(PDF) Codification of Architectural Knowledge, in Virtual Learning Environments (PhD thesis)

UNIVERZITET U BEOGRADU ARHITEKTONSKI FAKULTET Mr Mirjana Devetaković Radojević, dipl. inţ. arh. KODIFIKACIJA ZNANJA IZ OBLASTI ARHITEKTURE U VIRTUELNIM OBRAZOVNIM OKRUŢENJIMA Doktorska disertacija Rad ima listova Redni broj rada: Beograd 2009. Ĉlanovi komisije: Prof. dr Ljiljana Petruševski Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet Prof. dr Nikola Klem Univerzitet u Beogradu, GraĊevinski fakultet Doc. dr Marko Savić Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet Datum odbrane: Datum promocije: Doktor nauka: II KODIFIKACIJA ZNANJA IZ OBLASTI ARHITEKTURE U VIRTUELNIM OBRAZOVNIM OKRUŢENJIMA Apstrakt Integrisanje informacionih i komunikacionih tehnologija u oblasti arhitekture, redefinisalo je pristup disciplinarnom znanju. Ovo se prvenstveno odnosi na kodifikaciju znanja, koja predstavlja centralni problem ovog istraţivanja. Kodifikacija znanja je proces u kome se subjektivno (tacitno) znanje, svojstveno pojedincu, pretvara u eksplicitno, sistematizovano, zabeleţeno na odreĊenom medijumu, na naĉin koji omogućava njegovu efikasnu razmenu, ekonomiĉno prenošenje i nesmetano dalje korišćenje. Proces kodifikacije znanja bazira se na usvojenom kodifikacionom modelu i razvijenom jeziku kodifikacije, na osnovu koga se posmatrano znanje pretvara u poruke – informacije koje je moguće razmeniti bez prisustva osobe koja je odreĊeno znanje inicijalno posedovala. Kodifikacioni model koji je osnova posmatrane kodifikacije arhitektonskog znanja, reprezentovan je virtuelnim obrazovnim okruţenjima, a bazira se na informacionoj stukturi kod koje se izdvajaju tri osnovne komponente, identifikovane kao hronološka, portfolio i tematska. Tematska komponenta, ukoliko se odnosi na odreĊeni problem iz oblasti arhitekture, lokaciju ili projektovani arhitektonski objekat, ĉini da posmatrane informacije u ovoj informacionoj stukturi, predstavljaju arhitektonsko znanje. Analiza sadrţaja studio projekata realizovanih uz pomoć virtuelnih okruţenja, posluţila je kao osnova za identifikaciju osobenosti jezika kodifikacije, koji ĉine postupci prikupljanja, reprezentacije, dokumentovanja, razmene, kao i ĉuvanja i daljeg korišćenja kodifikovanog arhitektonskog znanja. U okviru eksperimentalnog rada ispitana je primenljivost prikazanog kodifikacionog modela u radu sa izuzetno velikim grupama studenata, u onom delu arhitektonskog obrazovanja koji ne pripada oblasti studio projekta. Kroz eksperimentalni rad kodifikacioni model, kao i jezik kodifikacije, unapreĊeni su u odreĊenim aspektima. Rezultati istraţivanja obuhvataju: teorijske rezultate, koji se odnose na prirodu problema kodifikacije u posmatranoj oblasti, a u kojima je potvrĊeno šest postavljenih hipoteza, dok jedna hipoteza nije ni potvrĊena ni u potpunsti odbaĉena; metodološke rezultate, u kojima je razvijena originalna metodologija rekonstrukcije znanja, analize sadrţaja, kao i formiranja novih virtuelnih obrazovnih okruţenja u oblasti arhitekture; primenjene rezultate koji se ogledaju u koncipiranju institucionalne platforme za razvoj virtuelnih obrazovnih okruţenja, a koja se koristi na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kljuĉne reĉi: Arhitektura; Znanje; Kodifikacija znanja; Eksplicitno znanje; Informacije; Virtuelna obrazovna okruţenja; Arhitektonsko obrazovanje; Informacione i komunikacione tehnologije. III CODIFICATION OF ARCHITECTURAL KNOWLEDGE IN VIRTUAL LEARNING ENVIRONMENTS Abstract Integration of information and communication technologies has redefined disciplinary knowledge, influencing particularly knowledge codification, which is the central problem of this dissertation. Knowledge codification is a process of transforming tacit (individual, subjective) knowledge, into explicit form, systematiyed and written down on an appropriate medium, on the way that allows its efficient sharing, transmission and further use. The process of knowledge codification is based on a codification model and a specially developed codification language, supporting transformation of knowledge into messages – information, that could be shared without a physical presence of its initial owner and creator. The codification model on which the observed codification of architectural knowledge relays, has been represented by virtual learning environments, and is based on an information structure, consisted of components identified as chronological, portfolio and thematic. The thematic component, if related to certain architectural problem, choosen location and its environment, or a designed object, indicates that particular information represents architectural knowledge. The content analisys of observed virtual environments supporting design studio, is applied with aim to identify features of codification language, consisting of the processes of acquisition, representation, documenting, share, as well as saving and further use of codified architectural knowledge. In the experimental part of the research, an applicability of the presented codification model has been tested on extremely large groups of students, in the traditionally course-based part of architectural education. In this part the codification model, as well as the codification language, have been successfully implemented and enriched in certain aspects. The results of the presented research include: theoretic results, related to the nature of the problem of codification in the observed field, in which six of seven hypotheses have been approved, while one has been neither approved nor entirely declined; methodologic results, within which have been developed original methodology of knowledge reconstruction, content analysis, and creation of specific virtual environments for architectural education; applicable results realized in the process of creation of the e-Learning system, in exploitation at the Faculty of Architecture, University of Belgrade. Keywords: Architecture; Knowledge; Codification; Explicit knowledge; Information; Virtual learning environments; Architectural education; Information and communication technologies; ICT. IV SADRŢAJ APSTRