405: 24, sM zapisali МД 1405: 5, sou zaba{inili МД 1405: 23, sou bQli МД 1405: 28, sM bili ЂД 1424: 3, ЂД 1428: 32, sM davali ЂП 1427–1429: 19, sM imali СД 1405: 6, 9, ЂД 1428: 8, ЂП 1427–1429: 23, ЂД1 1445: 8, ЂД2 1445: 4, 7, sou imali ЂД2 1445: 9, 13, sM dali Н 1396: 42, sou oumrqli Н 1396: 67/68, sM Mzeli ЛР 1457: 7, sþMþ poþsþlali Л2 1457: 15/16; (б) одрични облици: nysM se zaba{iniþlþ(i) СД 299 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 1405: 25, nysou se zaba{inili МД 1405: 23, nesM se zaba{inili ЂД 1428: 26, nysM se ouba{inili ЂД1 1445: 23. У женскоме роду долазе новије форме: sou bile СЈ 1404–1405: 19, sM bile СД 1405: 31, ЂД1 1445: 28, nysou bile ЂД2 1445: 16. Само у двама примерима долази облик средњег рода: sM imala СХ 1392–1402: 20, M;inila sM ЛД 1457: 17. Само у једном примеру забележен је облик перфекта без помоћног глагола: tozi mM po;teni na[i prJ]telJj kneþzþ(q) i vlasteþlþ(e) poslali po igMmenM С2 1457: 17. Уп. пример из Л2 1457: tþoþzi im sþMþ poþ;þteni na[i prJatelJj kneþzþ%q& i vlasteþlþ(e) poþsþlali po igMmenM 16/17. 5.2.2. Плусквамперфекат. – Већим бројем примера потврђена је млађа конструкција са перфектом помоћног глагола бити и партиципом пер- фекта (радним глаголским придевом): (a) 1. л. јд. ж. р.: sqmq bila dala ЈЛ 1398: 11, (б) 3. л. јд. м. р.: E bilq wbreþkþlq i M hrJswvMlq oupisalq a ne izþdþalq СХ 1392–1402: 10/11, E biþlþ(q) zapisalx i m(i)l(o)stq M;iniþlþ(q) ЂД 1428: 6, E bQlq prilo/ilq ЂЛ 1429–1439: 24, (в) 3. л. јд. с. р.: jþsþ(tq) bilo zapiþsþ(a)lo {...} i Mtvrxdilo СД 1405: 8, e bQlþoþ WstMpilo ЂП 1427–1429: 22, e bQlo prilo/ilo ЂЛ 1429–1439: 43, E bilo zapisalo i milostq ou;inilo ЂД1 1445: 5, E bilo zapisalo i outvrqdilo ЂД1 1445: 9, j bilo Wnimilo i ou;inilo ЂД2 1445: 6, E bilo wstalo Л1 1457: 5, С1 1457: 6, j bilo dalo ЛР 1457: 7, (г) 3. л. мн. м. р.: sM bili zapiþsþ(a)li СД 1405: 6, sM bili dali Н 1396: 49, sM bili postavili Л1 1457: 2, С1 1457: 2, С2 1457: 2, sM biþlþ(i) postavili Л2 1457: 2, sM bili wþdþMrisali Л1 1457: 6, С2 1457: 7, sM bili wdMrisali С1 1457: 6, sM biþlþ(i) wþdþMrisali Л2 1457: 7. Само у двама примерима забележени су старији облици са импер- фектом помоћног глагола бити и партиципом перфекта (радним глагол- ским придевом): be[e rastesalq Х1 1454: 5, beþ[þ(e) poslaþlþ(q) Х2 1454: 3 (3. л. јд. м. р.). 5.2.3. Футур I. – Међу малобројним забележеним примерима прео- влађују облици у духу српског народног језика: (а) 1. л. јд.: {o k} pomagati i krypiti s(ve)tQi monasti{rq} i podvizati РК 1430–1431: 17, (б) 3. л. јд.: ko] kE priþtþ(i) ЈЛ 1394–1395: 17, {o se kE davati СЛ 1427: 18, {o iþmþ(q) kE bQti РК 1430/1431: 13, {o kE dovolno biti РК 1433: 39, kE biþtþ(i) ЛД 1457: 18, (в) 1. л. мн.: Mpisati kEmþoþ ЛД 1457: 20, (г) 3. л. мн.: koimq ke ;etiri adrqfata razdyliti Н 1396: 34/35, koi te ou niþhþ%q& kelJaþhþ%q& bQti Н 1396: 66/67, {o wi te drqva nositi i {o wi te poslovati Н 1396: 83, da izberM koga te kralEþmþ(q) postaviti ЛД 1457: 18. Посебно истицање заслужује енклитички облик 3. л. мн. те, забеле- жен у облику футура у Н 1396 (уп. Младеновић 2007: 320–321), као и у ЛД 1457167. Овај је облик заједнички савременим косовско-ресавским го- ворима и источним говорима призренско-тимочког дијалекта (уп. Ивић 167 Овакав футур забележен је средином XIV века у једној повељи цара Душана (уп. Грковић-Мејџор 2013: 148), као и у оснивачкој повељи повељи Цетињског манастира: kmetJe, koi te rabotati crqkvQ (Miklosich 1858: 531). 300 Владимир Поломац ■ 2009: 170). Овај „привидни парадокс” (Ивић 2009: 170) објашњава се „тиме што се у међупростору раширио призренско-јужноморавски дија- лекат, који се одликује темељитим прекрајањем система облика 3. л. мно- жине презента” (уп. Ивић 2009: 170). Само у РВ 1432 забележени су српскословенски облици 3. л. мн.: ho{etq wbladati 16/17, ho{etq sqbirati 17. 5.2.4. Футур II. – Највећи број примера долази у духу српског народ- ног језика у повељама упућеним Дубровнику: (a) 3. л. јд. м.р.: boude dalq СД 1405: 17, МД 1405: 15, ЂД1 1445: 19, bMde dalq ЂД 1428: 17, ЂД1 1445: 15, bMde dalx ЂД 1428: 21/22, bMde sto]lq СД 1405: 18, boude stalq МД 1405: 16, ЂД1 1445: 16/17, bMde sto]lx ЂД 1428: 18; (б) 3. л. јд. с. р.: se bMde M;inilo СД 1405: 32, se boude M;inilþoþ МД 1405: 29, se bMde M;iþnþ(i)lo ЂД 1428: 34, se bMde ou;inilo ЂД1 1445: 29. Примери долазе и у двема манастирским даровницама: у СТ 1406 облици 3. л. јд. м. р. у духу српскословенског: bMdetq ispakostilq 20, и срп- ског народног језика: bMde pokralq 20/21, док у ЂП 1427–1429 долази само српскословенски облик 3. л. мн. с. р.: bMþdþ%M&tx WstMpila 23. 5.2.5. Потенцијал. – Облици потенцијала забележени су у повељама упућеним Дубровнику (СД 1405, МД 1405, ЂД 1428, ЂД1 1455), повеља- ма и писмима деспота Лазара и Стефана Бранковића (ЂВ 1457, Л1 1457, С1 1457, ЛР 1457, Л2 1457, С2 1457), затим и у неколико даровница (СЛ 1427, ЂР 1428–1429, РК 1430–1431, РК 1433), као и у акту игумана Нико- дима (Н 1396). Највећи број потврда отпада на облике 3. л. јд.: (а) мушки род: ako bi naivekJi bQlq Н 1396: 96, ako li bi i ne htelq dMbrov;aniþnþ(q) sto]ti СД 1405: 33/34, ako li bQ ne h'tylq doubrov;aninq sto]ti МД 1405: 31, ako li bi ne hotelx dMbrov;aninx sto]ti ЂД 1428: 35, ako li bi ne hotelq dMbrov;aninq stoati ЂД1 1445: 30, na koga bi wnq naslonilq ЂР 1428–1429: 17, i {o bi tko W bratJe isprosilq ili {...} doneslq РК 1433: 22/23, kto li bi htylq imy{nJ}e svoe drq/ati РК 1433: 25, ako bQ biþlþ(q) ЂВ 1456: 13, итд. (б) средњи род: ako se bi slou;ilo СЛ 1427: 25/26, ako se bi zgodilo СЛ 1427: 28, i ako se bi prognanJe sqlou;ilo СЛ 1427: 38, ako se bi Wlou;ilo СЛ 1427: 39/40, ako bi se sxlM;ilo ЂД 1428: 42, i ako bi se slou;ilo ЂД1 1445: 35, ako se bQ {o na[lo ЂВ 1456: 8, se bi sqlM;iþlþ%o& ЛР 1457: 4, (в) женски род: ako li bi iþmþ%q& wkolina ne platila ЂД1 1445: 21. Потврђена су само два примера множинских облика: {b}ismo bQli РК 1430/1431: 5 (1. л. мн.) и {o bi iþmþ%q& pokrali ЂД1 1445: 21 (3. л. мн.). У свим наведеним примерима облици аориста помоћног глагола бити употребљени су у духу српског народног језика (нема примера за типа bQmq). 301 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ III.3. ЛЕКСИЧКО-СТИЛИСТИЧКЕ И СИНТАКСИЧКО-СТИЛИСТИЧКЕ ОДЛИКЕ 1. Терминологичност 1.1. Уводне напомене. – Изразита употреба терминолошке лекси- ке (терминологичност) представља једну од најважнијих лексичко-сти- листичких одлика језика повеља и писама Српске деспотовине168. Богата и разноврсна ексцерпирана терминолошка лексика распоређена је у пет тематских група: (а) феудализам, (б) хришћанство, (в) право, (г) привре- да, и (д) сродство. 1.2. Феудализам. – Ексцерпирана феудална терминологија распо- ређена је у четири лексичко-семантичке групе: (а) владарске титуле и на- зиви; (б) виши и нижи феудални слој; (в) феудалне радне обавезе; и (г) феудална давања. 1.2.1. Владарске титуле и називи. – Захваљујући великом броју потвр- да у Н 1396 (x33) најфреквентнија владарска титула је кнез169(x103)170. Високу фреквенцију – очекивано – имају и владарске титуле деспот (x93)171 и цар (x41)172, док се краљ (x6)173 среће у малом броју примера. У великом броју примера употребљавају се вишечлане лексеме господ- ство ми (x240) и господство ни (x79). Први део синтагме чини деклина- билна именица, док се у другом делу налази увек посесивни датив ли- чне заменице у једнини (ми) или множини (ни). Употреба ових синтагми представља једно од маркантнијих лексичких средстава којима се у срп- ском средњовековном пословноправном стилу постиже деперсоналност (в. овде т. 4). Владар (издавалац документа) идентификује се обликом 1. лица најчешће само у интитулацији и потпису, док се у остатку документа 168 Употреба терминолошке лексике одликује и административни стил стандардног српског језика: уп. Тошовић 2002: 362: „У типичним представницима овога стила (административно-правним документима) фактички постоје само двије врсте лексике: општеупотребна и терминолошка.“ 169 Поред кнеза Лазара и кнеза (касније деспота) Стефана односи се и на дубровачког кнеза, али и дубровачке властелине Марина Растића, Живка Гундулића, Никшу Тамарића и Андрушка Бо- баљевића. 170 Лексеме су у тексту рада навођене увек у основном облику који одражава стсрп. изговор из времена из кога датирају документи. У загради је наведен и број потврда у корпусу, док су примери навођени веома ретко, само онда када се илуструје нека значајнија појава. Регистар лексема заједно са списком потврда наведен је након основног текста (в. т. 1.7). 171 Поред деспота Стефана и деспота Ђурђа носе је и Ђурђеви синови Лазар и Стефан. 172 Најчешће се употребљава као владарска титула Стефана Душана, а у једном примеру из ЂВ 1432 и као титула библијског цара Соломона. У великом броју примера долази са општим значењем, и односи се на владаре епохе Немањића. Изван феудалне сфере стоји пример из МХ 1406: 11, у коме се ова лексема употребљава као атрибут уз именицу Христ. Само у једном примеру из ЛД 1457: 19 односи се на турског султана Мехмеда II. 173 Носе је угарски краљeви Жигмунда и Ладислав, као и српски краљ Стефан Урош III (Дечански). Употребљава се и са општим значењем, а односи се на владаре епохе Немањића. 302 Владимир Поломац ■ користе наведене синтагме у 3. лицу, са значењем „ја”, „моје господство”, „мој”, односно „ми”, „наше господство”, „наше”. О овоме значењу све- доче и вишечлане лексеме господство моје (x3) и господство наше (x3), господство их (x1) („господство њихово”) у којима су оба дела деклина- билна, а које се употребљавају у истом контексту, али са знатно нижом фреквенцијом. Изван наведених синтагми употребљава се именица гос- подство (x17) у значењу „владавина, власт”, „друштвени углед, моћ” (уп. Рсану III: 513, Rja III: 319, 320). Посебну пажњу заслужује и вишечлана лексема царство ми (x39) која се у истом контексту као и горенаведене вишечлане лексеме употребљава у укупно шест повеља деспота Стефана (СЈ 1404–1405, СТ 1406, СХ 1406–1407; у СЛа 1407, СЛб 1407, СЛ 1414–1415 паралелно и господство ми, „што сведочи о томе да се у Деспотовој канцеларији није много па- зило на употребу једне или друге титуле” (према Јовановић 1999: 158)). Употреба ове титуле, „царског атрибута”, представљала је деспотско пра- во у средњовековној Византији, које је у време деспота Стефана већ за- мирало, о чему сведочи и изостанак ове титуле у документима деспота Ђурђа (уп. Ћирковић 1956: 148–150, Јовановић 1999: 158, Младеновић 2007: 184)174. Супстантивизирани партицип презента актива владушти (x6) са зна- чењем „онај који влада, владалац“ употребљен је само у повељама упуће- ним Дубровнику, а односи се на дубровачког кнеза175. Ова лексема до- лази и у ЈП 1395: 43, али се не односи на владара већ на припаднике др- жавне управе: da imq nyþsþ(tq) volqnq zapovyþdþ(y)ti, ni vojvoda0 ni kefalJa0 ni dvorodrq/ica0 ni ;el'nikq 0 ni inq kto W vladM{iþhþ%q& vq zemli g(os)p(od)þsþtva ni. У ЈП 1400: 2 долази у истом контексту владешти (в. одељак III.2, 5.1.6.1.1). Лексема господин (x232), употребљава се у великом броју примера у значењу „господар“ (уп. Rja III: 308–310), најчешће у функцији атрибута уз имена владара и чланова владарске породице, затим у синтагмама чији су зависни члан именице које се односе на територију под управом влада- ра, а ређе и уз имена црквених поглавара, архиепископа Саве у СМ 1413: 12, и патријарха Данила у ЈП 1400: 16. У истом значењу употребљава се и именица господ (x22) (уп. Rja IV: 300), док именица господар (x3) долази у два примера у синтагми „вели- ки господар“ (ЈЛ 1394–1395: 17, ЈЛ 1398: 8) означавајући турскога султа- на (уп. Младеновић 2007: 227, 235), а само у једном примеру у ЂР 1429– 1430: 27 означавајући деспота Ђурђа. Збирном именицом господа (x23) упућује се на српске владаре који претходе деспоту Стефану и деспоту Ђурђу. У двама примерима из ЛД 1457: 10, 17 означава се овом имени- цом угарска властела. Само у три примера из повеља кнегиње Милице и деспота Стефана долази именица самодржьц (x3) (грч. αὐτοκράτωρ), у СМ 1413: 12 означа- 174 С. Ћирковић (1956) је аргументовано указао да се употреба титуле царство ми не може узети као доказ за тврдњу да повеље представљају фалсификате, како се мислило у старијој историографији. 175 Забележено и у повељи кнеза Лазара Дубровнику (уп. Младеновић 1980: 77). 303 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ вајући Стефана Немању (Св. Симеона), а у ЈД 1397–1402: 34 и СХ 1406– 1407: 18 деспота Стефана. У четири примера долази уз деспота Стефана и придев самодржавни (x4). У једноме примеру из СХ 1406–1407: jl'ma /e samodrq/qcq i vl%a&þdþ%Q&ka W(q);qskomou /þdþrybi} 18, употребљена је лексема владика у световном зна- чењу. Велики број примера сакралне употребе ове именице в. овде т. 1.3.1. Наследник владарског престола означен је лексемом намесник (x1) (уп. Rja VII: 454). Уз имена средњовековних владарки и чланица владарских породица најчешће се употребљава титула госпођа (x52), а захваљујући великом броју примера у Н 1396 и кира (x48). Само у једном примеру из РВ 1432 долази фонетизам ћера: i g%ospo&/þdþe despotice kEra irine 2. Мањим бројем потврда долази лексема госпожда (x9), у којој се огледа српскословенски фонетизам176. Према титулама кнез и деспот употребљавају се симетри- чне женске титуле кнегиња (x8) и деспотица (x11)177. Само у једном при- меру из ЂЛ 1452: 61 долази царица (x1), атрибут уз Мару Бранковић, кћерку деспота Ђурђа, жену турског султана Мурата II178. 1.2.2. Виши и нижи феудални слој. – Најопштији назив за припаднике нижег и вишег феудалног слоја забележен је СТ 1406: l}dJe mali i velici 2. Најфреквентнији општи назив за припаднике вишег феудалног слоја је властелин (x68)179. Лексема власник (x2) забележена у двема повељама деспота Ђурђа (ЂП 1410 и ЂД1 1445) представља општи назив за при- паднике вишег феудалног сталежа који су били и представници државне управе (в. горе владушти и владешти)180. Потврђени су различити термини за припаднике државне управе у Српској деспотовини.. Војвода (x5), односно војевода (x4) означава заповедника већих вој- них одреда који је могао обављати и извесне цивилне послове (уп. Бла- гојевић 2001а: 287–297, Лексикон 1999: 95–96); термин војевода господ- ски крајишни (x1), забележен само у СЛ 1427: i poty;ice i voiske krai{ne koE se prilou;a} na krai{ou, da sou dlq/ni wpral]ti s voEvodomq gospoþdþskQimq krai{nimq 27/28, означава војног заповедника на граници кога је постав- љао деспот Стефан (уп. Благојевић 2001а: 293, Младеновић 2007: 265). Ћефалија/кефалија (x19)181 означава „управитеља града или под- ручја“ (опширније о овој установи в. у Благојевић 2001а: 266–277). 176 Најчешће се употребљава уз Јерину, жену деспота Ђурђа, а у једном примеру среће се и у сакралној употреби, као атрибут уз Богородицу: i togo pry;(i)þsþtou} vl%a&þdþ%Q&;%i&cou g(o)þsþpo/þdþou b(ogorodi)cou СЈ 1404–1405: 8. 177 Прва само као атрубут кнегиње Милице, а друга уз деспотицу Јевпраксију, жену деспота Угљеше Мрњавчевића, деспотицу Јерину, жену деспота Ђурђа, као и уз деспотицу Јелену Палеологињу, кћерку морејског деспота Томе Палеолога, жену деспота Лазара Бранковића. 178 У већем броју примера (x6) употребљава се као атрубут уз Богородицу (в. овде т. 1.3.1.). 179 Овај се назив употребљава и за српску и за дубровачку властелу. 180 Из ЂП 1410 сазнајемо да власник може бити велики и мали: i da ne ima wblasti nadq selom temq ni voevoda ni kEfaliJa ni vlastniþkþ(q) kwi ni malq ni gwleþmþ(q). 3/4. 181 О двоструком фонетизму кефалија/ћефалија в. у одељку II.1, т. 3.2.2. 304 Владимир Поломац ■ Челник/чеоник (x15) представља једног од највиших чиновника др- жавне управе који је имао различита овлашћења (брига о дворској уп- рави, заступање владара у цивилним пословима, посебно у земљишним споровима, а понекад и у војним и дипломатским (опширније у Благоје- вић 2001а: 244–245); исте надлежности има и велики челник (x10)182, док се челник ризнички (x2) и ризничар (x1) старају о ризници деспота Ђурђа и сина му деспота Лазара. Вероватно шира овлашћења од челника ризни- чког и ризничара у владаревим финансијама има протовестијар (x1) (грч. πρωτοβεστιάριος) (опширније у Благојевић 2001а: 204). Двородржица (x2) означава управника владарског двора који је „упра- вљао свим пословима на двору и људима у непосредној дворској служби владара и обласних господара“ (Младеновић 2007: 312 према Лексикон 1999: 142–143). Логотет (x5) означава старешину владареве канцеларије и целокуп- ног особља које је тамо радило (Лексикон 1999: 369)183. Овде треба поме- нути и добро познати термин дијак (x2) којим се називају писари повеља и писама у средњовековним канцеларијама (уп. Ркс I: 273). Десечар (x2) означава сакупљача десетка (в. ниже) од зависног станов- ништва на властелинствима (уп. Младеновић 2007: 172 према Лексикон 1999: 149), а помиње се само у ЈХ 1394–1402. Термин поклисар (x2) (ἀποκρισιάριον) у значењу „дипломатски по- сланик“ употребљен је само у МД 1405 (односи се на дубровачке власте- лине) и у Г 1457 (односи се на игумана Стефана и Степана Захића, посла- нике господина Гргура Бранковића). У великом броју примера употребљена је у документима титула кир (x51) у служби атрибутива, само уз имена црквене властеле (игумана, ду- ховника, попова, итд.)184. Лексеме које означавају припаднике нижег друштвеног сталежа по- тврђене су само у СТ 1406. Поред већ поменутог општег назива људи мали у овој је повељи забележена у једном примеру и лексема роб (x1) са српским народним фонетизмом185. У ову терминолошку групу условно се може сврстати и лексема ста- риник (x6), потврђена у ЈХ 1394–1402, Х1 1454 и Х2 1454 са значењем „уг- ледни становници неког краја или насеља који су сведочили при утврђи- вању међа“ и они су „у односу на спорне међе насељавали околна места“ (Младеновић 2007: 173 према Лексикон 1999: 701). У утврђивању међа хиландарских поседа у Х1 1454 учествовали су kmetJe rabi i poslM[nici g(o)þsþ(podi)na despota, што сведочи о томе да је лексема кмет (x1) означавала припадника повлашћеног сталежа (уп. и Лексикон 1999: 298). 182 Појаву великог челника на дворовима деспота Стефана и деспота Ђурђа М. Благојевић (2001а: 235–236, 242) тумачи потребом да се истакне један од више челника. 183 Опширније о служби логотета у Благојевић 2001а: 167–186. 184 Интересантно је да се овај атрибутив не употребљава уз имена владара. 185 У Душановом законику у овоме се значењу употребљава отрок (према Јовановић 1989а: 57). 305 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ У Х1 1454 и Х2 1454 посведочена је лексема отрок (x3) у уопштеном значењу „слуга, помоћник“ (уп. Лексикон 1999: 484). За лексему улијаник в. овде 1.5.4. 1.2.3. Феудалне радне обавезе. – Термин работа (x3) представља општи назив за све феудалне радне обавезе, укључујући и војну службу. У истом се значењу употребљавају и вишечлани термини работа мала и велика (x3) и работа мала и голема (x1). Вишечланим терминима се означавају и ужа значења: работа господска (x1), работа господства ми (x3) и работа господства ни (x1) означавају све радне обавезе које се извршавају у ко- рист владара; работа великога господара (x1) означава радне обавезе које се извршавају у корист турског султана; работа монастирска (x2) означа- ва радне обавезе које се извршавају у корист манастира186. У општем зна- чењу „рад, служба, служење властелину“ употребљава се овај термин у ЛР 1457: sxtvori m(i)l(o)þsþtq gospoþdþstvo mi rizni;arM gospoþdþstva mi radosavM. za nEgovM rabotM i za vyr'no poslM/enJe 1/2. Општи назив за војну службу је војска (x4). Ужа значења изража- вају се вишечланим терминима: војска даљња (x1) означава „вршење вој- не службе далеко од места становања“ (Младеновић 2007: 377 према Бла- гојевић 1989: 43); војска у Турке (x1) означава вршење војне службе у ко- рист Турака (Младеновић 2007: 377 према Благојевић 1989: 43). Оба тер- мина забележена су само у СВ 1417: ]ko da nyþsþ(tq) tomou sok] {...} ni voiske dalnE0 ou drq/avy g%ospo&þdþstva mi0 kromy voiske ou tourke 34/35. Лексема грађа (x2) представља општи назив за све радне обавезе грађења (кућа, утврђења, градова путева) (уп. Поломац 2007а: 216), а за- бележена је само у ЈП 1395: i da imq nyþsþ(tq) gradozidanJa0 {...} ni gragE0 ni voiskj 44, и ЈП 1400: i da imq nystq gradozidanJa0 {...} ni gragE 0 ni voiske 3/4. Нешто уже значење има термин градозидан(и)је (x7) (грч. καστροκτισία) којим се означава обавеза учествовања у изградњи, утврђи- вању и обнављању тврђава и градова (уп. Лексикон 1999: 125–126, Rja III: 374). Највероватније са овим значењем долази и термин грађен(и)је града и кућ (x1) употребљен само у ЈЛ 1394–1395: i wsvobodihomq sela metohiE ihq /e i/e vq petrM[koi wblasti W sok] {...} w„ gragEni] graþdþ%a& i kMkq0 16. Још уже значење може се претпоставити за термин грађен(и)је кућ и дворов (x1): највероватније представља допунску обавезу изградње и по- прављања владаревих грађевина, двора и куће (уп. и кућезиданије у По- ломац 2007а: 216). Термин је забележен само у СХ 1411: i sice wsvobodihq. w„ rabotq g%o&þsþpoþdþstva mi0 w„ gragEni] koukq i dvorwvq, i W ponosq. 34/35. Обавеза одбране и чувања градова означава се терминима градобљуден(и)је (x3) и бигља (x3) (грч. βίγλα, стража, уп. Rja I: 288), који су посведочени само у повељама деспота Стефана (први), односно у по- вељама које су заједнички издали кнегиња Милица и кнез Стефан (други). Само у неколико повеља деспота Стефана (ЈЛ 1394–1395, СЛа 1407, СЛб 1407, СВ 1417) забележене су земљорадничке радне обавезе: оран(и)је 186 Синтагма работа манaстирска мала и голема у РК 1433: 18 упућује на манастирске послове, а не на феудалне радне обавезе. 306 Владимир Поломац ■ (x4), копан(и)је (x4), жетва (x3), као и синонимни називи сенокос (x1) и сенокошен(и)је (x2)187. Обавеза обезбеђивања преноса ствари владара или властелина при- ликом путовања по земљи означена је термином понос (x8), што је позна- то и другим средњовековним повељама (уп. Rja IX: 754, Поломац 2007а: 218). Исто или слично значење претпоставља се и за термин повоз (x6) (уп. Поломац 2007а: 227). Оба термина потврђена су само у повељама деспота Стефана Лазаревића. Обавеза зависног становништва да учествује у лову са владаром или властелином означена је термином ловчина (x2). Примери су забележе- ни само у ЈП 1395: i da imq nyþsþ(tq) gradozidanJa0 {...} ni lov;iny0 ni po þdþ%o&hJj gonenJa. 44/45, и ЈП 1400: i da imq nystq gradozidanJa0 {...} ni lov;iny 0 ni po þdþ%o&hJj gonEnJ] 3/4. У овим су повељама, у оквиру исте имунитетске формуле, забележе- ни и једини примери за термин подстава (x2) у српским средњовековним споменицима. Значење термина остало нам је нејасно: уп. и Rja X: 328: „značenje će biti neka rabota“. У повељама и писмима Српске деспотовине нису забележени терми- ни који би означавали начин извршавања феудалних радних обавеза (уп. бедба, заманица, згон, надимица, накосица, насрпица, наждребица у Поло- мац 2007а: 214–215). 1.2.4. Феудална давања. – Као општи назив за феудална давања у по- вељама деспота Стефана употребљава се именица даньк (x3). За исто зна- чење употребљава се у ЂП 1419: 24 вишечлани термин побирица мала и велика (x1)188, незабележен у другим средњовековним споменицима189: i inyhq rabwtq i pobiricq maliþhþ(q) i velik{ihq} gwspodstva mi razve tMrske plate. Вишечланим термином турска плата (x1) у ЂП 1419 означава се да- вање које проистиче из вазалног односа према турскоме султану190. Основни и стални порез у српским средњовековним земљама почев од XIV века, у износу од једне перпере (12 динара) или једног кабла жита (ном. кабао „oveći sud sličan ili isti kao čabar; vrijedi i kao mjera za sitne stvari“ Rja IV: 708–709; в. и кабао у Лексикон 1999: 394–395), који су вла- дару плаћале најшире категорије зависног становништва означeн jе тер- мином соћ(е) (x13) (значење према Благојевић 2001б: 41). Порекло овога термина П. Скок (Erhsj III: 300) везује за лат. saccus, sacculus (кеса, са- куља) (од чега и грч. σακέλλη, одељење царске благајне у које улази но- вац, за разлику од βεστιάριον, у које улазе производи у натури, уп. Божић 1956: 34), иако се историчар И. Божић експлицитно изјашњава против 187 За значење ових термина и потврде из других средњовековних споменика уп. Поломац 2007а: 217–218. 188 Највероватније од глагола побрати, побирати, за које в. Rja X: 126. 189 У овоме се значењу у стсрп. језику најчешће налази поданьк (Поломац 2007б: 217). 190 У овоме значењу употребљавају се у стсрп. језику и даньк Турком (повеља Вука Бранковића Хи- ландару из 1392. године, в. Новаковић 1912: 459–460) и харач царев (повеља Ивана Кастриота Хиландару, в. Новаковић 1912: 476) (уп. Поломац 2007б: 217–218). 307 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ове везе191 и предлаже трагање у словенској лексичкој грађи192. Основна методолошка грешка Божићевог мишљења је – чини нам се – у тражењу директне везе стсрп. соћ(е) са неком од познатих византијских феудалних обавеза. Средњовековни називи за друштвених установа имају, али не и увек, паралеле у византијским установама. Назив соћ(е) – претпоставља- мо – могао је постати метонимијским семантичким померањем, по мо- делу „предмет којим се одмерава феудално давање“ → „назив феудалног давања“. Уколико пођемо за П. Скоком и претпоставимо да предмет којим се одмерава феудално давање може бити пореклом од лат. saccus, sacculus (у српском језику потврђен и у облицима сакул, сакулија (XV век, пре- ко грчког σακκούλι(ο)ν, σάκκουλον, према Vasmer 1944: 129), сакуљ, са- куља, сакуљица (уп. Ркс III: 74, Rja XIV: 526; потврде од XV века)), ос- таје необјашњено порекло /ћ/ у соћ(е). С обзиром на ово, вероватније је извођење од грч. деминутива σάκκιον `врећицa`, с тим да би прелаз /а/ у /о/ значио знатну старину преузећа (грубо узев пре 1000. године) (према сугестији проф. А. Ломе). Нарасли војни издаци у Српској деспотовини условили су увођење нове опште феудалне обавезе: унче (x4) или унгије (x1). Термин је настао метонимизацијом од назива за новац (в. овде т. 1.5.2). Према времену плаћања разликују се летње унге (x1) или летње унче (x1) (другачије и вој- ница (x2) или војиштатик (x1)) и зимње унче (x1) (другачије даньк зимњи (x1), даньк Господства ми (x1) и даније Господства ми (x1)) (уп. Поломац 2007б: 219). Недовољно је јасно значење термина телос царев (x1) (грч. τέλος „по- рез“, уп. Vasmer 1944: 140): ni gradozidani] ni voiske ni sok] ni MngiE razve telosa careva ЂП 1410: 5/6. Најважнији термини који означавају давање хране и смештаја забе- лежени су у повељама кнегиње Милице (монахиње Јевгеније) манастиру Св. Пантелејмона: i da imq nyþsþ(tq) gradozidanJa0 {...} ni gerakar'stva0 ni lov;iny0 ni po þdþ%o&hJj gonenJa. i da imq nyþsþ(tq) nijdnoga wbroka0 ni sqsada0 JП 1395: 44/45, i da imq nystq gradozidanJa0 {...} ni gerakar'stva0 ni lov;iny0 ni po þdþ%o&hJj gonEnJ]0 i da imq nyþsþ(tq) nijdinogo wbroka0 ni ssada0 ЈП 1400: 3/4. Лексемом оброк (x2) означава се обавеза давања хране владару и ње- говој пратњи, док се термином сьсад (x2) највероватније означава само давање смештаја (уп. Благојевић 1971: 168–169, посебно нап. бр. 18). На обавезу давања хране и смештаја највероватније упућује и синтагма по дохије гоњеније (x2) у значењу „гостопримство“ (уп. Младеновић 2007: 191 Уп. Божић 1956: 34–35: „Међутим, и сам назив σακέλλη последњи пут се помиње у изворима 1145. год., а онда ишчезава пошто је и саму ту установу потиснуо βεστιάριον. Немогућно је прет- поставити да би у Србији у XIV веку могао да се прихвати грчки термин који је у Византији ишчезао из праксе у XII веку а који никада није означавао никакву дажбину већ једно одељење царске благајне. Сама латинска реч sacculus, од које је настала грчка реч σακέλλη ушла је у српс- ке споменике у облику сакула [курзив В. П.] без претварања а у о, што би требало претпоставити ако се узме да је реч соће од ње изведена.“ 192 Уп. Божић 1956: 35: „Према свему томе, може се сматрати да није откривена етимолошка веза речи соће са ма којим познатим термином и да њено порекло остаје нејасно. Вероватно га треба тражити у словенској лексичкој грађи“ 308 Владимир Поломац ■ 297). Термин ђеракарство (x2) (грч. γεράκάριος) означава давање оброка соколарима (одгајивачима птица које владар користи у лову). Овакво зна- чење настаје метонимизацијом према моделу процес давања (одгајање владаревих соколова) → назив давања (давање оброка владаревим соко- ларима) (уп. Поломац 2007б: 221). Давање хране владаревим коњима, као и одређене количине соли, оглавака и покроваца означава се лексемом позоб (x1), забележеном само у СХ 1411: 35 (уп. Поломац 2007б: 220). Лексемом десетьк (x1), која је потврђена само у ЈХ 1394–1402: i takoi {W t}ei zemlE Mzesmo desetxkx 46/47, означава се „натурално давање у износу од приближно једне десетине стада или једне десетине пољопривредних производа“ (уп. Благојевић 1987: 47). Феудално давање које се узимало за исхрану свиња у владаревим шу- мама или шумама властелина назива се жировница (x1), а забележено је само у СХ 1411: 36. У истој повељи забележен је и термин чьбрина (x1), означава давање одређене количине вина током године. Термином трав- нина (x1), забележеним само у ЂП 1419: 24, означава се натурално да- вање које се узимало за коришћење туђих пашњака (уп. Лексикон 1999: 736–737). Значење термина ложњьк од Копорић (x2) остало нам је недовољ- но јасно. Други део синтагме упућује на средњовековни трг Копорић (в. овде т. 2.3.6). 1.3. Хришћанство. – Забележена хришћанска терминологија развр- стана је у четири лексичко-семантичке групе: (а) основни религијски појмови, (б) црквена хијерархија, (в) обред, и (г) манастир. Апстрактна сакрална лексика која не припада овим лексичко-семантичким групама овде је остала изван разматрања. 1.3.1. Основни религијски појмови. – У овој лексичко-семантичкој групи речи очекивано преовлађују термини словенског порекла (уп. Ивић 1980: 66). Најфреквентнији назив за означавање врховног бића је бог (x163). Изведенице од ове основе: божији (x51) „који припада Богу“; божьствьн (x41) „божанствен“, божьстьвник (x1) „онај који божанствен“, божьство (x4) „божанство“ долазе у духу српскословенског језика. Српскословен- ски језик представљају и сложенице са овом основом: богодарован (x18) „који је дарован од Бога“ и богоносьн (x20) „који носи Бога“. Уз лексему бог често се употребљава у атрибутској служби имени- ца господ (x66) (придев је господьњ (x10) „који припада Господу“). У ве- ликом броју примера долази и именица христ (x50) (грч. Χριστός) (овоме треба додати и пет примера у синтагми Ису Христ). Изведенице од ове основе: христов (x20) „који припада Христу“, христијанин (x3) „припа- дник хришћанске религије, хришћанин“, христијански (x2) „који припа- да хришћанству, хришћански“. Сложенице од ове основе: христољубив (x29) „који љуби Христа“, христољубије (x3) „љубав према Христу“. 309 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Врховно биће одређује се и именицама владика (x34) „владалац“ (присвојни придев владичьњ (x5)), вседржитељ (x18) (грч. παντοκράτωρ), судија (x6) (у вези са овим треба поменути и суд (x2), страшни суд (x1) и судиште (x2) „страшни суд“, као и судба (x2)), творьц (x3) и цар (x1). Сло- женица јединородни (x1) употребљава се уз Исуса Христа само у једном примеру у ЈД 1397–1402. Лексемом тројица (x8) означава се Свето Тројство. Лексема отьц (x10) „Бог Отац“ потврђена је само у повељама деспота Ђурђа и челни- ка Радича (ГП 1403–1408: 2, 4, 5, СВ 1417: 1, ЂП 1419: 2, ЂП 1419: 4x2, 6, ЂР 1428–1429: 1, РК 1430–1431: 1). У ЈХ 1397–1402 долази присвојни придев отьч: vl%a&þdþ%Q&ko neislydima] prymoudrosti Wq;a 51. У великом броју примера (x45) овом се именицом означавају „свети оци“ (уп. и придев отьчьски у СХ 1406–1407: 42). Значење „свештеник, монах“ долази веома ретко (ЈЛ 1394–1395: 10, ЈХ 1394–1402: 13, РК 1433: 15, 36, 49). Лексе- мом син (x9) означава се други члан Светога Тројства у следећим приме- рима: ЈД 1397–1402: 48, ГП 1403–1408: 3, 5, СВ 1417: 1, ЂП 1419: 4, 5, 6, ЂР 1428–1429: 1, РК 1430–1431: 1. Трећи члан Светога Тројства означава се вишечланим лексемама дух божији (x2) и свети дух (x11) (уп. у другом значењу и лексему дух (x3) у ЈП 1395: 26 и ЈД 1397–1402: 6, 19). Мајка Божија означава се сложеницама богородица (x26) и богома- ти (x25), као и вишечланом лексемом мати божија (x8). У великом броју примера одређује се Мајка Божија именицом владичица (x24), ређе дола- зе царица (x6), дева (x2) и српскословенска сложеница приснодева (x1). У једном примеру у Х2 1454 потврђена је лексема архистратиг (x1) (грч. ̓αρχισράτηηγος), епитет уз арханђеле Гаврила и Михаила. Поред правног (в. овде т. 1.4.2), именица вера (x9) употребљава се и у религијском значењу. Уп. само ]ko/e na[a dobry prave{Ja pravoslavnaa vyra M;itx СВ 1417: 11. Иначе, осим у овоме примеру, сложени придев право- славьн (x8) најчешће долази уз именицу цар, а само у једном примеру и уз именицу христијанин. У великом броју примера налази се у испитиваним документима при- дев свет (x265) (изведенице: светитељ (x1), светитељство (x1) и светиња (x1); префиксална твореница: всесвет (x2); сложеница: светопочивши (62)); уп. и свештен (x6), освештен (x1), као и преосвештен (x4), атрибут уз средњовековне митрополите и патријархе. У ову лексичко-семантичку групу иде и сложеница мироточьц (x2) „онај који из себе точи миро“ (грч. μύρον), употребљена као атрибут уз Св. Симеона. Поред именице грех (x12) (придев: грешьн (x2)) долазе у мањем броју примера и сьгрешеније (x2) (употребљава се и као правни термин, в. овде т. 1.4.4) и грехопаденије (x1). У ову лексичко-семантичку групу иду и лексеме проштеније (x3) „опроштај“ и спасеније (x7) „спас“. У санкцијама манастирских даровница употребљавају се именице клетва (x4) и проклетије (x1) (према фреквентном придеву проклет (x24)), а само у повељама патријарха Данила долази и грецизам анатема (x2) (ἀνάθεμα). 310 Владимир Поломац ■ Поред лексеме празник (x6) употребљавају се и називи за поједина- чне празнике у ЛД 1457: божић (x1), васиљев дан (x1). Остали термини словенског порекла: молитва (x14), пророк (x10) (придев: пророчьски (x2)), проповедати (x3), такође и раб (x14), раба (x1). Позајмљенице из грчког језика очекивано долазе у називима небе- ских сила и Христових ученика: анђел (x3) (грч. ἄγγελος) „анђео“, само за бестелесне силе, не и за људе; дијавол (x3) (грч. διάβολος) „ђаво“, али у једном примеру и враг (Х1 1454: 12); присвојни придев: дијавољ (x6), али и вражији (x5) и бесовски (x4); апостол (x18) (грч. ἀπόστολος) „апостол“, само за ученике Христове (присвојни придев: апостолски (x1)); јеванђе- листa (x1) (хибридна форма од грч. εὐαγγέλιον), само у примеру W ;etQrQ jV(an)þgþ(e)liste ЂР 1430: 30; присвојни придев: јевангелски/јеванђелски (x5). Потврђене су очекивано и веома старе германске позајмљенице: црква (x44) (од герм. *kirikō< грч. κυριακός, κυριακόν, уп. Влајић-Поповић 2009: 388) „зграда у којој се врше хришћански верски обреди“ (у овом значењу и храм (x14)), ређе и „заједница хришћанских верника“, приде- ви: црковни (x5) и цркьвни (x2) „који припада цркве, који се односи на цркву“; крст (x16) (уп. Ивић 1980: 65); пост (x1) (гот. fastan, ствнем. fasta, уп. Ershj II: 15). 1.3.2. Црквена хијерархија. – У овој лексичко–семантичкој групи до- лази неколико грецизма: патријарх (x5) (грч. πατριάρχης) „врховни вер- ски поглавар“, према томе и патријархија (x1) „седиште патријарха“ (само у завршетку ЂЕ 1429: M patrJarþhþJi M /iþtþ;iJ 28), у истоме значењу упо- требљава се и архиепископ (x3) (грч. ἀρχιεπίσκοπος), само као титула уз Св. Саву; архијереј (x1) (грч. ἀρχιερεύς) „владика, епископ“, само као титула уз Св. Саву; митрополит (x12) (грч. μητροπολίτης) „епископ који има седиште у главноме граду (метрополи) једне покрајине“ (уп. Šetka 1940: 153), према томе и митрополија (x2) „подручје под управом мит- рополита“; дијакон (x2) (грч. διάκονος) „ђакон, припадник најнижег реда у црквеној хијерархији, манастирски ученик“; архидијакон (x3) (грч. ἀρχιδιάκονος) „први међу ђаконима“, односи се само на ранохришћанског свеца и мученика Стефана. 1.3.3. Обред. – Терминологију православног богослужења илуструју следеће позајмљенице: литургија (x15) (грч. λειτουργία) „служба Бо- жија“ и литургисати (x3) „служити литургију“ (од аориста грч. глагола λειτουργῶ); параклис (x3) (грч. παράκλησις) „кратка црквена служба“; амин (x11) (грч. ἀμήν), узвик који се употребљава на крају литургије, у повељама и писмима Српске деспотовине забележен је само у апрекацији (в. овде т. 5.2.6.3). Од словенских лексема у овој се групи налазе само глаголи појати (x3) „певати“, отпојати (x1), вьспојати (x1) и отпевати (x3), најчешће у вези са литургијом. Лексемом помен (x25) означава се „обред за покој душе покојника“ (уп. и придев поменьн (x1), глагол поменовати (x4) и именицу поменик (x2) „богослужбена књига састављена за потребе чинодејствовања све- 311 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ штеника у олтару цркве пре почетка Божанствене литургије када се ра- споређује евхаристијски хлеб на дискосу, улива вино у свети путир и по- мињу имена живих и упокојених хришћана“, уп. Лексикон 1999: 551). Хипониме представљају именице третина (x1) „помен који се даје трећег дана по смрти покојника“ и деветина (x1) „помен који се даје девети дан по смрти покојника“. У терминологији помена налазе се и именице кољиво (x12) (грч. κόλυβα, ном. мн. κόλυβον) „кувана пшеница, припремљена за обред“ и прилевьк (x4)/приливьк (x6) „додавање вина калуђерима приликом обро- ка“ (уп. Rja XII: 47). Уместо позајмљенице кољиво употребљава се у јед- ном примеру из СЛ 1411 и словенска лексема пшеница: na vsakQ pomeþnþ(q) da se vari p'[enica 29. 1.3.4. Манастир. – У терминологији монашког живота очекивано прео- влађују грецизми. Потврђена су два назива за манастир: општи назив мо- настир (x167) (грч. μοναστήρ(ι)ον) (придев: монастирски (x27)); назив за „велики манастир“: лавра (x34) (грч. λαύρα) (придев: лаврски (x13). У јед- номе примеру долази у значењу „манастир“ словенска именица пустиња: ob{/itelstvou poustinE s(ve)t(a)go pavla ГП 1403–1408: 19 (придев: пустињьн (x1); сложена именица пустиножитељ (x1) као атрибут Св. Павла). Оснивач и покровитељ манастира означава се лексемама хтитор (x15) и ктитор (x2) (грч. κτήτωρ) (за фонетизам в. овде т. 2.3.11.). Словенском лексемом строитељ (x7) означава се „управитељ, вршилац ктиторских права у манастиру“ (уп. Трифуновић 1996: 133). Забележени су следећи називи за делове манастира и манастирског поседа: вађенарија (x2) (грч. βαγιανάριον) „манастирски врт са поврћем“ (уп. Ркс I: 105, Rja XX: 501), лутро (x6) (грч. λοῦτρον) „манастирска бања“ (уп. Младеновић 2007: 328), метох (x27) и метохија (x21) (грч. μετόχιον) „манастирско имање“ (али и метох (x4) у световном значењу „област у околини града“ (СВ 1417: 32, 35, ЂР 1428–1429: 31, ЂВ 1456: 9) (уп. Ле- ксикон 1999: 402–403)), ћелија (x11) (грч. κελλίον) „монашка келија“ (уп. Rja II: 129–130), ћипурија (x3) (грч. κιπουρία) „манастирски врт“ (уп. Rja II: 138, Аргировски 1998: 148), пирг (x4) (грч. πύργος) „кула, торањ, од- брамбено утврђење“ (уп. Rja IX: 863, Младеновић 2007: 163). Монашко братство најчешће се означава словенским лексемама бра- тија (x31) и обитељ (x19). У појединачним примерима долазе и лексеме братство (x1) и сьбор (x1) (уп. и сьборник (x3) „члан сабора“). Лексема старьц (x39) најчешћи је назив за монаха. У мањем броју примера долазе и словенске лексеме инок (x16) (придев иночьски (x2) и сложеница преподобноинок (x2)) и отьц (x5), као и очекивани грецизми калуђер (x7) и калођер (x5) (грч. καλόγερος). Као антоним овим називима налази се у РК 1433 лексема бельц (x1): ili kalogerq ili bylqcq 47. Лексе- мом постриг означава се примање монашког завета. Забележено је неколико лексема из свештеничке терминологије: свештеник (x2) (уп. и придев свештеничьски (x1) и свештеноначелник (x1)) „лице које је рукоположењем посвећено за вршење црквених обре- 312 Владимир Поломац ■ да“, црковник (x2) „човек црквеног, свештеничког реда“ (уп. Rja I: 828), духовник (x12) „свештеник који исповеда, који врши обред отпуштања грехова; свештеник који брине о нечијем верском васпитању“ (уп. Рсану V: 47), свештеноинок (x23) „калуђер свештеник“ (представља калк према грч. ἱερομόναχος; уп. и јеромонах (x10)), поп (x32) (грч. παπᾶς) „свеште- ник“ долази редовно уз имена монаха. Лексемама монахи (x6), монахија (x2) (грч. μοναχός) и калуђерица (x1) (грч. према καλόγερος) означава се „монахиња“. Начин живота у манастиру у коме монаси немају личне својине већ све примају из обитељи означава се словенским сложеницама општежи- тије (x1) и општежитељство (x2). Лексемама адрфато (x36) и адлфато (x1) (грч. ἀδερφάτον) означава се „доживотно издржавање које манастир да- вао одређеном лицу као надокнаду за учињени поклон у имању или нов- цу“ (Лексикон 1999: 2). За лице које је откупило адрфат потврђен је назив адрфатар (x2) само у И 1402–1422 и РВ 1432. Лексеме којима се означавају звања у манастирској хијерархији или носиоци манастирских послова позаjмљене су из грчког језика: дијако- нит монастирски (x2) (грч. διάκονος) „лице које управља пословима у корист одређеног манастира“ (уп. Младеновић 2007: 312), дохијар (x2) (грч. δοχειάριος или δοχιάριος) „монах који прима госте или дели храну“ (уп. Rja II: 570–571), игумен (x35) и игумьн (x4) (глагол: игуменствова- ти (x1)) (грч. ἡγούμενος) „старешина манастира“ (за фонетизам в. одељак III.1, т. 1.5.5.2), игуменарх (x1) и јегуменарх (x1) (грч. ἡγουμενάρχης) „осо- ба задужена за бригу о гостима“ (уп. Vasmer 1944: 65), иконом (x7) (грч. οἰκονόμος) „један од старешина манастира чије су обавезе били економ- ски послови“ (уп. Rja III: 785, Лексикон 1999: 256–257), јеклисијарх (x4) (грч. ἐκκλησιάρχες) „старешина цркве, онај који се стара реду богослу- жења“ (уп. Šetka 1940: 132), парајеклисијарх (x1) (грч. παραἐκκλησιάρχες) „намесник јеклисијарха“ (уп. Rja IX: 639), проигумен (x13) и проигумьн (x2) (грч. προἡγούμενος) „бивши игуман“ (уп. Rja XII: 315), прот (x2) (грч. πρῶτος) „старешина над светогорским манастирима“ (уп. Rja XII: 447), трапезар (x2) (грч. τράπεζα) „калуђер задужен за постављање трпезе“ (уп. Rja XVIII: 535–536) (уп. и трапеза сьборна (x5) „главна, општа трпеза“ (Младеновић 2007: 266), као и трапезосати (x4) „бити за трапезом, руча- ти“ (Rja XVIII: 536)). Манастирска храна означава се лексемом дијаконија (x3) (грч. διακονία) (уп. Rja II: 384). Неколико интересантних назива за манастирски инвентар забележено је у једној одредби из РК 1433: {i {o sqmq} prilo/iþlþ(q) ]a ;elnikq radiþ;þ(q) s(ve)t(o)mþMþ mwnastirM sqsMde s(ve){enne srebrqne, kadilnice, kacJe, svy{nike, bl}da, tetroe{ugele wkovane}i inaa kni/Ja0 wde/þdþe s(ve){enni;qske, hamouhe, i ine potrybe 26/27/28. Поред словенских назива свештник (x2) (уп. и свешта у Н 1396: 9, 91), свештени сьсуди, кадилница „посуда у којој се пали тамјан“ (уп. Rja IV: 729), одежда (x2), у овој се групи налази и неколико позајмље- ница: бљудо „посуда“ (стара словенска позајмица из германског, уп. Rja I: 456, Erhsj I: 175), кација (x1) „кадионица са ручком“ (уп. Трифуновић 313 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 1996: 133) (у Rja IV: 711 само једна потврда из XVII века; највероватније у вези са лат. catīnus, уп. Divković 1997: 172, Valde 1910: 141), и посеб- но интересантно хамуха (x1), забележено као хамужа једном потврдом у Ркс III: 407, а одатле и у Rja III: 565, са значењем „некакво ткање, по свој прилици демашак, шамалађа“. И даље: „од сргрч. χαμουχᾶς шамалађа, ср- лат. camoca, camacum, camocatus, camocascut, `panni serici vel pretiosioris species`, stfranc. chamochat, шамалађа“. У групи свештених предмета налазе се и икона (x1) и тетрјеванђељ (x1), забележени само у Х2 1454, а коришћени као предмети на којима се стариници заклињу у исправност међа. 1.4. Право. – Забележена правна терминологија разврстана је у пет лексичко-семантичких група: (а) државна управа, (б) основни правни појмови и правне радње, (в) судски поступак, (г) кривица, и (д) посед. 1.4.1. Државна управа. – Називима припадника државне управе који су обрађени у одељку о вишем феудалном слоју (в. овде т. 1.2.2), овде треба додати и неколико других термина који се односе на организацију управе. Територија над којом се простире владарева власт означава се у по- вељама упућеним Дубровнику термином владан(и)је (x5). У интитула- цијама манастирских даровница често се у овом значењу употребљава лексема држава (x19). Забележена је лексема крајиште (x2) којом се озна- чава „граница“, у СВ 1417 граница државе, у СЛ 1427 граница новобрд- ског метоха. Мање административне јединице означавају се терминима власт (x7) или област (x4) (в. овде т. 2.3.2). Термин област налази се и изван нази- ва административних јединица са оба своја позната историјска значења: „владарска моћ, власт“ (СЈ 1404–1405: 23, СХ 1406–1407: 11, СЛа 1407: 56, СЛб 1407: 57, ЂП 1410: 3, ЂП 1427–1429: 15) и „територија под влашћу владара“ (СТ 1406: 9, ЂД 1428: 27, ЂД1 1445: 23/24) (уп. и примере у Ркс II: 183–184). Поред поменутих термина потврђени су и глаголи владати (x1) и обладати (x8), као и именица владальц (x4) „онај који влада, владар“. У једноме примеру из СХ 1411 употребљена је лексема сь- бор: sq sqvytoþmþ(q) g(ospodi)n] patrJarha. i vsego b(o)godaþroþvan'nago mi sqbora sq mitroþpþ(o)liti i sq vlasteli0 52/53, којом је означен скуп највише црквене и световне властеле окупљен ради решавања важних државних или црквених питања (подробније о овој средњовековној установи у Лекси- кон 1999: 199). Лексемом жупа (x2) означава се територијално-административна је- диница која је истовремено била и географска целина (уп. Младеновић 2007: 180). 1.4.2. Основни правни појмови и правне радње. – Осим хришћанској, лексема вера (x25) припада и правној терминологији, у којој има сложен семантички садржај: означава „поверење, поуздање“, „дату реч, обећање, јамство“ (уп. Rja XXI: 72–85). За прво значење уп. пример из СД 1405: i 314 Владимир Поломац ■ {o daa dMbrov;aninq srxbinM svoE imanJj M vyrM 21, a за друго значење уп. при- мер из СТ 1406: im /e i vyrM dahq 13. У писма деспота Лазара и Стефана Бранковића употребљава се само верован(и)је (x4) у значењу „поверење, поуздање“. Као општи назив за право употребљава се у великом броју примера правина (x31). У истоме значењу долази у малом броју примера и срп- скословенска лексема оправданије (x3). Само у признаницама деспота Лазара и Стефана Бранковића употребљава се правда (x4). Поред именице свобода (x14) забележени су и глаголи освободити (x10) и свободити (x1), придев свободьн (x8) и прилог свободно (x15) (за фонетизам групе -св- в. одељак III.1, т. 2.3.5). Термином милост (x20) означава се владарева правна радња (о садр- жају владареве милости опширно у Благојевић 2001а: 59–97), док ми- лосник (x6) представља извршиоца владареве милости (уп. Благојевић 2001а: 139). Као општи назив за правни акт очекивано се употребљава закон (x32). Забележени су различити називи за пословноправни акт. Најфре- квентнији назив је повеленије (x48) (употребљава се и у општем зна- чењу „наредба“; уп. и глагол повелети (x5)), затим долазе хрисовуљ (x37)/ хрисовољ (x2) (грч. χρυσόβουλλον) и записаније (x29), а онда и писаније (x10), златопечатник (x5) (уп. и придев златопечатьн (x3) и простагма (x1) (грч. πρόσταγμα). У писмима деспота Лазара и Стефана Бранковића упо- требљавају се и отворени лист (x4), књига отворена (x1) и књига (x13). О доказној снази пословноправног акта сведоче и лексеме печат ви- сућа (x5) и печат верована висућа (x1), забележене само у признаницама деспота Лазара и Стефана Бранковића. У једном примеру долази грецизам дијатакс (грч. διάταξις, уп. Senc 1911: 205, незабележено у Rja) у значењу „тестамент“: i po svowi sqmrqti komou {o MshokE wstaviti. zapisav[i ou svoi dJataK0 ЂР 1428–1429: 20/21. У оквиру ове лексичко-семантичке групе треба поменути и глаголе који се употребљавају приликом формулисања правне радње: запрешта- ти (x3) „наређивати“ (уп. и Ивић 1980: 65) (и именицa запрештеније (x1) „забрана“), уставити (x5) и утаксати (x4) (у значењу „уставити, устроји- ти“, према грч. τάξις, уп. Поломац 2007), утврдити (x27) „установити, учи- нити пуноважним, потврдити пуноважност“, потврдити (x20) „потврди- ти пуноважност“ (уп. и тврд (x20) „пуноважан“), исправити (x2) „извр- шити“ (уп. Rja III: 951), испраљати (x3)/исправљати (x3) „извршавати“ (уп. Rja III: 952), опраљати (x1) „извршавати“ (уп. Rja IX: 105): i poty;ice i voiske krai{ne koE se prilou;a} na krai{ou, da sou dlq/ni wpral]ti s voEvodomq gospoþdþskQimq krai{nimq СЛ 1427: 28, отпраљати (x1) „опремати“ (уп. Rja IX: 106): da se tymzi Wpral] voiska. ЂП 1427–1429: 22. 1.4.3. Судски поступак. – Поред очекиваних словенских лексема суд (x14), судија (x31), судити (x9), осудити (x5), треба указати и на лексеме кун- сул (x11), односно кунсол (x1), у значењу „виши судија“ (уп. и Rja V: 787). 315 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Лексемом пра (x8) означава се „расправа, парница“ (уп. Rja XI: 351), уп. и глагол прети (x20) (уп. Rja XI: 750–751). Забележене су синонимне лексеме сведок (x4) и сведьц (x4) (уп. и Младеновић 1980: 60, нап. 36). Поред лексеме порота (x4) посебно треба указати на лексеме сведоџба (x4) „сведочење“, отклети (x4) „заклети“, као и заклети (x4) и заклинати (x1). Термином глобар (x1) означава се судски чиновник задужен за са- купљање глоба (казни за кривична дела и повреде судског поступка) (уп. Поломац 2006/2007: 301–302). Међу називима глоба налазе се престој (x1) „казна за недолазак позване стране на рочиште” (уп. Поломац 2006/2007: 306) и удава (x4) „казна без суда унапред прописана за одређене врсте преступа” (уп. Лексикон 1999: 758). Лексемом преузьм (x4) означава се „начело да онај ко је исправан не може одговарати за онога ко је крив“ (уп. Лексикон 1999: 249–250). 1.4.4. Кривица. – Као општи називи за кривицу употребљавају се именице вина (x2) и сьгрешеније (x2); уп. и придев крив (x8). Забележени су различити називи за појединачна кривична дела и преступе: гуса (x4) и хуса (x8) (лат. cursa), „разбојништво“ (уп. Rja III: 504, 736) (уп. и гусити (x2), хусити (x1), ухусити (x1)), забава (x2) „сметња“ (уп. Rja XXI: 678) (уп. и глагол забавити (x1) „зауставити“, Rja XXI: 680), најезда властел- ска (x1) „властелинско насиље“ (уп. Јовановић 1989а: 57), невера (x3) „непослушност, ускраћивање дужне службе“ (уп. Лексикон 1999: 439), плен (x2) „заробљавање“ (Младеновић 2007: 244, уп. и Rja X: 59), поси- лије (x1) „сила, насиље“, посилни дар (x4) „силом изнуђен дар“ (уп. Мла- деновић 2007: 50), тадба (x4) „крађа“ (уп. Rja XVII: 939) (уп. и покрасти (x6), украсти (x7)), свештенокрадьц (x1) „крадљивац свештених ствари“, узет(и)је (x4) „оно што је узето без дозволе, отето“. У ову се лексичко-семантичку групу могу сврстати и лексеме при- селица (x4) и притражица (x4). Прва означава „обавезу надокнаде ште- те причињене од разбојника и лопова“ (уп. Благојевић 1971: 165–188), а друга „колективну одговорност због давања азила разбојницима и лопо- вима“ (уп. Ћирковић 1982: 183). У СТ 1406 забележене су и две именице које означавају извршиоце кривичног дела: убица (x2) (уп. и глагол убити (x4)) и, посебно интере- сантна сложеница девицопохиштитељ (x1) „отмичар девојке“, незабеле- жена у другим средњовековним изворима. Придев длжьн (x13)/длжан (x2) употребљава се у повељама упућеним Дубровнику са значењем „који је у дугу, који треба да врати новац“, док у мањем броју манастирских даровница долази са значењем „који је обаве- зан да што учини“ (уп. за оба значења Rja III: 908–909). Забележен је у повељама упућеним Дубровнику глагол запшити (x3) (< забьшити) „одрећи, затајити“ (уп. Rja XXII: 328). У великом броју потврда, посебно у санкцијама манастирских даров- ница, долази глагол потворити (x38) у значењу „нарушити или укинути важност правне одредбе формулисане повељом“ (уп. и Rja XI: 226). 316 Владимир Поломац ■ 1.4.5. Посед. – За означавање границе сеоских поседа употребљава се у највећем броју примера лексема међа (x61). Само у двама примери- ма у очекиваној формули „с всеми правинами и међами села того“ умес- то лексеме међа долазе друге лексеме: у ЈХ 1394–1402 отес (према гла- голу у синтагми одтесати међе): sq vsymi pravinami i wtesi sela toþgþ(o)0 16, da imq w„te[M megE0 30; у ЂВ 1432 долази позајмљеница синор (грч. σύνορον): sx vsymq wpravdanJemq i sinori sela togo 23. Поред поменуте конструкције у истој се повељи користe и конструкцијe узети међе (za megE 0 {o imq E Mzelq 29) и повести међу (i wvo kMde poveþdþ%o&[e meg} 42/43), док се у Х1 1457 ко- ристи конструкција растесати међу (postavlEni bismo ... da raste[emþoþ meg} hilaþnþdarM 2/3). Интересантно је да се у ЈЛ 1398 у овоме значењу бележе сложени глаголи умеђити (koudy sou oumegili [i[atq i zoubq 13/14) и ухатари- ти (koudy E ouhatarilq [i[atq i zoubq zeml} 21/22). У великом броју примера у ЈЛ 1398, као и у једном примеру у СЈ 1404–1405, забележена је лексема хатар (x21), вероватно у значењу „те- риторија, подручје некога села“. 1.5. Привреда. – Ексцерпирана привредна терминологија разврста- на је у шест лексичко-семантичких група: (а) приходи, (б) мере и новац, (в) својина, (г) пољопривреда, (д) трговина и (ђ) рударство и производња соли. 1.5.1. Приходи. – Као назив за владарев приход користи се лексема доходьк (x11), у једном примеру и доходьк царски (x1). Ужа значења имају вишечлане лексеме доходьк новобрдски (x1) „владареви приходи од ру- дарства и трговине у Новом Брду“ и доходьк копорићки (x1) „владарев приход од трговине у тргу Копорићи“. Нешто уже значење од лексеме доходьк има лексема царина (x7) „основни владарев приход од трговине“ (детаљније в. у Лексикон 1999: 792–795). И овде се употребом атрибута уз ову лексему добијају вишечлани термини ужег значења: царина ново- брдска (x5) „приход од трговине у Новом Брду“, царина мимоходна (x1) „царина која се наплаћивала за робу у транзиту“ (детаљније у Лексикон 1999: 793), царина цркьвна (x1) „владарев приход од царине у тргу Хочи који се уступа манастиру Хиландару“. 1.5.2. Мере и новац. – У овој лексичко-семантичкој групи налазе се само позајмљенице. Поред високофреквентне литре (x39) (грч. λίτρα), која се употребљава као мера за тежину сребра, само у двема повељама упућеним Ватопеду употребљава се мьт (према Rja VI: 515–516, од лат. modius, примљено преко немачког; старовисоконемачко mutti или mutto, средњевисоконемачко mutte или mut), служи за мерење винограда: {o e prilo/ilq wsmq mqtJi lozJa ЂВ 1432: 24, prilo/ismo wsmq mxtJi0 РВ 1432: 15. Лепта (x5) (грч. λεπτά, Erhsj II: 289) и цета (x1) (позајмљеница из балканског латинитета, лат. quincunx = гот. kintas, уп. Erhsj I: 74) упо- требљавају се само у библијским реминисценцијама. Онга/онгија и унга/унгија (грч. οὐγγία, уп. Vasmer 1944: 146; лат. uncia, уп. Лексикон 1999: 762) „мера за тежину, део литре“ употребљава 317 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ се у МХ 1406, док се у писмима деспота Лазара и Стефана Бранковића употребљава у облику унча (x3). У овим писмима употребљавају се и аспра (x8) (грч. ̉άσπρον) и дукат (x6) (лат. ducatus) као ознаке за сребрни, односно златни новац. Само у једном примеру у РК 1433 забележен је динар (грч. δηνάριον, уп. Erhsj I: 405–406). 1.5.3. Својина. – Као општи назив за својину употребљавају се лексе- ме иман(и)је (x15) и именије (x2). За посебне врсте својине употребљавају се баштина (x11) „наследство, очевина, дедовина“ (уп. Лексикон 1999: 31–33) (уп. и изведенице: баштински (x1), забаштинити (x6) и убаштини- ти (x2) „постати наследник“), купљеница (x1) „купљена имовина“ (детаљ- није Лексикон 1999: 346), пронија (x2) (грч. πρόνοια), „власништво над земљом или другим приходом условљено обављањем војне службе вла- дару“ (детаљније у Лексикон 1999: 589–591), прићија (x1) (грч. προικίον) „својина дата у мираз“ (уп. Ркс II: 450, 478, Rja XI: 429, 858–859), добитьк (x3) „имовина у стоци“ (уп. Ркс I: 286). Лексемом поклад (x7), забележеном само у признаницама деспота Лазара и Стефана Бранковића, означава се имовина остављена на чување. Посебан коментар заслужује лексема ждребије употребљена само у СХ 1406–1407: jl'ma /e samodrq/qcq i vl%a&þdþ%Q&ka W(q);qskomou /þdþrybi}. i [irwtamq srqb'skQE zemlE 18/19. У наведеном примеру лексема се упо- требљава у значењу „део“ (уп. Rja XXIII: 266, Erhsj III: 672–673). Лексемом стан (x8) означава се „место живљења, боравиште“ (уп. Rja XVI: 362–369). 1.5.4. Пољопривреда. – Поред феудалних радних обавеза које су па- дале на терет земљорадника (в. овде т. 1.2.3 и 1.2.4), забележен је и мањи број других лексема које сведоче о развијеној пољопривредној делатно- сти у Српској деспотовини. Пољопривредни објекти: њива (x4), виноград (x6), овоштије (x1) „воћњак“ (уп. Rja IX: 496). Посебно треба поменути пивничиште вероват- но „место где се производило пиво (или пиће уопште)“, забележено само у ЂВ 1456: i ou mystM g(o)þsþp(o)þdþstva ni roud'nikou pivniþ;þ(i){e 7/8. Грецизми вађенарија и ћипурија обрађени су у одељку о хришћанској терминоло- гији (в. овде т. 1.3.4). Пољопривредни производи: жито (x1) „општи назив за житарице“, лозије (x2) „винова лоза“. Лексема пшеница као обредни термин обрађена је у одељку о хришћанској терминологији (в. овде т. 1.3.3). Међу називима животиња потврђена је само лексема коњ (x24). Лексемом улјаник (x1) означава се „пчелињак“. 1.5.5. Трговина. – Највећи број термина из ове лексичко-семанти- чке групе очекивано је забележен у потврдним привилегијама упућеним Дубровнику. Трговачке радње означене су глаголима купити (x10), прода- ти (x4), платити (x18) и плаћати (x5). Глагол трговати није потврђен, већ само глаголска именица тргован(и)је, у једном примеру из ЂД2 1445: i za 318 Владимир Поломац ■ kMpovanJj srebra, trxgovanJj po zemli gospwþdþstva ni 12. Како показује наведени пример куповина може бити означена и глаголском именицом купован(и)је (уп. бројније потврде за лексему купља (x4) у истоме значењу). Лексемом трг означава се „роба којом се тргује“ (x12), али и „ме- сто где се тргује“ (x26) (уп. Rja XVIII: 623–624, Лексикон 1999: 373– 374). За илустрацију ових значења наводи се само један пример из СД 1405: i koi gode dMbrov;aninq ide s trqgwþmþ(q) svoiþmþ(q) ili s tMgEmq po tqgoveþhþ(q) g(o)þsþpoþdþstva mi 19. Лексемом панађур (x2) (грч. πανήγυρις) означава се „сајам, пазар“ (Rja IX: 611–612). Уп. пример из ЂР 1428–1429: trqþgþ(q) debrqþcþ(q) i panag}rq w praznikM s(ve)t(a)go pandeleimona0 32/33. Дажбине на трговину означене су општим називом намет (x4). Познавање установе залога потврђују лексеме залог (x1), заложити (x5) и откупити (x4). 1.5.6. Рударство и производња соли. – Потврђен је мали број термина средњовековног рударства. Рударски поступак илуструју лексеме дел (x4) (лат. partes) „идеални део рударског постројења или топионичарског по- стројења у власништву појединца или дружине гваркова `власника рудар- ских јама` у рударству или валтурака `топионичара` у топионичарству“ (Лексикон 1999: 144, Schütz 2003: 57) и коло (x5) „топионица“ (назив коло долази од великог точка, некад названог и паочаник, који је покре- тан воденом енергијом надимао мехове за постизање неопходне темпера- туре у пећима, уп. Лексикон 1999: 400–401). Међу називима руда потврђени су злато (x) (уп. и придев позлаштен (x1), као и вишечлану лексему ков злати (x8)) и сребро (x) (уп. и придев сребрн (x2) и вишечлану лексему ков сребрни (x8)). Само у писмима де- спота Лазара и Стефана Бранковића забележени су примери вишечланих лексема сребро гламско (x8) (мешавина злата и сребра у руди; порекло тер- мина није до краја јасно, може бити од грч. γλάμη и γαλάγμα, или од нем. galmei и glam, уп. Лексикон 1999: 115) и сребро бело (x8) (обично сребро). У значењу „драги камен“ употребљава се камен (x4), као и вишечла- на лексема камен светли (x2). Мали број лексема забележен је и у сфери производње соли: сол (x2) и сланица (x5) „солана“ (уп. и Rja XV: 425). Пример из Н 1396: i W bol'vana, vsako godi{e, po peþtþ(q) sqtq krM[qcq soli 17/18, сведочи о томе да се за мерење количине соли употребљавала лексема крушьц (x1) у значењу „ко- мад, грумен“ (уп. Rja V: 679). 1.6. Сродство. – Забележени термини разврстани су у две лексичко- семантичке групе: (а) сродство по роду и (б) сродство по браку. 1.6.1. Сродство по роду. – Као „општи назив за лозу, претке и потомке заједно“, употребљава се у СХ 1406–1407 именица племе (x1): {il}i pakQ gryhq radi na[ih, i tou/þdþq na[ego plemene 34 (уп. Јовановић 2001б: 8). Као општи назив за „сродство по роду, родбину, рођаке (у ужем или ширем смислу)“ употребљавају се именице сьродник (x21) и род (x6). Уп. 319 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ следеће примере: ili kojþgþ(o) W sqrodnikq na[iþhþ(q) bli/n]ago, ili daln]ago СЈ 1404–1405: 27, ili kto W roda na[ego bli/ni. ili d{a}ln{i} СХ 1406–1407: 33/34 (уп. Јовановић 2001б: 9). У осталим примерима ове се именице употребљавају у наведеном општем значењу, али без ближег одређења степена сродства (в. потврде у регистру). Према лексеми сьродник „општи назив за рођака“ долази у једном примеру из ЈП 1395 и женски род сьродница: vidoslava sqroþdþnica na[a 31. Именица родитељ (x74) употребљава се у различитим значењима. У великом броју примера долази са значењем „отац“, уп. само као илустра- цију пример: i g(ospo)d(i)na i roþdþ%i&tel] mi s(ve)twpw;iþvþ[ega kneza lazara0 СХ 1392–1402: 21. Интересантно је напоменути да се у овоме значењу лексе- ма родитељ у документима деспота Ђурђа употребљава не само уз име Вука Бранковића, већ и уз име деспота Стефана. Као илустрација само је- дан пример из ЂД1 1445: i ou g%ospo&þdþ%i&na i roditel] mi blqka, i ou g(ospodi)na s(ve)topo;iv[ago kneza lazara, s(ve)topo;iv[ago g%ospo&þdþ%i&na i roditel] mi despota stefana0 8/9. У мањем броју примера долази у значењу „отац и мајка заједно“: i roþdþ%i&teþlþ%E&mq moiþmþ%q& s(ve)twpw;iv[emM velikomu knezM lazarþMþ i m(a)terJ þmþ%J& knegiþnþ%i& miþlþ(i)ci СХ 1392–1402: 26/27. Коначно, у једном броју примера лексема родитељ долази са најширим значењем, „општи назив за претке“. Као илустрација уп. i postavi me naslydnika roditelJeþmþ(q) moiþmþ(q) g(ospodi)na srqblEmq0 ЂЕ 1429: 3. Лексема отьц употребљава се у значењу „рођени отац“ само у једном примеру из СХ 1406–1407: dobrodytelEmq g(lago)l} w(tq)ca moEgo i gospodJna s(ve)t(a)go mi kneza 10. У истој повељи ова се лексема заједно са лексе- мом предед употребљава за означавање даљих предака: i m(o)l(i)tvami s(ve)tQih mi gospodq i W%q&cq, i prydedq i htitwrq sVmewna i savQ. 1/2. Пример предед упућују на могућност укрштања значења у префиксима пра- и пре- . О осталим значењима лексеме отьц говорено је у овде у т. 1.3.1. Поред лексеме мати (x4) која се употребљава у духу српскословен- ског језика, у већем броју примера долази и лексема мајка (x14) у духу српског народног језика. Као општи назив за „потомство“ најчешће се употребљава лексе- ма чедо (x11), у једном примеру из ЈХ 1397–1402 и српскословенски облик исчедије: Mkrypi moE is;ediE. 52. Само појединачним примерима из ЂР 1428–1429 потврђене су лексеме дете и деца: ili svomou dytetou, ili komou W svoiþhþ%q& sqrodnikq0 21, nEmou i nEgovy dytce 16/17. У великом броју примера потврђено је син (x48). Поред лексеме дьшти (x5) са српскословенском фонетизмом, долази у Н 1396 и фоне- тизам хћер (x1), у духу српског народног језика (в. одељак III.1, т. 2.3.5). Поред очекиваног облика брат (x35) забележена су и два примера упо- требе лексеме братија у значењу сродства: da imq plak} ] grqgourq i brati] mo]. МД 1405: 22, sq g(o)þsþ(po)gomq i maikomq ... mi brati]mi moimi stefanwmq g}rgem{q} i lazarwþmþ(q) ГП 1403–1408: 9/10. Ова се лексема употребљава и за ословљавање дубровачког кнеза и властеле, уп. само: wþdþ%q& despota lazaÐra0 poþ;þtenoi na[oi bratJi i dobriþmþ(q) pri]telEþmþ(q) knezM wbraÐnomM i vsoi 320 Владимир Поломац ■ wþpþkiþnþ(i) vlastelqÐ dMbrovqþ;þkiþhþ(q) ЛД 1457: 1/2. О лексеми братија у зна- чењу „манастирско братство“ в. овде т. 1.3.4. Само у једном примеру из Н 1396 долази лексема сестра: da wsta} da se da} sestramq g(o)þspþ(odi)na kneza stefana i g(o)þsþ(podi)na vlqka 50. Лексема вьнук (x2) долази редовно са српскословенским фонети- змом. У мањем броју повеља и писама деспота Ђурђа и његових наследни- ка бележе се лексеме братаньц (x2), братенац (x5) и сестричић (x4). 1.6.2. Сродство по браку. – У овој лексичко-семантичкој групи забе- лежена су само три термина. Лексема муж у значењу „ожењен човек“ (уп. Rja VII: 187–188) посведочена је само у ЈП 1395: i dafina s mM/emq0 22. У значењу „удата жена“ потврђена је у двама примерима лексема подруж(и)је (уп. РЈА X: 320): voivoda nikola i podrM/Je jgo vidoslava sqroþdþnica na[a ЈП 1395: 31, sxvy{asmo se sx poþdþ%q&drM/Jemq moiþmþ%q& bl(a)go;(q)þsþtivo} i hr(i)þsþtol}bivo} despotice} kVra Jjrino} katakMzino} ЂЛ 1452: 56/57. У ово- ме значењу долази у ЂП 1419 и српскословенска лексема супружница: {sq bo}gwdarovanno} mi{souprou/nice}} g(ospo)/þdþe} katakMzino} kVra jrino} 11, у примеру који је реконструисан према издању. 1.7. Регистар термина Приликом састављања регистара термина у раду руководили смо се следећим начелима: (а) основни облик термина донет је савременом ћи- рилицом (уз задржавање знака ь, којим се обележава евентуално при- суство изговорног полугласника), (б) стсрп. облике типа gragEnJe донели смо као грађен(и)је, будући да се и у њима није изговарало, за разлику од творбено сличних српскословенских облика, (в) вишечлани термини су наведени према главној речи у синтагми; (г) након основног облика наво- де се скраћенице докумената у којима је термин потврђен са бројем реда, (д) потврде различитих значења вишезначних термина нису посебно раздвајане. 1.7.1. Феудализам бигља: ЈП 1395: 44, ЈЛ 1394–1395: 15, ЈП 1400: 3. владешти: ЈП 1400: 2. владушти: МД 1392: 1, ЈП 1395: 43, СД 1405: 5, ЂД 1424: 2, ЂД 1428: 4, ЂД1 1445: 4, ЂД2 1445: 2. владика: СХ 1406–1407: 18. властелин: МД 1392: 1/2, ЈП 1395: 26, ЈП 1395: 31, 36, 41, СХ 1392–1402: 12, 15, СЈ 1404– 1405: 14, СД 1405: 5x2, МД 1405: 3x2, СТ 1406: 15, 18, 20/21, СХ 1411: 53, И 1402– 1422: 11, ЂД 1424: 2, 3, ЂД 1428: 4x2, 45, 48, ЂР 1428–1429: 13, ЂР 1429–1430: 13, ЂР 1430: 12, 16, ЂД1 1445: 4x2, 36, 39, ЂД2 1445: 2x2, Л1 1457: 3, 5, 9x2, 12, С1 1457: 3, 5, 9, 10, 13, Г 1457: 1, Л2 1457: 4, 9, 10, 16, 21, С2 1457: 3, 9, 10, 15, 21, ЛД 1457: 2x3, 4, 6x2, 8, 11, 12, 15x2, 16, 19, 21, 2споља власник: ЂП 1410: 4, ЂД1 1445: 29. 321 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ војвода: ЈП 1395: 31, 33, 34, 38, ЈП 1400: 1. војевода: ЈП 1395: 43, СД 1405: 46, МД 1405: 43, ЂП 1410: 3. војевода господски крајишни: СЛ 1427: 28. војиштатик: ЂП 1427–1429: 21. војница: СХ 1411: 36, СМ 1413: 27. војска: ЈП 1395: 44, ЈП 1400: 3, СХ 1392–1402: 23, ЂП 1410: 5. војска даљња: СВ 1417: 34/35. војска у турке: СВ 1417: 35. господ: ЈХ 1394–1402: 21, СД 1405: 43, МД 1405: 6, СХ 1406–1407: 2, ГП 1403–1408: 17, СМ 1413: 11, 21, ЂП 1419: 28, ЂВ 1427–1428: 9, 26, ЂД 1428: 2, 52, ЂП 1427–1429: 7, 28, ЂР 1428–1429: 10, 40, ЂР 1429–1430: 9, 30, ЂВ 1432: 10, ЂЛ 1429–1439: 14, ЂД1 1445: 2, 41. господа: СЈ 1404–1405: 24, 25, СД 1405: 6x2, 20, 26, 31, МД 1405: 18, 24, 28/29, СМ 1413: 33, СЛ 1427: 14/15, 32, ЂД 1428: 8, 20, 27, 32, ЂР 1430: 6, ЂЛ 1429–1439: 6, ЂД1 1445: 8, 24, ЛД 1457: 10, 17. господар: ЈЛ 1394–1395: 17, ЈЛ 1398: 8, ЂР 1429–1430: 27. господин: ЈП 1395: 24, 27, 39, 40, 56, 59, Н 1396: 1, 21x2, 22, 23, 24x2, 25, 26, 28x2, 29, 30, 36x2, 41, 42, 47x2, , 48x2, 50x2, 53, 55x2, 57, 58, 63x2, 64x2, 68x2, 71x2, 73, 74, 75x2, 79x2, 80, 81, 84, 87x2, 88, 94, 95x2, 97x3, 100x2, 101, 102x2, 118, ЈЛ 1394–1395: 7, 10, ЈП 1400: 16, 20, СХ 1392–1402: 6, 14, 21, 22, 30, ЈХ 1394–1402: 6, 7, ЈД 1397–1402: 34, 36, 54, СЈ 1404–1405: 4, 5, 17, 19, СД 1405: 3, 41, 44, МД 1405: 1x2, 2x2, 4x2, 5x4, 6, 18x3, 24, 25x3, 27, 41x3, СТ: 1406: 31/32, МХ 1406: 4, 4/5, 5, СХ 1406–1407: 3, 10, 24, ЂП 1410: 1x2, 6, СХ 1411: 10, СМ 1413: 10, 22, СЛ 1414–1415: 7, СВ 1417: 7x2, ЂП 1419: 11, 21, И 1402–1422: 11, ЂД 1424: 1, 3, СЛ 1427: 8, 51, ЂВ 1427–1428: 7, 11, 14, 20, ЂД 1428: 3x2, 6, 9x2, 10, 20, 21, 28, 30, 31, 32, 33, 45, ЂП 1427–1429: 6, 9, 17, 20, 24, ЂР 1428–1429: 6, 7, 11, 15, 24, ЂЕ 1429: 3, 5, ЂР 1429–1430: 6, 11, 14, 23, 26, ЂР 1430: 8, ЂВ 1432: 6, 13, РВ 1432: 2, РК 1433: 7, 8, 15, 56, ЂЛ 1429–1439: 9, 17, 25, 39, 42, ЂД1 1445: 3x2, 8x3, 18x2, 19, 24x2, 25, 27x2, 36, ЂД2 1445: 1, 5, 10, 14, 17, ЂЛ 1452: 53, 54, 61, 62x2, 63, 92, Х1 1454: 1, 2, Х2 1454: 2x2, ЂВ 1456: 1, 18x2, Л1 1457: 1, 2, С1 1457: 1x2, 2, 7, Г 1457: 3, ЛР 1457: 1, 16, 18, Л2 1457: 1, 3, 13, С2 1457: 1, 2, 14, 16, ЛД 1457: 12. господство: Н 1396: 75, СМ 1413: 30, СЛ 1427: 47, ЂВ 1427–1428: 8, ЂД 1428: 50, ЂП 1427–1429: 7, ЂР 1428–1429: 9, 12, ЂР 1429–1430: 8, 12, ЂР 1430: 23. ЂВ 1432: 9, 14, ЂЛ 1429–1439: 13, 18, ЂД1 1445: 40, ЂЛ 1452: 89. господство их: РВ 1432: 2/3. господство ми: СХ 1392–1402: 11, 20, 25, СД 1405: 1/2, 2, 4, 5, 6, 7x2, 8x2, 9, 15, 19, 20, 21, 22, 24x2, 26x2, 27, 27/28, 28/29, 29, 29x2, 30x2, 31, 35, 36x3, 38, 40, 41x2, 42, 43, СЛа 1407: 53, СЛб 1407: 55, СХ 1411: 19, 20, 21, 23x2, 25, 34x2, 36, 37, 38, 51, СМ 1413: 27, 28x2, СЛ 1414–1415: 8, СВ 1417: 23, 27, 29, 29/30, 30, 31, 33, 35, 36, 38, 46, ЂП 1419: 23, 25, СЛ 1427: 8/9, 12, 13, 15, 18, 25, 26, 26/27, ЂВ 1427–1428: 10, 12, 17x2, 20, 24, ЂД 1428: 1, 2, 3, 4, 6, 7x3, 15, 19, 21, 23, 24, 25x2, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 37, 38x3, 39, 40, 42, 43, 44, 44x2, 46, 47, 48x2, 49, ЂП 1427–1429: 8, 12, 15, 17/18, 19, 20, 21, 25, ЂР 1428–1429: 8, 10, 13, 13/14, 15, 15/16, 16, 18, 19x2, 23x2, 25x2, 36, 37x2, 38x2, ЂР 1429–1430: 22, 29x2, ЂР 1430: 11x2, 12, 13, 14, 16, 17, 22x2, 23, 24, 27, ЂВ 1432: 7, 11, 15, 16, 17, 18, 20x2, 21, 27, 28, ЂЛ 1429–1439: 11, 15, 19, 23, 28, 30, 34, 35, 37, 40, 43, ЂД1 1445: 1, 2, 3, 5, 6x3, 9, 13, 24, 25, 31, 31, 38, 40, ЂД2 1445: 1, 4, 5, 6, 7, 322 Владимир Поломац ■ 8, 9, 10, 11x2, 14, 15x2, 16, 17, 18x2, ЂЛ 1452: 38, 39, 45, 50, 51, 52, 54/55, 55, Л1 1457: 1, 5, 7, 8, С1 1457: 2, 5, 7, ЛР 1457: 1, 1/2, 2, 6, 7, 10. господство моје: СД 1405: 4, ЂД 1428: 48, ЂП 1427–1429: 27. господство наше: ЂЕ 1429: 14, 20, ЂД1 1445: 39. господство ни: ЈП 1395: 43, 46, ЈП 1400: 2, 5, ЈХ 1394–1402: 10, 15x2, 29, 30, 39, МД 1405: 37, МХ 1406: 2, 28, ЂП 1410: 5, ЂЕ 1429: 6, 7, 10/11, 15, 19, 20, ЂР 1429–1430: 7, 10, 13x2, 17, 18x2, 19/20, 20, 22x2, 25, 27, 27/28, 29, 31/32, ЂД1 1445: 4x2, 7x3, 18, 19, 20/21, 22x3, 25, 26x2, 27, 28x2, 31/32, 32, 33, 35x2, 36x2, 37, 38, 39, ЂД2 1445: 12, ЂЛ 1452: 60x2, 64, 67, 74, 75/76, 79, 82, ЂВ 1456: 2, 4, 8, 9, 10, 15, 16. госпођа: ЈП 1395: 39, 58, Н 1396: 25, 27, 29, 31, 33, 35/36, 38, 41, 43, 46, 48, 49, 52, 54x2, 63, 71, 72, 73, 82, 87, 97, 100, 102, 118, ЈЛ 1398: 5, 32, СХ 1392–1402: 13, СЈ 1404– 1405: 9, СД 1405: 7, 20, 27, 30, МД 1405: 1x2, 33, 41, МХ 1406: 3, ГП 1403–1408: 9, ЂП 1410: 1, ЂП 1419: 20, ЂД 1428: 9, 20, 27, 30, 33, ЂЛ 1452: 63, Л1 1457: 2, С1 1457: 2, Л2 1457: 3. госпожда: СЈ 1404–1405: 6, 13, ЂП 1419: 12, ЂЕ 1429: 6, ЂР 1429–1430: 7, РВ 1432: 2, ЂЛ 1429–1439: 10, ЂЛ 1452: 61, 62. градобљуден(и)је: СЛа 1407: 51, СЛб 1407: 53, СЛ 1414–1415: 15/16. градозидан(и)је: ЈП 1395: 44, ЈП 1400: 2/3, ЂП 1410: 5, СМ 1413: 27, СЛ 1414–1415: 15, СВ 1417: 34, СЛ 1427: 30. грађа: ЈП 1395: 44, ЈП 1400: 4. грађен(и)је града и кућ: ЈЛ 1394–1395: 16. грађен(и)је кућ и дворов: СХ 1411: 35. даније господства ми: СМ 1413: 28. даньк: СЛа 1407: 52/53, СЛб 1407: 54, СЛ 1414–1415: 16. даньк господства ми: СХ 1411: 36. даньк зимњи: СЛ 1427: 24. двородржица: ЈП 1395: 43, ЈП 1400: 1. десетьк: ЈХ 1394–1402: 47. десечар: ЈХ 1394–1402: 46x2. деспот: СЈ 1404–1405: 5, СД 1405: 3, 44, СТ 1406: 2, 32, СЛа 1407: 32, СЛб 1407: 35, СХ 1406–1407: 2, СХ 1411: 11, 44, СМ 1413: 9, СЛ 1414–1415: 7, СВ 1417: 8, И 1402– 1422: 11, ЂД 1424: 3, СЛ 1427: 7, 51, ЂВ 1427–1428: 11/12, 14, 20, ЂД 1428: 6, 8, 9, 10, 21, 28, 31, 33, 45, ЂП 1427–1429: 9, 17, 20, 24, ЂР 1428–1429: 12, 15, 25, ЂЕ 1429: 5, ЂР 1429–1430: 6, 11, 14, 23, 26, ЂР 1430: 8, РК 1430–1431: 7, 8, ЂВ 1432: 7, 13, РВ 1432: 2, ЂЛ 1429–1439: 9, 17, 25, 39, 42, ЂД1 1445: 3, 9, 19, 25, 27, 37, ЂД2 1445: 1, 5, 10, 14, 17, ЂЛ 1452: 33, 54, 61, 63, 93, Х1 1454: 1, 2, Х2 1454: 2x2, ЂВ 1456: 1x2, 18x2, Л1 1457: 1, 2, С1 1457: 1, 2, 7, 8, ЛР 1457: 1, 16, 18, Л2 1457: 1, 3, Л2 1457: 8, С2 1457: 2, 8, 14, ЛД 1457: 1. деспотица: ЂЕ 1429: 6, ЂР 1429–1430: 7, РВ 1432: 2, ЂЛ 1429–1439: 10, ЂЛ 1452: 57, 61, 63, Л1 1457: 3, С1 1457: 2, Л2 1457: 3, С2 1457: 3. дијак: ЂП 1410: 18, 19. ђеракарство: ЈП 1395: 45, ЈП 1400: 3/4. жетва: ЈЛ 1394–1395: 16, СЛа 1407: 52, СЛб 1407: 54. жировница: СХ 1411: 36. кир: ЈЛ 1394–1395: 9, Н 1396: 80x2, СХ 1392–1402: 8, 9, 14, ЈХ 1394–1402: 8, 15, СТ 1406: 27, СЛa 1407: 39, 60x2, 61, СЛб 1407: 41, 60, 61x2, СХ 1406–1407: 22x2, ГП 1403– 323 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 1408: 27, ЂП 1410:17, СХ 1411: 52, СЛ 1414–1415: 10x3, 12, СВ 1417: 19, ЂП 1419: 36, СЛ 1427: 10, ЂВ 1427–1428: 13, 14, ЂП 1427–1429: 11, 12, ЂЕ 1429: 6, 10, РК 1430–1431: 3, РВ 1432: 5, РК 1433: 41, ЂЛ 1429–1439: 21, 22, 32x2, 33, ЂЛ 1452: 38, 46, 47, 48x2, Х1 1454: 23, Л2 1457: 16, С2 1457: 17. кира: ЈП 1395: 39, Н 1396: 25, 27, 82, 87, 29, 31, 33, 36, 38, 41, 43, 46, 48, 49, 53, 54x2, 63, 71, 72, 73, 97, 100, 102, ЈЛ 1398: 6, 9, 24, 32, СЈ 1404–1405: 6, 10, 13, СД 1405: 7, 20, 27, 30, ЂП 1419: 12, ЂР 1429–1430: 7, ЂД 1428: 9, 20, 27, 30, ЂЛ 1429–1439: 10, ЂЛ 1452: 57, 61, 62x2, 63. кмет: Х1 1454: 1. кнегиња: МД 1392: 1, ЈЛ 1398: 6, 9, 24, 32, СХ 1392–1402: 7, 13/14, 27. кнез: МД 1392: 1, ЈП 1395: 7, 24, 27, 39, 40, 59, ЈЛ 1394–1395: 7, Н 1396: 21, 22, 24, 25, 28, 36, 41, 47, 48, 50, 53, 55, 57, 63, 64, 68, 71, 73, 75, 79, 80, 84, 87, 88, 94, 95, 97x2, 100, 101, 102, 117, 118, ЈП 1400: 20, СХ 1392–1402: 6, 21, 22, 27, ЈХ 1394–1402: 7, ЈД 1397–1402: 33, 54, СЈ 1404–1405: 18, 20, СД 1405: 7, 20, 27, 29, 31, МД 1405: 4, 5, 18, 25, СХ 1406–1407: 11, 25, ЂД 1424: 1/2, ЂД 1428: 4, 5x2, ЂД 1428: 9, 20, 27, 30, 32, 48, ЂД1 1445: 4, 5x2, 8, 18, 24, 27, 39, ЂД2 1445: 2, 3x2, Л1 1457: 3, 5, 9x2, 12, С1 1457: 3, 5, 9, 10, 13, Л2 1457: 4, 9, 16, 21, С2 1457: 3, 9, 15, 21, ЛД 1457: 1, 2споља. копан(и)је: ЈЛ 1394–1395: 16, СЛа 1407: 52, СЛб 1407: 54, СВ 1417: 34. краљ: СХ 1392–1402: 20, ЈД 1397–1402: 36, СЈ 1404–1405: 25, ЂР 1428–1429: 24, ЛД 1457: 17, 18. ловчина: ЈП 1395: 45, ЈП 1400: 4. логотет: ЈП 1395: 35, СД 1405: 46, ЂД 1428: 54, ЂД1 1445: 43, ЂД2 1445: 21, ЛР 1457: 16. ложњьк од копорић: ЂП 1427–1429: 19, 24. људи велици: СТ 1406: 2. људи мали: СТ 1406: 2. намесник: ЂР 1429–1430: 28. оброк: ЈП 1395: 45, ЈП 1400: 4. оран(и)је: ЈЛ 1394–1395: 15, СЛа 1407: 51/52, СЛб 1407: 53, СВ 1417: 34. отрок: Х1 1454: 4, Х2 1454: 3, 24. плата турска: ЂП 1419: 14. по дохије гоњеније: ЈП 1395: 45, ЈП 1400: 4. побирица мала и велика: ЂП 1419: 24. повоз: ЈП 1395: 44, ЈП 1400: 3, СЛа 1407: 52, СЛб 1407: 54, СЛ 1414–1415: 16, СВ 1417: 34. подстава: ЈП 1395: 45, ЈП 1400: 4. позоб: СХ 1411: 35. поклисар: МД 1405 3, Г 1457: 3. понос: ЈП 1395: 44, ЈЛ 1394–1395: 15, ЈП 1400: 3, СЛа 1407: 52, СЛб 1407: 54, СХ 1411: 35, СЛ 1414–1415: 16, СВ 1417: 34. протовестијар: ЂД 1428: 54. работа: СХ 1392–1402: 24, СЛа 1407: 53, СЛб 1407: 55, ЛР 1457: 2. работа великога господара: ЈЛ 1394–1395: 17. работа господска: ЈП 1395: 42. работа господства ми: СХ 1411: 34, СМ 1413: 26/27, СЛ 1427: 24/25. работа господства ни: ЂВ 1456: 16. работа мала и велика: ЈЛ 1394–1395: 17, 18, ЂП 1419: 24. работа мала и голема: ЂП 1410: 4. 324 Владимир Поломац ■ работа монастирска: СЛ 1427: 11, ЂЛ 1429–1439: 22/23. ризничар: ЛР 1457: 1, 11. роб: СТ 1406: 22. самодржавни: СД 1405: 3, ЂР 1428–1429: 11, ЂВ 1432: 12/13, ЂЛ 1429–1439: 16. самодржьц: ЈД 1397–1402: 34, СХ 1406–1407: 18, СМ 1413: 12. сенокошен(и)је: СЛа 1407: 52, СЛб 1407: 54. сенокос: ЈЛ 1394–1395: 16. соћ(е): ЈЛ 1394–1395: 15, СХ 1392–1402: 24, СЛa 1407: 51, СЛб 1407: 53, ЂП 1410: 5, СХ 1411: 35, СМ 1413: 28, СЛ 1414–1415: 14/15, СВ 1417: 34, ЂП 1419: 24, СЛ 1427: 24, ЂП 1427–1429: 19, 24. стариник: ЈХ 1394–1402: 30, 31, 40, Х1 1454: 10, 15, Х2 1454: 15. сьсад: ЈП 1395: 45, ЈП 1400: 4. телос царев: ЂП 1410: 5/6. травнина: ЂП 1419: 24. ћера: РВ 1432: 2. ћефалија/кефалија: ЈП 1395: 43, ЈП 1400: 1, СХ 1392–1402: 23/24, ЈХ 1394–1402: 39/40, СД 1405: 15, 29, 35, 36, МД 1405: 13, 27, 32, 35, ЂП 1410: 3, ЂД 1428: 15, 29/30, 37, 38, ЂД1 1445: 13/14, 31. унгија: ЂП 1410: 5. унча: ЈЛ 1394–1395: 15, СМ 1413: 26, 28, ЂП 1427–1429: 24. унче зимње: ЂП 1427–1429: 18/19. унче летње: ЂП 1427–1429: 21. унге летње: СЛ 1427: 24. цар: ЈП 1395: 29, 35, СХ 1392–1402: 21, 28, ЈД 1397–1402: 15, СЈ 1404–1405: 3, 25, СД 1405: 2, 7, 20, 26, 29, 31, МД 1405: 4, 5, 18, 25, 27, 29, МХ 1406: 11, СЛа 1407: 12, 35, 67, СЛб 1407: 13, 37, 66, ЂР 1428–1429: 40, ЂР 1429–1430: 1, ЂР 1429–1430: 30, ЂВ 1432: 1x2, ЂЛ 1429–1439: 6, ЂД1 1445: 2, 8, 18, 24, 26, ЂЛ 1452: 12, 41, 53, ЛД 1457: 19. царица: ЂЛ 1452: 61. царство ми: СЈ 1404–1405: 2, 4, 6/7, 9, 10, 12, 14, 16, 18, 20, 26, СТ 1406: 9, 10, 14, 15, 17, 20, 24, 26, СЛа 1407: 39, 47, 51, 53, 58, 68, 77, СЛб 1407: 42, 53, 55, 59, 67, 76, СХ 1406–1407: 23, 25, 26, СЛ 1414–1415: 11, 11/12, 12, 21. челник велики: СД 1405: 46, ЂР 1428–1429: 14, ЂР 1429–1430: 13, ЂР 1430: 12, 18, РК 1433: 8, ЂВ 1432: 16, 21, ЂД2 1445: 20/21, РВ 1432: 3. челник ризнички: ЂД1 1445: 43, ЂД2 1445: 20/21. челник: ЈП 1395: 43, 46, ЈП 1400: 5, ЈХ 1394–1402: 30, МД 1405: 43x2, ЂД 1428: 53/54, ЂР 1428–1429: 20, РК 1430–1431: 2, 12, РК 1433: 27, 33, 39, ЂД1 1445: 43. чеоник: Х1 1454: 5, 14. чьбрина: СХ 1411: 36. 1.7.2. Хришћанство адлфато: Н 1396: 99. адрфато: Н 1396: 4, 23x2, 26, 29, 31, 34, 35, 37x2, 40, 42x2, 43, 44, 49, 52, 53x2, 56, 65, 66, 67, 69, 78, СХ 1411 20, 23, 24, 25, 26, 28, И 1402–1422: 12, 13, 16, 17, РВ 1432: 8. адрфатар: И 1402–1422: 20, РВ 1432: 6/7. 325 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ анатема: ЈП 1395: 67, ЈП 1400: 30. анђел: ЈД 1397–1402: 57, СЛ 1427: 49, ЂЛ 1452: 91. амин: ЈЛ 1394–1395: 28, СХ 1392–1402: 33, СЈ 1404–1405: 34, СЛа 1407: 76, СЛб 1407: 75, СХ 1406–1407: 31, 42, СВ 1417: 45, ЂР 1428–1429: 44, ЂР 1429–1430: 35, ЂР 1430: 33. апостол: ЈП 1395: 50, ЈП 1400: 10, МХ 1406: 41, СЛа 1407: 74, СЛб 1407: 73, СХ 1406– 1407: 13, 15, СВ 1417: 5, 25, 44, ЂВ 1427–1428: 29, ЂП 1427–1429: 32, ЂР 1428–1429: 4, ЂЕ 1429: 25, ЂР 1429–1430: 34, ЂР 1430: 31, РК 1430–1431: 3, РК 1433: 54, ЂЛ 1452: 15. апостолски: СХ 1406–1407: 42. архидијакон: РК 1430–1431: 3, РК 1433: 10, 54. архиепископ: ЈП 1395: 56/57, ЈП 1400: 17, СМ 1413: 13. архијереј: СХ 1406–1407: 40/41. архистратиг: Х2 1454: 1. бельц: РК1433: 47. бесовски: ЈП 1395: 48, ЈП 1400: 8/9, ЂВ 1427–1428: 27, ЂП 1427–1429: 29. бљудо: РК 1433: 27. бог: ЈП 1395: 7, 9, 49, 59, 65, ЈЛ 1394–1395: 23, Н 1396: 25, 113, ЈЛ 1398: 5, 26, ЈП 1400: 7, 9, 21, 27, 29, СХ 1392–1402: 5, 16, 25, 28, 29, 32, ЈХ 1394–1402: 22, 25, 27, ЈД 1397– 1402: 32, 45, 46, 53, СЈ 1404–1405: 5, 8, 25, 30, 32, 33, СД 1405: 3, 4, 41, 42, МД 1405: 1, 28, СТ 1406: 1, 3, 29, МХ 1406: 34, 39, 42, СЛа 1407: 4, 16, 32, 70, 73, 75, СЛб 1407: 5, 17, 34, 69, 72, 74, СХ 1406–1407: 5, 13, 17, 19, 31, 33, 37x2, ГП 1403–1408: 5, 6, 17, 23, ЂП 1410: 9, 10, 15, 16, СХ 1411: 10, 40, 45, 47, СМ 1413: 9, 20, 30, 35, СЛ 1414–1415: 18, СВ 1417: 4, 6, 7, 10, 11, 22, 40, 43, 45, ЂП 1419: 6, 8, 27, 33, И 1402– 1422: 32, ЂД 1424: 4, СЛ 1427: 7, 42, 46, ЂВ 1427–1428: 7, 28, 31, ЂД 1428: 3, 50, ЂП 1427–1429: 5, 22, 26, 30, 33, ЂР 1428–1429: 4, 6, 7, 38, 41, 44, ЂЕ 1429: 4, 19, 24, 27, ЂР 1429–1430: 6, 21, 28, 35, ЂР 1430: 1, 7, 23, 28, 33, РК 1430–1431: 3, РК 1433: 40, 53, ЂВ 1432: 6, 26, 31, 32, ЂЛ 1429–1439: 1, 8, 25, 38, ЂД1 1445: 3, 40, ЂЛ 1452: 1, 5, 18, 32, 44x2, 84, 88, Х1 1454: 1, 10, Х2 1454: 1, 12, 13, ЛР 1457: 6, 12, ЛД 1457: 3, 6, 16, 21x2. богодарован: ЈП 1395: 6, 58, ЈП 1400: 19/20, МХ 1406: 3/4, СХ 1411: 53, 55, ЂП 1419: 11, ЂР 1428–1429: 7, 12, ЂЕ 1429: 5, ЂР 1429–1430: 7, 12, ЂР 1430: 10/11, ЂВ 1432: 7, 14, ЂЛ 1429–1439: 10/11, 18, ЂЛ 1452: 58. богомати: ЈП 1395: 10, ЈХ 1394–1402: 25, СЈ 1404–1405: 11, 31, МХ 1406: 40, СЛа 1407: 73, СЛб 1407: 72, ГП 1403–1408: 23, СМ 1413: 35, ЂВ 1427–1428: 28, ЂП 1427–1429: 31, 33, ЂЕ 1429: 24, ЂР 1429–1430: 21, ЂР 1429–1430: 33 ЂР 1430: 28, ЂВ 1432: 18, 22, 32, 33, РВ 1432: 4, ЂЛ 1452: 18, Х1 1454: 11/12, Х2 1454: 1, 13. богоносьн: ЈП 1395: 50, ЈЛ 1394–1395: 14, 22, 27, ЈЛ 1398: 7, 27/28, ЈП 1400: 11, СЛа 1407: 44, 75, СЛб 1407: 47, 74, СХ 1406–1407: 29, ГП 1403–1408: 11, СВ 1417: 44, ЂП 1419: 13, ЂВ 1427–1428: 30, ЂП 1427–1429: 32, ЂЕ 1429: 26, ЂР 1429–1430: 34, ЂР 1430: 32. богородица: ЈЛ 1394–1395: 14, 22, 26, ЈЛ 1398: 7, 10, 12, 25, 27, СХ 1392–1402: 26, 28, ЈД 1397–1402: 46, СЈ 1404–1405: 8, 22, СТ 1406: 8, МХ 1406: 7, СЛа 1407: 38, СЛб 1407: 40, СХ 1406–1407: 1, 28, СХ 1411: 12, СВ 1417: 16, ЂР 1428–1429: 43, ЂР 1429–1430: 15, 23, ЂЛ 1452: 37. божьствьн: ЈП 1395: 1, 3, ЈЛ 1394–1395: 1, ЈЛ 1398: 1, СХ 1392–1402: 1, ЈХ 1394–1402: 13, ЈД 1397–1402: 3, 4/5, СЛа 1407: 1, 12, 13, 25, СЛб 1407: 1, 14x2, 27, СХ 1406–1407: 13, 26, 42, ГП 1403–1408: 8, 20/21, ЂП 1410: 12, СХ 1411: 1, 5, 8, СЛ 1414–1415: 9, 326 Владимир Поломац ■ СВ 1417: 5, ЂП 1419: 3/4, 9/10, 30, И 1402–1422: 1, ЂР 1428–1429: 4, ЂР 1430: 2, 9, РК 1433: 1, 3, 50, ЂЛ 1429–1439: 2, ЂЛ 1452: 13/14, 14, 26/27. божьстьвник: ЈП 1395: 5. божији: ЈП 1395: 4, 55, 56, Н 1396: 31, ЈП 1400: 15, 16, СХ 1392–1402: 22, 33, ЈХ 1394– 1402: 1, ЈД 1397–1402: 12, 40, СЈ 1404–1405: 27, СД 1405: 3, СТ 1406: 28, СЛа 1407: 11, 16, 30, 69, СЛб 1407: 12, 17, 32, 69, СХ 1406–1407: 14, 39, СХ 1411: 6, СМ 1413: 10, СЛ 1414–1415: 7, 18, СВ 1417: 39, И 1402–1422: 4, СЛ 1427: 8, 38, ЂВ 1427–1428: 7, ЂП 1427–1429: 5, ЂР 1428–1429: 7, 37, ЂЕ 1429: 4, ЂР 1429–1430: 6, ЂР 1430: 3, ЂВ 1432: 6, РК 1433: 3, 20, ЂЛ 1429–1439: 3, 8, ЂД2 1445: 1, ЂЛ 1452: 11, 31, ЂВ 1456: 1, Л1 1457: 1, ЛР 1457: 1, 18, ЛД 1457: 4x2. божић: ЛД 1457: 17. божство: ЈП 1395: 55, ЈП 1400: 5, СВ 1417: 2, ЂР 1428–1429: 2. братија: Н 1396: 9x2, 10, 15, 19x2, 90, 91x2, 92, 92/93, 113, ЈХ: 1394–1402: 14, СХ 1411: 25, 30, 32/33, СВ 1417: 31, И 1402–1422: 5, 11/12, 32, РВ 1432: 6, РВ 1432: 6, РК 1433: 17, 19, 22, 23, 44, 45x2, 49, 51. братство: РК 1430–1431: 10. вађенарија: СХ 1411: 22, И 1402–1422: 15. васиљев дан: ЛД 1457: 18. вьспојати: ЈД 1397–1402: 7. великомученик: ЈП 1395: 7/8, 9, 10, 23, 25, 51, ЈП 1400: 12, 21, ЂП 1427–1429: 10, РК 1430–1431: 14, 25. вера: СТ 1406: 1, СЛа 1407: 7, 31, СЛб 1407: 9, СМ 1413: 9, СЛ 1414–1415: 7, СВ 1417: 11, ЂЛ 1452: 9, 31. владика: ЈД 1397–1402: 50, СЈ 1404–1405: 1, СД 1405: 1, МД 1405: 1, МХ 1406: 1, 3, 6, СЛа 1407: 7, 23, 29, 33, СЛб 1407: 8, 25, 32, 35, ГП 1403–1408: 7, 10, СМ 1413: 18, ЂП 1419: 8, 13, ЂВ 1427–1428: 8, ЂД 1428: 1, ЂП 1427–1429: 6, ЂР 1428–1429: 8, ЂЕ 1429: 1, ЂР 1429–1430: 8, ЂВ 1432: 8, РК 1433: 5, ЂЛ 1429–1439: 11, ЂД1 1445: 1, ЂЛ 1452: 8, 25, 30, 33. владичьњ: ЈЛ 1394–1395: 3, ЈЛ 1398: 3, СХ 1392–1402: 3, ЈХ 1394–1402: 3, СВ 1417: 14. владичица: ЈЛ 1394–1395: 13, 22, 26, ЈЛ 1398: 7, 10, 12, 25, 27, СЈ 1404-1405: 8, СЛа 1407: 38, 43, 48, СЛб 1407: 40, 46, 51, СХ 1406–1407: 28, СХ 1411: 12, СВ 1417: 16, 37, ЂВ 1427–1428: 25, ЂР 1429–1430: 15, 23, 33, ЂЛ 1452: 37. враг: Х1 1454: 12. вражији: ЈП 1395: 63, Н 1396: 20, ЈП 1400: 26, МХ 1406: 37, ЂП 1410: 12. вседржитељ: ЈД 1397–1402: 45, СТ 1406: 1, МХ 1406: 39/40, СЛа 1407: 73, СЛб 1407: 72, СМ 1413: 2, СЛ 1414–1415: 2, СВ 1417: 43, СЛ 1427: 2, ЂВ 1427–1428: 2, 28, ЂП 1427–1429: 1/2, 30, ЂЕ 1429: 24, ЂР 1429–1430: 1/2, 32, ЂВ 1432: 1, 31. всесвет: ЈЛ 1394–1395: 22, 26. господ: ЈП 1395: 5, 49, 64, ЈЛ 1394–1395: 2, ЈЛ 1398: 2, 26, ЈП 1400: 9, 27, СХ 1392–1402: 2, 32, ЈХ 1394–1402: 2, 25, ЈД 1397–1402: 1, 48, СЈ 1404–1405: 8, 30, МХ 1406: 39, СЛа 1407: 1, 22, 73, СЛб 1407: 2, 24, 72, СХ 1406–1407: 1, 8, 35, 37, ГП 1403–1408: 23, ЂП 1410: 15, СХ 1411: 9, 45, СМ 1413: 2, 15, 35, СЛ 1414–1415: 2, СВ 1417: 4, 9, 12, 42, ЂП 1419: 33, СЛ 1427: 2, 46, 49, ЂВ 1427–1428: 2, ЂВ 1427–1428: 28, ЂП 1427–1429: 2, 30, ЂР 1428–1429: 4, 41, ЂЕ 1429: 24, ЂР 1429–1430: 2, 32, ЂР 1430: 28, РК 1430–1431: 18, ЂВ 1432: 1, 31, РК 1433: 1, 5, 50, 53, ЂЛ 1452: 12, 15, 24, 88, 9, Х1 1454: 10, Х2 1454: 13. 327 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ господьњ: ЈП 1395: 8, ЈХ 1394–1402: 11, 18, СЛа 1407: 21, 23, СХ 1411: 2, СЛ 1427: 50, ЂЕ 1429: 8, ЂР 1430: 30, ЂЛ 1452: 23. грех: ЈП 1395: 61, ЈП 1400: 22, ЈД 1397–1402: 52, СТ 1406: 30, СХ 1406–1407: 34, ГП 1403– 1408: 12, СЛ 1414–1415: 19, ЂП 1419: 15, СЛ 1427: 38, ЂП 1427–1429: 13, РК 1433: 53, ЂЛ 1429–1439: 25. грехопаденије: ЂП 1419: 7. грешьн: СХ 1392–1402: 34, ЈД 1397–1402: 49. дева: СХ 1392–1402: 28, ЈД 1397–1402: 49. деветина: СЛ 1427: 32. дијавол: Н 1396: 22, СМ 1413: 32, СЛ 1427: 49. дијавољ: ГП 1403–1408: 22, ЂП 1419: 31, ЂР 1428–1429: 41, ЂР 1430: 27, 30, ЂЛ 1452: 91. дијакон: Н 1396: 110, И 1402–1422: 29. дијаконија: РК 1433: 38, 44, 45. дијаконит монастирски: ЈП 1395: 44, ЈП 1400: 2. дохијар: Н 1396: 112, И 1402–1422: 29. дух: ЈП 1395: 26, ЈД 1397–1402: 6, 19. дух божији: ЈП 1395: 3, СХ 1411: 5. духовник: ЈЛ 1394–1395: 9, Н 1396: 108x3, 109, ЈЛ 1398: 11, СЛа 1407: 63, СЛб 1407: 64, И 1402–1422: 24, ЂЕ 1429: 10, РК 1433: 40, 56. дух свети: СЈ 1404–1405: 3, СД 1405: 2, СХ 1406–1407: 18, СВ 1417: 1, ЂП 1419: 4, СЛ 1427: 50, ЂД 1428: 2, ЂР 1428–1429: 1, РК 1430–1431: 1, ЂД1 1445: 2, ЂЛ 1452: 92. игумьн: Н 1396: 111, СХ 1392–1402: 9, Г 1457: 1, 4. игумен: ЈЛ 1394–1395: 10, СХ 1392–1402: 15, ЈХ 1394–1402: 7, 13, СЛа 1407: 37, 59, СЛб 1407: 39/40, 60, СЛ 1414–1415: 8/9, 12, СВ 1417: 19, ЂП 1419: 36, И 1402–1422: 8, 21, РК 1430–1431: 2, 10, РВ 1432: 5, РК 1433: 16, 18x2, 23, 24, 36, 45, 47, 49, ЂЛ 1429– 1439: 31, ЂЛ 1452: 39, 46, Х2 1454: 4, 5x2, 6, Л2 1457: 16, С2 1457: 17. игуменарх: И 1402–1422: 28. игуменствовати: И 1402–1422: 10. икона: Х2 1454: 12. иконом: Н 1396: 112, ЈХ 1394–1402: 45, СТ 1406: 24, СХ 1411: 38, И 1402–1422: 28, СЛ 1427: 19, 20. инок: СХ 1392–1402: 8, ЈХ 1394–1402: 12, 19, СТ 1406: 3, СЛА 1407: 61, СЛБ 1407: 61, СХ 1406–1407: 21, СВ 1417: 18, 19, 19/20, 20, 20/21, ЂВ 1427–1428: 13/14, ЂП 1427– 1429: 11, ЂЛ 1429–1439: 32, ЂЛ 1452: 49, 81. иночьски: ЈД 1397–1402: 28, 38. ису христ: СЈ 1404–1405: 8, СХ 1406–1407: 1, 35, ГП 1403–1408: 24, ЂЕ 1429: 1. јеванђелиста: ЂР 1430: 30. јеванђелски/јевангелски: ЈП 1395: 1, СЛa 1407: 13, СЛб 1407: 15, СХ 1411: 1, ЂЛ 1452: 14/15. јегуменарх: Н 1396: 111. јединородни: ЈД 1397–1402: 48. јеклисијарх: Н 1396: 105, СВ 1417: 21, И 1402–1422: 22, Х2 1454: 7. јеромонах: СЛ 1414–1415: 9/10, СВ 1417: 19, 20, 21, И 1402–1422: 8, 21/22, СЛ 1427: 10, ЂП 1427–1429: 11, ЂЕ 1429: 10, ЂЛ 1429–1439: 21. кадилница: РК 1433: 27. калођер: СВ 1417: 29, РВ 1432: 17, РК 1433: 35, 42, 47. 328 Владимир Поломац ■ калуђер: Н 1396: 65, 66, 68, 69, СЛа 1407: 56, СЛб 1407: 57, СХ 1411: 24. калуђерица: ЈП 1400: 19. кација: РК 1433: 27. клетва: ЈП 1395: 66, ЈЛ 1394–1395: 27, ЈЛ 1398: 12, ЈП 1400: 28. кољиво: Н 1396: 10, 13, 16, 89, 90x2, СЛ 1427: 34, 37, РК 1433: 50, ЂЛ 1452: 65, 70, 72. крст: ЈП 1395: 50, ЈП 1400: 10, СХ 1392–1402: 33, ЈХ 1394–1402: 26, СЛа 1407: 74, СЛб 1407: 73, СХ 1411: 46 , СВ 1417: 43, ЂВ 1427–1428: 29, ЂП 1427–1429: 31, ЂЕ 1429: 25, ЂР 1429–1430: 33, ЂР 1430: 30, ЂВ 1432: 32, Х1 1454: 12, Х2 1454: 12. ктитор: Н 1396: 84, СХ 1406–1407: 40. лавра: ЈЛ 1394–1395: 8, 10x2, 20, ЈЛ 1398: 6, МХ 1406: 8, СЛа 1407: 38, 42, 44, 49, 58, 63, СЛб 1407: 40, 44/45, 47, 51, 59, 63, СЛ 1414–1415: 9, СЛ 1427: 9, 13, 16, ЂЛ 1429– 1439: 20, 24, 28, 32, 41, ЂЛ 1452: 37, 39, 47, 49, 59, 75, 80. лаврски: ЈЛ 1398 10, 12, 13, 22x2, 25, СЛа 1407 56, 59, СЛб 1407 57, 60, СЛ 1427 19, 29. литургија: Н 1396: 12, 13, 16, 58, СХ 1411: 30, 31x2, 35, 37, РК 1433: 50, ЂЛ 1452: 65, 66, 70, 72, 73. литургисати: Н 1396: 11, 18, 90. лутро: Н 1396: 23, 24, 61, 81, 100, ЂП 1427–1429: 26. мати божија: ЈП 1395: 22, 27, 35, СХ 1392–1402: 33, ЈХ 1394–1402: 28, МХ 1406: 39, 44, СХ 1406–1407: 39. метох: ЈП 1395: 10, 11X2, 12X2, 13X3, 14X2, 15X2, 16, 17, 22, 23, 28, 29, 32, 33, 34, 35, 36/37, 38, 39, ЈД 1397–1402: 43, СТ 1406: 9, СВ 1417: 32, 35, ЂР 1428–1429: 31, ЂВ 1456: 9. метохија: ЈЛ 1394–1395: 11, 14/15, Н 1396: 39, 40, 51x2, 70, 72, 82, 85/86, СХ 1392–1402: 24, СЈ 1404–1405: 24, СЛ 1427: 20, СЛ 1427: 29, ЂП 1427–1429: 12, 15, ЂЛ 1429– 1439: 24, 26, 38, 41, 45. митрополит: СХ 1392–1402: 14, СХ 1411: 53, РК 1433: 15, 41, 56, ЂВ 1456: 2, 11, 12, 13, 15, 16/17, 17. митрополија: ЂВ 1456: 12, 13/14. мироточьц: СХ 1406–1407: 40, СМ 1413: 12/13. молитва: ЈЛ 1394–1395: 20, ЈП 1400: 16, ЈХ 1394–1402: 19, СЛа 1407: 44, СЛб 1407: 47, СХ 1406–1407: 1, 30, ГП 1403–1408: 10, 11, СМ 1413: 15, 17/18, ЂП 1419: 13, 14, РК 1433: 14. монастир: ЈП 1395: 8, 42, ЈЛ 1394–1395: 13, Н 1396: 10, 11, 15, 16, 20, 27, 30, 32, 33, 37, 38, 39, 44, 62, 64, 67, 70, 73, 77, 82, 84, 85, 89, 99, 103, ЈЛ 1398: 13, 25, 30, 32, ЈП 1400: 2, ЈД 1397–1402: 29, 35, СЈ 1404–1405: 11/12, 22, 23, СТ 1406: 3, 6, 7, 11, 31, МХ 1406: 24, СЛа 1407: 40, 41/42, 46, 48, 58, 66, СЛб 1407: 44, 48, 51, 59, 66, СХ 1406–1407: 3, 21, 24, 25/26, 27, ГП 1403–1408: 16, 23, ЂП 1410: 1, 2, 7, 14, 17, СХ 1411: 11, 19, 20, 26, 28, 55/56, СМ 1413: 22, 29, СЛ 1414–1415: 9, 12, 20, СВ 1417: 24, 28, 31, 37, ЂП 1419: 20, 25, 32, И 1402–1422: 6, 12x2, 14, 15, СЛ 1427: 14, 15, 20, 23, 31, 39, 41x2, ЂВ 1427–1428: 12, 15, 16, 18/19, 25, ЂП 1427–1429: 10, 12, 18, 19, 20/21, 26, ЂЕ 1429: 8, 11, 14x2, 15, 18, РК 1430–1431: 4, 7, 10, 11, 12, 16, 21, 24, 25, ЂВ 1432: 17, 22, 25, ЂЛ 1429–1439: 28, 29, 31, 34, 37, 44, РВ 1432: 4, 8, 10, 12, РК 1433: 10, 12, 16, 17, 19, 23, 25, 27, 28, 29, 33, 35x2, 36, 38, 40, 41, 42, 43, 49x2, 52, ЂЛ 1452: 42, 45, 53, 56, 59, 66/67, 73. монастирски: ЈП 1395: 18, 44, Н 1396: 18, 39/40, 51, 82, 91, 92, 113, ЈЛ 1398: 6, ЈП 1400: 2, СЛа 1407: 40, СЛб 1407: 42, СХ 1406–1407: 23, СХ 1411: 33, СВ 1417: 29, ЂП 1419: 329 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 25/26, СЛ 1427: 11, ЂЕ 1429: 16, РВ 1432: 6, 18, РК 1433: 18, 44, ЂЛ 1429–1439: 23, 24, ЂЛ 1452: 40, 50x2. монахи: ЈП 1395: 6, ЈЛ 1394–1395: 5, ЈЛ 1398: 6, 9, 24, ЈХ 1394–1402: 6. монахија: ЈП 1395: 58, ЈЛ 1398: 32. обитељ: ЈЛ 1394–1395: 13, 19/20, ЈЛ 1398: 6, ЈД 1397–1402: 36, 55, СЈ 1404–1405: 11, СЛа 1407: 37, СЛб 1407: 40, СХ 1411: 11, 49, И 1402–1422: 6, 10, ЂВ 1427–1428: 12, ЂП 1427–1429: 10, ЂЕ 1429: 8, РВ 1432: 4, РК 1430–1431: 4, ЂЛ 1452: 37, 74. одежда: РК 1433: 21, 28. општежитељство: ГП 1403–1408: 19, 29. општежитије: РК 1433: 16. освештен: ЈЛ 1394–1395: 8. отьц: ЈП 1395: 50, ЈЛ 1394–1395:10x2, 14, 19, 23, 27, 28, Н 1396: 7, 14, 113, ЈЛ 1398: 7, 12, 25, 28x2, ЈП 1400: 11, ЈХ 1394–1402: 13, МХ 1406: 41, СЛа 1407: 38, 43, 44, 75, СЛб 1407: 41, 46, 47, 74, СХ 1406–1407: 30, ГП 1403–1408: 2, 4, 5, 11, 13, 26, СХ 1411: 29, 46, СВ 1417: 1, 44, ЂП 1419: 2, 4x2, 6, 13, 34, И 1402–1422: 5, 32, СЛ 1427: 10, ЂВ 1427–1428: 30, ЂП 1427–1429: 32, ЂР 1428–1429: 1, ЂЕ 1429: 26, ЂР 1429–1430: 34, ЂР 1430: 32, РК 1430–1431: 1, РК 1433: 15, 36, 49, ЂЛ 1429–1439: 20, ЂЛ 1452: 38, 56. отьч: ЈХ 1397–1402: 51. отьчьски: СХ 1406–1407: 42. отпевати: Н 1396: 58, СХ 1411: 30, ЂЛ 1452: 71. отпојати: СХ 1411: 31. парајеклисијарх: И 1402–1422: 29. параклис: Н 1396: 59x2, 60. патријарх: ЈП 1395: 55, ЈП 1400: 15, СХ 1392–1402: 14, 25, СХ 1411: 52. патријархија: ЂЕ 1429: 28. пирг: ЈХ 1394–1402 8, 10, 15x2. појати: Н 1396: 59, 60, СВ 1417: 10. помен: Н 1396: 47, 88, 94x2, 95, 97, 99, СХ 1411: 28, 29x2, СЛ 1427: 13, 15, 16, 31, 32, 34, 36, ЂЛ 1452: 53, 54, 60x2, 68, 70, 72, 76. поменьн: СХ 1411: 30/31. поменик: Н 1396: 96, 98. поменовати: Н 1396: 13, 14, 17, 98. поп: Н 1396: 11, 18x2, 89, 106, 109x2, ЈЛ 1398: 23, СХ 1392–1402: 9, ЈХ 1394–1402: 10, СХ 1406–1407: 22, СХ 1411: 52, И 1402–1422: 22, 23, 24x4, 25x4, 26, 28, 29, СЛ 1427: 11, ЂЛ 1429–1439: 22, 32, 33, Х1 1454: 10, Л2 1457: 16, С2 1457: 17. пост: ЂП 1419: 14. постриг: ЛР 1457: 4. православьн: Н 1396: 14, 94, СЈ 1404–1405: 3, СД 1405: 2, СХ 1411: 41, СВ 1417: 11, ЂД 1428: 2, ЂД1 1445: 2. првомученик: РК 1430–1431: 3, РК 1433: 10, 12, 54. празник: СВ 1417: 24, 25x2, 26, ЂР 1428–1429: 32/33, РК 1430–1431: 14. преосвештен: СХ 1392–1402: 14, РК 1433: 15, 56, ЂВ 1456: 2. преподобноинок: ЂЛ 1452: 38, 46. приснодева: СЈ 1404–1405: 9. прилевьк: СХ 1411: 30, ЂЛ 1452: 66, 70, 73. приливьк: Н 1396: 9, 14/15, 19, 93, СЛ 1427: 34, 37. 330 Владимир Поломац ■ проигумьн: Н 1396: 105x2. проигумен: СЛа 1407: 63, СЛб 1407: 63, СВ 1417: 20, И 1402–1422: 22, 23x3, СЛ 1427: 9, ЂЛ 1429–1439: 20, ЂЛ 1429–1439: 21, ЂЛ 1452: 47, 48, Х2 1454: 5/6. проклет: ЈП 1395: 50, 66, ЈЛ 1398: 26, 28, ЈП 1400: 10, 29, СХ 1392–1402: 34, СЈ 1404– 1405: 32, МХ 1406: 39, СЛа 1407: 73, СЛб 1407: 72, ЂП 1410: 15, СХ 1411: 46, СВ 1417: 42, СЛ 1427: 49, ЂВ 1427–1428: 28, ЂП 1427–1429: 30, ЂЕ 1429: 24, ЂР 1429– 1430: 33, ЂР 1430: 29, ЂВ 1432: 31, ЂЛ 1452: 91, Х1 1457: 11, Х2 1457: 13. проклетије: ЈХ 1394–1402: 26. проповедати: СВ 1417: 5, 10, ЂР 1428–1429: 5. пророк: ЈП 1395: 5, ЈЛ 1394–1395: 1, ЈЛ 1398: 1, СХ 1392–1402: 1, ЈХ 1394–1402: 1, СЛа 1407: 2, СЛб 1407: 2, СХ 1411: 8, СВ 1417: 8, ЂЛ 1452: 4. пророчьски: ЂЛ 1452: 12, РК 1433: 2. прот: ЈЛ 1398: 9, 13. проштеније: ЈП 1395: 60/61, ЈП 1400: 22, ЈХ 1394–1402: 20. пустиножитељ: ГП 1403–1408: 26. пустиња: ГП 1403–1408: 19. пустињьн: ЈД 1397–1402: 31. пшеница: СХ 1411: 29. раб: МД 1405: 1, СЛа 1407: 23, СЛб 1407: 26, ГП 1403–1408: 8, 9, ЂП 1419: 10, 11, РВ 1432: 1, РК 1433: 6, 7, 8, ЂЛ 1452: 26, Х2 1454: 1, Х2 1454: 2. раба: МХ 1406: 3. син: ЈД 1397–1402: 48, ГП 1403–1408: 3, 5, СВ 1417: 1, ЂП 1419: 4, 5, 6, ЂР 1428–1429: 1, РК 1430–1431: 1. свет: ЈП 1395: 7, 8, 9, 10, 19, 24, 27, 30x2, 32, 34, 40, 51, 56x2, 57, 60, ЈЛ 1394–1395: 10x2, 14, 19, 20x2, 27, Н 1396: 7, 14, 60, 76, 84x2, 88, 94, 97, 101, 117, ЈЛ 1398: 7, 12, 25, 27, 28, ЈП 1400: 12, 16x2, 18, 21, СХ 1392–1402: 10x2, 15x2, 16, 20, 34x2, ЈХ 1394-1402: 8, 13, 18, 26, ЈД 1397–1402: 36, 40, 55, 57, СЈ 1404-1405: 3, 12, 18, 20, 24, 33, СД 1405: 2, 7, 20, 26, 29, 31, МД 1405: 4, 5, 18, 25, МХ 1406: 8, 40, 41, 42, СЛа 1407: 38x2, 43, 49, 74, 75x2, СЛб 1407: 41x2, 46, 51, 73, 74x2, СХ 1406–1407: 1/2, 4, 11, 17, 24, 25, 30x2, ГП 1403–1408: 11, 13x2, 16, 19, 23, 26, ЂП 1410: 1x2, 7, 12, 14, 16, СХ 1411: 11, 12, 19, 29, 46, 47, 55, СМ 1413: 11, 12, 13, 21, 22, 33, 37x2, СЛ 1414–1415: 9, 12, СВ 1417: 1, 5, 10, 12, 25, 31, 44x2, 45, ЂП 1419: 4, 13, 14, 17x2, 32, 34, И 1402–1422: 5x2, 6, 10, 32, СЛ 1427: 9, 10, 13, 14, 15, 50, ЂВ 1427–1428: 18, 29, 30x2, ЂД 1428: 2, 9, 20, 27, 30, 32, ЂП 1427–1429: 10x2, 31, 32, 33, ЂР 1428–1429: 1, 4, 33, 43, ЂЕ 1429: 7, 25, 26x2, ЂР 1429–1430: 33, 34x2, ЂР 1430: 2, 15, 20, 32, 33, РК 1430–1431: 1, 3, 4, 7, 9, 10, 11, 12, 14, 16, 19, 21, 24, 25, ЂВ 1432: 17, 21, 25, 32, РВ 1432: 8, 9, РК 1433: 10x2, 12, 16, 19, 23, 25, 27, 28, 29, 33, 35x2, 36, 38x2, 40, 42, 47, 49x2, 52, 53, 54, ЂЛ 1429–1439: 2, 20, 21, 24, 28, 29, 32, 37, 41, 44, ЂЛ 1452: 13, 18, 37x2, 39, 45, 49, 56x2, 81, 92, 11x2, Х2 1454: 1, 11,12, 13, ЂВ 1456: 3, 14. светиња: РВ 1432: 6. светитељ: СХ 1406–1407: 29. светитељство: ЈП 1395: 57, ЈП 1400: 18. светопочивши: Н 1396: 54, СХ 1392–1402: 21, 26, СД 1405: 7, 20, 27, 29/30, ЂВ 1427– 1428: 11, 14, 20, ЂД 1428: 5, 8, 9x2, 10, 20, 20/21, 27, 28, 30, 31, 32, 33, 45, ЂП 1427– 1429: 9, 17, 20, 24, ЂР 1428–1429: 11/12, 14/15, 24, ЂР 1429–1430: 11, 14, 23, 26, ЂВ 1432: 13, РК 1433: 7, ЂЛ 1429–1439: 17, 25, 42, ЂД1 1445: 8x2, 18x2, 24x2, 27x2, ЂД2 331 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 1445: 5, 9/10, 13, 16, ЂЛ 1452: 53, 53/54, Л1 1457: 2, 6, С2 1457: 2, 6, Л2 1457: 2, 7, С2 1457: 2,6. свешта: Н 1396: 9, 91. свештен: СЛ 1414–1415: 9, ЂЛ 1452: 36, 46, 75, 80, РК 1433: 27. свештеник: ЈД 1397–1402: 18, ЂЛ 1452: 49. свештеничьски: РК 1433: 27. свештеноинок: ЈЛ 1394–1395: 9, СЛа 1407: 37, 59, 60, СЛб 1407: 39, 60, 61, СХ 1406– 1407: 22, СЛ 1414–1415: 8, 10, СЛ 1427: 9, 11, ЂВ 1427–1428: 13, ЂЕ 1429: 9, РК 1430–1431: 2, РВ 1432: 5, ЂЛ 1429–1439: 20, 22, 31, 33, ЂЛ 1452: 47, 48x2. свештеноначелник: ЈД 1397–1402: 17. свештник: СЛ 1427: 16, РК 1433: 27. спасеније: СЛа 1407: 47, СЛб 1407: 50, СХ 1406–1407: 16, СВ 1417: 37, ЂВ 1427–1428: 24, ЂЛ 1452: 1, 81. сьбор: И 1402–1422: 5. сьборник: И 1402–1422: 27, РК 1433: 17, 24. сьгрешеније: ЈХ 1394–1402: 20, СЛ 1427: 44. сьсуди свештени: РК 1433: 27. старьц: Н 1396: 80x2, 106x4, ЈЛ 1398: 9, 10, 13, СХ 1392–1402: 8x2, 13, ЈХ 1394–1402: 8x2, 9x2, 14, 29, 39, СЛа 1407: 61, 63/64, СЛб 1407: 62, 64, СХ 1406–1407: 21, ГП 1403– 1408: 27, ЂП 1410: 17x2, СЛ 1414–1415: 10, СВ 1417: 20, 21, И 1402–1422: 14, 26, ЂД 1424: 3, ЂВ 1427–1428: 14, ЂП 1427–1429: 11/12, ЂЛ 1452: 38, 49, Х1 1454: 23, Х2 1454: 6. стројитељ: СЛа 1407: 24, СЛб 1407: 26, ЂР 1433: 6, 41, 43, 52, ЂЛ 1452: 26. суд: СХ 1392–1402: 32, ЂП 1419: 35. суд страшни: ЛР 1457: 15. судба: Н 1396: 25, ЂЛ 1452: 34. судија: JД 1397–1402: 56, 58, СЈ 1404–1405: 32, СЛа 1407: 7, СЛб 1407: 8, ЂЛ 1452: 8. судиште: ЈЛ 1398: 27, МХ 1406: 44. творьц: СМ 1413: 18, 20, ЂП 1419: 1. тетрјеванђељ: Х2 1454: 11. трапеза сьборна: СЛ 1427: 34, 36/37, ЂЛ 1452: 65, 70, 73. трапезосати: Н 1396: 9, 10, 19, 93. трапезар: Н 1396: 12, И 1402–1422: 28. третина: СЛ 1427: 32. тројица: ЈД 1397–1402: 46, СВ 1417: 1x2, 6, 10, ЂР 1428–1429: 1x2, 6. ћелија: Н 1396: 64, 66, 69, 99, СХ 1411: 20, 21, И 1402–1422: 14, РВ 1432: 8, РК 1433: 21, 22, 46. ћипурија: СХ 1411: 21, И 1402–1422: 15, ЂР 1428–1429: 21. хамух: РК 1433: 28. хтитор: Н 1396: 18, 40, СХ 1392–1402: 34, СЈ 1404–1405: 25, СХ 1406–1407: 2, 4, СЛа 1407: 65, СЛб 1407: 65, СХ 1411: 51, СМ 1413: 12, ЂЕ 1429: 11, 13, РК 1430–1431: 8, 9, ЂЛ 1452: 65. храм: ЈХ 1394–1402: 18, СТ 1406: 8, МХ 1406: 8, СЛа 1407: 16, 25, СЛб 1407: 17, 28, ГП 1403–1408: 13, СВ 1417: 10, СВ 1417: 17, ЂП 1419: 17, РК 1430–1431: 3, ЂЛ 1452: 18, 27. 332 Владимир Поломац ■ христ: ЈП 1395: 4, ЈЛ 1398: 5, 29, СХ 1392–1402: 5, 16, 28, ЈД 1397–1402: 6, 32, 48, СЈ 1404–1405: 1, 5, СД 1405: 1, 3, МД 1405: 1x2, СТ 1406: 1, МХ 1406: 1, 3, СЛа 1407: 32, 33, СЛб 1407: 34, 35, СХ 1411: 10, СМ 1413: 9, СЛ 1414–1415: 7, СВ 1417: 7, СЛ 1427: 7, ЂВ 1427–1428: 7, 8, ЂД 1428: 1, 3, ЂП 1427–1429: 5, 6, ЂР 1428–1429: 7, 8, ЂЕ 1429: 4, 9, ЂР 1429–1430: 6, 8, ЂР 1430: 7, ЂВ 1432: 6, 8, РК 1433: 49, 51, ЂЛ 1429–1439: 8, 12, ЂД1 1445: 1, 3, ЂЛ 1452: 32, 33. христијанин: Н 1396: 94, СХ 1411: 41, ЛР 1457: 13. христијански: СХ 1392–1402: 17, ЛД 1457: 18. христов: ЈП 1395: 51, 60, 65, Н 1396: 85, ЈП 1400: 12, 28, СХ 1392–1402: 32, ЈД 1397–1402: 24, 29, СВ 1417: 25, 26, ЂП 1419: 35, И 1402–1422: 7, 15, 25, ЂП 1427–1429: 10, 33, ЂР 1428–1429: 7, ЂР 1430: 31, РК 1433: 54. христољубив: ЈП 1395: 6, 58, ЈП 1400: 19, СЈ 1404–1405: 5x2, СЛа 1407: 12, 32, СЛб 1407: 13, 35, ГП 1403–1408: 17, ЂП 1419: 27/28, ЂВ 1427–1428: 11, ЂД 1428: 5, ЂП 1427– 1429: 9, ЂР 1428–1429: 7, 11, ЂЕ 1429: 4, 5/6, ЂР 1429–1430: 6, 6/7, 11, ЂР 1430: 7/8, ЂВ 1432: 6, 12, ЂЛ 1429–1439: 8/9, 9/10, 16, ЂД1 1445: 12, ЂЛ 1452: 32/33, 57. христољубије: СЛа 1407: 28, СЛб 1407: 30, ЂД1 1445: 29. цар: МХ 1406: 11. царица: СЛа 1407: 43, 48, СЛб 1407: 46, 50, СВ 1417: 37, ЂВ 1427–1428: 24. црква: ЈЛ 1394–1395: 2, ЈП 1395: 22, 27, 28, 29x3, 32x2, 34, 35x2, 36, Н 1396: 86, 117, ЈЛ 1398: 3, 13, 22, СХ 1392–1402: 3, 10, 15, 17, ЈХ 1394–1402: 3, 13, ЈД 1397–1402: 4, СЛа 1407: 65, СЛб 1407: 65, ЂП 1410: 12, СХ 1411: 49, И 1402–1422: 15, ЂР 1428– 1429: 21, ЂР 1428–1429: 31, ЂР 1429–1430: 15, 23, ЂР 1430: 9, ЂЛ 1452: 13, 16, 64, 69, Х2 1454: 2, ЂВ 1456: 3, 4, 9, 10, 14. црковни: СТ 1406: 13, 19, СЛа 1407: 65, СЛб 1407: 65, ЂЛ 1452: 65. црковник: Н 1396: 111, И 1402–1422: 30. цркьвни: МХ 1406: 30, СХ 1411: 38. 1.7.3. Право вера: МД 1392: 3/4, СД 1405: 21, 22, МД 1405: 19, 20, СТ 1406: 13, 25x2, СЛа 1407: 67, СЛб 1407: 67, СЛ 1414–1415: 20, СВ 1417: 37, ЂД 1428: 22x2, 46/47, ЂР 1428–1429: 18, 36, ЂЕ 1429: 27, ЂР 1429–1430: 19, ЂВ 1432: 19, 20, ЂД1 1445: 19, 20, 38, ЂЛ 1452: 82. верован(и)је: Л1 1457: 15, С1 1457: 16, Л2 1457: 23, С2 1457: 23. вина: СТ 1406: 20, 23. владальц: СД 1405: 35, МД 1405: 32, ЂД 1428: 37, ЂД1 1445: 31. владан(и)је: СД 1405: 26, 30, МД 1405: 28, ЂД 1428: 31, ЂД1 1445: 28. владати: СХ 1392–1402: 24. власт: ЂР 1428–1429: 28, ЂР 1429–1430: 17, ЂВ 1456: 4, 6, ЛР 1457: 2/3, 3, 7. глобар: СТ 1406: 16. гуса: СД 1405: 23, МД 1405: 14, 21x2. гусити: СД 1405: 16, МД 1405: 14. девицопохиштитељ: СТ 1406: 22. дијатакс: ЂР 1428–1429: 21. длжьн: СД 1405: 38, 39, СВ 1417: 27, СЛ 1427: 27/28, 40, ЂД 1428: 41, 42, РК 1433: 36, 42, 44, 47, ЂД1 1445: 33, 34. 333 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ длжан: МД 1405: 37, 38. држава: СЛа 1407: 34, 44, СЛб 1407: 36, 47/48, СВ 1417: 31, 35, ЂВ 1427–1428: 8/9, ЂП 1427–1429: 7, 18, ЂР 1428–1429: 8, 13, ЂР 1429–1430: 8, 12, ЂР 1430: 11, ЂВ 1432: 8/9, 15, ЂЛ 1429–1439: 12, 19, ЂЛ 1452: 35. дружина: СД 1405: 10/11, МД 1405: 9, ЂД 1428: 11, ЂД1 1445: 10. жупа: ЈХ 1394–1402: 40, СЈ 1404–1405: 16/17. забава: МХ 1406: 29, 33. забавити: СТ 1406: 15. забшити: СД 1405: 21, ЂД 1428: 22, ЂД1 1445: 19. заклети: Х1 1454: 5, 9, 10, Х2 1454: 12. заклинати: Х2 1454: 25. закон: СД 1405: 6x2, 8, 20, 26, 27, 29, 34, МД 1405: 17, 19, 24, 25, 27, 32, ЂД 1428: 20, 27, 28, 30, 36/37, ЂД1 1445: 18, 24, 25, 26, 27, 31, ЂД2 1445: 4, 6, 7, 9, 10, 13, 14. записаније: ЈП 1400: 17, СХ 1392–1402: 20, 23, СД 1405: 8, 43x2, 46, МД 1405: 4, 6, МД 1405: 43, СЛа 1407: 19, СЛб 1407: 21, ГП 1410: 11/12, 18, ЂД 1428: 5, 7/8, 51, 53, ЂП 1427–1429: 28, ЂЕ 1429: 21, ЂР 1430: 25, 27, ЂР 1430–1431: 10, ЂД1 1445: 5, 7, 41, 43, ЂД2 1445: 20, ЂЛ 1452: 22, ЛР 1457: 14, Л2 1457: 20. запрештати: МХ 1406: 25, 34, ЂП 1410: 8, запрештеније: СХ 1406–1407: 32. златопечатник: СЛа 1407: 20, 77, СЛб 1407: 21/22, 75/76, ЂЛ 1452: 22. златопечатьн: ЈП 1395: 24, 47, ЈП 1400: 6. исправити: Н 1396: 99, ЂД 1424: 4. исправљати: Н 1396: 40, ЂП 1419: 25, СЛ 1427: 41. испраљати: Н 1396: 46, 52, 73. књига: Л1 1457: 12, 14, 15, С1 1457: 12, 14/15, 15, Л2 1457: 21, 22, С2 1457: 21, 22, 23, ЛД 1457: 11, 12. књига отворена: ЛД 1457: 14. крајиште: СВ 1417: 35, СЛ 1427: 27. крив: СД 1405: 38, 39, МД 1405: 37, 38, ЂД 1428: 41, 42, ЂД1 1445: 34x2. кунсол: МД 1405: 30. кунсул: СД 1405: 32/33, 33, 34, МД 1405: 30, 31, ЂД 1428: 34, 35, 36, ЂД1 1445: 29x2, 30. лист отворени: Л1 1457: 1, С1 1457: 1, Л2 1457: 2, С2 1457: 1. међа: ЈП 1395: 11x3, 12x2, 13x3, 14x3, 15x3, 16x2, 17, 22, 23, 28, 29, 30, 32, 33, 34, 36, 37, 38, 39, ЈЛ 1398: 14, СХ 1392–1402: 19, ЈХ 1394–1402: 29, 30, 34, 37, 39, 43x2, 45, СЈ 1404–1405: 19, ГП 1403–1408: 14x2, 15, ЂП 1410: 2, СХ 1411: 13, 15, 17, 18, СВ 1417: 33, ЂП 1419: 18, 19, 22, ЂР 1430: 20, 7, Х1 1454: 3, 9, 13, Х2 1454: 8x2, 14, ЂВ 1456: 5. милосник: СД 1405: 46, МД 1405: 43, ЂП 1410: 18, ЂД 1428: 53, ЂД1 1445: 43, ЂД2 1445: 20. милост: СХ 1392–1402: 22, 23, СД 1405: 9, МД 1405: 40, МХ 1406: 27, ЂП 1410: 1, СМ 1413: 25, ЂД 1428: 6, 7, 46, ЂП 1427–1429: 14, 17, ЂД1 1445: 6, 7, 37, ЂД2 1445: 9, ЂВ 1456: 1/2, ЛР 1457: 1, 4, 8. најезда властелска: СТ 1406: 16. невера: СХ 1392–1402: 11/12, ЂР 1428–1429: 23, ЂР 1429–1430: 27. обладати: Н 1396: 6, 22, 23, МД 1405: 2, СМ 1413: 19, И 1402–1422: 18, ЂП 1427–1429: 26, РВ 1432: 18/19. област: ЈЛ 1394–1395: 15, СЈ 1404–1405: 23, СТ 1406: 9, СХ 1406–1407: 11, СЛа 1407: 56, СЛб 1407: 57, ЂП 1410: 3, ЂД 1428: 27, ЂП 1427–1429: 15, ЂД1 1445: 23/24. 334 Владимир Поломац ■ одтесати: ЈХ 1394–1402: 30. оправданије: МХ 1406: 25, СХ 1411: 22, ЂВ 1432: 23. опраљати: СЛ 1427: 28. ослободити: МД 1392: 5, ЈП 1395: 41, ЈЛ 1394–1395: 11, 14, ЈЛ 1398: 22, СХ 1411: 34, ЂП 1419: 22/23, ЂП 1427–1429: 19, 20, ЂВ 1456: 15. осудити: ЈЛ 1398: 11, СД 1405: 34, МД 1405: 32, ЂД 1428: 36, ЂД1 1445: 31. отес: ЈХ 1394–1402: 16. отклети: СД 1405: 16, МД 1405: 14, ЂД 1428: 16, ЂД1 1445: 14. отпраљати: ЂП 1427–1429: 22. печат верована висућа: Л2 1457: 23. печат висућа: Л1 1457: 15, С1 1457: 16, С2 1457: 23, ЛД 1457: 11/12, 14. писаније: ЈЛ 1394–1395: 8, 24, ЈЛ 1398: 22, 23, 29, СЛа 1407: 21, СЛб 1407: 23, СВ 1417: 12, ЂР 1430–1431: 1, ЂЛ 1452: 23/24. плен: СЛа 1407: 55, СЛб 1407: 56. повеленије: ЈП 1395: 25, 41, ЈЛ 1394–1395: 4, ЈЛ 1398: 4, 32, СХ 1392–1402: 4, ЈХ 1394- 1402: 4, СД 1405: 44, МД 1405: 40/41, СТ 1406: 25/26, 28, 31, СЛа 1407: 11, 40, 68, 69, 76/77, СЛб 1407: 12, 43, 67, 69, 75, СХ 1406–1407: 26/27, ГП 1403-1408: 3, СЛ 1414– 1415: 17, 20/21, СВ 1417: 14, 37/38, 39, 46, ЂП 1419: 4, СЛ 1427: 51, ЂВ 1427–1428: 18, ЂД 1428: 47, ЂП 1427–1429: 14, ЂР 1428–1429: 37, ЂЕ 1429: 27, ЂР 1429–1430: 19, ЂВ 1432: 19/20, ЂВ 1432: 26, ЂЛ 1429–1439: 27, ЂЛ 1452: 4/5, 11, 82, 92, ЂВ 1456: 17/18, Х1 1454: 2, ЛР 1457: 16. повелети: СЛа 1407: 21, СЛб 1407: 23, СХ 1411: 37, 38, ЂЛ 1452: 23. покрасти: СД 1405: 23, МД 1405: 21, СТ 1406: 21, ЂД 1428: 23, ЂД1 1445: 21x2. порота: СД 1405: 10, МД 1405: 9, ЂД 1428: 11, ЂД1 1445: 10. посилије: МХ 1406: 29. посилни дар: СД 1405: 37, МД 1405: 35, ЂД 1428: 39/40, ЂД1 1445: 32. потворити: ЈЛ 1394–1395: 24, 25, Н 1396: 114, 115, СХ 1392–1402: 30, СЈ 1404–1405: 28, СД 1405: 9, 35, 42/43, МД 1405: 32, МХ 1406: 35, 37, СЛа 1407: 72, СЛб 1407: 72, ЂП 1410: 10, СХ 1411: 42, СМ 1413: 31/32, 35, СВ 1417: 42, ЂП 1419: 29, И 1402–1422: 33, СЛ 1427: 44, ЂВ 1427–1428: 26, ЂД 1428: 37, 52, ЂП 1427–1429: 16, 28, 29, 40, ЂЕ 1429: 21, ЂР 1429–1430: 25/26, 30x2, РК 1433: 52, ЂД1 1445: 31, 41, ЂЛ 1452: 87, ЛР 1457: 15. потврдити: СХ 1392–1402: 31, СД 1405: 6, 43, МД 1405: 6/7, СХ 1411: 42/43, И 1402–1422: 34, СЛ 1427: 45, ЂВ 1427–1428: 17, 26, ЂД 1428: 6, 52, ЂП 1427–1429: 16, 29, ЂР 1428–1429: 40, ЂЕ 1429: 22, ЂР 1429–1430: 18, 30, 31, ЂД1 1445: 6, 41. пра: СД 1405: 9, 13, МД 1405: 8, 11, ЂД 1428: 10, 13, ЂД1 1445: 9, 12. правда: Л1 1457: 14, С1 1457: 15, Л2 1457: 23, С2 1457: 24. правина: ЈП 1395: 11, 17, 28, 29, 30, 32, 34, 36, 37, 38, 61, Н 1396: 86, ЈП 1400: 23, СХ 1392– 1402: 19, ЈХ 1394–1402: 16, СЈ 1404–1405: 19, ГП 1403–1408: 14, 15, ЂП 1410: 3, СХ 1411: 13, 16, 17, 18, СВ 1417: 33, ЂП 1419: 18, 19, 22, ЂР 1430: 21, ЂЛ 1429–1439: 43, ЂВ 1456: 6, 7. престој: СХ 1411: 35. прети: СД 1405: 10, 12, 14, 32x2, МД 1405: 9, 10, 12, 29, 30, ЂД 1428: 11, 12, 14, 34x2, ЂД1 1445: 10, 11, 13, 29x2. преузьм: СД 1405: 40, МД 1405: 39, ЂД 1428: 42, ЂД1 1445: 35. приселица: ЈП 1395: 45, ЈП 1400: 5, СЛа 1407: 52, СЛб 1407: 54. 335 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ притражица: ЈП 1395: 46, ЈП 1400: 5. простагма: СД 1405: 6. сьбор: СХ 1411: 53. сьвештати: ЈЛ 1394–1395: 12, СЈ 1404–1405: 13, ЂЛ 1452: 56. сьгрешеније: ЂР 1428–1429: 23, ЂР 1429–1430: 27. свадити: СД 1405: 40, МД 1405: 39. ЂД 1428: 43, ЂД1 1445: 35. сведок: СД 1405: 12, МД 1405: 10, ЂД 1428: 12, ЂД1 1445: 11. сведоџба: СД 1405: 11, МД 1405: 10, ЂД 1428: 12, ЂД1 1445: 11. сведьц: СД 1405: 16, МД 1405: 14, ЂД 1428: 16, ЂД1 1445: 15. свештенокрадьц: СТ 1406: 21. свобода: СТ 1406: 5, 6, 22, СЛа 1407: 50, 54, СЛб 1407: 53, 56, ЂП 1410: 4, СМ 1413: 25/26, 26, СЛ 1414–1415: 15, 16/17, СВ 1417: 33, СЛ 1427: 23/24. свободити: ЈП 1395: 42. свободьн: ЈП 1395: 41, ЈЛ 1394–1395: 19, СТ 1406: 15/16, 19, СХ 1411: 26, И 1402–1422: 16, 19, ЂВ 1456: 16. свободно: СД 1405: 28, 38, 41, МД 1405: 26, 36, 40, СТ 1406: 14, МХ 1406: 32, ЂД 1428: 29, 40, 44, ЂД1 1445: 26, 33, 36, ЂД2 1445: 13. синор: ЂВ 1432: 23. суд: ЈП 1395: 46, ЈП 1400: 5, СХ 1392–1402: 25, СД 1405: 14, 33, МД 1405: 12, 31, ЂД 1428: 14, 36, ЂД1 1445: 13, 30, Х1 1454: 2, 4, Х2 1454: 2. судија: ЛР 1457: 10. судити: СД 1405: 10, 13, 14x2, 33x2, 34, МД 1405: 8, 11, 12x2, 30, 30/31, 31, ЂД 1428: 11, 13, 14x2, 35x2, 36, ЂД1 1445: 10x2, 12, 13x2, 29x2, 30x2. судити: ЈЛ 1398: 29, СД 1405: 13, 33, МД 1405: 11, 30, ЂД 1428: 13, 35, ЂД1 1445: 12, 29. тадба: СД 1405: 16, МД 1405: 14, ЂД 1428: 16, ЂД1 1445: 15. тврд: СЛа 1407: 68, СЛб 1407: 68, СВ 1417: 38, ЂВ 1427–1428: 25, ЂД 1428: 47, ЂР 1428– 1429: 22, 25, 36, 39, РК 1430–1431: 17, 26, ЂВ 1432: 24, 29, РВ 1432: 16, ЂД1 1445: 38, ЂЛ 1452: 83, Л1 1457: 14, С1 1457: 15, Л2 1457: 21, С2 1457: 22. убити: СД 1405: 23, МД 1405: 21, ЂД 1428: 23, ЂД1 1445: 21. убица: СТ 1406: 21. удава: ЂД 1428: 45, 46, ЂД1 1445: 37x2. узет(и)је: СД 1405: 31, МД 1405: 36, ЂД 1428: 40, ЂД1 1445: 32/33. украсти: СД 1405: 16, 23, МД 1405: 13/14, 21, ЂД 1428: 16, 24, ЂД1 1445: 14. умеђити: ЈЛ 1398: 14. уставити: МХ 1406: 18, ЂВ 1427–1428: 20, 23, ЂП 1427–1429: 16, РК 1433: 16. утаксати: СЛ 1427: 18, ЂР 1429–1430: 26, РК 1430–1431: 12, РК 1433: 39. утврдити: ЈП 1395: 46, ЈЛ 1394–1395: 25, ЈЛ 1398: 23/24, 24, ЈП 1400: 6, СХ 1392–1402: 22, 23, СЈ 1404–1405: 29, СД 1405: 8, СЛа 1407: 20, 76, СЛб 1407: 22, 75, СХ 1411: 44, СВ 1417: 45/46, И 1402–1422: 21, ЂД 1428: 10, ЂД 1428: 52, ЂР 1428–1429: 16, ЂЕ 1429: 27/28, РК 1433: 11, 56, ЂР 1429–1430: 35, ЂР 1430: 14, ЂД1 1445: 9, 42, ЂД2 1445: 18. ухатарити: ЈЛ 1398: 21. ухусити: ЂД1 1445: 14. хатар: ЈЛ 1398: 14, 15x2, 16x4, 17x3, 18x2, 19x3, 20x3, 21x2, СЈ 1404–1405: 19. хрисовољ: ЂВ 1427–1428: 21, ЂЛ 1429–1439: 41. 336 Владимир Поломац ■ хрисовуљ: ЈП 1395: 24, 47, 51, 58, 61, 63, 64, ЈП 1400: 6, 12, 19, 23, 25, 26, СХ 1392–1402: 11, 22, 23, ЈД 1397–1402: 61, МХ 1406: 45, СХ 1406–1407: 32, СХ 1411: 49, СЛ 1427: 51, ЂВ 1427–1428: 14, 20, ЂП 1427–1429: 17, ЂР 1428–1429: 32, ЂР 1429–1430: 14, 22, 26, РК 1430–1431: 20, ЂВ 1432: 34, ЂЛ 1452: 93, Х1 1454: 4, 13, Х2 1454: 3, 4, 8, 14. хуса: СД 1405: 16, 23, ЂД 1428: 16, 23, 24, ЂД1 1445: 15, 21x2. хусити: ЂД 1428: 16. 1.7.4. Привреда аспра: Л1 1457: 4, 11, С1 1457: 4, 11, Л2 1457: 5, 18, С2 1457: 4, 19. баштина: ЈП 1395: 20, СХ 1392–1402: 10, 12, ЈХ 1394–1402: 17, СЈ 1404–1405: 21, ЂР 1428–1429: 16, 19/20, 22, 24, ЂР 1429–1430: 24, ЂВ 1432: 19. баштински: ЂР 1430: 14, РВ 1432: 12. виноград: ЈП 1395: 20/21, ЈЛ 1398: 20, 22, ЂВ 1432: 24, РВ 1432: 15, 16. дел: РК 1430–1431: 22, 23, РК 1433: 31, ЂВ1456: 10. динар: РК 1433: 24. добитьк: СД 1405: 22, МД 1405: 20, ЂД 1428: 22. доходьк: ЈП 1395: 42, СЛа 1407: 17, СЛб 1407: 19, РК 1433: 37, ЂЛ 1429–1439: 43, ЂЛ 1452: 20, 36, 45, 51, РВ 1432: 13, 18. доходьк копорићки: Н 1396: 60. доходьк новобрдски: СХ 1406–1407: 23. доходьк царски: ЈП 1395: 41. дукат: РВ 1432: 11, Л2 1457: 12x2, С2 1457: 12, 13x2. ждребиј: СХ 1406–1407: 18. жито: РК 1430–1431: 13. забаштинити: СД 1405: 24, 25, МД 1405: 23X2, ЂД 1428: 25, 26. залог: МД 1392: 2. заложити: МД 1392: 4, ЂР 1428–1429: 22, РК 1433: 29, 30, 32. злато: СЛа 1407: 5, 17 СЛб 1407: 6, 19, РК 1433: 4, ЂЛ 1452: 20, Л1 1457: 3, 6x2, 10, С1 1457: 3, 6, 11, Г 1457: 1, Л2 1457: 4, 6, 11, 18, С2 1457: 4, 5, 5/6, 11, 19. иман(и)је: СД 1405: 21, 35, 41, МД 1405: 19, 34, 40, ЂД 1428: 22, 38, 43, РК 1433: 23, 25, ЂД1 1445: 19, 20, 32, 35, Л1 1457: 10, 13, С1 1457: 10, 13, Г 1457: 3, Л2 1457: 17, 21, С2 1457: 18, 22, ЛД 1457: 7. именије: СТ 1406: 22, СВ 1417: 30. камен: СЛа 1407: 17, СЛб 1407: 19, ЂЛ 1452: 20, РК 1433: 4. камен светли: СЛа 1407: 5/6, СЛб 1407: 7. ков злати: Л1 1457: 1, 11, С1 1457: 4, 11, Л2 1457: 5, 18, С2 1457: 4, 19. ков сребрни: Л1 1457: 1, 11, С1 1457: 4, 11, Л2 1457: 5, 18/19, С2 1457: 4, 19/20. коњ: СД 1405: 15x2, 16, 17x3, МД 1405: 13x2, 14, 15x3, ЂД 1428: 15x2, 16, 17x3, ЂД1 1445: 14x2, 15x2, 16x2 коло: ГП 1403–1408: 15, ЂП 1419: 18, 22, РК 1430–1431: 22, 23. крушьц: ЈП 1395: 18. купити: СД 1405: 15, 16, МД 1405: 13, 14, СТ 1406: 22, ЂД 1428: 15, 16, РК 1430–1431: 13, ЂД1 1445: 14, 15. купља: СД 1405: 28, МД 1405: 26, ЂД 1428: 29, ЂД1 1445: 26. купљеница: СЈ 1404–1405: 21. 337 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ купован(и)је: ЂД2 1445: 12. лепта: ЈХ 1394–1402: 23, СЛа 1407: 8, СЛб 1407: 9, РК 1433: 13, ЂЛ 1452: 9. литра: Н 1396: 45, 57, 61, 79, СХ 1406–1407: 28, ГП 1403–1408: 15, СВ 1417: 24, 26x2, 30, И 1402–1422: 13, СЛ 1427: 17x2, 19, ЂВ 1427–1428: 16, 22, ЂЕ 1429: 17, РК 1430– 1431: 13, 21, РК 1433: 34, ЂЛ 1429–1439: 30, ЂЛ 1429–1439: 36x2, ЂЛ 1452: 43, 75, Л1 1457: 6x2, 13, С1 1457: 6, 14, Г 1457: 1, 3, Л2 1457: 7, 10/11, 11, С2 1457: 5x2, 11x2. лоз(и)је: СХ 1411: 21 ЂВ 1432: 24. мьт: ЂВ 1432: 24, РВ 1432: 15. намет: СД 1405: 24, МД 1405: 22, ЂД 1428: 24, ЂД1 1445: 22. њива: ЈЛ 1398: 19x2, 20, ЈХ 1394–1402: 34. овоштије: ЈЛ 1398: 22. онга/онгија: МХ 1406: 24. откупити: МД 1392: 3, 4x2, РК 1433: 31. панађур: ЂР 1428–1429: 32, ЂЛ 1452: 77. пивничиште: ЂВ 1456: 8. платити: СД 1405: 23/24, 24, 39, МД 1405: 20, 21x2, 22, 38, СВ 1417: 29, ЂД 1428: 24x2, 36, 42, ЂД1 1445: 20, 21x3, 30. плаћати: СД 1405: 22, 23, ЂД 1428: 23x2, ЂД1 1445: 34. поклад: Л1 1457: 3, С1 1457: 3, Г 1457: 2, Л2 1457: 3, С2 1457: 3, ЛД 1457: 5, 12. позлаштен: СЛ 1427: 16. прићија: ЂР 1428–1429: 21. продати: РК 1433: 29, 30, 32, ЂР 1428–1429: 22. пронија: СХ 1392–1402: 12, СЈ 1404–1405: 17, ЛР 1457: 2, 5, 9. пронијар: ЛР 1457: 6. сланица: СД 1405: 31x2, МД 1405: 28x2, ЂД 1428: 32x2, ЂД1 1445: 28. сол: ЈП 1395: 18, Н 1396: 119. сребро: Н 1396: 45, 57, 63, 79, СЛа 1407: 5, СЛб 1407: 6, СХ 1406–1407: 28, ГП 1403–1408: 15, СВ 1417: 24, 30, СЛ 1427: 17, 17/18, 19, И 1402–1422: 13, ЂВ 1427–1428: 16, 21, 22, ЂЕ 1429: 17, РК 1430–1431: 13, РК 1433: 34, 37, 38, 40, ЂЛ 1429–1439: 30, 43, ЂД2 1445: 12, 75. сребро бело: Л1 1457: 4, 11, С1 1457: 4, 11, Л2 1457: 4/5, 18, С2 1457: 4, 19. сребро гламско: Л1 1457: 4, 10, С1 1457: 4, 11, Л2 1457: 4, 18, С2 1457: 4, 19. сребрн: СЛ 1427 16, РК 1433: 27. стан: СД 1405: 18x2, МД 1405: 16x2, ЂД 1428: 18x2, ЂД1 1445: 16, 17. трг: ЈП 1395: 10, ЈЛ 1398: 10, СД 1405: 19, 24, 30, 31, МД 1405: 17, 22, 27, 28, МХ 1406: 9, 19, 26, 27, 30, ЂД 1428: 19, 25, 31, 32, ЂР 1428–1429: 32, 33, ЂД1 1445: 18, 22, 28x2, ЂЛ 1452: 76, СД 1405: 19, 23, 38, МД 1405: 17, 20, 36, ЂД 1428: 19, 23, 40, ЂД1 1445: 17, 20, 33. тргован(и)је: ЂД2 1445: 12. убаштинити:ЂД1 1445: 22, 23. улјаник: СХ 1392–1402: 19. унга/унгија: МХ 1406: 19. унча: Г 1457: 1, Л2 1457: 11, С2 1457: 11. царина: МХ 1406: 33, СВ 1417: 23, 27, СЛ 1427: 21, РК 1433: 31, ЂД2 1445: 16x2. царина мимоходна: СЛ 1427: 21. царина новобрдска: СЛ 1427: 17, 18/19, ЂЕ 1429: 17, ЂЛ 1429–1439: 29, ЂЛ 1452: 43. 338 Владимир Поломац ■ царина цркьвна: МХ 1406: 29/30. цета: СВ 1417: 16. 1.7.5. Сродство брат: ЈП 1395: 7, 39, 59, ЈЛ 1394–1395: 7, Н 1396: 21, 48, 55, 58, 63, 68, ЈП 1400: 20, СХ 1392–1402: 7, 27, 30, ЈХ 1394–1402: 41, СЈ 1404–1405: 6, 26, МД 1405: 2, 33x2, СЛа 1407: 70, СЛб 1407: 69, СХ 1406–1407: 33, ГП 1403–1408: 18, ЂП 1419: 21, 29, Л1 1457: 8, 13, С1 1457: 14, Л2 1457: 10, 13, С2 1457: 10, С2 1457: 14, 16, ЛД 1457: 12. братаньц: РК 1433: 42, Х2 1457: 18. братенац: Л1 1457: 7, С1 1457: 7, Л2 1457: 8, С2 1457: 7, 8. братија: МД 1405: 22, ГП 1403–1408: 9, ЛД 1457: 1, 1споља, Л1 1457: 3, С1 1457: 3, Л2 1457: 4, С2 1457: 3. вьнук: СЈ 1404–1405: 26, СХ 1406–1407: 33. дете: ЂР 1428–1429: 21. деца: ЂР 1428–1429: 17. дьшти: Н 1396: 38, 43, 44, 54, 71/72. исчедије: ЈД 1397–1402: 52. мајка: СХ 1392–1402: 13, СЈ 1404–1405: 6, 9, 13, СД 1405: 7, 20, 27, 30, ГП 1403–1408: 9, ЂП 1419: 20, Л1 1457: 2, С1 1457: 2, Л2 1457: 3, С2 1457: 2. мати: Н 1386: 53, СХ 1392–1402 6, 27, ЈД 1397–1402: 33. муж: ЈП 1395: 22. отьц: СХ 1406–1407: 2, 10. племе: СХ 1406–1407: 35 подруж(и)је: ЈП 1395: 31, ЂЛ 1452: 56/57. предед: СХ 1406–1407: 2. род: СД 1405: 42, СХ 1406–1407: 34, ЂП 1410: 9, ЂП 1419: 27, ЂД 1428: 51, ЂЕ 1429: 20. родитељ: СХ 1392–1402: 21, 26, ЈД 1397–1402: 54, СЈ 1404–1405: 18, 20, СД 1405: 7, 20, 26, 29, 31, МД 1405: 2, 5, 5/6, 18, 25, СТ 1406: 7/8, СХ 1406–1407: 24, СВ 1417: 7, ЂВ 1427–1428: 11, 14, 20, ЂД 1428: 2, 6, 8, 9, 10, 21, 28, 31, 33, 45, ЂП 1427–1429: 9, 17, 20, 24, ЂР 1428–1429: 6, 11, 15, 24, ЂЕ 1429: 3, ЂР 1429–1430: 11, 14, 23, 26, ЂЛ 1429–1439: 17, 25, 39, 42, ЂД1 1445: 2, 8, 8/9, 18, 19, 24, 25, 27x2, 36/37, ЂД2 1445: 5, 10, 14, 17, ЂЛ 1452: 54, Л1 1457: 2, 4/5, 6, С1 1457: 2, 5, 7, Л2 1457: 2/3, Л2 1457: 5, 7, С2 1457: 2, 5, 6. син: ЈЛ 1394–1395: 5, 7, Н 1396: 34, 87, 95, ЈХ 1394–1402: 6, СЈ 1404–1405: 26, ЈД 1397– 1402: 12, 33, СД 1405: 42, МХ 1406: 4, СЛа 1407: 70, СЛб 1407: 70, СХ 1406–1407: 33, СВ 1417: 40, ЂД 1428: 48x2, 49, 50, ЂП 1427–1429: 27, ЂР 1428–1429: 8, 23, 25, 37, 38, ЂЕ 1429: 20, ЂР 1429–1430: 7, 22, 28, 29, ЂР 1430: 22, 24, ЂВ 1432: 7, 27, РВ 1432: 2, ЂЛ 1429–1439: 11, ЂД1 1445: 3, 6, 38, 39, 40, ЂД2 1445: 11, 15, 18, ЂВ 1456: 1, С1 1457: 1, ЛР 1457: 13. сестра: Н 1396: 50. сестрић: РК 1433: 42. сестричић: ЛР 1457: 5, 9, 12. сьродник: ЈП 1395: 47/48, ЈП 1400: 7, СЈ 1404–1405: 27, СЛа 1407: 71, СЛб 1407: 70, СХ 1411: 41, СМ 1413: 31, СВ 1417: 40, СЛ 1427: 43, ЂП 1427–1429: 27, ЂР 1428–1429: 21, ЂР 1428–1429: 38, ЂР 1429–1430: 25, 29, ЂР 1430: 24, ЂР 1432: 27/28, РК 1433: 22, ЂД1 1445: 40, ЂЛ 1452: 85, ЛР 1457: 13. 339 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ сьродница: ЈП 1395: 31. супружница: ЂП 1419: 11. хћер: Н 1396: 46. чедо: ЈП 1395: 6, 59, ЈП 1400: 20, СЈ 1404–1405: 34, ГП 1403–1408: 25, СХ 1411: 48, ЂР 1428–1429: 43, ЂЛ 1452: 55, 58, 61. 2. Онимичност 2.1. Уводне напомене. – Изразитом употребом ономастичке лекси- ке (онимичношћу) разликује се српски средњовековни пословноправни стил од административног стила савременог стандардног језика. Упо- треба ономастичке лексике у испитиваним документима израженија је у властеоским и манастирским даровницама, као и у актима игумана Св. Пантелејмона (Н 1396 и И 1402–1422) и актима о разграничењу хилан- дарских међа (Х1 1454 и Х2 1454). 2.2. Антропонимија. – Статистички преглед забележених антропони- ма у повељама и писмима Српске деспотовине приказан је у следећој та- бели193: Табела бр. 17: Статистички приказ употребе антропонима Антропонимске категорије Број имена Број потврда 1. Лична имена 195 688 1.1. – владара 16 298 1.2. – властеле 44 109 1.3. – зависних људи 55 70 1.4. – монаха 80 211 2. Проепоними 70 90 Како показује наведена табела, ексцерпирана антропонимска грађа разврстана је најпре на лична имена (у ужем смислу) и проепониме. Ужа класификација унутар прве групе имена проведена је према критеријуму друштвеног статуса (најшире схваћеног) носилаца имена. Тако су разли- кована имена владара и чланова владарских породица, имена више и ниже световне властеле, имена зависних људи, и на крају имена монаха (укључујући и црквене великодостојнике). Изван овога прегледа остала су имена библијских личности која се најчешће јављају у аренгама и санкцијама повеља, као и имена светаца (хагионими) која се најчешће јављају у вези са дарованим манастирима и црквама. 2.2.1. Имена владара и чланова владарских породица. – Велики број потврда имена владара и чланова владарских породица очекиван је с об- зиром на дипломатички формулар докумената. Имена редовно долазе у интитулацијама повеља, а врло често и у експозицијама приликом пози- 193 Пошто се један број имена понавља у различитим категоријама, укупан број имена нешто је мањи од простог збира имена из свих категорија. 340 Владимир Поломац ■ вања издаваоца повеље на документа о истом предмету која су издали његови претходници. Азбучни регистар имена владара и чланова владарских породица са подацима о носиоцима имена и потврдама194: влк (x48), брат кнеза и деспота Стефана [ЈЛ 1394–1395 (x1), ЈП 1395 (x3), Н 1396 (x29), ЈП 1400 (x1), СХ 1392–1402 (x2), ЈХ 1394–1402 (x1), ЈД 1397–1402 (x1), СЈ 1404–1405 (x1)]; Вук Бранковић [МД 1405 (x5), ЂД1 1445 (x4)]. гргур (x22), брат деспота Ђурђа [МД 1405 (x5), МХ 1406 (x1), ЂП 1419 (x1)]; син деспота Ђурђа [ЂД1 1445 (x2), ЂД2 1445 (x2), ЂЛ 1452 (x1), Л1 1457 (x3), С1 1457 (x2), Г 1457 (x1), Л2 1457 (x2), С2 1457 (x2)]. ђурьђ (x28), деспот Ђурађ Бранковић [МД 1405 (x4), МХ 1406 (x1), ГП 1403–1408 (x1), ЂП 1410 (x1), ЂД 1424 (x1), ЂД 1428 (x1), ЂП 1427–1429 (x1), ЂВ 1427– 1428 (x1), ЂР 1428–1429 (x1), ЂЕ 1429 (x1), ЂР 1429–1430 (x1), ЂР 1430 (x1), ЂВ 1432 (x1), РК 1433 (x1), ЂД1 1445 (x1), ЂД2 1445 (x1), ЂЛ 1452 (x1), ЂВ 1456 (x2), РВ 1432 (x1), Л1 1457 (x1), С1 1457 (x2), Л2 1457 (x1), С2 1457 (x1)]. жигмунда (x1), угарски краљ [ЂР 1428–1429: 24]. ирина (x1) [РВ 1432: 2]. јерина (x10), жена деспота Ђурђа [ЂП 1419: 12, ЂЕ 1429: 6, ЂР 1429–1430: 7, ЂЛ 1429–1439: 10, ЂЛ 1452: 61, 93, Л1 1457: 3, С1 1457: 3, Л2 1457: 3, С2 1457: 3]. јелена (x1), Јелена Палеологиња, кћи морејског деспота Томе Палеолога, жена де- спота Лазара Бранковића) [ЂЛ 1452: 63]. ијерина (x1), жена деспота Ђурђа [ЂЛ 1452: 57]. катакузина (x1), кћи деспота Ђурђа [ЂЛ 1452: 62] лазар (x52), кнез Лазар [ЈП 1395 (x1), Н 1396 (x5), СХ 1392–1402 (x3), СД 1405 (x5), МД 1405 (x4), ЂД 1428 (x5), ЂД1 1445 (x4)]; Лазар, брат деспота Ђурђа [МД 1405 (x4), МХ 1406 (x1), ГП 1403–1408 (x1), ЂП 1410 (x3), ЂП 1419 (x1)]; де- спот Лазар, син деспота Ђурђа [ЂД1 1445 (x2), ЂД2 1445 (x2), ЂЛ 1452 (x2), ЂВ 1456 (x2), Л1 1457 (x1), ЛР 1457 (x1), Л2 1457 (x2), С2 1457 (x2), ЛД 1457: (x1)]. мара (x6), госпођа Мара Бранковић, жена Вука Бранковића [МД 1405: 2, 34, 41, МХ 1406: 3, ЂП 1410: 1]; царица Мара, кћи деспота Ђурђа [ЂЛ 1452: 62]. милица (x4), кнегиња Милица [МД 1392: 1, СХ 1392–1402: 7, 14, 27]. степан (x12), деспот Стефан Лазаревић [МД 1392: 1]; Стефан, син деспота Ђурђа [ЂД1 1445: 3, 6, ЂД2 1445: 11, 15, Л1 1457: 7, 8, С1 1457: 1, Л2 1457: 8, С2 1457: 1, ЛД 1457: 12, 13]. стефан (x109), деспот Стефан Лазаревић [ЈЛ 1394–1395 (x1), ЈП 1395 (x3), Н 1396 (x27), ЈП 1400 (x1), СХ 1392–1402 (x1), ЈХ 1394–1402 (x1), ЈД 1397–1402 (x1), СЈ 1404–1405 (x1), СД 1405 (x2), СТ 1406 (x2), СХ 1406–1407 (x1), СЛа 1407 (x1), СЛб 1407 (x1), СХ 1411 (x2), СМ 1413 (x1), СЛ 1414–1415 (x1), СВ 1417 (x1), И 1402–1422 (x1), СЛ 1427 (x2), ЂД 1428 (x9), ЂВ 1427–1428 (x2), ЂП 194 Регистар доноси следеће податке: (а) лично име према старосрпском изговору прве половине XV века, при чему се евентуално присуство изговорног полугласника обележава помоћу ь, (б) уку- пан број потврда у загради, (в) идентификација носиоца или носилаца имена, (г) скраћеница до- кумента и број реда у коме се пример налази, или изузетно, када је велики број примера, само укупан број потврда у појединачном документу. На овај су начин урађени и други регистри ли- чних имена у овоме одељку, изузев регистра имена монаха, у коме се додаје још и грчки или ла- тински облик имена. 341 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 1427–1429 (x4), ЂР 1428–1429 (x1), ЂР 1429–1430 (x4), ЂВ 1432 (x1), РК 1433 (x1), ЂЛ 1429–1439 (x1), ЂД1 1445 (x5), ЂД2 1445 (x4), ЂЛ 1452 (x1)]; цар Сте- фан Душан [ЈП 1395 (x2), СХ 1392–1402 (x1), СД 1405 (x5), МД 1405 (x6), СЛа 1407 (x1), СЛб 1407 (x1), ЂД 1428 (x5), ЂД1 1445 (x4), ЂЛ 1452 (x1)]; Стефан, син деспота Ђурђа [ЂЛ 1452 (x1)]. тома (x1), вероватно Тома Кантакузин, брат деспотице Јерине [ЛР 1457: 11]. урош (x1), краљ Стефан Урош III Дечански [ЈД 1397–1402: 36/37]. У вези са наведеним именима могу се дати следећи коментари: (а) најфреквентније владарско име очекивано је стефан; (б) облик степан употребљен у духу српског народног језика налази се само у повељама и писмима Дубровнику и у признаницама деспота Лазара и Стефана Бранковића; (в) према грч. Εἰρήνη најчешће долази фонетизам јерина (само у једном примеру из РВ 1432 ирина); српскословенски фонетизам (и)јерина (само у ЂЛ 1452) нема етимолошког оправдања (в. одељак II.1, т. 2.3.4); (г) према грч. Καντακούζηνος забележено је само катакузина (уместо очекиваног фонетизма кантакузина); (д) у категорију владарских имена сврстано је и име жигмунда, адаптирано према именицама жeнског рода, што је познато и другим нашим средњовековним споменицима (уп. у Ркс I: 337: /igqmounq, /igqmounqdq, /igqmounqtq, /igqmounqda и /igmounqta). Монашка имена владара и владарки обрађена су у оквиру одељка о именима монаха и црквених великодостојника (в. овде т. 2.2.4). 2.2.2. Имена више и ниже световне властеле. – Највећи број имена српске средњовековне властеле забележен је у завршним деловима повеља упућеним Дубровнику, приликом навођења милосника „извршилаца владареве милости“. Осим повеља упућених Дубровнику, нешто више података о средњовековној властели пружају ЈХ 1394–1402 и ЛР 1457, а посебно и ЈП 1395. Азбучни регистар личних имена више и ниже властеле са подацима о носиоцима имена и потврдама из корпуса: августијан (x1), десечар [ЈХ 1394–1402: 44]. алекса (x1), дијак [ЂП 1410: 18]. андрушко (x2), Андрушко Бобаљевић, дубровачки властелин [ЂД1 1445: 5, ЂД2 1445: 3]. богдан (x6), Богдан Радујевић, властелин [ЈП 1395: 37]; логотет [СД 1405: 46]; пи- сар [ЂП 1419: 37]; протовестијар [ЂД 1428: 54]; логотет [ЂД1 1445: 43, ЂД2 1445: 21]. богослав (x1), Богослав Бргбаља, властелин [ЈП 1395: 14]. бранко (x1), ћефалија приштевски [ЈХ 1394–1402: 40]. веселко (x1), властелин [И 1402–1422: 11]. видослава (x2), властелинка, жена војводе Николе Зојића [ЈП 1395: 31]; властелинка, жена војводе Новака Белоцрквића [ЈП 1395: 34]. влк (x1), челник [ЈХ 1394–1402: 30]. влкослав (x1), властелин [ЂР 1428–1429: 34]. војихна (x1), логотет [ЂД 1428: 54]. 342 Владимир Поломац ■ дам(и)јан (x10), Дамјан Жуњевић, дубровачки властелин [Л2 1457: 10, 12/13, С2 1457: 10, 13/14, 15, ЛД 1457: 3, 4/5, 13, 14/15, 20&. дука (x1), властелин [ЈП 1395: 36]. ђурко (x1) ризничар [ЛР 1457: 11&. живко (x1), Живко Гундулић, дубровачки властелин [ЂД 1428: 5]. зуб (x3), припадник ниже властеле [ЈЛ 1398: 8, 14, 22]. југа (x1), властелин [ЈП 1395: 37]. лука (x1), логотет [ЈП 1395: 35]. лукач (x1), војeвода [МД 1405: 43]. марин (x5), дубровачки властелин [МД 1392: 2x2]; Марин Растић, дубровачки вла- стелин [СД 1405: 5, МД 1405: 4, ЂД 1428: 5]. матко (x2), Матко Градић, дубровачки властелин [СД 1405: 5, МД 1405: 4]. милтош (x1), војевода [СД 1405: 46]. миљан (x1), челник [МД 1405: 43]. михаил (x1), Михаил Кузмић, властелин [МД 1405: 43]. михал (x3), војвода Михал [ЈП 1395: 33]; велики челник Михал [ЂД1 1445: 43, ЂД2 1445: 21]. младен (x1), Младен Пьсјисин, властелин [СЈ 1404–1405: 17]. никола (x4), војвода Никола Зојић [ЈП 1395: 31]; Никола Гојисаљић [ЈХ 1394–1402: 29]; Никола, челник %Х1 1454: 5, 14&. никша (x2), Никша Тамарић, дубровачки властелин [ЂД1 1445: 5, ЂД2 1445: 3]. новак (x3), војвода Новак Белоцрквић [ЈП 1395: 34, 38]; Новак дијак [ЂП 1410: 18]. обрад (x2), Обрад Драгослалић, властелин [СХ 1392–1402: 10, 11]. оливер (x2), челник деспота Ђурђа [Х1 1454: 2/3, Х2 1454: 3]. пављец (x1), десечар [ЈХ 1394–1402: 44]. паскоје (x2), Паскоје Соркочевић, Дубровчанин, челник ризнички [ЂД1 1445: 43, ЂД2 1445: 21]. радован (x3), властелин, сестричић ризничара Радосава [ЛР 1457: 5, 9, 12]. радосав (x1), ризничар [ЛР 1457: 2]. радослав (x5), војвода [ЂД 1428: 53]; властелин, сестричић ризничара Радосава [ЛР 1457: 5, 7, 9, 12&. радејко (x1), припадник ниже властеле [ЈЛ 1398: 8]. радич (x15), Радич Дртьц, писар кнегиње Милице [ЈЛ 1398: 31]; Радич, велики че- лник [ЂД 1428: 54, ЂР 1428–1429: 14, 20, ЂР 1429–1430: 13, РК 1430–1431: 2, 12, РК 1433: 8, 27, 39, ЂР 1430: 12, 18, ЂВ 1432: 16, 21, РВ 1432: 3]. степан (x1), Степан Ратковић, велики логотет [ЂВ 1456: 18, ЛР 1457: 16]; Степан Захић, властелин деспота Ђурђа и његових синова [Г 1457: 1, Л2 1457: 16/17, 18] стефан (x1), челник %МД 1405: 43&. теофил (x1), судија %ЛР 1457: 11&. хребељан (x1), велики челник %СД 1405: 46&. шишат (x2), припадник ниже властеле %ЈЛ 1398: 14, 21/22&. Међу личним именима више и ниже властеле преовлађују имена сло- венског порекла. У оквиру ове групе највише је изведеница (наводе се према суфиксима): -ко: бранко, веселко, и сложени суфикс -ејко: радејко, -ихна: војихна, -а: југа, -ош: милтош, -јан: миљан, -ен: младен; -ак: новак, 343 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ -ич: радич, -ат: шишат. Најстарији творебени модел словенских личних имена, сложена имена од две основе, репрезентују мушка и женска ли- чна имена са основом -с(л)ав у другом делу сложенице: богослав, влко- слав, радосав, радослав, видослава. У категорију сложених имена може се убројати и преведено име богдан (уп. Грковић 2001: 643). У имену обрад огледа се префиксална творба, док имена влк, зуб и радован представљају монолексемна (самотворна) имена. Велики број српских средњовековних властелина носи и хришћанска имена. У овој категорији имена разликујемо: имена преузета преко гр- чког језика: лука (Λουκᾶς), михаил и михал (Μιχαήλ), никола (Νικόλαος), степан и стефан (Στέφανος), теофил (Θεόφιλος); име августијан преузе- то лат. посредством (Augustianus); имена алекса, ђурко, лукач и пављец представљају хибридне творевине (страна основа + словенски суфикс). Лично име оливер (лат. olifer) преузето је у средњем веку преко прича о Карлу Великом (Грковић 1977: 151). За два имена не може се са сигурношћу определити порекло. Ве- роватно несловенског порекла је име дука: према Erhsj I: 463 – потиче „od bizantiskog latinizma δούκας“, док се у Грковић 1977: 85 допушта и хришћанско порекло („Δούκας – вођа, име хришћанског светитеља“), као и могућност образовања словенског хипокористика од дубравко, душан, итд. Име хребељан, највероватније представља изведеницу од основе хреб („пањ, стабло, дебло“, нејасног постања, можда од хриб<итал. grippa, greppa, Erhsj I: 686–687) и словенског суфикса -ељан. Посебно наводимо лична имена дубровачких властелина забележенa у повељама упућеним Дубровнику: живко, словенска изведеница; дам(и)јан и марин – хришћанска календарска имена примљена преко грчког (Δαμιανός) и латинског (Marinus); андрушко, матко, никша, паскоје – хи- бридне форме од страних основа и словенских суфикса. Упркос томе што невелики корпус забележених властеоских имена не пружа довољно материјала за извођење ширих закључака, и на осно- ву овако ограниченог материјала могу се дати значајне напомене. Најпре, лично име богдан било је веома популарно међу средњовековном власте- лом (али и међу зависним људима, в. овде т. 2.2.3), о чему сведочи чак пет потврда овога имена код различитих властелина195. Као што је и очеки- вано, примећује се висока фреквенција творбене основе рад-, као и ви- сока фреквенција суфикса -ко. Име стефан (степан) у овој групи, указује на то да ово име није више било резервисано само за владаре, већ и за властелине, а како сведочи турски попис Области Бранковића и за зави- сне људе (уп. Грковић 2001: 657). Међу забележеним словенским имени- ма посебно треба истаћи име југа (вероватно мотивисано страном све- та), док међу хришћанским именима посебно стоје августијан и пављец, за која немамо друге потврде у српским средњовековним споменицима (уп. Rja I: 124, IX: 716; незабележено у Грковић 1977, 2001). Поред тога, 195 Ово је једно од најфреквентнијих имена у Области Бранковића у XV веку (према турском попису из 1455. године, уп. Грковић 2001: 657). 344 Владимир Поломац ■ у имену пављец интересантни су структура и порекло суфикса -(ј)ец (уп. и коментар у Rja IX: 716: „Nejasno je -ļe-“). 2.2.3. Имена зависних људи. – Изузев једног примера из ЂР 1429– 1430, сва имена зависних људи забележена су у ЈП 1395, ЈХ 1394–1402, Х1 1454 и Х2 1454. У ЈП 1395 наводе се имена зависних људи које срп- ски феудалци дарују манастиру Св. Пантелејмона на Светој Гори, а у ЈХ 1394–1402, Х1 1454 и Х2 1454 наводе се зависни људи и стариници који су учествовали у одређивању међа хиландарских поседа. Азбучни регистар личних имена зависних људи са подацима о носи- оцима имена и потврдама из корпуса: алекса (x1), Алекса Кореновић, стариник из Улишнице %Х1 1454: 17&. берош (x1), стариник, љубостињски човек [ЈХ 1394–1402: 32]. богдан (x5), стариник из Цернице [ЈХ 1394–1402: 31]; Богдан Кикић (x1), стариник из Сврчина [ЈХ 1394–1402: 42]; Богдан Миховић (x1), стариник из Сврчина [ЈХ 1394–1402: 42]; Богдан Бузић, стариник из Винишара [Х1 1454: 15]; стариник из Заплужана [Х2 1454: 18]. богосав (x1), Богосав Ненојевић, стариник из Ливадја [ЈХ 1394–1402: 41]. божидар (x3), Божидар Дајковић, стариник из Улишнице [Х1 1454: 16]; Божидар Дојковић, стариник из Пагаруше [Х1 1454: 18/19]; Божидар [Х2 1454: 7]. божић (x2), Божић Добреновић, стариник из Липљања [ЈХ 1394–1402: 42]; Божић Мьзија, стариник из Брњашче %Х2 1454: 23&. брајан (x1), Брајан Милосаљић, стариник из Улишнице %Х2 1454: 16&. брајко (x3), Брајко [Х2 1454: 7]; Брајко Приковић, стариник из Улишнице [Х2 1454: 15/16]; Брајко Вукчевић, стариник из Равне Дубраве [Х2 1454: 17]. братан (x1), Братан Градичевић, стариник из Пагаруше %Х1 1454: 18&. братуш (x1), Братуш Мургашевић, стариник из Улишнице %Х1 1454: 16&. буљан (x1), стариник из Цернице %ЈХ 1394–1402: 31&. владисав (x1), Владисав Товаришевић, стариник из Понорца %Х1 1454: 2&. влајче (x1), Влајче Драгодановић %Х2 1454: 7&. влатко (x1), Влатко Радичевић, стариник из Улишнице %Х1 1454: 17&. влкота (x1), Влкота Богдашевић, човек из града Светаго Прокопија %ЈП 1395: 20&. војин (x1), Војин, стариник из Церовика %Х1 1454: 18&. војисав (x1), стариник %ЈХ 1394–1402: 31&. вукота (x1), Вукота Приковић, стариник из Улишнице %Х1 1454: 16&. давид (x3), Давид Хропина, стариник из Липљања [ЈХ 1394–1402: 42]; Давид, стариник из Улишнице [Х1 1454: 16]; Давид Бузульк, стариник из Корише [Х1 1454: 20]. дафина (x1), жена из Новога Брда [ЈП 1395: 22]. дмитьр (x1), Дмитьр, стариник из другога Сопина %Х2 1454: 19&. добромир (x1), човек из града Светаго Прокопија %ЈП 1395: 20&. доја (x1), Доја Балушевић, човек из Болвана %ЈП 1395: 18&. драгосав (x1), Драгосав Мрчетић, стариник из Корише %Х1 1454: 20&. дражуј (x1), човек из Лесковца %ЈП 1395: 21&. душан (x1), Душан Белић, стариник из Заплужана %Х2 1454: 17&. ђураш (x2), Ђураш Дабиживовић, стариник из Улишнице %Х2 1454: 16&; стариник из Сопина %Х2 1454: 19&. 345 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ђурьђ (x1), Ђурьђ Бојчиновић, стариник из Сухе Реке %Х2 1454: 20/21&. иван (x2), Иван Сулијар, стариник [ЈХ 1394–1402: 32]; Иван Лазоровић, стариник из Лештана %Х2 1454: 20&. иванко (x2), стариник из Грачанице [ЈХ 1394–1402: 40], стариник из Добродољана [Х1 1454: 21&. костадин (x1), човек из Лесковца [ЈП 1395: 21]. лазар (x1), стариник из Црнче %Х1 1454: 21&. мартин (x1), Мартин Врља, човек из Новог Брда %ЈП 1395: 21&. милош (x1), Милош Бубић, стариник из Сопина %Х2 1454: 19&. мрђа (x1), Мрђа, стариник из Штавице %Х2 1454: 23&. никола (x4), Никола Владовић, отрок [Х1 1454: 4]; Никола Сладановић, стариник из Пагаруше [Х1 1454: 17]; Никола Ћурић, стариник из Сењана [Х2 1454: 21]; Ни- кола Рађевић, стариник из Желчишта [Х2 1454: 23/24]. оливер (x1), Оливер, стариник из Пагаруше %Х1 1454: 18&. павьл/павле (x1), Павьл/Павле Петрбабић, човек из Новог Брда [ЂР 1429–1430: 18]. пејко (x1), Пејко Богавчевић, стариник из Равне Дубраве %Х2 1454: 17&. петьр (x1), Петьр Голклас, стариник из Ливадја [ЈХ 1394–1402: 41]. петко (x2), Петко Ђинчевић, стариник из Храштана [Х2 1454: 18]; Петко Бушат, ста- риник из Лештана [Х2 1454: 20]. предисав (x1), Предисав Вукојевић, стариник из Дреновца %Х2 1454: 21&. радивој (x1), стариник из Гњивљани [ЈХ 1394–1402: 32]. радич (x1), Радич Оливеровић, стариник из Рибника %Х2 1454: 22&. радохна (x1), Радохна Радошевић, стариник из Улишнице %Х2 1454: 16&. радосав (x5), Радосав Опорьц, стариник из Грачанице [ЈХ 1394–1402: 40]; Радосав Сестроњић, стариник из Пагаруше [Х1 1454: 18]; Радосав Прћановић, стари- ник из Мьшутишта [Х1 1454: 20]; Радосав Ђурашиновић, отрок челника Оли- вера Големовића [Х2 1454: 4, 25]. радослав (x2), Радослав Бугарин, човек из Крушевца [ЈП 1395: 19]; човек из града Светаго Прокопија [ЈП 1395: 20]. рапаш (x1), стариник из Жегре [ЈХ 1394–1402: 33]. раут (x1), стариник из Мьшутишта [Х1 1454: 21]. раша (x1), Раша Рађевић, човек из Болвана [ЈП 1395: 18]. руш (x1), Руш Ђиновић, стариник из Студенчана [Х2 1454: 19]. станило (x2), стариник из Дубљана [Х1 1454: 19]; Станило Поповић, стариник из Дубљана [Х2 1454: 22]. станко (x1), човек из Сталаћа [ЈП 1395: 19]. степан (x2), Степан Станковић, стариник из Љубижне [Х1 1454: 19]; Степан Прпко- ровић, стариник из Желчишта [Х2 1454: 24]. степош (x1), стариник из Добродољана [Х1 1454: 21]. Као и у категорији имена више и ниже властеле, и у овој категорији највише је имена словенског порекла (укупно 32 имена, што чини око 60%). Словенска изведена имена наводе се према суфиксима: -а: мрђа, раша, доја (ово последње од Доброслав, Добромир, Радоје, итд; према Гр- ковић 1977: 79, 1983: 175), -ан: брајан, братан, душан, -ило: станило, -ин: војин, -ић: божић, -ич: радич, -ко: брајко, влатко, станко, -ота: влкота, вуко- 346 Владимир Поломац ■ та, -охна: радохна, -ош: берош, милош, -уј: дражуј, -уш: братуш, -че: влајче. Међу словенским сложеним именима од две основе налазе се са више од једном потврдом имена богдан, божидар и радослав. Остала сложена име- на: богосав, владисав, војисав, добромир, драгосав, предисав, радивој, радо- сав (о промени -сл- у -л- у именима типа богосав в. одељак III.1, т. 2.3.5). Забележена имена хришћанског порекла примљена су преко грчког језика: алекса (Άλέξανδρος), давид (Δαβίδ, Δαυίδ), дмитьр (Δημήτιος), ђурьђ (Γεώργιος), иван (Ίωάννης), костадин (Κωνσταντίνος < лат. Konstantinus), лазар (Λάζαρος), мартин (Μαρτῖνος < лат. Martinus), никола (Νικόλαος), павьл/павле (Παῦλος), петьр (Πέτρος), степан (Στέφανος). Хибридне форме (име хришћанског порекла у основи + словенски суфикс) класификују се према суфиксима: -ко: иванко, пејко, петко, -ош: степош, -аш: ђураш, рапаш (ово друго вероватно од имена рап(а) (варијанта имена Ῥαφαήλ) и суфикса -аш (уп. Грковић 1977: 170), при чему /ф/>/п/, в. одељак III.1, т. 2.2.3). Име дафина је мотивисано грчким фитонимом (δάφνη, уп. Грковић 1977: 241). Порекло имена буљан није до краја разјашњено: име Буља „може бити од Будимир, Будислав, Булат, итд., а може бити и надимак узет за лично име“ (Грковић 1977: 48). За порекло имена оливер в. претходну тачку. Лична имена раут и руш вероватно су несловенског порекла. Подаци о фреквенцији имена углавном су подударни са стањем у области Бранковића у шестој деценији XV века (према Грковић 2001: 641). Учесталошћу се издвајају имена радосав (x5) (и радослав (x2)), богдан (x5), никола (4) и божидар (3). Високом фреквенцијом издаваја се имена изведена од основе брај-: брајан (x1) и брајко (x3). 2.2.4. Имена монаха. – Изузму ли се Н 1396 и И 1402–1422 у којима се набрајају имена монаха руског манастира Св. Пантелејмона на Светој Гори, највећи број забележених монашких имена налази се у интервенцијама манастирских даровница. Азбучни регистар свих забележених личних имена са подацима о пореклу, као и о носиоцима имена и потврдама из повеља196: аверкије (x1), Ἀβέρκιος, Пант197, црковник %И 1402–1422: 31&. агатон (x1), Ἀγάθων, Пант %Н 1396: 107&. акакије (x1), Ἀκάκιος, Ват %СВ 1417: 20&. андоније (x4), Ἀντώνιος, Пант, поп %Н 1396: 110&; Пант, дијакон %И 1402–1422: 23&; Лавр %СЛ 1414–1415: 11&; Лавр %ЂЛ 1452: 46&. андреја (x1), Ἀνδρέας, Пант %Н 1396: 107&. 196 Монашка имена Стефана Немање и Растка Немањића сматрана су хагионимима, те се не налазе у табели. 197 У регистру су употребљене следеће скраћенице: Пант (монах Св. Пантелејмон), Ват (монах Ва- топед); Лавр (монах Велике Лавре), Хил (монах Хиландар), Есф (монах Есфигмен), Каст (монах Кастамонита), Тисм (монах Тисмене), Павл (монах Светог Павла), Хр (монах Пирга Св. Васи- лија, Хрусије), Арх (монах Св. Архангела). Уз име jевгенија нису наведене све потврде већ само укупан број уз сваку повељу. 347 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ арсеније (x3), Ἀρσένιος, Пант, проигумьн %Н 1396: 105&; Лавр %ЂЛ 1429–1439: 33, ЂЛ 1452: 39&. атанасије (x2), Ἀθανάσιος, Пант, поп %И 1402–1422: 25/26&, Пант, дијакон %И 1402– 1422: 30&. варлам (x1), Βαρλαάμ, Пант, иконом %Н 1396: 112&. варнава (x2), Βαρνάβας, Хил, проигумен %Х2 1454: 6&; Арх, монах %Х2 1454: 7&. василије (x1), Βασίλειος, Пант, поп %Н 1396: 109&. венедикьт (x3), лат. Benedictus, Венедикьт Цреповић, поп %СХ 1411: 52&; Пант, дијакон %И 1402–1422: 30&; Хил, монах %Х2 1454: 6& венедикат (x4), лат. Benedictus, митрополит грачански %ЂВ 1456: 3, 11, 12, 15&. виталије (x1), Βιτάλιος, Пант, трапезар %И 1402–1422: 29&. гаврил (x1), Γαβριήλ, јерусалимски калуђер %ЂД 1424: 3&. генадије (x5), Γεννάδιος, Лавр, игумен %СЛа 1407: 39, 60, СЛб 1407: 41, 60, СЛ 1414– 1415: 12&. григорије (x4), Γρηγόριος, Хил, игумен %ЈХ 1394–1402: 8&; Лавр %СЛа 1407: 61, СЛб 1407: 61, СЛ 1414–1415: 10&. давид (x5), Δαβίδ, Δαυίδ, Пант, духовник %Н 1396: 108&; Пант, поп %Н 1396: 109&; Пант, дијакон %Н 1396: 110&; Ват %ЂВ 1427–1428: 13&; Есф, духовник, јеромонах %ЂЕ 1429: 10&. дамијан (x1), Δαμιανός, Пант, дијакон %И 1402–1422: 30&. данил (x4), Δανιήλ, српски патријарх %ЈП 1395: 55, ЈП 1400: 15, СХ 1392–1402: 14&; монах Ват, јеклисијарх, јеромонах %СВ 1417: 20&. дионисије (x1), Διονύσιος, Пант %И 1402–1422: 26&. доротеј (x2), Δωρόθεος, Лавр, поп %СЛ 1427: 11, ЂЛ 1429–1439: 33&. доситеј (x2), Δοσίθεος, Пант %Н 1396: 112&; Пант, црковник %И 1402–1422: 31&. ђенадије (x1), Γεννάδιος, Ват, игумен %СВ 1417: 19&. ђерасим (x3), Γεράσμος, Пант, поп %Н 1396: 109&; Хил %СХ 1392–1402: 8&, Ват %ЂВ 1427–1428: 14&. ђерман (x2), Γερμανός < лат. Germanus, Ђерман Илић, монах Хр %ЈХ 1394–1402: 9&; Лавр, проигумен %ЂЛ 1452: 48/49&. ђерондије (x1), Γερόντιος, Лавр, поп %ЂЛ 1429–1439: 22&. игњатије (x1), Ἰγνάτιος, Пант %Н 1396: 107&. (и)јаков (x1), Ἰάκωβος, Хил %СХ 1392–1402: 9&; Пант %И 1402–1422: 27&. (и)јеремија (x2), Ἰερεμίας, светогорски прот %ЈЛ 1398: 9, 13&. (и)јоаким (x1), Ἰωακίμ, Ват, проигумен, јеромонах %СВ 1417: 20&. (и)јоан (x2), Ἰωάννης, Хил %СХ 1406–1407: 22&, Пант, јеклисијарх, поп %И 1402–1422: 22&. (и)јоаникије(x1), Ἰωαννίκιος, Пант, духовник %Н 1396: 108&. (и)јона (x2), Ἰωνάς, Пант, духовник %Н 1396: 108&; Пант, проигумен %И 1402–1422: 23&. (и)јосиф (x1), Ἰωσήφ, Арх, јеклисијарх %Х2 1454: 7&. иларион (x2), Ἱλαρίων, Пант, игумен, јеромонах %И 1402–1422: 8, 22&. исаија (x1), Ἠσαΐας, Пант, дохијар %И 1402–1422: 29&. јевгенија (x38), Εὐγενία, монахиња Јевгенија, кнегиња Милица %ЈЛ 1394–1395 (x2), ЈП 1395 (x3) Н 1396 (x25), ЈЛ 1398 (3), ЈП 1400 (x1), ЈХ 1394–1402 (x1), ЈД 1397–1402 (x1), СЈ 1404–1405 (x2)&. 348 Владимир Поломац ■ јевпраксија (x1), Εὐπραξία, великосхимничко име монахиње Јефимије, Јелене Мрњавчевић, жене деспота Угљеше %СЈ 1404–1405: 9&. јевтимије (x1), Εὐϑύμιος, Пант, трапезар %Н 1396: 112&. јефросим (x4), Εὐφρόσυνος, игуман %Г 1457: 1, 4, Л2 1457: 16, С2 1457: 17/18&. јефросин (x1), Εὐφρόσυνος, Арх, игуман %Х2 1454: 5&. јефросина (x9), Εὐφροςύνη, великосхимничко име монахиње Јевгеније, кнегиње Милице %СД 1405: 7, 20/21, 27, 30, ЂД 1428: 9, 20, 28, 30, 33&. кипријан (x1), Κυπριανός, Пант %Н 1396: 107&. киријак (x1), Κυριακός, Пант, поп %Н 1396: 110&. макарије (x2), Μακάριος, Пант %Н 1396: 111&; Хр %ЈХ 1394–1402: 9&. максим (x2), Μάξιμος, Пант %Н 1396: 107&; Пант, поп %И 1402–1422: 25&. малахија (x1), Μαλαχίας, Лавр, игумен %ЂЛ 1429–1439: 32&. матеј (x3), Ματθαῖος; Μαθθαῖος, Пант %Н 1396: 107, И 1402–1422: 14, ЂП 1427–1429: 12&. марко (x5), Μᾶρκος, Лавр, поп %ЈЛ 1398: 23&; Пант, поп %И 1402–1422: 24&; митрополит ахилијски %РК 1433: 16, 41, 56&. мартирије (x1), Μαρτύριος, Пант, дијакон %Н 1396: 110&. мојси (x1), Μωσῆς, Μωυσῆς, Пант, црковник %И 1402–1422: 31&. неофит (x4), Νεόφυτος, Пант %Н 1396: 107&; Пант, јегуменарх %Н 1396: 111&; монах Каст, игумен %РК 1430–1431: 3&; монах Лавр, проигумен %ЂЛ 1452: 47&. никандьр (x4), Νίκανδρος, Пант %Н 1396: 80, 106, И 1402–1422: 26/27&; јерусалимски калуђер %ЂД 1424: 3&. никодим (x5), Νικόδημος, Пант, игумьн %Н 1396: 105&; проигумен %И 1402–1422: 22&; иконом липљански %ЈХ 1394–1402: 46&; Тисм, поп %СТ 1406: 27&; Пант, поп %И 1402–1422: 25&. никон (x1), Νίκων, Пант, поп %Н 1396: 109&. нил (x2), Νείλος, Пант, дијакон %Н 1396: 110&; Пант, проигумен, поп %И 1402–1422: 23&. нифон (x1), Νήφωνος, Пант %И 1402–1422: 26&. павьл (x3), Παῦλος, Пант %Н 1396: 80, 106&; Пант %И 1402–1422: 26&. пајсије (x2), Παΐσιος, Пант %Н 1396: 107, И 1402–1422: 26&. памв (x1), Πάμπος (?), Павл, игумен %ЂП 1419: 36&. пахомије (x1), Παχώμιος, Пант, сьборник %И 1402–1422: 27/28&. пимин (x1), Ποιμήν, Пант, сьборник %И 1402–1422: 27&. рафаил (x3), Ῥαφαήλ, Пант, поп %Н 1396: 109/110&; Пант %Н 1396: 111&, Пант, духовник, поп %И 1402–1422: 24&. роман (x1), Ῥωμανός, Хил, игумен %Х2 1454: 5&. ромил (x1), Ρομίλος, Пант, парајеклисијарх, поп %И 1402–1422: 29&. сава (x1), Σάβας, Пант, духовник, поп %И 1402–1422: 24&. саватије (x1), Σαββάτιος, Пант, иконом %И 1402–1422: 28&. силвестьр (x2), лат. Silvester, Хил, поп %СХ 1392–1402: 9&; Пант, сьборник %И 1402– 1422: 27&. симеон (x1), Συμεών, Лавр, игумен %ЂЛ 1452: 47&. симон (x4), Σίμων, Пант %Н 1396: 106&; игумьн орашьчки %СХ 1392–1402: 9&; Лавр %СЛа 1407: 60, СЛб 1407: 61&. сисоје (x2), Σισώης, духовник кнегиње Милице %ЈЛ 1398: 7, 11&. софроније (x1), Σωφρόνιος, Пант, јеклисијарх, поп %Н 1396: 106&. спиридон (x2), Σπυρίδων, Пант, црковник %Н 1396: 111, И 1402–1422: 31&. 349 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ стефан (x2), Στέφανος, Пант, проигумен %Н 1396: 105, И 1402–1422: 23&. теодор (x4), Θέοδωρος, Хил, поп %СХ 1406–1407: 22&; Пант, духовник, поп %И 1402– 1422: 24&; хотачки монах %Х1 1454: 23&; Хил, монах %Х2 1454: 6&. теодосије (x4), Θεοδόσιος, Пант %Н 1396: 112&; Хр %ЈХ 1394–1402: 9, 15&; Хр, поп %ЈХ 1394–1402: 10&. теодул (x4), Θεόδουλος, Пант %Н 1396: 112&; Павл %ГП 1403–1408: 27, ЂП 1410: 17&; Пант, црковник %И 1402–1422: 31&. теофан (x7), Θεοφάνης, Лавр, духовник %ЈЛ 1394–1395: 9&; Пант, црковник %Н 1396: 111, И 1402–1422: 30/31&; Лавр, игумен %СЛ 1414–1415: 10&; проигумен %СЛ 1427: 10, ЂЛ 1429–1439: 22&; Ват, игумен %РВ 1432: 6&. филимон (x2), Φιλήμων, Пант, поп %Н 1396: 110, И 1402–1422: 25&. харитон (x1), Χαρίτων, Пант, игуменарх, поп %И 1402–1422: 28&; монах Пант, јеромонах %ЂП 1427–1429: 11&. Забележена монашка имена могу се поделити на неколико скупина: (а) имена небеских сила: гаврил, рафаил, (б) старозаветна имена: варлам, давид, данил, (и)јеремија, (и)јоаким, (и)јона, (и)јосиф, исаија, малахија, мојси, саватије, симеон, (в) имена Христових следбеника и савременика (апостола: симон, андреја, (и)јаков, (и)јоан, матеј, павл, павьл, варнава; је- ванђелиста: марко; апостолских мужева: игњатије; савременика: никодим, филимон); (г) најбројнија скупина, имена хришћанских светаца и свети- ца: аверкије, агатон, андоније, акакије, арсеније, атанасије, василије, вене- дикьт, виталије, генадије, григорије, дамијан, дионисије, доротеј, доситеј, ђенадије, ђерасим, ђерман, ђерондије, (и)јоаникије, иларион, јевгенија, јев- праксија, јефросина, јефросин, јефросим, јефтимије, кипријан, киријак, ма- карије, максим, мартирије, никандьр, никон, нил, нифон, неофит, пајсије, памв, пахомије, пимин, роман, ромил, сава, силвестьр, сисојe, софроније, спиридон, стефан, теодор, теодосијe, теодул, теофан, харитон. Највећи број календарских имена, очекивано, везан је за светитеље Исто- ка. Само имена венедикьт и силвестьр представљају хришћански запад. О правописном и фонетском хабитусу једног броја забележених мо- нашких имена овде је већ говорено198. 2.2.5. Проепоними. – Мали број забележених имена у функцији се- кундарне детерминације личности не представља поуздано сведочанство за извођење одређенијих закључака о евентуалном процесу формирања презимена у Српској деспотовини, те се стога приликом анализе ових имена употребљава термин проепоним (уп. Грковић 1983: 101). Проепоними су забележени уз све друштвене категорије. Налазе се уз имена владарки, властелина (српских и дубровачких), зависних људи и црквених лица. Скоро редовно навођење проепонима уз имена стариника 198 За генадије/ђенадије, ђерман, ђерасим, ђерондије, в. одељак II.1, т. 3.2.3; за (и)јаков, (и)јеремија, (и)јаоким, (и)јоан, (и)јоаникије, (и)јон, (и)јосиф в. одељак II.1, т. 2.3.4; за венедикьт и венедикат, в. одељак II.1, т. 2.1; за венедикьт, никандьр, павьл, силвестьр, в. одељак II.1, т. 2.6.4; за имена атана- сије, доситеј, доротеј, јефтимије, матеј, теодосије, теодор и теодул, в. одељак II.1, т. 3.6; за име мој- си, в. одељак II.1, т. 3.1.7; за јевтимије, в. одељак III.1, т. 2.2.3; за андоније и ђерондије, в. одељак III.1, т. 2.3.11. 350 Владимир Поломац ■ вероватно сведочи о потреби да се угледнији људи који су имали посебну правну улогу у одређивању међа ближе детерминишу секундарним именом. Азбучни регистар свих забележених проепонима са подацима о њи- ховим носиоцима и потврдама из повеља:. балушевић (x1), Доја Балушевић, човек из Болвана %ЈП 1395: 18&. белић (x1), Душан Белић, стариник из Заплужана %Х2 1454: 17&. бобаљевић (x2), Андрушко Бобаљевић, дубровачки властелин %ЂД1 1445: 5, ЂД2 1445: 3&. богавчевић (x1), Пејко Богавчевић, стариник из Равне Дубраве %Х2 1454: 17&. богдашевић (x1), Влкота Богдашевић, човек из града Светаго Прокопија %ЈП 1395: 20&. бојчиновић (x1), Ђурьђ Бојчиновић, стариник из Сухе Реке %Х2 1454: 20/21&. бубић (x1), Милош Бубић, стариник из Сопина %Х2 1454: 19&. бугарин (x1), Радослав Бугарин, човек из Крушевца [ЈП 1395: 19]. бузић (x1), Богдан Бузић, стариник из Винишара %Х1 1454: 15&. бузульк (x1), Давид Бузульк, стариник из Корише %Х1 1454: 20&. бушат (x1), Петко Бушат, стариник из Лешана %Х2 1454: 20&. бргбаља (x1), Богослав Бргбаља, властелин [ЈП 1395: 14]. владовић (x1), Никола Владовић, отрок [Х1 1454: 4]. вукчевић (x1), Брајко Вукчевић, стариник из Равне Дубраве %Х2 1454: 17&. вукојевић (x1), Предисав Вукојевић, стариник из Дреновца %Х2 1454: 21&. врља (x1), Мартин Врља, човек из Новог Брда %ЈП 1395: 21&. гојисаљић (x1), Никола Гојисаљић, властелин %ЈХ 1394–1402: 29&. големовић (x2), Оливер Големовић, велики челник %Х1 1454: 2/3, Х2 1454: 3&. голклас (x1), Петьр Голклас, стариник из Ливадја %ЈХ 1394–1402: 41&. градић (x2), Матко Градић, дубровачки властелин %СД 1405: 5, МД 1405: 4&. градичевић (x1), Братан Градичевић, стариник из Пагаруше %Х1 1454: 18&. гундулић (x1), Живко Гундулић, дубровачки властелин %ЂД 1428: 5&. дабиживовић (x1), Ђураш Дабиживовић, стариник из Улишнице %Х2 1454: 16&. дајковић (x1), Божидар Дајковић, стариник из Улишнице %Х1 1454: 16&. добреновић (x1), Божић Добреновић, стариник из Липљања [ЈХ 1394–1402: 42]. дојковић (x1), Божидар Дојковић, стариник из Пагаруше %Х1 1454: 17/18&. драгодановић (x1), Влајче Драгодановић %Х2 1454: 7&. драгослалић (x2), Обрад Драгослалић, властелин %СХ 1392–1402: 10, 11&. дртьц (x1), Радич Дртьц, писар кнегиње Милице %ЈЛ 1398: 31&. ђиновић (x1), Руш Ђиновић, стариник из Студенчана %Х2 1454: 19&. ђинчевић (x1), Петко Ђинчевић, стариник из Храштана %Х2 1454: 18&. ђурашиновић (x2), Радосав Ђурашиновић, отрок %Х2 1454: 4, 25&. жуњевић (x6), Дамјан Жуњевић, дубровачки поклисар %Л2 1457: 10, 12/13, С2 1457: 10, 13/14, 15, ЛД 1457: 3&. захић (x4), Степан Захић, властелин %Г 1457: 1, Л2 1457: 16/17, 18&. илић (x1), Ђерман Илић, монах Хр %ЈХ 1394–1402: 9&. катакузина (x3), деспотица Јерина %ЂП 1419: 12, ЂЛ 1429–1439: 10, ЂЛ 1452: 57/58&. кикић (x1), Богдан Кикић, стариник из Сврчина %ЈХ 1394–1402: 42&. кореновић (x1), Алекса Кореновић, стариник из Улишнице %Х1 1454: 17&. кузмић (x1), Михаил Кузмић, властелин %МД 1405: 43&. 351 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ лазоровић (x1), Иван Лазоровић, стариник из Лештана %Х2 1454: 20&. лешев брат (x1), Иванко, Лешев брат, стариник из Грачанице %ЈХ 1394–1402: 40&. мьзија (x1), Божић Мьзија, стариник из Брњашче %Х2 1454: 23&. милосаљић (x1), Брајан Милосаљић, стариник из Улишнице %Х2 1454: 16&. миховић (x1), Богдан Миховић, стариник из Сврчина %ЈХ 1394–1402: 42&. мрчетић (x1), Драгосав Мрчетић, стариник из Корише %Х1 1454: 20&. мургашевић (x1), Братуш Мургашевић, стариник из Улишнице %Х1 1454: 16]. ненојевић (x1), Богосав Ненојевић, стариник из Ливадја [ЈХ 1394–1402: 41]. оливеровић (x1), Радич Оливеровић, стариник из Рибника %Х2 1454: 22&. опорьц (x1), Радослав Опорьц, стариник из Грачанице %ЈХ 1394–1402: 40&. палеологиња (x1), Јелена Палеологиња, кћи Томе Палеолога, жена Лазара Бранко- вића %ЂЛ 1452: 63&. пьсји син (x1), Младен Пьсји син, властелин %СЈ 1404–1405: 17&. петрбабић (x1), Павле Петрбабић, човек из Новог Брда %ЂР 1429–1430: 18&. поповић (x1), Станило Поповић, стариник из Дубљана %Х2 1454: 22&. приковић (x2), Вукота Приковић, стариник из Улишнице %Х1 1454: 16&; Брајко При- ковић, стариник из Улишнице %Х2 1454: 15/16&. прћановић (x1), Радосав Прћановић, стариник из Мьшутишта %Х1 1454: 20&. прпорковић (x1), Степан Прпорковић, стариник из Желчишта %Х2 1454: 24&. радичевић (x1), Влатко Радичевић, стариник из Улишнице %Х1 1454: 17&. радошевић (x1), Радохна Радошевић, стариник из Улишнице %Х2 1454: 16&. радујевић (x1), Богдан Радујевић, властелин [ЈП 1395: 37]. рађевић (x2), Раша Рађевић, човек из Болвана [ЈП 1395: 18]; Никола Рађевић, стари- ник из Желчишта %Х2 1454: 23/24&. растић (x3), Марин Растић, дубровачки властелин [СД 1405: 5, МД 1405: 4, ЂД 1428: 5]. ратковић (x2), Степан Ратковић, велики логотет [ЂВ 1456: 18, ЛР 1457: 16]. сестроњић (x1), Радосав Сестроњић, стариник из Пагаруше %Х1 1454: 18&. сладановић (x1), Никола Сладановић, стариник из Пагаруше %Х1 1454: 17&. станковић (x1), Степан Станковић, стариник из Љубижне %Х1 1454: 19&. сулијар (x1), Иван Сулијар, стариник %ЈХ 1394–1402: 32&. тамарић (x2), Никша Тамарић, дубровачки властелин %ЂД1 1445: 5, ЂД2 1445: 3& товаришевић (x1), Владисав Товаришевић, стариник из Понорца %Х1 1454: 2&. ћурић (x1), Никола Ћурић, стариник из Сењана %Х2 1454: 21&. хропина (x1), Давид Хропина, стариник из Липљања %ЈХ 1394–1402: 42&. цреповић (x1), Венедикьт Цреповић, поп %СХ 1411: 52&. Највећи број забележених проепонимских образовања (више од три четвртине) чине патроними, што представља продужетак стања из XIV века (уп. стање у Дечанским хрисовуљама према Грковић 1983: 102–103). У највећем броју забележених патронима основу чини лично име: ба- лушевић (*ЛИ балуш, од основе бал- (уп. балоје у Грковић 1986: 25) и су- фикса -уш), белић (уп. велики број ЛИ са основом бел- у Грковић 1977: 34– 35), богдашевић (ЛИ богдаш), богавчевић (ЛИ богавьц), бојчиновић (ЛИ бој- чин), бубић (уп. ЛИ са основом буб- у Грковић 1977: 47), владовић (осно- ва влад- од ЛИ владислав), вукчевић (ЛИ вукьц), вукојевић (ЛИ вукоје), гојисаљић (ЛИ гојислав), големовић (ЛИ голем), градић (основа град- од 352 Владимир Поломац ■ ЛИ градислав), градичевић (вероватно од *ЛИ градич), дабиживовић (ЛИ дабижив), дајковић (ЛИ дајко), добреновић (ЛИ добрен), драгодановић (мо- гуће од *ЛИ драгодан, аналогно радован, милован и сл.), драгослалић (ЛИ драгослав), дојковић (ЛИ дојко), ђиновић (ЛИ ђин), ђинчевић (могуће од *ЛИ ђиньц), ђурашиновић (ЛИ ђурашин), жуњевић (вероватно од лат. ЛИ Iūnius), захић (уп. ЛИ заха у Грковић 1973: 95), илић (ЛИ илија), Кикић (од основе кик-, као у ЛИ кикша (Грковић 1986: 104) и кикан (Новаковић 1875: 72)), кореновић (вероватно од *ЛИ корен, основа кор- (могуће од ко- рислав или корибуд, уп. корач у Грковић 1977: 113) и суфикса -ен), кузмић (ЛИ кузма), лазоровић (ЛИ лазор, варијанта од лазар, уп. Грковић 1986: 111), милосаљић (ЛИ милослав), миховић (ЛИ михо), мрчетић (ЛИ мрче- та), мургаш (могуће од *ЛИ мургаш, уп. буг. мургаш у Ковачев 1995: 366), ненојевић (ЛИ неноје), оливеровић (ЛИ оливер), приковић (вероватно од *ЛИ прико <прикослав, уп. прикос у Грковић 1986: 148), радичевић (ЛИ радич), радошевић (ЛИ радош), радујевић (ЛИ радуј), рађевић (ЛИ рађ), ра- стић (од основе раст-, уп. ЛИ растислав, растимир и сл. у Грковић 1977: 170–171), ратковић (ЛИ ратко), сестроњић (ЛИ сестроња), сладановић (ЛИ сладан), станковић (ЛИ станко), цреповић (ЛИ цреп), ћурић (од основе ћур-, уп. ЛИ ћурко и ћуран у Грковић 1986: 111). У мањем броју примера у основи се налази надимак (вероватно прћа- новић и прпорковић) или термин који упућује на занимање (поповић). Не- довољно је јасна семантика основе у примерима товаришевић и бузић. У зависности од употребљених суфикса разликују се следећи твор- бени модели: (а) творбена основа (посесивни придев изведен суфик- сом -ов/-ев) + суфикс -ић (балушевић, богдашевић, богавчевић, итд.), (б) творбена основа (посесивни придев изведен суфиксом -јь) + суфикс -ић (гојислалић, милосаљић, драгослалић) (в. одељак III.1, т. 2.3.5), (в) твор- бена основа (од личног имена) + суфикс -ић (белић, бубић, градић, захић, илић, кикић, кузмић, мрчетић, растић, сестроњић, ћурић). Дубровачки властелини у повељама редовно долазе са проепонимима на -ић. Поред патронима градић, жуњевић и растић, забележени су и гунду- лић (према надимку, лат. gondola, уп. Šimunović 2006: 23), бобаљевић (мо- гуће према месту порекла, уп. Бобаљ, „neko mjesto u Dalmaciji u Neretvi“, према Rja I: 468) и тамарић (могуће матроним према библијском имену). Интересантни су проепоними странкиња на двору деспота Ђурђа: Јелена, жена деспота Лазара, кћи морејског деспота Томе Палелога одре- ђује се именицом палеологиња (уп. и у Rja IX: 585); деспотица Јерина у интитулацијама долази са проепонимом катакузина (уп. и у Rja IV: 892) (грч. презиме Καντακούζηνος). Оба проепонима интересантна су и са аспекта употребе моционих суфикса (-иња и -а). Етноним у функцији проепонима забележен је само у једном случају: Радослав Бугарин, човек из Крушевца. Исти етноним (са фонетизмом Булгарин) среће се у овој функцији и у турском попису Области Бранко- вића, поводом чега М. Грковић (2001: 656) указује на то да овакав прое- поним може упућивати на порекло, али и на занимање (баштован). 353 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ У једном је примеру употребљена у функцији проепонима и имени- чка синтагма са присвојним придевом: Иванко, Лешев брат. Минималном фреквенцијом забележено је у функцији проепонима и лично име бушат, недовољно јасног порекла (уп. Грковић 1977: 48). Надимке у служби проепонима вероватно илуструју следећи при- мери: пьсји син („вероватно од погрдне речи или псовке“, уп. Веселино- вић 2002: 139; уп. и Лома 2004а: 468, Младеновић 2007: 178), хропина (могуће значење надимка „онај који хрче, кашље, тешко дише“ можда и семантички померено „онај који буче, галами“, уп. под hra „neoformljen uzvik (onomatopeja) za oponašanje hropnje na umrću“ у Erhsj I: 682–683), врља (могуће накривљен, разрок, уп. придев врљав у Rja XXI: 523 и лексичко гнездо глагола (х)врљати у Erhsj I: 689–699), голклас (забеле- жено и у Дечанским хрисовуљама, уп. Грковић 1986: 65: „име или нади- мак који има први део сложенице као Голозло, а други именицу клас као презиме Смичиклас“). Према надимцима су највероватније мотивисани проепоними чије нам је значење остало нејасно: бргбаља, бузульк, дртьц, мьзија (можда у вези са мазија „челик”; „нека врста божијег суда”, уп. Erhsj II: 394), опорьц и сулијар (можда у вези са сулица „ратно оружје, палица или мотка са оштрим гвозденим шиљком“ Rja XVI: 930, Erhsj III: 359–360). Проепоним Петрбабић остао је изван разматрања будући да је забеле- жен само према издању ЂР 1429–1430. 354 Владимир Поломац ■ 2.3. Топонимија 2.3.1. Уводне напомене. – Статистички преглед ексцерпиране грађе приказан је у следећој табели. Таб. бр. 18: Статистички приказ употребе топонима Топонимске категорије Број имена Број потврда Хороними 35 44 Ојконими 219 334 Микротопоними 46 60 Хидроними 13 17 Укупно 313 455 Анализом су обухваћене следеће топонимске категорије: имена области (хороними), имена насељених места (ојконими), имена мањих географских објеката (микротопоними) и имена водâ (хидроними). Изван предмета проучавања остала су само имена цркава и манастира. Од укупно триста тринаест забележених топонима – како показује наведена табела – убедљиво највећи број чине ојконими. Број забележе- них хоронима, микротопонима и хидронима релативно је мали. Највећи број топонима – очекивано – забележен је у манастирским даровницама. Бројем примера посебно предњаче ЂР 1428–1429 и ЈП 1395. У првој повељи набрајају се баштински поседи великог челника Ра- дича, а у другој поседи које су манастиру Св. Пантелејмону приложили монахиња Јевгенија (кнегиња Милица) са синовима Стефаном и Вуком и српска властела. Велики број топонима, посебно микротопонима забе- лежен је у ЈХ 1394–1402 и ЈЛ 1398. Остале даровнице у којима се нала- зи нешто више топонима: Н 1396, СТ 1406, СХ 1411, ЂР 1429–1430, ЂЛ 1452, ЂВ 1456. Великим бројем топонима посебно се издвајају и акта о утврђивању хиландарских међа (Х1 1454 и Х2 1454). Највећи број забележених топонима именује географске објекте са територије Српске деспотовине. Малобројни топоними изван граница државе деспота Стефана и деспота Ђурђа: анатолија, водица, доксом, дре- нопољ, дубровник, македонија, никеја/нићеја, пловдин, праг, солун, стру- ма, тисмена, цариград (в. овде регистар топонима у т. 2.3.6)199. Захваљујући труду многобројних посленика на пољу историјско-ге- ографских и ономастичких студија200, за највећи број забележених топо- нима располажемо сигурним, или бар вероватним убикацијама. За мањи број топонима још увек недостају поуздане идентификације: бошково, брњица, бухменти, вражице, гаћице, глумце, дражевци, духовци, за- црквљане, јуношино, кални дол, калогањевце, луковац, милојевци, островци, платово, подлужје, патеј, попорате, продановци, радивојевци, разлоје, репехе, 199 У основном тексту рада даје се само историјски лик топонима. Потврде у оригиналној графији и убикације наводе се у регистру топонима (в. овде т. 2.3.6). 200 Најзначајнији радови цитирани су у регистру топонима (в. овде т. 2.3.6) уз појединачне одреднице. 355 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ рухотинци, саси, седларци, стрелци, стржине, тишица, требиња, труповштица, тупшинци, хаљаје, хановци, црешња, штирци. Посебан проблем, веома тешко решив, представља могућност иденти- фикације поменутих микротопонима, од којих се велики број налази на гра- ници између апелатива и топонима, односно апелатива и описних назива: брод, велики пут, владојев лаз, влатковски пут, влчи грм, забел, змејев студе- ньц, зубова њива, јабука, јелисеј, јелисеј студеньц, јелхова бара, клен, крушка, кукаљин студеньц, ливада, лозни поток, локва, њиве добрашина кучке, осоје, попова глава, првошеве њиве, преки пут, пријкови виногради, радоњинска међа, радосаљ студеньц, слатина, старч, трн, трнови пут, цер, црешња, шуме. Будућа топономастичка истраживања територије Српске деспотови- не, надамо се, прошириће могућности идентификовања неких од ових примера. За неколико до сада неубицираних топопонима понуђене су овде нове могућности идентификације (уп. друговци, краљев брод, рибник у регистру топонима, т. 2.3.6). 2.3.2. Хороними. – Забележени хороними могу се поделити у две се- мантичке групе: (а) имена административних области, и (б) имена гео- графских области. У првој групи налазе се искључиво двочлани хороними структурно представљени синтагмом са именицом власт у центру и препонованим или постопонованим присвојним придевом у функцији конгруентног атри- бута, изведеним од имена града који је центар административне области: борачка власт, голубачка власт, крушевьчка власт, некудимска власт, остр- вичка власт, петрушка власт и смедеревска власт. У другој групи налазе се и двочлани и једночлани хороними. Двочла- ни хороними представљају именичке синтагме са конгруентним атрибу- том, које у зависности од значења именице у центру могу формирати два структурна подтипа. Први подтип, потврђен само примером горња мора- ва, представља именичка синтагма са хоронимом у центру и придевом горњи у функцији конгруентног атрибута, којим се хороним ближе одре- ђује према положају. Други подтип представљају именичке синтагме са апелативом у центру и препонованим или постпонованим присвојним придевом изведеним од једночланог назива области: левьчска жупа (пре- ма левьч), петрушка област, петрушки предели (према петрус). Највећи број једночланих хоронима добијен је трансонимизацијом према следећим моделима: (а) река → област у току реке: белица, глбо- чица, длбочица, дубравница, ибьр, лаб, лепеница, моравице, струма, топли- ца201; судећи према сложеном деминутивном суфиксу -штица, који је веома фреквентан у извођењу хидронима (уп. Павловић 1994: 160–161), могуће је да је на описани начин постао и загонетни хороним труповшти- ца (од хидронима *труповштица < *труповска река); (б) град → област у 201 Међу наведеним примерима хидроним моравице се издваја плурализацијом, што је архаичан на- чин деривације хоронима од хидронима (уп. Лома 2013: 259). 356 Владимир Поломац ■ околини града: браничево, мачва, петрус, рудник, вероватно и кучево; (в) манастир → област у околини манастира: грачаница. Префиксално-суфиксалне творенице представљају хороними подуна- вје, посавје и поморје (најчешће долазе у интитулацијама издавалаца повеља). Остали творбени модели потврђени су појединачним примерима: подгорје (префиксална твореница), левьч (суфиксација: апелатив *lěvьcь `левак` у својству надимка + суфикс -јь202), хвосно (суфиксација: хвост- + -ьн), храштане/храштани (суфиксација: храст- + -јан). 2.3.3. Ојконими. – Највећи број забележених ојконима представља имена села Српске деспотовине, док у мањем броју долазе и имена градо- ва, тргова и заселака. У ову категорију сврстана су и имена селишта, ра- сељених и запустелих села. 2.3.3.1. Напомене о пореклу ојконима. – Највећи удео у корпусу имају топоними словенског порекла (око три четвртине)203, што се поклапа са стањем турског пописа Области Бранковића (уп. Грковић 2001: 684). Знатно малобројнији ојконими страног порекла упућују на различите и веома старе културне утицаје других народа. Навешћемо само малоброј- не прототипичне примере: (а) товрљанци представља редак пример чу- вања античког назива (према *Tauruniani) у именима мањих насеља (уп. Loma 1991: 319–320); (б) рано и непосредно словенско преузимање топо- нима од балканског романског становништва илуструју ојконими липљањ и гњивљан/гњилан (према Ulpiana и *Gnaeviana) (уп. Лома 2009б: 750); (в) апелатив конатица „lončić od jedne litre, krčag, mjera za tekućine“, јужнословенска позајмица из балканског латинитета (Erhsj II: 138– 139), налази се у основи ојконима конатице; (4) романски утицај огле- да се и у ојкониму смедерево (према рум. Simedru <Sanctus Demetrius, преко *Sъmedr-, уп. Поповић 2007: 131); (д) грчки утицај огледа се ојко- ниму ливадје (хибридна форма од основе грчког порекла и словенског суфикса -је) (уп. и Грковић 2001: 670); (ђ) другачији је грчки утицај у ојкониму кузмино (поименичени посесив од хришћанског календарског имена примљеног преко грч. језика); (е) трагови средњовековне рударске делатности налазе се у ојкониму саси. За један број етимолошких недовољно прозирних имена нисмо били у могућности да утврдимо поуздано порекло. Без могућности улажења у сложени и неизвесни посао етимологизације свих појединачних недо- вољно јасних примера, у даљем раду смо се задовољили само навођењем хипотетичних етимологија за мањи број оваквих ојконима, док је већи део овакве грађе овде само побројан: бикињ, будрига, бухменти, гаћице, 202 Према сугестији проф. А. Ломе. 203 Под словенским смо подразумевали и ојкониме од старих позајмљеница типа болван, краљ, црква, вино, репа. 357 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ гугьљ, кукањ204, курилова, некудим205, параћин, патеј, попорате, сварча, се- бечевьц, хаљаје, хановци, шемгоњ206. 2.3.3.2. Напомене о семантици ојконима. – Највећи број семанти- чки прозирних ојконима настао је неким од уобичајених и познатих по- ступака. Целокупна грађа сврстана је у неколико група: (а) ојконими антропонимског порекла; (б) ојконими мотивисани природним условима: (ба) фитонимима; (бб) зоонимима; (бв) географским терминима; (бг) хи- дрографским терминима; (бд) физичким одликама терена; (в) ојконими мотивисани људском материјалном културом: (ва) резултатима људског рада; (вб) занимањима; (вв) етнонимима. Мањи број непрозирних или не- довољно јасних ојконима остао је изван разматрања. Забележен је велики број ојконима антропонимског постања, но ипак процентуално знатно мање него у турском попису Области Бранковића (1455. год.) (уп. Грковић 2001: 684). Најстарији тип оваквих ојконима илуструју пример медојева река и хлапова пољана са посесивним приде- вом од антропонима и апелативом. У осталим забележеним ојконимима који су постањем од посесивног придева антропонима регенс је изгубљен. Класификација ових примера према посесивним суфиксима: (а) -ов/-ев: бошково, вранково, купљеново (ЛИ Купљен у Грковић 1977: 116), криље- ва, милешева, смедерево (уп. претходну тачку), можда и рупељево; (б) -ин: јуношино (уп. Јунош у Новаковић 1875: 119), Кузмино (уп. претходну та- чку), Чајетина (уп. Михајловић 1971: 258–259), можда и у долње коже- тино (*ЛИ Кожетин); за горино се може претпоставити и антропоним- ско порекло (уп. бројна имена са основом гор- у Грковић 1977: 66), поред већ изнетог мишљења о апелативном пореклу (гора, уп. Павловић 1996: 9–10); (в) -јь: белућа (ЛИ Белут, уп. Лома 2014: 540) добрања, драгобиље (уп. Лома 2014: 548), холгошта/холгоште (уп. Грковић 2001: 677), Хоча. Међу ојконимима антропонимског порекла налазе се и изведени- це неким од карактеристичних топонимских суфикса. Најчешће долази -(ов)ци/-(ев)ци: војковци, продановци, дражевци, милојевци, мирошевци, радивојевци. У мањем броју примера и варијанта -(ев)це: добрашевце, ка- лојањевце. Остали суфикси: -(ин)ци: богетинци, рухотинци (уп. Рухота у Гр- ковић 1983: 203; топоним Рухотина у Rja XIV: 249), вероватно и Тупшин- ци; -(ов)ина: будиловина (уп. Будило у Грковић 1977: 47); -(ов)ьц: луковац. Ојконим враћевштица постао је трансонимизацијом хидронима антро- понимског порекла (<*Враћевска река, у основи је посесив од личног имена *Враћ < Врати-слав/-мир, уп. Лома 2009а: 1–2). Мали је број ојко- нима патронимског постања: селиште миладовића; вероватно и у копо- рићи (уп. Лома 2013: 113), можда и у бьдчићи. 204 А. Лома (2004а: 467) претпоставља словенски архаизам према рус. дијал. кукáн „брежуљкаста узвисина“ или према личном имену Кукан. 205 О словенском или грчком пореклу овога топонима у Лома 2005а: 21–23. 206 А. Лома (2002/2003: 250) претпоставља могућност несловенске прераде географски блиског сло- венског топонима Семегњево. 358 Владимир Поломац ■ Највећи број забележених ојконима у основи има фитоним: брезова, бучје, врбница, глоговица, граховьц, дренова, дреновьц, дубљане, ду- бово, дубровник, јаблчје, јабучје, јагодна, јасиковица, јелшаница, јельшци, копривница, крушевьц, крушевица, лесковьц, лесковица, лесковља, лешане, лештје, подлужје207, тополовник, влчи трн, трнава, трстеница, храсно поље, храштане, церница, церовьц, церовик, црешња, шипьчно208, шуме, штира, веро- ватно и штирци209. Број фитонимски мотивисаних топонима из корпуса овде се не исцр- пљује (уп. хорониме дубравница и лепеница, хидроним дреница (побочни рефлекс античког хидронима Drinus `Дрим`, секундарно наслоњен на фи- тоним др(иј)ен, уп. Лома 2013: 82–83), као и микротопониме наведене овде у т. 2.3.4). Релативно велики број ојконима мотивисан је физичко-географским одликама терена: брњица (према *brьnь/*brъnь, уп. Вујичић 1996: 125–128), добраја глава, мо- дра глава, долња округлица, округлица, душник (према *dušьnъ „спаран, за- гушљив”, уп. Лома 2004б: 491), загреб (уп. Erhsj I: 600), каменица, кални дол, обрва (уп. обрва „окрајак њиве или бразде”, Erhsj II: 539, Rja VIII: 477), оклопци (према оклоп, метафорично, уп. Erhsj II: 96), пешчаница и горња пешчаница, присојник (присоје „место према сунцу”, уп. Rja XII: 139), сребр- ница, могуће и разлоје (уп. Rja XIII: 607). Остали видови мотивације природним окружењем ојконима знатно су ређи: (a) зооними: вранин дол, курјаче, пасијан/пасијана, рибник; (б) хи- дрографски термини: три броди/триброди, извор, изворьц, пониква (пони- ква „место где понире вода”, уп. Erhsj II: 517); условно се овде може убројати и ојконим ливоч/ливоча, од ие. корена *lei- (уп. Павловић 1990); (в) географски термини: ново брдо, вранин дол, кални дол, бело поље, храс- но поље, хлапова пољана. Мали број ојконима мотивисан је различитим аспектима људске ма- теријалне културе: (а) послови и резултати људског рада: борьч (изведени- ца од *borьcь „борац, ратник“), белград, подградје (град), требиња (*terbiti „крчити“, уп. Loma 1999/2000: 97), кошарна, кладоруб (сингуларизована сложеница кладоруби, „они који `рубе кладе`, крчиоци шуме“), осјаци (осињаци, уп. Лома 2014: 545), плана, раоница, рудник; (б) занимањима: винарци, ковачи, коњуси, коњуша (вероватно и коњинци), седларци, стрел- ци; можда и бьдчина и бьдчићи (према бьдьц „стражар“), као и стадници („пастири“, уп. Rja XVI: 334). 2.3.3.3. Напомене о структури ојконима. – Забележена је изразита број- чана превласт једночланих ојконима (око 90% укупног броја примера). 207 Луг може бити схваћено и као хидрографски термин (уп. Станковска 2005: 8). 208 Према шипак, уп. Лома 2005б: 458. 209 Према штир, уп. Erhsj III: 415. 359 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Мали је број топонимизираних апелатива: жегра (жегра „палица на јарму”, уп. Erhsj III: 679), извор, пониква, рудник, вероватно и обрва (nomina metaphorica). Највећи број једночланих ојконима представља изведенице. Наводе се само продуктивнији суфикси (изузимају се ојконими антропонимског постања који су наведени у претходној тачки): -је: бучје, јаблчје, јабучје, лештје, ливадје; -ица: беласица, брњица, каменица, округлица, пешчаница, сребрница, тишица, трстеница, штавица; -ник: дубро- вник, душник, присојник, рибник, рудник, тополовник; -ница: врбница, коприв- ница, церница; -ов/-ев: брезова, дренова, дубово; -(ов)ица/-(ев)ица: глоговица, јасиковица, крушевица, лесковица; -(ов)ьц/-(ев)ьц: граховьц, дреновьц, кру- шевьц, лесковьц, себечевьц, церовьц, шалудовьц; -(ов)ци/-(ев)ци: друговци, ду- ховци, островци, хановци. Мањи број једночланих ојконима добијен је другим моделима творбе речи: (а) префиксацијом: загреб, закут, прецрешња; (б) префиксално-суфик- салном творбом: заплужане, зацрквљане, оклопци, подградје, подлужје; (в) слагањем: белград, добродољане, кладоруб, новосели, цариград, црколез (ве- роватно и триброди). Посведочена су два структурна типа двочланих ојконима. Први тип, потврђен само једним примером: селиште миладовића, представља име- ничку синтагму са постпонованим падежним атрибутом у генитиву. Дру- ги тип – посведочен у свим осталим примерима – представљају именичке синтагме са придевом у функцији конгруентног атрибута. Према значењу именице у центру синтагме разликују се два структурна подтипа ових ојконима. Први подтип представљају синтагме са ојконимом у центру и придевима горњи и долњи у функцији конгруентног атрибута, којима се ојконим ближе одређује према положају: горња враћевштица, горња ливо- ча, горња мутница, горња пешчаница, долња враћевштица, долња округли- ца, долње кожетино. Други подтип представљају ојконими са апелативом у центру синтагме и препонованим или постпонованим конгруентним атрибутом. Ужа класификација унутар другога подтипа може се изве- сти према значењу апелатива или придева. Према значењу апелатива: (а) земљописни термини: ново брдо, вранин дол, кални дол, бело поље, хра- сно поље, хлапова пољана; (б) хидрографски термини: параћинов брод, медојева река, суха река; (3) фитоними: влчи трн, равна дубрава; (г) физи- чке одлике терена: добраја глава, модра глава (апелатив глава као nomina metaphorica), (д) трагове људске материјалне културе: купини град. Према значењу придева: (а) показатељ индивидуалне процене: ново брдо, добра глава; (б) одређивање карактеристика терена: кални дол, равна дубрава, суха река; (в) боја: бело поље, модра глава; (г) фитоним: храсно поље, (д) присвојни придев зоонимског постања: купини град (уп. Лома 1997: 17); (ђ) присвојни придеви антропонимског постања: хлапова пољана, медоје- ва река; (ђ) недовољно јасно: параћинов брод. 360 Владимир Поломац ■ 2.3.4. Микротопоними. – Забележени микротопоними представљају међнике села Пасјана и Ливоче код Гњилана (у ЈХ 1394–1402), међнике села Коњуси, северно од Липљана (ЈХ 1394–1402), међнике наведене у опису поседа које је монахиња Јевгенија приложила Великој Лаври у око- лини Параћиновог Брода (ЈЛ 1398), као и међнике хиландарских поседа у Метохији (Х1 1454 и Х2 1454). Контекст у повељама у којима се наводе описи међа ставља нас пред најмање три тешко решива проблема: (а) како разликовати хомонимне апелативе и топониме; (б) како разликовати описне називе од вишечла- них микротопонима; (в) како утврдити на који географски објекат рефе- рирају поједини микротопоними, посебно и у вези са израженим трансо- нимизацијским процесима у српској средњовековној топонимији. Поме- нути проблеми овде су апстраховани, тако што су у (а) корпус унети сви примери наведени у опису међа који су се могли тумачити и као апелати- ви и као топоними, или као описни називи и вишечлани топоними; и (б) тако што су сви микротопоними одређени најопштије као међници, а они за које се поуздано може утврдити десигнат одређени су и уже (име њиве, име ливаде, име пута, име међе, итд.). Међу једночланим микротопонимима највише је оних хомонимних са фитонимима: јаблка, крушка, клен, трн, цер, црешња, шума. Уп. и дру- ге микротопониме истога постања: брод, забел (забел „омеђена терито- рија обично некултивисаног земљишта“, уп. Лексикон 1999: 202), ливада, локва, осоје, слатина (слатина „извор слане или киселе воде“, уп. Rja XV: 438–439). Мањи број микротопонима настао је другим творбеним сред- ствима: знојьц/знојце (вероватно мотивисано физичким одликама терена; данас име ливаде,) јелисеј (ј-посесив од имена старозаветног пророка Је- лисеј < Έλισσαιος, уп. Драгочај студеньц у Лома 2013: 79–80), старьч (j- посесив од апелатива старьц), студеньц (вероватно хидроним) и топлуха (хидроним). Разликују се два структурна типа вишечланих микротопонима. Први тип: именичка синтагма са апелативом у центру и постпонованим антро- понимом у генитиву у функцији падежног атрибута: само у примеру њиве добрашина кучке (њиве човека са именом Добрашин Кучка). Други тип: именичке синтагме са апелативом у центру и препонованим или постпо- нованим конгруентним атрибутом/конгруентним атрибутима. Као и код вишечланих ојконима и овде се у центру синтагме налазе апелативи ра- зличитог значења: (а) хидрографски термини: јелхова бара, краљев брод, лозни поток, змејев студеньц, јелисеј студеньц, кукаљин студеньц, радосаљ студеньц, што не мора нужно упућивати на то да су десигнати ових микро- топонима водни објекти; (б) апелативи који упућују на трагове људске материјалне културе: медведьчки белег, пријкови виногради, владојев лаз, грачанска међа, коњушка међа, радоњинска међа, суходолска међа, орахо- вьчка међа, трњанска међа, зубова њива, првошеве њиве, велики пут, влат- ковски пут, врањански пут, преки пут, стари скулановски пут, трнови пут; (в) фитоними: влчи грм; (г) апелатив глава као nomina metapforica према изгледу терена: илијина глава, попова глава (вероватно ороними). 361 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Поменути микротопоними могу се класификовати и према врстама и значењу речи које се налазе у функцији атрибута. Најчешће су у питању присвојни придеви од антропонима или топонима: пријкови виногради, владојев лаз, зубова њива, првошеве њиве, влатковски пут, илијина глава, радосаљ студенац, јелисеј студеньц, вероватно и радоњинска међа, змејев студеньц и кукаљин студеньц; медведьчки белег, врањански пут, грачанска међа, коњушка међа, ораховьчка међа, суходолска међа, трњанска међа. Ређе долазе присвојни придеви од фитонима: jелхова бара, лозни по- ток, трнови пут. Забележени су и присвојни придеви од именица краљ и поп (краљев брод, попова глава), као и од зоонима влк (влчи грм), као и опи- сни придеви велики, преки и стари: велики пут, преки пут, стари скула- новски пут. 2.3.5. Хидроними. – Забележен је само један двочлани хидроним: именичка синтагма са хидонимом у центру и присвојним придевом у функцији конгруентног атрибута: бинча морава. Присвојни придев ближе одређује хидроним према ојкониму кроз који протиче: у питању је ојконим Биньч, данас Бинач код Витине (према З. Павловић (1994: 29, 1996: 13) суфиксални дериват влашке антропонимске основе Бин-; А. Лома (1993: 111) допушта могућност везе са античким топонимом Άρριβάντιον). Међу једночланим хидронимима издвајају се најпре имена неколико великих река са познатим адаптираним предсловенским именима: дунав, морава, расина и лаб. Хидроними словенског порекла потврђују познате творбено-семантичке моделе именовања. Најчешће долазе изведенице са суфиксом -ица: водица, дреница, топлица, сушица, ситница (фитоним сит- у основи, уп. Станкоска 2005: 12). Сложени суфикс -штица долази у примеру враћевштица (уп. претходну тачку). Сложени суфикс -ичица долази у примеру грабовничица. За име румунске реке тисмена А. Лома (2009б: 751) на основу придевског облика na tismenoi СТ 1406: 8 претпоставља словенско порекло: „првобитно придев на *-ĕnъ у женском роду, највероватније пасивни партицип од *tisknoti: *tisknĕna > *tisnĕna “стешњена“, тј. река стешњеног корита, даље дисимилацијом, вероватно тек у румунским устима, Tismena / Tismana“. 362 Владимир Поломац ■ 2.3.6. Регистар топонима210 анатолија, Мала Азија (уп. Rja I: 83) [Н 1396: M anatolJi 77 (лок. јд.)]. барич, село у Браничеву (в.), забележено и у БТ (Stojaković 1987: 200–201); данас село са истим називом, западно од Голупца (уп. Пурковић 1940: 59, Јовановић 1991: 56) [СТ 1406: bari;q 12]. бьдчина, село у Левчу (в.); данас под истим именом село западно од Варварина (уп. Пурковић 1940: 58, Благојевић 1972: 198, Младеновић 2007: 198) [СХ 1411: bqd';ina 17]. бьдчићи, село код Беласице (в.); данас Бачићи у Топлици (уп. Ерсј II: 272) [ЂР 1428–1429: bqþdþ(q);iki 29]. бьтьр, село у Мачви (в.); данашње село Батар, северно од Лознице, а југозападно од Јање, на левој обали Дрине (уп. Пурковић 1940: 59, Шкриванић 1973: 132) [ЂР 1428–1429: bqtqrq 35]. беласица, село „према Крушевцу“; данашње село Беласица на северним падинама Јастрепца, југоисточно од Крушевца (уп. Шкриванић 1973: 130) [ЂР 1428–1429: koþnþ(q) belasice 29]. белград, средњовековни град, дворско средиште деспота Стефана [СЛ 1427: na zidanJe belgrada 29]. белица, област око реке Белице, западно од Јагодине (Младеновић 2007: 310) [ЈП 1395: ou bylici 17]. бело поље, село „према Крушевцу“ (ЂР 1428–1429); данас у овоме пределу није забе- лежено село под овим називом (уп. Пурковић 1940: 61, Шкриванић 1973: 129) [ЂР 1428–1429: bylo polE 29, ЂВ 1432: bylo polE na moravy 25, РВ 1432: bylO polE na moravy 12/13]. белућа, према ЂР 1428–1429 село у Руднику метоху (в. Рудник), према ЂВ 1456 село у Острвичкој власти (в.); према народној традицији у питању је данашње село Црнуће, југоисточно од Рудника, о чему говори распоред побројаних села у обе наведене повеље (уп. Пурковић 1940: 61, Шкриванић 1973: 130) [ЂР 1428–1429: bylMk] 31, ЂВ 1456: bylMk} 5 (акуз. јд.)]. бикињ, данашње село Бикиње, северозападно од Голупца (уп. Пурковић 1940: 62, Младеновић 2007: 356), забележено је и у БТ (Stojaković 1987: 209) [СТ 1406: bikinq 12]. бинча морава, Биначка Морава, река која протиче јужно и источно од Гњилана (уп. Павловић 1994: 29, 1996: 35–36) [ЈХ 1394–1402: na bin';y moravy 16 (лок. јд.)]. бисерка, село на Топлици (в.); сачувано у имену потеса између села Мекиша и Орљана (уп. Лома 1989а: 22–23) [ЈП 1395: bis{er}kM 38 (акуз. јд.)]. богетинци, селиште у Петрушкој власти (в.), могуће је да му одговара Боготинце забе- лежено у области Раваница у БТ (Stojaković 1987: 266) %ЛР 1457: seli{e bogetin'ci 8&. 210 Приликом састављања регистра топонима примењена су следећа начела: (а) историјско име то- понима транскрибовано је савременом ћирилицом (уз задржавање знака ь, којим се обележава евентуално присуство изговорног полугласника), (б) редослед атрибута код двочланих топонима нормализован је према препозицији, (в) коментар о убикацији топонима заснива се на контексту који пружа конкретан документ, као и на досадашњој богатој дипломатичкој, историјској и оно- мастичкој литератури, (г) топоними су праћени и у другим средњовековним изворима, најчешће у повељама кнеза Лазара и у двама најзначајнијим турским пописима области Српске деспотови- не: Попису области Бранковића из 1455. године (ОБ 2001) и Браничевском тефтеру из 1467. го- дине (скраћено БТ) (Stojaković 1987), (д) скраћеница документа, потврда у оригиналној графији и број реда наведени су у угластим заградама, (ђ) уколико је једним именом означено више гео- графских објеката поновљен је поступак описан под (б), (в) и (г). 363 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ болван, данас село Бован југоисточно од Крушевца, или истоимено село северно од Алек- синца (уп. Грујић 1955: 310, Младеновић 2007: 310, 327) [ЈП 1395: W bol'vana 17, Н 1396: ou bol'vanou 119]. борьч, средњовековни град у истоименој жупи (уп. Младеновић 2007: 48–49); данас село Борач у општини Кнић у Гружи [СД 1405: vx slavnyþmþ(q) grady bor;i 44]. борачка власт, административна област са седиштем у граду Борчу (в.) [ЂВ 1456: ou vlasti bora;koi 6]. бошково, село код Рибника (в.) у Петрусу (в.); данас не постоји са овим именом (уп. Actes 1982a: 199: „Božkovo n'e existe plus aujourd'hui, et n'a pas pu en découvrir l'emplacement, non plus que de Ribnik qu'on mentionne avec lui.“) [ЂЛ 1452: bo/kovo 77]. бошњаци, село у Мачви (в.); данас највероватније село Мали Бошњак, југозападно од Дебрца (уп. Пурковић 1940: 65, Шкриванић 1973: 132) [ЂР 1428–1429: bo[n]ci 33]. браничево, средњовековна жупа која је обухватала простор од десне обале доњег тока Ве- лике Мораве на западу, па на истоку западније до реке Пек, у висини села Кумане и Љубиње; на северу од Дунава до реке Ресаве на југу (према Шкриванић 1973: 127) [ЂР 1428–1429: M brani;evM 25, ЂР 1430: ou brani;evou 15, 19]. брезова, село у Руднику метоху (в. Рудник); према Г. Шкриванићу (1973: 131) село данас не постоји или је променило назив; могуће је да је име сачувано у данашњем имену Брезовица (река и село), недалеко од данашњег места Рудника у Качеру (име бележе Јаћимовић–Петровић 2003: 12, 29) [ЂР 1428–1429: bryzova 32]. брњашча, данашње село Брњача, 5 км југозападно од Ораховца у Метохији (уп. Букумирић 1984: 434), поменуто и у САХ (уп. Мишић–Суботин-Голубовић 2003: 188) %Х2 1454: iz brqn]þ[þ;e 23&. брњица, село у Петрусу (в.); данас нема села са овим именом у широј околини Параћина (уп. Пурковић 1940: 68, Actes 1982a: 195, Младеновић 2007: 265) [СЛ 1427: brqnnicou 22 (акуз. јд.), ЂЛ 1452: brqnica 78]. брод, међник села Горње Ливоче (в.) и Пасјана (в.) [ЈХ 1394–1402: na brwþdþ%q& 37]; међник села Коњуси (в.) [ЈХ 1394–1402: do broda 44]. будиловина, село у Расини (в.); и данас са истим именом село северозападно од Бру- са (уп. Пурковић 1940: 69, Шкриванић 1973: 134) [ЂР 1429–1430 (према издању): boudilovinou 16 (акуз. јд.)]. будрига, данашња села Горња и Доња Будрига, јужно од Гњилана (уп. Пурковић 1940: 69, Пешикан–Стијовић 1987: 600, Младеновић 2007: 171), поменута су и у Раваничкој повељи кнеза Лазара (уп. Младеновић 2003: 75) [ЈХ 1394–1402: k bMdrigwþmþ(q) 36 (дат. мн.)]. буљани, село забележено и у БТ као мезра „зиратно земљиште, сејалиште, селиште“ села Долња Сења (данас Сење) (уп. и Јовановић 1999: 160); данас са истим именом село удаљено 11 км североисточно од Параћина (уп. Благојевић 1972: 44) [boul]ni СЛа 1407: 50, СЛб 1407: 52, СЛ 1414–1415: 14, ЂЛ 1452: 78]. бухменти, село „према Крушевцу“; данас у околини овога града нема села са овим или сличним називом (уп. Пурковић 1940: 71, Шкриванић 1973: 129) [ЂР 1428–1429: bMhmenti 29]. бучје, данашње село Бучје, југоисточно од Трстеника (уп. Пурковић 1940: 71, Грујић 1955: 59–60, Благојевић 1972: 40, Младеновић 2003: 236, 2007: 310) [ЈП 1395: bM;Jj 27]. велики пут, међник поседа које је у Параћиновом Броду (в.) монахиња Јевгенија прило- жила Великој Лаври [ЈЛ 1398: na velikomq poutou 15]. 364 Владимир Поломац ■ вина, село у Глбочици (в.), и данас са истим именом југозападно од Лесковца (уп. Пурковић 1940: 72, Младеновић 2007: 310, 327) [vinna ЈП 1395: 15, Н 1396: 119]. винарци, данашње село Винарце, северозападно од Лесковца (уп. Пурковић 1940: 72, Грујић 1955: 74, Младеновић 2007: 211) [ЈП 1395: vinarci 36]. винишар, село у Метохији, поменуто и у САХ као vini[orqski grabq, међник катуна Кострц, данашњег села Кострце код Суве Реке (уп. Мишић–Суботин-Голубовић 2003: 189); могуће да је у вези са данашњим селом Нишор код Суве Реке %Х1 1454: wþdþ%q& vini[ara 15&. владојев лаз, међник поседа у Параћиновом Броду (в.) који је монахиња Јевгенија прило- жила Великој Лаври [ЈЛ 1398: na vladoEvq lazq 21, w„ laza vladoEva 21]. влатковски пут, међник поседа у Параћиновом Броду (в.) који је монахиња Јевгенија при- ложила Великој Лаври [ЈЛ 1398: na poutq vlat'kov'skQ 18]. влчи грм, међник села Горње Ливоче (в.) и Пасјана (в.) [ЈХ 1394–1402: poþdþ(q) vlq;i grqmq 35]. влчи трн, средњовековни град и дворско средиште Бранковића, данас градско насеље Ву- читрн у Великокосовској котлини (уп. ЕСН 2008: 215) [МД 1405: ou vlq;emq trqnou 41, ЂП 1419: M vlq;iEþmþ(q) trqnM 37]. водица, река у Румунији у чијој се близини налази истоимени манастир, 17 км од места Дробета-Турн Северин [СТ 1406: na vodici 8]. војковци, влашко село у Руднику метоху (в. Рудник); данас село Војковци североисто- чно од Рудника (уп. Пурковић 1940: 74, Шкриванић 1973: 131) [ЂР 1428–1429: seþlþ(o) vlasi voikovci 31]. вражице, пусто селиште у Горњој Морави (в.); данас не постоји, или је променило назив (уп. Шкриванић 1973: 130) [ЂР 1428–1429: vra/ice 30]. вранин дол, село на Лабу (в.), бележи се и у ОБ у нахији Вучитрн са именом Врани Дол (ОБ 2001:155), данас село Врани До северно од Приштине (уп. Пурковић 1940: 74, Ивановић 1987: 416, Пешикан–Стијовић 1987: 600) [ГП 1403–1408: vraninq dolq 14, ЂП 1419: vraninq dwþlþ(q) 21]. врањански пут, међник села Горња Ливоча (в.) и Пасјана (в. ниже); топоним се помиње и у Раваничкој повељи кнеза Лазара, као међник села Прилепнице, североисточно од Гњилана, о коме А. Младеновић (2003: 74) каже: „пут за данашњи град Врање који је пролазио поред Прилепнице, највероватније преко Гњилана и Кончуљског кланца“; назив је сачуван у имену њиве Врањски пут у српском селу Велико Ропотово (уп. Урошевић 1935: 27, Младеновић 2003: 74) [ЈХ 1394–1402: pMteþmþ(q) vran]nskiþmþ(q) 33 (инстр. јд.)]. вранково, село у Петрусу (в.); данашњи „локалитет“ Вранково, 13 км југозападно од Параћина (уп. Actes 1982a: 192) [vrankovo СЛа 1407: 50, СЛб 1407: 52, СЛ 1414–1415: 14, ЂЛ 1452: 77]. враћевштица, дводелно село (в. Горња и Доња Враћевштица), једно у Острвичкој власти (в.), друго у Борачкој власти (в.), данас село Враћешница, североисточно од Горњег Милановца, на путу за Крагујевац (уп. Пурковић 1940: 75, Шкриванић 1973: 131) [ЂВ 1456: ou vrakEv'{icy 3/4 (лок. јд.), vrakEv{icM 5 (акуз. јд.), selo drouga vrakEv'{ica 6]; река, данас Враћевшница, лева притока Груже (уп. Павловић 1996: 72) [РК 1430– 1431: na vrakEv{ic{i} 25]. врбница, село у Крушевачкој власти; данас села Велика и Мала Врбница, југозападно од Крушевца (уп. Пурковић 1940: 76, Шкриванић 1973: 134) [ЂР 1429–1430 (према издању): vrqbnicou 16 (акуз. јд.)]. 365 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ гаћице, село у Топлици (в.); неубицирано (уп. Младеновић 2007: 310); Пурковић 1940: 77 чита Гаћице [ЈП 1395: selo gakice 14]. глбочица, област западно од Лесковца, данас Дубочица (в. Длбочица) [ЈП 1395: ou glqbo;ici 15, M glqbo;ici 37]. глоговица, село код Новога Брда (в.); и данас истоимено село северно од Новога Брда (уп. Пурковић 1940: 78, Урошевић 1975: 31–32, Ивановић 1987: 420, Младеновић 2007: 198) [СХ 1411: glogovica 16]. глумце, село у Смедеревској власти (в), неубицирано %ЛР 1457: selo glMm'ce 3&. гњивљан, в. Гњиљане [ЈХ 1394–1402: iz gnivl]ni 32 (ген. мн.)]. гњиљане, у ОБ помиње се под именом Гњилан (ОБ 2001: 109); данашњи град Гњилане у Биначком Поморављу (уп. Урошевић 1975: 32, Младеновић 2007: 169, ЕСН 2008: 235, Лома 2009б: 750) [ЈХ 1394–1402: gnil]nwþmþ(q) 38 (дат. мн.)]. голубачка власт, административна област са средиштем у граду Голупцу %ЛР 1457: M vlasti golMbq;koi 3&. горино, село у Глбочици (в.); данашње село Горина, јужно од Лесковца (уп. Пурковић 1940: 80, Грујић 1955: 74, Младеновић 2007: 311) [ЈП 1395: gorino 37]. горњаја враћевштица, в. Враћевштица [ЂР 1428–1429: vrakEv{ica gorn]a 32]. горња ливоча, данас села Горњи и Доњи Ливоч, југозападно од Гњилана (уп. Пурковић 1940: 112, Урошевић 1975: 35, 44, Ивановић 1987: 427, 437, Младеновић 2007: 171); в. и Ливоч и Ливоча [ЈХ 1394–1402: na meg} gornE livo;e 37]. горња морава, жупа, обухвата „поречје Западне Мораве од Чачка, средњовековног Град- ца, па на исток до у висини Трстеника“ (према Шкриванић 1973: 130) [ЂР 1428– 1429: M gornoi moravy 29 (лок. јд.)]. горња мутница, село у Петрусу (в.), помиње се под овим именом и у повељи кнеза Лазара Великој Лаври из 1375/1376. године (Младеновић 2003: 17); и данас Горња Мутница источно од Параћина [ЂЛ 1452: moutnica gorn] 78]. горња пешчаница, в. Пешчаница [ЂР 1430: gwrn} pe[;anicou 15, peþ[þ;anicou gorn} 19 (акуз. јд.)]. грабовничица, река; данас Велика Грабовница, десна притока Расине, са селом Велика Грабовница, северозападно од Бруса у Расини (уп. Шкриванић 1973: 134, Павловић 1996: 60) [ЂР 1429–1430 (према издању): grabovni;ica 15]. граховьц, према ЂР 1428–1429 село у Руднику метоху (в. Рудник), према ЂВ 1456 село у Борачкој власти (в.); село под овим именом данас се не налази на овоме терену (уп. Шкриванић 1973: 131); Лома 2014: 540 претпоставља да је сачувано у имену Граовац у рудничком селу Прњавор. грачаница, жупа на простору око манастира Грачаница код Приштине (уп. Младеновић 2007: 171) [ЈХ 1394–1402: w„ /Mpy w„ gra;anicy 40]. грачанска међа, међник села Коњуси (в.); међа је названа по жупи Грачаници (в.) (уп. Младеновић 2007: 172) [ЈХ 1394–1402: do megE gra;anske 43]. гугьљ, дводелно село у Моравицама (в.); данашње село Гугаљ налази се се- вероисточно од Пожеге (уп. Пурковић 1940: 83, Веселиновић 2003: 202); под истим именом постоји и потес у селу Пријановићи североисто- чно од Пожеге (уп. Веселиновић 2003: 202) [СМ 1413: dva gMgl] 24]. дебрц, трг у Мачви (в.); данашње село Дебрц на Сави, југоисточно од Шапца (уп. Шкриванић 1973: 131) [ЂР 1428–1429: trqþgþ(q) debrqþcþ(q) 32, trqgM debrqcM 33]. деваја, данашње село Деваје код Витине, које је под овим именом забележено и у ОБ (2001: 110) (уп. Лома 2009б: 751) [ЈХ 1394–1402: {i}z þdþyvaE 32]. 366 Владимир Поломац ■ длбочица, област западно од Лесковца, данас Дубочица (в. Глбочица) [Н 1396: ou dlqbo;ici 118/119]. добрања, село у Белици (в.); данас Добрања, део села Трнава (в.) (уп. Радић 2003: 78, 269, Младеновић 2007: 310) [ЈП 1395: vQ[e dobranE 17]. добраја глава, село у Мачви (в.); данас не постоји, али је назив сачуван у једном брегу села Дражевца, југоисточно од Обреновца (уп. Пурковић 1940: 86, Шкриванић 1973: 132, Павловић 2009в: 253) [ЂР 1428–1429: dobraa glaþvþ(a) 34]. добрашевце, село на Дреници (в.), забележено у ОБ као Долње Добрашевце у нахији Ву- читрн (ОБ 2001: 111); данас село Доброшевце у Дреници (уп. Пурковић 1940: 86, Пе- шикан–Стијовић 1987: 600) [dobra[evce ГП 1403–1408: 13, ЂП 1419: 18]. добродољане, село у Метохији; истоимено село и данас 7 км североисточно од Суве Реке (уп. Ивановић 1987: 433) %Х1 1454: wþdþ%q& dobrodol]þnþ%q& 21&. доксом, место у близини града Сера (в.) у Грчкој (уп. Actes 1982a: 188: Il s'agit de Doxompus (aujourds'hui Myrkinos), mentionné dans les actes de Lavra et de Chilandar“) [ЈЛ 1398: ou doKomou 9]. долњаја враћевштица, в. Враћевштицa [ЂР 1428–1429: vrakEv{ica dolnaa 32]. долња округлица, данас село Округлица југоисточно од Трстеника (уп. Грујић 1955: 59– 60, Благојевић 1972: 40, Младеновић 2003: 236, 2007: 310); в. и Округлица [ЈП 1395: doln] OkrMglica 28]. долње кожетино, село у Расини (в.); данас је то највероватније Кожетин, северозападни део Александовца (уп. Пурковић 1940: 103, Шкриванић 1973: 134) [ЂР 1429–1430 (према издању): ko/etJino doln(E) 17]. драгобиље, данашње село Драгобиље, североисточно од Ораховца, односно северно од Призрена (уп. Пурковић 1940: 89, Грујић 1955: 73, Ивановић 1987: 438, Младеновић 2007: 311) [ЈП 1395: M dragobili 35 (лок. јд.)]. дражевци, неубицирано (уп. Јовановић 1991: 56, Младеновић 2007: 356); у Rja II: 762 на- лазе се Дражевац (у округу биоградском, и у округу алексиначком) и Дражево, у округу пиротском [СТ 1406: dra/jvci 11/12]. дреница, река, лева притока Ситнице (уп. Павловић 1996: 109, ЕСН 2008: 305) [ГП 1403– 1408: na dren{i}ce 13/14, ЂП 1419: na drynici 18/19 (лок. јд.)]. дренова, село „према Крушевцу“; данас постоје Велика и Мала Дренова, северозапад- но од Крушевца; највероватније је у питању Велика Дренова, која се налази у доли- ни Западне Мораве (уп. Пурковић 1940: 90, Шкриванић 1973: 129) [ЂР 1428–1429: drenova 29]. дреновьц, село у Метохији; данашњи Дреновац 6км северозападно од Ораховца (уп. Ивановић 1987: 439) %Х2 1454: wþdþ%q& drynovca 21&. дренопољ, град у Турској; данашње Једрене %ЛД 1457: M drenopoþlþ(q) 19&. друговци, село у Кучеву (в.); према Шкриванић 1973: 128 данас у Кучеву не постоји село са овим или сличним називом; могуће је да је у питању данашње село Друговац, југозападно од Смедерева, које се помиње и у Rja II: 806 [ЂР 1428–1429: drMgovci 27]. дубљане/дубљани, село забележено и у САХ као dMbl]nQ (Мишић–Суботин-Голубовић 2003: 193), вероватно данашњи потес (виноградиште) Дубљане у Ораховцу (Букумирић 1984: 439) %Х1 1454: iz dMbl]þnþ(q) 19, Х2 1454: iz dMbl]þnþ(q) 22&. дубово, село у Подгори (в.); А. Младеновић (2007: 311) идући за Р. Грујићем (1955: 75) идентификује га са истоименим селом југоисточно од Прокупља; А. Лома (2009б: 367 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 753) упућује на Велико и Мало Дубово у метохијском Подгору (уп. и Пурковић 1940: 42, Пешикан 1981: 47) [ЈП 1395: dMbovo 38]. дубравница, област источно од Велике Мораве на простору углавном од манастира Манасије до Сталаћа (Младеновић 2007: 310) [ЈП 1395: ou dMbravnice 14 (лок. јд.)]. дубровник, средњовековни град и република [МД 1392: dMbrov'nikM 1; остале потврде: СД 1405: 28, 32, 40, МД 1405: 6, 7, 26, 30, 39, ЂД 1424: 2, ЂД 1428: 4, 29, 34, 43, ЂД1 1445: 4, 25, 29, 35, 39, ЂД2 1445: 13]. дунав, ЈП 1395: река [na dMnavy 39]. духовци, село у близини Крушевице (в.); неубицирано (уп. Пурковић 1940: 92, Јовановић 1989а: 56; Младеновић 2007: 356) [СТ 1406: krM[evica z dMhwvci 12]. душник, село у Браничеву (в.), забележено и у БТ (Stojaković 1987: 192); данас име пла- нине Душник, западно од села Бискупије, а југозападно од Великог Градишта (уп. Пурковић 1940: 92, Шкриванић 1973: 127, Павловић 2009в: 273) [ЂР 1428–1429: dM[niþkþ(q) 27]. жегра, данас село Жегра, јужно од Гњилана (уп. Пурковић 1940: 93, Урошевић 1975: 50, Ивановић 1987: 445, Младеновић 2007: 171) [ЈХ 1394–1402: i{z} /egrj 33]. желчиште, село у Метохији, поменуто још у Милутиновој повељи Хиландару из 1282 (?) (Мошин–Синдик–Ћирковић 2011: 279); вероватно данашње село Зочиште, 5км југоисточно од Ораховца %Х2 1454: izq /elq;i{q 23&. забел, микротопоним у села Вина (в.) [ЈП 1395: {s} zabylomq 15, zabylM 15]; међник села Коњуси (в.) [ЈХ 1394–1402: w„ zabela 44]. загреб, село у Мачви (в.); село са овим именом данас не постоји; име је сачувано у топо- графском називу сеоске утрине села Велики Борак, југоисточно од Обреновца (уп. Пурковић 1940: 94, Шкриванић 1973: 132) [ЂР 1428–1429: zagrebq 34]. закут, село у Лабу (в.), помиње се и у повељи кнеза Лазара св. Пантелејмону из 1380/1381. године (Младеновић 2003: 163) и у ОБ (2001: 111); данашње село Закут северозапад- но од Подујева (Пурковић 1940: 94, Ивановић 1987: 446, Пешикан–Стијовић 1987: 601, Младеновић 2003: 163, 2007: 311) [ЈП 1395: zakMtq 30]. зацрквљане, село код Новога Брда (в.); неубицирано (уп. Пурковић 1940: 95, Младеновић 2007: 198) [СХ 1411: zacr(q)k(q)vl]ny 14]. заплужани, вероватно данашње село Заплужје, албанско село на крајњем североисточном делу Опоља, 12–13 км североисточно од Драгаша. Село је приложио 1348. године цар Душан својој задужбини Св. Арханђелима (уп. Ивановић 1987: 446); у Мишић– Суботин-Голубовић 2003: 194 помиње се село zaplq/ani, северно од Суве Реке у бли- зини Речана %Х2 1454: i{z} zaplM/aþnþ(q) 17&. змејев студеньц, међник хиландарских села Хоче (в.) и Јанчишта (в.) %Х1 1454: na zmeEþvþ(q) stMdenqcq 5/6&. знојцe, међник поседа у Параћиновом Броду (в.) који је Великој Лаври приложила монахиња Јевгенија; назив је сачуван у микротопониму Знојац (име ливаде), јужно од Параћина (уп. Младеновић 2007: 232, 234, Лома 2009б: 751–752) [ЈЛ 1398: na znoicah 14 (лок. мн.), W znoicq 15 (ген. мн.)]. зубова њива, међник поседа у Параћиновом Броду (в.), који je Великој Лаври приложила монахиња Јевгенија [ЈЛ 1398: na zoubovou na zamynou nivou 20 (акуз. јд.)]. ибьр, област источно и југоисточно од данашњег града Рашка (уп. Младеновић 2007: 155) [СХ 1392–1402: M ibrM 10]. 368 Владимир Поломац ■ извор, село у Петрусу (в.); и данас са истим именом 15 км источно од Параћина (уп. Пурковић 1940: 92–93, Actes 1982a: 195) [izvor СЛ 1427: 21, ЂЛ 1452: 77]. изворьц, забележено у БТ као Изварац (Stojaković 1987: 201); не треба га мешати са данашњим селом Изварица у општини Жагубица [СТ 1406: izvorcq 12]. илијина глава, међник села Горња Ливоча (в.) и Пасјана (в.), данашњи микротопоним (ороним) на међи села Ливоч и Великинац (уп. Ивановић 1987: 473); према А. Урошевићу (1975: 55) назив брда на атару села Пасјан (в.), што преузима и Павловић 2009в: 306 [ЈХ 1394–1402: w„ ilJine glave 33, posryþdþ%y& glave ilJine 38]. јаблка, међник села Горње Ливоче (в.) и Пасјана (в.) [ЈХ 1394–1402: ]blqka 35, w„q ]blqke 35, na ]blqkM 45]. јаблчје, село у Левчу (в.); данашње село Јабучје источно од Крагујевца (уп. Пурковић 1940: 97, Веселиновић 2002: 141) [СЈ 1404–1405: ]blq;Je 16]. јабучје, село у Горњој Морави (в. Горња Морава); највероватније данашње село Јабучје (в. Јаблчје) источно од Крагујевца (уп. Шкриванић 1973: 130) [ЂР 1428–1429: ]bM;Je 30]. јагодна, данашњи град Јагодина (уп. Радић 2002) [СХ 1411: ou ]godnoi 50 (лок. јд.)]. јанчиште, истоимено село и данас на северним обронцима Милановић-планине, 6 км јужно од Малишева (уп. Ивановић 1987: 452) %Х1 1454: ]n';i{eþmþ(q) 3, ]n';i{eþmþ(q) 14&. јасиковица, истоимено село и данас југоисточно од Трстеника (уп. Пурковић 1940: 99, Грујић 1955: 59–60, Благојевић 1972: 40, Младеновић 2003: 236, 2007: 310) [ЈП 1395: ]sikovica mihailova 28]. јелисеј, међник хиландарских села Хоче (в.) и Јанчишта (в.) %Х1 1454: Elise] 6/7&. јелисеј студеньц, међник хиландарских села Хоче (в.) и Јанчишта (в.) %Х1 1454: na Elisei stMdenqcq 6&. јелхова бара, међник поседа које је у Параћиновом Броду (в.) монахиња Јевгенија прило- жила Великој Лаври [ЈЛ 1398: konq jlqhove bare 17]. јелшаница, село у Топлици (в.), данас Горња и Доња Јошаница у околини Блаца, западно од Прокупља (уп. Пурковић 1940: 100, Грујић 1955: 75, Младеновић 2007: 310) [ЈП 1395: jl'[anica 12]. јельшци, село у близини трга Копорићи (в.); данас Јелашце у близини села Копориће, се- вероисточно од Лепосавића (уп. Пурковић 1940: 100, Грујић 1955: 74, Динић 1978: 82, Ивановић 1987: 460, Младеновић 2007: 309) [ЈП 1395: jlq[ci 10] јуношино, селиште у Кучеву (в.), данас не постоји под овим називом (уп. Пурковић 1940: 100, Шкриванић 1973: 128) [ЂР 1428–1429: }no[ino 28]. кални дол, село у околини Новога Брда (в.); у ОБ (2001: 112–113) помињу се источно од Новога Брда у нахији Тополовница опустела села Канидол и Кранидол; село са овим именом данас не постоји више на овом простору (уп. Пурковић 1940: 100, Грујић 1955: 73, Младеновић 2007: 310) [ЈП 1395: kalnQ dolq 22/23]. калоjањевце, село у Петрушкој власти, неубицирано %ЛР 1457: selo kalo]anEv'ce 8&. каменица, према ЂР 1428–1429 дводелно село у Руднику метоху (в. Рудник); данас Ка- меница, у околини Крагујевца, јужно од Страгара, југоисточно од Рудника (уп. Пурковић 1940: 101, Шкриванић 1973: 131) [ЂР 1428–1429: kamenica 31, drMga kamenica 31, РК 1430–1431: ou kamenice 23 (лок. јд.)]. квасичевица, село у Петрусу (в.); данас се у овој области не налази село са овим именом, већ само Клачевица, што се не може узети као сигурна убикација за Квасичевицу (уп. Пурковић 1940: 101, Благојевић 1972: 45, Actes 1982a: 195, Младеновић 2007: 369 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 265); за могући фонетски развој Квасичевица > Клачевица уп. Лома 2009б: 749–750 [СЛ 1427: kvasi;evicou 22 (акуз. јд.), ЂЛ 1452: kvasi;evica 79]. кладоруб, село у Браничеву (в.), забележено и у БТ као Кладуровац или Кладуровце (Stojaković 1987: 1987); данас село Кладурово, североисточно од Петровца на Мла- ви (уп. Пурковић 1940: 102, Шкриванић 1973: 127) [ЂР 1428–1429: kladorMbq 26]. клен, међник хиландарских села Хоче (в.) и Јанчишта (в.) %Х1 1454: na kleþnþ(q) 6&. ковачи, селиште у Горњој Морави (в.), данас село Ковачи, југозападно од Краљева, код средњовековног рудника Плана (уп. Пурковић 1940: 103, Шкриванић 1973: 130) [ЂР 1428–1429: kova;i 30]. конатице, пусто селиште у Мачви (в.); данашње село Конатице, југоисточно од Обреновца, између села Дражеваца и Степојевца (уп. Пурковић 1940: 104, Шкриванић 1973: 132) [ЂР 1428–1429: konatice 34]. коњинци, село у околини Новога Брда (в.); М. Пурковић (1940: 104) претпоставља Којинце код Куманова; Rja V: 288 – позивајући се на Новаковић 1880: 36 – упућује на село Коњско и Коњску реку мало даље низ Мораву (оба топонима региструје и Павловић 1994: 71); [СХ 1411: koninci 14]. kоњуси, данашње село Коњух, северно од Липљана (уп. Младеновић 2007: 171–172) [ЈХ 1394–1402: M kon}he 44 (акуз. мн.)]. kоњуша, према ЂР 1428–1429 село у Руднику метоху (в. Рудник), а према ЂВ 1456 у Борачкој власти (в.); данашње село Коњуша у Гружи, југозападно од села Враћевшнице (в. Враћевштица) (уп. Пурковић 1940: 104, Шкриванић 1973: 131) [kon}[a ЂР 1428–1429: 32, ЂВ 1456: 7]. коњушка међа, међник села Коњуси (в.) [ЈХ 1394–1402: za meg} kon}[kM 39 (акуз. јд.)]. копорићи, средњовековни трг; данас село Копориће, североисточно од Лепосавића (уп. Пурковић 1940: 104, Младеновић 2007: 310) [ЈП 1395: koporiki trqgq 10, ЂП 1427– 1429: W koporikq 19, W koporiþkþ(q) 24]. kопривница, село у Новобрдском метоху (в. Ново Брдо), забележено и у ОБ у нахији То- половница источно од Новог Брда (ОБ 2001: 113); и данас на овом простору исто- имено село (уп. Пурковић 1940: 104–105, Ивановић 1987: 459–460, Пешикан– Стијовић 1987: 602, Младеновић 2007: 377) [СВ 1417: koprivnicM 32/33 (акуз. јд.), ЂВ 1427–1428: koprivnicou 16, 23 (акуз. јд.)]. кориша, село у Метохији; данас истоимено село 6 км североисточно од Призрена (Букумирић 1984: 565) %Х1 1454: wþdþ%q& kori[e 19&. kошарна, влашко село у Кучеву (в. горе); у повељи кнеза Лазара манастиру Горњаку на Млави из 1387. године помиње се Кошарна као међник села Осанице у Хомољу (Младеновић 2003: 39); у БТ помиње се Кошарна (Stojaković 1987: 137–138); село под овим именом данас не постоји, а име је сачувано у топографском називу Ко- шарна, који означава обрадиву површину у атару села Влашки До на свилајначком друму, 13 км јужно од Пожаревца (уп. Шкриванић 1973: 128) [ЂР 1428–1429: vlasi ko[arna 27]. краљев брод, међник поседа које је у Параћиновом Броду (в.) монахиња Јевгенија при- ложила Великој Лаври; данас постоји Краљево Поље у Ћуприји (уп. Rja V: 458) [ЈЛ 1398: na kralEvq brodq 17, pryma kralEvou brodou 17/18]. криљева, село код Новога Брда (в.); данас Криљево североисточно од Новога Брда (уп. Пурковић 1940: 106, Урошевић 1975: 71, Ивановић 1987: 466, Младеновић 2007: 198) [СХ 1411: krilEva 15, sq krilEvwþmþ(q) 16]. 370 Владимир Поломац ■ крушевьц, средњовековни град; данашњи Крушевац [ЈП 1395: ou gradM krM[ev'cM 19, ЂР 1428–1429: pryma krM[evcM 29]. крушевьчка власт, административна област са седиштем у граду Крушевцу (в.) [ЂР 1429– 1430: ou krou[evq;koi vlasti 16/17]. крушевица, село забележено и у БТ (Stojaković 1987: 185); данас Доња Крушевица, се- верозападно од Голупца (уп. Јовановић 1989а: 56) [СТ 1406: krM[evica z dMhwvci 12]. крушка, међник села Коњуси (в.) [ЈХ 1394–1402: krM[ka 35/36]. кузмино, село на Ситници (в.); данашње село Кузмин југозападно од Косова Поља (уп. Пурковић 1940: 108, Ивановић 1987: 466–477) [ЂП 1410: kMzmino 2, 13]. кукаљин студеньц, међник села Момуше (в.) и Нистре (в.), помиње се и у САХ као kukalinq stouden'cq (Мишић–Суботин-Голубовић 2003: 197) %Х2 1454: na kMkalinq stMdenqcq 9/10&. кукањ, село у Ибру (в.); забележено са истим именом и у повељи кнеза Лазара властелину Обраду Драгосаљићу (јануар 1388. год.); могуће данашње село Кућане, јужно од Рашке, западно од Ибра (опширније у Младеновић 2003: 201–202) [СХ 1392–1402: kMkanq 18]. купини град, средњовековни град Купиник; данас село 48 км југоисточно од Руме, у чијој се близини налазе остаци средњовековног града (ЕСН 2008: 563–564) [ЂР 1428– 1429: graþdþ[q] koupinnQi 23]. купљеново, село у Браничеву (в.); данас име брда Купљево и Копљево, југозападно од села Тополовника (в.) код Великог Градишта) (уп. Пурковић 1940: 109, Шкриванић 1973: 127) [ЂР 1428–1429: kouplEnovo 26]. курилова, село у Петрусу (в.); село са овим именом није забележено у околини данашњег Параћина; највероватније сачувано у имену брда Куриловица 5 км северно од Алексинца (уп. Actes 1982a: 192: „une localité, nommée Kurilovica, se trouve à une distance considérable des autres villages de Lavra (environ 5 km au nord d` Aleksinac); уп. о овоме и Јовановић 1999 (стр. 160), где се према Rja наводе топоними Кирило- вац/Ћириловац, Кириловачко брдо (ороним) и Ћириловачки поток (све у смедерев- ском округу)) [kourilovaa СЛа 1407: 49, СЛб 1407: 52, СЛ 1414–1415: 13/14, ЂЛ 1452: kourilova 77]. kурјаче, село у Браничеву (в.), забележено под истим именом и у БТ (Stojaković 1987: 174); данас под истим називом село североисточно од Пожаревца (Пурковић 1940: 110) [ЂР 1428–1429: kMr];e 27]. kучево, област на Пеку, „и то на потоку Железник, западно од Мајданпека, где поток утиче у реку Пек“ (Шкриванић 1973: 128) [ЂР 1428–1429: ou kM;evM 27]. лаб, река, десна притока Ситнице (уп. Павловић 1996: 185, ЕСН 2008: 567) [ГП 1403– 1408: na labou 14, ЂП 1419: na labM 21]; област око реке Лаба (уп. ЕСН 2008: 610–611) [ЈП 1395: M labM 30]. левьч, средњовековна жупа (в. Левьчска жупа); Павловић 1990: 355 наводи да је старији облик Левче; данас област Левач, јужно и југоисточно од Крагујевца [СХ 1411: ou lyv';} 17]. левьчска жупа, в. Левьч [СЈ 1404–1405: ou /oupy ou levq;'skoi 16/17 (лок. јд.)]. лепеница, жупа која обухвата предео око истоимене реке (уп. Шкриванић 1973: 129) [ЂР 1428–1429: M lepenici 28]. лесковьц, данашњи град Лесковац у Србији (Младеновић 2007: 310) [ЈП 1395: ou lyskov'cM 21]. лесковица, дводелно селиште у Горњој Морави (в.), данас село северозападно од Алек- синца (уп. Пурковић 1940: 111, Шкриванић 1973: 130) [ЂР 1428–1429: lyskovica 30]. 371 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ лесковља, село у Горњој Морави (в.); можда данашње село Лесковац код Кнића у Гружи (уп. Шкриванић 1973: 130) [ЂР 1428–1429: lyskovl] 30]. лешьк, данашње село Лешак северозападно од Лепосавића (уп. Пурковић 1940: 111, Грујић 1955: 74, Ивановић 1987: 469, 495, Младеновић 2007: 310) [ЈП 1395: ly[qkq 11]. лешани, село у Метохији, помиње се и у САХ као ly[ani (Мишић–Суботин-Голубовић 2003: 198); данас Лешане, село 5 км југозападно од Суве Реке (уп. Ивановић 1987: 469) %Х2 1454: wþdþ%q& le[an(q) 20&. лештје, данашње село Лешје источно од Параћина, забележено и у повељи кнеза Лазара властелину Црепу (крај XIV века) (уп. Пурковић 1940: 111, Младеновић 2003: 229– 230, 2007: 198) [СХ 1411: le{iE 51, ly{iE 51]. ливада, међник поседа које је у Параћиновом Броду (в.) монахиња Јевгенија приложила Великој Лаври [ЈЛ 1398: na livady 18 (лок. јд.), w„ lJvade 18]. ливадје, данашње село Ливађе, североисточно од Липљана (уп. Пурковић 1940: 111, Урошевић 1975: 82, Ивановић 1987: 469, Пешикан–Стијовић 1987: 601, Младеновић 2007: 172), забележено са овим именом и у ОБ (2001: 113) [ЈХ 1394–1402: iz livadi] 41, k livadi} 43]. ливоч, в. Горњи Ливоч и Ливоча [ЈХ 1394–1402: s livo;eþmþ(q) 33]. ливоча, в. Горњи Ливоч и Ливоч [ЈХ 1394–1402: livo;} 16 (акуз. јд.), þw„þ livo;e 29, livw;i 38 (дат. јд.)]. липљањ, данас градско насеље Липљан јужно од Приштине (Пурковић 1940: 112, Урошевић 1975: 82, Младеновић 2007: 169, 172) [ЈХ 1394–1402: izq lipl]n] 42]. лозни поток, међник поседа које је у Параћиновом Броду (в.) монахиња Јевгенија прило- жила Великој Лаври [ЈЛ 1398: na lozqnomq potokou 15]. локва, међник села Момуше (в.) и Нистре (в.) %Х2 1454: M lokvM 9&. луковьц, заселак села Закут (в.); данас се не може идентификовати са неким од насељених места у околини овога села (уп. Пурковић 1940: 113, Грујић 1955: 74, Младеновић 2007: 311) [ЈП 1395: lMkovqcq 30]. љубижна, село у Метохији; данашње село Љубижда, 4 км североисточно од Призрена (уп. Ивановић 1987: 475–476) %Х1 1454: wþdþ%q& l}bi/ne 19&. македонија, област на Балканском полуострву (уп. Rja VI: 354) [Н 1396: ou makedoni 77 (лок. јд.)]. мачва, средњовековна област која се простирала југоисточно од Битве, уза Саву према ушћу реке Колубаре (уп. Шкриванић 1973: 131) [ЂР 1428–1429: M ma;ve 32 (лок. јд.)]. медведьчки белег, међник села Момуше (в.) и Нистре (в.), вероватно у вези са данашњим селом Медвеце у околини Призрена %Х2 1454: belegq meþdþvedqþ;þki 10&. медојева река, село у Мачви (в.); данашње село Медошевац, југоисточно од Обренов- ца, североисточно од Лазаревца (уп. Пурковић 1940: 116, Шкриванић 1973: 132) [ЂР 1428–1429: medoeva ryka 34]. међујани, село у Топлици (в.); данашње село Међухана у околини Блаца, западно од Прокупља (уп. Пурковић 1940: 116, Грујић 1955: 75, Младеновић 2007: 310) [ЈП 1395: meg}]ni 13]. мелентија, село у Расини (в.); данашње село Милентија, северозападно од Бруса (уп. Пурковић 1940: 117, Шкриванић 1973: 134) [ЂР 1429–1430 (према издању): melen(t)J(a) 16]. mилешева, контекст упућује на село на месту данашњег манастира (уп. и Ивић 1998б: 56) [СМ 1413: prilo/ihq mona{s}tirM gospodina mi s(ve)t(a)go savQ, i{/e} vq mily[eve 22/23]. 372 Владимир Поломац ■ милојевци, село код Новога Брда (в.); неубицирано (уп. Пурковић 1940: 117, Младеновић 2007: 198) [СХ 1411: milwjvci 16]. мирошевци, село у Глбочици (в.); данашње село Мирошевце, југозападно од Лесковца (уп. Пурковић 1940: 117, Младеновић 2007: 310) [miro[evci ЈП 1395: 15, Н 1396: 119]. модра глава, село код Новога Брда (в.); данас брдо и шума у Лештару/Љештару, северои- сточно од Новога Брда; шума у селу Горњем Макрешу, југоисточно од Новога Брда (уп. Пурковић 1940: 118, Урошевић 1975: 80, 89, 95, Ивановић 1987: 427, Младеновић 2007: 198) [СХ 1411: modra glava 15]. момуша, село у Метохији, забележено под овим именом и у САХ (уп. Мишић–Суботин- Голубовић 2003: 200); данашње село Мамуша у Призренском пољу, 13–14 км север- но од Призрена (уп. Ивановић 1987: 478–479) %Х2 1454: selM momþMþ[e 8, selM momM[e 14&. морава, река, данашња Велика Морава (уп. Младеновић 2007: 311) [ЈП 1395: na moravy 33 (лок. јд.)]; река, данашња Западна Морава (уп. Шкриванић 1973: 129) [ЂВ 1432: na moravy 23, РВ 1432: na moravy 13 (лок. јд.)]. моравице, област која се налазила на простору негде од извора реке Скрапежа па, идући на југ, негде до југоисточно од Ариља (уп. Благојевић 1996: 13–23, Младеновић 2007: 365) [СМ 1413: ou moravicaþhþ%q& 23 (лок. мн.)]. мьшутиште, село у Метохији, забележено и у САХ као m'[Mti{a (Мишић–Суботин- Голубовић 2003: 200); данашње село Мушутиште, око 10 км југоисточно од Суве Реке (уп. Стијовић 1997: 548) %Х1 1454: wþdþ%q& mq[Mtiþ{þ(q) 20&. некудим, место летње резиденције деспота Ђурђа; налазио се у долини Јасенице, највероватније у атару данашњег села Придворице (уп. Пурковић 1940: 120–121, Шкриванић 1973: 128–129) [ЂД 1428: M nekMdimM 53]. некудимска власт, административна област са седиштем у Некудиму (в.) [ЂР 1428–1429: ou nekMdJmskoi vlasti 28] никеја/нићеја, град у Малој Азији; данас Изник у Турској [vq nikei ЈП 1395: 50, vq nikEi ЂР 1429: 26; остале потврде: ЈЛ 1398: 28, ЈП 1400: 11, СЛа 1407: 75, СЛб 1407: 74, СХ 1411: 46, СВ 1417: 46, ЂР 1429–1430: 34]. нистра, село у Метохији, забележно под овим именом и у САХ (Мишић–Суботин- Голубовић 2003: 201); сачувано као име њиве у атару данашњег села Смаћ, као и име њиве и ливаде у атару данашњег села Новаке, у околини Призрена (уп. Букумирић 1984: 534, 543) %Х2 1454: selM nistre 8, i selM nistre 14&. ново брдо, средњовековни град и рударски центар, 40 км источно од Приштине; данашње насеље Ново Брдо, развијено у подножју некадашњег средњовековног града [ou novomq brqdM ЈП 1395: 21; остале потврде: ЈП 1395: 53, ЈП 1400: 13, СД 1405: 25, СХ 1411: 13, СВ 1417: 27, ЂВ 1427–1428: 15, ЂД 1428: 25, ЂР 1429–1430: 17, 24, РК 1433: 31, ЂД1 1445: 22/23]. новосели, заселак села Кукањ (в.) у Ибру (в.); у повељама кнеза Лазара и патријарха Спиридона властелину Обраду Драгосаљићу (Декиндићу) помиње се под именом Новосељани (уп. Младеновић 2003: 201, 209); данас Ново Село, источно од Ра- шке, на левој обали Ибра (уп. Пурковић 1940: 121, Младеновић 2003: 201) [СХ 1392– 1402: noþvþ[o]seli 18]. њиве добрашина кучке, међник поседа које је у Параћиновом Броду (в.) монахиња Јевгенија приложила Великој Лаври; микротопоним именује њиве које припадају човеку са именом Добрашин Кучка (уп. Actes 1982a: 188) [ЈЛ 1398: na nive kou;ke dobra[ina 19 (акуз. мн.)]. 373 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ обрва, село у Горњој Морави (в. горе); данас истоимено село на левој обали Западне Мо- раве код Краљева (уп. Пурковић 1940: 122, Шкриванић 1973: 130) [ЂР 1428–1429: wbrþvþa 30]. оклопци, под истим називом и у БТ (Stojaković 1987: 147); данас име брда Оклопци, између села Мајиловца и Поповца, југозападно од Великог Градишта (Пурковић 1940: 122, уп. Шкриванић 1973: 127) [ЂР 1428–1429: wklopci 26]. округлица, истоимено село и данас југоисточно од Трстеника (уп. Грујић 1955: 59–60, Благојевић 1972: 40, Младеновић 2003: 236, 2007: 310); в. и Долња Округлица [ЈП 1395: okrMglica 27/28]. ораховьчка међа, међа села Ораховца у Метохији; данашњи Ораховац, варошица и општинско средиште (уп. Ивановић 1987: 493–494) %Х1 1454: na wrahovqþ;þkM meg} 7&. осјаци, село у Острвичкој власти (в.); оштећен текст оригинала не омогућава поуздано читање: selo wsJ{i}ci или selo wsJ{]}ci ЂВ 1456: 5; према помену у ктиторској повељи великог челника Радича манастиру Враћевшници из 1431. године као заселак са име- ном Осјаци (у сачуваном препису на зиду манастира из 1737. год. стоји wsAcJ, према фототипији у Милисављевић 1990); сачувано у данашњем имену Осјачки поток (про- тиче кроз село Враћевшницу) и имену засеока Осјаци у селу Црнућу (в. Белућа) (уп. Пурковић 1940: 124, Шкриванић 1973: 135) [selo wsJ{i}ci или selo wsJ{]}ci ЂВ 1456: 5]. осоје, међник хиландарских села Хоче (в.) и Јанчишта (в.) %Х1 1454: pryko wso] 6&. остраће, и данас истоимено село северозападно од Лепосавића (уп. Пурковић 1940: 124, Динић 1978: 82, Младеновић 2007: 310) [ЈП 1395: wstrake 11]. острвичка власт, административна област са седиштем у Острвици, граду и утврђењу на Руднику [ЂВ 1456: ou vlasti wstrqvi;'koi 4/5]. островци, село у Петрушкој власти (в), неубицирано %ЛР 1457: selo wstrovci 8&. пагаруша, село у Метохији, забележено под истим именом и у САХ, данас истоимено село североисточно од Ораховца, у суседству Јанчишта (Мишић–Суботин-Голубовић 2003: 202) [Х1 1454: pagarM[e 14, Х1 1454: W pagarM[e 17&. параћин, село са тргом (в. Параћинов Брод); данашњи град Параћин у Србији [ЂЛ 1452: trqþgþ(q) parakJnq 76]. параћинов брод, село са тргом (в. Параћин); данашњи град Параћин у Србији (уп. Младеновић 2007: 234) [ЈЛ 1398: M trqgM M parakJnovM brodou 10/11]. пасјан(а), данашње село Пасјане, јужно од Гњилана (уп. Пурковић 1940: 125, Урошевић 1975: 104, Ивановић 1987: 496, Пешикан–Стијовић 1987: 602, Младеновић 2007: 171), забележено и у ОБ као Пасјан у нахији Тополовница (ОБ 2001: 115) [ЈХ 1394– 1402: pasJanoþmþ(q) 33 (дат. мн.)]. патеј, село у Труповштици (в.); неубицирано (уп. Пурковић 1940: 125) [ГП 1403–1408: selw pate{i} kolw 14/15, ЂП 1419: selw patei 21/22]. петрус, област која се налазила источно од данашњег града Параћина (уп. Младеновић 2007: 259) [СЛ 1427: ou petrousou 20/21]. петруша, сачувано у имену Петрушки поток у непосредној близини села Плана (в.) (уп. Пурковић 1940: 126, Actes 1982a: 199) [ЂЛ 1452: petrM[a 79]. петрушка власт, административна област са седиштем у граду Петрусу (в.) %ЛР 1457: M vlasti petrM['koi 7/8&. петрушка област, в. Петрус [ЈЛ 1394–1395: vq petrM[koi wblasti 15]. петрушки предели, в. Петрус [ЈЛ 1394–1395: vq prydelehq petrM[kiþhþ(q) 11 (лок. мн.)]. пећ, данашњи град Пећ у Метохији [ЂП 1410: {M} peki 18 (лок. јд.)]. 374 Владимир Поломац ■ пешчаница, дводелно село у Браничеву (в.), о чему сведочи и Горња Пе- шчаница у ЂР 1430 (в.); у БТ (Stojaković 1987: 136) село Пешча- ница; данас село Печаница, југозападно од Великог Градишта (уп. Шкриванић 1973: 127) [ЂР 1428–1429: pe[;anica 26, drMgaa pe[;anica 27]. плана, истоимено село 12 км југоисточно од Параћина (уп. Пурковић 1940: 127, Actes 1982a: 199) [ЂЛ 1452: plana 79]. платово, село у Горњој Морави (в.); данас не постоји под овим именом (уп. Пурковић 1940: 127, Шкриванић 1973: 130) [ЂР 1428–1429: platoþvþ(o) 30]. пловдин, град у Бугарској, данашњи Пловдив %ЛД 1457: M ploþvþdiþnþ(q) 19&. подгорје, област, данас метохијски Подгор (уп. Лома 2009б: 752) [ЈП 1395: M poþdþgori 38 (лок. јд.)]. подградје, данашње село Подграђе, источно од Гњилана (уп. Грујић 1955: 73, Ивановић 1987: 502, Младеновић 2007: 310) [ЈП 1395: poþdþgradJj 22]. подлужје, село у Мачви (в.); данас оно не постоји или је променило назив (уп. Пурковић 1940: 129, Шкриванић 1973: 133) [ЂР 1428–1429: seþlþ(o) poþdþlM/Je vlqkosalE 35]. подунавје, област у току Дунава кроз Србију која се налазила у држави српских деспо- та [podMnaviEmq ЈЛ 1394–1395: 6, podounavi} СХ 1406–1407: 3, podMnavi} ЂД 1428: 3, podMnavJ} ЂД1 1445: 3]. полатна, село у Смедеревској власти (в.); данашња Полатна 8 км североисточно од Жаба- ра %ЛР 1457: selo polat'nM 3&. поморје, област уз обалу Јадранског мора која се налазила у држави српских деспота [СД 1405: pwþmþ(w)rJM 3, ЂД 1428: pomorJM 3, ЂД1 1445: pomorJ} 3]. пониква, СТ 1406: ponikva 12; данашње село Поникве, северозападно од Голупца, забеле- жено под овим именом и у БТ (уп. Пурковић 1940: 129, Јовановић 1991: 56). понорьц, истоимено село и данас у Милановић-планини, 12–13 км западно од Малишева (уп. Ивановић 1987: 503) %Х1 1454: wþdþ%q& ponorca 21/22&. попова глава, међник села Горња Ливоча (в.) и Пасјана (в.) [ЈХ 1394–1402: na popovM glavM 37]. попорате, неубицирано (уп. Пурковић 1940: 130, Младеновић 2007: 356) [СТ 1406: poporatj 12]. посавје, област у току реке Саве у Србији која се налазила у држави српски деспота [СХ 1392–1402: pwsavJ] 6 (ген. јд.)]. праг, главни град Чешке %ЛД 1457: M pragq 17&. првошеве њиве, међник поседа које је у Параћиновом Броду (в.) монахиња Јевгенија при- ложила Великој Лаври [ЈЛ 1398: na prqvo[evy nivy 19 (акуз. мн.)]. преки пут, међник хиландарских села Хоче (в.) и Јанчишта (в.) %Х1 1454: na pryki pMþtþ%q& 5&. прецрешња, дводелно село у Топлици (в.); данас Претрешња у околини Блаца, западно од Прокупља (уп. Пурковић 1940: 131, Грујић 1955: 75, Младеновић 2007: 310) [ЈП 1395: selo dM;ino prycry[n] 12/13, selo drMga prycry[n] parcanova 13]. пријкови виногради, међник поседа које је у Параћиновом Броду (в.) монахиња Јевгенија приложила Великој Лаври [ЈЛ 1398: na prJikove vinograde 20 (акуз. мн.)]. присојник, село у Ибру (в); сачувано у топониму Присоје, назив брда између села Остраће (в. горе) и Лешак (в. горе), југоисточно од Рашке (уп. Пурковић 1940: 132, Шуица 2004: 123, Младеновић 2007: 162) [СХ 1392–1402: priswinikq 18]. продановци, село у Руднику метоху (в. Рудник); не постоји данас или је променило име (уп. Пурковић 1940: 132, Шкриванић 1973: 131) [ЂР 1428–1429: prodanovci 31]. 375 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ прхово, село у Мачви (в.); данашње село Прово, на десној обали Саве, југоисточно од Шапца, североисточно од Дебрца (в.) (уп. Пурковић 1940: 132, Шкриванић 1973: 131) [ЂР 1428–1429: prqhwþvþ(w) 33]. равна дубрава, вероватно данашње село Дубрава у околини Суве Реке %Х2 1454: wþdþ%q& ravne dMbrave 17&. радивојевци, влашко село у Кучеву (в.); данас не постоји под овим или сличним именом (уп. Пурковић 1940: 133, Шкриванић 1973: 128) [ЂР 1428–1429: vlasi radivoevci 27]. радоњинска међа, међник Забела (в.) у селу Вина (в.) [ЈП 1395: do radonin'ske megE 16]. радосаљ студеньц, међник хиландарских села Хоче (в.) и Јанчишта (в.) %Х1 1454: radosalq stMdenqþcþ(q) 5&. разлоје, селиште у Мачви (в.), данас не постоји (уп. Пурковић 1940: 134, Шкриванић 1973: 133) [ЂР 1428–1429: razloe 35]. раоница, село у Браничеву (в.); име је највероватније сачувано у називу брда Рамница, између села Баре и Тополовника (југозападно од Великог Градишта) (уп. Пурковић 1940: 134, Шкриванић 1973: 129) [ЂР 1428–1429: rawnica 26]. расина, река, десна притока Западне Мораве (уп. Павловић 1996: 274, ЕСН 2008: 934) [ЂР 1429–1430 (према издању): na rasiny 16 (лок. јд.)]. репехе, село у Браничеву (в.); забележено под овим именом у БТ (Stojaković 1987: 220), данас не постоји или је променило назив (уп. Шкриванић 1973: 127) [ЂР 1428–1429: repehe 27]. рибник, село у Петрусу (в.); вероватно је у питању село Рибник које се помиње са водени- цом на Топлику у Раваничкој повељи кнеза Лазара, о чему А. Младеновић (2003: 68) каже: „именом Топлик назива се данас поток као северна притока реке Црнице, севе- роисточно од Параћина, а поред Топлика се вероватно налазило село Рибник у ата- ру данашњег села Поповац“ [ЂЛ 1452: konq ribnika 77]; село у Метохији, забележно под овим именом и у САХ, за које Мишић–Суботин-Голубовић 2003: 205 наводе да се налази код Призрена и да је у њему био двор Немањића %Х2 1454: iz ribnika 22&. рудник, насељено место, и данас на истоименој планини [РК 1430–1431: ou rMdnikou 22, ЂВ 1456: ou mystM {...} roud'nikou 8x2]; област у околини места Рудника [ЂР 1428–1429: M rMdnikM metohM 30]. рупељево, истоимено село које се и данас налази југозападно од Пожеге (уп. Пурковић 1940: 137, Веселиновић 2003: 202, Младеновић 2007: 366) [СМ 1413: rMpelEvo 25]. рухотинци, село код Новога Брда (в.); неубицирано (уп. Пурковић 1940: 137, Младеновић 2007: 198); топоним Рухотина, забележен у Крушевском поменику (према Новаковић 1875: 144) (уп. и Rja XIV: 249), представља данашњу Рухотину код Бијељине (сугестија проф. А. Ломе) [СХ 1411: rouhotin'ci 15]. саси, село у Лепеници (в); Г. Шкриванић (1973: 129) претпоставља да име треба тражи- ти у околини села Рогојевца код Крагујевца, у чијој су околини (на коси Металица) пронађени трагови рударске делатности [ЂР 1428–1429: sasi 29]. сварча, село у Топлици (в.); и данас са овим именом у околини Блаца, западно од Прокупља (уп. Пурковић 1940: 138, Младеновић 2007: 310) [ЈП 1395: svar;a 12]. сврчин, данашње село Сврчин, југоисточно од Липљана или североисто- чно од Урошевца (уп. Пурковић 1940: 138, Урошевић 1975: 82, Ивановић 1987: 523, Младеновић 2007: 172) [ЈХ 1394–1402: w„ svrq;ina 41]. себечевьц, данашње село Себечевац, североисточно од Александровца (уп. Пурковић 1940: 139, Шкриванић 1973: 132) [ЂР 1429–1430: sebe;evcq 16]. 376 Владимир Поломац ■ седларци, село у Глбочици (в.); на овом подручју нема данас насељеног места са овим именом (уп. Пурковић 1940: 139, Грујић 1955: 74, Младеновић 2007: 311) [ЈП 1395: sed'larci 37]. селиште миладовића, селиште у Кучеву (в.), данас не постоји под овим називом; „није искључено да је променило име у данашње село Милатовац, које се налази северо- западно од Жагубице, у Хомољу“ (уп. Шкриванић 1973: 128) [ЂР 1428–1429: seli{e miladovik] 28]. сењане/сењани, село у Метохији, забележено и у САХ као syn]ni (Мишић–Суботин- Голубовић 2003: 206); сачувано данас вероватно у називу потеса (виногради, њиве и ливаде) Сењане у Ораховцу (Букумирић 1984: 439) %Х2 1454: wþdþ%q& sen]þnþ(q) 21&. сер, и данас место у Грчкој, североисточно од града Солуна (в.) [ЈЛ 1398: poþdþ%q& seromq 9]. ситница, река, десна притока Ибра (уп. Павловић 1996: 296, ЕСН 2008: 1007–1008) [ЂП 1410: na sitnice 3 (лок. јд.)]. слатина, међник поседа које је у Параћиновом Броду (в.) монахиња Јевгенија приложи- ла Великој Лаври; С. Ћирковић (1982а: 188) наводи да је у питању извор минералне воде: „source de l`eau minérale (slatina)“ [ЈЛ 1398: na slatinou 16, w„ slatine 16]. смедерево, остале потврде: ЂД2 1445: 12, 20, ЂЛ 1452: 94, ЂВ 1456: 19, ЛР 1457: 8, Л2 1457: 24, С2 1457: 24; средњовековни град, престоница деспота Ђурђа [ou smeþdþ%e&revM ЂД1 1445: 42]. смедеревска власт, административна област са средиштем у граду Смедереву (в.) %ЛР 1457: vlasti smeþdþ%e&reþvþskoi 2/3&. солун, данашњи град Солун у Македонији [Н 1396: M solMnq 39 ou solounq 50]. сопин, дводелно село у Метохији; данас село Сопино, 3км удаљено од Суве Реке, дели се на Горњу и Доњу малу (уп. Стијовић 1997: 525); забележено и у САХ као sopino (Мишић–Суботин-Голубовић 2003: 207) %Х2 1454: wþdþ(q) sopina, wþdþ%q& drMgoga sopina 19&. сребрница, насеље и рудник у околини Рудника (в. горе) у Шумадији, северно од Горњег Милановца (уп. Младеновић 2007: 311) [ЈП 1395: M srebrqnici 32, srebrqnica 32:)]; насеље и рудник у Босни [ЂД2 1445: srebrqnicM 6 (акуз. јд.)]. стадници, село у Мачви (в.); село под овим именом данас не постоји, међутим према турским документима из XVI и XVII века помиње се село Стадолин, које би могло бити Стадници (уп. Пурковић 1940: 143, Шкриванић 1973: 132); иначе Шкриванић 1973 чита Стадинци, што је исправљено увидом у оригинал повеље [ЂР 1428–1429: stadnici 33]. сталаћ, средњовековни град; данас са истим именом насеље формирано у погдрађу средњовековног града, на десној обали јужне Мораве код Ћићевца (уп. ЕСН 2008: 1076) [ЈП 1395: ou gradM stalak} 19]. старьч (?), међник поседа који је у Параћиновом Броду (в.) монахиња Јевгенија приложи- ла Великој Лаври [ЈЛ 1398: k star';} 21 (дат. јд.)]. стари скулановски пут, међник села Коњуси (в.); у питању је пут везан за данашње село Скуланово, северозападно од Липљана (уп. Пурковић 1940: 141, Урошевић 1975: 129, Ивановић 1987: 525, Пешикан–Стијовић 1987: 603, Младеновић 2007: 172) [ЈХ 1394–1402: do pMti staroga skMlanwvskoga 44]. стрелци, село у Мачви (в.); данас не постоји или је променило назив (уп. Пурковић 1940: 144, Шкриванић 1973: 133) [ЂР 1428–1429: streþlþci 35]. стржине, данас не постоји (уп. Грујић 1955: 74, Младеновић 2007: 310) [ЈП 1395: strq/ine 12]. 377 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ струма, А. Младеновић (2007: 327) претпоставља: „област око доњег тока реке Струме (?) која се северно од Свете Горе улива у Егејско море“, или „данашњи град Струмица (?)“ [Н 1396: na stroumou 51]. студеньц, међник поседа који је у Параћиновом Броду (в.) монахиња Јевгенија приложи- ла Великој Лаври [ЈЛ 1398: ou stouden'ca 16, w„ stoudenca 16]. студенчане/студенчани, село у Метохији, забележено и у САХ као stouden';ani (Мишић– Суботин-Голубовић 2003: 207); данашње село Студеничане, 6 км југозападно од Суве Реке (уп. Ивановић 1987: 531) %Х2 1454: wþdþ%q& stMden;aþnþ(q) 18/19&. суха река, село у Метохији, данашња варошица Сува Река, двадесетак километара севе- роисточно од Призрена (уп. Стијовић 1997: 497) %Х2 1454: wþdþ%q& sMhe reke 20&. суходолска међа, међник села Коњуси (в.); у питању је међа везана за данашње село Су- водол, односно Суви До, северозападно од Липљана (уп. Пешикан–Стијовић 1987: 603, Младеновић 2007: 172) [ЈХ 1394–1402: do megE sMhodolqske 44]. сушица, река, лева притока Ветернице (уп. Павловић 1996: 317, Младеновић 2007: 310) [ЈП 1395: do ryke sM[ice 16]. тисмена, река у Румунији, у чијој се близини налази и истоимени манастир [СТ 1406: na tismenoi 8 (лок. јд.)]. тишица, село у Мачви (в.), данас не постоји (уп. Пурковић 1940: 147, Шкриванић 1973: 133) [ЂР 1428–1429: ti[ica 35]. товрљанци, село у Глбочици (в.); данашње село Товрљане, југозападно од Прокупља (уп. Пурковић 1940: 147, Младеновић 2007: 310) [ЈП 1395: tovrql{]}nci 16, Н 1396: tovrql]nci 119]. топлица, река, лева притока Јужне Мораве (Павловић 1994, 130, 1996: 322) [ЈП 1395: na toplici 38]; област око реке Топлице, између Прокупља и Плочника (Младеновић 2007: 310) [ЈП 1395: ou toplici 12]. топлуха, међник; вероватно данашња река Топлува у јужнометохијском селу Доња Срби- ца (уп. Букумирић 1984: 521) %Х2 1454: prez toplMhM 10&. тополовник, село у Браничеву (в.), забележено под овим именом и у БТ (Stojaković 1987: 114); данас под истим називом село југозападно од Великог Градишта (уп. Пурковић 1940: 148, Шкриванић 1973: 127) [ЂР 1428–1429: toþpþ(o)lovnikq 26]. торажда, међник села Нистре, забележен и у САХ под истим именом (Мишић–Суботин- Голубовић 2003: 208); данашњи ороним Теражда северно од Призрена (Loma 1991: 311) %Х2 1454: tora/þdþe 9&. требиња, село код Беласице (в.); данас не постоји под овим или сличним називом (уп. Пурковић 1940: 148, Шкриванић 1973: 130) [ЂР 1428–1429: trybin] 29]. три броди, забележено и у БТ као Триброд (Stojaković 1987: 57); данас село Триброде, јужно од Великог Градишта (уп. Пурковић 1940: 140, Младеновић 2007: 356) [СТ 1406: tri brwdQ 11]. трн, међник поседа који је у Параћиновом Броду (в.) монахиња Јевгенија приложила Великој Лаври [ЈЛ 1398: ou trqna hatarq 20]; међник метохијских села Момуше (в.) и Нистре (в.) [Х2 1454: na trqþnþ(q) i wþdþ%q& trqna 9&. трнава, село у Белици (в.), данашње село Трнава, јужно од Јагодине (Грујић 1955: 75, Радић 2003: 78, 269, Младеновић 2007: 310) [ЈП 1395: trqnava 17]; заселак села Закут (в.), највероватније данашње село Трнава, јужно од Подујева (уп. Ивановић 1987: 535, Младеновић 2007: 311) [ЈП 1395: trqnava 30]; село Трнава, које се помиње заједно са селима Добрашевце (в.), Врањин Дол (в.) и Патеј (в.), данас села Горња и Доња 378 Владимир Поломац ■ Трнавица (уп. Ивановић 1987: 535), источно од Лепосавића, забележена са овим именом и у ОБ у нахији Вучитрн (ОБ 2001: 109, 110) [ЂП 1419: trqnavM 18 (акуз. јд.)]. трнови пут, међник поседа који је у Параћиновом Броду (в.) монахиња Јевгенија прило- жила Великој Лаври [ЈЛ 1398: na trqnovi pouþtþ%q& 19]. трњанска међа, међник села Момуше (в.) и Нистре (в.); вероватно у вези са данашњим селом Трње у суседству Лешана (в.) југозападно од Суве Реке, које је забележе- но и у САХ као trqniE (Мишић–Суботин-Голубовић 2003: 208) %Х2 1454: wþdþ%q& trqn]þnþske megE 9&. трстеница, село у Мачви (в.); истоимено село данас југозападно од Обреновца (уп. Пурковић 1940: 150, Шкриванић 1973: 132) [ЂР 1428–1429: trqstenica 33]. труповштица, средњовековна област на подручју данашњег Косова и Метохије; неу- бицирано (уп. Rja XVIII: 828) [ГП 1403–1408: M troupov{ice 15 (лок. јд.), ЂП 1419: M trMpov{ici 22 (лок. јд.)]. тупшинци/тупшинце, село у Браничеву (в.); данас не постоји под овим називом (уп. Пурковић 1940: 151, Шкриванић 1973: 127) [ЂР 1428–1429: tMp[inci 26; ЛР 1457: selo tMp[ince 3&. улишница, село у Метохији, забележено и у САХ као Mli{nica, међник катуна Блатце, данашњег села северно од пута Сува Река–Штимље (Мишић–Суботин-Голубовић 2003: 188) %Х1 1454: Mli[nice 15/16, Х2 1454: wþdþ Mli[nice 15&. хаљаје, село у Лепеници (в.); данас не постоји под овим именом (уп. Пурковић 1940: 152, Шкриванић 1973: 128); иначе и Пурковић 1940 и Шкриванић 1973 читају Халае, што је исправљено увидом у оригинал повеље [ЂР 1428–1429: hal]e 28]. хановци, неубицирано (уп. Јовановић 1991: 56, Младеновић 2007: 356); у Пурковић 1940 погрешно Хаповци [СТ 1406: hanovci 11]. хвосно, област у Метохији око Пећи (уп. Младеновић 2003: 147, ЕСН 2008: 1210) [ЈП 1395: M hvosnM 28/29]. хлапова пољана, данашњи град Лапово (уп. Младеновић 2007: 311) [ЈП 1395: hlapovM pol]nM 33 (акуз. јд.)]. холгошт(а), село код Новог Брда (в.); данашње село Огоште, источно од Новога Брда (Пурковић 1940: 153, Ивановић 1987: 493, Младеновић 2007: 310), забележено и у ОБ као Хогоште у нахији Тополовница (ОБ 2001: 117) [ЈП 1395: M hol'go{i 22 (лок. јд.)]. хоча, средњовековни трг у Метохији; у другим средњовековним изворима помиње се као двојно село (Горња и Долња Хоча), чему данас одговарају метохијска села Велика и Мала Хоча, јужно од Ораховца (уп. Пешикан 1986: 44) [МХ 1406: ou hod';i 9, vq hoþdþ;i 27, ou trqgq ou hot';ou 31; Х1 1454: hoþtþ;e 3, ho;e 14, hoþtþ;e 14]. храсно поље, село у Моравицама (в.); данашње село Расна на реци Ђетињи, југозападно од Пожеге (уп. Пурковић 1940: 154, Веселиновић 2003: 202) [СМ 1413: h{ra}sno polE 24]. храштане/храштани, вероватно област око данашњег Лазаревца (уп. Лома 1989б: 55) [СХ 1392–1402: M hra{aþhþ%q& 18/19]; село у Метохији забележено и у САХ као hra{ani, данас Раштани, западно од Суве Реке (Мишић–Суботин-Голубовић 2003: 209) [Х2 1454: wþdþ%q& hra{aþnþ(q) 18&. цариград, данашњи Истанбул [Н 1396: ou c(a)rigradou 45, M c(a)rigrady 55/56 (лок. јд.)]. церница, данашње село Церница, југозападно од Гњилана (уп. Пурковић 1940: 155, Младеновић 2007: 171) [ЈХ 1394–1402: is cernice 31x2, k cernicy 34]; село у Левчу (в.); данашња Церница западно од Варварина (уп. Пурковић 1940: 155, Благојевић 1972: 34, Младеновић 2007: 198) [СХ 1411: cer'nica 17/18]. 379 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ цер, међник поседа који је у Параћиновом Броду (в.) монахиња Јевгенија приложила Великој Лаври [ЈЛ 1398: ou cera hatarq 16 (ген. јд.)]. церовьц, село у Некудимској власти (в. Некудим); данашње село Церовац, југозападно од Смедеревске Паланке, на левој обали Јасенице (уп. Пурковић 1940: 155, Шкриванић 1973: 128) [ЂР 1428–1429: ou cerovcM 28]. церовик, истоимено данашње село 14 км југоисточно од Клине (Ивановић 1987: 540) [is cerovika Х1 1454: 17]. црешња, село код Новог Брда (в.); неубицирано (уп. Пурковић 1940: 156, Младеновић 2007: 198) [СХ 1411: cre['n] 13]; међник хиландарских села Хоче (в.) и Јанчишта (в.) [Х1 1454: na cre[n} 7&. црколез, данашње село североисточно од Пећи (уп. Пурковић 1940: 156, Грујић 1955: 73, Ивановић 1987: 541–542, Пешикан–Стијовић 1987: 606, Младеновић 2007: 311) [ЈП 1395: M crqkolyzy 34 (лок. јд.)]. црнча, село забележено и у САХ као арбанашки катун ;rqn;a, могуће данашње село Црнце код Истока (Мишић–Суботин-Голубовић 2003: 210) %Х1 1454: wþdþ%q& crqn;e 21&. чајетина, заселак села Кукањ (в.) у Ибру (в.); у повељи кнеза Лазара властелину Обра- ду Драгосаљићу (Декиндићу) (јануар 1388) помиње се под именом Чајетино (уп. Младеновић 2003: 201), а у повељи патријарха Спиридона истоме властелину (19. јануар 1388. год.) Чајтина (уп. Младеновић 2003: 209); данас село Чајетина, источно од Рашке (уп. Младеновић 2003: 201) [СХ 1392–1402: ;aEtina 18]. шалудовьц, село у Петрусу (в.); и данас постоји под овим именом, 11 км североисточно од Параћина (уп. Пурковић 1940: 158, Actes 1982a: 192) [[aloudovqcq СЛа 1407: 50, СЛб 1407: 52, СЛ 1414–1415: 14, [alMdovqcq ЂЛ 1452: 78]. шипьчно, село у Ибру (в.); помиње се и у повељама кнеза Лазара и патријарха Спиридо- на властелину Обраду Драгосаљићу (Декиндићу) као заселак села Кукањ (в.) (уп. Младеновић 2003: 201–203, 209–210); данас Шипачна/Шипачина/Шипачине у око- лини Рашке, источно од Ибра (уп. Младеновић 2003: 201, 2007: 162) [СХ 1392–1402: [ipqþ;þnw 18]. шемгоњ, село у Моравицама (в.), налазило се на данашњем потесу Шенгољ, између села Расна, Висибаба и Узићи, која се налазе југоисточно од Пожеге (уп. Веселиновић 2003: 202, Младеновић 2007: 366) [СМ 1413: [em'gwþnþ(q) 24]. штавица, село у Метохији, вероватно сачувано у имену данашњег потеса (њиве) Штавица у Ораховцу (Букумирић 1984: 440) %Х2 1454: i{z} {avice 22/23&. штира, троделно село у Мачви (в.); назив је сачуван у имену речице која протиче кроз Лозницу и у називу потеса који се налази између села Тршића и села Трбушнице, југозападно од Лознице (уп. Пурковић 1940: 160, Шкриванић 1973: 132) [ЂР 1428– 1429: seþlþ(o) {ira seþlþ(o) drþMþga {ira seþlþ(o) tretJa {ira 34/35]. штирци, село код Новог Брда (в.); неубицирано (уп. Пурковић 1940: 160, Младеновић 2007: 198) [СХ 1411: {ir'ci 14]. шуме, међник поседа које је у Параћиновом Броду (в.) монахиња Јевгенија приложила Великој Лаври [ЈЛ 1398: na [oumaþhþ(q) 16/17 (лок. мн.)]. шумељи, село у Руднику метоху (в. Рудник); Пурковић 1940: 160, Шкриванић 1973: 131 по- грешно доносе Шумени и идентификују га са данашњим селом Шуме, југоисточно од Тополе; А. Лома (2014: 540) упућује на то да је име села сачувано у потесу Шумељ у атару села Каменица [ЂР 1428–1429: [Mmeli 31]. 380 Владимир Поломац ■ 3. Номиналност 3.1. Уводне напомене. – Номиналност представља једну од најизра- зитијих лексичко-стилистичких и синтаксичко-стилистичких одлика је- зика повеља и писама Српске деспотовине211. На лексичком плану номи- налност се огледа у повећаној фреквенцији употребе именских речи (по- себно именица), као и у повећаној фреквенцији употребе девербативних именица. На синтаксичком плану номинални начин изражавања огледа се у конструкцијама са декомпонованим предикатом, као и у употреби но- миналних реченица и исказа. 3.2. Фреквенција употребе именица и глагола. – Квантитативно- статистички приказ употребе именица и глагола у повељама и писмима Српске деспотовине наведен је у табели бр. 19. У свим испитиваним документима употреба именица значајно (најмање двоструко) преовлађује над глаголима. Изузетак у овоме погледу чине само МД 1392, СТ 1406, МХ 1406, РК 1430–1431 и ЛД 1457. Високом фреквенцијом употребе именица посебно се истичу акти о разграничењу хиландарских међа (Х1 1454 и Х2 1454), затим даровнице са обимнијим диспозицијама (ЈП 1395, ЈЛ 1398, ЈХ 1394–1402, СЛ 1414– 1415, ЂР 1428–1429, ЂВ 1456 и ЛР 1457), као и акти игумана манастира Св. Пантелејмона (Н 1396 и И 1402–1422). У овим документима номинални стил изражавања долази до изражаја захваљујући опширном навођењу имена људи (стариника који учествују у разграничењу међа у Х1 1454 и Х2 1454, монаха манастира Св. Пантелејмона у Н 1396 и И 1402–1422) или дарованих поседа и људи (у манастирским и властеоским даровницама). Највишу фреквенцију међу употребљеним глаголским облицима очекивано има презент212 (приближни проценат заступљености у поједи- начним документима наведен је у табели бр. 20). Учесталост употребе презента – како показује табела бр. 20 – осет- но варира у документима различитих жанрова. Највишу фреквенцију по- знају текстуално сродне трговачке привилегије Дубровнику (МД 1405 око 69%, СД 1405 око 63%, ЂД 1428 и ЂД1 1445 око 64%), што је по- следица обимније диспозиције у којој се презент често употребљава у вези са оптативном партикулом да са значењем императивности (в. овде т. 6.2). Овим се може објаснити и изузетно висока учесталост презента у Н 1396 (око 68%), РК 1430–1431 (око 54%), ЂВ 1456 (око 50%). Посебно 211 Номинални начин изражавања одликује и административни стил стандардног српског јези- ка. Уп. речи Ј. Силића (1996: 351): „Jedan je od nominalnih funkcionalnih stilova i administrativni funkcionalni stil. U njemu je sve podređeno nominalizaciji, tj. imenskomu – posebno imeničkomu – načinu izražavanja.“ Уп. и даље у Тошовић 2002: 363 (према Барлас 1978: 83): „АФС [Админи- стративни функционални стил] има изразито именски карактер: у односу на КФС [књижевно- уметнички функционални стил] у њему је двоструко мање глагола него именица, чак више и од НФС [научног функционалног стила]“. 212 Уп. речи Тошовић 2002: 364 (према Кожина 1972: 156): „Садашње вријеме је далеко најфре- квентнији глаголски облик: док се у КФС [књижевноуметничком функционалном стилу] његова употреба своди на 11%, у АФС [административном функционалном стилу] она достиже 79%“. 381 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ стоји кратко писмо МД 1392 у коме фреквенција употребе презента изно- си око 80% (осам примера презента и два партиципа). Табела бр. 19: Учесталост употребе именица и глагола Повеља Именице Глаголи Повеља Именице Глаголи МД 1392 24% 17% СЛ 1427 29% 11% ЈП 1395 37% 12% ЂВ 1427–1428 29% 14% ЈЛ 1394–1395 31% 13% ЂД 1428 30% 13% Н 1396 38% 14% ЂП 1427–1429 28% 13% ЈЛ 1398 37% 11% ЂР 1428–1429 39% 10% ЈП 1400 31% 11% ЂЕ 1429 31% 12% СХ 1392–1402 32% 13% ЂР 1429–1430 32% 11% ЈХ 1394–1402 38% 11% ЂР 1430 27% 13% ЈД 1397–1402 34% 14% РК 1430–1431 28% 17% СЈ 1404–1405 31% 10% ЂВ 1432 31% 11% СД 1405 36% 14% РВ 1432 33% 11% МД 1405 30% 14% РК 1433 25% 16% СТ 1406 26% 14% ЂЛ 1429–1439 34% 10% МХ 1406 26% 17% ЂД1 1445 29% 13% СЛa 1407 29% 12% ЂД2 1445 38% 9% СЛб 1407 29% 12% ЂЛ 1452 32% 10% СХ 1406–1407 30% 11% Х1 1454 51% 13% ГП 1403–1408 29% 12% Х2 1454 60% 6% ЂП 1410 33% 14% ЂВ 1456 41% 8% СХ 1411 29% 13% Л1 1457 28% 7% СМ 1413 31% 12% С1 1457 29% 7% СЛ 1414–1415 38% 12% Г 1457 39% 8% СВ 1417 32% 12% ЛР 1457 40% 9% ЂП 1419 27% 12% Л2 1457 30% 7% И 1402–1422 42% 13% С2 1457 32% 8% ЂД 1424 32% 13% ЛД 1457 21% 16% Међу личним глаголским облицима нешто вишом учесталошћу исти- че се још једино и аорист. Аорист се најчешће употребљава у формула- ма (а) приликом позивања или упућивања на одлуку о правном чину која непосредно претходи састављању документа, (б) приликом позивања на повод који непосредно претходи одлуци о правном чину и издавању до- кумента (нпр. у интервенцији), или (в) приликом навођења датума и ме- ста настанка повеље у конструкцијама са анафорски употребљеним по- казним заменицама (в. овде т. 5.2.6.3). Већој фреквенцијом аориста у односу на друге документе посебно се истичу акти о разграничењу хиландарских међа (Х1 1454 и Х2 1454), две даровнице монахиње Јевгеније (ЈЛ 1398 и ЈХ 1394–1402), једна даровни- ца деспота Стефана (СХ 1406–1407), даровница челника Радича Ватопе- ду (РВ 1432) и две признанице наследника деспота Ђурђа (Л2 1457 и С2 382 Владимир Поломац ■ 1457). Посебно стоји кратко писмо Г 1457, у коме су забележена само че- тири глаголска облика, један облик презента и три облика аориста. О номиналном карактеру српског средњовековног пословноправног стила сведочи и висока учесталост партиципа и инфинитива. Високом фреквенцијом употребе партиципа посебно се истичу документи са обимнијом аренгом писаном српскословенским језиком (ЈД 1397–1402, СЛа 1407, СЛб 1407). Табела бр. 20: Глаголски облици са највишом учесталошћу Повеља Пр. Аор. Парт. Инф. Повеља Пр. Аор. Парт. Инф. МД 1392 80% – 20% – СЛ 1427 41% 16% 15% 13% ЈП 1395 36% 24% 14% 11% ЂВ 1427–1428 38% 17% 21% 8% ЈЛ 1394–1395 34% 11% 30% 15% ЂД 1428 64% 7% 3% 9% Н 1396 68% 5% 12% 8% ЂП 1427–1429 49% 15% 25% 8% ЈЛ 1398 29% 31% 19% 4% ЂР 1428–1429 30% 15% 27% 15% ЈП 1400 40% 17% 10% 19% ЂЕ 1429 32% 29% 26% 11% СХ 1392–1402 35% 19% 22% 7% ЂР 1429–1430 32% 16% 18% 13% ЈХ 1394–1402 33% 30% 27% 4% ЂР 1430 40% 9% 23% 21% ЈД 1397–1402 27% 13% 54% 2% РК 1430–1431 54% 12% 21% 8% СЈ 1404–1405 32% 24% 19% 17% ЂВ 1432 41% 12% 29% 16% СД 1405 63% 6% 7% 9% РВ 1432 34% 45% – – МД 1405 69% 6% 5% 7% РК 1433 170 49% 9% 14% 19% СТ 1406 47% 14% 18% 9% ЂЛ 1429–1439 37% 19% 23% 9% МХ 1406 38% 23% 18% 11% ЂД1 1445 64% 7% 2% 8% СЛa 1407 25% 12% 41% 19% ЂД2 1445 36% 24% 8% 8% СЛб 1407 25% 12% 41% 19% ЂЛ 1452 37% 21% 17% 13% СХ 1406–1407 36% 33% 15% 14% Х1 1454 15% 53% – – ГП 1403–1408 31% 7% 31% 7% Х2 1454 12% 69% – – ЂП 1410 41% 16% 19% 19% ЂВ 1456 50% 22% – – СХ 1411 46% 15% 24% 11% Л1 1457 35% 20% 5% – СМ 1413 31% 24 31% 12% С1 1457 20% 20% 5% СЛ 1414–1415 38% 21% 21% 17% Г 1457 25% 75% – – СВ 1417 43% 19% 26% 8% ЛР 1457 48% 9% – 9% ЂП 1419 34% 10% 24% 8% Л2 1457 24% 36% 4% – И 1402–1422 37% 12% 27% 12% С2 1457 30% 27% 3% – ЂД 1424 38% 12% 12% – ЛД 1457 43% 6% 2% – 3.3. Декомпоновање предиката. – Забележено је неколико типичних конструкција са глаголима (у)чинити, (сь)творити и сьтварати: a) пре- ма глаголу прети („расправљати се, парничити се“) у повељама упућеним Дубровнику долази конструкција (у)чинити пру: i ako se M;ini ko] pra meg} dMbrov;anQ i srqblQ СД 1405: 9/10 (исти пример и у МД 1405: 8, ЂД 1428: 10, ЂД 1445: 9); б) према глаголу поменовати (само у Н 1396 и ЂЛ 1452) долазе конструкције (ба) (у)чинити помен и (бб) творити помен и сьтва- рати помен: (ба) da se ou;ini pomenq i g(o)þsþ(podi)nou s(ve)t(o)mou knezou lazarou 383 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Н 1396: 94/95; i kakono ;ine pomenq s(ve)topo;iv[emM g(ospodi)nM c(a)rou stefanM i s(ve)topo;iv[emþMþ g(ospodi)nou i roditel} mi despotM stefanM wnako i da ;ine pomenq i gospoþdþstvou mi ЂЛ 1452: 53/54/55/56; (бб) i za siE da mi sqtvara}tq po sqmrqti moei pomenq СЛ 1427: 30/31; ]ko/e wbQ;e monastirq bl(a)go;qstivQmq gospodamq tvoriti obQ;nQE pomeni СЛ 1427: 31/32; da mi sqtvara}tq jdino} vq godiny pomenq СЛ 1427: 36; da tvore pomenq gospoþdþstvM ni ЂЛ 1452: 60; da mM se tvori pomenq ЂЛ 1452: 67/68; (3) Према глаголу вьзаконити (СЛ 1427: 14) забележена је у ЂД2 1445 конструкција учинити закон: {o imq j bilo wþtþ%q&nimilo i ou;inilo gospoþdþstvo mi drMgJi zakonq da imq gospwþdþstvo mi ou;inJi zakonq koi sM prygE imali 6/7; (г) према глаголу сьветовати (уп. Ркс III: 157) забележена је у РК 1433 конструкција чинити сьвет: i igoumenq da ne ;inJi bez nih%q& sqvy{ta} 18; (д) у великом броју докумената употребљавају се у диспозицијама конструк- ције типа учинити милост и сьтворити милост: kako iþmþ%q& sM M;iþnþ%i&li m(i)l(o)þsþtq СХ 1392–1402: 22/23; M;iþnþ(i) m(i)l(o)stq g(o)þsþ(podi)nq g}rqþgþ(q). ЂП 1410: 1; {o imq E biþlþ(q) zapisalx i m(i)l(o)stq M;iniþlþ(q) ЂД 1428: 6; {o iþmþ%q& E bilo zapisalo i milostq ou;inilo gospwþdþstvo mi ЂД1 1445: 5/6; i za tozi iþmþ%q& ou;ini m(i)l(o)þsþ(tq) gospwþdþstvo ni ЂД1 1445: 37; i ou tomq imq ou;ini m(i)l(o)þsþt(q) gospwþdþstvo mi ЂД2 1445: 9; sqtvwriþhþ%q& imq m(i)l(o)þsþtq СХ 1392– 1402: 23; i w{e imq sqtvori m(i)l(o)þsþtq g(o)þsþpoþdþstvo mi СД 1405: 9; sxtvorih' /e i m(i)l(o)þsþtq selwþmþ%q& tyþmþ(q). СМ 1413: 25; i za tozJ imx sxtvori m(i)l(o)þsþtq g(o)þsþpoþdþstvo mi ЂД 1428: 46; bl(a)govolihwþmþ(q) tomou i tymq sxtvoriti m(i)l(o)þsþtq ЂП 1427–1429: 14; kx sim/e J e{e sxtvori m(i)l(o)þsþtq gospoþdþstvo mi ЂП 1427–1429: 17/18; sxtvþoþri m(i)l(o)þsþtq g(o)þsþp(o)þdþstvo ni. ЂВ 1456: 1/2; sxtvori m(i)l(o)þsþtq gospoþdþstvo mi rizni;arM gospoþdþstva mi radosavM ЛР 1457: 1/2. 3.4. Номиналне реченице и искази. – Реченице и искази у функцији чисте номинације употребљавају се у различитим деловима повеља. У кратким писмима Дубровнику номиналност долази до изражаја у фор- мулама којима се исказују адресант и адресат, као и у формули којом се исказује поздрав (салутација): МД 1392: W knegine milice i W kneza stypana vladM{emM gradM dMbrov'nikM i vlastelomq dMbrov(q);þkþimq 1/2; ЂД 1424: w„ g(ospodi) na g}r(q)g] pleþmþ(e)nitiþmþ(q) i mnoþgþ(o)poþ;þteniþmþ(q) i na[oi brati i dobriþmþ(q) i pri]telEþmþ(q) knezM i vlaþsþteloþmþ(q) vladM{ago graþdþ%a& dMbrovnika i vsoi wþpþkine l}bwþvþno pozþdþravlEniE 1/2/3; ЛД 1457: w„ despota lazara0 poþ;þtenoi na[oi bratJi i dobriþmþ(q) pri]telEþmþ(q) knezM wbranomM i vsoi wþpþkiþnþ(i) vlastelqÐ dMbrovqþ;þkiþhþ(q) 1/2/. У осталим испитиваним документима номинални искази најчешће долазе до изражаја (А) у интитулацијама и потписима повеља (приликом номинације адресанта), (Б) у диспозицијама даровница (приликом номи- нације дарованих поседа и људи), (В) у есхатоколу потврдних привиле- гија Дубровнику (приликом номинације милосника), и (Г) у актима игу- мана Св. Пантелејмона (приликом номинације чланова монашког брат- ства), (Д) у актима о разграничењу хиландарских међа (приликом номи- нације стариника). Илустрације ради наводе се само малобројни типични примери: 384 Владимир Поломац ■ (Аа) СХ 1392–1402: azq vq h(ri)þsþ(t)a b(og)a, bl(a)govyrnJi0 g(ospo)þdþ(i)nq sr(q)blEþmþ(q)0 i pwsavJ]0 i stranaþmþ(q) pwdMnavskJiþmþ(q) knezq stjfanq0 i s bl(a)go;(q)þsþtivw} m(a)terJþ}þ moE} kneginwþmþ(q) miþlþ%i&cwþmþ(q)0 i sq pryvqzl}blEnnJiþmþ(q) bratwþmþ(q) si vl(q)koþmþ(q) 5–7. (Аб) ЈХ 1394–1402: 48: vq h(ri)þsþta b(og)a bl(a)govþyþrnQ g(o)þsþ(podi)nq kneþzþ(q) stþyþfanq i brþaþt(q) mþMþ g(o)þsþ(podi)nq vl(q)k(q) 48. (Ба) ЈП 1395: i ou gradM stalak}, ;l(ovy)kq stanko0 i ou gradM krM[ev'cM, kMk] i ;l(ovy)kq radoslavq bMgarinq0 i s(ve)tago prokopJa M gradM, kMk] vlqkote bogda[evik], sq vsomq ba{inomq, i dva ;l(ovy)ka radoslavq i dobromirq, i vinogradq0 i ou lyskov'cM, kMk], i dva ;l(ovy)ka kostadinq i dra/Mi0 i ou novomq brqdM, kMk] martina vrqlE, i dafJna s mM/emq0 i cr(q)kovq m(a)ti b(o)/Ja M hol'go{i0 i selo poþdþgradJj sq zasel'ci, i s metohoþmþ%q& i s meg]mi0 i selo kalnQ dolq s metoþhþ%omq& i s meg]mi 19–24. (Бб) ЂР 1428–1429: a seloþmþ(q) imena sJa0 M brani;evM selo toþpþ(o)lovnikq0 selo kouplEnovo0 selo wklopci0 selo rawnica0 selo pe[;anica0 seþlþ(o) kladorMbq0 seþlþ(o) tMp[inci0 selo drMgaa pe[;anica0 seþlþ(o) repehe0 seþlþ(o) kMr];e0 seþlþ(o) dM[niþkþ(q)0 i ou kM;evM seþlþ(o) drMgovci0 seþlþ(o) vlasi radivoevci0 seþlþ(o) vlasi ko[arna. i koþnþ(q) niþhþ%q& dve seli{i0 i seli{e miladovik], i }no[ino0 i ou nekMdJmskoi vlasti ou cerovcM. seþlþ(o) hal]e0 i M lepenici se{lo} gr{qdq[i} seþlþ(o) sasi0 i pryma krM[evcM, seþlþ(o) bylo polE0 seþlþ(o) bMhmenti0 seþlþ(o) drenova0 i koþnþ(q) belasice0 seþlþ(o) trybin]0 25–29. (В) СД 1405: i semþMþ zapiþsþ(a)nJM m(i)l(o)þsþtniþkþ(q) logoTeþtþ(q) bogþdþanq i ;elniþkþ(q) velikQ hrebel]nq. i vojvwda miltwþ[þ(q)  – 46. (Г) И 1402–1422: igoumenq Jjromonahq JlarJwþnþ(q), jklisJarqþhþ%q& popq Iwannq0 proigoumenq nikodimq, proigoumenq stefanq0 proigoumenq popq nilq, proigoumenx Jwna0 d(ou)hovnici0 popq Tewþdþ%w&rq0 popq rafailq0 popq sava, popq marko0 popove. popq maKimq, popq nikodimq0 popq filJmwþnþ(q), popq aTanasJE, popq pavqlq0 starci, nifwþnþ(q), diwnJsJj0 paisJj, nikand'rq0 Iakwvx0 sqbornJci0 silvestqrq, pimJnq0 pahomJE, igoumenarqhq popq harJtwnx0 ikonwþmþ%q& savatJE, trapezarx vitalJE0 parajklJsJarqþhþ%q& popq romilx0 dohJarq IsaJa0 dJakoni, damJanq, andonJE0 aTanasJj, venedikqt0 cr(q)kovnici Tewfanq, Tewdoux0 dosiTei, spirJdonq0 moVsi, aver'kJE0 21–32. (Д) Х1 1454: avo kto bi[e starinnici0 bogþdþanq bMziþkþ(q) w„ vini[ara w„ Mli[nice vMkota prikoviþkþ(q) i boþ/þ%i&darq daikoviþkþ(q) i daviþdþ%q&0 bratMþ[þ(q) mMrga[eviþkþ(q)0 vlaþdþko radi;eviþkþ(q)0 aleKa korynoviþkþ(q)0 W pagarM[e nikola slaþdþ%a&noviþkþ(q)0 boþ/þ%i&darq doikoviþkþ(q)0 radosaþvþ(q) sesþtþroniþkþ(q) braþtþ%a&nq gradi;eviþkþ(q) i wliveþrþ(q)0 is cerovika voiþnþ(q). is vok] iz dMbl]þnþ(q) stanilo w„ l}bi/ne stepan stankoviþkþ(q)0 w„ kori[e daviþdþ%q& bMzMlqþkþ(q) i dragosavq mrq;etiþkþ(q). w„ mq[Mtiþ{þ(q). radosaþvþ(q) prqk]noviþkþ(q) i raMtq. w„ crqn;e lazarq wþdþ%q& dobrodol]þnþ%q& stepoþ[þ%q& i ivanko0 w„ ponorca vladisavq tovari[eviþkþ(q)0 vx leþtþ%o& 0Z=c=K=v=0 m(y)þsþ(e)ca gEþnþvaþrþ(a) v=I d(q)nq pri starcM hotqþ;þkomM kVþrþ(q) Tewþdþ%o&rM. 16–23. 385 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 4. Деперсоналност 4.1. Уводне напомене. – Тежња ка деперсонализацији (обезличавању) огледа се на лексичком и синтаксичком плану и у повељама и писмима Српске деспотовине213. Најмаркантнија морфолошко-лексичка средства за постизање деперсоналности су (а) повишена фреквенција употребе 3. лица глаголских облика и (б) повишена фреквенција употребе вишеч- ланих лексема типа господство ми (в. овде т. 1.2.1) насупрост смањеној фре-квенцији употребе личне заменице 1. лица. Најмаркантније морфоси- нтаксичко средство за исказивање десперсоналности представља пови- шена фреквенција употребе пасивних конструкција без исказаног агенса. 4.2. Употреба првог и трећег лица. – Учесталост употребе трећег лица презента и аориста (најфреквентнијих личних глаголских облика) прика- зана је у следећој табели. Табела бр. 21: Учесталост употребе трећег лица презента и аориста Повеља Проценат Повеља Проценат МД 1392 57% СЛ 1427 88% ЈП 1395 66% ЂВ 1427–1428 72% ЈЛ 1394–1395 66% ЂД 1428 96% Н 1396 90% ЂП 1427–1429 84% ЈЛ 1398 74% ЂР 1428–1429 81% ЈП 1400 83% ЂЕ 1429 76% СХ 1392–1402 62% ЂР 1429–1430 83% ЈХ 1394–1402 83% ЂР 1430 81% ЈД 1397–1402 59% РК 1430–1431 66% СЈ 1404–1405 86% ЂВ 1432 77% СД 1405 96% РВ 1432 57% МД 1405 90% РК 1433 81% СТ 1406 85% ЂЛ 1429–1439 87% МХ 1406 56% ЂД1 1445 97% СЛa 1407 80% ЂД2 1445 86% СЛб 1407 80% ЂЛ 1452 77% СХ 1406–1407 67% Х1 1454 22% ГП 1403–1408 68% Х2 1454 54% ЂП 1410 72% ЂВ 1456 92% СХ 1411 79% Л1 1457 58% СМ 1413 61% С1 1457 60% СЛ 1414–1415 82% Г 1457 25% СВ 1417 82% ЛР 1457 83% ЂП 1419 59% Л2 1457 78% И 1402–1422 60% С2 1457 80% ЂД 1424 75% ЛД 1457 50% 213 Деперсоналност је и одлика административног стила стандардног српског језика. Уп. Тошовић 2002: 363: „Овај стил [административни] одликује велика обезличеност: од свих функционалних стилова он има најмање личних глаголских облика. У њему се готово уопште не употребљава 1. и 2. лице. Деперсонализацији доприноси и честа употреба употреба 3. л. у неодређено-личном значењу која даје чак 24% опште употребе“. 386 Владимир Поломац ■ Међу испитиваним документима посебно се истичу потврдне трго- вачке привилегије упућене Дубровнику (СД 1405, МД 1405, ЂД 1428, ЂД1 1445), као и Н 1396 и ЂВ 1456. У овим документима проценат упо- требе 3. лица презента и аориста прелази 90%, највише захваљујући обимним диспозицијама у којима се правне одредбе формулишу незави- сним реченицама са оптативном партикулом да и 3. л. јд. или мн. презен- та (в. овде т. 6.2). На исти се начин може објаснити висока учесталост употребе 3. л. презента и аориста у једном броју манастирских и властео- ских даровница (ЈХ 1394–1402, СЈ 1404–1405, СТ 1406, СЛ 1414–1415, СЛ 1427, ЂП 1427–1429, ЂЛ 1429–1439, ЛР 1457). 4.3. Пасивне конструкције 4.3.1. Рефлексивни пасив. – Двоструко виша фреквенција употре- бе рефлексивног у односу на партиципски пасив последица је стилског и жанровског идентитета испитиваних докумената. Рефлексивни пасив (најчешће без исказаног агенса) углавном се употребљава приликом фор- мулација правних одредби (око 75% примера) у диспозицијама повеља, чиме се наглашава њихово опште важење и њихова објективност. Већим бројем примера употребе рефлексивног пасива истичу се до- кументи са обимнијом диспозицијом: повеље упућене Дубровнику, и по- себно акт игумана Никодима (Н 1396). У манастирским и властеоским даровницама ова је конструкција знатно ређа, што опет најчешће зависи од величине диспозиције. Приликом формулисања правних одредби преовлађују примери па- сивa презента. Наводи се мањи део грађе: (А) Повеље упућене Дубровнику: (а) da im se ne potvori ni za {o СД 1405: 9. (б) i ako se M;ini ko] pra meg} dMbrov;anQ i srqblQ СД 1405: 9/10. (в) da se postavi polovina soudii doubrovq;cyhq МД 1405: 8. (г) i ako se razbQE dryvo doubrovq;ko МД 1405: 24. (д) i {o im se Mkrade ЂД 1428: 24. (ђ) {o im se Mzme. ЂД 1428: 24. (е) da se i{e istqcq0 ЂД1 1445: 34. (Б) Акт игумана Никодима (Н 1396): (а) i da se oupou{a} ouboga bratJa ou monas{t}Qrq 10. (б) da se M;ine za oumr[ago sto lVþtþ%M&rgJi 11/12. (в) da se pomenME po Mstavou s(ve)t(i)hq W(q)cq 13/14. (г) i tqda i prilivqkq da se dava 14/15. (д) tozi da im se ispral] 46. (ђ) a im se i wbyma Wpeva kata outornika lVþtþ(M)rgJa 58. (е) da se ou;ini pomenq 94. (ж) da se ou pomennicy ne prylo/i pomenq 96/97. (В) Манастирске и властеоске даровнице: (а) takovQmq svoboda da ne davajt se СТ 1406: 22/23. 387 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ (б) ]ko da vqzQmaetq þsþe vq bol'nicM МХ 1406: 18. (в) na vsakQ pomeþnþ(q) da se vari p'[enica СХ 1411: 29. (г) da se prydavaa ikonomou lavrqskomou СЛ 1427: 19. (д) i da mou se tozi ne Wnimi ЂР 1428–1429: 23. (ђ) i wvozi da se davaa na vsako godi{e i da se neWnimi ЂЕ 1429: 17/18. (е) wnymzi da se pomagaa s(ve)tQi mwnastirq РК 1430–1431: 21. (ж) da se rastovaratq wndezi korabq i izvla;itq na sMho0 РВ 1432: 9/10. (з) da se zalo/e sqsoudi a da se ne prod{adou} РК 1433: 30. (и) da se davaa s(ve)t(o)mou monastQrou ЂЛ 1429–1439: 28/29. (ј) da se dava w„ koukE gospoþdþstva ni ЂЛ 1452: 75/76. Забележен је само један пример са пасивом потенцијала: i ino ako se bQ {o na[lo M rMdnikM ЂВ 1456: 8. Поред диспозиција повеља, рефлексивни пасив долази у великом броју примера (око 20%) у есхатоколу, приликом формулисања датума. Примери се наводе тако да буде заступљене све глаголске лексеме: (а) i spisa se si mnwþgþ(w)s{v}ytli hrisovMlq vq lyþtþ(o) ЈП 1395: 52. (б) i sJj pisanJj zapisa se ЈЛ 1398: 29. (в) i pisa se si] m(i)l(o)þsþtq povelyniEmq g(o)þsþ(podi)na grqgoura МД 1405: 41. (г) sJa vqsa napisa[e se povelynJjmq gospodina despota stefana СТ 1406: 22/23. (д) i si] vsa sqvrq[i[e se i zapisa[e ЂП 1403–1408: 26/27. (ђ) zapisa[e þsþ(e) i outvrxdi[e se sJa, vqsa vi[ere;en'naa СВ 1417: 46/47. (е) vyro} i povelynJemq gospwþdþstva ni Mtvrqdi[e se i zapisa[e se. ЂЕ 1429: 27/28. Наведени примери показују како се рефлексивни пасив у датуму упо- требљава само у 3. л. јд. или мн. аориста. Употреба аориста очекивана је с обзиром на то да формулација датума представља референтну тачку према којој се диспозиција повеље одређује као непосредно антериорна. Употребом трећег лица и испуштањем агенса и овде се доприноси објек- тивизацији исказа. Само у признаницама деспота Лазара и Стефана Бранковића упо- требљава се у датуму партиципски пасив: Л1 1457: pisano vx lyþtþ(o) Zc+Kj m(y)þsþ(e)ca aVgMsta. vtori na deþsþ%e&te42 16. С1 1457: pisano vx lyto Zc+Kj. m(y)þsþ(e)ca avgMsta vtoriÐ na deþsþ(e)te d(q)nq12 16/17. Л2 1457: pisanþoþ. vx lytþoþ. Zc+KZ m(y)þsþ(e)ca dekEþmþvrJa 0d=I0 d(q)nq M smeþdþ%e&revM1- 23/24. С2 1457: pisano vx lyto. Zc+KZ0 m(y)þsþ(e)ca deþkþ(e)vrJ] ;etvrxti na deþsþ(e)te d(q)nx M smeþdþ%e&revM12 23/24. У мањем броју докумената у есхатоколу долази до изражаја и личност писара, што се на синтаксичком плану манифестује употребом активне реченице са предикацијом у аористу: ЈЛ 1398: povelynJjmq goþsþpogE mi monahJj kVra jVþgþ(e)nJj kneginE0 pisa radiþ;þ(q) drqtacq: ou monastirM M /MpanEvci 32. 388 Владимир Поломац ■ ЂП 1410: vx lyto 0Z=0 0c=0 0T=I0 m(y)þsþ%ca&. wþkþ(tomvri]) .d=I. {M} peki pisa novaþkþ(q) dJakq 17/18. ЂП 1419: i si] vsa vi[episannaa sqvrq[i[e þsþ(e) i zapiþsþ(a) pri igMmenM kVrq pam'vM. vq lyþtþ(o) .Z= c= k= i=. indiktiwnM tri na deþsþ(e)to nastoE{M m(y)þsþ(e)ca noEþmþvri]. j=I M vlq;iEþmþ(q) trqnM. bwþgþdanq pisa5 35–37. ЂВ 1456: pisa stepanq rat'koviþkþ%q&. vx lyþtþ(o) cKe. m(y)þsþ(e)ca seþkþteþmþvrJa 0Z=0 d(q)nq M smederevM12 18/19. Г 1457: i ] igMmnq jfrosiþmþ%q& pisaþhþ%q& svow%mq& rMkoþmþ%q& 4. ЛР 1457: pisa logþoþTeþtþ%q& stepaþnþ(q) ratkoviþkþ%q& vq lyto ZcKZ m(y)þsþ(e)ca dekEvrJa ;etvrqti d(q)nq M smeþdþ%e&revM 16/17. 4.3.2. Партиципски пасив. – Поред малобројних примера употребе у датумској формули (в. претходну тачку), партиципски пасив без исказа- ног агенса у функцији деперсонализације исказа редовно долази у санк- цијама повеља у клишеизираној конструкцији са апсолутним дативом, чиме се потврдној формули обезбеђује опште важење. Илустрације ради наводи се само мањи број примера: (а) siemM neWjmlemM bQti nq pa;e potvrq/þdþati ЈП 1398: 48. (б) ni;emM {/e} nikQm/þdþerj0 izetM bQti ЈП 1395: 62/63. (в) sJemou nepotvoren'nou bQti МХ 1406: 35/36. (г) sJjmM na[emþMþ zapisanJ} nepotvorennM biti ЂД 1428: 51. (д) sJemM moemM zapJsanJ} nepotvorennM i neprylo/nou bQti ЂП 1427–1429: 28. (ђ) siEmM zapisannomM nepwþtþvwrimM biþtþ%i&0 nq paþ;þ%e& krypcy potvrqþ/þ(de)nnM biþtþ%i& boþlþ(q)[iþmþ%q& СХ 1392–1402: 30/31. Партиципски пасив са исказаним агенсом забележен је у двама акти- ма о разграничењу хиландарских међа: po povelenJ} i po sMþdþ%M& g(o)þsþ(podi)na despota postavlEni bismo wliveroþmþ(q) golemovikEþmþ(q) Х1 1445: 2/3, mi rabi i poslM[nici g(o)þsþ(podin)a despota postavlEni bismo sMdoþmþ(q) g(o)þsþ(podi)na despota Х2 1454: 1/2. 5. Клишеизираност 5.1. Уводне напомене. – Клишеизираност српског средњовековног пословноправног стила проистиче из самог начина састављања послов- ноправних докумената. Средњовековне повеље – добро је познато – нај- чешће су настајале према готовим обрасцима, формуларима, који су пре- узимани и превођени из латинске и грчке дипломатике (уп. само Станоје- вић 1935: 156–158). 5.2. Одлике дипломатичког формулара 5.2.1. Писма упућена Дубровнику. – На почецима писама Дуб- ровнику налазе се устаљене конструкције којима се идентификују адре- сант и адресат: (a) МД 1392: W knegine milice i W kneza stypana vladM{emM gradM dMbrov'nikM i vlastelomq dMbrov(q);þkþimq 1/2; (б) ЂД 1424: w„ g(ospodi)na g}r(q)g] pleþmþ(e)nitiþmþ(q) i mnoþgþ(o)poþ;þteniþmþ(q) i na[oi brati i dobriþmþ(q) i 389 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ pri]telEþmþ(q) knezM i vlaþsþteloþmþ(q) vladM{ago graþdþ%a& dMbrovnika i vsoi wþpþkine l}bwþvþno pozþdþravlEniE. 1–3; (в) ЛД 1457: w„ despota lazaÐra0 poþ;þtenoi na[oi bratJi i dobriþmþ(q) pri]telEþmþ(q) knezM wbranomM i vsoi wþpþkiþnþ(i) vlastelq dMbrovqþ;þkiþhþ(q)0 1–2. Разлику у формулару ових писама чини присуство салутације у пи- смима деспота Ђурђа и деспота Лазара. И док је у ЛД 1457 салутација исказана само устаљеном конструкцијом i b(og)q da vi veþsþ(e)li0 21, у ЂД 1424, поред конструкције i veþsþ(e)li b(og)q pleþmþ(e)nstvo vi 4, долази и салу- тација текстуално интегрисана у формулу којом се идентификују адре- сант и адресат (l}bwþvþno pozþdþravlEniE). Адреса се понавља у формули која долази на спољној страни пи- сма: (a) МД 1392: vladM{emM graþdþM dMbrovnikM i vlastelomq dMbrovq;kimq 1; (б) ЂД 1424: pleþmþ(e)nitiþmþ(q) i mnoþgþ(o)po;teniþmþ(q)0 i na[oi bratJi i dobrimq pri]telEþmþ(q) knezM i vlaþsþteloþmþ(q) vladM{ago graþdþ%a& dMbrov'nika i v'soi wp'kine 1–3; (в) ЛД 1457: po;tenoi na[oi bratiE i dobriþmþ(q) prJ]telEþmþ(q) knezM wbranomþMþ i vsoi wpkiny vlastelqÐ dMbrovqþ;þkiþhþ%q& 1/2. Поред знатно обимнијег централног дела писма, ЛД 1457 се разли- кује од друга два писма и по присуству датумске формуле на крају, доду- ше без наведене године: dekEþmþvrJa 0k+0v0 d(q)nq 22 (опширније о диплома- тичким особеностима ЛД 1457 у Порчић 2014: 224–226). 5.2.2. Потврдне трговачке привилегије упућене Дубровнику. – Ови су документи састављани на основу старијих повеља о истом предмету, што је пресудно утицало на њихов формулар. СД 1405, ЂД 1428 и ЂД1 1445 настале су на основу старијих повеља цара Душана (1349), цара Уроша (1357) и кнеза Лазара (1387), а МД 1405 на основу старије повеље Вука Бранковића (1387) (уп. Станојевић 1935: 205–206). Данас нам није позна- та старија повеља деспота Стефана на основу које је писана ЂД2 1445. Дипломатички формулар СД 1405, ЂД 1428 и ЂД1 1445 чине: (а) протокол: симболичка инвокација, аренга, интитулација, промулгација и интервенција; (б) текст: експозиција и диспозиција; (в) есхатокол: санк- ција, датум, место, потпис и милосници. Незнатна су одступања од овога формулара: (а) у есхатоколу СД 1405 налази се и напомена о наредби за писање повеље; (б) у ЂД 1428 изостаје потпис. Дипломатички формулар МД 1405: (а) протокол: симболичка инвока- ција, аренга, интитулација, промулгација, интервенција; (б) текст: експо- зиција и диспозиција; (в) есхатокол: напомена о наредби за писање по- веље, место, датум и милосници. У односу на текстуално сличне оста- ле повеље упућене Дубровнику приметно је краћа аренга, а у есхатоколу изостају санкција и потпис. Дипломатички формулар ЂД2 1445: (а) протокол: симболичка инвокација, интитулација, промулгација и интервенција; (б) текст: експо- зиција и диспозиција; (в) есхатокол: датум, место, сведоци, потпис. Ни у једном од наведених докумената није забележена вербална инвокација, већ само симболичка инвокација у облику крста. 390 Владимир Поломац ■ Аренге СД 1405, ЂД 1428 и ЂД1 1445 текстуално су сличне. Уп. само текст СД 1405: 1/2/3: po neizreþ;þ(e)n'nwmþMþ m(i)l(o)þsþr(q)dJM i ;l(ovy)kol}bJM vl%a&þdþ%i&kQ moEgo sladkago mi h(ri)þsþ(t)a. i po neizreþ;þ(e)n'nwmþMþ i vqsem(i)l(o)þsþtivnwmþMþ jgo prozrynJM j/e na g(o)þsþpoþdþstvy mi. ]koþ/þ(e) i na prqvQþhþ(q) svetQiþhþ(q) i pravoslavnQþhþ(q) c(a)rihq. tako/þdþe bl(a)goþdþ%a&tq prys(ve)t(a)go svoEþgþ(o) d(M)ha, i na g(o)þsþpoþdþstvo mi izlJa. i postavi me g(ospodi)na zemli srxbþsþkoi i pwþmþ(w)rJM, i stranamq podounav'skQmq. Скраћена аренга долази у МД 1405: 1: po neizreþ;þ(e)n'nomou m(i)l(o)þsþ(q)dI}, vl%a&þdþ%Q&ki h(ri)þsþ(t)a moEgo. Аренга изостаје у ЂД2 1445. У свим наведеним документима интитулација представља номи- нални исказ (в. овде т. 3.4). Употребом девоције посебно се истичу интитулације СД 1405 и ЂД2 1445: (a) azx vx h(ri)þsþ(t)a b(og)a bl(a)govyrnQ i samodrq/avnQ po m(i)l(o)þsþti b(o)/iji despwþtþ(q) stefanq. СД 1405: 4; (б) m(i)l(o)þsþtJ} b(o)/Je} g(ospodin)nq srxblEþmþ(q) despotq g}rgq. ЂД2 1445: 1. Присуством елемената српског народног језика посебно се истиче интитулација МД 1405: 1/2/3: ] rabq h(ri)þsþ(t)ou b(og)ou þmoþEmou g(o)þsþ(podi)nq grqgMrx. i g(o)þsþ(podi)nq g}rqgq i sq g(o)þsþp(o)gwmq i maikwþmþ(q) ni g(o)þsþp(o)gwmq maaromq 0 i sq pryvqzl}blEnnimq na} bratomq lazaromq. oblaþdþ%a&}{imq namq. zemlE} g(o)þsþ(podi)na i roditel] na[ega. g(o)þsþ(podi)na vlqka. У свим наведеним документима присутна је промулгација: (а) pi[e g(o)þsþpoþdþstvo mi sJa vx svyþdþ%y&telstvo vxsymq. СД 1405: 4; (б) pi[etq g(o)þsþpoþdþstvo mi vq svyþdþ%y&niE vsyþmþ%q& ЂД 1428: 3; (в) pi[etq gospwþdþstvo ni {vq svydynJe vxsymq} ЂД1 1445: 4; (г) pi[emo vq svyþdþ%y&telqstvo vsakomou МД 1405: 3; (д) da e vx svyþdþ%y&nJe vxsymq. ЂД2 1445: 1. Са промулгацијом су текстуално интегрисане интервенција и експози- ција. Као пример може послужити МД 1405: 3–8: pi[emo vq svyþdþ%y&telqstvo vsakomou 0 kako posla[e vlastele dMbrovq;cJi. svoj vlastele. poklisare k naþmþ(q). na ime, marina rastik]. i matka gradJk]. i doneso[e kq naþmþ(q) zapisanJj, g(o)þsþ(podi)na velikaago c(a)ra stefana. i g(o)þsþ(podi)na s(ve)t(a)go kneza laþzþ(a)ra. i g(o)þsþ(podi)na i roditel] na[ego. g(o)þsþ(podi)na vlqka 0 kako sM zapisali g(ospodi)nq velikQi c(a)rq stefanq, g(o)þsþ(podi)nq s(ve)tQi knezq lazarq i g(o)þsþ(podi)nq i roditelq na[q, g(ospodi)nq vlqkq gradM doubrovnikou. i mQ vidyv[e zapisanJa. vQ[ereþ;þ(e)n'nihq gospodqq. tym'gere obrazomq i mQ potvrqdismo. i w{e vQ[e zapisasmo slavnomou gradM doubrov'nikou. vq Mtvrq/þdþeniE v'sako nepokolyblEmo 4 Са формалне стране интервенција у наведеним документима увек представља зависну изричну реченицу уведену везником како. Са садр- жинске стране у интервенцијама се увек налазе дубровачки дипломатски посланици (поклисари) на чију молбу се повеља и издаје. У кратким експозицијама наведених докумената по правилу се наво- де старије повеље о истом предмету. У обимним диспозицијама наведених докумената веома су фреквент- не независне реченице са оптативним da и 3. л. през. којима се исказује императивност (в. овде т. 6.2). Најкарактеристичније хипотактичко син- таксичко-стилско средство у обликовању диспозиција наведених докуме- 391 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ната (изузев ЂД2 1445) представљају условне зависне реченице уведене везником ако214. Примери се наводе према МД 1405: (a) ako se ou;ini ko] pra meg} dMbrov';ani i srqbli. da se postavi polovina soudii doubrovq;cyhq. a polovina srqbqlq. 8; (б) ako li oushote wboi svydo;bou, koi se pre da postave polovinou doubrov';anq. a polovinM srqb'lq. 10; (в) ako li Mzima} ko} prou sasi sq doubrov';ani takoge da se sMde kako i srqblE 11; (г) i ako koi doubrov';aninq koupi kon], i wnogai kon] Mhvati srqbinq ili sasinq. i reþ;þ(e) oukraden mi E il{i} gou[enq. da se w„klqne dMbrov';aninq kako ny svyt'ca wnomoui kon}, ni gouse, ni tat'be. 13/14; (д) ako boude drago Mzeti srqbinou wnogai kon], {o boude dalq dMbrov';aninq za wnogai kon], tozQ da mou vrate, a kon] li;'noga da ny volqnq oudrq/atq. 14/15; (ђ) ako boude wnq prqvo stalq na wnomzi stanou da ny vol]nq srqbinq sto]ti bezq nEgova hotynJa 16; (е) ako mou zapi[e srqbinq. i reþ;þ(e) nysi mi dalq. da reþ;þ(e) doubrov;aninq svowmq vyrwþmþ(q) i d(M)[omq 18/19; (ж) ako li imq ne plati okolina. da imq plak} ] grqgourq i brati] mo]. 21/22; (з) i ako se razbQE dryvo doubrovq;ko M primori} {o outeþ;þ(e) ou na[ou zeml}. koi E bQlq zakonq za tozQ ou prqve gospode M g(ospodi)na velikaago c(a)ra stefana 0 i ou g(ospodi)na s(ve)t(a)go kneza lazara. i ou g(ospodi)na i roditel] na[ega g(ospodi)na vlqka. tqzQ zakonq da E i sqdi. 24/25; (и) ako li bQ ne h'tylq doubrov;aninq sto]ti na wnomzi soudM, da E vol]nq koun'sMlq i nEgove sMdJj onogai svezati dokle plati {o E wsougenq. 31/32; (ј) i ako se slM;i doubrov';aninou sqmrqþtþ(q) M zemlJ na[oi. {o E nEgova imani]. da za tozQ ne imamo posla 33/34; (к) ako E koi doubrov';aninq komou dlq/anq. ili ;imq krivq. da se i{e istqcq. 37; (љ) i ako se slou;i tere se svadimo sq doubrov'nikomq da imq pripovymo na .Z. m(y)þsþ(e)cq pryge toga 39/40. Санкција је забележена само у трима повељама. У ЂД 1428 и ЂД1 1445 долази сложенији текст (потврдна формула и молба да се не нару- ши оно што је наведено у повељи). Пример према ЂД 1428: 46–52: sJa vqsa vi[episanna vyro} i povelynJeþmþ(q) Mtvrx/þdþaEtx g(o)þsþpoþdþstvo mi0 ]ko da prybiva}tx tvrqda i neprylo/na vx vsa lyta /ivota g(o)þsþpoþdþstva moeþgþ(o) i sinovx g(o)þsþpoþdþstva mi0 dogde sM g(o)þsþpoþdþstvM mi i sinovomx g(o)þsþpoþdþstva mi0 knezq i vlastely i vsa wpkina grada dMbrovnika0 M pravomq i istinitwmx pri]tel(q)þsþtvM i l}bve k g(o)þsþpoþdþstvM mi i sinovoþmþ%q& g(o)þsþpoþdþstva mi. i mol} jgo/e izvolitq b(og)q0 po naþsþ(q) pryEmnikM biti. g(o)þsþpoþdþstva srqþbþskoga 0 ili kwþgþ(o) wþtþ%q& s(i)novq moiþhþ%q&. ili kwgo wþtþ%q& roda mojgo0 ili inogo kwgo0 sJjmM na[emþMþ zapisanJ} nepotvorennM biti nq pa;e potvrq/þdþennM ]ko/e i azq pry/þdþe mene biv[Jiþhþ%q& g(o)þsþpodq ne potvoriþhþ%q& nx pa;e potvrqdiþhþ%q&. – док је у СД 1405: 41–43 први део овакве санкције (потврдна форму- ла) изостављен: i m(o)l} jgoþ/þ(e) izvoliþtþ(q) b(og)q po mny biti g(ospodi)na zemli srqbskwi0 ili kogo w„ s(i)novq moiþhþ(q), ili w„ roda g(o)þsþpoþdþstva mi, ili inoþgþ(o) koþgþ(o), jgwþ/þ(e) izvoliþtþ(q) b(og)q. semM vi[e piþsþ(a)n'nwmþMþ nepotvoren'nM biti, nx pa;e potvrq/þdþenM. ]koþ/þ(e) i g(o)þsþpoþdþstvo mi ne potvori pry/þdþe nas biv[iþhþ(q) g(o)þsþpodq zapiþsþ(a)nJa. Унутар овако формулисање санкције посебно истицање заслужују клишеизиране конструкције којима се упућује на претходно наведени 214 Исто синтаксичко-стилско средство забележено је и у правном стилу XIX века (уп. Луковић 1994: 98). 392 Владимир Поломац ■ текст: (a) sJa vqsa vi[episanna vyro} i povelynJeþmþ(q) Mtvrx/þdþaEtx g(o)þsþpoþdþstvo mi ЂД 1428: 46; и (б) sJjmM na[emþMþ zapisanJ} nepotvorennM biti nq pa;e potvrq/þdþennM 51. О другој конструкцији в. овде т. 4.3.2. Само у есхатоколу СД 1405 и МД 1405 налазе се конструкције којима се исказује наредба за писање повеље која је текстуално интегрисана са местом и датум писања повеље: (а) i sJj zapiþsþ(a)nJj piþsþ(a) se povelyniEþmþ(q) g(ospodi)na despwta stefana СД 1405: 44/45; (б) i pisa se si] m(i)l(o)þsþtq povelyniEmq g(o)þsþ(podi)na grqgoura. i g(o)þsþ(podi)na g}r'ga i g(o)þsþp(o)gE maare. i g(o)þsþ(podi)na laz(a)ra МД 1405: 40/41. Поред клишеизираних конструкција којима се исказује датум и ме- сто настанка документа, у есхатоколу се налази и податак о милосницима (извршиоцима владареве милости) исказан номиналном реченицом (в. овде т. 3.4). Пример се наводи према МД 1405: i siEmou zapisani} m(i)þlþ(o)þsþtnici mihailq kouzmikq. i ;elnikq stefanq. i voEvoda louka;q i ;elnikq mil]þnþ(q) 43. 5.2.3. Акта игумана манастира Св. Пантелејмона. – Дипломатички формулар акта игумана Илариона (И 1402–1422): (a) протокол (симбо- личка инвокација, аренга, интитулација, интервенција); (б) текст (диспо- зиција); и (в) есхатокол (напомена о сведоцима исправе, санкција, пот- пис). Формулар Н 1396 одступа од овога у следећем: (а) оштећен почетак онемогућава нам увид у протокол; (б) диспозиција је вишеструко обим- нија него у И 1402–1422; (в) на крају Н 1396 налази се додатак диспо- зицији: i w{e {o pogry[ismo vQ[e oupisati prilo/ena s(ve)tQþmþ(q) knezoþmþ(q)0 cr(q)kovq ou hvosnou sp(a)sova, {...}y sely0 i pakq prilo/ena g(o)þsþpogomq jVþgþ(e)nJwþmþ%q&0 i g(o)þsþ(podi)nomq knezoþmþ%q& i vlqkoþmþ%q& ou dlqbo;ici selo miro[evci0 i selo vinna0 i selo tovrql]nci 0 i ou bolvanou e= sqt soli 12 У диспозицији Н 1396 доминирају (a) условне зависне реченице уве- дене везницима (аa) ако и (aб) аште и (б) независне реченице са оптатив- ном партикулом да са императивном значењском нијансом (в. овде т. 6.2). Примери зависних условних реченица са везником ако: (a) ako li boude vra/ia zavistq me/dou g(o)þsþ(podi)nomq knezoþmþq stefanoþmþq0 i me/dou g(o)þsþ(podi)nomq bratom mou vlqkwþmþ%q&0 20/21; (б) i ako b(og)q ou;ini soudbami imi/e vyþsþ(tq)0 25; (в) i ako se ne slM;i g(o)þsþ(podi)nM stefanþMþ ni g(o)þsþ(podi)nou vlqkou prJiti ou monastirq 29/30; (г) ako li se prilou;i sqmr(q)tq g(o)þsþpogi küþrþa jVþgþ(e)nJi 35/36; (д) ako li g(o)þsþpog] kVþrþa jVþgþ(e)nJa wstane po g(o)þsþ(podi)nou knezM stefanM i po g(o)þsþ(podi)nou vlqkou0 41/42; (ђ) ako li bMde ou c(a)rigradou 44/45; (е) ako li i vse peþtþ%q& hkEri boudou ili dvy ili tri 45/46; (ж) ako li se po g(o)þsþpogE kVþrþ(a) jVþgþ(e)nJe sqmr(q)ti slM;i g(o)þsþ(podi)nou knezou stefanM i bratM mM g(o)þsþ(podi)nM vlqkou sqmr(q)tq. 48/49; (з) ako li i vse dog} da im se ispral]} tazi jdinadesete adrqfatq 51/52; (ј) i ako vryme donese tere izgoubi monastirq tezi metohiE vQ[e pisanne 70. Примери зависних условних реченица са српскословенским ве-зни- ком аште: (а) i a{e se slou;i pry/þdþe g(o)þsþ(podi)nou knezou stefanou sqmr(q)tq 24; (б) a{e li se Edinomou slou;i sqmr(q)tq, ili g(o)þsþ(podi)nM knezM Stefanou ili g(o)þsþ(podi)nou vlqkou0 27/28. 393 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Посебно истицање заслужује одредба о сведоцима исправе која је у оба акта формулисана као номинални исказ (в. овде т. 3.4). 5.2.4. Акта о разграничењу хиландарских метоха. – Оба документа од- ликује слична дипломатичка структура: а) протокол (симболичка инвока- ција, вербална инвокација, интитулација), б) текст (диспозиција), в) есха- токол (датум у Х1 1454, изостаје у Х2 1454). Након симболичке инвокације у оба акта долазе текстуално сличне вербалне инвокације: sl(a)va b(og)ou w vseþmþ(q)0 Х1 1454: 1, sl(a)va b(og)ou w þvþseþmþ(q) i pry;(i)þsþtei b(o)gomateri i s(ve)t(i)mq arhistratigoþmþ(q) mihailM i gavrJilM. Х2 1454: 1. Текстуално су сличне и интитулације, у којима се на- говештава и правна садржина акта: mi kmetJe rabi i poslM[nici g(o)þsþ(podi)na despota po povelenJ} i po sMþdþ%M& g(o)þsþ(podi)na despota postavlEni bismo wliveroþmþ(q) golemovikEþmþ(q) da raste[emþoþ meg} hilaþnþdarM0 hoþtþ;e i ]n';i{eþmþ(q) Х1 1454: 1–3, mi rabi i poslM[nici g(o)þsþ(podin)a despota postavlEni bismo sMdoþmþ(q) g(o)þsþ(podi)na despota wboiþmþ(q) cr(q)kvaþmþ(q) hilaþnþdarM i ar'hagg(e)lM. Х2 1454: 1–3. У диспозицији обају аката описује се поступак утврђивања међа, уз навођење микротопонима који представљају међнике. Након овог по- ступка, у оба документа долази нека врста заклетве којом се потврђује исправност разграничења: Х1 1454: i zakle[e þsþ(e) preþdþ%q& nami 0v=I0 mM/i znahq i 0g=0 popovi0 i mi se zaklesmþoþ 0k=d0 starin'nici tako da nesmþoþ prokleti wþdþ%q& g(ospod)a b(og)a i wþdþ%q& pr(y);(i)þsþte bogo{ma}tery. i tako ni ne Mbila sila ;(q)þsþtnoga kr(q)þsþta i tako ni vraþgþ(q) d(M)[M ne M... wvMdei E meg] prava i pravi belezi i po hrisovMþlþ(M) i kMde E ;ewniþkþ(q) nikola wtesaþlþ(q) prygE ho;e i pagarM[e0 i ]n';i{eþmþ(q) i hoþtþ;e0 9–14; Х2 1454: i postavismo s(ve)tQ tetrqjV(an)þgþ(e)lq i ;(q)þsþtni kr(q)þsþtq. i s(ve)te ikone i zaklesmo se 0k=d0 mM/i na[iþmþ(q) b(o)g(o)mq i na[emi dM[ami i tako da nesmo prokleti W g(ospod)a b(og)a i pr(y);(i)þsþte b(o)gomatery i wþdþ%q& vseþhþ%q& s(ve)t(i)hq. kako jry E wvMdei meg] po hrisovolM selM momM[e i selM nistre. 11–14. Централни део докумената заврша- ва се номиналним исказом којим се набрајају стариници који су учество- вали у поступку утврђивања међа (в. овде т. 3.4.). Као што смо већ напоменули, у есхатоколу Х1 1454 налази се само датум: vx leþtþ%o& 0Z=c=K=v=0 m(y)þsþ(e)ca gEþnþvaþrþ(a) v=I d(q)nq pri starcM hotqþ;þkomM kVþrþ(q) Tewþdþ%o&rM. 22–23. 5.2.5. Признанице и писма о покладу деспота Ђурђа. – Дипломати- чки формулар признаница о покладу деспота Ђурђа (Л1 1457, С1 1457, Л2 1457 и С2 1457) готово је идентичан (Порчић 2014: 227). Чине га (а) протокол (симболичка инвокација, интитулација и промулгација), (б) текст (експозиција, диспозиција и короборација), и (в) есхатокол (датум). Формула интитулације у признаницама деспота Стефана сведена је на заменицу, титулу господин и име: mi g(ospodi)nq stypanq s(R)nq g(ospodi)na deþsþpota g}þrþg]0 С1 1457: 1, ø g(ospodi)nq stypanq С2 1457: 1, док је у при- знаницама деспота Лазара проширена и девоцијом, деспотском титу- лом и етничком одредницом власти: mi m(i)l(o)þsþtJ} b(o)/JE} g(ospodi)nq srxblEþmþ(q) despoþtþ(q) lazaþrþ(q). Л1 1457: 1, mi m(i)l(o)þsþtJ} g(ospodi)nq srxblEþmþ(q) despoþtþ(q) lazaþrþ(q) Л2 1457: 1 (уп. Порчић 2014: 228). У све че- 394 Владимир Поломац ■ тире признанице долази истоветна формула промулгације, коју наводи- мо према Л1 1457: daavaaþmþ(q) na znanJj vsakomþMþ ;l(o)v(y)kM. pryþdþ%q& koga se izneþsþ(e) wþvþzi naþ[þ(q) wtvoreniÐ listq0 2/3. С обзиром на то да сва четири документа упућују на исти правни чин, готово потпуну подударност показују и експозиција и диспозиција, које се – према Порчић 2014: 228 – стапају у један наративни ток без пра- вог диспозитивног глагола. Скоро идентичан текст налази се и у формули короборације: i za vekE verovanJj postavi g(o)þsþpoþdþstvo mi svo} pe;aþtþ%q& visMk}Ð. Л1 1457: 15, i za vekE verovanJj poþsþtaviþhþ%q& svo} pe;aþtþ%q& vyrovanM visMk}. Л2 1457: 22/23, i za vekE vyrovanJj postaviþhþ(q) mo} pe;atq visMk}Ð. С1 1457: 16, i za vekE vyrovanJj postaviþhþ%q& svo} pe;aþtþ%q& visMk}0 С2 1457: 23. Малобројне варијације у тексту датума своде се на присуство места настанка документа у Л2 1457 и С2 1457, на изостављање дана у Л1 1457, и на писање дана цифрама у Л2 1457 (уп. Порчић 2014: 228). Примери: pisano vx lyþtþ(o) Zc+Kj m(y)þsþ(e)ca aVgMsta. vtori na deþsþ%e&te 42 1457: 16, pisanþoþ. vx lytþoþ. Zc+KZ m(y)þsþ(e)ca dekEþmþvrJa 0dI#0 d(q)nq M smeþdþ%e&revM1- Л2 1457: 23/24, pisano vx lyto Zc+Kj. m(y)þsþ(e)ca avgMsta vtoriÐ na deþsþ(e)te d(q)nq12 С1 1457: 16/17, pisano vx lyto .Zc+KZ0 m(y)þsþ(e)ca deþkþ(e)vrJ] ;etvrxti na deþsþ(e)te d(q)nx M smeþdþ%e&revM12 С2 1457: 23/24. У закључку дипломатичке анализе Н. Порчић (2014: 230–231) наво- ди како су одступања унутрашњих обележја Лазаревих и Стефанових по- веља у односу на актуалну српску праксу настала под утицајем латинске дипломатичке традиције и њене рецепције у документарној продукцији Босне и Дубровника на српском језику. „Разлог за ову појаву по свему су- дећи лежи у томе што поменуте повеље браће Бранковић представљају једине сачуване српске примерке нарочитог типа докумената – призна- ница о подизању поклада. Заснован на обичају властодржаца из залеђа да своје благо поверавају на чување Дубровчанима, који је попримао све шире размере са приближавањем турске опасности, овај документарни тип уобличен је управо према навикама и потребама својих крајњих ко- рисника Дубровчана – јасна интитулација, промулгација са општом ин- скрицијом, назив документа који истиче његову доказну намену, преци- зно саопштавање правног чина, „дугорочни” датум и занемаривање пот- писа у корист печата, чије се присутво наглашава и у готово обавезној ко- роборацији” (Порчић 2014: 230–231). У кратко потврди о подизању драгоцености деспота Ђурђа депоно- ваних до 18. новембра (Г 1457) издвајају се симболична инвокација, ин- титулација (] igMmnq jfrosiþmþ%q&, i stypaþnþ(q) zahiiþkþq. 1), кратка диспози- ција и податак о писару документа (i ] igMmnq jfrosiþmþ%q& pisaþhþ%q& svow%mq& rMkoþmþ%q&). 5.2.6. Манастирске и властеоске даровнице. – У дипломатичком фор- мулару даровница деспота Стефана Лазаревића налазе се следећи дело- ви: (а) протокол (симболичка инвокација, аренга, интитулација, промул- гација, интервенција); (б) текст (експозиција, диспозиција); и (в) есхато- 395 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ кол (санкција, апрекација, напомена о наредби за састављање повеље, да- тум, место, потпис). Одступања у протоколу овога формулара огледају се у следећем: (a) у протоколу СТ 1406 и СХ 1406–1407 долазе само симболичка инвокација и интитулација; (б) у мањем броју докумената изостаје интервенција (ЈП 1395, ЈД 1397–1402, СХ 1411, СМ 1413, СВ 1417); (в) у највећем броју до- кумената промулгација изостаје (присутна је само у СМ 1413, СЛ 1414– 1415, СЛ 1427). Одступања у тексту формулара тичу се: (а) изостанка експозиције у СХ 1411 и СЛ 1414–1415; (б) уметања интервенције у текст СХ 1406– 1407 и СВ 1417; и (в) текстуалног интегрисања апрекације са диспози- цијом у СХ 1406–1407. Одступања у есхатоколу формулара огледају се у следећем: (а) ап- рекација изостаје у највећем броју повеља (текстуално интегрисана са санкцијом, присутна је само у ЈЛ 1394–1395, СЈ 1404–1405, СЛа 1407, СЛб 1407, СХ 1406–1407, СВ 1417); (б) у највећем броју докумената изо- стаје и напомена о наредби за писање повеље (присутна је у ЈЛ 1398, СТ 1406, СЛа 1407, СЛб 1407, СЛ 1414–1415, СВ 1417, СЛ 1427); (б) у мањем броју докумената изостаје датум (СХ 1392–1402, ЈХ 1394–1402, СХ 1406–1407, СМ 1413); (г) податак о месту писања документа наведен је само у ЈП 1395, ЈЛ 1398, ЈП 1400, СХ 1411; (д) потпис изостаје само у СХ 1392–1402; (ђ) само у ЈЛ 1398 налази се податак о писару повеље; (е) у двема даровницама (ЈХ 1394–1402 и СХ 1411) у есхатокол је текстуално интегрисан део диспозиције; (ж) текст есхатокола није сачуван у ЈД 1397. У дипломатичком формулару даровница деспота Ђурђа и деспота Лазара налазе се следећи делови: (а) протокол (симболичка инвокација, вербална инвокација, аренга, интитулација, промулгација и интервен- ција); (б) текст (експозиција и диспозиција); (в) есхатокол (санкција, ап- рекација, напомена о наредби за састављање повеље, сведоци, датум, ме- сто, напомена о писару, потпис). Одступања у протоколу овога формулара огледају се у следећем: (а) у највећем броју докумената изостаје вербална инвокација (забележена је само у РК 1430–1431 и ЂЛ 1452); (б) аренга изостаје само у ЂП 1410, РК 1430–1431, ЂВ 1456 и ЛР 1457; (в) промулгација изостаје из МХ 1406, ГП 1403–1408, ЂП 1410, ЂП 1419, РК 1433, ЂЛ 1452, ЂЛ 1456 и ЛР 1457; у РК 1430 промулгација је интегрисана у текст даровнице; (г) интервен- ција изостаје из МХ 1406, ГП 1403–1408, ЂП 1410, ЂП 1419, РК 1433, ЂВ 1456 и ЛР 1457. Одступања у тексту формулара тичу се изостављања експозиције у ЂП 1410, ЂВ 1456 и ЛР 1457. Одступања у есхатоколу формулара огледају се у следећем: (а) санк- ција изостаје из РК 1430–1431 и ЂВ 1456; (б) апрекација текстуално ин- тегрисана са санкцијом налази се само у ЂР 1430; (в) напомена о наредби за састављање повеље присутна је само у ЂЛ 1452, ЂВ 1456 и ЛР 1457; (г) помен сведока налази се само у ГП 1403–1408, ЂП 1410, ЂП 1419; (д) датум изостаје само из ЂВ 1427–1428, ЂП 1427–1429, ЂР 1430; (ђ) место 396 Владимир Поломац ■ настанка повеље долази само у ЂП 1410, ЂП 1419, ЂЕ 1429, ЂЛ 1452, ЂВ 1456 и ЛР 1457; (е) писар повеље наведен је само у ЂП 1410, ЂП 1419, ЂВ 1456 и ЛР 1457; (ж) потпис изостаје у већем броју докумената: ГП 1403–1408, ЂП 1410, ЂП 1419, ЂВ 1427–1428, ЂП 1427–1429, ЂР 1428– 1429, РК 1430–1431, РК 1433, (з) есхатокол ЂЛ 1429–1439 није сачуван. 5.2.6.1. Протокол. – На почетку свих испитиваних даровница забе- лежена је симболичка инвокација у облику крста. Формула вербалне ин- вокације долази само у документима челника Радича и деспота Ђурђа215: (а) vx ime w(tq)ca i s(Q)na i s(ve)t(a)go d(M)ha0 1; (б) vxsebl(a)gQi b(o/)y. 1. У испитиваним даровницама понавља се неколико типова аренги. Најчешће долазе следеће две: (a) mno} c(a)riE c(a)rþsþtvou}tq. i silnJi vlasti prydrq/etq, reþ;þ(e) prymoudrimq solomonwmq, c(a)rq vykovwmq vqsedrq/itelq g(ospod)q. i ponE/e vrymennoe seE c(a)rþsþtvo priEhwmq W krypkQE roukQ togo i vsebogatiE bl(a)gosti. poþdþ%o&baetq i poþdþ%o&bi} togo po jliko mo{no ro/þdþennomM Eþsþ(tq)stvou poþdþ%o&biti se. Wvrqza}{omou roukou, i nasi{a}{omou vsako /ivotno bl(a)govolEni]. ]ko da ne tqkmo vrymennomou semou c(a)rþsþtvJ} pryEmnici boudemq, nq i vy;nomou naslydnici. W E/e Wsoudou bl(a)goMstroenJa vrymennago namq slou/bona;elJa 0 (пример наведен пре- ма СЛ 1414–1415; исти тип аренге са (евентуално са незнатним текстуалним разликама) долази и у СМ 1413, СЛ 1427, ЂП 1427– 1429, ЂР 1429–1430, ЂВ 1427–1428 и ЂВ 1432). (б) mQslqniþmþ(q) svytwþmþ(q) wzariv[e0 si mQslq bMþdþ%M&{aa pryþdþzry[e b(o)/(q)þsþtv(q)nQ prþoþr(o)ci tym/e i d(a)v(i)dq veleglasno gl(agol)aa[e0 prJidMtq vsi jzQci i poklonet se pryþdþ(q) tobo} g(ospod)i0 jgo/e sqbitij zre{e j/e W jzQkq cr(q)kvQ0 ]ko bagrynice} c(a)rþsþko} wdy]v[e þsþ(e) krqvQ} vladQ;nE} j/e W rebrq istek[e}0 radM}{i se krasMEt se0 i povelynJi sqbl}denJemq nade/þdþj} Mkrypl]Et se0 bouþdþ%ou&{eE raþdþ%i&. /izni vqspriEti}0 ji/e slavy i ;qsti vq/þdþelyþhþ(q) naslydnikq biti (пример наведен према У ЈХ 1394–1402; исти тип аренге и у СХ 1392– 1402, ЈЛ 1394–1395 и ЈЛ 1398). Неколико типова аренги понавља се у мањем броју даровница: (а) vi[n}} slavou oulM;iti /ela}{e, bo/qstvqnQþhþ%q& jV(an)þgþelskQþhþ%q& zapovydyi dylateliE. svytlo vq oumy vqspriEm'[e zakona g(ospod)n]. dwþsþ(tw)hvaln'noE poou;enJj0 a{e þboþ l}bite me reþ;þ(e). zapovydi moE sqbl}dyte. ]ko/e razli;'nQmi dobrodytel'mi, ]ko raiskimi cvyt'ci oukrasiv'[e se. dostolypno poteko[e. vq slydq bl(a)goouhani] b(o)/(q)þsþtvqnago razouma. jlici bo d(ou)homq b(o)/iEmq vodimi soutq, si soutq s(Q)nwvj b(o)/Ji. sego raþdþ(i) vqdvara}t' se vq svyty neveþ;þ(e)r'nEmq. tq bo samq reþ;þ(e). idy/e Esqmq azq, tou i slouga moi boudetq. w sihq drevlE velygl(a)þsþno ve{a[e veliki i/e vq prþwþr(w)cyþhþ(q) b(o)/(q)þsþtvqnQ 215 С. Станојевић (1928: 42) истиче како вербална инвокација у повељи челника Радича представља једини поуздани пример у рашким црквеним повељама. 397 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ d(a)v(i)dq g(lago)lE, bl(a)/eni vsi boj{ei se g(ospod)a i hode{ei vq poutyþhþ%q& jgo. sim'/e slavy i bl(a)/enstvM vq/þdþelyvq naslydnikq bQti. (пример наведен према СХ 1411; исти тип и у ЈП 1395). (б) bl(a)govolEnJemq W(q)ca izvolEnJemq s(Q)na sxpospy[enJemq s(ve)taago d(ou)ha0 jdinice vq troici, i troica vq edinici0 edinou vol}0 i edino hotynJE jdino sqtvorenJe0 Edino b(o)/(q)þsþtvo0 Edino c(a)r(q)þsþtvo bezna;alnoE0 i neprymyn'noE0 vqsa mogou{Ja0 i vxsa sqtvor[a W neb{Q}tJ] vx bQtJE0 smyra}{aa visokQE0 i vqznose{aa smyren'nJE0 segw Edinnwþgþ(o) bezna;el'nago b(og)a0 g(ospod)a g(o)þsþpoþdþstvou}{Jimq, i c(a)ra c(a)rþsþtvou}{Jimq0 s(ve)ti b(o)/(q)þsþtqvnQi ap(o)þsþ(to)lQ, i ou;itelJE vqselEnþsþcJi propovyda[e i semou EdinomM vyrovati i poklan]ti se naou;i[e0 sego i/e vq troici slavimago b(og)a bQþsþ(tq) prizrynJE na smyrenJe moE0 i sxtvori me naslyþdþnika roditelEþmþ(q) moimx, g(ospod)na srqblEþmþ(q)0 (пример наведен према СВ 1417; исти тип и у ЂР 1428–1429). (в) I/e wþtþ(q) nebiþtþ(i)] vq bitiE v'sa privedJi, neizreþ;þ(e)nno} mþMþdrostJ}. tvor;e i sqdytel} vidi{mimq} i neviþdþ(i)mim(q) vsyþmþ(q), ]/e na n(e)b(e)þsþi, i na zemli. w;e bezna;elne i neposti/ne i nedomislene, i samymq tymq Mmnimq silaþmþ(q) ]/e na n(e)b(e)þsþi teby prydqstoE{iþmþ(q), i na zemli isplqn]}{iþmþ(q) b(o)/(q)stvqnnaa ti povelyni]. s(Q)ne sqbeþzþna;elni sqprystolne w(tq)cM. d(M)[e s(ve)tJi, i/e wþtþ(q) w(tq)ca ishodei i na s(Q)ny po;ivaEi edino{;edne i} sqprystolny i {sqpo}klan]iþmþ(q) i sqslavim{q} w(tq)cM i s(Q)nM. b(o)/e EdinJi i/e vq treþhþ(q) licyhx poznavaEmJi i poklan]EmJi. teby pripadaEþmþ(q) teby m(o)lim se. m(i)l(o)þsþti vqspriEti prosiþmþ(q), w na[iþhþ(q) gryhopadenJi. wþtþ(q) tebe bl{aaga}gw ;l(o)v(y)kol}bca b(og)a na[egw. ti bw rykqlq Esi w vl(a)þdþ(i)ko. tvoimi prys(ve)tJimi i sladkimi Msti prosite i prJimyte i i{ite i wbry{ete. semþMþ /e b(o)/(q)stvqnnomM i prys(ve)tomM g(lago)lM tvoEmM poslydM}{e i mi rabi tvoi. (пример наведен према ЂП 1419; понавља се и у ГП 1403–1408). (г) ponE/e vqsakomou slovesnomou Eþsþ(tq)stvou /elatelno Eþsþ(tq) pribli/iti se b(o)zy. i wþtþ(q) tMþdþ(M) jliko vqzmo/no wsJavati se b(o)/(q)þsþtqvnQiþmþ(q) svytwþmþ(q). vyro} dobrwdytelmi, m(i)l(o)þsþtQn]mi. jlika kq b(o)/J} ougo/þdþenJ} vqzvodeþtþ(q) ;l(ove)ka. imi/e vqzmw/no Eþsþ(tq) polou;iti vy;nQiþhþ(q) bl(a)gq nasla/þdþenJe. da ne vsa ]/e zdy plqtQ wstaviþmþ(q) nq vq vy;nwþmþ(q) /itJi skrovi{e sebe sxstavimq, ]ko/e i pry/þdþe naþsþ(q) bQv[Ji c(a)rJe i gospoda. w seþmþ(q) tq{anJe imou{e. i zþdþy bl(a)go;(q)þsþtno po/iv[e. i tamo[nJiþhþ(q) bl(a)gq nasla/d}t se. (пример наведен према ЂР 1430; исти тип аренге и у ЂЛ 1429–1439). У свим испитиваним даровницама интитулација је формулисана као номинални исказ (в. овде т. 3.4). Промулгација је забележена само у три- ма даровницама деспота Стефана, увек исказана помоћу исте клишеи- зиране конструкције: (а) СМ 1413: pi[M sJa vq svydy{nJ}e vxsyþmþ(q) 10; (б) СЛ 1414–1415: pi[ou si] vq svyþdþ%y&nJe vsymq. 7/8; (в) СЛ 1427: pi[M sJa vq svyþdþ%y&nJj vqsymq0 8. У даровницама деспота Ђурђа промулгација је исказана помоћу три клишеизиране конструкције: (аa) ЂВ 1427–1428: sego raþdþ(i) pi[etq 398 Владимир Поломац ■ g(o)þsþpoþdþstvo mi vq svyþdþ(y)nJe vqsyþmþ(q) 10; (aб) ЂП 1427–1429: sego radi pi[et%q& g%ospo&þdsþ%tvo& mi vx svyþdþ%y&nJe vxseþmþ(q) 8; (aв) ЂР 1428–1429: sego radi pi[eþtþ(q) gospoþdþstvo mi vq svyþdþ(y)nJe vqsymq0 10/11; (aг) ЂР 1429–1430: sego radi i pi[etq gospodqstvo ni vq svydynJe vqsymq 10; (aд) ЂЕ 1429: pi[etq gospwþdþs{t}vo mi vq svyþdþ%y&nJe vqsyþmþ(q) 6/7; (aђ) ЂВ 1432: sego radi pi[eþtþ(q) g(o)þsþp(o)þdþ(s)tvo mi vx svyþdþ(y)nJe vqsymq 11/12; (aе) ЂЛ 1429–1439: sego raþdþ%i& pi[e gospoþdþstvo mi vq svyþdþ%y&nJe vqsyþmþ(q). 15; (б) РК 1430–1431:da Eþsþ(tq) vq svyþdþ%y&nJe vqsakomou pryþdþ%q& koga se wvozi {pi}saniE iznese 2; (в) ЂР 1430: i twþgþ(w) radi davaa znati gospoþdþstvo mi vsakomou ;l(ovy)kM vx sv(y)þdþ(y)nJe 17. Последње две конструкције заслужују посебно истицање будући да у формулару повеља заузимају нетипичну позицију. Конструкција под (б) долази у протоколу одмах након вербалне инвокације (уп. Станојевић 1928: 221–222), док је конструкција (в) интегрисана у текст повеље након експозиције. У нешто више од половине даровница (укупно деветнаест) присутна је формула интервенције. Уколико се у протоколу налазе и промулгација и интервенција оне су најчешће формализоване сложеном реченицом у којој је интервенција формално представљена зависном изричном реченицом уведеном везни- ком како чија је предикација исказана аористом. Илустрације ради наводе се само по два примера из обеју канцеларија: (а) СЛ 1414–1415: pi[ou si] vq svyþdþ%y&nJe vsymq. kako prJide kq gospoþdþstvou mi ;(q)þsþtnyi[i vq s(ve){ennoinokwhq, igoumenq c(a)rþsþkago monastira b(o)/(q)þsþtv(q)nQE i s(ve){ennQE lavri, i/e vq s(ve)tyi gory aTwna. Ijromonahq kVþrþ(q) Tewfanq, i sq ;(q)þsþtnQmi starci. vq s(ve){ennoinokwþhþ%q& kVþrþ(q) grigorJemq. i kVþrþ(q) andonJemq. 7–12. (б) СЛ 1427: pi[M sJa vq svyþdþ%y&nJj vqsymq0 kako pride ko gospoþdþstvM mi, ;(q)þsþtnyi[Ji vq s(ve){ennoinokwþhþ%q&, proigoumenq s(ve)tQE i velikQE lavri, prypoþdþ%o&bnago wca na[ego aTanasJa i/e vq s(ve)tyi gory aTona0 Ijromonahq kVþrþ(q) Tewfaþnþ(q)0 i sq nimq ;(q)þsþtnQi vq s(ve){enninokwþhþ%q& popq doroTei, rabotami monastJrskQmi0 8–12. (в) ЂВ 1427–1428: sego raþdþ(i) pi[etq g(o)þsþpoþdþstvo mi vq svyþdþ(y)nJe vqsyþmþ(q) {...} kako prJido[e kq g(o)þsþpoþdþstvM mi W ;(q)þsþtnaago monastira wbityli pry;(i)þsþtJe i/e vq gory aToscyi g(lago)lEmaagþoþ vaTopedq ;(q)þsþtnJi vx s(ve){ennoinokwþhþ(q) kVþrþ(q) d(a)v(i)dq i ;(q)þsþtnJi vq inokwþhþ(q) starcq kVþrþ(q) gerasiþmþ(q) 9–15. (г) ЂЕ 1429: pi[etq gospwþdþs{t}vo mi vq svyþdþ%y&nJe vqsyþmþ(q), kako prJide k gospoþdþstvou ni. W ;(q)þsþtnQE i s(ve)tQE gorQ. W ;(q)þsþtnago i c(a)rqskago mwnastira. wbityli sp(a)sovi vxzneþsþ(e)nJa g(o)þsþ(pod)n] g(lago)lEmago svJmenq0 ;(q)þsþtnyi[Ji vq s(ve){ennoinokwþhþ%q&0 i namq w h(rist)y vqzl}blEnnJi d(M)hovniþkþ(q). Ieromwnaþhþ kVr(q) d%a&v%Q&þdþq i vqspomenM molqbny gospwþdþstvM ni. ЂЕ 1429: 6–12. Исти синтаксички модел налази се и у ЂП 1427–1429, ЂР 1428–1429, ЂР 1429–1430, ЂВ 1432, ЂЛ 1429–1439. Посебно се издваја РК 1430– 1431 у којој је интервенција синтаксички и текстуално интегрисана са 399 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ интитулацијом: ]a ;elnikq radiþ;þ(q) pi[ou sJa0 kako prJide k namq ;(q)þsþtnQi vx s(ve){ennoinwkoþhþ(q) igMme{nq} hrama s(ve)t(a)go ap(o)þsþ(to)la i prqvom(M)þ;þ(e)n(i)ka i arhJdJakwna stefana kVþrþ(q) newfi{tq} 2/3. У неколико даровница деспота Стефана упућених Хиландару интер- венција долази након интитулације, али са њом није ни синтаксички ни текстуално интегрисана: СХ 1392–1402: i kako prJhwdi kq mny izq hJlandara0 ;(q)þsþtnyi[i vq inwþkþ(w)hq star(q)cq kVþrþ(q) gErasimq0 i sq nimq ;(q)þsþtni starci hJlandarþsþci kVþrþ(q) Iakovq0 i pwþpþ(q) sJlvestrq0 i sVmwþnþ(q) igMmqnq wra[qþ;þkii0 i MspwmynM[e mi za crqkwþvþ(q) M ibrM. vqveþdþ%e&nJj s(vj)taa vq s(ve)tiþhþ(q)0 ba{inM wbraþdþ%a& dragoslalIk]0 kako } E bilq wbreþkþ(q)lq hJlandarM. i M hrJswvMlq oupisalq a ne izþdþalq0 7–12. ЈХ 1394–1402: i kako prJide kx g(o)þsþpodstvM ni vse;(q)þsþtnQ igMmeþnþ(q) hQlandarþsþkQ küþrþ(q) grJgorJj0 i sq ;(q)þsþtnQmi starci þs(ve)vet(a)goþ mysta togo0 starcq pJrga vasilJjva0 i/e na morQ TewdosJe0 starcq gErmanq ilJikq0 starcq makarJj popq TewþdþosJj0 i vqspomenM[e g(o)þsþpodstvM ni za pirgq vasJlijvq0 i/e na morQ vqzneþsþ(e)nJa g(o)þsþ(pod)n] 0 kako da prJimMtq W naþsþ(q) pomo{q, i Mty[enJe mysto to 7–12. СЈ 1404–1405: i kako vqspomenou c(a)r(q)þsþtvou mi. g(o)þsþpog] i maika mi, despotica, kVra, jVpraKJa. 10. У неколико даровница интервенција је формализована независним реченицама чија је предикација исказана аористом: (a) ЈЛ 1394–1395: bl(a)governi s(i)nq moi g(o)þsþ(podi)nq knezq styfanq i vqzl}blEni bratq Ego vlqþkþ(q)0 sq MsrqdiEmq vqspriEhomq0 pri[qstviE pri[qþdþ[ago kq namq W ws(ve){eniE velikiE lavri0 i ;(q)þsþtnoE pisaniE prines[a kq namq0 vse;(q)þsþtni vq s(ve){enoinocyþhþ(q) dMhovniþkþ(q) kVþrþ(q) tewfanq0 W vse;(q)þsþtnagw i prypodobnagw g(o)þsþ(podi)na i wca igMmena velikiE lavri0 i W vqseþhþ(q) ;(q)þsþtniþhþ(q) i s(ve)tihq W(q)cq /ivM{iþhþ(q) vq s(ve)tei lavry 6–11. (б) ЈЛ 1398: i vqspomenou[e mene kneginy kVra jVþgþ(e)nJi monahi. star'ci pr(y);(i)þsþtJj vl%a&þdþ%Q;i&ce na[e b(ogorodi)ce lavrqskiE. za zeml} {o sou drq/ali ou svoþmþ(q) selou M trqgM M parakJnovM brodou {o sqmq bila po nevysti moEi dala d(ou)hovnikou siso}. 9–12. (в) ЂР 1430: i seþgþ(o) radi prJide gospwdstvou mi, po;tennQi i vyrnnQi vlastelinq g(o)þsþp(odst)va mi ;elnQþkþ(q) velikQi radiþ;þ(q). i vqspomenou molqbny gospoþdþstvou mi. 11–13. (г) ЂЛ 1452: prJide /e kq g(os)poþdþstvM mi ;(q)þsþtnyi[i vq pr%y&poþdþ%o&bnoinokwþhþ%q& starcq kVþrþ(q) arsenJe W igMmena i W W(q)cq vqsyþhþ%q& /ivM{Jiþhþ%q& vq s(ve)tyi lavre. i vqspomenM g%os&poþdþstvM mi w outysknEnJi i vqsyþhþ%q& nou/þdþahq mwnastir'skQiþhþ%q&. 38–41. Посебно стоји интервенција СВ 1417 будући да се налази у тек- сту даровнице између експозиције и диспозиције: vrymeni bo tekou{ou /ivota moEþgþ(o) pride kx naþmþ(q) jþ/þ(e) vidyti naþsþ(q)0 ;(q)þsþtnyi[Ji vx inokwþhþ%q& igMmenq, Ieromonaþhþ%q& kVþrþ(q) gEn'nadJE0 i ;(q)þsþtnyi[i vq inokwþhþ%q& proigMmeþnþ(q) Ijromonaþhþ%q& Iwakimx0 i ;(q)þsþtnyi[i vq inokwþhþ%q& starqcq, akakJe0 i ;(q)þsþtnyi[i vq 400 Владимир Поломац ■ inþoþkwhx jklisJarqþhþ%q& Ijromonaþhþ%q& danJilx0 sx inimi ;(q)þsþtnimi starci0 isplqn]}{e l}bovx, }þ/þ(e) W pry/þdþe b(o)gwþmþ(q) nastavl]emQ imyhM kq naþmþ(q)0 18–23. 5.2.6.2. Текст. – Поред уобичајених мотива који су исказани у експо- зицијама повеља (позивање на старије повеље о истом предмету, пози- вање на старије владаре или „благочастиве мужеве“, уговарање посмрт- них помена, позивање на свеца коме је посвећен храм који се дарује, би- блијске реминисценције) у неколико даровница кнегиње Милице и де- спота Стефана забележени су и неки мање типични мотиви који стога за- служују посебно истицање. У експозицији ЈЛ 1398 кнегиња Милица (монахиња Јевгенија) при- лаже Великој Лаври земљу коју је „по невести“ дала духовнику Си- соју: i vqspomenou[e mene kneginy kVra jVþgþ(e)nJi monahi. star'ci pr(y);(i)þsþtJj vl%a&þdþ%Q;i&ce na[e b(ogorodi)ce lavrqskiE. za zeml} {o sou drq/ali ou svoþmþ(q) selou M trqgM M parakJnovM brodou {o sqmq bila po nevysti moEi dala d(ou)hovnikou siso}. i mene mo] sqvystq wsoudi. kako da nesqmq ou kletvy pr(y);(i)þsþtiE vl%a&þdþ%Q&;%i&ce na[e b(ogorodi)ce lavrqskQE i s(ve)t(a)go wca na[ego aTanasJa. i togo monastira starqcq i prota IjremJj. 10–13. У експозицији СХ 1392–1402 кнез Стефан одузима баштину властелину Обраду Драгосаљићу због учињене „невере“: i iznevyri se g(o)þsþpoþdþctvM mi wbraþdþ%q&0 i za nEgwvM nevyrM Mzeþhþ%q& mM 0 i daþhþ%q& nEgwvM ba{inM vlastelJnM mwmou ou pronJ}0 11/12. Експозиције неколико даровница деспота Стефана стилизоване су литерарно у форми личне исповести: (а) СТ 1406: po vxshodM vlasti pry/þdþe bQv[imi despotq. mnogo} tegoto} Ob'drq/imq W ezikq. l}dJe mali i velici, kMpno /e i monastQrJj i inoci. kMpno skrxbmi odrx/imi byhM, ]ko/e i azq. jgda /e bl(a)goizvoli bl(a)gQ b(og)q posytiti l}di svoi, i/e W tesnoti na prostranstvo. i W nemo{i vx silM. i W skrxbi na veselJe pryvode0 pryvede i mene po svoei bl(a)gosti. W povinovenJa na svobodM, i W mqn[aa prystola na vQsw;ai[Ji. 1–6. (б) СХ 1406–1407: 4–20: azq W }nostnaago mi vqzrasta i mladJihq nwktei, b(og)ou sqmotreniEmq vqsa na pol'zou mny tvore{ou, vq mnogQihq zlol}tnQih i nesqtrqpQihq iskou{enQihq, pa;e /e sqmrqtehq popou{enq bQhq. im /e svydytelE i slQ[atelE n(e)b(e)þsþnQE stihJj i vq maly ne vqsa vqselEnnaa. i W vqsyhq izbavi me g(ospod)q. nq i E{e izbavitq. nq vq sihq ;to hoty[e bQti, i ;to hwtyhq postradati, da re;et se. vq tqmnQih bw sihq Oblakwhq, kq sl(q)þnþ;(q)nQimq svytlyi[Jimq zaramq. dobrodytelEmq g(lago)l} w(tq)ca moEgo i gospodJna s(ve)t(a)go mi kneza, jdva i sq nou/de} vqziraahq azq i sou{Ji vq wblasti moei. a{e bw i ;to revnovahwmq poþdþ%o&biti se Emou, nq sq nou/de} i izvqnq krotosti, w tq{etQ. tiha bo datel] l}bitq b(og)q ]ko /e re;e b(o)/(q)þsþtvqnQi ap(o)þsþ(to)lq. n(Qn)] /e skrwvi{a velikaa bl(a)gosti b(o)/iE Wvrqþzoþ[e se namq. i sqmirihwm se i po;ihwmq. i Oblaci tqmnJi razstoupi[e se, i vqsi] namq sl(q)nce. i re;emq sq ap(o)þsþ(to)lomq. se vrymj bl(a)gopriEtno. se n(Qn)] d(q)nq sp(a)seni]. i wbnovi[e se wstrwvi i novo n(e)bo i nova zeml] mny, po IsaJi0 i azq vqzqbl(a)godytqnq b(og)ou i bQhq i E{e boudou bl%a&g%o&þdþ%y&ti s(ve)t(a)go d(ou)ha pospy[qstvou}{Ji. 401 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ jl'ma /e samodrq/qcq i vl%a&þdþ%Q&ka W(q);qskomou /þdþrybi}. i [irwtamq srqb'skQE zemlE vqvyrenq W b(o)ga vyn;ah se. i W(q);qskQmq dobrodytelEmq revnouE. i vq sicevymq oustroEnJi sou{ou mi i oustamenEnJi. (в) СМ 1413: 12–22: ]ko za mnogoE m(i)losrxdJe, i neizgl(agol)an'nM} m(i)l(o)þsþtq0 s(ve)tQhq gospodq moiþhþ%q& i htJtorq srqb'skQhq. s(ve)t(a)go sVmewna samodrq/'ca srqbskago i mVroto;ca. i savQ s(ve)t(a)go, velikaago ar'hJjp(i)þsþk(o)pa srxbskago. i/e za mnogM} svo} m(i)l(o)þsþtx hodataE bQv[e w moEmq nedostoin'stvy kx g(ospod)M0 i m(o)l(i)tvami ihq mnoga/þdþi sp(a)senq bQhq, vx mori /e i na {s}M[i. vq ratehq, i vq razli;nQihq nM/þdþahq. i naho/þdþenJi W inoplemy%n&nQiþhþ%q&. da/e i wkaan'nM} d(ou)[M mo} W vratx sqmrqtnQhq vqzvrati[e. i m(o)litvamQ iþhþ%q& W v'syhq tvor'ca i vl%a&þdþ%Q&kQ vtorice} /ivotq darwva mi se. donEli/e vq pryþdþn]a izvolit'se wblada}{omM /ivotomq u sqmr{q}tJ}, tvor'cou i b(og)ou mojmM. sihx velikQihq radi bl(a)godytel's{t}vJi s(ve)tQhq gospodq moiþhþ%q&, smyrenJ} moemou. prinesohq ma{lo}E prin{o[enJe}. У експозицији ЈД 1397–1402: 35–44 истичу се драматичне историј- ске околности које су довеле до пропасти манастира: pri[qþdþ[i vq monastirq de;anqskQi0 vq wbitylq g(ospodi)na s(ve)t(a)go kral], stefana ouro[a treti]go0 i sqgledav'[i krasno mysto i priklaþdþno ino;qskomou prybivani}. vidyþhþ(q) po istiny MmilEnq pozorq. toliko potrou/þdþeniE i ousrqþdþQj s(ve)t(a)go htitora0 popou{eniEmq b(o)/iEþmþ(q) na[iþhþ(q) radi {gryhq W} zlo;qstivQiþhþ(q) jzikq ismailqtqskQiþhþ(q) po/e/eno i wpovrq/eno0 i W pry/þdþe naþsþ(q) drq/av'[Jiþhþ(q)0 rastlyn'no i rashQ{en'no0 i metosi WEti i blizq zapoustynJa postig'[e0 Рефлексије на нове историјске околности (продор Турака) налазе се и у трима даровницама деспота Ђурђа (ЂП 1427–1429, ЂЛ 1429–1439, ЂЛ 1452). Приликом формулације диспозиција у испитиваним даровницама нај- чешће се користе независне реченице са оптативним да и 3. л. през. у им- перативном значењу (в. овде т. 6.2), као и номиналне реченице или искази (најчешће приликом набрајања дарованих поседа и људи) (в. овде т. 3.4). Посебно је интересантно синтаксичко устројство имунитетских од- редби у диспозицијама даровница. Највећи број имунитетских одредби представља независна реченица са оптативним да и одричним (ређе по- тврдним) обликом 3. л. презента глагола јесьм (esse-предикација поседо- вања, уп. Грковић-Мејџор 2007д). Примери долазе само у даровницама деспота Стефана: ЈП 1395: 42/46: da imq nyþsþ(tq) volqnq zapovyþdþ(y)ti, ni vojvoda0 ni kefalJa0 ni dvorodrq/ica0 ni ;el'nikq0 ni inq kto W vladM{iþhþ%q& vq zemli g(os)p(od)þsþtva ni tq;i} dJakonitq monastirskQ0 i da imq nyþsþ(tq) gradozidanJa0 ni biglj0 ni povoza0 ni ponosa0 ni gragE0 ni voiskj0 ni poþdþstavj0 ni gerekar'stva0 ni lov;iny0 ni po þdþ%o&hJj gonenJa. i da imq nyþsþ(tq) nijdnoga wbroka0 ni sqsada0 ni priselicj0 ni pritra/icj0 i sMda inde da imq nyþsþ(tq), tq;i} pryþdþ%q& ;elnikoþmþ%q& g(os)p(od)þsþtva ni0 СХ 1392–1402: 23–25: da iþmqþ nyþsþ(tq) vwiske0 ni moi kEfalJ] da ne vlaþdþ%a& naþdþ%q& niþmþ%i&0 ni da iþmþ(q) Eþsþ(tq) sok]0 ni koE rabote ine 402 Владимир Поломац ■ tqþkþmo da iþmþ%q& Eþsþ(tq) kako iniþmþ%q& metwhJ]þmþ%q& hilandarskiþmþ%q&0 i da iþmþ%q& ny inþdþe suda tqþkþmo pryþdþ%q& g(o)þsþpoctvoþmþ%q& mi 0 ili pryþdþ%q& patrJarhwþmþ(q)0 СТ 1406: 15–23: i da sou svobodnQ W globarq i W vsake najzde vlastelske 0 kx simq. a{e kto pobygne W zemlE c(a)rþsþtva mi, ou ougrqskoi zemli, ili ou blqgarskoi. ili moi ;l(ovy)kq, ili moego vlastelina0 prybQvq tamo tri lyta. ili dvy. ili jdino. i vqsho{etq vxzvratiti se ou pryþdþre;ennaa sela cr(q)kovnaa, svobodnq da jstq da pryidetq. tq;J} kromy vinq sihq. a{e bMdetq c(a)rþsþtvM mi {o ispakostilq. ili bMde vlastelina moego pokralq. ili boudetq oubJica. ili s(ve){ennokrad'cq. ili j robx kMplenq na imynJi. ili d{y}vicopohi{itelq0 takovQmq svoboda da ne davajt se po pisan'nQhq 0 СЛa 1407: 50–54: im/e i svobodou da{e}t{q} {car}stvo mi0 ]ko da nystq tymq. sok] ni gradobl}denJa0 ni wranJa ni kopanJa. ni povoza. ni ponosa. ni /e{t}ve. ni synoko[enJa. ni priselice0 ni d{a}nka koego, kromy nM/þdþe gospoþdþstvou mi. i prosto rek[e, W vsyþhþ%q& c(a)rþsþtva mi rabotq. n(i)n][nih /e i prihode{iþhþ%q&, da prybQva}tq vq svobody nikQimq nepotqknoveni0 СМ 1413: 25–29: ]ko da imq Eþsþ(tq) svoboda. dvy godiny W Mnq;q. pet'/e godiþnþ(q) da im' E svoboda. W vsyþhþ%q& rabotq g%o&þsþp%o&þdþstva mi i maliþhþ%q& i velikQiþhþ%q&. i W voinice i W gradozidanJa 0 i W vsyþhþ%q& danJi g%o&þsþp%o&þdþstva mi. kromy Mnqþ;þ(q). i sokq da ne dava} g%o&þsþp%o&þdþstvM mi txkmo monastirM mily[ev'skomM. СЛ 1414–1415: 14–17: vsymq ;etQremq im/e i svobodou darovahq. ]ko da nystq tymq, sok]. ni gradozidanJa. ni gradobl}denJa. ni povoza. ni ponosa. ni danka kromy nou/þdþe. tq;i} da prybQva}tq vq svoþbþ(o)dy. vq vse d(q)ni /ivota c(a)rþsþtva moego. СВ 1417: 33–36: jmou/e i svobodou darova g(o)þsþpoþdþstvo mi 0 ]ko da nyþsþ(tq) tomou sok]0 ni gradozidanJa0 ni kopanJa nJ wranJa0 ni povoza ni ponosa0 ni voiske dalnE0 ou drq/avy g%ospo&þdþstva mi0 kromy voiske ou tourke0 i wnþdþy w krai{M metoha novobrqþdþskoga0 Посебно је интересантна имунитетска одредба у двема повељама госпође Маре и синова, будући да је у њој потврђена паралелна употреба esse- и habeo-предикације поседовања: МХ 1406: 27– 33: da ima m(i)l(o)þsþtq gospoþdþstva ni, nepokolyblEmou. da mou nyþsþ(tq) nied'ne zabave ni W koga. ni koega posJ{lJ}a. tqk'mo prave carine cr(q)k(q)vne zakon'ne. i kto si oushokE dokQ ou trqgq ou hot';ou. ili srqbinq, ili latininq. ili tour';inq. kto oushokE dokQ. da si ide svobod'no. da þmMþ ne nJed'ne zabave ni W koga. tqkmo prave carine zakon'ne. ЂП 1410: 3–6: i da ne ima wblasti nadq selom temq ni voevoda ni kEfaliJa ni vlastniþkþ(q) kwi ni malq ni gwleþmþ(q). i da mM e svobwda wþdþ(q) vseþhþ(q) rabwtq maliþhþ(q) i gwlemihq gwspoþdþstvaa ni ni gradozidani] ni voiske ni sok] ni MngiE razve telosa careva У мањем броју даровница имунитетска одредба на комуникативном плану не представља заповест, већ обавештење, што се на синтаксичком 403 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ плану очитује употребом активне реченице са аористом глагола освобо- дити у предикату. Примери: ЈЛ 1394–1395: 14–19: i wsvobodihomq sela metohiE ihq /e i/e vq petrM[koi wblasti W sok] w„ Mn';e w„ biglE W ponosa wd orani] W kopani] W /etve W senokosa w„ gragEni] graþdþ%a& i kMkq 0 W vsakoE na[e rabote maliE i velikiE 0 razve rabote velikoga gospodara ko] kE priþtþ(i) na vsM zeml} srqp{s}kM tMzi i wni da rabota} pryma moki ihq0 w„ na[ih /e rabotq maliþhþq i veliceþhþ(q) da sM svobodni0 СХ 1411: 34–36: i si] vi[ereþ;þ(e)n'na sela, sicevimq Obrazwmq prJilo/i g%o&þsþpoþdþstvo mi, i sice wsvobodihq. w„ rabotq g%o&þsþpoþdþstva mi0 w„ gragEni] koukq i dvorwvq, i W ponosq. i W pozoba. i W sok] {i} W prysto{]}0 i w„ /irov'nice. i w„ ;qbriny. tqk'mo voinice i dan'ka g%o&þsþpoþdþstva mi0 ЂП 1419: 22–26: tozi vse w{svobo}di gwspoþdþstvo mi wþtþ(q) vsyþhþ(q) {rabotq i platq gospodqstva mi wdq ounq;q i voi{}atika i swk] i travnine i inyhq rabwtq i pobiricq maliþhþ(q) i velik{ihq} gwspodstva mi. razve tMrske plate. i da ispravl]} mwnastirM mwnastirsko. ЂП 1427–1429: 18–22: sela i l}þdiþ {o si ima} ou drq/avy na[ei. {o sM na niþhþ%q& Mn;e zimnE i swþkþ(q). onozi iþm(q) wsvobodJi gospoþdþstvo mi, da si sxbira} monastirM. i lo/nqþkþ(q) W koporikq {o sM davali s(ve)topo;iv[omM g(ospodi)nou i rodityl} mi despotM stefanM. i tozi imq osvobodi g%ospo&þdsþ%tvo& mi da si sxbira} monastQrM vQ[ereþ;þ(e)nnomM. a {o sou Mn;e lytnE voi{atikq. wnozi da se sxbQraa ou kMk} gospoþdþstva mi, da se tymzi Wpral] voiska. Формулисање имунитетских одредби у диспозицијама даровни- ца (изузев у ЂП 1427–1429) увек подразумева и одређене изузетке, што на синтаксичко-стилистичком плану резултира употребом ексцептивних партикула razvy, kromy, tqkmo или tq;i}. Ексцептивност посебно долази до изражаја и приликом формули- сања диспозиције РК 1433. Примери: (а) i igoumenq da ne ;inJi bez nih{q} sqvy{ta ni Edino}ga posla ni mala ni velika kromy {d}(M)hovnQE ve{i. 18/19; (б) da ne {volnq drq}/ati jdnq dinarq ou sebe0 tqkmo {d}a donosJi preþdþ%q& igoumena i preþdþ%q& sqbornike. 23/24; (в) kto li bi htylq imy{nJ}e svoe drq/ati a da prybQvaa ou mw{nastirM,} takovJi da se ne wbryte toui, tqkmo M gostinsko ime da prynok}j 25/26; (г) W togazi da ny v{olnq nikto} ni prodati ni zalo/iti, ni komþMþ darovati, prostorek[e ni iznesti na dvorq iz s(ve)t(a)go mwnastira. kromy ako se b{i se slou;ilo sx}tysknEnJe ili ko] nou/þdþa 28–30; (д) tym/þdþe wbrazwþmþ%q& da ny volnq {ni E}d{nq} preþdþstatelq prodati, tx;J} ako se nou/þdþa slou;Ji zalo/iti do vrymene dogde s{e wtkoupJi} 32. У диспозицији ове даровнице бележи се и фреквентна употреба за- висних условних реченица уведених везницима аште и ако: (a) a{e li mi se {slou;Ji i pri}dM vq s(ve)tou gorM kalogerwþmþ%q& ou svoi mwnastirq kastamwnitskQ. ili oushok} bQti ou s(ve)tomq mwnastirM ili M [M{me ili indy} gde0 da me Eþsþ(tq) dlq/nq s(ve)tQi mwnastirq {p}oslou[ati i pokoiti sq vsakQiþm(q) bl(a)govolEnJjþmþ%q& 34–36; (б) a{e li kto wbry{et se W niþhþ%q& razMmi;nq i dobrq stroitelq nikokJrnq mwnastirou. takovQi sq sxvytwþmþ%q& i bl(a)govolEnJeþmþ(q) 404 Владимир Поломац ■ {bratskQim da po}stavl]et se staryi. 43/44; (в) a{e li takovQi ne wbry{et se da prybQvajþtþ%q& sq bratJami i wb{e i dJakonJwþmþ%q&. j{e dlqþ/þ%q&no Eþsþ(tq) vxspo{menouti ou ob{emq} /itJM. 44/45; (г) a{e li mi se slM;i koncq meny ;elnikM radi;M vx mirskoþmþ%q& prybQvanJM ta{ko/de da boude} w seleþhþ%q& i w srebrM ]koþ/þ(e) pry/þdþe rekohwþmþ%q&. i po pry[qstvJ} mojmou kxda bl(a)govoliþtþ%q& b(og)q. 39/40; (д) ako pride ou s(ve)tQi mwnastirq d(M)hovniþkþ(q) moi {prywsve{ennQi} mitrwþpþ(w)lJtq ahiþlþ(i)skQi kuþrþ(q) marko0 vxmysto mene wnq da bMde stroitelq ou toþmþ(q) mwnastirM dogde e /ivq. 40/41; (ђ) ako prJide kto W niþhþ%q& kalogErwþmþ(q)0 da iþhþ%q& E dlqþ/þ%q&nq s(ve)tQi mwnastirq prJimiþtþ(i) i pokoiþtþ%i& kako to i drMgM br{atJ} mwnastirskou} 43. 5.2.6.3. Есхатокол. – У највећем броју испитиваних даровница фор- мула санкције има троделну структуру: (а) потврда учињених дарова у диспозицији и молба (ређе и наредба) да се даровано „не потвори“, (б) претпоставка да ће се неко ипак оглушити о молбу или наредбу, и (в) клетва за таквога преступника. За илустрацију овакве структуре наводи се санкција СХ 1406–1407: 32–42: nq i wbi;naa hrisovoulEmq da prire;emq i sq molbo} i sq zapry{eniEmq. Ego/e izvolitq b(og)q c(a)rþsþtvovati srqbsko} zemlE{}} po naþsþ(q). ili {b}ratq ili s(Q)nq. ili vqnoukq. ili kto W roda na[ego bli/ni. ili d{a}ln{i il}i pakQ gryhq radi na[ihq, i tou/þdþq na[ego plemene. sihq vqsyhq moli{m}q imenemq g(ospod)a na[ego I(so)u h(rist)a siE ne razoriti nami zapisannoE i prilo/ennoE0 nq pa;e isp{lq}n]ti ]ko ta{ko}vou/þdþe mqzdou ;{a}E ]ko/j i mIi, W mqzdodatel] b(og)a. a{e l(i) kto drqznetq razoriti siE da razoritq g(ospod)q b(og)q i v{q}sa dobraa Ego na;inani] i zdy i vq boudou{emq vycy. i da mou E pry;(i)þsþtaa m(a)ti b(o)/i] Wmqstnica vq d(q)nq stra[na{go} ispQtani] 0 i da ne imatq ou;estiE sq vjlikQimi na[imi svytil'niþkþ(i)0 i ktitori mVrwto;cemq sVmewnomq, i arhJjrewmq savo}, na nih /e na[e oupovaniE0 nq da imatq /þdþrybi sq vqsymi i/e razori[e b(o)/(q)þsþ%t&vqnaa i ap(o)þsþ(to)lqs{k}aa i W(q);qskaa prydani]0 Посебност ове санкције огледа се у почетној реченици која предста- вља малу личну рефлексију деспота Стефана о карактеристичној формули даровнице: nq i wbi;naa hrisovoulEmq da prire;emq i sq molbo} i sq zapry{eniEmq. Само у трима даровницама налази се другачија структура. У ЈХ 1394– 1402 долази дводелна структура (изостаје први део, присутне су само претпоставка и клетва): kto li drqznetq Wjti ;to W siþhþ(q) vQ[e vqpisaniþhþ(q) nami0 da razoritq jgo g(ospod)q b(og)q, i pry;(i)þsþtaa jgo b(o)gom(a)tQ0 i da porazitq jgo sila ;(q)þsþtna{go} i /ivotvore{aago kr(q)þsþta0 i da prJimetq gnyvq i prokletJe w„ vsyhq s(ve)t(Q)hq0 i/e W vyka b(og)ou Mgodiv[Jiþhþ(q)0 i ;estq jgo bMdi sq Ioudo} J arJj}0 i ;}/dq da bMdetq sp(a)snago tyla i krxve0 i da mM Eþsþ(tq) sMprqnica m(a)ti b(o)/Ja zþdþy i vq bMþdþ%M&{eþmþ(q) vycy0 24–29. У санкцијaма СТ 1406 и СЛ 1414–1415 долази само први део (мол- ба), а изостају и претпоставка и клетва: (a) po prylo/enJi /e moego c(a)rþsþtva, po povelynJM b(o)/J}, jgo/e a{e b(og)q bl(a)govolitq moego prystola sxdrx/itelq bQti, m(o)l} da sxhranitq sJa pryþdþreþ;þ(e)n'na0 da ne i samq gryhq naslyditq. i na[M pametq ougasitq vx tyþhþ%q& monastQrehq vq vy;noe lyto0 СТ 1406: 28–31. (б) po prylo/eni /e mojgo c(a)rþsþtva po povelynJ} b(o)/i}0 jgo/e a{e bl(a)govolitq b(og)q moego prystola sqdrq/itelq bQti, mol} ]ko da sqhranitq si] pryþdþre;ennaa. da ne i samq 405 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ gryhq naslyditq, i na[ou pameþtþ%q& Mgasitq vq tomq monastiri vq vy;noe lyto. СЛ 1414–1415: 17–20. Први део санкција у највећем броју испитиваних даровница струк- турисан је по једном од три наведена модела: (a) први модел чине: (aа) потврда важења правне одредбе наведене у диспозицији исказана актив- ном реченицом, (aб) молба онима који ће наследити владарски престо да не наруше важење правне одредбе и (aв) потврда важења правне одредбе наведене у диспозицији исказана конструкцијом са апсолутним дативом и партиципским пасивом; (б) у другоме моделу изостаје сегмент (аа) из претходног модела; (в) у трећем моделу изостају сегменти (аб) и (ав) из првог модела. Прототипски пример за модел под (а): ЈП 1395: 46–48: i si] vsa prilo/enna] nami Mtvrqdismo mnogosvytlQmq simq i zlatope;atnQþmþq hrisovMlomq0 i m(o)limo i zaklinamo jgoþ/þ(e) {izvoli bogq} po naþsþq g(os)p(od)þsþtvovati ili W sqroþdþnikq na[iþhþ%q& ili inq kto, siemM neWjmlemM bQti nq pa;e potvrq/þdþati Прототипски пример за модел под (б): МХ 1406: 34–36: i m(o)limo i zapry{amo i po naþsþ(q) ego/e b(og)q izvoli g(o)þsþpod'stvovati zemlE} sJE}. sJemou nepotvoren'nou bQti nq pa;e potvrq/þdþennou. Прототипски пример за модел под (в): ЈЛ 1398: 23/24: i sego radi zapisaþhþ(q) i outvrqdiþhþ(q) sJa vi[episan'naa ] knegin] kVra jVg(e)nJa monahJi da Est outvrq/þdþenno i nepokolybimo monastirou prys(ve)tiE vl%a&þdþ%Q&;%i&ce na[e b(ogorodi)ce lavrqskQE. i s(ve)t(a)go wca na[ego aTanasJa aTon'skago. do d(q)ni i dovyka. Други и трећи део санкције синтаксички су интегрисани у сложену реченичну структуру у којој се исказивање претпоставке о томе да ће се неко оглушити о владареву наредбу формализује (a) употребом погодбене реченице уведене српскословенским везником аште (само у ЛР 1457 вез- ником ако) или (б) употребом слободне односне реченице уведене име- ничком заменицом кто и партикулом ли, док се исказивање клетве форма- лизује управном реченицом са оптативном партикулом да и 3. л. презента. Примери из категорије под (a): ЈП 1395: a{e li kto isplqniv se zav{is}ti vra/Jj i zlago lakom'stva, na;ne, ny{o razarati {i} izimati iz hrisovMla sego0 W takov{a}go da Wimetq g(ospod)q b(og)q m(i)l(o)þsþtq svo}, zþdþe i vq bMdM{imq vycy0 63–65. СХ 1392–1402: a{e li kto w„ g(o)þsþpoþdþstvM}{iþhþ%q& drzneþtþ%q& ;eso l}bo W siþhþ%q& razwrJti0 takovagw da razwriþtþ%q& i WnJmeþtþ%q& g(ospo)þdþq b(og)q m(i)l(o)þsþtq svo} vq d(q)nq straþ[þnago sMda h(ri)þsþ(to)va0 31–32. СЛa 1407: a{e li kto W siþhþ%q& vsyþhþ%q& vQ%[&episannQþhþ%q& razoritq ;to ili potvoriþtþ%q&, takovQ da Eþsþ(tq) prokletq W g(ospod)a b(og)a vsedrq/itel] i W pry;(i)þsþtQe Ego b(o)gom(a)t(e)re0 i W silQ ;(q)þsþtnago i /ivotvore{ago kr(q)þsþta0 i W s(ve)tQhq i {v}sehvalnQþhþ%q& vrqhovnQþhþ%q& ap(o)þsþt(o)lq v=I tQþhþ%q&0 i W ti=I s(ve)tQhq i b(o)gonosnQþhþ%q& W(q)cq i/e vq nikei i W vsyþhþ%q& s(ve)tQhq i/e Wvyka b(og)ou Mgodiv[ihq 72–76. ГП 1403–1408: a{e li kto wbry{et se takovQi dJavolimq ouhQ{treniEmq obEtq os...plE... i razorit... sJa ili ;to Wimetq W zde vqpisannQihq W monastira 406 Владимир Поломац ■ s(ve)t(a)go pavla. takovaago da razoritq g(ospod)q b(og)q i pry;istaa b(o)gom(a)ti zde i vq boudou{imq vycy vq vy;nyi moucy. 21–24. СМ 1413: a{e li þ/þ%e& kto drxzneþtþ(q) sJ{a raz}writi i pot{vor}iti. takovaago da razwritq g(ospod)q b(og)q, i pr(e);(i)þsþtaa b(o)g{omati} i zde i vq bM{dM}{emq vycy. 34–36. СВ 1417: a{e li kto W siþhþ%q& vi[episanniþhþ%q&, razoritq ;to ili potvoritq0 takovQ da Eþsþ(tq) prokletx W g(ospod)a b(og)a vqsedrq/itel]0 i W pry;(i)þsþtJj Egw b(o)gom(a)tere0 i W sili ;(q)þsþtnaago i /ivotvore{aago krqsta0 i W pry;istJj Egw bogomatere0 i W sili ;qstnaago i /ivotvore{aago kr(q)þsþta0 i W s(ve)tJihx i vxsehvalnJiþhþ%q& vrqhovnQþhþ%q& ap(o)þsþ(to)lx dvaanadesete0 i, W, t=. i=I s(ve)tJiþhþ%q& i b(o)gonosnJþhþ%q& W(q)cx i/e vq nikei0 i W vseþhþ%q& s(ve)tJiþhþ%q& i/e W vyka b(og)ou Mgodiv[Jihx 42–46. ЂП 1419: a{e li kto wbry{et se takovJi di]voliþmþ(q) Mhi{reniEþmþ(q) wbqEtq wslyplEni]. i razoritq si] ili ;tw wþtþimetq W siþhþ(q) zdy vqpisanniþhþ(q) W mwnastira s(ve)t(a)gw pavla. takovagw razwritq g(ospod)q b(og)q svoimq gnyvoþmþ(q) i pr(y);(i)þsþtaa b(o)gwm(a)ti zde i vq bMdM{iþmþ(q) vycy vq vy;nyi mMcy. 30–34. СЛ 1427: a{e li /e kto W sihq vQ[ere;ennQihq razoritq ;to l}bo ili Wnimitq0 takovago da razoritq g(ospod)q b(og)q0 vq n(Q)n][nEþmþ(q) vycy tylo jgo, i gospwþdþstvo i domq0 vq bouþdþ%ou&{em /e da razoritq d(ou)[ou jgo0 45–48. ЂВ 1427–1428: a{e li kto zavisti} bysovsko} sqdrq/iþmþ(q) ili lakoþmþstva raþdþ(i) drqzneþtþ(q) razoriti l}bo ;to W vi[episannQþhþ(q) takovJi da Eþsþ(tq) prokleþtþ(q) W g(ospod)a b(og)a vqsedrq/itel] i W pry;(i)þsþtie togo b(o)gom(a)t(e)re i silQ ;(q)þsþtnaaþgþ(o) i /ivotvore{aagw kr(q)þsþta i W s(ve)tJiþhþ(q) vqsehvalnJiþhþ(q) i vrqhovnJiþhþ(q) ap(o)þsþ(to)lq dvaanadesetytJiþhþ(q) i W trista i wsqþmþ(q)nadesete s(ve)tJiþhþ(q) i b(o)gonosnJiþhþ(q) w(tq)cq i/e vq nikEi i W vsyþhþ(q) s(ve)tJiþhþ(q) i/e W vykþaþ b(og)ou ougo/þdþq[Jiþhþ(q) 26–31. ЂП 1427–1429: a{e li kto zavJstJ} byswvsko} sxdrx/imq. ili lakoþmþstva radi, drxzneþtþ%q& ;to l}bo razoriti W vQ[episannQþhþ%q&, takovJi da eþsþ(tq) prokletq W g(ospod)a b(og)a vxsedrx/itel]. i W pry;(i)þsþtJe b(o)gom(a)t(e)re. i W sili ;(q)þsþtnaago i /ivotvory{ago kr(q)þsþta, i W s(ve)tJihq i vxsehvalnQþhþ%q& vrxhovnQþhþ%q& ap(o)þsþ(to)lq dvanadeþsþ(e)te. i W t= i iI=. s(ve)tJihq i b(o)gonosnQþhþ%q& o(tq)cq, i/e vx nikEi. i W vseþhþ%q& s(ve)tJiþhþ%q& i/e W vyka b(og)ou Mgo/þdþq[iþhþ%q&. 29–33. ЂР 1428–1429: a{e li kto drqzneþtþ%q& zavistJ} dJavolE}, sJa mno} vQ[episannaa razoriti i povryditi0 takovago da razoritq g(ospod)q b(og)q zde i vq bMþdþ(M){eþmþ(q) vycy0 40–42. ЂЕ 1429: a{e li kto zavistJM ili lakomstvwþmþ(q) sqdrq/iþmþ(q) drqznetq razoriti ;to l}bo W vQ[episannQiþhþ%q& nami0 takovQi da Eþsþ(tq) prokleþtþ(q) W g(ospod)a b(og)a vqsedrq/itel]. i W pr(y);(i)þsþtJe b(o)gom(a)t(e)re0 i W silQ ;(q)þsþtnago i /ivotvore{ago kr(q)þsþta0 i W v=I s(ve)tJiþhþ%q& v'sehvalnQþhþ%q& vrqhovnQþhþ%q& ap(o)þsþ(to)lq 0 i W, ti=I s(ve)tJiþhþ%q& b(o)gonosnQiþh%q& w(tq)cq i/e vq nikEi. i W vsyþhþ%q& s(ve)tJiþhþ%q& i/e W vyka b(og)M ougo/þdþq[Jiþhþ%q&0 22–27. 407 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ЂР 1429–1430: a{e li kto drqznetq sJa razoriti ili povryditi vQ[e pisanna gospodstvomq ni, takovago da razoritq gospodq vqsedrq/itelq, 31–32. ЂР 1430: a{e li ktw drxzneþtþ(q), ra/deg se zavistJ} dJavolE}. sJe zapiþsþ(a)nJe gospoþdþstva mi razarati. takovaago da razoriþtþ(q) i poraziþtþ(q) g(ospod)q b(og)q i pry;(i)þsþtaa b(o)gom(a)ti zdy i vq boudou{eþmþ(q) vycy. 26–29. ЂВ 1432: a{e li kto drqzneþtþ(q) zavistJ} dJavolE} razarati ;to W vQ[episannQiþhþ(q) takovQi da Eþsþ(tq) prokletq W g(ospod)a b(og)a vqsedrx/itel] i W pr(y);(i)þsþ(t)Je jgo b(o)gom(a)tere i W silQ ;(q)þsþtnago i /ivotvore{ago kr(q)þsþta i W vsyþhþ(q) s(ve)tJiþhþ(q) i/e W vyka b(og)M ougo/þdþq[Jiþhþ(q) 29–33. РК 1433: a{e li {kto drxznetq} na[M pametq ougasiti vx s(ve)tomq mw{nastir}M, i samq seb{i} gryhq naslydovati0 takovago da razoritq g(ospod)q b(og)q vxsedrq/it{elq, vq si vykq} i vq bMdM{Ji. 52–54. ЂЛ 1452: a{e li kto drqznetq W sihq vi[ereþ;þ(e)nnQiþhþ%q& razoriti ;to l}bo ili potvwriti ili Wnimiti. takovago da razoritq g(ospod)q b(og)q vx n(Q)n][nEmq vycy tylo Egw i gospoþdþstvo i dwþmþ%q&. vx bouþdþ%ou&{em /e da razoritq d(M)[M Ego. 86– 89. ЛР 1457: ako li bi tko drqznMw wvozi zapisanJe razþdþryti i potvoriti. da mM E pr(y)þsþ(ve)taa sqpqrnica vqmysto pomo{i na stra[nemq sMdM. 14/15. Примери из категорије под (б)216: ЈЛ 1398: kto li se wbryte i þdþrqzne razoriti sJa vQ[episana. takovi da Esþtþ(q) prokleþtþ(q) w„ g(ospod)a b(og)a i pr(y);(i)þsþtiE vl%a&þdþ%Q&;%i&ce na[e b(ogorodi)ce. 26–27. СЈ 1404–1405: kto li drqzne sJe vi[e pisan'noj razoriti. takovago da razoritq g(ospod)q b(og)q, i pry;(i)þsþtaa b(o)gom(a)ti hilan'dar'skaa. 29–31. МХ 1406: kto li drqznet nekQmq vra/imq nava/þdþeniEmq sJe vi[epiþsþ(a)nnoe potvoriþtþ(q). i razoriti. i Wnimi si prilo/qkq W domou pry;(i)þsþtJe m(a)t(e)re b(o)/Je hJlanþdþar'skQe. da Eþsþ(tq) prokletq W g(ospod)a b(oga vsedrq/itel] i W pry;(i)þsþtJie Ego b(o)gom(a)t(e)re. i W .v*I. s(ve)tQhq ap(o)þsþ(to)lq, i W t* i*I s(ve)tQhq W(q)cq i/e vq nikei i W vsyhq s(ve)tQiþhþ(q). W vyka b(og)ou ougo/þdþq[Jiþhþ(q). 36–42. ЂП 1410: ktw li drqzne razoriþtþ(i) si] vra/iþmþ(q) nava/deniEmq. i potq{it se wþtþqEti selo kMzmino. prilo/enþnþoe nami mwnastirM svetaagw pavla. takovaago da MbiE g(ospod)q bwþgþ(q) i pre;ista egw bwþgþ(o)mati zdþeþ i vq bMþdþ(M){imq vece. 12–15. СХ 1411: kto li se wbry{tetq takovi. i potq{it' se razoriti si] mno} vi[e pisan'na, i outvrq/þdþenna despotoþmþ(q) stefanwþmþ(q). da mou jþsþ(tq) mqstnikq g(ospod)q b(og)q i pr(y);(i)þsþtaa jgo m(a)ti0 43–45. 216 У вези са овим примерима илустративно је навести и речи С. Павловића (2009а: 105): „[...] препо- нованом зависном реченицом формулише се хипотетична околност којом се може актуализовати уопштени референт, те на тај начин активирати радњу управне предикације. Ту је, дакле, однос између двеју реченица скоро еквивалентан односу у сложеној реченичној структури са зависном погодбеном реченицом, поготово у случајевима када се уз релативизатор kqto јави и партикула li. Погодбеном значењу слободне односне реченице знатно доприноси и прескриптивно-регулатив- ни карактер управне реченице чија је предикација представљена перифрастичним da + презент.“ 408 Владимир Поломац ■ Након овако формулисаних сложених реченица у санкцијама највећег броја испитиваних даровница обично у функцији исказивања клетве до- даје ce једна или више независних реченица са оптативним да и 3. л. пре- зента. Примери: ЈП 1395: i da jþsþ(tq) pri;estnikq. IMdy i arii0 i da mM jþsþ(tq) mqstnQkq s(ve)tQ velikom(M)þ;þ(e)n(i)kq h(ri)þsþ(t)ovq panteleimonq 12 50–51. ЈЛ 1398: i da se soudi sq J}do} i sq raspqn'[imi h(ri)þsþ(t)a 12 29. СХ 1392–1402: i da mM Eþsþ(tq) mqstiteþlþ%q&nica i sMpqþrþnJca pry;(i)þsþta] m(a)ti b(o)/i] zþdþe i vq bMþdþ%M&{eþmþ%q& vycy. amiþnþ0 i da ga MbiEþtþ%q& i poraziþtþ%q& sila ;(q)þsþtnago kr(q)þsþta0 i da Eþsþ(tq) prokleþtþ%q& W vsyþhþ%q& s(ve)tiþhþ(q)0 i s(ve)tiþhþ(q) htitorq sr(q)pþsþkiþhþ(q)0 i w„ naþsþ(q) a{e i gryþ[þni Eþsþmi 32–34. СЈ 1404–1405: i vqmysto pomo{i da mou j soupqrnica zdy, i vq d(q)nq stra[nago ispitanJa praved{ed}nago soudJe b(og)a. i da j prokletq W vsyþhþ(q) s(ve)tQiþhþ(q) Wvyka b(og)ou ougo/þdþq[ihq. i da mou j ou;estJj sq tymi i/e ryko[e krqvq jgw na naþsþ(q) i na ;edehq na[ihq 42 31–34. МХ 1406: i da Eþsþ(tq) pri;estqnq J}de J arJe. i vqmysto pomo{i da mou E soupqr'nica pry;(i)þsþta m(a)ti b(o)/Ja hJl%a&nþdþarka na stra[nomq soudi{ou. 42–44. ГП 1403–1408: i da imatq ou;estiE ... a[ego Is(ousa) h(rist)a i sq rek[imi togþdþa krqvq Ego na nasq i na ;edyhq na[iþhþ(q) i da mou Eþsþ(tq) soupqr'nikq zde i vq boudou{iþmþ(q) vycy s(ve)tQi i pr%y&p%o&þdþ%o&bnQi w(tq)cq na[ pavlq poustinno/itelq 24–26. ЂП 1410: i da estq prokleþtþ(q) wþdþ(q) vseþhþ(q) svetiþhþ(q) i/e wþtþ(q) veka bwgM Mgwdiv[iþhþ(q). 15/16. СХ 1411: i da jþsþ(tq) pri;estqnq kq prydatel} Ioude i kq ryk'[imq krqvq jgo na naþsþ(q) i na ;edyhq na[iþhþ%q&. 47–48. СМ 1413: vxmysto pomo{i da mM bM{det sMpqrnik}x, s(ve)tQi s{Vm}ewnx, i s(ve)tQ sava. 36/37. ЂП 1419: i da mþMþ Eþsþ(tq) Wmqstitelq s(ve)ti i pr(y)poþdþ(o)bni w(tq)cq na[q pavlq na stra[noþmþ(q) sMdM h(ri)þsþ(to)vM. 34/35. СЛ 1427: i da ne pri;tet se sq pravednQmi0 nq da pri;tet se d(ou)[a jgo kq im/e reþ;þ(e) g(ospod)q, Widyte W mene prokletJi ougotovannQi dJavolM i angElomq jgþoþ0 i sq pohouliv[Jimi na d(ou)hq s(ve)tJi0 i sq Ioudo} prydatelEmq g(o)þsþ(pod)nimq0 48–50. ЂВ 1427–1428: i da mou E sqpqr'nica pr(y);(i)þsþtaa vq sJi vykq i vq bMdM{Ji 31. ЂП 1427–1429: 33/34: i da mþMþ e sxpxrnikx s(ve)tJi velikom(M)þ;þ(e)nikq h(risto)vq pandeleimonq vx si vykq i vx bMþdþ%M&{Ji ЂР 1428–1429: i da se Wreþ;þ(e) tyla i krqvi h(risto)ve0 i da Eþsþ(tq) pri;estnikq Joude i arJi0 i tym{q} i/e ry[e. vqzmi vqzmi raspni krqvq ego na naþsþ(q) i na ;edyhq na[ihq0 i vqmysto pomo{i da mM E sqpqrnica pr(y);(i)þsþtaa vqseneporo;naa vl%a&þdþ%Q&;%i&ca b(ogorodi)ca i vqsi s(ve)tQi i/e W vyka b(og)M ougo/þdþq[i, 42–44. ЂР 1429–1430: i vq mysto pomo{i da mou E sqpqrnica pry;istaa bogomata i vqseneporw;naa vladi;ica, i da E prokletq wtq silQ ;qstnaago i 409 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ /ivotvore{ago krqsta, i wtq svetJihq i vqsehvalnQihq vrqhovnQihq. 0vJ0 apostolq i wtq 0tiJ0 svetQihq i bogonosnQihq wtqcq i/e vq nikEi, i wtq vsyhq svetJihq, i/e wtq vyka bogou ougodiv[Jihq, 32–35. ЂР 1430: i da eþsþ(tq) prokleþtþ(q) W silQ ;(q)þsþt(n)aago i /ivotvore{aago kr(q)þsþta g(ospod)n]. i W ;etQrQ jV(an)þgþ(e)liste. i W v=I, vrqhwvnQiþhþ(q) ap(o)þsþ(to)lq. i W sedqþmþ(q)deseþtþ(q) izqbrannQiþhþ(q) h(risto)vyhq M;eniþkþ(q). i W, t= i i=I s(ve)tJþhþ(q) b(o)gonwsniþhþ(q) W(q)cq nikEiskQihq. i W vsyþhþ(q) s(ve)tJþhþ(q) i/e W vyka b(og)M ougo/þdþq[Jþhþ(q). 29–34. ЂВ 1432: 33/34: i vq mysto pomo{i da mM Estq sqpqrnica pry;(i)þsþtaa b(o)gom(a)ti na stra[nomq ispitanJ}. РК 1433: 54/55: i vxmesto pomo{i da mou e sqpqrnica pr(y);(i)þsþtaa b(o)gom(a)ti0 i s(ve)tQi prxvom(M)þ;þ(e)n(i)kq i arhJdJakonq h(risto)vq ap(o)þsþ(to)lq s{tefanq vq dqnq} stra[nago ispitanJa0 i da Eþsþ(tq) pri;{t}enq Joude i arJi. i tymq i/e reko[e vqzmi raspni krqvq ego na naþsþ(q) i na ;e{dyhq na[ihq.} ЂЛ 1452: i da ne pri;tetq se sq praveþdþnQmi. nq da pri;tet se d(M)[a Ego kq im'/e reþ;þ(e) g(ospod)q wtidyte W meþnþ(e) prokletJi vx wgnq vy;nQ ougotovannQ dJavolM i agg(e)lomq Ego i sx pohouliv[Jimi na d(M)hq s(ve)tQ i sx }do} prydatelEmq g(ospod)nimq. 89–92. Формула апрекације (узвик aminq) чешће се употребљава у даровни- цама деспота Стефана (ЈЛ 1394–1395, СЈ 1404–1405, СЛа 1407, СЛб 1407, СХ 1406–1407, СВ 1417, ЂР 1430), а редовно долази након санкције. Изу- зетак у погледу овога представља СХ 1406–1407 у којој апрекација дола- зи два пута, након диспозиције и након санкције. Напомена о наредби за састављање повеље синтаксички је интегри- сана са другим елементима есхатокола: (a) са датумом: СТ 1406: sJa vqsa napisa[e se povelynJjmq gospodina despota stefana. vq lyto Zc+d{I}, indJktJwþnþ%q& d=I 12 31/32. СЛ 1407а: zapisa[e se i outvrqd{i[}e se si] vsa vQ[ere;ennaa, povelyniEmq i zlatope;atnikomq c(a)rþsþtva mi, {v}q lyto ZceI-toe0 indiktiwnq, e=I -tQ0 m(y)þsþ(e)ca genoua{rJa} =e 12 76–78. СЛб 1407: zapisa[e þsþ(e) i outvrqdi[e þsþ(e) si] vsa vQ[ereþ;þ(e)nnaa, povelynJemq i zlatope;atnikomq c(a)rþsþtva mi. vq lyto ZceI-toe0 indiktiwþnþ%q& e=I tQ. m(y)þsþ(e)ca genMarJa =e 12 75/76. СЛ 1414–1415: si] vsa vQ[episanna vyro} i povelynJemq c(a)rþsþtva mi outvrq/þdþennaa bQ[e. vq lyto Zc=kg. 20/21. СВ 1417: zapisa[e þsþ(e) i outvrxdi[e se sJa, vqsa vi[ere;en'naa0 povelynJemq g(o)þsþpoþdþstva mi0 =v lyto0 Zc=ke0 inþdþiktJwþnþ(q) I= m(y)þsþ(e)ca IoulJa 0v=0 5 46/48. СЛ 1427: povelynJemq g%ospo&þdþ%i&na srqblEmq despota stefana0 sqpisa se sJi hrJsovMlq. vq lyþtþ(o) Zc=le0 indJktJwþnþ(q), e=0 m(y)þsþ(e)ca gEnarJa k= 5 51/52. (б) са датумом и местом: ЂЕ 1429: vyro} i povelynJemq gospwþdþstva ni Mtvrqdi[e se i zapisa[e se. vx lyþtþ(o) Zcli m(y)þsþ(e)ca seþpþte(m)vrJa a=I M patrJarþhþJi M /iþtþ;iJ 27/28. 410 Владимир Поломац ■ ЂЛ 1452: povelynJemq g(ospodi)na srqblEþmþ%q& despota g}rg] sxpisa se sJi hrJsovMlq, vx lyþtþy. ZcK indiktJwnq m(y)s(e)ca fervara ZI M smyþdþ%y&revM 92–94. (в) са податком о писару и местом: ЈЛ 1398: povelynJjmq goþsþpogE mi monahJj küra jüþgþ(e)nJj kneginE 0 pisa radiþ;þ(q) drqtacq: ou monastirM M /MpanEvci 32. (г) са податком о писару, местом и датумом: ЂВ 1456: povylynJemq g(ospodi)na despota g}r'ga. i g(ospodi)na despota lazara. pisa stepanq rat'koviþkþ%q&. vx lyþtþ(o) ZcKe. m(y)þsþ(e)ca seþkþteþmþvrJa 0Z0 d(q)nq M smederevM 12 17–19. ЛР 1457: pþoþvelynJeþmþ(q) g(ospodi)na deþsþpota pisa logþoþTeþtþ%q& stepaþnþ(q) ratkoviþkþ%q& vq lyto ZcKZ m(y)þsþ(e)ca dekEþ17þvrJa ;etvrqti d(q)nq M smeþdþ%e&revM 16–17. У трима даровница упућеним манастиру Св. Павлу налазе се кли- шеизиране конструкције којима се на посредан начин исказују сведоци повеље: ГП 1403–1408: i si] vsa sqvrq[i[e se i zapisa[e pri starcou kVþrþ(q) Tewdoulou. 26/27; ЂП 1410: i siE selo prilo/ismo pri starci kVþrþ(q) TewdMly togþdþa sM{M EmM starcM. vq monastiri twþmþ(q). 16/17; ЂП 1419: i si] vsa vi[episannaa sqvrq[i[e þsþ(e) i zapiþsþ(a) pri igMmenM kVrq pam'vM. 35/36. Поред горенаведених примера у којима је датум синтаксички ин- тегрисан са напоменом о наредби за састављање повеља, овде се наводе и примери у којима је датум синтаксички самосталан: (а) ЈЛ 1394–1395: vq leto [est{o}tisM{no devetosqtno trytiE lyto inqdikta trytq]go0 28/29; (б) СЈ 1404–1405: vq lyto. Z=. c= g=I. indiktiwnq. treti na desete 12 12 35; (в) МХ 1406: i pisa se sJi hrJsovoulq, m(y)þsþ(e)ca wktomvrJa. j=I d(q)nq 12 45; (г) ЂР 1428–1429: zapisa[e se i {outvrqd}i[e se sJa {vqsa} vQ[episannaa0 vx lyto Zclz0 indiktJwnq =z 12 44/45; (д) ЂР 1429–1430: zapisa[e se i outvrqdi[e se sJa vqsa vQ[e pisannaa vx lyto Zcli. indiktiwnq 0i0 35; (ђ) РК 1430–1431: sJa vQ[epi{sa}nnaa zapisa[e se vx lyþtþ(o) Zc+lT0 indJktJwþnþ%q& 27; (е) ЂВ 1432: i pisa se sJi hrJsovMlq vq lyto =Z=c=m indIkto =I. 34; (ж) РК 1433: i sJa vQ[episanaa zapisahwþmþ(q) i outvrqdihwþmþ%q& sq pryws(ve){e{nnQi}þmþ(q) g(ospodi)nomq i d(M)hwvnikwþmþ(q) mitrwþpþ(w)litwþmþ(q) ahilskQiþmþ%q& {kVrq markwmq} vq lyto Zcm{a.} maJa k=v. indJkto. a=I 12 56/57. – али и примери у којима су са датумом синтаксички интегрисани и други елементи есхатокола: (a) место: ЈП 1395: i spisa se si mnwþgþ(w)s{v}ytli hrisovMlq vq lyþtþ(o), Z=0 c=, i g=0 m(y)þsþ(e)ca JMnJa, =i d(q)nq. M gradM, M noþvþ(o)mq brqdou 12 51–53. ЈЛ 1398: i sJj pisanJj zapisa se. vq lyto =Z devetisqtno0 i [esto 0 endikta 0=Z0 2 m(y)þsþ(e)ca avgousta 0=a0 d(q)nq ou monastiri M /oupanEvci 12 29–30. ЈП 1400: i spisa se sJ mnwþgþ(w)svytli hriswvMlq0 vq lyto, ), Z=0 c=, i i=0 m(y)þsþ(e)ca JMnJa =i d(q)nq. M gradM M novomq brqdou 12 12–13. 411 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ СХ 1411: i napisa se si hrisovoulq. i dastq se cr(q)kvi c(a)rþsþkQE wbiteli, hilaþnþdarM0 {v}q lyþtþ(o) Z=0 c=0 T=I0 indik'tiwþnþ(q) 0=d0 m(y)þsþ(e)ca IounJa 0=i0 ou ]godnoi 5 49/50. (б) место и податак о писару: ЂП 1410: vx lyto 0=Z0=c0T=I0 m(y)þsþ%ca&. wþkþ(tomvri]) .d=I. {M} peki pisa novaþkþ(q) dJakq. 17/18. ЂП 1419: vq lyþtþ(o) .=Z =c =k =i. indiktiwnM tri na deþsþ(e)to nastoE{M m(y)þsþ(e)ca noEþmþvri]. j=I M vlq;iEþmþ(q) trqnM. bwþgþdanq pisa 5 36/37. Самостални датум најчешће представља номинални исказ (ЈЛ 1394– 1395 и СЈ 1404–1405) или реченицу са рефлексивним пасивом (МХ 1406, ЂР 1428–1429, ЂР 1429–1430, РК 1430–1431, ЂВ 1432), изузетно у јед- ном примеру и активну реченицу (РК 1433). Датум интегрисан са местом увек представља реченицу са рефлексивним пасивом. Навођење писара у датуму условљава употребу активне реченице. 6. Директивност 6.1. Уводне напомене. – О директивном карактеру српског средњо- вековног пословноправног стила добро сведочи и општи назив за доку- менте различитих жанрова (повеља) који представља – добро је познато – поствербал од прасл. *povelĕti „наредити, заповедити“. У најважнијим и најфреквентнијим жанровима овога стила (приви- легије, даровнице, захтевнице, молбе) директивност је посебно добро исказана. Овим документима се прописује, утврђује, одређује, наређује или захтева. У повељама и писмима Српске деспотовине директивност је веома ретко исказана императивом. Примери најчешће долазе у протоколу и есхатоколу даровница, а у мањем броју примера и у писмима упућеним Дубровнику. Тако се у МД 1392 конкретни захтев реалном и познатом лицу исказује емфатичком партикулом да и обликом императива: da daite mM po]sq 3. Императив је забележен и у ЛД 1457: w„ nEga } gledaite. 15. 6.2. Независне реченице са партикулом да. – Основно средство за исказивање директивности у повељама и писмима Српске деспотовине јесте независна реченица са оптативном партикулом да + 3. л. през. Упо- треба овога граматичког средства мотивисана је прагматичком потребом да се формулацији правне одредбе у диспозицији повеље обезбеди опште важење. Од великог броја забележених примера илустрације ради наводи се само мањи део: (а) i dva ;l(o)v(y)ka da sMtq mwnastirska ЈП 1395: 18; (б) i wni da rabota} pryma moki ihq ЈЛ 1394–1395: 18; (в) i tqda i prilivqkq da se dava Н 1396: 14/15; (г) da Est outvrq/þdþenno i nepokolybimo monastirou ЈЛ 1398: 24/25; (д) ni moi kEfalJ] da ne vlaþdþ%a& naþdþ%q& niþmþ%i& СХ 1392–1402: 23/24; (ђ) i da jþsþ(tq) porota doubrov;aninM drou/ina nEgova СД 1405: 10/11; (е) i da sou svobodnQ W globarq i W vsake najzde vlastelske СТ 1406: 15/16; (ж) da Eþsþ(tq) trqgq 412 Владимир Поломац ■ ou hod';i ou neþdþ%e&l} МХ 1406: 9; (з) na vsakQ pomeþnþ(q) da se vari p'[enica СХ 1411: 29; (и) i sokq da ne dava} g%o&þsþp%o&þdþstvM mi СМ 1413: 28; (ј) da se isplqn] monastJrM neprymyn'no СВ 1417: 24; (к) i sela da prybQva} ou vsakoi svobody. СЛ 1427: 23/24; (л) ou tomzi da prybQva} neprymynno nikogda РК 1430–1431: 11; (љ) i da se izbira} [estq ;lovykq dobryþhþ%q& sqbornikq РК 1433: 17; (м) takogEre da se soude kako i srqbli ЂД1 1445: 12; (н) touzi da nysM ni sqda ou gospodþsþtva mi ЂД2 1445: 17/18; (њ) da se dava w„ koukE gospoþdþstva ni na vsako lyto ЂЛ 1452: 76; (о) da slou[a} i pokoE mitropolita do nEgova /ivota ЂВ 1456: 17. Наведени примери представљају најчешћи структурни модел ових реченица у којима се партикула да реализује са обликом 3. л. јд. или мн. през. Само у једном случају потврђена је необична веза партикуле и облика 1. л. јд. презента: i pakQ da ih' sqmq vol'nq w„dati komou mi gode СХ 1411: 26/27. Веза партикуле и облика презента најчешће се реализује у контакту, ређе долазе примери са интерполираним реченичним члановима. Најви- ше је примера са интеполираним заменичким енклитикама у функцији индиректног или директног објекта. Наводи се само мањи део грађе: (а) tozi da im se ispral] Н 1396: 46; (б) da nQ se wstavl] vsako godi{e k=e litrq Н 1396: 61/62; (в) da wi se da deseþtþ%q& koukq ]cyþhþ%q& Н 1396: 83; (г) tozi da mM vrati СД 1405: 17; (д) da ga ne Mstal] g(o)þsþpoþdþstvo mi СД 1405: 28/29; (ђ) da iþhþ(q) ratME g(o)þsþpoþdþstvo mi СД 1405: 41; (е) takozi da mi ou;ine prqvo godi{e СЛ 1427: 35; (ж) da si ima} i selo i vinogradq, РВ 1432: 15/16. Ређе се интерполирају и други реченични чланови. Примери: (А) За субјекат: (а) i da vsi popove lVþtþ(M)rgJsa}. Н 1396: 18. (б) i da se bratJa trapezosa}0 Н 1396: 19. (в) da imq wkolina platJi ЂД1 1445: 21. (г) da imq gospwþdþstvo mi ou;inJi zakonq ЂД2 1445: 6/7; (Б) За индиректни објекат: (а) i prilivqkq da se vsymq daE0 Н 1396: 93. (б) da za tozi ne imaa posla gospoþdþstvo ni ЂД1 1445: 32. (В) За директни објекат: (а) da si wnozi ouzima}. РК 1430–1431: 15. (б) da si wvoizQ drq/i do svoga /ivota. ЂВ 1456: 14. (в) da wni mene pomenM} kako e wbi;ai ЂЛ 1452: 52. (Г) За одредбу: (а) da se tymzi Wpral] voiska ЂП 1427–1429: 21. Очекивани примери употребе независних реченица са оптативним нека (бележе се почетком XV века у повељама са територије Деспотови- не, уп. Грковић-Мејџор 2007б: 210) нису потврђени у нашем корпусу. Поред наведене комуникативне функције, у мањем броју примера, искључиво приликом формулисања клетве у санкцијама повеља, незави- сним реченицама са оптативном партикулом да исказује се и жеља. При- мери су наведени овде у т. 5.2.6.3. 413 IV. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА Владимир Поломац ■ IV.1. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА О ГРАФИЈИ И ПРАВОПИСУ 1. Графија и правопис појединачних повеља и писама 1.1. Уводне напомене. – Прегледом су обухваћене најважније гра- фијске и правописне одлике које конституишу ресавски тип правопи- са: (а) употреба графеме x; (б) употреба графемe J у функцији обележа- вања тзв. редукованог /и/; (в) употреба графеме Q на етимолошком ме- сту; (г) употреба графеме a у функцији обележавања гласовне групе [ja] у поствокалском положају; (д) употреба графема j (широко е) или e у функ- цији обележавања гласовне групе [је]; (ђ) употреба грчких слова K, P, T и V; (е) употреба надредних акценатских знакова; (ж) употреба новије ин- терпункције (тачка на доњој линији реда и запета). Употреба графеме Z изостаје из наведеног прегледа, будући да у повељама и писмима Српске деспотовине није потврђена. Уз поједине документе навођене су и друге црте уколико представљају изразитију индивидуалну особеност. 1.2. Графијске и правописне одлике повеља и писама деспота Стефана Лазаревића МД 1392. – У кратком тексту нису могли доћи до изражаја сви гра- фијски и правописни проблеми (нема примера у којима се очекују J и гр- чка слова). Забележене одлике упућују на рашки правопис: (а) не упо- требљава се графема x, (б) [ја] и [је] обележавају се помоћу ] и E, (в) од акценатских знакова само четири квачице у улози оксије (уп. Недељковић 1971: 248), и (г) нема примера новије интерпункције. Остале маркантне одлике: (а) изостаје употреба графеме Q, (б) нормализована је употреба лигатуре M, (в) група [ње] обележена помоћу ne, и (г) група [љу] обележе- на помоћу lM. ЈП 1395. – Присутaн је највећи број одлика ресавског правописа: (a) десетеричко J значајно преовлађује над осмеричким i (око четири пута више примера), (б) Q се пише у етимолошкој позицији нешто чешће од графема i и J, (в) примери са графемом a претежу око два пута над при- мерима са графемом ] у функцији обележавања поствокалске групе [ја], (г) доследно је проведено писање j и e у функцији обележавања [је], (д) употребљавају се акценатски знаци (посебно фреквентно двострука ва- рија), (ђ) употребљава се новија интерпункција (велики број примера за- пете; ипак, тачка чешће на средини реда), и (е) од грчких слова долазе T и V, док се K и P не очекују. Потпуно изостаје графема x. Од осталих одлика треба поменути: (а) два примера за широко O у иницијалној позицији, (б) колебање у обележавању [ђа], [ђе], [ље] и [ње]: g] и ga, gE и ge, le и lE (прео- влађује le), ne и nE. ЈЛ 1394–1395. – Преовлађују одлике рашког правописа: (а) искљу- чиво i у функцији обележавања редукованог /и/, (б) искључива употреба 415 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ графеме ] у функцији обележевања поствокалске групе [ја]. Малоброј- ни су примери који указују на „предресавску еволуцију“ правописа: (а) само један пример за графему x у финалној позицији забележен је у пот- пису, (б) минимална превага графеме j над лигатуром E у функцији обе- лежавања иницијалног [је] (изван иницијалног положаја редовно је E), (в) од акценатских знакова само двострука варија (али несистематично, у различитим правописним функцијама), а обична варија само у двама примерима, (г) употреба T (али нередовно), и (д) тачка на доњој линији реда (ипак чешће на средини реда, а изостаје и запета). Од осталих одли- ка треба поменути изостанак употребе графеме Q, као и нормализовану употребу лигатуре M. Н 1396. – Присутaн је највећи број одлика ресавског правописа: (а) десетеричко J значајно преовалађује над осмеричким i (око пет пута више примера), (б) Q се пише у етимолошком положају у око половини очекиваних позиција, (в) графема a скоро доследно у функцији обележа- вања групе [ја] у поствокалском положају (лигатура ] само у двама при- мерима), (г) графеме j и e преовлађују (око два пута) над лигатуром E у функцији обележавања иницијалне групе [је] (изван иницијалне позиције преовлађује лигатура E), (д) употребљавају се K и T, а V долази и изван етимолошких позиција, (ђ) употребљавају се надредни акценатски зна- ци, посебно се истиче редовнија употреба двоструке варије, и (е) при- сутна је запета, док се тачка чешће налази на средини реда. Није забеле- жена графема x. Од осталих одлика треба поменути: (а) употребу широ- ког O у иницијалном положају (шест примера), и (б) колебање у обележа- вању гласовних група [ће] и [ње]: ke и kE, ne и nE. ЈЛ 1398. – Доста елемената новога правописа: (а) десетеричко J зна- чајно преовалађује над осмеричким i (око три пута више примера), (б) графема a скоро доследно у функцији обележавања групе [ја] у поство- калском положају (лигатура ] само у двама примерима), (в) употребља- вају се K, T и V, (г) употребљавају се надредни акценатски знаци (посебно фреквентно спирити), и (д) тачка је чешће на доњој линији реда (али нема запете). Од одлика новог правописа слабије су изражени: (а) употреба x (само у једном примеру у функцији обележавања /ә/), (б) доследнија упо- треба Q у етимолошкој позицији (око три и по пута је чешће i или J), и (в) употреба j за обележавање [је] (минималним бројем примера претеже ли- гатура E). Од осталих одлика посебно треба поменути (а) преовлађујућу употребу w„, и (б) употребу } у вредности /у/. ЈП 1400. – Добро је изражен велики број одлика ресавског правопи- са: (a) десетеричко J се употребљава скоро доследно (само један пример са осмеричким i), (б) Q се пише са великом доследношћу у етимолошкој позицији (малобројни су примери за i или J), (в) графема a скоро дослед- но у функцији обележавања групе [ја] у поствокалском положају (лигату- ра ] само у једном примеру), (г) група [је] у иницијалном положају обе- лежава се помоћу E и j (двама примерима претеже j) (изван иницијалне позиције графеме j и e двоструко чешће од лигатуре E), и (д) употребља- вају се T и V. Нешто је слабије изражена (а) употреба надредних акценат- ских знакова, (б) употреба новије интерпункције (тачка на средини реда преовлађује; присутна је запета), и (в) употреба графеме x (у једном при- 416 Владимир Поломац ■ меру у функцији обележавања /ә/, у три примера и у графијским комби- нацијама rx и lx). Од осталих одлика треба указати на колебање норме приликом обележавања гласовних група [ђе] и [ље]: ge и gE, le и lE. СХ 1392–1402. – Од одлика ресавског правописа доследније је изражена само употреба десетеричког J (троструко чешће од осмеричког i) (велики број примера за десетеричко J среће се и изван очекиваних позиција). На ресавски правопис упућује и употреба грчких слова T и V. Остале одлике ресавског правописа слабије су изражене: (а) графема x употребљена је само у двама примерима у финалном положају у склопу сложених лигатура, (б) графема Q употребљена је само у једном приме- ру, (в) графема a у функцији обележавања [ја] у поствокалском положају троструко ређе од лигатуре ], (г) графема j у функцији обележавања [је] двоструко ређе од лигатуре E, (д) од акценатских знакова употребљава се само двострука варија у различитим правописним функцијама, и (ђ) прео- влађује старија интерпункција (тачка на средини реда; само два примера употребе запете). Од осталих одлика посебно треба указати на неколико примера употребе графеме u. ЈХ 1394–1402. – Присутне су све најважније одлике ресавског право- писа: (а) графема x употребљава се у различитим функцијама (пет при- мера за обележавање /ә/, шеснаест примера у финалном положају и један пример у групи rx), (б) десетеричко J значајно преовлађује над осмери- чким i (око четири пута више примера), (в) графема Q пише се у етимо- лошком положају у око половини очекиваних примера, (г) графема a ско- ро доследно у функцији обележавања групе [ја] у поствокалском поло- жају (лигатура ] само у двама примерима), (д) група [је] у иницијалном положају скоро доследно се обележава графемом j (само два примера са E); графеме j и e значајно претежу и изван иницијалног положаја (око три пута више примера), (ђ) употребљавају се T и V, (е) употребљавају се акценатски знаци (посебно фреквентно двострука варија), и (ж) присут- на новија интерпункција, али слабије изражена (преовлађује ипак тачка на средини реда; само неколико примера за запету). Од осталих особина треба указати на (а) преовлађујућу употребу w„, и (б) употребу графеме } у вредности /у/. ЈД 1397–1402. – Од одлика ресавског правописа доследније је изра- жена (а) употреба Q у етимолошкој позицији (малобројни су примери за i или J) и (б) употреба акценатских знакова (редовно су присутни спи- рити, оксија и двострука варија). Остале одлике изражене су слабије: (а) графема x само у двама примерима у функцији обележавања /ә/, (б) десе- теричко J око седам пута ређе од осмеричког i, (в) графема a у функцији обележавања [ја] у поствокалском положају два и по пута ређа од лига- туре ], (г) подједнак број примера за j и E у функцији обележавања [је] у иницијалном положају (изван иницијалног положаја око шест пута више примера за лигатуру E, и (д) слабије изражена новија интерпункција (при- сутна је запета, али тачка на средини реда преовлађује). Од грчких слова присутна је само V, нема примера у којима би се очекивала друга слова. Од осталих одлика посебно треба указати на употребу  (тзв. окато о). СЈ 1404–1405. – Највећи број одлика ресавског правописа дослед- није је изражен: (а) доследно се употребљава десетеричко J, (б) Q се пише 417 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ у етимолошком положају у око половини очекиваних примера, (в) до- следна употреба графеме a у функцији обележавања групе [ја] у поство- калском положају, (г) примери обележавања групе [је] графемама j и e значајно преовлађују над лигатуром E (око три пута у иницијалном поло- жају, око четири пута изван иницијалног положаја), (д) употребљавају се K, T и V, (ђ) редовна употреба акценатских знакова, и (е) присутна је но- вија интерпункција (преовлађује тачка на доњој линији, а присутна је и запета). Једино изостаје употреба графеме x. Од осталих особина треба указати на нормализовање диграма ou. СД 1405. – Доследније су изражене све најважније одлике ресавског правописа: (a) графема x потврђена је великим бројем примера (тринаест примера за обележавање /ә/, пет примера у финалној позицији, четрнаест примера у групи rx), (б) десетеричко J значајно преовлађује над осмери- чким i (око пет пута више примера), (в) графема Q пише се у етимо- лошком положају у око половини очекиваних примера, (г) примери са графемом a претежу над примерима са лигатуром ] у функцији обележа- вања [ја] у поствокалском положају (око три и по пута), (д) употребља- вају се акценатски знаци (посебно фреквентно варија, обична и двостру- ка), и (ђ) присутна је новија интерпункција (незнатно преовлађује тачка на дну реда, а јавља се и запета). Нешто је слабије изражена употреба графеме j у функцији обележавања [је] (у иницијалном положају двама примерима претеже E, док се изван иницијалног положаја среће подјед- нак број примера за оба манира). Од грчких слова само V (не очекују се примери за остала слова). Од осталих одлика треба указати на (а) пре- овлађујућу употребу w„, (б) употребу широког O у иницијалном положају (шест примера), и (в) обележавање [ију] помоћу JM. СТ 1406. – Доследније су изражене све најважније одлике ресавског правописа: (a) графема x присутна у различитим функцијама (дванаест примера за обележавање /ә/, један пример у финалној позицији, седам примера за rx), (б) доследно се употребљава десетеричко J, (в) графема Q пише се са великом доследношћу у етимолошкој позицији (малобројни су примери за i или J), (г) доследна употреба графеме a у функцији обеле- жавања групе [ја] у поствокалском положају, (д) доследно се употребља- вају графеме j и e у функцији обележавања [је] (само један пример са ли- гатуром E изван иницијалног положаја), (ђ) употребљавају се акценатски знаци, (е) употребљава се новија интерпункција (незнатно претеже пи- сање тачке на дну реда, присутна је запета). Од грчких слова само V (не очекују се примери за остала слова). Од осталих особина треба указати на (а) употребу широког O у иницијалном положају (два примера), и (б) колебање приликом обележавања групе [ље]: помоћу le и lE. СЛa 1407. – Присутан је највећи број одлика ресавског правописа: (а) десетеричко J значајно преовлађује над осмеричким i (око три пута више примера); (б) писање Q у етимолошком положају значајно прете- же над писањем i или J (око три и по пута више примера); (в) примери са графемом a претежу над примерима са лигатуром ] у функцији обе- лежавања групе [ја] у поствокалском положају (око два пута); (г) приме- ри обележава групе [је] графемама j и e преовлађују над лигатуром E (око 418 Владимир Поломац ■ два пута и у иницијалном положају и изван њега); (д) употребљавају се T и V. Слабије је изражена употреба акценатских знакова и новије интер- пункције (присутна је запета, али тачка на средини реда преовлађује). Изостаје употреба графеме x. СЛб 1407. – У односу на СЛа 1407 доследнија употреба графеме j у функцији обележавања [је] (у иницијалном положају скоро доследно, само два примера са E; изван иницијалног положаја око три и по пута више примера за j и e). СХ 1406–1407. – Од одлика ресавског правописа доследније су изра- жене: (а) употреба Q у етимолошком положају (око три и по пута чешће од i или J), (б) употреба акценатских знакова (посебно спирита, оксије и обичне варије), и (в) употреба новије интерпункције (тачка на средини реда ретко, употребљава се запета). Слабије су изражене: (а) употреба десетеричког J (око седам пута више примера са осмеричким i), (б) упо- треба графеме a у функцији обележавања [ја] у поствокалском положају (само два примера више од лигатуре ]), и (в) употреба графеме j у функ- цији обележавања [је] (око четири пута више примера употребе лигатуре E у иницијалном положају и изван њега). Изостаје графема x. Од грчких слова само V (нема примера у којима се очекују остала). Од осталих одли- ка треба указати на (а) употребу широког O у иницијалном положају, и на (б) нормализовану употребу диграма ou. СХ 1411. – Од одлика ресавског правописа доследније је изражена само употреба акценатских знакова. Слабије су изражене: (а) употреба десетеричког J (осмеричког i око три пута чешће), (б) употреба Q у етимо- лошкој позицији (око један и по пута чешће долазе i или J), (в) употреба графеме a у функцији обележавања [ја] у поствокалском положају (пре- теже лигатура ]), (г) употреба графеме j (у иницијалном положају скоро доследно, али изван њега око четири пута чешће долази лигатура E), и (д) употреба новије интерпункције (преовлађује тачка на средини реда; али јавља се запета). Изостаје графема x. Од грчких слова налазе се T и V. Остале карактеристичне одлике: (а) употреба широког O у иницијалном положају (три примера), и (б) вокал /у/ обележен је и графемом }. СМ 1413. – Доследније су изражене све најважније одлике ресав- ског правописа: (а) графема x присутна у различитим функцијама (де- вет примера за обележавање /ә/, шест примера у финалној позицији, пет примера за rx), (б) десетеричко J употребљава се скоро доследно (само један пример са осмеричким i), (в) писање графеме Q у етимолошком положају значајно претеже над писањем i или J (око три и по пута више примера), (г) доследна употреба графеме a у функцији обележавања гру- пе [ја] у поствокалском положају, (д) редовна употреба акценатских зна- кова (посебно спирита, оксије и обичне варије), и (ђ) редовнија употреба нове интерпункције (значајно преовлађује тачка на доњој линији, упо- требљава се запета). Нешто је слабије изражена употреба графема j и e у функцији обележавања [је] (у иницијалном положају претеже лигатура E; изван иницијалног положаја уједначен однос). Од грчких слова само V (нема примера у којима се очекују остала). 419 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ СЛ 1414–1415. – Од одлика ресавског правописа доследније је изра- жена (а) употреба акценатских знакова (посебно спирита и оксије), (б) употреба новије интерпункције (тачка на средини реда у малом броју примера; присутна је запета), и (в) употреба Q (пише се у етимолошком положају у око половини очекиваних примера. Слабије су изражене: (а) употреба десетеричког J (подједнак број примера за десетеричко J и осмеричко i), (б) употреба графеме a за обележавање поствокалског [ја] (незнатно претеже над лигатуром ]), и (в) графеме j и e незнатно прео- влађују над лигатуром E и у иницијалном положају и изван њега. Изо- стаје графема x. Од грчких слова долазе се T и V (нема примера у којима се очекује остала). СВ 1417. – Најважније одлике ресавског правописа доследније су изра- жене: (а) велики број примера графеме x (највише у финалној позицији, један пример у функцији обележавања /ә/ и пет примера у групама rx и lx), (б) доследно се употребљава десетеричко J, (в) графема a скоро до- следно у функцији обележавања [ја] у поствокалском положају (лигатура ] само у трима примерима), и (г) редовнија употреба акценатских знако- ва (посебно оксије, обичне и двоструке варије). Слабије је изражена: (а) употреба графема j и e (незнатно претежу над лигатуром E и у иницијал- ном положају и изван њега), (б) употреба графеме Q у етимолошкој пози- цији (око један и по пута чешће долазе i или J), (в) употреба новије ин- терпункције (тачка на средини реда преовлађује; присутна је запета). Од грчких слова долазе се T и V (нема примера у којима се очекује остала). Од осталих карактеристичних облика треба указати на: (а) обележавање /у/ помоћу }, и (б) колебање приликом обележавања групе [ње]: ne и nE. И 1402–1422. – Најважније одлике ресавског правописа доследније су изражене: (а) графема x бележи се у финалној позицији (једанаест при- мера), а једним примером и у групи rx, (б) десетеричко J употребљава се скоро доследно (само један пример са осмеричким i), (в) графема Q пише се у етимолошком положају у око половини очекиваних примера, (г) до- следна употреба графеме a у функцији обележавања групе [ја] у поство- калском положају, (д) доследнија употреба акценатских знакова (посебно спирита, оксије и двоструке варије), и (ђ) употребљавају се K и T, а V до- лази и изван етимолошких позиција. Нешто је слабије одражена (а) упо- треба графема j и e (незнатно претежу над лигатуром E и у иницијалном положају и изван њега), (б) употреба новије интерпункције (присутна је запета; тачка на средини реда преовлађује). СЛ 1427. – Од одлика ресавског правописа доследније је изражена: (а) употреба десетеричког J (око четири пута чешће од осмеричког i), (б) доследнија употреба графеме Q у етимолошкој позицији (нешто чешће од графема i и J), (в) употреба графеме a у функцији обележавања групе [ја] у поствокалском положају (доследно), и (г) употреба графема j и e у функцији обележавања [је] (око три пута чешће од лигатуре E у иницијал- ном положају; изван иницијалног положаја преовлађује незнатно). Не- што је слабије изражена: (а) употреба графеме x (само два примера, један за обележавање /ә/, један у финалној позицији), (б) употреба акценатских 420 Владимир Поломац ■ знакова, и (в) употреба новије интерпункције (тачка на средини реда прео- влађује, присутна је запета). Од грчких слова присутни су се K и V (остала се не очекују). Остале карактеристичне одлике: (а) употреба широког O у иницијалном положају (два примера), и (б) употреба графеме } за обеле- жавање /у/. 1.3. Графијске и правописне одлике повеља и писама деспота Ђурђа и његових наследника217 МД 1405. – Од одлика ресавског правописа доследније су израже- не: (а) употреба графеме Q у етимолошкој функцији (око три и по пута чешће од графема i и J), (б) употреба акцената (посебно двоструке ва- рије), (в) употреба новије интерпункције (преовлађује тачка на доњој ли- нији реда; употребљава се запета). Слабије су изражене: (а) употреба гра- феме x (само у једном примеру у финалном положају), (б) употреба де- сетеричког J (нешто мање од два пута ређе од осмеричког i), (в) употреба графеме a у функцији обележавања групе [ја] у поствокалском положају (један пример више за лигатуру ]), и (г) употреба графеме j у функцији обележавања [је] (у иницијалном положају доследно лигатура E; изван иницијалног положаја лигатура је око три пута чешћа). Нису забележе- на грчка слова. Остале карактеристичније одлике: (а) употреба широког O у у иницијалном положају (пет примера), (б) искључива употреба w„, (в) употреба графеме } за обележавање /у/, (г) колебање у обележавању гру- па [ђа] и [ђе]: ga и g], ge и gE (претеже ge), и (д) употреба диграфа qq за обе- лежавање наставка ген. мн. именица. МХ 1406. – Од одлика ресавског правописа заступљене су дослед- није: (а) употреба десетеричког J (осмеричко i јавља се само у четири примера), (б) употреба графеме Q у етимолошком положају (око полови- на примера), (в) употреба графеме a за обележавање поствокалског [ја] (само један пример за лигатуру ]), (г) редовнија употреба акценатских знакова (посебно спирита, оксије и обичне варије), и (д) редовна употре- ба новије интерпункције (тачка искључиво на доњој линији реда; употре- ба запете). Нешто је слабије изражено писање графема j и e у функцији обележавања [је] (у иницијалном положају преовлађује лигатура; изван овога положаја двоструко више примера за j и e). Изостаје употреба гра- феме x. Нису потврђена ни грчка слова. ГП 1403–1408. – Од одлика ресавског правописа доследније су изра- жене: (а) употреба графеме Q у етимолошком положају (око три и по пута чешће од графема i и J), (б) употреба графеме a у функцији обележавања [ја] у поствокалском положају (двоструко чешће од лигатуре ]), (в) упо- треба грчких слова K, T и V, и (г) употреба новије интерпункције (тачка је скоро доследно на доњој линији; запета само у једном примеру). Слабије је изражена: (а) употреба десетеричког J (осмеричко i незнатно претеже), 217 Прегледом није обухваћен ЂР 1429–1430 будући да нам је снимак ове повеље остао недоступан за истраживање. 421 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ (б) употреба графема j и e у функцији обележавања [је] (лигатура E пре- теже у иницијалном положају; изван иницијалног положаја лигатура до- лази скоро доследно), и (в) употреба графеме x (само у трима примери- ма за обележавање /ә/). Снимак није био довољно читак за истраживање употребе акцената. Од осталих одлика треба указати на: (а) употребу ши- роког O у иницијалном положају (пет примера); (б) употребу диграфа qq у функцији обележавања наставка ген. множине, и (в) обележавање група [ће] и [ђе] помоћу ke и ge. ЂП 1410. – Преовлађују одлике рашког правописа: (а) нема примера за графему x, (б) нема примера за десетеричко J у функцији обележавања тзв. редукованог /и/, (в) лигатура ] преовлађује у функцији обележавања групе [ja] у поствокалском положају (само у једном примеру графема a у овој функцији), (г) лигатура E преовлађује у функцији обележавања групе [је] изван иницијалног положаја (само два примера за j); у иницијалном положају минимално претежу графеме j и e, (д) не употребљавају се акце- натски знаци, и (ђ) не употребљава се запета (али је тачка чешће на доњој линији реда). Није забележено ни враћање у употребу графеме Q. На нови тип правописа указује само употреба грчких слова K, T и V. Од осталих од- лика треба поменути нормализовану употребу лигатуре M. ЂП 1419. – Одлике ресавског правописа слабије су изражене: (а) гра- фема x само у једном примеру у финалном положају, (б) само један при- мер за десетеричко J у функцији обележавања редукованог /и/, (в) графе- ма a око три пута ређе од лигатуре ] у функцији обележавања поствокал- ског [ја], (г) графема j употребљава се за обележавање групе [је] само у иницијалном положају (двоструко ређе од лигатуре E), и (д) нередовна употреба акценатских знакова. Доследније су изражене само (а) новија интерпункција (тачка на доњој линији скоро доследно; употребљава се запета), и (б) употреба грчких слова T и V. Изостаје употреба графеме Q. ЂД 1424. – Правопис је рашки: (а) искључиво осмеричко i у функ- цији обележавања редукованог /и/, (б) не употребљава се графема Q, (в) лигатуром ] обележава се поствокалско [ја], (г) лигатура E у функцији обележавања [је] изван иницијалног положаја (нема примера за ини- цијални положај), (д) не употребљавају се акценатски знаци (само квачи- ца која подсећа обликом на spiritus lenis), и (ђ) нема примера новије ин- терпункције. Од одлика ресавског правописа само графема x у два при- мера без гласовне вредности. У кратком тексту нису забележени примери у којима се очекују грчка слова. Од осталих особина треба указати на ис- кључиву употребу графеме w„ и лигатуре M. ЂД 1428. – Од одлика ресавског правописа доследније су изражене: (а) употреба графеме x (четрнаест примера за обележавање /ә/; триде- сет примера у финалном положају; седам примера за групу rx), и (б) упо- треба десетеричког J (претеже над осмеричким i око четири пута). Не- што слабије су изражене: (а) употреба графеме a у функцији обележавања поствокалског [ја] (око један и по пут више од лигатуре ]), (б) употре- ба графеме j и e у функцији обележавања [је] (у иницијалном положају двоструко преовлађује лигатура ]; изван иницијалног положаја обрнут 422 Владимир Поломац ■ однос), (в) употреба акценатских знакова (spiritus lenis доследније, оксија само у једном примеру, а варија, обична и двострука, нешто чешће од ок- сије), и (г) употреба новије интерпункције (преовлађује тачка на среди- ни реда; само у двама примерима и запета). Изостаје употреба графеме Q. Од грчких слова потврђена су T и V. Од осталих одлика треба указати на: (а) нормализовану употребу лигатуре M, и (б) употребу графеме / у функ- цији обележавања /џ/. ЂВ 1427–1428. – Доследније су изражене следеће одлике ресавског правописа: (а) употреба графеме a у функцији обележавања групе [ja] у поствокалском положају (само један пример са лигатуром), (б) употре- ба новије интерпункције (неколико примера запете; тачка скоро дослед- но на доњој линији, само у два примера на средини реда), и в) употреба грчких слова, посебно T, док V долази нередовно (нема примера у којима очекујемо остала слова). Акценатски знаци (оксија, варија и кендема) су присутни, али нередовни. Остале одлике ресавског правописа слабије су заступљене: (а) графема x само у два примера на крају речи, (б) употре- ба J у функцији обележавања тзв. редукованог /и/ (у једанаест примера, наспрам тринаест са графемом i), (в) употреба Q на етимолошком ме- сту око три пута мање од других графема, (д) употреба графема j или e у функцији [је] у иницијалном положају само у једном примеру; изван ини- цијалног положаја овај манир претеже. ЂП 1427–1429. – Доследно су изражене све најважније одлике ресав- ског правописа: (а) употреба графеме x (тридесет два примера за обеле- жавање /ә/; два примера у финалном положају; шеснаест примера за гру- пу rx), (б) искључива употреба десетеричког J, (в) графема Q употребљава се у етимолошкој позицији око један и по пут чешће од графема i и J, (г) скоро доследна употреба графеме a у позицији обележавања [ја] (само у једном примеру лигатура ]), (д) употреба графема j и e у функцији обе- лежавања [је] (у иницијалном положају двоструко више; изван иницијал- не позиције само један пример за лигатуру E, (ђ) употреба акценатских знакова (посебно спирита и оксије), (е) употреба новије интерпункције (тачка искључиво на доњој линији реда; употребљава се и запета), и (ж) употребљавају се K и V. Посебно треба указати и на фреквентну употребу широког O у иницијалној позицији (чак дванаест примера). ЂР 1428–1429. – Доследно су изражене најважније одлике ресавског правописа: (а) искључиво се употребљава десетеричко J, (б) графема Q скоро доследно враћена у етимолошки положај, (в) графема a скоро до- следно у функцији обележавања поствокалског [ја] (само један пример за лигатуру ]), (г) употреба графема j и e у функцији обележавања [је] (у иницијалном положају незнатно претеже; изван иницијалног положаја око три и по пута чешће од лигатуре E), и (д) употреба акценатских знако- ва (посебно оксија). Нешто мање доследна употреба графеме x (пет при- мера за обележавање /ә/; два примера у групи rx) и новије интерпункције (тачка на средини преовлађује; употребљава се запета). Од грчких слова употребљава се K. 423 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ЂЕ 1429. – Доследније су изражене најважније одлике ресавског пра- вописа: (а) употребљава се искључиво J, (б) графема Q враћена је у етимо- лошки положај у око половини примера, (в) доследна употреба графеме a у функцији обележавања поствокалског [ја], (г) графема j и e обележава се гласовна група [је] (у иницијалном положају подједнако са лигатуром E; изван иницијалног положаја скоро доследно), и (д) употреба акцената (посебно оксије). Нешто мање доследно (а) употреба графеме x само у двама примерима у функцији обележавања /ә/, и (б) употреба новије ин- терпункције (преовлађује тачка на средини реда; запета у неколико при- мера). Од грчких слова забележено је само V. ЂР 1430. – Доследно су изражене најважније одлике ресавског пра- вописа: (а) употребљава се искључиво J у функцији обележавања редуко- ваног /и/, (б) графема Q скоро доследно враћена у етимолошки положај (више од четири пута више примера од i и J), (в) доследна употреба гра- феме a у функцији обележавања поствокалског [ја], (г) графемама j и e обележава се гласовна група [је] (у иницијалном положају скоро двостру- ко више; изван иницијалног положаја скоро доследно), (д) употреба акце- натских знакова, и (ђ) употреба новије интерпункције (тачка искључиво на доњој линији реда; употреба запете). Мање доследна употреба графе- ме x (у четири примера за обележавање /ә/; у једном примеру у групи rx). Од грчких слова само V. Посебно треба указати и на два примера употре- бе широког O у иницијалном положају. РК 1430–1431. – Доследније су изражене најважније одлике ресав- ског правописа: (а) скоро доследна употреба десетеричког J у функцији обележавања редукованог /и/ (осмеричко i само у једном примеру), (б) графема Q враћена је у етимолошки положај у око половини примера, (в) доследно се употребљава графема a у функцији поствокалског [ja], (г) преовлађује употреба графема j и e за обележавање [је] (у иницијалном положају минимална превага над лигатуром E; изван иницијалног поло- жаја око четири пута чешће), (д) употреба акценатских знакова (посебно спирита и оксије), и (ђ) употреба новије интерпункције (уједначена упо- треба тачке на средини и на доњој линији реда; употреба запете). Графе- ма x употребљена у функцији обележавања /ә/ (шест примера), а једним примером и у групу rx. Од грчких слова употребљавају се K и V. Посебно треба указати и на: (а) два примера употребе широког O у иницијалном по- ложају, (б) искључиву употребу w„, и (в) обележавање вокала /у/ помоћу }. ЂВ 1432. – Доследније су изражене најважније одлике ресавског правописа: (а) употреба графема x (десет примера за обележавање изго- ворног полугласника, четири примера за обележавање слоготворног /р/, као и два примера на крају речи), (б) употреба J у функцији обележавања тзв. редукованог /и/ (само један пример за i у овој позицији), (в) употреба Q на етимолошком месту (више од три пута чешће од замена), (г) дослед- на употреба a у функцији обележавања групе [ja] у поствокалском поло- жају, (д) употреба графема j или e у функцији обележавања групе [је] (у иницијалном положају двоструко чешће од лигатуре; изван иницијалног положаја троструко), (ђ) редовнија употреба акценатских знакова (посеб- 424 Владимир Поломац ■ но оксије, ређе варије и кендеме), (е) употреба новије интерпункције (ве- лики број примера запете, али тачка на доњој линији и на средини реда приближно исте фреквенције). Од грчких слова редовно се употребљава T, док V не долази. РВ 1432. – Доследније су изражене најважније одлике ресавског пра- вописа: (а) употреба графеме x (седам примера за обележавање изго- ворног полугласника, пет примера за обележавање слоготворног /р/), (б) скоро доследна употреба J у функцији обележавања тзв. редукованог /и/ (само један изузетак), (в) графема Q пише се на етимолошком месту у по- ловини очекиваних примера, (г) доследно се употребљава графема a у функцији обележавања групе [ja] у поствокалском положају, (д) дослед- но се употребљавају графема j или e у функцији [је] у иницијалном по- ложају; изван иницијалног положаја ова пракса незнатно преовлађује, (ђ) употребљавају се грчка слова T и V, (е) употребљавају се акценатски зна- кови (оксија веома фреквентно, обична и двострука варија у мањем броју примера), и (ж) употребљава се новија интерпункције (присутна је запета, док је однос тачке на доњој и средњој линији реда релативно уједначен). РК 1433. – Доследније су одражене све најважније одлике ресавског правописа: (а) употреба графеме x (седамнаест примера за обележавање /ә/, један пример у групи rx), (б) десетеричко J употребљава се скоро до- следно (само један пример за осмеричко i), (в) графема Q доследније је враћена у етимолошку позицију (око један и по пута чешће од i и J), (г) графема a употребљава се скоро доследно за обележавање поствокалског [ја] (само три примера за лигатуру ]), (д) преовлађује употреба графе- ма j и e за обележавање [je] (у иницијалном положају незнатно; изван иницијалног положаја двоструко), (ђ) употребљавају се акценатски зна- ци (посебно спирити и оксија), (е) употребљава се новија интерпункција (минимално претеже тачка на доњој линији реда; употребљава се запета), и (ж) употребљавају се K и V. Посебно треба указати и на: (а) употебу ши- роког O у једном примеру у иницијалном положају, и (б) колебање у обе- лежавању групе [ње]: ne и nE. ЂЛ 1429–1439. – Доследно су одражене најважније одлике ресавског правописа: (а) употреба графеме x (двадесет и пет примера за обележа- вање /ә/, (б) доследна употреба десетеричког J у функцији обележавања редукованог /и/, (в) графема Q скоро доследно враћена у етимолошки по- ложај, (г) доследна употреба графеме a за обележавање поствокалског [ја], (д) преовлађује употреба графема j и e за обележавање [je] (у ини- цијалном положају око четири пута више примера од лигатуре E; изван иницијалног положаја само један пример за лигатуру), (ђ) употреба акце- натских знакова (посебно оксије), (е) употреба новије интерпункције (та- чка на средини реда скоро доследно; два примера употребе запете), и (ж) употребљавају се K, T и V. ЂД1 1445. – Доследније су одражене најважније одлике ресавског правописа: (а) употреба графеме x (девет примера за обележавање /ә/; два примера у финалном положају; шеснаест примера у групама rx и lx), (б) употреба десетеричког J скоро доследна (само два примера за осмеричко 425 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ i), (в) скоро доследна употреба графеме a за обележавање поствокалског [ја], (г) преовлађујућа употреба графема j и e за обележавање [је] (у ини- цијалном положају око два пута чешће од лигатуре E; изван иницијалног положаја скоро доследно), и (д) употреба акценатских знакова (посебно спирита, оксије и двоструке варије). Слабије је изражена употреба графе- ме Q у етимолошкој позицији (графеме i и J употребљавају се три до три и по пута чешће) и употреба новије интерпункције (преовлађује тачка на средини реда; употребљава се запета). Од грчких слова само T. ЂД2 1445. – Доследније су одражене најважније одлике ресавског правописа: (а) употреба графеме x (пет примера за обележавање /ә/; један пример у финалном положају; четири примера у групама rx и lx), (б) ско- ро доследна употреба десетеричког J (само два примера за осмеричко i), (в) скоро доследна употреба графеме a за обележавање поствокалског [ја] (само један пример за лигатуру ]), (г) доследна употреба графема j и e за обележавање [је], и (д) употреба акценатских знакова (посебно спирита и оксије). Слабије је изражена употреба новије интерпункције (преовлађује тачка на средини реда; употребљава се запета). Графема Q само у изоло- ваним случајевима. Од грчких слова долази само T. ЂЛ 1452. – Доследно су изражене најважније одлике ресавског пра- вописа: (а) употреба графеме x (педесет и један пример за обележавање /ә/; један пример у групи rx), (б) скоро доследна употреба десетеричког J (само два за осмеричко i), (в) графема Q враћена у етимолошки положај у око половини примера, (г) скоро доследна употреба графеме a за обеле- жавање поствокалског [ја] (само три примера за лигатуру ]), (д) употре- ба графема j и e за обележавање [је] (у иницијалном положају незнатно преовлађује лигатура E; изван иницијалног положаја око пет пута више примера за j и e), (ђ) употреба акценатских знакова (посебно оксије и двоструке варије), и (е) употреба новије интерпункције (тачка искључиво на доњој линији реда; употреба запете). Од грчких слова употребљавају се T и V. Треба указати и на један пример употребе широког O у иницијал- ној позицији. Х1 1454. – Од најважнијих одлика ресавског правописа доследно су изражене само: (а) употреба графеме J у функцији обележавања редукова- ног /и/ (додуше, забележена су само два примера) и (б) употреба грчких слова: K, T и V. Слабије је изражена: (а) употреба графеме x (само један пример у функцији обележавања изговорног полугласника), (б) употре- ба графема j и e за обележавање [је] (у иницијалном положају само лига- тура; у осталим позицијама по један пример за оба манира), (в) употре- ба акценатских знакова (само у изолованим примерима), и (г) употреба новије интерпункције (нема запете, а тачка на доњој линији знатно ређа него на средини реда). Није забележена употреба графеме Q, као ни упо- треба графеме a у функцији обележавања [ја] у поствокалском положају (доследно се употребљава лигатура). Х2 1454. – Од најважнијих одлика ресавског правописа доследније су изражене само: (а) употреба новије интерпункције (један пример запете, тачка најчешће на доњој линији реда) и (б) употреба грчких слова: T и V. 426 Владимир Поломац ■ Графеме j и e у функцији обележавања [је] долазе и у иницијалном поло- жају (четири примера наспрам два са лигатуром), као и изван ове позиције (по један пример за оба манира). Слабије су изражене (а) употреба акце- натских знакова (само у изолованим примерима) и (б) употреба графеме Q у етимолошком положају (само један пример). Није забележена употре- ба графеме x (само танко јер), графеме J у функцији обележавања редуко- ваног /и/ (додуше, само један пример са i), као ни графеме a у функцији обележавања поствокалске групе %ја& (доследно се употребљава лигатура). ЂВ 1456. – Доследније су изражене најважније одлике ресавског правописа: (а) графема x употребљава се у трима примерима у функцији означавања /а/, (б) употребљава се доследно десетеричко J за обележа- вање редукованог /и/, (в) доследно се употребљава графема a у функцији обележавања поствокалског [ја], и (г) употребљава се новија интерпунк- ција (тачка на доњој линији скоро доследно; запета у двама примерима). Нешто је слабије изражена: (а) употреба графема j и e за обележавање [је] (у иницијалном положају само лигатура E; изван иницијалног поло- жаја подједнак број примера за E и e), (б) употреба акценатских знакова. Графема Q среће се у изолованим случајевима. Нису забележени приме- ри у којима се очекује употреба грчких слова. Посебно треба указати и на: (а) употребу широког O у иницијалном положају у једном примеру, (б) искључиву употребу w„, и (в) колебање у обележавању групе [ђа]: g] и ga. Л1 1457. – Доследно су заступљене следеће одлике ресавског право- писа: (а) графема J у функцији означавања редукованог /и/; (б) графема a у функцији обележавања поствокалске групе [ja]. Слабије су заступље- не: (а) графема x (једном у функцији означавања /а/, два пута у функцији обележавања вокалног /р/); (б) употреба графема e и j за обележавање [je] (у иницијалном положају лигатуром се најчешће обележава облик 3. л. јд. през. глагола јесам; у поствокалском положају двоструко више приме- ра за e и j); (в) новија интерпункција (релативно уједначен однос старије и новије интерпункције); (г) употреба спирита и акцената (нешто више примера за двоструку варију). Изостаје графема Q. Од грчких слова беле- жи се V. Од осталих одлика треба поменути доследно писање w„ у предло- гу и префиксу. С1 1457. – Доследније су заступљене следеће одлике ресавског пра- вописа: (а) графеме e и j у функцији обележавања групе [je] (у иницијал- ном положају лигатура само у функцији обележавања 3. л. јд. през. гла- гола јесам; у поствокалском положају доследно e и j); (б) графема J у функцији означавања /и/ испред /ј/ (само један пример графеме i у овој функцији); (в) новија интерпункција (само један пример тачке на среди- ни реда); (г) употреба спирита и акцената (оксије, обичне и двоструке ва- рије). Слабије су заступљене: (а) графема x (два пута у функцији обеле- жавања /а/, три пута у функцији обележавања вокалног /р/); (б) графема a у функцији обележавања поствокалске групе [ja] (два примера, насупрот једном примеру са лигатуром). Изостаје графема Q. У једном примеру изо- стаје ижица, док се друга грчка слова не очекују. Од осталих одлика тре- ба поменути доследно писање w„ у предлогу и префиксу. 427 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Г 1457. – С обзиром на кратак текста писма доследније су заступље- не: (а) графема x (два пута у функцији означавања /а/, два пута у функ- цији обележавања вокалног /р/, једанпут на крају речи); (б) графеме e и j у функцији обележавања групе [je] (доследно и у иницијалном и у поствокалском положају); (в) новија интерпункција. Слабије је заступље- на употреба спирита и акцената (изостају обична и двострука варија), као и употреба графеме J у функцији обележавања /и/ испред /ј/ (два примера за J, један за i). Изостаје графема Q. Нема примера гласовне групе [ja], као ни примера у којима се очекује употреба грчких слова. Од осталих одли- ка треба поменути доследно писање w„ у предлогу и префиксу. ЛР 1457. – Доследно су заступљене следеће одлике ресавског право- писа: (а) графема J у функцији обележавања редукованог /и/ испред /ј/, (б) графема a у функцији обележавања поствокалске групе [ja], (в) употре- ба новије интерпункције (присутна је запета; тачка на доњој линији реда преовлађује, само један пример на средини реда) и (г) употреба грчког слова T. Графемама e и j обележава се група [je] (у иницијалном положају лигатура најчешће долази у облику 3. л. јд. през. глагола јесам; у поство- калском положају преовлађује ресавско писање). Слабије је изражена (а) употреба графеме x (само у једном примеру у функцији обележавања /а/), (б) као и употреба акценатских знакова (обична варија чешће, ретко ок- сија и двострука варија). Није присутна графема Q. Л2 1457. – Доследно су заступљене следеће одлике ресавског право- писа: (а) графема J у функцији обележавања редукованог /и/; (б) графе- ма a у функцији обележавања поствокалске групе [ja]; (в) графеме e и j за обележавање групе [je] (лигатура само у облику 3. л. јд. през. глагола јесам; у поствокалском положају доследно e и j). Слабије су заступљене: (а) графема x (три пута у функцији обележавања /а/, два пута у функцији обележавања вокалног /р/); (б) новија интерпункција (запета није забеле- жена, тачка на доњој линији реда осетно преовлађује); (в) употреба спи- рита и акцената (нешто више примера за двоструку варију). Није забеле- жена графема Q. Од грчких слова бележи се V. Од осталих одлика треба поменути доследно писање w„ у предлогу и префиксу. С2 1457. – Доследније су заступљене следеће одлике ресавског пра- вописа: (а) графема x (седам примера за обележавање вокала /а/, шест примера за вокално /р/ и једанаест примера на крају речи); (б) графе- ма J у функцији обележавања редукованог /и/ (доследно). Слабије су за- ступљене: (а) графеме e и j за обележавање групе [je] (у иницијалном положају лигатура само у облику 3. л. јд. презента; у поствокалском по- ложају двоструко више примера за e и j); (б) новија интерпункција (ре- лативно уједначен однос примера са старијом и новијом интерпунк- цијом); (в) употреба спирита и акцената (изостаје оксија, примери оби- чне и двоструке варије). Изненађује скоро доследна употреба лигатуре ] у функцији обележавања групе [ja]. Изостаје графема Q. Од грчких сло- ва бележи се V. Од осталих одлика треба поменути доследно писање w„ у предлогу и префиксу. 428 Владимир Поломац ■ ЛД 1457. – Од најважнијих одлика ресавског правописа доследније је заступљена само употреба графемe J у функцији обележавања редуко- ваног /и/ (само два примера графеме i у овој позицији). Слабије су за- ступљене: (а) употреба графеме x (два примера у функцији обележавања вокалног /р/); (б) графеме e и j за обележавање групе [je] (у иницијал- ном положају лигатура само у облику 3. л. јд. глагола јесам; у поствокал- ском положају уједначен однос); (в) употреба спирита и акцената (оксија у малобројним примерима, варија изостаје, једино се двострука варија употребљава у великом броју примера). Изненађује скоро доследна упо- треба лигатуре ] у функцији обележавања групе [ja]. Примери старије интерпункције са тачком на средини реда двоструко су чешћи. Изостаје графема Q. Нема примера у којима би се очекивала грчка слова. Од оста- лих одлика треба поменути доследно писање w„ у предлогу и префиксу. 1.4. Закључне напомене. – Према степену присуства одлика ресав- ског правописа повеље и писма Српске деспотовине могу се сврстати у једну од три групе: (а) повеље и писма у којима преовлађују одлике ра- шког правописа (одлике ресавског правописа нису потврђене или су по- тврђене изолованим примерима); (б) повеље и писма у којима употреба ресавског правописа није стабилизована; и (в) повеље и писма у којима је употреба ресавског правописа стабилизована. Према наведеном критеријуму повеље и писма деспота Стефана Ла- заревића могу се поделити на следећи начин: (а) Првој групи припадају МД 1392 – писана у целини рашким пра- вописом, и ЈЛ 1394–1395 – рашки правопис преовлађује уз малобројне примере који би указивали на „предресавску еволуцију”. (б) Другој групи припада највећи број повеља и писама. Унутар ове групе може се успоставити финије градирање: (а) СХ 1392–1402, ЈД 1397–1402 и СХ 1411 – одлике ресавског правописа слабије су изражене; (б) ЈЛ 1398, СЛa 1407, СЛб 1407, СХ 1406–1407, СЛ 1414–1415 – одлике ресавског правописа су израженије у односу на документе из претходне групе; и (в) ЈП 1395, Н 1396, ЈП 1400, СЈ 1404–1405, СЛ 1427 – присутан је највећи број одлика ресавског правописа. (в) Трећој групи припадају следећи документи: ЈХ 1394–1402, СД 1405, СТ 1406, СМ 1413, СВ 1417, И 1402–1422. Према горенаведеном критеријуму повеље и писма деспота Ђурђа и његових наследника могу се поделити на следећи начин: (а) Првој групи припадају: ЂП 1410 – преовлађује рашки правопис са малобројним одликама „предресавске еволуције”; и ЂД 1424 – писана у целини рашким правописом. (б) Другој групи припадају: МД 1405, МХ 1406, ГП 1403–1408, ЂП 1419, ЂВ 1427–1428, ЂД 1428, Х1 1454, Х2 1454 и ЛД 1457. Степен ста- билизације ресавског правописа унутар ове групе благо варира: од ЂП 1419, Х1 1454, Х2 1454 и ЛД 1457 у којима су одлике ресавског правопи- са најслабије изражене, преко МД 1405, ГП 1403–1408 и ЂВ 1427–1428, до МХ 1406 и ЂД 1428 у којима је ресавски правопис нешто стабилнији. 429 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ (в) Трећој групи припадају документи настајали од краја треће деце- није XV века у којима је употреба новог правописа стабилизованија: ЂП 1427–1429, ЂР 1428–1429, ЂЕ 1429, РК 1430–1431, ЂВ 1432, РВ 1432, РК 1433, ЂЛ 1429–1439, ЂД1 1445, ЂД2 1445, ЂЛ 1452, ЂВ 1456, Л1 1457, С1 1457, Г 1457, ЛР 1457, Л2 1457, С2 1457. Унутар ове групе докумена- та издвајају се повеље и писма деспота Лазара и Стефана Бранковића у којима је присутно нешто више правописних варијација, како према по- вељама и писмима деспота Ђурђа Бранковића, тако и унутар групе по- веља и писама насталих 1457. године. Уместо ширења и стабилизације најважнијих одлика ресавског правописа, у повељама и писмима деспота Лазара и Стефана Бранковића долази до слабљења правописних норми (уп. Поломац 2013б). Наведени преглед најважнијих графијских и правописних одлика појединачних докумената омогућава и извођење следећих закључака. (а) Употреба ресавског правописа може бити условљена жанром и садржином повеља и писама. Степен повратка ћирилометодијевским узо- рима у документима различитих жанрова није доследно изражен у свим правописним појединостима (нпр. враћање графеме Q у етимолошки по- ложај није спроведено или је слабије спроведено у документима светов- не садржине). У вези са овим поставља се питање употребе рашког правописа у трећој деценији XV века у кратком писму упућеном Дубровнику (ЂД 1424). Вероватније је да је употреба старијег типа правописа у овом слу- чају била условљена угледањем на старији документ (уп. писмо кнеза Ла- зара о истом предмету из 1388. године у Поломац 2008), а не световним карактером текста. Недоследна употреба ресавског правописа у Х1 1454 и Х2 1454 може се објаснити световним карактером текстова, што условљава одсуство или слабије присуство читавог низа очекиваних одлика (пре свега, графе- ма x и X и надредних акценатских знакова). Илустративно је напоменути да се једина особина која је доследно изражена у овим документима, а то је употреба грчких слова, управо може везати за примере који имају са- крални, а не световни карактер. Световним карактером, а можда и друштвеноисторијским околно- стима (време опште несигурности непосредно пред пад Деспотовине могло је оставити трага и на делатност писара), може се објаснити сла- бљење правописне норме у повељама и писмима деспота Лазара и Сте- фана Бранковића. У односу на повеље деспота Ђурђа настале од краја треће деценије XV века посебно су слабије заступљене: (а) употреба гра- феме a у функцији обележавања групе [ја] у поствокалском положају, (б) употреба графеме Q, (в) употреба спирита и акцената (посебно оксије и обичне варије). (б) Степен доследности у употреби ресавског правописа у поједина- чним документима у вези је и са њиховим дипломатичким статусом. Ову тврдњу одлично илуструју СХ 1392–1402 (недовршен препис или конц- епт) и ЂП 1410 (препис или концепт исписан неуредно). 430 Владимир Поломац ■ 2. Општи поглед на графијске и правописне одлике 2.1. Општи поглед на однос фонема и графема. – Општи однос фоне- ма и графема у повељама и писмима Српске деспотовине представљен је у табели бр. 22. Табела бр. 22: Фонеме и њихове графемске реализације у испитиваним документима а a, (q), (x), (')217, /]/218 њ (n, n-) б b219 о w, o, (/w/), (O) в v, (V) п p г g р r (rq, rx) д d с s, (K) ђ (g, g-)220 т t, /{/, (T) е e, y, (j), (/E/), (/j/), (/e/) ћ (k, k-) ж / у (M, ou, }, u), /}/ з z ф (f) и i, (J, Q, V, I) х (h) ј i, (V), /]/, (/a/), /E/, (/j/, /e/), /}/, (/M/, /ou/), (/w/) ц c к k, (K) ч ; л l, (lq, lx) џ (;, /) љ (l, l-) ш ([), /{/ м m ә (q, qq, x,', ø) н n ø<ә (q, x,', ø) Из наведеног прегледа произлази подела на: (а) фонеме које се увек обележавају на исти начин: /б/, /г/, /д/, /ж/, /з/, /м/, /н/, /п/, /ф/, /х/, /ц/, /ч/; и (б) фонеме које се обележавају на више начина: /а/, /в/, /ђ/, /е/, /и/, /ј/, /к/, /л/, /љ/, /њ/, /о/, /р/, /с/, /т/, /ћ/, /у/, /џ/, /ш/, /ә/. На више начина се обележа- ва и некадашњи полугласник у слабом положају. У првој групи налазе се фонеме чије су графеме преузете као готова решења из грчке унцијале (посредством стсл. ћирилице) (/б/, /г/, /д/, /м/, /н/, /п/, /ф/), као и специфичне словенске фонеме (/ж/, /з/, /х/, /ц/ и /ч/) које су се у српској ћирилици увек обележавале на исти начин (/, z, h, c и ;). Посебно треба нагласити да у испитиваним документима није реали- зована могућност обележавања фонеме /п/ помоћу грчког слова P, као ни могућност обележавања /з/ помоћу графеме Z. 218 У угласту заграду се ставља графема која није употребљена у свим документима 219 Косим заградама се сигнализира да графема има сложену гласовну вредност. 220 Није узета у обзир чињеница да се једначење сугласника по звучности у писању најчешће није обележавало. 221 Цртицом је означено да се графема употребљава у комбинацији са следећом графемом, чија гласовна вредност обухвата палатализацију претходног гласа 431 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Обележавање фонема из друге групе на више начина условљено је различитим чиниоцима: (а) фонеме /л/ и /р/ посебно се обележавају уко- лико се налазе у вокалској функцији; (б) фонеме /в/, /к/, /с/ и /т/ обележа- вају се двојако услед враћања у употребу грчких слова V, K и T; (в) фонеме /ш/ и /т/ (у оквиру групе [шт]) обележавају се и лигатуром {; (г) различи- то обележавање вокала условљено је наслеђем старословенске ћирилице, као и гласовним промена током историјског развоја српског језика; (д) различито обележавање консонаната /ј/, /љ/, /њ/, /ћ/, /ђ/ и /џ/ условљено је традиционалним одсуством графема за ове фонеме у старословенској и српској ћирилици. 2.2. Графија и правопис у еволутивној перспективи. – У односу на по- веље и писма из доба кнеза Лазара најважније промене графије и право- писа у повељама и писмима Српске деспотовине тичу се јављања и ста- билизације одлика ресавског правописа. На основу проведеног истражи- вања може се понудити неколико општих закључака: (а) У повељама и писмима Српске деспотовине запажа се даље ши- рење најважнијих одлика ресавског правописа, забележених већ у по- следњој четвртини XV века, у повељама и писмима из доба кнеза Лазара. (б) Повеље и писма са доследно израженим најважнијим одликама ресавског правописа срећу се већ на прелазу XIV у XV век. (в) Током прве три деценије XV века употреба ресавског правописа у испитиваним повељама и писмима није стабилизована. На ово указује: (а) различито усвајање најважнијих одлика ресавског правописа у поје- диначним повељама и писмима из овога периода; и (б) присуство повеља и писама писаних рашким правописом у овоме периоду. (г) Стабилизована употреба ресавског правописа у повељама и писмима Српске деспотовине може се пратити почев од краја треће деценије XV века. (д) Најважније одлике ресавског правописа различито су усвојене у испитиваним повељама и писмима. Према степену стабилизације разли- кују се: (а) одлике чија употреба није у потпуности стабилизована, чак ни након треће деценије XV века: употреба x и Q, употреба j и e у функцији обележавања [је], употреба акцентуације и нове интерпункције; и (б) од- лике чија је употреба доследније изражена, а од краја треће деценије XV века потпуно стабилизована у повељама и писмима деспота Ђурђа Бран- ковића: употреба графеме J за обележавање редукованог /и/, употреба графеме a за обележавање поствокалског [ја], употреба грчких слова K и T (нема примера у којима се очекује графема P; употреба графема V није стабилизована, што је и очекивано с обзиром на велики број конкурент- них графема за обележавање /и/). (ђ) Слабљење правописне норме у повељама деспота Лазара и Стефа- на Бранковића објашњено је световним карактером текстова и друштеве- ноисторијским контекстом у коме су настали ови документи (в. овде т. 1.4). 432 Владимир Поломац ■ IV.2. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА О ЈЕЗИЧКИМ ОДЛИКАМА 1. Језичке одлике појединачних повеља и писама 1.1. Уводне напомене. – Поред опште оцене о степену заступљености српског народног и српскословенског језика у појединачним докумен- тима, у прегледу који следи наведене су и најважније фонетске, фоно- лошке и морфолошке одлике, а изузетно и прозодијске, уколико је грађа омогућавала извођење оваквог типа закључака. Систематизација најва- жнијих лексичких и синтаксичких одлика са аспекта функционалне сти- листике наведена је овде у т. 2.3. 1.2. Језичке одлике повеља и писама деспота Стефана Лазаревића МД 1392. – Кратко писмо (захтевница) писано српским народним је- зиком (српскословенски фонетизам само у супстантивизираном партици- пу владуштему у формули у којој се наводи адресат). – Вокализам: (а) нема примера за /ѣ/ > /е/ и /ә/ > /а/, (б) нема ни примера за вокално /л/, као ни за /у/ које би било пореклом од њега. – Консонантизам: (а) једна потвр- да за /ђ/ у резултату старог јотовања, (б) нема примера за /л/ на крају сло- га, као ни за /о/ које би било порeклом од њега, (в) један пример за вь > /у/ у предлогу, (г) Фонетизам /п/ у имену Степан. – Деклинација: (а) лична заменица 1. л. јд.: ја, (б) акуз. јд. личне заменице 3. л. м. р. у вези са пред- логом: за њ, у истом облику и енклитика га. – Конјугација: (а) наставак -у у 1. л. јд. през.: откупљу, освобођу, (б) без наставка -т у 3. л. јд. през. ЈП 1395. – Опширна манастирска даровница у којој српскословен- ски језик долази у уводном делу (аренга и интитулација, до средине 10. реда), између двају набрајања дарованих поседа (23–27. реда), и у потвр- ди патријарха Данила (од 55. реда до краја повеље). Српски народни је- зик доминира у диспозицији (набрајање дарованих поседа: 10–23. ред, и 27–40. ред; имунитетска формула: 40–46. ред). Српскословенски са еле- ментима народног језика заступљен је у санкцији (46–51. ред), датуму и потпису (51–55). – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) вокално /л/ > /у/ у проепониму Бугарин, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) нема приме- ра промене /л/ на крају слога, (б) фонетизам вь(-) значајно претеже над фонетизмом /у/, (в) поред шт, у мањем броју примера и /ћ/ у резултату старог јотовања, /ђ/ преовлађује над жд захваљујући великом броју по- тврда за лексеме међа и госпођа. – Именице: (а) поред српсл. наставка -е, наставци -е и -у у лок. јд. *-о- основа у духу народног језика; поред српсл. -и, наставци -и и -у у духу народног језика код *-јо- основа, (б) само на- ставак -е у ген. јд. *-а- основа у духу народног језика, (в) само наставак -ом у инстр. јд. *-а-/-ја- основа у духу народног језика, (г) по један при- 433 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ мер са српским наставком -е у лок. јд. *-а- и *-ја основа. – Заменице: (а) акузативна енклитика 3. л. јд.: га, (б) генитивни облици показне замени- це тога и тогај (али и того). – Придеви: (а) само српсл. наставак -аго у ген./акуз. јд. м./с. р. одређеног вида, (б) српсл. наставак -ије и народни на- ставак -е у ген. јд. ж. рода, (в) само српсл. -еј у дат. јд. ж. р. – Глаголи: (а) преовлађујућа употреба српскословенских над српским народним обли- цима 3. л. јд. презента, (б) преовлађују српски народни облици 1. л. мн. презента, (в) српски народни и српсл. облици 1. л. мн. аориста, (г) само млађи начин грађења партиципа претерита активног. ЈЛ 1394–1395. – Краћа манастирска даровница у којој српски народ- ни језик преовлађује само у диспозицији (имунитетска формула: од сре- дине 14. до средине 19. реда). – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема примера за промену вокал- ног /л/ > /у/, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) нема примера у којима се очекује промена /л/ на крају слога, (б) искљу- чиво фонетизам вь(-), (в) поред шт и жд, у мањем броју примера и /ћ/ и /ђ/ у резултату старог јотовања, (г) примери промене -дс- > -с- у лексема- ма госпоство и госпоствовати. – Именице: (а) српсл. наставак -и и на- родни наставак -е у ген. јд. -а- основа, (б) само српсл. наставак -оју/-еју у инстр. јд. *-а-/-ја основа, (в) у једном примеру правилно се употребљава инстр. дв. синома. – Заменице: (а) правилно употребљен инстр. дв. моји- ма, (б) српсл. облик ген. јд. ж. р. тоје. – Придеви: (а) наставак -ога у ген./ акуз. јд. м./с. р. само у изолованим примерима, (б) искључиво српсл. на- ставак -ије у ген. јд. ж. рода, (в) српсл. -еј и српско народно -ој у дат./лок. јд. ж. рода, (г) примери са наставком -ех у ген. мн. у духу народног језика. – Бројеви: (а) старији облик ном. мн. м. р. трьје. – Глаголи: (а) уједначена употреба српских народних и српскословенских облика 3. л. јд. презента, (б) српскословенски и српски народни облици 1. л. мн. презента, (в) пре- власт српскословенских над српским облицима 3. л. мн. презента, (г) само српсл. облици 1. л. мн. аориста. Н 1396. – Опширни акт којим се детаљно уређују односи монахиње Јевгеније и њене деце са манастиром Св. Пантелејмона писан је у основи српским народним језиком. Елементи српскословенског језика споради- чно су уткани у ову основицу. Српскословенски језик доминира само у есхатоколу (у санкцији и потпису). – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема примера за проме- ну вокално /л/ > /у/, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонанти- зам: (а) нема примера промене /л/ на крају слога, (б) значајно преовлађује фонетизам /у/ < вь(-), (в) поред шт, у мањем броју примера и /ћ/ у резул- тату старог јотовања, /ђ/ преовлађује над жд захваљујући великом броју потврда за лексему госпођа, (г) ново јотовање група -јт- и -јд- у примери- ма доћи (инфинитив), дође (3. л. јд. през.) и дођу (3. л. мн. през.), (д) аси- милација по месту творбе у предлогу: ш њим, (ђ) поред примера чувања -вљ- забележени су и примери промене -вљ- > -љ-, (е) промена кћ- > хћ- у примеру хћери, (ж) промена -ћск- > -ск- у придеву копориски (од ојкони- ма Копорићи), (з) двоструки фонетизам позајмљенице κτήτωρ: ктитор и 434 Владимир Поломац ■ хтитор. – Именице: (а) поред српсл. наставка -е, и наставак -у у лок. јд. *-о-, наставци -и и -у код *-јо- основа, (б) наставак -е у акуз. мн. м. р. *-о- основа, (в) поред наставка -и, и наставак -е у дат. јд. *-ја- основа, (г) само наставак -ом у инстр. јд. *-а-/-ја- основа у духу народног језика. – Заме- нице: (а) дативска енклитика ж. р. 3. лица јој, (б) акузативна енклитика ж. р. 3. лица ју, (в) новији облик ништа, (г) облици присвојне заменице њејьн, (д) генитивни облици свога и всакога, (ђ) аналитизам у конструк- цији ако ли и все пет хћери буду у Цариграду, карактеристичан за савре- мене косовско-ресавске говоре. – Придеви: (а) наставак -ога у ген./акуз. јд. м./с. р. само у изолованим примерима, (б) искључиво наставак -ој у дат./лок. ж. рода, (в) примери са наставком -ех у ген. мн. у духу народ- ног језика. – Глаголи: (а) значајна превласт српских народних над српсл. облицима 3. л. јд. презента, (б) српсл. и српски народни облици 1. л. мн. презента, (в) само народни облици у 3. л. мн. презента, (г) српски народ- ни и српсл. облици 1. л. мн. аориста, (д) глаголска енклитика те (3. л. мн. през. глагола хтети). ЈЛ 1398. – Краћа манастирска даровница у којој је чист српскосло- венски језик употребљен само у аренги (до 5. реда). Елементи народног језика присутни су у протоколу повеље (у интитулацији, и посебно у ин- тервенцији која је заправо писана мешавином двају језика). Диспозицију (набрајање поседа: 13–22. ред) одликује чист народни језик. Српсл. са елементима народног језика употребљава се у санкцији. Посебно исти- цање заслужује и употреба народног језика у формули којом се наводи писар повеље и место настанка. – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема ни примера за вокално /л/, као ни за /у/ које би било пореклом од њега, (г) покретно /е/ у прилогу унутре. – Консонантизам: (а) нема примера промене /л/ на крају слога, (б) уједначен број примера за /у/ и вь(-), (в) искључиво шт у резултату ста- рог јотовања, /ђ/ преовлађује над жд захваљујући великом броју потврда за лексеме међа и госпођа, (г) ново јотовање групе -јд- у примеру нађо- ше (3. л. мн. аориста). – Именице: (а) искључиво -у у лок. јд. *-о- осно- ва, наставци -и и -у код *-јо- основа, (б) наставак -е у акуз. мн. м. р. *-о- основа, (в) српсл. наставак -и и народни наставак -е у ген. јд. -а- основа, (в) поред наставка -и, и наставак -е у дат. јд. *-ја- основа, (г) само српсл. наставак -оју/-еју у инстр. јд. *-а-/-ја основа, (д) један пример за наставак -е у духу народног језика у лок. јд. именица *-а- основа. – Заменице: (а) поред српсл. форме аз долази и народни облик ја, (б) народни облик дат. јд. мене. – Придеви: (а) само српскословенски наставак -аго у ген./акуз. јд. м./с. р. одређеног вида, (б) искључиво српсл. наставак -ије у ген. јд. ж. рода, (в) искључиво наставак -ој у дат./лок. ж. р. – Глаголи: (а) значај- на превласт српских народних над српсл. облицима 3. л. јд. презента, (б) само српсл. облици 3. л. мн. презента, (в) само српсл. облици 1. л. мн. ао- риста, (г) само млађи начин грађења партиципа претерита активног. ЈП 1400. – Оштећена копија ЈП 1395 у којој је сачуван део имунитет- ске формуле писане српским народним језиком и есхатокол (санкција, да- тум и место), писан српскословенским језиком са елементима народног 435 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ језика (највише у санкцији). Потпис и потврда патријарха Данила писани су чистим српскословенским. – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/ (y се пише на месту етимолошког /е/), (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема примера за промену вокално /л/ > /у/, (г) покретно /е/ у инстр. јд. заменице: никимере. – Консонантизам: (а) нема примера промене /л/ на крају слога, (б) фонетизам вь(-) значајно претеже над фонетизмом /у/, (в) искључиво шт у резултату старог јотовања, поред жд у једном при- меру и /ђ/. – Именице: (а) српсл. наставак -и и народни наставак -е у ген. јд. -а- основа. – Заменице: (а) акузативна енклитика 3. л. га, (б) партику- ла ре у облику никимере. – Придеви: (а) само српсл. наставак -аго у ген./ акуз. јд. м./с. р. одређеног вида, (б) искључиво српсл. наставак -ије у ген. јд. ж. рода, (в) само српсл. -еј у дат. јд. ж. р. – Глаголи: (а) преовлађујућа употреба српсл. над српским народним облицима 3. л. јд. презента, (б) само наставак -мо у 1. л. мн. презента, (в) један пример 1. л. мн. аориста, и то са наставком -смо; (г) само млађи начин грађења партиципа прете- рита активног. СХ 1392–1402. – Краћа манастирска даровница (препис или недовр- шени концепт) у којој преовлађује српскословенски језик. Малобројни елементи српског народног језика у протоколу (у интитулацији и интер- венцији). Нешто више елемената српског народног језика у тексту по- веље (у експозицији и диспозицији). Санкција писана чистим српскосло- венским. – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/ (y се пише на месту етимолошког /е/), (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема ни при- мера за вокално /л/, као ни за /у/ које би било пореклом од њега, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) нема примера проме- не /л/ на крају слога, (б) фонетизам вь(-) значајно претеже над фонети- змом /у/, (в) поред шт и жд, у мањем броју примера и /ћ/ и /ђ/ у резул- тату старог јотовања, (г) промена -вљ- > -љ-. – Именице: (а) поред српсл. -е, и наставак -у у лок. јд. *-о- основа, (б) само наставак -е у ген. јд. *-а- основа, (в) наставак -ом претеже над примерима са српсл. наставком -еју у инстр. јд. -а-/-ја- основа. – Заменице: (а) акузативна енклитика 3. л. га, (б) акузативна енклитика ж. р. 3. лица ју. – Придеви: (а) наставак -ога у ген./акуз. јд. м./с. р. само у изолованим примерима, (б) само наставак -е у ген. јд. ж. рода, (в) српсл. -еј и српско -ој у дат./лок. јд. ж. р. – Бројеви: (а) множински облик уз број три. – Глаголи: (а) преовлађујућа употреба српсл. над српским народним облицима 3. л. јд. презента, (б) искључиво српсл. наставак 1. л. мн. презента, (в) само српскословенски облици 3. л. мн. презента, (г) само српсл. облици 1. л. мн. аориста, (д) само млађи на- чин грађења партиципа претерита активног. ЈХ 1394–1402. – Манастирска даровница у чијем првом делу (до 29. реда) преовлађује српскословенски језик (елементи српског народног је- зика присутни су од 14. до 20. реда у експозицији и диспозицији). Други део даровнице (од 29. до 48. реда) представља диспозицију (набрајање међа) писану народним језиком. – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема примера за промену вокално /л/ > /у/, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: 436 Владимир Поломац ■ (а) нема примера промене /л/ на крају слога, (б) фонетизам вь(-) значајно претеже над фонетизмом /у/, (в) поред шт, у мањем броју примера и /ћ/ у резултату старог јотовања, /ђ/ преовлађује над жд захваљујући великом броју потврда за лексему међа, (г) супституција /ф/ > /п/ у имену Рапаш (од Рафаил), (д) промена -вљ- > -љ-. – Именице: (а) поред српсл. наста- вка -е, и -у у лок. јд. *-о- основа; само -и код именица *-јо- основа, (б) на- ставак -е у акуз. мн. м. р. *-о- основа, (в) само наставак -е у ген. јд. *-а- основа, (г) један пример наставка -е у духу српског народног језика у дат. јд. *-ја- основа, (д) само српсл. -оју/-еју у инстр. јд. *-а-/-ја основа, (ђ) примери за наставак -е у духу народног језика у лок. јд. именица *-а- ос- нова. – Заменице: (а) облици показне заменице у духу народног језика тьј (акуз. јд. м. р.), теј (ген. јд. ж. р.), туј (акуз. јд. ж. р.). – Придеви: (а) на- ставак -ога у ген./акуз. јд. м./с. р. само у изолованим примерима, (б) само наставак -е у ген. јд. ж. р. – Глаголи: (а) уједначена употреба српских на- родних и српсл. облика 3. л. јд. презента, (б) искључиво српсл. наставак 1. л. мн. презента, (в) превласт српсл. над српским народним облицима 3. л. мн. презента, (г) српски народни и српсл. облици 1. л. мн. аориста. ЈД 1397–1402. – Манастирска даровница писана српскословенским језиком. – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема примера за промену вокално /л/ > /у/, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) нема примера у који- ма се очекује промена /л/ на крају слога, (б) фонетизам вь(-) значајно пре- теже над фонетизмом /у/, (в) искључиво шт и жд у резултату старог јото- вања. – Именице: (а) само српсл. -е и -и у лок. јд. *-о-/-јо- основа, (б) само српсл. наставак -и у ген. јд. *-а- основа, (в) само српсл. наставак -оју/-еју у инстр. јд. *-а-/-ја основа, (г) у једном примеру правилно се употребља- ва инстр. дв. именичке и заменичко-придевске промене. – Заменице: (а) српсл. облик присвојне заменице твојеје (ген. јд. ж. р.). – Придеви: (а) само српсл. наставак -аго у ген./акуз. јд. м./с. р. одређеног вида, (б) искљу- чиво српсл. наставак -ије у ген. јд. ж. рода, (г) примери са наставком -ех у ген. мн. – Глаголи: (а) наставак -у у 1. л. јд. презента, (б) преовлађујућа употреба српсл. над српским народним облицима 3. л. јд. презента, (в) превласт српсл. над српским народним облицима 3. л. мн. презента. СЈ 1404–1405. – Краћа властеоска даровница представља образац за функционално разграничавање и прожимање српскословенског и српског народног језика. Српскословенски се употребљава у протоколу (аренга и интитулација: до средине 4. реда) и есхатоколу (санкција, од 25. до 34. реда, потпис). Српскословенска основа са елементима српског народног јези- ка употребљава се на прелазу протокола и текста (интервенције и експо- зиције: од средине 10. до 16. реда). У диспозицији долази српска народна основа са елементима српскословенског језика. – Вокализам: (а) изврше- на промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема при- мера за промену вокално /л/ > /у/, (г) покретно /е/ у лок. јд. придева: при светому кнезу. – Консонантизам: (а) нема примера промене /л/ на крају слога, (б) фонетизам вь(-) значајно претеже над фонетизмом /у/, (в) искључиво шт у резултату старог јотовања, поред жд у двама примерима 437 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ и /ђ/, (г) српскословенска промена -сц- > -ст-. – Именице: (а) искључи- во -у у лок. јд. *-о-/-јо- основа, (б) само српсл. наставак -и у ген. јд. *-а- основа, (в) само наставак -ом у инстр. јд. *-а-/-ја- основа у духу народног језика. – Заменице: (а) дативска енклитика ж. р. заменице 3. лица јој, (б) присвојна заменица њејьн. – Придеви: (а) само српсл. наставак -аго у ген./ акуз. јд. м./с. р. одређеног вида, (б) искључиво српсл. наставак -ије у ген. јд. ж. рода, (в) српсл. -еј и српско народно -ој у дат./лок. јд. ж. р. – Глаго- ли: (а) значајна превласт српских народних над српсл. облицима 3. л. јд. презента, (б) само српсл. облици 1. л. мн. аориста, (в) само млађи начин грађења партиципа претерита активног. СД 1405. – Потврдна привилегија о трговини у највећој мери писана српским народним језиком. Српскословенски језик доминира у протоко- лу (аренга, до 3. реда) и есхатоколу (санкција, од 41. до 43. реда; датуму и месту, од 43. до 45. реда). Прожимање српскословенског и народног је- зика у протоколу повеље (у интитулацији, промулгацији и интервенцији), али и у потпису (45. ред). – Прозодија: Двострука варија може упућивати на чување старог система вокалских дужина. – Вокализам: (а) изврше- на промена /ѣ/ > /е/; (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема при- мера за промену вокално /л/ > /у/, (г) покретно /а/ у прилогу напреда. – Консонантизам: (а) нема примера промене /л/ на крају слога, (б) значајно преовлађује фонетизам /у/ < вь(-), (в) у резултату старог јотовања прео- влађују /ћ/ и /ђ/, док се шт и жд срећу ретко, (г) ново јотовање у групи -јд- у примеру нађу (3. л. мн. през.), (д) промена -вљ- > -љ-, (ђ) двоструки фонетизам позајмљенице cursa (срлат.): гуса и хуса. – Именице: (а) поред српсл. наставака -е и -и, и наставак -у у лок. јд. *-о- основа, наставци -и и -у код *-јо- основа, (б) наставак -е у акуз. мн. м. р. *-о- основа, (в) поред српског народног наставка -е, у малобројним примерима и српсл. наста- вак -и у ген. јд. *-а- основа, (г) само наставак -ом у инстр. јд. *-а-/-ја- осно- ва у духу српског народног језика, (д) у једном примеру наставак -е у духу српског народног језика у лок. јд. именица *-а- основа. – Заменице: (а) акузативна енклитика 3. л. га, (б) акузативни облици кога и свога, (в) генитивни облици тога и тогај, (г) акузативни облици оногај и оногази. – Придеви: (а) преовлађује наставак -ога у ген./акуз. јд. м./с. рода, (б) само наставак -е у ген. јд. ж. рода, (в) српсл. -еј и српско народно -ој у дат./лок. јд. ж. рода, (г) наставак -ем у инстр. м. р. у духу народног језика (данас обележје косовско-ресавског дијалекта). – Глаголи: (а) наставак -у у 1. л. јд. презента, (б) преовлађују српски облици 3. л. јд. през. (српсл. облици у изолованим примерима), (в) само народни облици у 3. л. мн. презента. СТ 1406. – Краћа манастирска даровница писана српскословенским језиком. Елементи српског народног језика пробијају се у малобројним примерима у диспозицији повеље. – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/ (само у једном примеру у потпису), (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема примера за промену вокално /л/ > /у/, (г) нису забележе- ни покретни вокали. – Консонантизам: (а) нема примера промене /л/ на крају слога, (б) фонетизам вь(-) значајно претеже над фонетизмом /у/, (в) искључиво шт и жд у резултату старог јотовања, (г) одсуство новог јо- 438 Владимир Поломац ■ товања групе -јд- у примеру прејдет. – Именице: (а) само српсл. -е и -и у лок. јд. *-о-/-јо- основа, (б) српсл. наставак -и и српски народни наста- вак -е у ген. јд. -а- основа, (в) само српсл. наставак -оју/-еју у инстр. јд. *-а-/-ја основа. – Заменице: (а) акуз. мн. своји, (б) облик всаке (ген. јд. ж. р.) са извршеним сажимањем у духу народног језика. – Придеви: (а) само српсл. наставак -аго у ген./акуз. јд. м./с. р. одређеног вида, (б) само на- ставак -е у ген. јд. ж. рода, (в) искључиво наставак -ој у дат./лок. ж. р. – Глаголи: (а) преовлађујућа употреба српсл. над српским народним обли- цима 3. л. јд. презента, (б) незнатна превласт српског народног над српсл. обликом 3. л. мн. презента, (в) само млађи начин грађења партиципа пре- терита активног. СЛa 1407. – Нешто обимнија манастирска даровница писана срп- скословенским језиком. Само у једном делу диспозиције (набрајање да- рованих села и имунитетска формула: од 50 до 57. реда) у српскословен- ску основу продиру елементи српског народног језика. – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/ (само у једном примеру у потпису), (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема примера за промену вокално /л/ > /у/, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) нема примера промене /л/ на крају слога, (б) фонетизам вь(-) значајно прете- же над фонетизмом /у/, (в) искључиво шт и жд у резултату старог јото- вања. – Именице: (а) само српсл. -е и -и у лок. јд. *-о-/-јо- основа, (б) по- ред српсл. наставка -и и један пример наставка -е у ген. јд. -а- основа, (в) само српсл. -оју/-еју у инстр. јд. *-а-/-ја основа. – Заменице: (а) акузатив- на енклитика 3. л. га. – Придеви: (а) само српсл. наставак -аго у ген./акуз. јд. м./с. р. одређеног вида, (б) само српсл. наставак -ије у ген. јд. ж. рода, (в) српсл. -еј и српско -ој у дат./лок. јд. ж. р. – Глаголи: (а) наставак -у у 1. л. јд. презента, (б) само српскословенски облици 3. л. јд. презента, (в) превласт српскословенских над српским облицима 3. л. мн. презента, (г) само српсл. облици 1. л. мн. аориста. СЛб 1407. – Други примерак (копија) СЛа 1407. Садржински и јези- чки не разликује се од оригинала. У односу на горенаведене најважније одлике СЛа 1407 овде изостају (а) примери за /ѣ/ > /е/, и (б) заменичка ен- клитика га. СХ 1406–1407. – Манастирска даровница писана српскословенским језиком. – Вокализам: (а) извршена промена /y/ > /е/ (само у једном при- меру у потпису), (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема примера за промену вокално /л/ > /у/, (г) нису забележени покретни вокали. – Кон- сонантизам: (а) нема примера промене /л/ на крају слога, (б) искључиво фонетизам вь(-), (в) искључиво шт и жд у резултату старог јотовања, (г) двоструки фонетизам позајмљенице κτήτωρ: ктитор и хтитор. – Имени- це: (а) само српсл. -е и -и у лок. јд. *-о- основа, (б) само српсл. наставак -и у ген. јд. *-а- основа, (в) само српсл. наставак -оју/-еју у инстр. јд. *-а-/-ја основа. – Заменице: (а) од облика народног језика само нашој (дат. јд. ж. р.). – Придеви: (а) само српсл. наставак -аго у ген./акуз. јд. м./с. р. одређе- ног вида, (б) искључиво српсл. наставак -ије у ген. јд. ж. рода, (в) српсл. -еј и српско народно -ој у дат./лок. јд. ж. р. – Глаголи: (а) наставак -у у 1. л. јд. 439 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ презента, (б) само српскословенски облици 3. л. јд. презента, (в) искљу- чиво српсл. наставак 1. л. мн. презента, (г) само један пример 3. л. мн. презента, и то у духу народног језика, (д) само српсл. облици 1. л. мн. ао- риста, (ђ) само млађи начин грађења партиципа претерита активног. СХ 1411. – Манастирска даровница у којој се српскословенски језик употребљава у протоколу (у аренги и интитулацији, до 10. реда) и есха- токолу (у санкцији, од 41. до 49. реда; у потпису, 58. ред). У обимној ди- спозицији (од 11. до 41. реда) налази се у основи српски народни језик са мањим примесама српскословенског језика (посебно на прелазу аренге у диспозицију и у оном делу диспозиције у коме се уговарају посмртни по- мени). – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/; (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема примера за промену вокално /л/ > /у/, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) нема примера про- мене /л/ на крају слога, (б) фонетизам вь(-) значајно претеже над фоне- тизмом /у/, (в) поред шт, у мањем броју примера и /ћ/ у резултату ста- рог јотовања, подједнак број примера за жд и /ђ/, (г) промена чр- > цр- у ојкониму Црешња. – Именице: (а) само српсл. -е и -и у лок. јд. *-о-/-јо- основа, (б) само наставак -е у ген. јд. *-а- основа, (в) само по један при- мер за наставак -ом и -еју у инстр. јд. именица *-ја- основа. – Заменице: (а) акузативна енклитика 3. л. га. – Придеви: (а) наставак -ога у ген./акуз. јд. м./с. р. само у изолованим примерима, (б) искључиво српсл. наставак -ије у ген. јд. ж. рода, (в) српсл. -еј и српско народно -ој у дат./лок. јд. ж. рода, (г) примери са наставком -ех у ген. мн. у духу народног језика, (д) примери са српским наставком -е у акуз. мн. ж. р. – Глаголи: (а) наставак -м у једном примеру у 1. л. јд. презента, (б) уједначена употреба српских и српсл. облика 3. л. јд. презента, (в) незнатна превласт српских народ- них над српсл. облицима 3. л. мн. презента, (г) по један пример старијег и млађег начина грађења партиципа претерита активног. СМ 1413. – Краћа манастирска даровница писана српскословенским језиком. Српски народни језик долази до изражаја само у краткој диспо- зицији (од 21. до 29. реда). – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема ни примера за вокално /л/, као ни за /у/ које би било пореклом од њега, (г) нису забележени покрет- ни вокали. – Консонантизам: (а) нема примера промене /л/ на крају слога, (б) фонетизам вь(-) значајно претеже над фонетизмом /у/, (в) искључиво шт и жд у резултату старог јотовања. – Именице: (а) само српсл. -е и -и у лок. јд. *-о- /-јо- основа, (б) само српсл. наставак -и у ген. јд. *-а- основа, (в) искључиво српсл. наставак -оју/-еју у инстр. јд. *-а-/-ја основа, (г) је- дан пример за наставак -е у духу српског језика у лок. јд. именица *-а- ос- нова. – Заменице: (а) само српскословенски облици. – Придеви: (а) само српсл. наставак -аго у ген./акуз. јд. м./с. р. одређеног вида, (б) искључи- во српсл. наставак -ије у ген. јд. ж. рода, (в) само српсл. -еј у дат. јд. ж. р. – Глаголи: (а) наставак -у у 1. л. јд. презента, (б) само српсл. облици 3. л. јд. презента, (в) искључиво српсл. наставак 1. л. мн. презента, (г) прев- ласт српсл. над српским народним облицима 3. л. мн. презента, (д) само српсл. облици 1. л. мн. аориста. 440 Владимир Поломац ■ СЛ 1414–1415. – Кратка манастирска даровница писана српскосло- венским језиком. Малобројни наноси из српског народног језика долазе у краткој диспозицији (од 13. до средине 17. реда). – Вокализам: (а) нема примера за /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема ни при- мера за вокално /л/, као ни за /у/ које би било пореклом од њега, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) нема примера у који- ма се очекује промена /л/ на крају слога, (б) искључиво фонетизам вь(-), (в) искључиво шт и жд у резултату старог јотовања. – Именице: (а) искључиво српсл. -е и -и у лок. јд. *-о-/-јо- основа, (б) само српсл. наставак -и у ген. јд. *-а- основа, (в) само српсл. наставак -оју/-еју у инстр. јд. *-а- /-ја основа. – Заменице: (а) само српскословенски облици. – Придеви: (а) само српсл. наставак -аго у ген./акуз. јд. м./с. р. одређеног вида, (б) искљу- чиво српсл. наставак -ије у ген. јд. ж. рода, (в) искључиво српсл. -еј у дат. јд. ж. р. – Бројеви: (а) облик четирем (дат. мн.). – Глаголи: (а) наставак -у у 1. л. јд. презента, (б) преовлађујућа употреба српсл. над српским наро- дним облицима 3. л. јд. презента, (в) искључиво српсл. наставак 1. л. мн. презента, (г) само српскословенски облици 3. л. мн. презента, (д) само српсл. облици 1. л. мн. аориста. СВ 1417. – Манастирска даровница писана српскословенским јези- ком. У диспозицији повеље српскословенска основа прожета је малоброј- ним наносима из српског народног језика (од 23. до 27. реда и од 30. до 36. реда). – Прозодија: Двострука варија може упућивати на чување ста- рог система вокалских дужина. – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема примера за промену во- кално /л/ > /у/, (г) покретно /е/ у лок. јд. придева: у новобрдскому мето- ху. – Консонантизам: (а) нема примера у којима се очекује промена /л/ на крају слога, (б) вь(-) значајно претеже над фонетизмом /у/, (в) искључиво шт у резултату старог јотовања, поред жд у једном примеру и /ђ/. – Име- нице: (а) поред српсл. наставка -е, и -у у лок. јд. *-о- основа, наставци -и и -у код *-јо- основа, (б) српсл. наставак -и и српски наставак -е у ген. јд. -а- основа, (в) искључиво српсл. наставак -оју/-еју у инстр. јд. *-а-/-ја осно- ва. – Заменице: (а) само српсл. облици. – Придеви: (а) наставак -ога у ген./ акуз. јд. м./с. р. само у изолованим примерима, (б) искључиво српсл. на- ставак -ије у ген. јд. ж. рода, (в) српсл. -еј и српско народно -ој у дат./лок. јд. ж. р. – Глаголи: (а) наставак -у у 1. л. јд. презента, (б) преовлађујућа употреба српсл. над српским народним облицима 3. л. јд. презента, (в) само српсл. облици 1. л. мн. аориста, (г) само млађи начин грађења пар- тиципа претерита активног. И 1402–1422. – Краћи акт игумана манастира Св. Пантелејмона у коме се српскословенски језик употребљава у протоколу (до 11. реда) и есха- токолу (у санкцији, од 32. до 36. реда; у потпису, 36. ред. У диспозицији акта (од 10. до 20. реда) преовлађује српски народни језик. – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема примера за промену вокално /л/ > /у/, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) нема примера у којима се очекује промена /л/ на крају слога, (б) фонетизам вь(-) значајно претеже над фонетизмом 441 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ /у/, (в) искључиво шт и жд у резултату старог јотовања, (г) ново јото- вање -јт- у примеру доћи (инфинитив), али и изостанак промене у групи -јд- у примеру дојду (3. л. мн. през.). – Именице: (а) наставци -и и -у код *-јо- основа, (б) наставак -е у акуз. мн. м. р. *-о- основа, (б) само српсл. наставак -и у ген. јд. *-а- основа, (в) по један пример за наставак -ом и -еју у инстр. јд. именица *-ја- основа. – Заменице: (а) српсл. облици оваја (акуз. мн. с. р.) и всакаја (ном. јд. ж. р.) мењају се по сложеној придевској деклинацији. – Придеви: (а) само српсл. наставак -аго у ген./акуз. јд. м./с. р. одређеног вида, (б) искључиво српсл. наставак -ије у ген. јд. ж. рода, (в) српсл. -еј и српско народно -ој у дат./лок. јд. ж. р. – Глаголи: (а) наставак -у у 1. л. јд. презента, (б) значајна превласт српских над српсл. облицима 3. л. јд. презента, (в) само наставак -мо у 1. л. мн. презента, (г) само српсл. облици 3. л. мн. през. атематских глагола (српски облици код тематског глагола имати), (д) српски народни и српсл. облици 1. л. мн. аориста. СЛ 1427. – Манастирска даровница у којој су српскословенским је- зиком писани протокол (аренга, интитулација, промулгација, интервен- ција: до 12. реда), мањи део текста повеље (експозиција, од 12. до 15. реда), као и есхатокол (санкција, од 42. до 51. реда; датум и потпис, од 51. до 54. реда). Обимна диспозиција (од 15. до 42. реда) у основи је написа- на српским народним језиком, са мање или више примеса српскословен- ског (мање приликом набрајања поседа и у имунитетској формули; нешто више приликом уговарања посмртних помена). – Вокализам: (а) изврше- на промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема при- мера за промену вокално /л/ > /у/, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) нема примера промене /л/ на крају слога, (б) фоне- тизам вь(-) значајно претеже над фонетизмом /у/, (в) поред шт, у мањем броју примера и /ћ/ у резултату старог јотовања, искључиво жд, (г) ново јотовање група -јт- и -јд- у примерима поћи (инфинитив), пођу (3. л. мн. през.), пођоше (3. л. мн. аориста), (д) поред примера чувања групе -вљ- забележени су и примери промене -вљ- > -љ-. – Именице: (а) поред срп- скословенског -е, и -у у лок. јд. *-о- основа, код *-јо- основа само -у, (б) српсл. наставак -и и српски народни наставак -е у ген. јд. -а- основа, (в) уз српсл. наставке -оју/-еју, у неколико примера и наставак -ом код *-а-/ -ја- основа. – Заменице: (а) један пример за генитивни облик мога, (б) српски народни облици са партикулом зи: овози (акуз. јд. с. р.), овази (ном. мн. с. р.), онози (акуз. јд. с. р.). – Придеви: (а) наставак -ога у ген./ акуз. јд. м./с. р. само у изолованим примерима, (б) поред српсл. наставак -ије, у двама примерима и српски наставак -е у ген. јд. ж. рода, (в) српсл. -еј и српско народно -ој у дат./лок. јд. ж. р. – Глаголи: (а) наставак -у у 1. л. јд. презента, (б) преовлађујућа употреба српсл. над српским народним облицима 3. л. јд. презента, (в) искључиво српсл. наставак 1. л. мн. пре- зента, (г) једнак број српских народних и српсл. облика 3. л. мн. презента, (д) само српсл. облици 1. л. мн. аориста. 442 Владимир Поломац ■ 1.3. Језичке одлике повеља и писама деспота Ђурђа и његових наследника МД 1405. – Потврдна привилегија о трговини писана српским народ- ним језиком. Елементи српскословенског језика само у аренги. – Прозо- дија: Двострука варија може упућивати на чување старог система вокал- ских дужина. – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) извршена промена /ә/ > /a/, (в) нема примера за промену вокалног /л/ > /у/, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) нема примера проме- не /л/ на крају слога, (б) значајно преовлађује фонетизам /у/ < вь(-), (в) у резултату старог јотовања преовлађују /ћ/ и /ђ/, док се шт и жд срећу рет- ко, (г) ново јотовање групе -јд- у примеру нађу (3. л. мн. през.), (д) проме- на -вљ- > -љ-, (ђ) метатеза у групи кт- доследно. – Именице: (а) искључи- во -у у лок. јд. *-о-/-јо- основа, (б) наставак -е у акуз. мн. м. р. *-о- осно- ва, (в) поред српског народног наставка -е, у малобројним примерима и српсл. наставак -и у ген. јд. *-а- основа, (г) уз наставак -ом, само у једном примеру и српсл. наставак -еју у инстр. јд. -а-/-ја- основа. – Заменице: (а) само народни облик ја, (б) двојински облик нају погрешно употребљен, (в) акузативна енклитика 3. л. га, (г) генитивни облици тога и тогази, (д) акузативни облик оногај, (ђ) генитивни облик нашега. – Придеви: (а) прео- влађује наставак -ога у ген./акуз. јд. м./с. рода, (б) примери са наставком -ех у ген. мн. у духу српског народног језика. – Глаголи: (а) наставак -у у 1. л. јд. презента, (б) облици 3. л. јд. през. само у духу српског народног језика, (в) само наставак -мо у 1. л. мн. презента, (г) само народни облици у 3. л. мн. презента, (д) само наставак -смо у 1. л. јд. аориста, (ђ) инфини- тив без -и (као у савременим косовско-ресавским говорима). МХ 1406. – Манастирска даровница писана претежно српскословен- ским језиком. Елементи српског народног језика долазе у аренги, а у јед- ном делу диспозиције српски народни језик преовлађује (од 28. до 34. реда). – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема ни примера за вокално /л/, као ни за /у/ које би било пореклом од њега, (г) нису забележени покретни вокали. – Консо- нантизам: (а) нема примера промене /л/ на крају слога, (б) фонетизам вь(-) значајно претеже над фонетизмом /у/, (в) поред шт и жд, у мањем броју примера и /ћ/ и /ђ/ у резултату старог јотовања, (г) ново јотовање групе -јт- у глаголу доћи. – Именице: (а) наставци -и и -у у лок. јд. *-јо- осно- ва, (б) наставак -е у акуз. мн. м. р. *-о- основа, (в) српсл. наставак -и и на- родни наставак -е у ген. јд. *-а- основа, (г) само српсл. наставак -оју/-еју у инстр. јд. *-а-/-ја основа. – Заменице: (а) само народни облик ја, (б) гени- тивни облик којега. – Придеви: (а) само српсл. наставак -аго у ген./акуз. јд. м./с. р. одређеног вида, (б) српсл. наставак -ије и српски наставак -е у ген. јд. ж. рода, (в) само српсл. -еј у дат. јд. ж. рода, (г) у једном приме- ру српски наставак -е у акуз. мн. м. р. – Глаголи: (а) уједначена употреба српских народних и српсл. облика 3. л. јд. презента, (б) српсл. и српски народни облици 1. л. мн. презента, (в) само српсл. облици 3. л. мн. пре- зента, (г) само српсл. облици 1. л. мн. аориста. 443 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ГП 1403–1408. – Краћа манастирска даровница писана српскосло- венским језиком. Елементи српског народног језика продиру у интиту- лацију (9. ред). Српски народни језик преовлађује у диспозицији (од 13. до 16. реда). – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема приме- ра за промену /ә/ > /a/, (в) нема примера за промену вокално /л/ > /у/, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) нема примера промене /л/ на крају слога, (б) фонетизам вь(-) значајно претеже над фо- нетизмом /у/, (в) поред шт, у мањем броју примера и /ћ/ у резултату ста- рог јотовања, /ђ/ преовлађује над жд захваљујући потврдама за лексеме међа и госпођа. – Именице: (а) поред српсл. -е, и -у у лок. јд. *-о- основа, наставци -и и -у код *-јо- основа, (б) само наставак -е у ген. јд. *-а- осно- ва, (в) само наставак -ом у инстр. јд. *-а-/-ја- основа у духу српског на- родног језика, (г) два примера за наставак -е у духу српског народног је- зика у лок. јд. именица *-ја- основа. – Придеви: (а) само српсл. наставак -аго у ген./акуз. јд. м./с. р. одређеног вида, (б) само српсл. -еј у дат. јд. ж. рода, (в) само српсл. облици 3. л. јд. презента, (в) српсл. и српски народ- ни облици 1. л. мн. презента, (г) само српсл. облици 1. л. мн. аориста. ЂП 1410. – Краћа манастирска даровница (недовршени препис или концепт) у којој изостаје протокол. Српски народни језик са елементима српскословенског налази се у диспозицији (до 9. реда). Српскословенски језик са елементима српског народног језика долази у остатку повеље. – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/ (само два примера за графему y), (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема ни примера за вокал- но /л/, као ни за /у/ које би било пореклом од њега, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) нема примера промене /л/ на крају слога, (б) фонетизам вь(-) значајно претеже над фонетизмом /у/, (в) поред шт, у једном примеру и /ћ/ у резултату старог јотовања, искључиво жд. – Именице: (а) само српсл. -е и -и у лок. јд. *-о- основа, (б) један пример за наставак -е у духу народног језика у лок. јд. *-ја- основа. – Заменице: (а) акузативна енклитика 3. л. га, (б) облици са партикулама тогај и томуј. – Придеви: (а) само српсл. наставак -аго у ген./акуз. јд. м./с. р. одређеног вида, (в) само српсл. -еј у дат. јд. ж. р. – Глаголи: (а) значајна превласт срп- ских над српскословенским облицима 3. л. јд. презента, (б) само наставак -мо у 1. л. мн. презента, (в) само наставак -смо у 1. л. мн. аориста. ЂП 1419. – Кратка манастирска даровница писана српскословенским језиком. Српски народни језик са малобројним српскословенским нано- сима употребљава се само у диспозицији повеље (од 17. до 26. реда). – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема примера за промену вокално /л/ > /у/, (г) нису забележе- ни покретни вокали. – Консонантизам: (а) нема примера промене /л/ на крају слога, (б) фонетизам вь(-) значајно претеже над фонетизмом /у/, (в) искључиво шт у резултату старог јотовања, подједнак број примера за жд и /ђ/, (г) чува се група -вљ-. – Именице: (а) поред српскословенског -е, и -у у лок. јд. *-о- основа, само -и код именица *-јо- основа, (в) наставци -ом и -оју/-еју у инстр. јд. *-а-/-ја- основа. – Заменице: (а) поред српсл. форме аз долази и народни облик ја, (б) генитивни облик тога (али и того). – Придеви: (а) само српсл. наставак -аго у ген./акуз. јд. м./с. р. 444 Владимир Поломац ■ одређеног вида, (б) само наставак -е у ген. јд. ж. рода, (в) само српсл. -еј у дат. јд. ж. р. – Глаголи: (а) само српсл. облици 3. л. јд. презента, (б) само српсл. наставак 1. л. мн. презента, (в) само један облик 3. л. мн. презента, и то са наставком српског народног језика. ЂД 1424. – Кратко писмо писано српским народним језиком (срп- скословенски фонетизам само у супстантивизираном партиципу вла- душтаго). – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/ (y се пише на ме- сту етимолошког /е/), (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема ни примера за вокално /л/, као ни за /у/ које би било пореклом од њега, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) нема примера у којима се очекује промена /л/ на крају слога, (б) нема примера у којима се очекује /у/< вь(-). – Деклинација: (а) наставак -е у духу српског народног језика у дат. јд. *-а- основа, (б) народни облик дат. јд. ж. р. нашој, (в) само наставак -мо у 1. л. мн. през. ЂВ 1427–1428. – Краћа манастирска даровница писана српскосло- венским језиком. Елементи српског народног језика употребљавају се на прелазу интервенције у експозицију (од 15. до 18. реда) и у једном делу кратке диспозиције (од 21. до 24. реда). – Вокализам: (а) извршена про- мена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема примера за промену вокално /л/ > /у/, (г) нису забележени покретни вокали. – Кон- сонантизам: (а) нема примера промене /л/ на крају слога, (б) фонетизам вь(-) значајно претеже над фонетизмом /у/, (в) искључиво шт и жд у ре- зултату старог јотовања. – Именице: (а) искључиво -у у лок. јд. *-о- осно- ва, наставци -и и -у код *-јо- основа, (б) само српсл. наставак -и у ген. јд. *-а- основа. – Заменице: (а) облик онози (акуз. јд. с. р.) у духу српског на- родног језика. – Придеви: (а) наставак -ога у ген./акуз. јд. м./с. р. само у изолованим примерима, (б) искључиво српсл. наставак -ије у ген. јд. ж. рода, (в) само српсл. -еј у дат. јд. ж. р. – Глаголи: (а) уједначена употреба српских народних и српсл. облика 3. л. јд. презента, (б) искључиво српсл. наставак 1. л. мн. презента, (в) само српсл. облици 3. л. мн. през. атемат- ских глагола (српски облици тематског глагола имати), (г) само српсл. облици 1. л. мн. аориста. ЂД 1428. – Потврдна привилегија о трговини писана у највећој мери српским народним језиком. Елементи српскословенског језика прео- влађују само у протоколу (посебно од 1. до 4. реда у аренги, интитулацији и промулгацији), као и у есхатоколу (у санкцији, од 50. до 53. реда). – Во- кализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) вокално /л/ > /у/ у примеру откуне (3. л. јд. през.), (г) покретно /а/ у прилогу напреда. – Консонантизам: (а) нема примера промене /л/ на крају слога, (б) значајно преовлађује фонетизам /у/ < вь(-), (в) у резултату старог јотовања преовлађује /ћ/, док се шт среће ретко, подједнак број примера за /ђ/ и жд, (г) ново јотовање групе -јд- у примеру нађу (3. л. мн. през.), (д) чува се група -вљ-. – Именице: (а) искључиво -у у лок. јд. *-о-/-јо- основа, (б) наставак -е у акуз. мн. м. рода *-о- основа; (в) један пример синкрети- зма ген. и лок. мн. м. рода, (в) поред народног наставка -е, у малобројним примерима и српсл. наставак -и у ген. јд. *-а- основа, (г) малобројни при- мери за -оју и -ом у инстр. јд. -а-/-ја- основа, (д) један пример за наставак 445 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ -е у духу српског народног језика у лок. јд. именица *-ја- основа. – Заме- нице: (а) акузативна енклитика 3. л. га, (б) акузативни облици кога и свога, (в) генитивни облици тога и тогај, (г) акузативни облик оногај, (д) гени- тивни облик свога. – Придеви: (а) преовлађује наставак -ога у ген./акуз. јд. м./с. рода, (б) само наставак -е у ген. јд. ж. рода, (в) искључиво наставак -ој у дат./лок. ж. рода, (г) наставак -ем у инстр. м. р. у духу српског народ- ног језика (и данас обележје косовско-ресавског дијалекта). – Глаголи: (а) наставак -у у 1. л. јд. презента, (б) преовлађују српски народни облици 3. л. јд. и мн. през. (српсл. облици у изолованим примерима). ЂП 1427–1429. – Краћа манастирска даровница у којој се српскосло- венски језик употребљава у протоколу (до 15. реда), као и у есхатоколу (у санкцији, од 26. реда до краја повеље). У средишњем делу (диспози- цији) (од 15. до 26. реда) употребљава се српски народни језик са мало- бројним наносима српскословенског. – Прозодија: Оксија може упућива- ти на чување непренесених акцената. – Вокализам: (а) извршена проме- на /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема ни примера за вокално /л/, као ни за /у/ које би било пореклом од њега, (г) покретно /а/ у прилогу кьд. – Консонантизам: (а) нема примера у којима би се очеки- вала промена /л/ на крају слога, (б) фонетизам вь(-) значајно претеже над фонетизмом /у/, (в) поред шт, у мањем броју примера и /ћ/ у резултату старог јотовања, искључиво жд, (г) промена -вљ- > -љ-. – Именице: (а) наставци -и и -у код *-јо- основа, (б) само српсл. наставак -и у ген. јд. *-а- основа. – Заменице: (а) облици този (акуз. јд. с. р.), темзи (инстр. јд.), онози (акуз. јд. с. р.). – Придеви: (а) само српсл. наставак -аго у ген./акуз. јд. м./с. р. одређеног вида, (б) искључиво српсл. наставак -ије у ген. јд. ж. рода, (в) примери са српским наставком -е у акуз. мн. ж. р. – Глаголи: (а) уједначена употреба српских народних и српсл. облика 3. л. јд. презента, (б) искључиво српсл. наставак 1. л. мн. презента, (в) превласт српскосло- венских над српским облицима 3. л. мн. презента, (г) само српсл. облици 1. л. мн. аориста. ЂР 1428–1429. – Властеоска даровница у којој се српскословенски језик употребљава у протоколу (аренга, интитулација, промулгација, ин- тервенција, до 15. реда), као и у есхатоколу (у санкцији, од 36. до 44. реда). Српски народни језик прожима се са српскословенским на прелазу интервенције у експозицију (од 15. до 19. реда). У обимној диспозицији (од 19. до 36. реда) искључиво српски народни језик. – Прозодија: Оксија може упућивати на чување непренесених акцената, а двострука варија на чување старог система вокалских дужина. – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) вокално /л/ > /у/ у топониму Јабучје (данашње Јабучје источно од Крагујевца), (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) промена /л/ у /о/ у то- пониму Раоница, (б) уједначен број примера за /у/ и вь(-), (в) поред шт, у мањем броју примера и /ћ/ у резултату старог јотовања; искључиво жд, (д) промена -вљ- > -љ-. – Именице: (а) поред српсл. -е, велики број приме- ра за наставак -у у лок. јд. *-о- основа; наставци -и и -у код *-јо- основа, (б) српсл. наставак -и и народни наставак -е у ген. јд. -а- основа, (в) поред наставка -и, и наставак -е у дат. јд. *-ја- основа, (г) само српсл. наставак 446 Владимир Поломац ■ -оју/-еју у инстр. јд. *-а-/-ја основа, (д) један пример за наставак -е у духу народног језика у лок. јд. именица *-а- основа. – Заменице: (а) српски на- родни облик дат. јд. његове, (б) акузативна енклитика 3. л. га, (в) акуза- тивни облик кога. – Придеви: (а) наставак -ога у ген./акуз. јд. м./с. р. само у изолованим примерима, (б) искључиво српсл. наставак -ије у ген. јд. ж. рода, (в) искључиво наставак -ој у дат./лок. ж.р. – Глаголи: (а) уједначе- на употреба српских народних и српсл. облика 3. л. јд. презента, (б) један пример глаголског прилога прошлог. ЂЕ 1429. – Краћа манастирска даровница претежно писана српско- словенским језиком. Елементи српског народног језика јављају се на пре- лазу протокола у текст (односно интервенције у експозицију, 11. ред), и у самом тексту (у експозицији, од 13. до 14. реда; у краткој диспозицији, од 16. до 19. реда). – Прозодија: Оксија може упућивати на чување непре- несених акцената, а двострука варија на чување старог систама вокал- ских дужина. – Вокализам: (а) нема примера за /ѣ/ > /е/, (б) нема приме- ра за промену /ә/ > /a/, (в) нема примера за промену вокално /л/ > /у/, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) нема примера у којима се очекује промена /л/ на крају слога, (б) фонетизам вь(-) значајно претеже над фонетизмом /у/, (в) искључиво шт и жд у резултату старог јотовања, (г) супституција /ф/ > /в/ у имену Свимен (од Есфигмен). – Име- нице: (а) само српсл. -е у лок. јд. *-о- основа, (б) српсл. наставак -и и срп- ски народни наставак -е у ген. јд. -а- основа, (в) искључиво српсл. наста- вак -оју/-еју у инстр. јд. *-а-/-ја основа. – Заменице: (а) облик овози (акуз. јд. с. р.) у духу српског народног језика, (а) само српсл. наставак -аго у ген./акуз. јд. м./с. р. одређеног вида, (б) поред српсл. наставка -ије, у јед- ном примеру и српски народни наставак -е у ген. јд. ж. р. – Глаголи: (а) уједначена употреба српских народних и српсл. облика 3. л. јд. презента, (б) српсл. и српски облици 1. л. мн. презента, (в) српски народни и српсл. облици 1. л. мн. аориста. ЂР 1429–1430. – Властеоска даровница у којој се српскословенски језик употребљава у протоколу (аренга, интитулација, промулгација, ин- тервенција, до 15. реда), као и у есхатоколу (у санкцији, од 28. до 35. реда). Прожимање српског народног и српскословенског језика среће се на прелазу протокола у текст (односно интервенције у експозицију), као и у самом тексту (у експозицији, од 15. до 24. реда). У краћој диспозицији (од 24. до 28. реда) само српски народни језик. – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/ (y се пише на месту етимолошког /е/), (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема примера за промену вокално /л/ > /у/, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) нема примера проме- не /л/ на крају слога, (б) уједначен број примера за /у/ и вь(-), (в) поред шт, у мањем броју примера и /ћ/ у резултату старог јотовања; искључиво жд. – Именице: (а) искључиво -у у лок. јд. *-о- основа; само српсл. -и код име- ница *-јо- основа, (б) поред српсл. наставка -и у једном примеру и српски народни наставак -е у ген. јд. -а- основа, (в) само српсл. наставак -оју/-еју у инстр. јд. *-а-/-ја основа, (г) један пример за наставак -е у духу српског народног језика у лок. јд. именица *-а- основа. – Заменице: (а) конструк- ција на кога остави може сведочити о нарушавању падежног система 447 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ и продору аналитизма, (б) генитивни облик свога. – Придеви: (а) наста- вак -ога у ген./акуз. јд. м./с. р. само у изолованим примерима, (б) искљу- чиво наставак -ој у дат./лок. ж.р. – Глаголи: (а) уједначена употреба срп- ских народних и српсл. облика 3. л. јд. презента, (б) искључиво српсл. на- ставак 1. л. мн. презента, (в) само српсл. облици 3. л. мн. през. атематских глагола, (г) само српсл. облици 1. л. мн. аориста. ЂР 1430. – Краћа властеоска даровница у којој се српскословенски језик употребљава у протоколу (до 16. реда), као и у есхатоколу (у санк- цији, од краја 22. реда до краја повеље). Српски народни језик са ма- лобројним српскословенским наносима долази на прелазу протокола у текст (односно интервенције у експозицију, од 15. до 16. реда), у промул- гацији (која има необично место, од 17–18. реда) и диспозицији (од 18. до краја 22. реда). – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема при- мера за промену /ә/ > /a/, (в) нема примера за промену вокално /л/ > /у/, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) нема примера промене /л/ на крају слога, (б) фонетизам вь(-) значајно претеже над фо- нетизмом /у/, (в) искључиво шт у резултату старог јотовања, поред жд у једном примеру и /ђ/. –Именице: (а) поред српсл. -е, и -у у лок. јд. *-о- основа, само српсл. -и код именица *-јо- основа, (б) српсл. наставак -и и народни наставак -е у ген. јд. -а- основа, (в) само српсл. -оју/-еју у инстр. јд. *-а-/-ја основа. – Заменице: (а) српски народни облик дат. јд. себе, (б) акузативна енклитика 3. л. га. – Придеви: (а) само српсл. наставак -аго у ген./акуз. јд. м./с. р. одређеног вида, (б) искључиво наставак -ој у дат./ лок. ж. рода, (в) примери са наставком -ех у ген. мн. у духу српског народ- ног језика. – Бројеви: (а) губљење променљивости броја четири. – Глаго- ли: (а) уједначена употреба српских и српсл. облика 3. л. јд. презента, (б) искључиво српсл. наставак 1. л. мн. презента, (в) само српсл. облици 3. л. мн. през. атематских глагола (српски народни облици глагола имати). РК 1430–1431. – Краћа манастирска даровница у којој преовлађује српски народни језик захваљујући обимној диспозицији (од 12. до 26. реда). Српски народни језик продире и у протокол повеље писан српско- словенским језиком (у промулгацију, интитулацију и интервенцију: до 6. реда). – Прозодија: Оксија може упућивати на чување непренесених ак- цената, а двострука варија на чување старог система вокалских дужина. – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/; (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема ни примера за вокално /л/, као ни за /у/ које би било по- реклом од њега, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) нема примера промене /л/ на крају слога, (б) уједначен број примера за /у/ и вь(-), (в) поред шт, у мањем броју примера и /ћ/ у резултату ста- рог јотовања; искључиво жд. – Именице: (а) искључиво -у у лок. јд. *-о-/ -јо- основа, (б) наставак -е у акуз. мн. м. р. *-о- основа, (в) само српсл. на- ставак -и у ген. јд. *-а- основа, (г) један пример за наставак -е у духу на- родног језика у лок. јд. именица *-а- основа. – Заменице: (а) само народна форма ја, (б) акузативни облик кога. – Придеви: (а) наставак -ога у ген./ акуз. јд. м./с. р. само у изолованим примерима, (б) искључиво српсл. на- ставак -ије у ген. јд. ж. р. – Глаголи: (а) наставци -у и -м у 1. л. јд. презен- та, (б) значајна превласт српских народних над српсл. облицима 3. л. јд. 448 Владимир Поломац ■ презента, (в) само српски народни облици у 3. л. мн. презента, (г) искљу- чиво наставак -смо у 1. л. мн. аориста. ЂВ 1432. – Краћа манастирска даровница писана српскословенским језиком. Елементи српског народног језика јављају се на прелазу про- токола у текст повеље (од 17. до 19. реда). Српски народни језик упо- требљава се у краткој диспозицији (од 23. до 26. реда). – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема примера за промену вокалног /л/ > /у/, (г) нису забележени покретни во- кали. – Консонантизам: (а) нема примера промене /л/ на крају слога, (б) фонетизам вь(-) значајно претеже над фонетизмом /у/, (в) искључиво шт и жд у резултату старог јотовања. – Именице: (а) наставци -и и -у у лок. јд. *-јо- основа, (б) само српсл. наставак -и у ген. јд. *-а- основа. – Заме- нице: (а) генитивни облик свога. – Придеви: (а) само српсл. наставак -аго у ген./акуз. јд. м./с. р. одређеног вида, (б) искључиво српсл. наставак -ије у ген. јд. ж. р. – Глаголи: (а) преовлађујућа употреба српсл. над српским облицима 3. л. јд. презента, (в) искључиво српсл. наставак 1. л. мн. пре- зента, (г) само српсл. облици 1. л. мн. аориста. РВ 1432. – Краћа манастирска даровница у којој се српскословенски језик употребљава у протоколу (до 5. реда) и есхатоколу (17. и 18. ред). На прелазу протокола у текст, и самој диспозицији текста прожимају се српскословенски и српски народни језик. – Вокализам: (а) нису забеле- жени примери промене /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема примера у којима се очекује вокално /л/, као ни /у/ пореклом од њега, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) нема проме- не /л/ на крају слога, (б) доследно долази фонетизам вь(-), (в) само шт и жд у резултату старог јотовања, (г) грч. κυρά адаптирано као ћера. – Име- нице: (а) наставак -у, али и -е, у лок. јд. *-о- основа; код *-јо- основа само -у, (б) наставак -е у лок. јд. *-а- основа у духу српског народно језика, (в) српскословенски наставак -ије у ном. мн. адрфатарије. – Заменице: (а) облик инстр. јд. онемзи у духу српског народног језика, (б) ген. облик на- шега. – Придеви: (а) само српскословенски облици придева у ген./акуз. јд. м./с. рода, (б) само српскословенски облици придева у ген. јд. ж. р. – Гла- голи: (а) наставак -у у 1. л. јд. презента, (б) наставак -мо у 1. л. мн. презен- та, (в) само српскословенски облици 3. л. јд. и мн. презента, (г) у 1. л. мн. аориста доследно долази наставак -смо у духу српског народног језика. РК 1433. – Манастирска даровница у којој се српскословенски је- зик употребљава у протоколу (аренга, интитулација, интервенција, до 16. реда) и есхатоколу (у санкцији, од 51. до 56. реда; у датуму, од 56. до 57. реда). У основи обимне диспозиције (од 16. до 51. реда) налази се српски народни језик са мање или више примеса српскословенског. – Прозодија: Оксија може упућивати на чување непренесених акцената, а двострука ва- рија на чување старог система вокалских дужина. – Вокализам: (а) извр- шена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема при- мера за промену вокално /л/ > /у/, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) нема примера промене /л/ на крају слога, (б) ујед- начен број примера за /у/ и вь(-), (в) поред шт, у мањем броју примера и /ћ/ у резултату старог јотовања; искључиво жд, (г) поред примера са очу- 449 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ваном групом кт- и примери метатезе тк-. – Именице: (а) поред српсл. наставка -е, и -у у лок. јд. *-о-основа, искључиво -у код *-јо- основа, (б) наставак -е у акуз. мн. м. р. *-о- основа, али и примери чувања српсл. на- ставка -и, (в) само српсл. наставак -и у ген. јд. *-а- основа, (г) по један пример за наставак -ом и -еју у инстр. јд. именица *-ја- основа. – Замени- це: (а) само народна форма ја, (б) генитивни облик тогази (али и того), (в) генитивни облик всакога. – Придеви: (а) наставак -ога у ген./акуз. јд. м./с. р. само у изолованим примерима, (б) искључиво српсл. наставак -ије у ген. јд. ж. рода, (в) само српсл. -еј у дат. јд. ж. рода, (г) примери са на- ставком -ех у ген. мн. у духу народног језика, (д) велики број примера са српским наставком -е у акуз. мн. ж. рода, (ђ) компаратив стареји, (е) су- перлатив најпрвā (и данас у косовско-ресавским говорима). – Глаголи: (а) наставци -у и -м у 1. л. јд. презента, (б) значајна превласт српских народ- них над српсл. облицима 3. л. јд. презента, (в) само народни облици у 3. л. мн. презента. ЂЛ 1429–1439. – Манастирска даровница писана српскословенским језиком. Малобројни елементи српског народног језика долазе у протоко- лу, у промулгацији (15. ред) и на прелазу протокола у текст (односно ин- тервенције у експозицију, 24. и 26. ред). Српски народни језик долази до изражаја приликом формулације дара у диспозицији (29–30. ред, затим од 36. до 42. реда). – Прозодија: Оксија може упућивати на чување непрене- сених акцената. – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема при- мера за промену /ә/ > /a/, (в) нема примера за промену вокално /л/ > /у/, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) нема примера промене /л/ на крају слога, (б) фонетизам вь(-) значајно претеже над фоне- тизмом /у/, (в) искључиво шт и жд у резултату старог јотовања, (г) про- мена -дс- > -с- у лексеми госпоство. – Именице: (а) поред српсл. наставка -е, и -у у лок. јд. *-о-основа, наставци -и и -у код именица *-јо- основа, (б) поред српсл. наставка -и у једном примеру и српски народни наставак -е у ген. јд. -а- основа, (в) поред српскословенског -оју/-еју, и један пример наставка -ом у инстр. јд. *-а-/-ја- основа, (г) један пример за наставак -е у духу српског народног језика у лок. јд. именица *-ја- основа. – Заменице: (а) народни облик дат. јд. себе. – Придеви: (а) само српсл. -аго у ген./акуз. јд. м./с. р. одређеног вида, (б) поред српсл. -ије, у једном примеру и срп- ски народни наставак -е у ген. јд. ж. рода, (в) српсл. наставак -еј и српско народно -ој у дат./лок. јд. ж. р. – Глаголи: (а) значајна превласт српских на- родних над српсл. облицима 3. л. јд. презента, (б) искључиво српсл. наста- вак 1. л. мн. презента, (в) само српсл. облици 3. л. мн. презента. ЂД1 1445. – Потврдна трговачка привилегија у највећој мери писа- на српским народним језиком. Елементи српскословенског језика долазе у протоколу (до 9. реда), и у есхатоколу (у санкцији, од 38. до 41. реда). – Прозодија: Оксија може упућивати на чување непренесених акцената, а двострука варија на чување старог система вокалских дужина. – Вокали- зам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема примера за промену вокално /л/ > /у/, (г) покретно /е/ у лок. јд. показне заменице: на ономеј стану. – Консонантизам: (а) нема примера промене /л/ на крају слога, (б) значајно преовлађује фонетизам /у/ < вь(-), 450 Владимир Поломац ■ (в) у резултату старог јотовања преовлађују /ћ/ и /ђ/, док се шт и жд срећу ретко, (г) фонетизам/п/ у имену Степан, (д) одсуство новог јото- вања групе -јд- у примеру најду (3. л. мн. през.), (ђ) чува се група -вљ-, (е) у прилогу свуде извршена метатеза вс-. – Именице: (а) поред настав- ка -у у лок. јд. *-о-/-јо- основа, у једном примеру и облик генитива уме- сто локатива, (б) наставак -е у акуз. мн. м. р. *-о- основа, (в) један пример синкретизма ген. и лок. мн. м. рода, (в) поред народног наставка -е, у ма- лобројним примерима и српсл. наставак -и у ген. јд. *-а- основа, (г) само наставак -ом у инстр. јд. *-а-/-ја- основа у духу српског народног језика. – Заменице: (а) акузативна енклитика 3. л. га, (б) генитивни облици тога и тогај, (в) акузативни облик оногај, (г) акузативни облик свога. – Приде- ви: (а) преовлађује наставак -ога у ген./акуз. јд. м./с. рода, (б) само наста- вак -е у ген. јд. ж. р. – Глаголи: (а) преовлађују српски народни облици 3. л. јд. и мн. през. (српсл. облици у изолованим примерима), (б) само -мо у 1. л. мн. презента. ЂД2 1445. – Кратка потврдна трговачка привилегија у највећој мери писана српским народним језиком. Више елемената српскословенског је- зика само у протоколу (закључно са 9. редом). – Прозодија: Оксија може упућивати на чување непренесених акцената. – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема приме- ра за промену вокално /л/ > /у/, (г) покретно /а/ у прилогу кьд. – Консо- нантизам: (а) нема примера у којима се очекује промена /л/ на крају сло- га, (б) подједнак број примера за /у/ и вь(-), (в) у резултату старог јото- вања преовлађује /ћ/ и /ђ/, док се шт среће ретко, а жд није потврђено, (г) фонетизам/п/ у имену Степан. – Именице: (а) искључиво -у у лок. јд. *-о- основа, (б) само наставак -е у ген. јд. *-а- основа, (в) поред српског народног наставка -е, у малобројним примерима и српсл. наставак -и у ген. јд. *-а- основа. – Заменице: (а) облици този (акуз. с. р.) и тьзи (акуз. м. р.) у духу српског народног језика. – Придеви: (а) искључиво српсл. на- ставак -аго у ген./акуз. јд. м./с. р. одређеног вида. – Глаголи: (а) облици 3. л. јд. през. само у духу српског народног језика. ЂЛ 1452. – Нешто обимнија манастирска даровница у којој прео- влађује српскословенски језик. Елементи српског народног језика при- сутни су само у обимнијој диспозицији повеље (43. ред, 51–55. реда, 56. ред, 59–63. реда, 67–68. реда, 71–73. реда, 75–80. реда). – Прозодија: Ок- сија може упућивати на чување непренесених акцената, а двострука ва- рија на чување старог система вокалских дужина. – Вокализам: (а) из- вршена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) нема примера за промену вокално /л/ > /у/, (г) нису забележени покретни вока- ли. – Консонантизам: (а) нема примера промене /л/ на крају слога, (б) фо- нетизам вь(-) значајно претеже над фонетизмом /у/, (в) поред шт и жд, у мањем броју примера и /ћ/ и /ђ/ у резултату старог јотовања, (г) чува се група -вљ-. – Именица: (а) поред српсл. наставка -е, и -у у лок. јд. *-о- основа; само -и код именица *-јо- основа, (б) поред српсл. наставка -и, у једном примеру и српски народни наставак -е у ген. јд. *-а- основа, (в) наставак -е у духу српског народног језика у дат. јд. *-а- основа, код *-ја- основа наставак -и, али многобројнији примери са наставком -е у духу 451 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ српског народног језика, (г) поред српсл. наставка -оју/-еју, и два приме- ра наставка -ом у инстр. јд. именица *-а-/-ја- основа. – Заменице: (а) по- ред српсл. форме аз долази и народни облик ја, (б) народни облик дат. јд. мене. – Придеви: (а) само српсл. наставак -аго у ген./акуз. јд. м./с. р. одређеног вида, (б) поред српсл. -ије, у једном примеру и српски народни наставак -е у ген. јд. ж. рода, (в) српсл. -еј и српско народно -ој у дат./лок. јд. ж. рода, (г) наставак -им у лок. јд. м. р. у духу српског народног јези- ка. – Глаголи: (а) наставци -у и -м у 1. л. јд. презента, (б) преовлађујућа употреба српсл. над српским народним облицима 3. л. јд. презента, (в) искључиво српсл. наставак 1. л. мн. презента, (г) преовлађују српски на- родни облици у 3. л. мн. презента, (д) српски народни и српсл. облици 1. л. мн. аориста, (ђ) један пример глаголског прилога садашњег. Х1 1454. – Акт о одређивању хиландарских међа између Хоче и Јан- чишта писан српским народним језиком. Српскословенски језик се упо- требљава у уводној формули вербалне инвокације, док се изоловани при- мери српскословенског фонетизма могу срести и у уводном делу, као и у датумској формули на крају акта. – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) забележена промена слого- творног /л/ у /у/ у антропонимском корену Вук-, (г) забележен је покретни вокал у лок. јд. придева: хотьчкому. – Консонантизам: (а) забележена је промена /л/ на крају слога у /о/ у лексеми чеоник, (б) преовлађује фоне- тизам -у (само један пример са предлогом вь у датуму), (в) искључиво ћ и ђ у резултату старог јотовања, (г) промена чр- у цр- у топониму Црнча, (д) фонетизам /п/ у имену Степан, (ђ) група -сл- > -л-, (е) група -вљ- > -љ-. – Именице: (а) само наставак -у код именица *-о- основа, (б) наставак -е у дат. јд. *-ја- основа (особеност косовско-ресавског дијалекта). – Заме- нице: заменичка енклитика ни (дат. мн.). – Придеви: српски народни обли- ци у ген. јд. м. и ж. рода. – Бројеви: наставак -ем у лок. јд. редног броја први (особеност косовско-ресавског дијалекта). – Глаголи: (а) наставак у духу српског народног језика у 3. л. јд. презента, (б) наставак у духу срп- ског народног језика у 1. л. мн. презента, (в) српски наставак -смо у 1. л. мн. аориста. Х2 1454. –Акт о утврђивању међа манастира Хиландара и Св. Ар- хангела писан српским народним језиком. Српскословенски језик се упо- требљава само у уводној формули вербалне инвокације. – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) забе- лежена промена слоготворног /л/ у /у/ у антропонимском корену Вук-, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) нису забележени примери промене /л/ на крају слога у /о/, (б) доследно се јавља фонети- зам у- < вь-, (в) само ћ у резултату старог јотовања; поред ђ, само у једном примеру и српскословенска група жд (прежде), (г) промена чр- у цр- у топониму Црешња, (д) фонетизам /п/ у имену Степан, (ђ) група -сл- > -л-, (е) група -вљ- > -љ-. – Именице: (а) наставак -у код именица *-јо- основа, (б) наставак -е у дат. јд. *-а-/-ја- основа (особеност косовско-ресавског дијалекта), (в) употреба множинских уместо двојнских облика као сведо- чанство губљења двојине као посебне граматичке категорије. – Замени- це: (а) томуј (дат. јд.) у духу српског народног језика, (б) нашеми (инстр. 452 Владимир Поломац ■ мн.) са аналошким наставком -еми из непалаталне промене. – Придеви: (а) српски народни облици у ген. јд. м. и ж. рода, (б) аналошки наставак -ех у ген. мн. – Глаголи: наставак -смо у 1. л. мн. аориста у духу српског народног језика. ЂВ 1456. – Краћа властеоска даровница чији највећи део чини дис- позиција (од 3. до 18. реда) писана српским народним језиком. Малоброј- ни елементи српскословенског језика долазе у кратком протоколу и есха- токолу (интитулација у 1. реду и датум у 19. реду). – Вокализам: (а) извр- шена промена /ѣ/ > /е/, (б) извршена је промена /ә/ > /a/, (в) нема ни при- мера за вокално /л/, као ни за /у/ које би било пореклом од њега, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) нема примера проме- не /л/ на крају слога, (б) значајно преовлађује фонетизам /у/ < вь(-), (в) по један пример за фонетизам шт и /ћ/ у резултату старог јотовања, нема примера за фонетизам жд, већ само /ђ/ у лексеми међа, (г) фонетизам /п/ у имену Степан, (д) извршена метатеза у групи вс- у једном приме- ру: свех (ген. мн.). – Именице: (а) искључиво -у у лок. јд. *-о- основа, (б) наставак -е у акуз. мн. м. р. *-о- основа, (в) један пример за наставак -е у духу народног језика у лок. јд. *-ја- основа. – Заменице: (а) удвајање пар- тикула у облицима овојзи (акуз. јд. с.р.) и овајзи (акуз. мн. с. р.), (б) гени- тивни облик свога. – Придеви: (а) само српсл. наставак -аго у ген./акуз. јд. м./с. р. одређеног вида, (б) искључиво наставак -ој у дат./лок. ж. р. – Гла- голи: (а) облици 3. л. јд. и мн. през. само у духу српског народног језика, (б) један пример 1. л. мн. аориста, и то са наставком -смо. Л1 1457. – Признаница о пријему оставе деспота Ђурђа писана срп- ским народним језиком са минималним уделом српскословенских елеме- ната у уводном и завршном делу. – Прозодија: Употреба двоструке варије упућује на чување наглашених и ненаглашених дужина према правили- ма старије акцентуације. – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) промена слоготворног /л/ у /у/ у ко- рену пун-, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) потврђена промена /л/ на крају слога у /о/ у лексеми део, али у облици- ма партиципа перфекта, (б) преовлађује фонетизам у- < вь- (само један пример за вь у датуму), (в) само /ћ/ и /ђ/ у резултату старог јотовања, (г) фонетизам /п/ у имену Степан, (д) метатеза кт- у тк- у заменици тко. – Именице: (а) само наставак -у у лок. јд. *-о- основа, (б) српскословенски наставак -ије у ном. мн. родитељије, (в) наставак -е у лок. јд. *-а- основа у духу српског народног језика, (г) наставак -ом у инстр. јд. *-а- основа у духу српског народног језика. – Заменице: (а) распрострањена употреба заменичких облика са партикулама зи и ј: овзи (ном. јд.), овогај (ген. јд.), този и онози (акуз. јд.), овомзи (инстр. јд.), онехзи и овехзи (ген. мн.), (б) облици онехзи и овехзи (ген. мн.) са чувањем наставка непалаталне про- мене. – Придеви: (а) у ном./акуз. јд. м. и с. р. одређеног вида забележени су само сажети облици у духу народног језика, (б) само -ога у ген./акуз. јд. м. и с. р. у духу српског народног језика. – Бројеви: (а) облик трем (дат. мн.) аналогијом према облицима броја два, (б) облик две сте као у савременим југоисточним српским говорима. – Глаголи: (а) у 1. л. јд. 453 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ през. долази новији наставак -м, (б) наставак 3. л. јд. през. у духу српског народног језика. С1 1457. – Признаница о пријему оставе деспота Ђурђа писана срп- ским народним језиком са минималним уделом српскословенских елеме- ната у завршном делу. – Прозодија: Употреба двоструке варије упућује на чување наглашених и ненаглашених дужина према правилима старије акцентуације. – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) извршена је промена /ә/ > /a/, (в) промена слоготворног /л/ у /у/ у корену пун-, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) потврђена промена /л/ на крају слога у /о/ у лексеми део, али у облицима партиципа перфекта, (б) преовлађује фонетизам у- < вь- (само један пример за вь у датуму), (в) само /ћ/ и /ђ/ у резултату старог јотовања, (г) фонетизам /п/ у имену Сте- пан, (д) метатеза кт- у тк- у заменици тко. – Именице: (а) само наставак -у у лок. јд. *-о- основа, (б) српскословенски наставак -ије у ном. мн. ро- дитељије, (в) наставак -е у лок. јд. *-а- основа у духу српског народног језика, (г) наставак -ом у инстр. јд. *-а- основа у духу српског народног језика, (д) наставак -а у ген. мн. именица. – Заменице: (а) облик ном. јд. ја у духу српског народног језика, (б) распрострањена употреба заменичких облика са партикулама зи и ј: овај (ном. јд.), овогај (ген. јд.), този и онози (акуз. јд.), овомзи (инстр. јд.), онехзи и овехзи (ген. мн.), (б) облици онехзи и овехзи (ген. мн.) са чувањем наставка непалаталне промене. – Придеви: (а) у ном./акуз. јд. м. и с. р. одређеног вида забележени су само сажети обли- ци у духу народног језика, (б) само -ога у ген./акуз. јд. м. и с. р. у духу српског народног језика. – Бројеви: (а) облик трем (дат. мн.) аналогијом према облицима броја два, (б) облик две сте као у савременим југоисто- чним српским говорима. – Глаголи: (а) у 1. л. јд. презента долази новији наставак -м, (б) наставак 3. л. јд. през. у духу српског народног језика. Г 1457. – Кратко писмо (потврда) о подизању дела оставе деспота Ђурђа писано српским народним језиком. – Вокализам: (а) нема приме- ра за промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) не на- лазе се примери за слоготворно /л/, као ни за /у/ које би било пореклом од њега, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) по- тврђена промена /л/ на крају слога у /о/ у лексеми део, (б) искључиво фо- нетизам у- < вь- у духу српског народног језика, (в) само /ћ/ у резулта- ту старог јотовања, (г) фонетизам /п/ у имену Степан, (д) метатеза вс- > св- у заменици свега (ген. јд.). – Деклинација: (а) српскословенски наста- вак -ије у ном. мн. поклисарије, (б) наставак -ом у инстр. јд. *-а- основа у духу српског народног језика. –Заменице и придеви: (а) облик ном. јд. ја у духу српског народног језика, (б) акузативни облик њега, (в) инстр. ж. р. својом, (г) само -ога у ген./акуз. јд. м. и с. р. у духу српског народног је- зика. – Глаголи: (а) наставак 3. л. јд. през. у духу српског народног језика, (б) само српски наставак -смо у 1. л. мн. аориста. ЛР 1457. – Краћа властеоска даровница чији највећи део чини диспо- зиција (од 1. до 12. реда) писана српским народним језиком. Прожимање српског народног и српскословенског језика огледа се у есхатоколу, по- себно у санкцији (од 12. до 16). – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) нема примера за промену /ә/ > /a/, (в) не налазе се примери за 454 Владимир Поломац ■ слоготворно /л/, као ни за /у/ које би било пореклом од њега, (г) нису за- бележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) потврђена промена /л/ на крају слога у /о/ у партиципу пефекта дрзнуо, (б) преовлађује фонети- зам у- < вь- (само два примера за вь(-) у есхатоколу), (в) поред већег броја примера за /ћ/ у резултату старог јотовања, бележи се само у једном при- меру и српскословенска група шт, (г) фонетизам /п/ у имену Степан, (д) група -сл- > -л-, (ђ) група -вљ- > -љ-, (е) метатеза кт- у тк- у замени- ци тко. – Именице: (а) само наставак -у у лок. јд. *-о- основа, (б) српско- словенски наставак -ије у ном. мн. пронијарије, (в) употреба множинских уместо двојинских облика као сведочанство губљења двојине као посеб- не граматичке категорије. – Заменице: (а) старија енклитика ни (дат. мн.), (б) облици по његове (лок. јд.) и његовем (дат. мн.) (особеност југоисто- чних српских говора), (в) распрострањени облици са партикулама зи и ј: овогај (ген. јд.), този и овози (акуз. јд.), онуј (акуз. јд. ж. р.), овази (акуз. мн. с. р.). – Придеви: (a) у ном./акуз. јд. м. и с. р. одређеног вида забеле- жени су само сажети облици у духу народног језика, (б) само -аго у духу српскословенског језика у ген. јд. одређеног вида, (в) само новији наста- вак -ој у лок. јд. ж. р. – Глаголи: (а) у 1. л. јд. през. долази новији наста- вак -м, (б) само један пример 3. л. јд. презента, и то са српскословенским наставком, (в) искључиво српски народни наставак у 3. л. мн. презента. Л2 1457. – Признаница о пријему оставе деспота Ђурђа писана срп- ским народним језиком са минималним уделом српскословенских елеме- ната у уводном и завршном делу. – Прозодија: Употреба двоструке варије упућује на чување наглашених и ненаглашених дужина према правили- ма старије акцентуације. – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) извршена је промена /ә/ > /a/, (в) промена слоготворног /л/ у /у/ у коре- ну пун-, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) по- тврђена промена /л/ на крају слога у /о/ у лексеми део, али и у облици- ма партиципа перфекта, (б) преовлађује фонетизам у- < вь- (само један пример за вь у датуму), (в) само /ћ/ и /ђ/ у резултату старог јотовања, (г) фонетизам /п/ у имену Степан, (д) метатеза кт- у тк- у заменици тко. – Именице: (а) само наставак -у у лок. јд. *-о- основа, (б) српскословенски наставак -ије у ном. мн. родитељије и пријатељије, (в) наставак -е у лок. јд. *-а- основа у духу српског народног језика, (г) наставак -ом у инстр. јд. *-а- основа у духу српског народног језика. – Заменице: (а) старија ен- клитика ни (дат. мн.), (б) распрострањена употреба заменичких партику- ла зи и ј: овзи (ном. јд.), оногај и овогај (ген. јд.), този и онози (акуз. јд.), овомзи (инстр. јд. ж. р.), онехзи (ген. мн.), тези (акуз. мн.), (в) чување наставка непалаталне промене у облику ген. мн. онехзи. – Придеви: (а) у ном./акуз. јд. м. и с. р. одређеног вида забележени су само сажети облици у духу народног језика, (б) само -ога у ген./акуз. јд. м. и с. р. у духу срп- ског народног језика. – Бројеви: (а) облик трем (дат. мн.) аналогијом пре- ма облицима броја два, (б) облик две сте као у савременим југоисточним српским говорима, (в) непроменљивост броја четири. – Глаголи: (а) у 1. л. јд. през. долази новији наставак -м, (б) наставак 3. л. јд. през. у духу српског народног језика. 455 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ С2 1457. – Признаница о пријему оставе деспота Ђурђа писана срп- ским народним језиком са минималним уделом српскословенских елеме- ната у завршном делу. – Прозодија: Употреба двоструке варије упућује на чување наглашених и ненаглашених дужина према правилима старије акцентуације. – Вокализам: (а) извршена промена /ѣ/ > /е/, (б) извршена је промена /ә/ > /a/, (в) промена слоготворног /л/ у /у/ у корену пун-, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонантизам: (а) потврђена промена /л/ на крају слога у /о/ у лексеми део, али и у облицима партиципа перфекта, (б) преовлађује фонетизам у- < вь- (само један пример за вь у датуму), (в) само /ћ/ у резултату старог јотовања, (г) фонетизам /п/ у имену Степан. – Именице: (а) само наставак -у у лок. јд. *-о- основа, (б) српскословенски наставак -ије у ном. мн. родитељије и пријатељије, (в) наставак -е у лок. јд. *-а- основа у духу српског народног језика, (г) наставак -ом у инстр. јд. *-а- основа у духу српског народног језика. – Заменице: (а) облик ном. јд. ја у духу српског народног језика, (б) облик мене у дат. јд. (особеност југо- источних српских говора), (в) старија енклитика ни (дат. мн.), (г) распро- страњена употреба заменичких партикула зи и ј: овзи (ном. јд.), оногај и овогај (ген. јд.), този и онози (акуз. јд.), овомзи (инстр. јд. ж. р.), онехзи (ген. мн.), тези (акуз. мн.), (д) чување наставка непалаталне промене у облику ген. мн. онехзи. – Придеви: (а) у ном./акуз. јд. м. и с. р. одређеног вида забележени су само сажети облици у духу народног језика, (б) само -ога у ген./акуз. јд. м. и с. р. у духу српског народног језика, (в) анало- шки наставак -ех у ген. мн. одређеног вида: поштенех. – Бројеви: (а) облик трем (дат. мн.) аналогијом према облицима броја два, (б) облик две сте као у савременим југоисточним српским говорима, (в) непроменљи- вост броја четири. – Глаголи: (а) у 1. л. јд. през. долази новији наставак -м, (б) наставак 3. л. јд. през. у духу српског народног језика, (в) само у једном примеру облик перфекта без помоћног глагола. ЛД 1457. – Писмо којим се потврђује пријем остатка оставе деспо- та Ђурђа писано је српским народним језиком. – Прозодија: Употреба двоструке варије упућује на чување наглашених и ненаглашених дужина према правилима старије акцентуације. – Вокализам: (а) извршена про- мена /ѣ/ > /е/, (б) извршена је промена /ә/ > /a/, (в) промена слоготворног /л/ у /у/ у корену пун-, (г) нису забележени покретни вокали. – Консонан- тизам: (а) нема примера промене /л/ у /о/ на крају слога, (б) искључиво фонетизам у- < вь- у духу српског народног језика, (в) само /ћ/ и /ђ/ у ре- зултату старог јотовања, (г) фонетизам /п/ у имену Степан, (д) метатеза кт- у тк- у заменици тко, (е) метатеза вс- у св- у заменици свак. – Имени- це: (а) само наставак -у у лок. јд. *-о- основа, (б) наставак -е у дат. јд. *-а- /-ја- основа (особеност косовско-ресавског дијалекта), (в) новији наста- вак -ју у инстр. јд. именица *-i- основа ж. рода, (г) неразликовање падежа мировања од падежа кретања (аналитизам карактеристичан за југоисто- чне српске говоре). – Заменице: (а) облик ном. јд. ја у духу српског на- родног језика, (б) старије енклитике ни (дат. мн.) и ви (дат. и акуз. јд.), (в) старија енклитика ју (акуз. јд.), (г) инстр. вами употребљен уместо обли- ка датива сведочи о преструктурирању множинских падежа под утицајем губљења двојине, (д) распрострањена употреба заменичких партикуле ј: 456 Владимир Поломац ■ овој (дат. јд.), овој и тој (акуз. јд), томуј (дат. јд.), сегај (ген. јд.). – При- деви: (а) у ном./акуз. јд. м. и с. р. придева одређеног вида забележени су само сажети облици у духу народног језика, (б) само новији наставак -ој у дат. јд. ж. р. – Глаголи: (а) у 1. л. мн. през. долазе оба наставка (-у и -м), (б) преовлађује наставак 3. л. јд. презента у духу српског народног језика (само један српскословенски облик), (в) искључиво српски народни на- ставак у 3. л. мн. презента, (г) само српски наставак -смо у 1. л. мн. ао- риста, (д) глаголска енклитика те у грађењу футура. 1.4. Закључне напомене. – Најважније језичке разлике међу повеља- ма и писмима насталим у канцеларијама деспота Стефана Лазаревића и деспота Ђурђа Бранковића и његових наследника огледају се на фоно- лошком плану. У повељама и писмима деспота Стефана нису забележени (а) примери промене /ә/ > /а/, (б) поуздани примери промене слоготвор- ног /л/ > /у/, као ни (в) примери промене /л/ на крају слога у /о/. Све три промене посведочене су у повељама и писмима из канцеларије деспота Ђурђа: (а) промена /ә/ > /а/ у МД 1405 и ЂВ 1456; (б) промена слоготвор- ног /л/ > /у/ у ЂД 1428, ЂР 1428–1429, Х1 1454 и Х2 1454; (в) промена /л/ на крају слога у /о/ забележена је у једном ојкониму у ЂР 1428–1429, као и у Х1 1454. И док су наведене промене у повељама и писмима деспота Ђурђа присутне само по изузетку, у повељама и писмима деспота Лазара и Стефана Бранковића оне представљају системску одлику језика посве- дочену већим бројем примера. Степен присуства одлика српског народног и српскословенског јези- ка у појединачним повељама и писмима начелно зависи од двају крите- ријума: (а) од жанра и садржаја документа, и (б) од дипломатичког стату- са документа. У вези са овим критеријумима повеље и писма Српске де- спотовине могу се поделити на неколико група: (а) Српским народним језиком писане су кратке захтевнице упућене Дубровнику: МД 1392 и ЂД 1424. У овим писмима забележене су само изоловане примесе српскословенског језика. (б) Српским народним језиком писане су у највећој мери и потврдне трговачке привилегије упућене Дубровнику (СД 1405, МД 1405, ЂД 1428, ЂД1 1445, ЂД2 1445). Српски народни језик не употребљава се само у обимним диспозицијама ових докумената, већ спорадично продире и у протокол и есхатокол, традиционална упоришта српскословенског језика. Међу документима из ове групе најмање елемената српскословенског је- зика налази се у МД 1405, што је условљено и краћим протоколом (крат- ка аренга) и есхатоколом (изостаје санкција). (в) Акта о разграничењу хиландарских поседа (Х1 1454 и Х2 1454) писана су српским народним језиком у коме се налазе минималне приме- се српскословенског језика у уводном и завршном делу. (г) Српским народним језиком писани су и документи (признанице, потврде и писма) о подизању оставе деспота Ђурђа Бранковића. Мини- мални трагови српскословенског језика долазе у уводним и завршним де- ловима Л1 1457 и Л2 1457, као и у завршним деловима С1 1457 и С2 457 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ 1457. Изоловане примесе српскословенског језика забележене су у Г 1457 и ЛД 1457. (д) Језичке разлике међу актима игумана светогорског манастира Св. Пантелејмона условљене су њиховом структуром и садржином. Највећи део опширног акта игумана Никодима (Н 1396) представља диспозиција писана српским народним језиком у коју су спорадично уткани малобројни наноси из српскословенског језика. Вишеструко краћи акт игумана Ила- риона (И 1402–1422) текстолошки и језички је конципиран попут мана- стирских даровница (српскословенски у протоколу и есхатоколу, српски народни језик у краткој диспозицији). (ђ) Властеоске даровнице (СЈ 1404–1405, ЂР 1428–1429, ЂР 1429– 1430, ЂР 1430) језички су конципиране у складу са принципом хомогене диглосије. Српскословенски језик употребљава се у протоколу и есхато- колу, док српски народни језик долази на прелазу протокола у текст и у ди- спозицији текста. Међу наведеним документима више одлика српског на- родног језика долази у ЂР 1428–1429 услед нешто обимније диспозиције. Од наведених даровница текстолошки и језички одударају ЂВ 1456 и ЛР 1457, писане од стране Степана Ратковића. Оба документа предста- вљају кратке властеоске даровнице у којима диспозиција заузима највећи део текста (протокол у потпуности изостаје у ЂВ 1456, док је у ЛР 1457 сведен на кратку интитулацију; есхатокол је сведен на податак о писару, времену и месту), те су стога писане српским народним језиком. (е) У складу са принципом хомогене диглосије конципиране су и ма- настирске даровнице. Преовлађујућа употреба српскословенског језика у највећем броју манастирских даровница условљена је сразмерно малом диспозицијом у односу на целину текста: ЈЛ 1394–1395, СХ 1392–1402, ЈД 1397–1402, СТ 1406, МХ 1406, СЛа 1407, СЛб 1407, СХ 1406–1407, ГП 1403–1408, СМ 1413, СЛ 1414–1415, СВ 1417, ЂП 1419, ЂВ 1427– 1428, ЂП 1427–1429, ЂЕ 1429, ЂВ 1432, ЂЛ 1429–1439, ЂЛ 1452. Међу документима из ове групе нешто више елемената српског народног јези- ка заступљено је у СХ 1392–1402 (недовршен препис или концепт) и у ЂП 1427–1429 (у односу на остале даровнице из ове групе документ са сразмерно већом диспозицијом). У мањем броју манастирских даровница српски народни језик је за- ступљенији захваљујући обимнијим диспозицијама: ЈП 1395, ЈЛ 1398, ЈХ 1394–1402, ЂП 1410, СХ 1411, СЛ 1427, РК 1430–1431, РК 1433. У ову би групу требало убројити и ЈП 1400 (делимично сачувана копија ЈП 1395). Закључак о већој заступљености српског народног језика у катего- рији глагола донесен у вези са ЂЕ 1429 (Ивић 1989: 13) може се пренети и на остале испитиване манастирске даровнице. 458 Владимир Поломац ■ 2. Општи поглед на језичке одлике 2.1. Језичке одлике са аспекта историјске дијалектологије Међу забележеним одликама српског народног језика у повељама и писмима Српске деспотовине начелно се издвајају две групе: (а) јези- чке одлике заступљене у целини штокавскога наречја или у више њего- вих дијалеката без значаја за процесе унутарштокавске диференцијације у периоду од последње деценије XIV до шесте деценије XV века, и (б) је- зичке одлике значајне за дијалекатску диференцијацију српских говора са територије Српске деспотовине. Ближе разматрање најважнијих језичких одлика из друге групе омо- гућава извођење следећих закључака: (а) Употреба оксије у функцији обележавања места акцента у по- вељама и писмима Српске деспотовине не сугерише познавање проце- са новоштокавског акценатског преношења. Малобројни примери из по- веља деспота Стефана који би могли упућивати на овај процес не могу се узети као сигурни с обзиром на чињеницу да особине ресавског пра- вописа (па самим тим и употреба акценатских знакова) у овим докумен- тима нису стабилизоване. Материјал једног броја повеља и писама де- спота Ђурђа (ЂП 1427–1429, ЂР 1428–1429, РК 1430–1431, РК 1433, ЂЛ 1429–1439, ЂД1 1445, ЂД2 1445, ЂЛ 1452) потврђује у раду више пута навођен закључак П. Ивића (1989: 17) о томе да дворски писар деспота Ђурђа чува непренесене акценте. Употреба двоструке варије (кендеме) и удвојених вокалских графема упућује на чување старог система наглашених и ненаглашених дужина у једном броју повеља и писама из канцеларија деспота Стефана Лазаре- вића (СД 1405, СВ 1417), деспота Ђурђа Бранковића (МД 1405, ЂД 1428, ЂЕ 1429, ЂР 1428–1429, РК 1430–1431, РК 1433, ЂД1 1445, ЂЛ 1452), као и деспота Лазара и Стефана Бранковића (Л1 1457, С1 1457, Л2 1457, С2 1457, ЛД 1457). Најважније морфолошке категорије у којима је присутан стари во- калски квантитет: (а) наставак ген. мн. именица, (б) наставци сложене придевске деклинације (последица сажимања вокала), и (в) наставци 3. л. јд. и мн. презента. Изложено стање употребе акценатских знакова у по- вељама и писмима Српске деспотовине начелно указује на слику косов- ско-ресавске акцентуације из епохе пре померања акцента и скраћивања постакценатских дужина. (б) На основу примера вољан и длжан из повеље госпође Маре и си- нова Дубровнику (Вучитрн, 29. децембар 1405. године) може се закључи- ти следеће: (а) ови примери представљају, колико нам је познато, најста- рије познате примере промене /ә/ > /а/ у српским средњовековним по- вељама из источних и јужних штокавских области из периода последње четвртине XIV и прве половине XV века; затим, (б) ови примери по- тврђују у науци већ изнето мишљење (уп. Ивић–Грковић 1971: 53–59, 459 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Ивић 1991а: 206) да се процес замене /ә/ > /a/ у средњовековним спомени- цима из источних и јужних штокавских крајева може пратити од почетка XV века, касније у односу на споменике из чакавских и западних штокав- ских предела; и коначно, (в) ови примери сведоче о процесу формирања данашњих говора косовско-ресавског дијалекта, односно о њиховом ра- здвајању од говора данашње призренско-јужноморавске области. Од посебног значаја за историјску дијалектологију српског језика јесте пример замене /ә/ > /а/ у повељи деспота Ђурђа грачанском митро- политу Венедикту (Смедерево, 6. септембра, 1456. године, писар лого- тет Степан Ратковић): присвојни придев борачкој (према топониму Борач (<Борәч), у Гружи) сведочи о присуству рефлекса /а/ на простору средњо- вековне Груже средином XV века. Примери промене /ә/ > /а/ у повељама и писмима деспота Лазара и Стефана Бранковића упућују на то да је овај процес у шестој деценији XV века потврђен не само у суфиксалним морфемама, већ и у корену речи и наставцима за облик, међу којима посебно треба издвојити приме- ре ген. мн. у С1 1457: у поштених наших пријатеља, у властела дуброва- чких. Примери пуне вокализације полугласника из ових повеља и писама упућују на даље диференцирање косовско-ресавских и призренско-јужно- моравских говора у овом периоду. Забележени примери, даље, сведоче о томе да је ова промена захватила најпре суфиксалне морфеме, а веро- ватно тек касније и полугласник у корену речи. У вези са овим илустра- тивно је стање савремених призренско-јужноморавских говора у којима се полугласник боље чува у коренским морфемама, док се у суфиксалним морфемама најчешће замењује са /а/. (в) У највећем броју повеља и писама Српске деспотовине екавска замена стсрп. фонеме јат потврђена је (а) несумњивим примерима пи- сања графеме e на месту етимолошког јата, или (б) несумњивим приме- рима писања графеме y на месту етимолошког /е/. У пет повеља писаних српскословенским језиком (СТ 1406, СХ 1406–1407, СЛа 1407, СЛб 1407, СЛ 1414–1415) екавизам је утврђен на основу посредних доказа: (а) на основу присуства аналошког наставка -ех у лок. мн. именица (СТ 1406), (б) на основу екавизма у потпису (СХ 1406–1407, СЛа 1407), (в) на осно- ву чињенице да су неке од ових повеља писане од стране истог писара (СЛа 1407, СЛб 1407, СЛ 1414–1415), (г) на основу чињенице да су све ове повеље писане високо нормираним српскословенским језиком. Само у четири документа (МД 1392, Г 1457, РВ 1432, ЂЕ 1429) нема ни по- средних ни непосредних доказа екавизма. С обзиром на целину корпуса евентуална претпоставка о чувању фонолошке индивидуалности стсрп. јата у овим повељама и писмима није много вероватна. Од посебног су значаја примери екавизма у одређеним морфоло- шким категоријама који су (а) заједнички косовско-ресавским и призрен- ско-јужноморавским говорима од краја XIV и током XV века, као и (б) примери који представљају сведочанство о процесу диференцирања ових двају говора у поменутом периоду. 460 Владимир Поломац ■ У првој се категорији могу навести: (а) облици дат. јд. личних замени- ца: мене, тебе, себе, (б) облици дат. и лок. јд. присвојне заменице његов: његове, (в) облици компаратива придева: стареји, старејега, (г) обли- ци броја две сте, (д) облици презента глагола јесәм (несәм, неси, нē ( < неје), несмо, несте, несу)222. У другој се категорији могу навести: (а) облици дат. и лок. јд. име- ница ж. р. непалаталне и палаталне промене: (аа) опћине, Јерине, Маре, Катакузине, Јелене, Нистре, (аб) госпође, кнегиње, деспотице, царице, деце, братије, Палеологиње, к Цернице, Момуше, Хоче, (ав) на Мораве, на Ливаде, вь Милешеве, у Горњој Мораве, у Мачве, на Расине, на стра- не, на реце, у жупе, при мајце, ни на једној правде, (аг) у Дубравнице, на Дренице, у Труповштице, на Ситнице, у Каменице, у Враћевштице, на воље, о метохије, у својој митрополије), (б) облици заменица и приде- ва са наставцима непалаталне промене: (ба) с туђем; тем, темзи (инстр. јд.), (бб) на првем (лок. јд.), (бв) њејнех, тех, свех, овехзи, онехзи; велицех, јацех, христовех, дубровьчцех, свободнех, добрех, поштенех, господаре- вех, митрополитовех (ген. мн.), (бг) онемзи, његовем (дат. мн.), (бд) оне- ми, онемизи, нашеми (инстр. мн.). Једини пример који би могао указивати на морфолошки икавизам шумадијског или смедеревско-вршачког типа (вь старем убо завете и вь новим у повељи деспота Ђурђа Великој Лаври, Смедерево, 14. фебруар 1452. године) не може се прихватити безусловно с обзиром на чињеницу да облика локатива са наставком -им има и данас на простору копаони- чког говора. (г) Малобројни примери замене слоготворнога /л/ са /у/ у повељама деспота Ђурђа и његових наследника несумњиво сведоче о процесу ди- ференцирања косовско-ресавских од призренско-јужноморавских говора у овоме периоду. Посебан значај имају примери замене у ојкониму Ја- бучје у Горњој Морави (вероватно данашње Јабучје источно од Крагује- вца), затим примери у антропонимском корену Вук- који сведоче о про- мени на простору Метохије (носиоци имена су стариници из метохијских села), као и примери у корену пун- из повеља и писама деспота Лазара и Стефана Бранковића који сведоче да је у шестој деценији XV века ова промена била системска одлика језика. (д) На процесе одвајања косовско-ресавског од призренско-јужно- моравског дијалекта упућује и замена слоготворног /л/ са /о/ у брани- чевском ојкониму Раоница који је забележен у ЂР 1428–1429 (данас ве- роватно ороним Рамница југозападно од Великог Градишта, што може подупирати и претпостављени фонетски развој: Ралница > Раоница > Равница > Рамница), као и примери забележени у различитим катего- ријама речи у повељама и писмима деспота Лазара и Стефана Бранко- вића, који упућују на то да је у шестој деценији XV века ова промена била системска одлика језика. 222 Из ове категорије треба издвојити облик 3. л. јд. през. нē (< неје) који се данас налази само у го- ворима призренско-тимочке дијалекатске зоне (опширније у одељку III.1, т. 1.1.1). 461 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ (ђ) У повељама и писмима Српске деспотовине нису забележени примери новоштокавског синкретизма множинских падежа именских речи. На почетак преструктурирања множинских падежа под утицајем губљења двојине упућују примери употребе генитива уместо локатива множине у ЂД 1428 и ЂД1 1445, два примера наставка -а у ген. мн. у С1 1457, као и пример употребе инструментала вами уместо очекиваног да- тива у ЛД 1457. (е) Малобројни примери аналитичких тенденција у деклинацији за- бележени у повељама деспота Стефана и деспота Ђурђа и његових на- следника такође указују на косовско-ресавски или призренско-јужномо- равски терен. У примеру а по својој смрти на кога остави или на сро- дника или на инога кога (из ЂР 1429–1430) највероватније се огледа заче- так аналитизације призренско-јужноморавског типа. Употреба облика все уместо очекиваног облика ген. мн. у примеру ако ли и все пет хћери буду [у Цариграду] (пример из Н 1396) посведочена је и у савременим косов- ско-ресавским говорима. Неутрална је у погледу унутардијалекатске ди- ференцијације аналитизација код броја четири у примерима од четири јеванђелисте (ЂР 1430) и без четири унче (Л2 1457 и С2 1457) (наспрам променљивог облика всем четирем у СЛ 1414–1415). Најстарији при- мер неразликовања падежа кретања од падежа мировања у повељама из источних и јужних штокавских области забележен је у ЛД 1457: јере је го- сподин краљ преминул сегај света у Праг. Овај пример несумњиво упућује на процес аналитизације косовско-ресавског и призренско-јужно- моравског типа. (ж) На диференцирање косовско-ресавских и призренско-јужномо- равских говора упућује и један пример инфинитива без финалног -и (МД 1405, Вучитрн). На основу најважнијих наведених одлика српског народног језика у испитиваним документима може се извести неколико важних општих закључака: (а) Језик повеља и писама Српске деспотовине изграђен је на осно- вици југоисточног српског дијалекта прве половине XV века, односно, на основици дијалекта из кога су се развили савремени косовско-ресавски и призренско-јужноморавски говори. (б) У језику повеља и писама Српске деспотовине огледају се најважније развојне тенденције које су у периоду од краја XIV до шесте деценије XV века условиле почетак диференцирања косовско-реса- вских од призренско-јужноморавских говора. С друге стране, у повеља- ма и писмима Српске деспотовине налази се низ језичких црта зајед- ничких и данас овим двама дијалектима: (а) сажимање у примерима чи, влчи, вражи, (б) промена групе групе чр- у цр-, (в) промена групе -вљ- у -љ-, (г) акузативна енклитика 3. л. јд. ж. р. ју (д) присвојна заменица њејан, (ђ) заменичке и прилошке партикуле -зи, -ј, -ре, -то, посебно и удвојене (овајзи и овојзи). (в) Померање државног средишта на север ка Дунаву (Смедерево) није утицало на знатнији продор особина првобитних дијалеката север- 462 Владимир Поломац ■ не и североисточне Србије у језик повеља и писама Српске деспотовине. Српски народни језик повеља и писама деспота Ђурђа насталих у Смеде- реву остао је исти пошто је иста остала и властела (досељена са југа) која се њиме служила223. 2.2. Језичке одлике са аспекта историје књижевног језика Најважније промене у фонолошком систему српског народног језика краја XIV и прве половине XV века нису нашле одраза у српскословен- ском језику испитиваних докумената. Српскословенски језик повеља и писама Српске деспотовине одликује: (а) присуство /ә/ (са изузетком МД 1405, и повеља и писама деспота Лазара и Стефана Бранковића у којима је претпостављено /а/ < /ә/ и у српскословенским примерима); (б) при- суство слоготворнога /л/; (в) присуство /л/ на крају слога. И остале најважније гласовне одлике српскословенског језика упућују на стабилност норме: (а) веома доследна употреба шт и жд (ми- нимална системска одступања тичу се присуства /ђ/ у лексеми госпођа у српскословенској интитулацији); (б) веома доследна употреба вь(-)/ вьз(-) (минимална системска одступања у есхатоколу приликом навођења места настанка документа (нпр. у Смедереву), вероватно под утицајем набрајања поседа у диспозицијама); (в) доследна употреба заменичког форманта вьс-/вс- (метатеза само у изолованим примерима у деловима повеља писаним српским народним језиком); (г) чување група -јт- и -јд- (/ћ/ и /ђ/ долазе само у оним деловима повеља који су писани српским на- родним језиком). У складу са морфолошком нормом српскословенског језика у по- вељама и писмима Српске деспотовине (а) изостаје супин, (б) изостаје асигматски аорист, (в) изостају облици генитива, датива, инструментала и локатива множине именичке промене придева, и (г) уопштавају се -ому/ -ему у дат. јд. сложене промене придева, редних бројева и активних парти- ципа. Поред наведених црта које представљају крупнија системска одсту- пања од морфолошког система старословенског језика, у повељама и пи- смима Српске деспотовине присутне су и друге одлике које имају статус норме, а које се спорадично срећу и у старословенском канону (уп. Јерко- вић 1984: 63): (а) наставак ген. јд. усваја се доследно у акуз. јд. код име- ница са семантичким обележјем %живо +&, (б) наставак -ми у 1. л. јд. през. атематских глагола доследно (додуше потврђен је само један пример; -мо долази у оним деловима повеља писаним српским народним језиком). Морфолошке иновације присутне у свим српскословенским рукопи- сима (уп. Јерковић 1984: 63) у испитиваним повељама и писмима нејед- нако су одражене: (а) именице непродуктивних врста показују различите тенденције (именице син, пут и Господ напуштају старију промену; име- нице дом, гост, људи, црква и крв углавном чувају облике старе проме- 223 У вези са овим биће довољно само подсетити на чињеницу да су Бранковићи пореклом из Дре- нице између Косова и Метохије, а да је Стефан Лазаревић син кнеза Лазара, рођеног у Прилепцу код Новог Брда (уп. Ивић 1991в: 115–116). 463 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ не); (б) присутно је једначење ген. и дат. јд. именица консонантске проме- не (облици дне и дни); (в) наставак -ије у ном. мн. чешће долази код име- ница консонантске промене (цар, адрфатар, поклисар, пронијар, дела- тељ, пријатељ и родитељ доследно, учитељ и стројитељ спорадично), ређе и код именица *-ŏ-/-jŏ- основа (калуђер, хтитор, манастир, краљ, муж); (г) спорадично се среће форманта -ов у ген. мн. именица *-ŏ-/-jŏ- основа; (д) спорадично је присутно ширење форманта -ов и у ном., дат. и акуз. мн. именица *-ŏ-/-jŏ- основа; (ђ) нису забележени примери наставка -ии или -и у ген. мн. именица *-ŏ-/-jŏ- основа. У српскословенском језику повеља и писама Српске деспотовине не- доследно су одражене и неке од најважнијих морфолошких иновација општештокавског типа: (а) наставак -у у лок. јд. *-ŏ-/-jŏ- основа, (б) на- ставак -е у акуз. мн. *-ŏ- основа, (в) наставак -ом у инстр. јд. *-ā-/јā- ос- нова, (г) наставак -ога/-ега у ген. и акуз. јд. заменичко-придевске проме- не, (д) наставак -ој у дат. и лок. јд. заменичко-придевске промене, (ђ) од- суство форманта -т у 3. л. презента, (е) наставак -смо у 1. л. јд. аориста, (ж) губљење категорије двојине (боље се чува у бројним конструкција- ма), (з) губљење конгруенције партиципа. О морфолошким иновација значајним са аспекта историјске дијале- ктологије говорено је у претходној тачки. О понародњавању српскословенског језика у наведеним повељама и писмима сведоче: (а) искључива употреба аориста типа бих приликом грађења потенцијала, (б) преовлађујућа употреба облика новог сигмат- ског аориста, и (в) преовлађујућа употреба млађих облика партиципа претерита активног. Употреба облика старог сигматског аориста (рех, ре- хом) у ЈД 1397–1402, СЛа 1407 и СЛб 1407 српскословенском језику ових докумената даје печат архаичности и приближава га високом стилу. 2.3. Језичке одлике са аспекта функционалне стилистике Најзначајније лексичке и синтаксичке одлике повеља и писама Срп- ске деспотовине одређене су њиховим функционалностилским и жанров- ским идентитетом. Испитивани документи, жанровски различити (за- хтевнице упућене Дубровнику, потврдне трговачке привилегије упућене Дубровнику, манастирске и властеоске даровнице, акта игумана Св. Пан- телејмона, акта о разграничењу хиландарских међа, признанице и писма о подизању поклада деспота Ђурђа), припадају српском средњовековном пословноправном стилу, чије су најважније лексичко-стилистичке и син- таксичко-стилистичке одлике: (а) терминологичност, (б) онимичност, (в) номиналност, (г) деперсоналност, (д) клишеизираност, и (ђ) директивност. Терминолошка лексика у испитиваним документима у највећој мери представља континуитет са стањем XIII–XIV века. Изузетак представља терминологија феудалних радних обавеза и давања забележена у имуни- тетским формулама диспозиција манастирских и властеоских даровница. Промене у овој терминолошкој сфери најчешће подразумевају увођење нових лексема (а) услед увођења нових друштевених установа (унча, ун- 464 Владимир Поломац ■ гија, летња унга (другачије и војница или војиштатик), зимња унча (дру- гачије даньк зимњи, даньк Господства ми или даније Господства ми)), и (б) услед увођења нових назива за старе друштвене установе (бигља, ђе- ракарство, побирица, по дохије гоњеније, телос, грађен(и)је града и кућ, грађен(и)је кућ и дворов), при чему се у оба случаја опажа појачан уплив грецизама (унга, унча, унгија, бигља, по дохије гоњеније, телос). Континуитет стања XIII–XIV века у великој мери показује и забеле- жена ономастичка (антропонимска и топонимска) лексика. Номиналност („именски карактер“) испитиваних повеља и писама огледа се (а) у изразитој квантитативној превласти именских речи, посеб- но именица, над глаголима, (б) у повишеној фреквенцији употребе девер- бативних именица, међу којима су посебно бројне оне изведене суфикси- ма -ије и -ø, (в) у присуству конструкција са декомпонованим предикатом (учинити пру, творити/сьтварати помен, (у)чинити помен, учинити за- кон, учинити милост, сьтворити милост, чинити сьвет), (г) у присуству номиналних реченица и исказа (у формулама којима се исказује адресант и адресат, у формули салутације, у интитулацијама и потписима повеља, у диспозицијама даровница приликом набрајања дарованих људи и посе- да, у есхатоколу приликом набрајања сведока или милосника). Тежња ка деперсонализацији исказа у циљу његове објективизације и генерализације („поопштавања”) у повељама и писмима Српске де- спотовине постиже се (а) честим означавањем издаваоца документа ви- шечланим лексемама типа господство ми уместо личном заменицом 1. лица ја (аз), (б) честом употребом 3. лица глаголских облика, (в) фреквен- тном употребом деагентивних пасивних конструкција (рефлексивног па- сива приликом формулисања диспозиција и датума, партиципског пасива у санкцијама). Клишеизираност повеља и писама Српске деспотовине најчешће проистиче из самога начина њиховог настанка (на основу формула које су као готови модели преузимани из грчке и латинске дипломатике). Са аспекта језичког устројства посебно су интересантне (а) формуле интер- венције и експозиције (односно формуле преласка протокола у текст), (б) формуле диспозиције, и (в) формуле санкције. Прелаз интервенције у експозицију (односно протокола у текст) у испитиваним повељама и писмима (у потврдним трговачким привиле- гијама, а посебно у манастирским и властеоским даровницама) најчешће представља и место на коме се спонтано и неусиљено, често у оквиру исте реченице, прелази са српскословенског на српски народни језик, ме- сто на коме се најбоље огледа њихово међусобно прожимање и уклапање. Приликом формулисања диспозиција испитиваних повеља и писама најчешће се користе следећа синтаксичко-стилистичка средства: (а) упо- треба независних реченица са оптативном партикулом да и обликом 3. л. презента са значењем императивности, чиме се постиже директивност (прописивачко-регулаторни карактер правне одредбе), (б) употреба по- годбених реченица уведених везницима аште и ако, чиме се наглашава хипотетичност важења правне норме, (в) употреба ексцептивних парти- 465 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ кула приликом формулисање имунитетске одредбе условљена је потре- бом да се неко или нешто изузме из опсега важења правне норме. Приликом формулисања санкција испитиваних докумената (посеб- но клетви у санкцијама манастирских даровница) употребљавају се сле- дећа синтаксичко-стилистичка средства: (а) погодбене реченице уведене српскословенским везником аште и слободне односне реченице уведене именичком заменицом кто и партикулом ли, чиме се исказује хипотети- чност клетве (претпоставка о томе да ће се неко оглушитио владареву на- редбу исказану повељом), и (б) независне реченице са оптативном парти- кулом да и обликом 3. л. презента, чиме се формализује клетва (која на комуникативном плану представља жељу). Оба синтаксичко-стилистичка средства синтаксички су интегрисана у сложену реченицу. Изузев онимичности, наведене најважније лексичко-стилистичке и синтаксичко-стилистичке одлике испитиваних повеља и писама начелно представљају обележје српског административног стила и у новоме веку (од XIX века до данашњих дана). Будућа истраживања требало би да про- шире репертоар лексичких, а посебно синтаксичких средстава којима се наведене одлике исказују у српским пословноправним документима ра- зличитих жанрова и епоха. Поред наведених најважнијих лексичко-стилистичких и синтакси- чко-стилистичких одлика језика испитиваних повеља и писама, посебно треба указати и на афективност и емоционалност појединих делова по- веља (најчешће аренги; понекад и експозиција, посебно експозиција да- ровница деспота Стефана у којима су присутне и литерарно стилизоване деспотове личне рефлексије), што је резултат најшире схваћеног идео- лошког и културног контекста у коме настају наведене повеље и писма. 466 V. СКРАЋЕНИЦЕ ЦИТИРАНЕ ЛИТЕРАТУРЕ Владимир Поломац ■ Аврамовић, Димитрије. Описаније древности српски[х] у Светој (Атонској) Гори, са XIII литографисани[х] таблица. Београд, 1847. Анастасијевић, Н. Драгутин. Српски архив Лавре Атонске. Споменик СКА LVI (1924): 6–21. Акта: Акты русскаго на Святомъ Аõонï Монастыря Св. Великомученика и цïлителя Пантелеймона, Кiевъ, 1873. Аргировски, Мито. Грцизмите во македонскиот јазик. Скопје, 1998. Барлас, Г. Л. Русский язык. Стилистика. Москва: Просвещение, 1978. Барјактаревић, Данило. Дијалектолошка истраживања. Приштина: Јединство, 1977. Белић, Александар. Историја српског језика, Изабрана дела Александра Белића, књ. 4 (приредио Александар Младеновић). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1999а. Белић, Александар. Дијалекти источне и јужне Србије, Изабрана дела Алексан- дра Белића, књ. 9 (приредио Драгољуб Петровић). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1999б. Белић, Александар. Учешће св. Саве и његове школе у стварању нове редакције српских ћирилских споменика. Изабрана дела Александра Белића, том 7: Историја српског језика (студије, расправе, критике). Београд: За- вод за уџбенике и наставна средства, 2007, 357–396. Бер I–VI. Български етимологичен речник, София: Българска академия на науки- те, Институт за български език, Академично издателство „Проф. Ма- рин Дринов“, 1971– Благојевић, Милош. Оброк и приселица. Историјски часопис XVIII (1971): 165– 188. Благојевић, Милош. Манастирски поседи крушевачког краја. А. Стошић (ур.). Крушевац кроз векове, Крушевац: Народни музеј, 1972, 25–48. Благојевић, Милош. Дажбине у стоци и сточним производима у средњовековној Србији. Acta historico/oeconomica Iugoslavie XIV (1987): 45–55. Благојевић, Милош. Крајишта средњовековне Србије. В. Чубриловић (ур.). Вој- не крајине у југословенским земљама у новом веку до Карловачког мира 1699, Београд: САНУ, Научни скупови, књ. XLVIII, Одељење исто- ријских наука, књ. 1–2, 1989, 27–46. Благојевић, Милош. Жупа Моравица и Моравице. М. Омчикус и З. Хаџи Ви- дојковић (ур.). Свети Ахилије у Ариљу. Историја. Уметност, Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 1996, 13–23. Благојевић, Милош и Медаковић, Дејан. Историја српске државности, књ. I: Од настанка првих држава до почетка српске националне револуције, Нови Сад: САНУ, 2000. Благојевић, Милош. Државна управа у српским средњовековним земљама. Бео- град: Јавно предузеће Службени лист СРЈ, 2001а. Благојевић, Милош. Соће – основни порез средњовековне Србије. Глас Српске академије наука и уметности 11 (2001б): 1–44. Богдановић, Недељко. Говор Алексиначког Поморавља. Српски дијалектолошки зборник XXXIII (1987): 7–302. Богдановић, Димитрије. Косово у повељама српских владара. Бања Лука: Бесје- да–Београд: Ars Libri, 2000. Божић, Иван. Доходак царски (поводом 198. члана Душановог законика Ракова- чког рукописа). Београд: САНУ, 1956. 469 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Бубало, Ђорђе. Повеље Маре Бранковић и синова јој Гргура, Ђурђа и Лазара ма- настиру Хиландару. Прилози за књижевност, језик, историју и фолк- лор LXVI/LXVII (2001): 77–107. Букумирић, Милета. Из ономастике јужне Метохије. Ономатолошки прилози 5 (1984): 413–603. Букумирић, Милета. Говори северне Метохије. Српски дијалектолошки зборник L (2003): 1–356. Булатова, В. Римма. Старосербская глагольная акцентуация, Москва: Наука, 1975. Булатова, В. Римма. Проблеми српске историјске акцентологије на материјалу писаних споменика (XIV–XVI века). Научни састанак слависта у Ву- кове дане VI/1 (1976): 27–33. Булатова, В. Римма. К изучению систем надстрочных знаков в древнесербских рукописях. Д. Богдановић, Б. Јовановић-Стипчевић и Ђ. Трифуновић (ур.). Зборник Владимира Мошина, Београд: Савез библиотечких рад- ника Србије, 1977, 113–116. Булатова, В. Римма. Акцентуация непроизводных существительных -ŏ- основ мужского рода в старосербском. Р. В. Булатова и В. А. Дыбо (ред.). Исто- рическая акцентология и сравнительно-исторический метод. Москва: Академија наук СССР, Институт славяноведения и балканистики, 1989, 201–225. Булатова В. Римма. Фиксация старых акцентных систем в средневековых руко- писях. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XXXIII (1990): 47–54. Булатова, В. Римма. К диалектной характеристике рукописи 1418 г. ‘Книги цар- ств’ на основе акцентологического анализа. П. Ивић (ур.). Проучавање средњовековних јyжнословенских рукописа. Београд: САНУ, 1995, 53–69. Веселиновић, Андрија. Повеља деспота Стефана Лазаревића деспотици Евпрак- сији. Стари српски архив I (2002): 131–142. Веселиновић, Андрија. Повеља деспота Стефана Лазаревића манастиру Миле- шеви. Стари српски архив 2 (2003): 193–203. Вишић, Марко. Ономастика у грчким повељама српских владара. Подгорица: Октоих, 1999. Вујичић, Драгомир. Основа brьnь//brъnъ на општесловенском терену. у: Из оно- мастике, лексикологије и етимологије. Никшић: Унирекс, 1996, 125–128. Грицкат, Ирена. Језик Струшког преписа. Мехмед Беговић (ур.). Законик цара Стефана Душана, књ. 1: Струшки и Атонски рукопис. Београд: САНУ, 1975, 125–157. Грицкат, Ирена. Одлике ресавске редакције у старијим преписима Душановог за- коника. Јужнословенски филолог XXXIV (1978): 111–147. Грицкат, Ирена. Студије из историје српскохрватског језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 2004. Грковић, Милица. Речник личних имена код Срба. Београд: Вук Караџић, 1977. Грковић, Милица. Имена у Дечанским хрисовуљама, Нови Сад: Филозофски фа- култет у Новом Саду/Институт за јужнословенске језике, 1983. Грковић, Милица. Речник имена Бањског, Дечанског и Призренског властелин- ства у XIV веку. Београд: Народна књига, 1986. 470 Владимир Поломац ■ Грковић, Милица. Антропонимија и топонимија. у: Милош Мацура (ур.), На- сеља и становништво области Бранковића 1455. године. Београд: САНУ–Службени гласник, 2001, 616–745. Грковић-Мејџор, Јасмина. Језик „Псалтира“ из штампарије Црнојевића. Подго- рица: ЦАНУ, 1993. Грковић-Мејџор, Јасмина. Диглосија у старосрпској писмености. у: Списи из историјске лингвистике, Нови Сад–Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2007а, 443–460. Грковић-Мејџор, Јасмина. Развој хипотактичког ДА у старосрпском језику. у: Списи из историјске лингвистике, Нови Сад–Сремски Карловци: Изда- вачка књижарница Зорана Стојановића, 2007б, 204–231. Грковић-Мејџор, Јасмина. Псалтир Црнојевића у светлу ресавске реформе. у: Списи из историјске лингвистике, Нови Сад–Сремски Карловци: Изда- вачка књижарница Зорана Стојановића, 2007в, 473–480. Грковић-Мејџор, Јасмина. Језик српске средњовековне писмености: достигнућа и задаци. С. Танасић (ур.). Шездесет година Института за српски је- зик САНУ, књ. I, Београд, 2007г, 249–267. Грковић-Мејџор, Јасмина. Индоевропска »esse« предикација поседовања на сло- венском плану у: Списи из историјске лингвистике. Нови Сад–Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2007д, 98–118. Грковић-Мејџор, Јасмина. Развој футура у старосрпском језику. у: Историјска лингвистика: когнитивно-типолошке студије, Нови Сад–Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2013, 139–171. Грујић, Радослав. Руска властелинства по Србији у XIV и XV веку. Историјски часопис V (1955): 53–77. Даничић, Ђуро. Историја облика српскога или хрватскога језика до свршетка XVII вијека. Биоград, 1874. Динић, Михаило. Српске земље у средњем веку. Историјско-географске студије, Београд: Српска књижевна задруга. Документи: Поглед у нашу прошлост: документи приморских архива од X–XIX века (прир. Радован Самарџић, Милован Џелебџић и Јозо Луетић). Бео- град: Историјски архив, 1956. Драгин, Наташа. Методолошке напомене о проучавању гласовне вредности y у српскословенском језику (на грађи рукописа XII–XV века). Зборник ма- тице српске за филологију и лингвистику L/1–2 (2007): 213–222. Ђорђић, Петар. Старословенски језик. Нови Сад: Матица српска, 1975. Ђорђић, Петар. Историја српске ћирилице. Београд: Завод за уџбенике и наста- вна средства, 19913. Елезовић, Глиша. Речник косовско-метохиског дијалекта, св. 1. Српски дија- лектолошки зборник IV (1932): 1–477. Елезовић, Глиша. Речник косовско-метохиског дијалекта, св. 2. Српски дија- лектолошки зборник VI (1935): 1–587. Ерсј. Етимолошки речник српског језика (ур. А. Лома). Београд: Институт за срп- ски језик САНУ, св. I–III (А–АШ, Б–БД, БЕ–БЈ), 2003–2008. Есн. Енциклопедија српског народа (ур. Радош Љушић). Београд: Завод за уџбе- нике и наставна средства, 2008. Загребин, Вячеслав М. Периодизация употребления надстрочных знаков в сред- невековых сербских рукописях и надстрочные знаки киевских глаголи- ческих листков. П. Ивић (ур.). Проучавање средњовековних јужносло- 471 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ венских рукописа. Београд: Српска академија наука и уметности, 1995, 469–479. Зализњак, A. A. Древненовгородский диалект. Москва: Языки русской культуры, 1995. Ивановић, Милан. Црквени споменици XIII–XX века. А. Јевтић (ур.). Задужбине Косова, Споменици и знамења српског народа, Београд–Призрен: Бого- словски факултет–Епархија рашко-призренска, 1987, 387–547. Ивић, Павле. О језику писама султаније Маре. Јужнословенски филолог XXX/1– 2 (1973): 337–345. Ивић, Павле. Развој терминологије у језику средњовековних Срба. Глас CCCXXV (1980): 63–69. Ивић, Павле. О језику и правопису у Повељи. П. Ивић, В. Ј. Ђурић, С. Ћирковић. Есфигменска повеља деспота Ђурђа/Espfigmenou Charter of Despot Djuradj. Београд–Смедерево: Југословенска ревија–Завод за заштиту споменика културе, 1989, 12–18. Ивић, Павле. Судбина полугласа у српскохрватском језику. Павле Ивић, Иза- брани огледи II: Из историје српскохрватског језика. Ниш: Просвета, 1991а, 197–206. Ивић, Павле. О рефлексима слоговног Л у призренско-тимочкој дијалекатској области. Павле Ивић, Изабрани огледи III: Из српскохрватске дијале- ктологије. Ниш: Просвета, 1991б, 204–215 Ивић, Павле. О неким проблемима наше историјске дијалектологије. Павле Ивић, Изабрани огледи III: Из српскохрватске дијалектологије. Ниш: Просвета, 1991в, 81–123. Ивић, Павле. Српскохрватски дијалекти: Њихова структура и развој. Целокуп- на дела, књ. III. Нови Сад–Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 1994. Ивић, Павле. О говору Галипољских Срба. Нови Сад–Сремски Карловци: Изда- вачка књижарница Зорана Стојановића, 1994а. Ивић, Павле. Судбина полугласа у српскохрватском језику. Павле Ивић, Цело- купна дела, књ. X/1: О фонологији. Нови Сад–Сремски Карловци: Изда- вачка књижарница Зорана Стојановића, 1998а, 454–462. Ивић, Павле. Преглед историје српског језика. Целокупна дела, књ. VIII. Нови Сад–Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 1998б. Ивић, Павле. Српски дијалекти и њихова класификација (II). Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XLII (1999): 303–354. Ивић, Павле. Српски народ и његов језик. Целокупна дела, књ. V. Нови Сад– Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2001а. Ивић, Павле. Дијалектологија српскохрватског језика. Увод и штокавско на- речје. Нови Сад–Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића. 2001б. Ивић, Павле. Српски дијалекти и њихова класификација. Нови Сад – Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2009. Ивић, Павле. Жупски говор као најтипичнији представник кососвско-ресавског дијалекта. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XLVI/1 (2002): 7–13. 472 Владимир Поломац ■ Ивић, Павле и Грковић, Милица. О почецима замене полугласa са а у ћирил- ским споменицима. Зборник Матице српске за филологију и лингвит- сику XIV/1 (1971): 53–59. Ивић, Павле и Јерковић, Вера. Правопис српскохрватских ћирилских повеља и писама XII и XIII века. Целокупна дела Павла Ивића, књ. VI: Студије из српске средњовековне писмености. Нови Сад–Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2008а: 331–589. Ивић, Павле и Јерковић, Вера. Палеографски опис и правопис Дечанских хрисо- вуља. Целокупна дела Павла Ивића, књ. VI: Студије из српске средњо- вековне писмености, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци/Нови Сад, 2008б: 589–731. Ивић, Павле, Ђурић Ј. Војислав и Ћирковић, Сима. Есфигменска повеља деспота Ђурђа/Espfigmenou Charter of Despot Djuradj. Београд–Смедерево: Ју- гословенска ревија–Завод за заштиту споменика културе, 1989. Јаћимовић, Миодраг и Петровић, Драгољуб. Ономастика Качера. Београд: Институт за српски језик САНУ, 2003. Јерковић, Вера. Два четворојеванђеља штампара Мардарија из Мркшине Цркве. Прилози проучавању језика VI (1970): 1–17. Јерковић, Вера. Цветни триод штампара Мардарија из Мркшине Цркве. Го- дишњак Филозофског факултета у Новом Саду XV/1 (1972): 89–104. Јерковић, Вера. Ортографија Житија св. Симеона од св. Саве. Годишњак Фило- зофског факултета у Новом Саду XVII/1 (1974): 103–120. Јерковић, Вера. Средњовековне ортографске школе код Срба. Југословенски се- минар за стране слависте 31 (1980): 19–29. Јерковић, Вера. Српска Александрида, Академијин рукопис (бр. 352). Палеограф- ска, ортографска и језичка истраживања. Београд: САНУ, 1983. Јерковић, Вера. Српскословенска норма у гласовном и морфолошком систему. Југословенски семинар за стране слависте XXXIII/XXXIV (1984): 55– 66. Јерковић, Вера. Српска ћирилица – палеографски и терминолошки проблеми. Научни састанак слависта у Вукове дане XVIII/1 (1990): 111–117. Јерковић, Вера. Житије светога кнеза Лазара (палеографска, ортографска и јези- чка анализа преписа из XV века). Зборник Матице српске за филоло- гију и лингвистику XXXV/1 (1992): 51–67. Јерковић, Вера. Полуустав у српским повељама од краја XIV века и током XV века. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XLII (1996): 89–113. Јерковић, Вера. Језик повеље великог жупана Стефана Немање манастиру Хи- ландару. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XL–2 (1997): 123–141. Јерковић, Вера. О транскрипцији српскословенских текстова. Љ. Суботић, В. Ва- сић и С. Павловић (ред.). Предавања из историје језика. Нови Сад: Фи- лозофски факултет, 2004а, 70–86. Јерковић, Вера. Ћирилица српскословенског периода (Палеографски приступ проучавању и општи увид у њен развој). Љ. Суботић, В. Васић и С. Па- вловић (ред.). Предавања из историје језика. Нови Сад: Филозофски факултет, 2004б, 87–103. Јиречек, Константин. Споменици српски. Споменик Српске краљевске академије, књ. XI, Београд: СКА, 1982. 473 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Јовановић, Гордана. О повељи деспота Стефана Лазаревића манастирима Тисма- ни и Водици из 1406. године. Научни састанак слависта у Вукове дане 19/1 (1989а): 53–58. Јовановић, Гордана. О Константиновом Сказанију о писменех. Константин Фи- лозоф. Повест о словима (Сказаније о писменех)/Житије деспота Стефана Лазаревића. Београд: Просвета, 1989, 14–26. Јовановић, Гордана. Акценатске и интерпункцијске поуке у “Сказанију о пис- менех” Константина Филозофа (Константина Костенечког). Научни са- станак слависта у Вукове дане 27/2 (1998): 11–18. Јовановић, Гордана. О повељи деспота Стефана Лазаревића Лаври Св. Атанасија из 1414/1415. године. Научни састанак слависта у Вукове дане 28/1 (1999): 155–163. Јовановић, Гордана. Примери српског народног језика у повељама и исправама деспота Стефана Лазаревића. Јужнословенски филолог LVI/1-2 (2000): 489–493. Јовановић, Гордана. Обредна лексика у повељама деспота Стефана Лазаревића и деспота Ђурђа Бранковића. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор LXVI/LXVII/1–4 (2001а): 131–135. Јовановић, Гордана. О лексици у повељама деспота Стефана Лазаревића. Научни састанак слависта у Вукове дане XXX/1 (2001б): 5–9. Јовановић-Стипчевић, Биљана. О сређивању српскословенског правописа у пр- вим деценијама XIV века. Војислав Ј. Ђурић (ур.). Архиепископ Данило II и његово доба, Београд: САНУ, 1991, 265–280. Јовановић-Стипчевић, Биљана. Кареја и Хиландар – чувари традиције у развоју српскословенског правописа. В. Кораћ (ур.). Осам векова Хиландара. Историја, духовни живот, књижевност, уметност, архитектура, Бе- оград: САНУ, 2000, 343–350. Јовић, Душан. Трстенички говор. Српски дијалектолошки зборник XVII (1968): 1–241. Јовић, Душан. О језику Закона о рудницима деспота Стефана Лазаревића. Јужно- словенски филолог XXVII (1968/1969): 365–455. Јовићевић, Радојица. Лична имена у старословенском језику. Београд: Филоло- шки факултет, 1992. Карано-Твртковић, Павле. Србскiй споменицы или старе рисовулï, дипло- ме, повелï и сношенiя босански, сербски и херцеговачки и дубровачки кралïва, царева, банова, деспота, кнезова, войвода и властелина ... со- брани трудом Павла Карано-Тврковића, Част прва, Београд, 1840. Кожина, Н. М. О речевой системности научного стиля сравнительно с неко- торыми другими. Пермь: Пермский ун-т, 1972. Ковачев, Н. Честотно-етмимологичен речник на личните имена. Велико Тър- ново, 1995. Куљбакин, Стјепан. Палеографска и језичка испитивања о Мирослављевом је- ванђељу. Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија, 1925. Куљбакин, Стјепан. Старословенска граматика, Београд, 1930. Лексикон. Лексикон српског средњег века (прир. Р. Михаљчић и С. Ћирковић). Београд: Knowledge, 1999. Леонид 1868: Архимандрит Леонид. Стара српска писма. Из руског манасти- ра Св. Пантелејмона у Св. Гори. Гласник српског ученог друштва VII (1868): 231–295. 474 Владимир Поломац ■ Лома, Александар. Топономастика и археологија. Ономатолошки прилози X (1989а): 1–31. Лома, Александар. Село Чрниловац Раваничке повеље. Историјски гласник 1–2 (1989б): 55–66. Лома, Александар. Језичка прошлост југоисточне Србије у светлу топономасти- ке. П. Ивић (ур.). Говори призренско-тимочке области и суседних дија- леката, Ниш–Београд: Филозофски факултет–Институт за српски језик САНУ, 1993, 107–136. Лома, Александар. Српскохрватска географска имена на -ина, мн. -ине: преглед типова и проблеми класификације. Ономатолошки прилози XIII (1997): 1–26. Лома, Александар. Једна српско-украјинска топономастичка паралела (Семегње- во: Семиѓинів). Наш језик XXXIV/3–4 (2002/2003): 244–251. Лома, Александар. На именословним врелима. Осврт на нова издања средњове- ковних дипломатичких извора. Ономатолошки прилози XVII (2004а): 459–474. Лома, Александар. Xhelal Ylli, Das Slavische Lehngut im Albanishen. 2. Teil Ortsnamen, Verlag Otto Sagner, Muenchen, 2000. Ономатолошки прилози XVII (2004б): 490–492. Лома, Александар. Старосрпски топоним Быт и нека питања супстратних ū-основа. Ономатолошки прилози XV (2002): 171–184. Лома, Александар. Глаголи корити и кудити у словенској и српској ономастици. Ономатолошки прилози XVIII (2005а): 21–30. Лома, Александар. На именословним врелима III. Осврт на нова издања старо- српских извора. Ономатолошки прилози XVIII (2005б), 457–471. Лома, Александар. Секундарно -ска у топонимији Србије. Ономатолошки при- лози XIX/XX (2009а): 1–13. Лома, Александар. На именословним врелима III. Осврт на нова издања старос- рпских извора. Ономатолошки прилози XIX/XX (2009б): 743–754. Лома, Александар. Језичке старине Полимља и Потарја – сведочанства старо- српских повеља. у: М. Радујко (ур.). Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија. Београд–Беране: Службени гласник, 2011, 187–198. Лома, Александар. Топонимија Бањске хрисовуље. Београд: САНУ, 2013. Лома, Александар. Историјска топонимија рудничког краја. Р. Љушић (ур.). Руд- ник: шапат висина. Београд: Службени гласник, 2014, 537–572. Луковић, Милош. Развој српског правног стила. Београд: Службени гласник, 1994. Милићевић, Ђ. Милан. Манастири у Србији. Гласник Српског ученог друштва IV (1867): 1–98. Милисављевић, Драгана. Враћевшница: цртежи фресака. Нови Сад: Матица српска, 1990. Михајловић, Велимир. Из топономастике Србије (Чајетина, Семегњево, Бор). Зборник за филологију и лингвистику XIV (1971): 258–263. Мишић, Синиша и Суботин-Голубовић, Татјана. Светоарханђеловска хрисовуља. Београд: Историјски институт, 2003. Мишић, Синиша. Повеља краља Стефана Уроша III манастиру Хиландару. Стари српски архив 5 (2006): 65–83. Младеновић, Александар. Прилог познавању порекла слова џ. Анали Филоло- шког факултета, књ. V (1965): 125–157. 475 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Младеновић, Александар. Графијске, правописне и језичке одлике повеље краља Радослава, писане у Дубровнику 1234. године. Прилози за језик, књи- жевност, историју и фолклор XXXVII/3–4 (1971): 190–207. Младеновић, Александар. Напомене о српскословенском језику. Зборник Мати- це српске за филологију и лингвистику XX/2 (1977): 1–21. Младеновић, Александар. Прилог тумачењу измене иницијалног В- са слабим полугласником у једном делу српскохрватског језика. Зборник Матице српске за филологију и лингвитсику XXI (1978): 7–18. Младеновић, Александар. Језик у повељама кнеза Лазара упућеним Дубровнику. Зборник за филологију и лингвистику XXIII/2 (1980): 47–82. Младеновић, Александар. Белешке о графији и језику у Житију Стефана Де- чанског Григорија Цамблака. Зборник за филологију и лингвистику XXIV/1 (1981): 7–18. Младеновић, Александар. Прилог о старом српскохрватском везнику на. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XXXIV–2 (1991): 43–46. Младеновић, Александар. Прилог тумачењу постанка генитивног множинског наставка -а у једном делу српског језика. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XXXV/2 (1992): 7–37. Младеновић, Александар. Повеље кнеза Лазара. Београд: Чигоја штампа, 2003. Младеновић, Александар. Напомене о једној заједничкој особини српског и бу- гарског правописа у време патријарха Јевтимија. Археографски прилози XXVI/XXVII (2004/2005): 175–188. Младеновић, Александар. Повеље и писма деспота Стефана. Београд: Чигоја штампа, 2007. Младеновић, Александар. О једној правописној особини у повељама кнеза Лаза- ра и деспота Стефана. Археографски прилози XXIX/XXX (2007/2008): 71–87. Младеновић, Александар. Напомене о начинима обележавања -ь (или -а) у гени- тиву множине именица. Александар Младеновић. Историја српског је- зика: одабрани радови. Београд: Чигоја штампа, 2008, 136–138. Младеновић, Радивоје. Заменице у говорима југозападног дела Косова и Мето- хије. Београд: Институт за српски језик САНУ, 2010. Мошин, Владимир. Револуције у историји српског правописа. Библиотекар 6 (1964): 465–475. Недељковић, Олга. Правопис Ресавске школе и Константин Филозоф. Ђ. Трифу- новић (прир.). Стара српска књижевност у књижевној критици, књ.1: Стара књижевност. Београд: Нолит, 1965, 467–475. Недельковичь, Ольга. Знаки ударений в сербских доресавских рукописях. Slavia XXXVII (1967): 24–32. Недельковичь, Ольга. Знаки ударений в средневековых сербских рукописях (XII– XIV). С. Никитин и Е. Наумов (ред.). Источники и историография сла- вянского средневековья. Москва: Институт славяноведения (Академия наук СССР), 1967, 101–134. Недељковић, Олга. Проблем рађања ресавског правописа и повеље из доба кнеза Лазара. Иван Божић и Војислав Ђурић (ур.). О кнезу Лазару. Београд – Крушевац: Филозофски факултет – Народни музеј, 1971, 243–254. Недељковић, Јасмина. О обележавању наставка генитива множине именица у Светоарханђелској хрисовуљи цара Стефана Душана (XIV век). Архео- графски прилози XXV (2003): 319–323. 476 Владимир Поломац ■ Николић, Светозар. Старословенски језик. I: Правопис, гласови, облици. Бео- град: Научна књига, 1978. Новаковић, Стојан. Српски поменици XV–XVIII века. Београд, 1875. Новаковић, Стојан. Акценти штампаних српско-словенских књига црногорских и млетачких. Гласник Српског ученог друштва XLIV (1877): 1–152. Новаковић, Стојан. Ново Брдо и врањско Поморавље: у српској историји XIV и XV века. Београд, 1880. Новаковић, Стојан. Велики челник Радич или Облачић Раде. Гласник Српског ученог друштва L (1881): 122–164. Новаковић, Стојан. Законски споменици српских држава средњега века. Београд: Српска краљевска академија, 1912. ОБ: Насеља и становништво Области Бранковића 1455. године (уредник Ми- лош Мацура). Београд: САНУ–Службени гласник. Павловић, Миливој. Говор Сретечке Жупе. Српски дијалектолошки зборник VIII (1939): 1–352. Павловић, Звездана. Корен *lei- у властитим именима. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XXXIII (1990): 351–356. Павловић, Звездана. Хидронимски систем слива Јужне Мораве, Београд: Инсти- тут за српски језик САНУ, 1994. Павловић, Звездана. Хидроними Србије. Београд: Институт за српски језик САНУ, 1996. Павловић, Слободан. Фонолошке одлике Паскалових старосрпских повеља и пи- сама. Пример српско-романске фонолошке интерференције. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XLVIII/1–2 (2005): 21–33. Павловић, Слободан. Детерминативни падежи у старосрпској пословноправној писмености. Нови Сад: Матица српска, 2006. Павловић, Слободан. Дубровачко-бугарски уговор из 1253. године у светлу српско-романске језичке интерференције. Probleme de filologie slavă/ Вопросы словянской филологии/Проблеми словенске филологије XV (2007): 511–520. Павловић, Слободан. Старосрпска зависна реченица XII–XV века. Нови Сад– Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2009а. Павловић, Слободан. Електронско претраживање старосрпског језичког корпу- са у светлу стандардизације старословенске ћирилице. Г. Јовановић, З. Костић и В. Савић (ур.). Стандардизација старословенског ћириличког писма и његова регистрација у Уникоду. Београд: Институт за српски језик САНУ, 2009б, 135–145. Павловић, Звездана. Ороними Србије. Ономатолошки прилози XIX/XX (2009в): 37–330. Петровић Ж. Градачки или грачанички митрополит Венедикт. Гласник Српске православне цркве 46 (1965): 126–127. Пецо, Асим. Повеља Кулина бана у свјетлости штокавских говора XII и XIII вијека. А. Пецо (ур.). Осамсто година повеље Кулина бана. Сарајево: Академија наука и уметности БиХ, 1989, 61–75. Пецо, Асим. Преглед српскохрватских дијалеката. Београд: Научна књига, 1991. Пешикан, Митар. Монографија о акценту једног српскословенског споменика“, у: Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XX/2 (1977): 209-217 477 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Пешикан, Митар. Из историјске топонимије Подримља. Ономатолошки прилози II (1981): 1–92. Пешикан, Митар. Стара имена из Доњег Подримља. Ономатолошки прилози VII (1986): 1–119. Пешикан, Митар и Стијовић, Светозар. О именима из турских пописа Косова у XV веку. А. Јевтић (ур.). Задужбине Косова. Београд–Призрен: Бого- словски факултет–Епархија рашко-призренска, 1987, 597–607. Повест: Константин Филозоф. Повест о словима (Сказаније о писменех). Бео- град: Просвета, 1989, 35–70. Поломац, Владимир. Језик у повељама кнеза Лазара. Магистарски рад у рукопи- су. Београд: Филолошки факултет. Поломац, Владимир. Термини за глобе у старосрпском језику. Зборник за српски језик, књижевност и умјетност 3/4 (2006/2007): 301–314. Поломац, Владимир. Два незабележена грецизма у старосрпском језику (глаголи утаксати и гарепсати). Наш језик XXXVIII/1–4 (2007): 65–70. Поломац, Владимир. Термини за феудалне радне обавезе у старосрпском језику. Српски језик XII/1–2 (2007а): 205–232. Поломац, Владимир. Термини за феудална давања у старосрпском језику. Р. Си- мић (ур). Српски језик, књижевност, уметност, књ. 1: Српски језик и друштвена кретања, Крагујевац: ФИЛУМ, 2007б, 215–232. Поломац, Владимир. Ресавски правопис у повељама кнеза Лазара и патријарха Спиридона. Наслеђе IX (2008): 157–175. Поломац, Владимир. Језик у повељи великог челника Радича манастиру Каста- мониту из 1430/1431. године. М. Ковачевић и др. (ур.). Савремена проу- чавања језика и књижевности, год. I, књ. 1, 2009, 307–325. Поломац, Владимир. О неким одликама српског народног језика у повељи го- спође Маре и њених синова Дубровнику од 29. децембра 1405. године. С. Милорадовић (ур.). Косово и Метoхија у цивилизацијским токови- ма, књ. 1: Језик и народна традиција, Косовска Митровица–Београд: Филозофски факултет–Завод за уџбенике, 2010, 215–222. Поломац, Владимир. Језик повеља и писама деспота Лазара и Стефана Бранко- вића са аспекта историјске дијалектологије. Српски језик XVII (2012а): 333–359. Поломац, Владимир. О језику повеља и писама деспота Ђурђа Бранковића са аспек-та историјске дијалектологије. Зборник Матице српскe за фило- логију и лингвистику LV/1 (2012б): 121–147. Поломац, Владимир. Напомене о личним именима у повељама и писмима де- спота Стефана и деспота Ђурђа. Zeszyty Cirilo-Metodiańskie I (2012в): 34–47. Поломац, Владимир. Типови ортографских норми у српским повељама од краја XIV и током XV векa. Научни састанак слависта у Вукове дане 41/1 (2012г): 285–297. Поломац, Владимир. Напомене о правопису и језику у повељи монахиње Јев- геније (кнегиње Милице) манастиру Високим Дечанима. Татјана Су- ботин Голубовић (ур.). Дечани у светлу археографских истраживања. Београд: Народна библиотека Србије, 2012д, 251–257. Поломац, Владимир. О неким примерима аналитичких тенденција у српским по- вељама и писмима од краја XIV и током XV века. Српски језик XVIII (2013а): 315–329. 478 Владимир Поломац ■ Поломац, Владимир. Ресавски правопис у повељама и писмима деспота Лазара и Стефана Бранковића. Митолошки зборник 29 (2013б): 105–134. Поломац, Владимир. Напомене о правопису и језику повеље деспота Стефана манастиру Милешеви. Осам векова манастира Милешеве, књ. 2, 2013в, 61–68. Поломац, Владимир. О правопису и језику двају аката о хиландарским међама из средине XV века. у: Г. Јовановић (ур.), Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности VI, Деспотовац: Народна библио- тека Ресавска школа, 2015а, стр. 235–253. Поломац, Владимир. Двострука варија у српским повељама и писмима од краја XIV и током XV века. у: Ј. Грковић-Мејџор и В. Ружић (ур.), Српски је- зик и његове норме (дијахроно-синхрони аспекти), Лингвистичке свес- ке X, 2015б, 27–52. Поповић-Влајић, Јасна. Грецизми у српском језику: осврт на досадашња и по- глед на будућа истраживања. Јужнословенски филолог LXV (2009): 375–403. Поповић, Иван. Историја српскохрватског језика. Београд: Елвод принт–Треб- ник–Лира, 2007. Порчић, Небојша. Документи Лазара и Стефана Бранковића о подизању поклада деспота Ђурђа. Иницијал: часопис за средњовековне студије 2 (2014): 215–239. Пурковић, Ал. Миодраг. Попис села у средњевековној Србији. Скопље, 1940. Пуцић, Медо. Споменици српски од 1395. до 1423 то јест писма писана од Ре- публике дубровачке краљевима, деспотима, војводама и кнезовима срп- скијем, босанскијем и приморскијем. Преписао из дубровачке архиве кнез Медо Пуцић. Београд, 1858. Пуцић, Медо Пуцић, Споменици српски. Преписао из Дубровачке архиве кнез Медо Пуцић. Књига друга. Београд, 1868. Радић, Првослав. О неким појавама у деклинацији косовско-ресавских говора (у светлу синкретично-аналитичких процеса). Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XL/2 (1997): 227–239. Радић, Првослав. Трагом једне Белићеве дијалектолошке екскурзије (О подјастре- бачким говорима). Српски језик, V/1–2 (2000): 381–406. Радић, Јованка. Суфиксне интеракције у топонимији. Српски језик VII/1–2 (2002): 471–477. Радић, Јованка. Топонимија Белице. Ономатолошки прилози XVI (2003): 17–322. Радић, Првослав. Копаонички говор. Београд: Етнографски институт САНУ, 2010. Реметић, Слободан. О незамењеном јату и икавизмима у говорима северозападне Србије. Српски дијалектолошки зборник XXVII (1981): 7–105. Реметић, Слободан. Српски призренски говор (I Гласови и облици). Српски дија- лектолошки зборник XLII (1996): 319–614. Ркс: Ђуро Даничић. Рјечник из књижевних старина српских I–III. Биоград, 1863–1864. Рмс: М. Николић (ред.). Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска, 2007. Рсану: Речник српскохрватског књижевног и народног језика. Београд: САНУ– Институт за српски језик, I–XIX. 479 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Савић, Виктор. Служабник из времена српског царства (Надредни знаци у руко- пису Народне библиотеке Србије Рс 694). Прилози за књижевност, је- зик, историју и фолклор 67 (2001): 87–97. Савић, Виктор. Надредни знаци као средство за разликовање писара у српско- словенским споменицима (на примеру Ковинског типика). Зборник Ма- тице српске за славистику 70 (2006): 157–177. Синдик, Душан. Српске повеље у светогорском манастиру Светог Павла. Мешо- вита грађа VI (1978): 183–205. Синдик, Душан. Српска средњовековна акта у Хиландару. Хиландарски зборник 10 (1998): Београд: САНУ, 9–134. Симић, Радоје. Левачки говор. Српски дијалектолошки зборник XIX (1972): 1–618. Словар: Старославянский словарь (по рукописям X–XI веков) (под редакцей Р. М. Цейтлин, Р. Вечерки и Е. Благовой). Москва: Славянский институт академии наук Чешской Республики–Институт славяноведения и бал- канистики Росийской академии наук–Наука, 1994. Соловјев, Александар. Одабрани споменици српског права (од XII до краја XV века). Београд, 1926. Спремић, Момчило. Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба. Београд: Српска књижевна задруга, 1996. Станишић, Вања. Увод у индоевропску филологију. Београд: Чигоја штампа, 2007. Станковска, Љубица. Апелативната лексика во топонимијата во Архангелската грамота. Ономатолошки прилози XVIII (2005): 1–19. Станојевић, Станоје. Студије о српској дипломатици I. Београд, 1928. Станојевић, Станоје. Студије о српској дипломатици II. Београд, 1935. Стевановић, Михаило. Ђаковачки говор. Српски дијалектолошки зборник XI (1950): 1–152. Стефановић, Димитрије. Екфонетска нотација у старим словенским рукописи- ма. Х. Поленаковић (ур.). Кирил Солунски, књ. 2, Скопје, 1970, 339–345. Стијовић, Данило. Ономастика Суве Реке и околних села. Ономатолошки прило- зи 12 (1997): 497–573. Стијовић, Рада. Неке особине народног језика у повељама кнеза Лазара и деспо- та Стефана. Јужнословенски филолог XLIV (2008а): 457–472. Стијовић, Рада. Напомене о енклитикама у језику кнеза Лазара и деспота Сте- фана. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LI (2008б): 45–52. Стојановић, Љубомир. Стари српски хрисовуљи, акти, биографије, летописи, ти- пици, поменици, записи и др. Споменик СКА 3 (1890): 1–226. Стојановић, Љубомир. Старе српске повеље и писма, књ. I: Дубровник и суседи његови, Први део. Београд–Сремски Карловци, 1929. Стојановић, Љубомир. Старе српске повеље и писма, књ. I: Дубровник и суседи његови, Други део. Београд–Сремски Карловци, 1934. Тошић, Вера. Велики челник Радич. Зборник Матице српске за историју XIII (1976): 7–20. Тошовић, Бранко. Функционални стилови. Београд: Београдска књига, 2002. Трифуновић, Ђорђе. Удео историјске акцентологије у стилистичким проучавањи- ма средњовековне српске књижевности. Зборник Матице српске за књижевност и језик XXVII/1 (1979): 59–69. 480 Владимир Поломац ■ Трифуновић, Ђорђе. Завештање манастиру Кастамониту. Источник 17/18 (1996): 129–133. Трифуновић, Ђорђе. Деспот Ђурађ пише манастиру Ватопеду. Ђ. Трифуновић, Са светогорских извора, Београд: ЈП Службени лист, 257–261. Ћирковић, Сима. Осумњичене повеље кнегиње Милице и деспота Стефана. Историјски часопис VI (1956): 137–152. Ћирковић, Сима. Две српске повеље за Лавру. Хиландарски зборник 5 (1983): 91– 100. Урошевић, Атанасије. Топоними Косова. Београд: САНУ, 1975. Шафарик, Јанко. Стара српска писма. Гласник српског ученог друштва VII/XXIV (1868): 231–300. Шкриванић, Гавро. Властелинство великог челника Радича Поступовића. Исто- ријски часопис XX (1973): 125–136. Шуица, Марко. Повеља кнеза Стефана Лазаревића којом се Хиландару прилаже црква Ваведења Богородичиног у Ибру. Стари српски архив III (2004): 107–123. * Actes 1915: Actes de l’ Athos. V. Actes de Chilandar. Publiés par le R. P. Louis Petit et B. Korablev. B. Actes Slaves. Actes de Chilandar. Deu- xième partie. Actes slaves. Publiés par B. Korablev. – Византийский временник. Приложение к XIX тому. № 1, St. Petersbourg, 1915. Actes 1982a: Actes de Lavra. IV. Etudes historques. Actes serbes comple- mentes et index. Par Paul Lemerle, Andre Guillou, Nicolas Svoro- nos, Denise Papachryssanthou avec la collaboration de Sima Ćirko- vić. Texte. Album, Paris, 1982. Actes 1982b: Actes de Saint-Pantéléèmôn. Édition diplomatique par Paul Le- merle, Gilbert Dagron, Sima Ćirković, Texte. Texte, Album, Paris. Daničić, Đuro. Prilog za istoriju akcentuacije hrvatske ili srpske. Rad JAZU 20 (1872): 150–233. Divković, Mirko. Latinsko-hrvatski rječnik za škole. Zagreb, 1997. Erhsj: Skok, Petar. Etimologijski rječnik hrvatskog ili srpskog jezika I–IV. Za- greb, 1971–1974. Ivić, Pavle. Istorija jezika. Pavle Ivić i Dalibor Brozović. Jezik srpskohrvatski/ hrvatskosrpski, hrvatski ili srpski (Izvadak iz 2. izdanja Enciklopedije Jugoslavije). Zagreb: Jugoslovenski leksikografski zavod Miroslav Krleža, 1988, 50–67. Lascaris, Mihail. Actes serbes de Vatopédi. Byzantinoslavica VI (1935): 167– 185. Loma, Aleksandar. Sloveni i Albanci do 12. veka u svetlu toponomastike. Ј. Бојовић (ур.). Становништво словенског поријекла у Албанији. Титоград: Историјски институт СР Црне Горе, 1991, 279–327. Loma, Aleksandar. Serbisches und kroatisches Sprachgut bei Konstantin Por- phyrogennetos. Зборник радова Византолошког института XXXVIII (1999/2000): 87–161. Miklosich, Fr. Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ra- gusii. Vienna, 1858. 481 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Nedeljković, Olga. Akcenti ili neume u Kijevskim listićima. Slovo 14 (1964): 25–51. Novaković, Stojan. x u srpsko-slovenskoj pismenosti od XV vijeka nadalje. Rad JAZU 44 (1878): 150–174. Rja: Rječnik hrvatskog ili srpskog jezika. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1886–1976. Sadnik, Linda i Aitzetmüller, Rudolf. Handwörterbuch zu den altkirchslavi- schen texten. Heildelberg– Gravenhage: Carl Winter Universitätsver- lag–Mouton&co, 1955. Stojaković, Momčilo. Braničevski tefter. Beograd: Istorijski institut, 1987. Svane, Gunar Olaf. Die Flexionen in štokavischen Texten aus Zeitraum 1350– 1400. Aarhus, 1958. Senc, Stjepan, Grčko–hrvatski rječnik: za škole. Zagreb, 1911. Silić, Josip. Administrativni stil hrvatskoga standardnog jezika. Kolo 4 (1996): 349–359. Slovník. Slovník jazyka staroslověnského Praha: Češkoslovenská akademie věd. Slovanský ústav, 1958–1997. Šetka, Jeronim. Hrvatska kršćanska terminologija, I dio. Šibenik, 1940. Šimunović, Petar. Hrvatska prezimena. Zagreb: Golden marketing i Tehnička knjiga, 2006. Schütz, Joseph. Der altserbische bergmänische Wortschatz: schprachge- schichtliche Abchandlung, Београд: САНУ, 2003. Valde, Alois. Lateinisches Etymoligisches Wörterbuch. Heilderberg, 1910. Vasmer, Max. Die grichischen Lehnwörter im Serbokroatischen, Berlin: Ab- handlungen der Preußischen Akademie der Wissenschaften, 1944. Vondrák, W. Altkirchenslavische Grammatik. Berlin, 1912. Živković, Tibor, Bojanin, Stanoje, Petrović, Vladeta. Selected charters of Ser- bian rulers (XII–XV century) relating to the territory of Kosovo and Metohia. Part I. Athens: Centre for Studies of Byzantine Civiliza- tion, 2000. 482 VI. SUMMARY Владимир Поломац ■ THE LANGUAGE OF CHARTERS AND LETTERS OF THE SERBIAN DESPOTATE 1. The monograph examines graphemic, orthographic and linguistic (pho- netic and phonological, morphological, lexical-stylistic and syntactic-stylis- tic) features of charters and letters of the Serbian Despotate. The examination encompasses fifty-two documents created in the time span between 1392 and 1457. The documents in question include the charters and letters of Despot Stefan Lazarević, Princess Milica (nun Jevgenija), Despot Đurađ Branković, as well as Despots Lazar and Stefan Branković. Several documents related to the abovementioned Serbian rulers of this period were added to the corpus of this research: two files of the priors of the St. Panteleimon monastery on Mount Athos (related to Prince Stefan and Princess Milica), two charters to the Kasta- monitou monastery on Mount Athos from Radič, who was a feudal lord to Des- pots Stefan Lazarević and Đurađ Branković, as well as two files on delimita- tion of the Hilandar properties in Metohija, created as a consequence of the or- der by Despot Đurađ Branković. The research was conducted on photographic images of charters and letters, which mostly represent originals, rarely copies, transcripts, or unfinished concepts from the time of the creation of the originals. 2. The primary goal of the graphemic and orthographic analysis was to establish the degree of presence of the features of the Resavian orthography in individual charters and letters of the Serbian Despotate. Apart from the de- tailed description of graphemic and orthographic features, special attention was paid to the presence of those features that constituted the Resavian type of orthography: (а) the use of grapheme x, (b) the use of grapheme J with the purpose of marking the so-called reduced /i/, (c) the use of grapheme Q in an etymological position, (d) the use of grapheme a with the purpose of marking the phonemic cluster [ja] in postvocalic position, (e) the use of graphemes j or e with the purpose of marking the phonemic cluster [је], (f) the use of Greek letters K, P, T and V, (g) the use of accents, (h) the use of a newer punctuation (full stop at the lower axis of the line and comma). The use of grapheme Z is left out of this overview, as it is not confirmed in the charters and letters of the Serbian Despotate. According to the presence of these features, the charters and letters of the Serbian Despotate can be sorted into three groups: (а) sparse documents writ- ten in the Rascian orthography, (b) documents in which the use of the Resa- vian orthography was not stabilized, and (c) documents written in the Resavi- an ortography. The use of the Resavian orthography is conditioned by (а) the chronology of the creation of documents, (b) their genre and contents, and (c) their diplomatic status. In the charters and letters of the Serbian Despotate we can observe the fur- ther spread of the most important features of the Resavian orthography, which are noted in the final quarter of XV century, in the charters and letters from the time of Prince Lazar. So, already at the transition from XIV to XV century we 485 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ find charters and letters with the most important features of the Resavian or- thography that are consistently expressed. During the first three decades of XV century, the use of the Resavian orthography in the charters and letters of the Serbian Despotate was not stabilized, which can be seen from differences in adopting the most important features of the Resavian orthography in individ- ual charters and letters of this period, as well as from the presence of charters and letters written in the Rascian orthography. Stabilized use of the Resavian orthography in charters and letters of the Serbian Despotate can be tracked down from the end of the third decade of XV century. Still, not even in the charters and letters from this period are the most important features of the Re- savian orthography equally present. Therefore, according to the degree of sta- bilization, we can differentiate: (а) features whose use was not fully stabilized, even after the third decade of XV century: the use of x and Q, the use of j and e with the purpose of marking [је], the use of accentuation and newer punctua- tion; and (b) features whose use was more consistently expressed, and starting from the end of the third decade of XV century it became fully stabilized in the charters and letters of Despot Đurađ Branković: the use of grapheme J to mark reduced /i/, the use of grapheme a to mark postvocalic [ја], the use of Greek letters K and T (there are no examples in which grapheme P is expected; the use of grapheme V is not stabilized, which was expected considering the great number of rival graphemes for marking /i/.) The degree of return to the models set by Cyril and Methodius in charters and letters of various genres is not consistently shown in all orthographic de- tails (e.g. the return of grapheme Q into its etymological position was not con- ducted or was conducted to a lesser degree in documents with secular content.) The secular nature of the documents explains the inconsistent use of the Resa- vian orthography in two files on delimitation of the Hilandar properties from 1454. The secular nature of the documents, as well as perhaps the social and historical circumstances (the time of general insecurity immediately before the fall of the Serbian Despotate may have left a mark on the scribes’ work) can explain the weakening of the orthographic standard in charters and letters of Despots Lazar and Stefan Branković. In comparison to Despot Đurađ’s char- ters written from the end of the third decade of XV century, the less present features are in particular: (а) the use of grapheme a with the purpose of mark- ing the group [ја] in postvocalic position, (b) the use of grapheme Q, (c) the use of spiritus lenis/asper and accents (especially oxia and regular varia.) The interdependence of the diplomatic status and orthography is per- ceived in two documents: in Despot Stefan Lazarević’s charter to the Hilan- dar monastery (between 1392 and 1402) (an unfinished transcript or concept in which the use of the Resavian orthography is less present) and in Despot Đurađ’s charter to the St. Paul’s monastery (1410) (a slovenly written tran- script or concept in which the Rascian orthography is used with few examples that indicate the pre-Resavian evolution in orthography.) 3. The linguistic features of charters and letters of the Serbian Despotate were examined from the aspects of historical dialectology, history of the Ser- bian literary language, and functional stylistics. 486 Владимир Поломац ■ 3.1. Among the noted features of the Old Serbian language in the charters and letters of the Serbian Despotate, two principal groups are distinguished: (а) linguistic features that are present throughout the entire Štokavian dialect or in the majority of its dialects and that have no significance for the process- es of the inner-Štokavian differentiation in the period from the last decade of XIV century until the sixth decade of XV century, and (b) linguistic features that are significant for the dialectal differentiation of Serbian speeches from the territory of the Serbian Despotate. The use of oxia for the purpose of marking the position of the accent in charters and letters of the Serbian Despotate does not suggest the knowledge of the processes of neo-Štokavian accent transfer. Sparse examples from the charters of Despot Stefan Lazarević which may indicate this process cannot be taken as certain due to the fact that the features of the Resavian orthography (including the use of accents) were not stabilized in these documents. The ma- terial of a certain number of charters of Despot Đurađ Branković (the charter to St. Panteleimon (1427–1429), the charters to Great Lavra (1429–1439 and 1452), two charters to Dubrovnik from 1445, the charter to feudal lord Radič (1428–1429), as well as two charters of feudal lord Radič to Kastamonitou (1430–1431 и 1433)), confirms the conclusion of P. Ivić, drawn based on the material of the Esphigmenou charter, that Despot Đurađ’s court scribe pre- served non-transferred accents. The use of double varia (kendema) and doubled vocalic graphemes indi- cates preservation of the old system of stressed and unstressed lengths in a cer- tain number of charters and letters from the offices of Despot Stefan Lazarević (the charter to Dubrovnik from 1405, and the charter to the Vatopedi monas- tery from 1417), Despot Đurađ Branković (the charters to Dubrovnik from 1405, 1428, and 1445, the charter to the Esphigmenou monastery (1429), the charter to feudal lord Radič (1428-1429), the charter to Great Lavra (1452), the charter of feudal lord Radič to the Kastamonitou monastery, as well as re- ceipts and letters on Despot Đurađ’s depository issued in 1457 by Despots La- zar and Stefan Branković. The old vocalic quantity is particularly well-noted in (а) the nominal gen. pl. suffix, (b) suffixes for complex adjectival declension (consequence of the vowel reduction), and (c) suffixes for 3rd p. sg. Present. The exposed condition of the use of accents in charters and letters of the Serbian Despotate in princi- ple points to the image of Kosovo-Resavian accentuation from the era before the accent transfer and the shortening of post-accentual lengths. The charter of Lady Mara and her sons to Dubrovnik (Vučitrn, Decem- ber 29th, 1405) contains the oldest recorded examples of the change /ә/ > /а/ in Serbian medieval charters from the southern and eastern Štokavian areas from the period of the last quarter of XIV century and the first half of XV century. These examples confirm the already expressed scientific opinion that the pro- cess of /ә/ > /a/ change in medieval monuments from the eastern and southern Štokavian areas can be tracked down from the beginning of XV century, which is later in comparison to the monuments from Čakavian and western Štokavian areas. On the other hand, these examples testify about the process of formation 487 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ of today’s speeches of the Kosovo-Resavian dialects, that is, about their sepa- ration from the speeches of today’s Prizren-South Moravian region. The example of the /ә/ > /а/ change in Despot Đurađ’s charter to Metro- politan Venedikt (Smederevo, September 6th, 1456, scribe Stepan Ratković) is of special significance for historical dialectology of the Serbian language: possessive adjective boračkoj (according to the toponym Borač (< Borәč), in Gruža) testifies about the presence of the vowel /а/ (</ә/) in the area of medi- eval Gruža in the middle of XV century. The examples of /ә/ > /а/ change in the charters and letters of Despots La- zar and Stefan Branković indicate that this process was confirmed in the sixth decade of XV century, not just in suffixes, but also in roots and in inflectional affixes, among which we should particularly single out the examples of geni- tive pl. in Despot Stefan Branković’s receipt (Smederevo, August 12th, 1457.) The examples of complete vocalisation of semivowels from these charters and letters indicate further differentiation between Kosovo-Resavian and Prizren- South Moravian speeches during this period. The noted examples further tes- tify that this change was initialized in suffixes, and it probably reached the semivowel in the root much later. This is illustrated in the condition of con- temporary Prizren-South Moravian speeches, in which the semivowel is better preserved in the roots, while in suffixes it is most frequently replaced with /а/. In the largest number of charters and letters of the Serbian Despotate, the ekavian replacement of the Old Serbian vowel /ě/ is confirmed with definite examples of writing the grapheme e in the position of the etymological y, or with definite examples of writing the grapheme y in the position of the etymo- logical /е/. In five charters of Despot Stefan Lazarević written in the Serbian Church Slavonic language (the charter to the Tismena and Vodica monasteries from 1406, the charter to the Hilandar monastery (1406–1407), as well as in three charters to Great Lavra (two from 1407 and one between 1414 and 1415)) ekavism was affirmed based on indirect evidence: (а) based on the presence of the analogical suffix -eh in nominal loc. pl. (charter to Tismena and Vodi- ca from 1406), (b) based on the ekavisms in the signature (charter to Hilandar (1406–1407), the first copy of the Great Lavra charter from 1407), (c) based on the fact that some of these charters were written by the same scribe (the three Great Lavra charters), as well as (d) based on the fact that all these char- ters were written in a highly standardized Serbian Church Slavonic language. Only four documents (Prince Stefan’s letter to Dubrovnik from 1392, Despot Đurađ’s charter to the Esphigmenou monastery from 1429, feudal lord Radič’s charter to the Vatopedi monastery from 1432, as well as Despot Grgur’s receipt on the construction of the depository from 1457) contain no direct or indirect evidence of ekavism. Considering the entire scope of the corpus, the potential assumption about the preservation of the phonological individuality of the Old Serbian /ě/ in these charters and letters is probably unfounded. Special importance lies in the examples of ekavism in specific morpho- logical categories which are (а) common for Kosovo-Resavian and Prizren- South Moravian speeches from the end of XIV century and during XV centu- 488 Владимир Поломац ■ ry, as well as (b) examples that testify about the process of differentiation be- tween these two speeches in the abovementioned period. The first category includes: (а) forms of dat. sg. of personal pronouns with the suffix -е, (b) forms of dat. and loc. sg. of the possessive pronoun njegov with the suffix -е: njegove, (c) forms of the comparative of adjectives: stareji, starejega, (d) forms of the numeral dve ste, (e) forms of the present tense of the verb јеsәm (nesәm, nesi, nē (<neje), nesmo, neste, nesu). The second category includes: (а) forms of dat. and loc. sg. of feminine nouns of non-palatal and palatal change with the suffix -е, (b) forms of pro- nouns and adjectives with the suffixes of non-palatal change: -еm (ins. and loc. sg. and dat. pl.), -еh (gen. pl.), -еmi (ins. pl.). The only example that may indicate morphological ikavism of the Šumadija or Smederevo-Vršac types (vь novim (loc. pl.) in Despot Đurađ’s charter to Great Lavra, Smederevo, February 14th, 1452) cannot be accepted unconditionally, considering the fact that the forms of locative with the suffix -im are still present today in the areas of Kosovo-Resavian dialect. Sparse examples of the replacement of syllabic /l/ with /u/ in the charters of Despot Đurađ and his heirs undoubtedly testify about the process of dif- ferentiation between Kosovo-Resavian and Prizren-South Moravian speeches during this period. Special significance is given to the examples of the replace- ment in the oikonym Jabučje in Upper Morava (probably today’s Jabučje to the east of Kragujevac), to the examples in the anthroponymic root Vuk- which testify about the change in the Metohija region (name bearers were the na- tives of Metohija villages), as well as to the examples in the root pun- from the charters and letters of Despots Lazar and Stefan Branković that testify that in the sixth decade of XV century this change was a systematic language feature. The processes of diversification between the Kosovo-Resavian and Priz- ren-South Moravian dialects are also indicated by the replacement of syllable- final /l/ with /о/ in the Braničevo oikonym Raonica which was found in Des- pot Đurađ’s charter to Radič 1428–1429 (today probably the oronym Ramnica to the southwest of Veliko Gradište, which may support the assumed phonetic development: Ralnica > Raonica > Ravnica > Ramnica), as well as by the ex- amples found in various parts of speech in the charters and letters of Despots Lazar and Stefan Branković, which point to the fact that in the sixth decade of XV century this change was a systematic language feature. The charters and letters of the Serbian Despotate contain no examples of neo-Štokavian syncretism of nominal plural cases. The beginning of the re- structuring of plural cases under the influence of the loss of dual is indicat- ed by the examples of the use of genitive instead of locative plural in Despot Đurađ’s charters to Dubrovnik (from 1428 and 1445), two examples of the suf- fix -а in gen. pl. in Despot Stefan Branković’s receipt (12. VIII 1457), as well as the example of the use of instrumental vami instead of the expected dative in Despot Lazar Branković’s letter from 1457. Sparse examples of analytical tendencies in declension found in the char- ters and letters of the Serbian Despotate also indicate the Kosovo-Resavian or Prizren-South Moravian terrains. The beginning of the analyzation of Priz- 489 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ ren-South Moravian type is noted in the example from Despot Đurađ’s char- ter to feudal lord Radič (1429–1430): a po svojoj smrti na koga ostavi, ili na srodnika ili inoga koga. The use of pronominal form vse instead of the ex- pected gen. pl. form in the example ako li i vse pet hćeri budu (an example from prior Nikodim’s file from 1396) is found also in contemporary Koso- vo-Resavian speeches. The analyzation of the numeral četiri in examples ot četiri jevangeliste (Despot Đurađ’s charter to feudal lord Radič from 1430) and bez četiri unče (in two receipts of Despots Lazar and Stefan Branković from 1457) is neutral in terms of inter-dialectal differentiation. The oldest ex- ample of non-differentiation between case of motion and case of inaction in the charters from eastern and southern Štokavian areas is found in Despot La- zar Branković’s letter to Dubrovnik (1457): jere je gospodin kralj preminul segaj sveta u prag. This example undoubtedly points to the process of analyza- tion of both Kosovo-Resavian and Prizren-South Moravian types. The differentiation between Kosovo-Resavian and Prizren-South Mora- vian speeches is also indicated by an example of infinitive without the final -i found in the charter of Lady Mara and her sons to Dubrovnik (1405, Vučitrn). The most significant features of the Old Serbian language in the charters and letters of the Serbian Despotate indicate the following: (а) the language of charters and letters of the Serbian Despotate was built upon the basis of south- eastern Serbian dialect of the first half of XV century, that is, on the basis of the dialect from which contemporary Kosovo-Resavian and Prizren-South Moravian dialects developed, (b) the language of charters and letters of the Serbian Despotate demonstrates the most important developmental tendencies which caused the differentiation between Kosovo-Resavian and Prizren-South Moravian speeches in the period from the end of XIV century until the sixth decade of XV century, (c) the movement of the state centre towards north and the Danube (Smederevo) did not cause a significant influx of features of the original dialects from the northern and north-eastern Serbia into the language of charters and letters of the Serbian Despotate, so the Old Serbian language of the charters and letters of Despot Đurađ and his heirs written in Smederevo remained the same because the feudal lords (that migrated from the south) re- mained the same as well. 3.2. The most important changes in the phonological system of the Old Serbian language from the end of XIV century and the first half of XV centu- ry did not reflect in the Serbian Church Slavonic language of charters and let- ters of the Serbian Despotate. It is characterized by: (а) presence of /ә/ (with the exception of the charter of Lady Mara to Dubrovnik from 1405, as well as the charters and letters of Despots Lazar and Stefan Branković, in which the assumed /а/ < /ә/ is found in Serbian Church Slavonic examples as well), (b) presence of syllabic /l/, (c) presence of syllable-final /l/. The remaining key phonetic features of the Serbian Church Slavonic lan- guage indicate the stability of the standard: (а) a very consistent use of št and žd (minimal systematic exceptions are related to the presence of /đ/ in the lexeme gospođa in Serbian Church Slavonic titles), (b) a very consistent use of vь(-)/vьz(-) (minimal systematic exceptions in the eschatocol at the citation 490 Владимир Поломац ■ of the place of the creation of the document, probably under the influence of enumeration of properties in dispositions), (c) consistent use of the pronomi- nal formant vьs-/vs- (metathesis only in the isolated examples of the charters written in Old Serbian), (d) preservation of groups -jt- and -jd- (/ć/ and /đ/ ap- pear only in those sections of charters that were written in Old Serbian.) In accordance with the morphological standard of the Serbian Church Sla- vonic language in charters and letters of the Serbian Despotate (а) the supine form is not present, (b) the asigmatic aorist form is not present, (c) forms of plural genitive, dative, instrumental and locative of the nominal change of ad- jectives is not present, and (d) -omu/-emu in dat. sg of the complex adjecti- val change, cardinal numbers and active participles are generalized. Apart from the enlisted features that represent larger systematic exceptions from the Ser- bian Church Slavonic morphological system, there are other features present in charters and letters of the Serbian Despotate that have the status of a standard, and which can sporadically be found in the Old Church Slavonic canon as well: (а) the suffix for gen. sg. is adopted consistently in acc. sg. of nouns with the semantic feature [+ANIMATE], (b) the suffix -mi in 1st person sg. Pres. of the athematic verbs consistently (however, only one example of it was confirmed; -mo is found in the sections of charters that were written in Old Serbian.) The morphological innovations that are present in all Serbian Church Sla- vonic manuscripts in charters and letters of the Serbian Despotate are une- qually expressed: (а) the less confirmed nominal stems demonstrate various tendencies (nouns sin, put and Gospod abandon the older change; nouns dom, gost, ljudi, crkva and krv mostly preserve the forms of the old change), (b) the assimilation of gen. and dat. sg. of nouns of the consonant change is present (forms dne and dni), (c) the suffix -ije in nom. pl. appears more frequently in nouns of the consonant change, rarely in nouns of the *-ŏ-/-jŏ- stem, (d) the formant -ov is sporadically encountered in gen. pl. of nouns of the *-ŏ-/-jŏ- stem, (e) the expansion of the formant -ov into nom., dat. and acc. pl. of nouns of the *-ŏ-/-jŏ- stem is sporadically present; (f) there were no examples of the suffix -ii or -i in gen. pl. of nouns of the *-ŏ-/-jŏ- stem. The Serbian Church Slavonic language of charters and letters of the Ser- bian Despotate demonstrates inconsistency in expressing some of the most im- portant morphological innovations of the pan-Štokavian type: (a) the suffix -u in loc. sg. of the *-ŏ-/-jŏ- stem, (b) the suffix -е in acc pl. of the *-ŏ- stem, (c) the suffix -om in ins. sg. of the *-ā-/јā- stem, (d) the suffix -оga/-еga in gen. and acc. sg. of the pronominal-adjectival change, (e) the suffix -ој in dat. and loc. sg. of the pronominal-adjectival change, (f) absence of the formant -t in 3rd person sg. Present, (g) the suffix -smo in 1st person sg. Aorist, (h) the loss of dual (it is better preserved in numeral constructions), (i) loss of participle congruence. The Serbian Church Slavonic language used in the enlisted documents be- longs to the low variety, which is seen from (а) the exclusive use of bih type aorist for constructing the potential mood, (b) the dominant use of the form of new sygmatic aorist, and (c) the dominant use of newer forms of active preter- ite participle. The use of the old sygmatic aorist forms (reh, rehom) in nun Jev- 491 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ genija’s charter to Dečani (1397–1402) and in Despot Stefan Lazarević’s char- ters to Great Lavra from 1407 gives an archaic stamp to the Serbian Church Slavonic language of these documents and brings it closer to the high variety. 3.3. The most important linguistic differences between the charters and letters written in the offices of Despot Stefan Lazarević and Despot Đurađ Branković and his heirs are seen on the phonological level. Despot Stefan Lazarević’s charters and letters do not contain (а) examples of /ә/ > /а/ change, (b) reliable examples of the vocalic /l/ > /u/ change, as well as (c) the examples change of syllable-final /l/ into /о/. All three changes are found in the char- ters and letters from Despot Đurađ’s office in isolated examples, while in the charters and letters of Despots Lazar and Stefan Branković they are found in a larger number of examples, so they represent a systematic language feature of these documents. The degree of presence of the features from Old Serbian and Serbian Church Slavonic respectively in individual charters and letters principally de- pends on two criteria: (a) the genre and content of the documents, and (b) the diplomatic status of the documents. Depending on these criteria, charters and letters of the Serbian Despotate can be divided into several groups. Brief requests to Dubrovnik (the letter of Princess Milica and Prince Stefan from 1392, and Despot Đurađ’s letter from 1424) were written in Old Serbian. These letters contain only isolated traces of the Serbian Church Sla- vonic language. The affirmative trading privileges to Dubrovnik (by Despot Stefan in 1405, by Lady Mara and her sons in 1405, and by Despot Đurađ in 1428 and 1445) were also mostly written in Old Serbian. Old Serbian was used not just in the voluminous dispositions of these documents, but it also sporadically en- ters both the protocol and the eschatocol, the traditional strongholds of the Ser- bian Church Slavonic language. Two files on delimitation of the Hilandar properties (from 1454) were written in Old Serbian that contains minimal traces of the Serbian Church Sla- vonic language in the introductory and concluding sections. The charters (receipts) of Despots Lazar and Stefan Branković on the con- struction of Despot Đurađ’s depository were also written in Old Serbian with minimal traces of Serbian Church Slavonic (in the introductory and/or con- cluding sections.) The linguistic differences between the files of the priors of the St. Pan- teleimon monastery on Mount Athos were caused by their structure and con- tent. The largest section of the voluminous file by prior Nikodim (1396) is the disposition written in Old Serbian which contains sporadic traces of Serbian Church Slavonic. The much shorter file by prior Ilarion (1402–1422) resem- bles monastery grants in terms of its textual and linguistic conceptualization (Serbian Church Slavonic in the protocol and eschatocol, Old Serbian in the brief disposition.) Feudal grants (from Despot Stefan Lazarević to Despotess Jevpraksi- ja (1404–1405), as well as Despot Đurađ’s three grants to feudal lord Radič (1428–1429, 1429–1430, 1430)) are linguistically conceptualized in accord- 492 Владимир Поломац ■ ance with the principle of homogenous diglossia. Serbian Church Slavonic is used in the protocol and eschatocol, while Old Serbian is used in the transition from the protocol into the text and in the disposition of the text. Among the en- listed documents, more features of Old Serbian are found in Despot Đurađ’s charter to feudal lord Radič (1428–1429), due to its slightly larger disposition. The enlisted grants differ in textual and linguistic sense from the two grants written by Stepan Ratković (Despot Đurađ’s grant to Metropolitan Ven- edikt from 1456, and Despot Lazar Branković’s charter to treasurer Radoslav from 1457.) Both documents represent brief feudal grants in which the dispo- sition takes up the largest part of the text (the protocol is completely left out in the first one, while in the other one it is reduced to a brief title addressing; the eschatocol is reduced to the notes on the scribe, time and place), which is why they were written in Old Serbian. Monastery grants were also conceptualized in accordance with the prin- ciple of homogenous diglossia. The dominant use of Serbian Church Slavon- ic in the largest number of monastery grants was caused by the proportionally brief disposition with regard to the entire text. In a smaller number of mon- astery grants, Old Serbian is more present thanks to more voluminous dis- positions (three charters of nun Jevgenija: to St. Panteleimon from 1395, to Great Lavra from 1398, to Hilandar (1394–1402), Despot Đurađ’s charter to St. Paul’s from 1410, two charters of Despot Stefan: to Hilandar from 1411, and to Great Lavra from 1427, as well as both charters of feudal lord Radič to Kastamonitou (1430–1431 and 1433.)) 3.4. The most significant lexical and syntactic features of charters and let- ters of the Serbian Despotate are determined by their functional-stylistic and genre identity. The examined documents, different in genre (requests to Du- brovnik, the affirmative trading privileges to Dubrovnik, monastery and feu- dal grants, files of the priors of St. Panteleimon, files on delimitation of the Hilandar properties, receipts and letters regarding the construction of Des- pot Đurađ’s depository) belong to Serbian medieval business and legal style, whose most important lexical-stylistic and syntactic-stylistic features are: (а) terminologism, (b) onomasticity, (c) nominalization, (d) depersonalization, (e) use of clichés, and (f) directiveness. Тerminological and onomastic lexicon in the charters and letters of the Serbian Despotate represents a continuum of the conditions in charters and let- ters of XIII-XIV century. The exception is the terminology of feudal work ob- ligations and gifts found in the immunity formulas in the dispositions of mon- astery and feudal grants. Changes in this sphere of terminology mostly include the introduction of new lexemes due to the introduction of new social institu- tions (unča, ungija, letnja unga (also vojnica or vojištatik), zimnja unča (also danьk zimnji, danьk Gospodstva mi or danije Gospodstva mi)), or due to the introduction of new names for old social institutions (biglja, đerakarstvo, po- birica, po dohije gonjenije, telos, građenje grada i kuć, građenje kuć i dvo- rov), and in both cases we can notice an increased influx of lexical borrowings from Greek (unga, unča, ungija, biglja, po dohije gonjenije, telos). 493 ■ ЈЕЗИК ПОВЕЉА И ПИСАМА СРПСКЕ ДЕСПОТОВИНЕ Nominalization (the “nominal nature”) of the examined charters and let- ters is perceived through (а) the pronounced quantitative dominance of nom- inal words, especially nouns, over verbs, (b) the increased frequency of use of deverbal nouns, among which the ones derived with suffixes -ije and -ø are particularly numerous, (c) the presence of constructions with the decom- posed predicate, (d) the presence of nominal clauses and statements (in formu- las stating the addressor and addressee, in the greeting formula, in the title ad- dressing and signatures of charters, in grant dispositions for the enumeration of the donated people and properties, in the eschatocol for the enumeration of witnesses or donors.) Тendency towards depersonalization of the statement with the purpose of its objectivization and generalization in the charters and letters of the Serbian Despotate is achieved through (а) the frequent labelling of the document issu- er with complex lexemes such as gospodstvo mi instead of using the personal pronoun in 1st person, (b) the frequent use of 3rd person forms of verbs, (c) the frequent use of deagentized passive constructions (reflexive passive for the formulation of dispositions and dates, passive participle in sanctions.) The cliché nature of the charters and letters of the Serbian Despotate most- ly stems from the very manner of their creation (based on the formulas that were taken from Greek and Latin diplomacy as ready-made models.) From the aspect of linguistic organization, of particular interest are (а) formulas of in- tervention and exposition (that is, formulas of the transition from the protocol into the text), (b) formulas of the disposition, and (c) formulas of the sanction. The place of transition from the intervention into the exposition (that is, from the protocol into the text) in examined charters and letters (in affirma- tive trading privileges, and especially in monastery and feudal grants) most frequently represents the place at which a spontaneous and unlaboured switch from Serbian Church Slavonic to Old Serbian takes place, often within the same sentence, and it is the place where their mutual pervasion and matching can be best perceived. In the formulation of dispositions, the following devices were most fre- quently used: (а) independent clauses with the optative particle da and the form of 3rd person Present with the imperative meaning, which produces the effect of directiveness (The prescriptive-regulatory nature of a legal regu- lation), (b) conditional clauses beginning with conjunctions ašte and ako, which emphasizes the hypothetical nature of the validity of a legal norm, and (c) exceptive particles in immunity regulations in order to justify the need for somebody or something to be excluded from the range of the validity of the legal norm. In the formulation of sanctions (especially curses in the sanctions of mon- astery grants), the following syntactic-stylistic devices were used: (а) condi- tional clauses beginning with the Serbian Church Slavonic conjunction ašte and free relative clauses beginning with the nominal pronoun kto and the par- ticle li, which expresses the hypothetical nature of a curse (the assumption that somebody will disobey the ruler’s order stated in the charter), and (b) inde- pendent clauses with the optative particle da and the form of 3rd person Pre- 494 Владимир Поломац ■ sent, which formalises the curse (which represents a wish on the communica- tive plain.) Both syntactic-stylistic devices are syntactically integrated into a complex sentence. Except onomasticity, the enlisted lexical-stylistic and syntactic-stylis- tic features of the charters and letters of the Serbian Despotate principally also represent the feature of Serbian administrative style in the modern times (from XIX century until today.) The future examinations should expand the repertoire of lexical and especially syntactic devices which were used to ex- hibit the enlisted features in Serbian business and legal documents of vari- ous genres and eras. Apart from the enlisted lexical-stylistic and syntactic-stylistic features of the examined charters and letters, we should especially point to the affective and emotional nature of the individual sections of charters (mostly in the pre- ambles; sometimes in expositions, especially the expositions of Despot Ste- fan’s grants which contain Despot’s literary stylized personal reflexions), which is the result of the most broadly understood ideological and cultural context in which the enlisted charters and letters were created. 495 CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд 821.163.1.09:811.1633.1"14" 091(=163.41)"14" 821.163.1.09-6:811.163.1"14" ПОЛОМАЦ, владимир, 1977- Језик повеља и писама Српске деспотовине / Владимир Поломац. - Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2016 (Чачак : Занатска задруга "Универзал"). - 495 стр. ; 24 cm Тираж 150. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 469-482. - Summary: The Language of Charters and Letters of the Serbian Despotate. ISBN 978-86-85991-92-9 a) Српске повеље - Језик - 15в b) Епистоларна књижевност - Језик - Србија - 15в COBISS.SR-ID 223174412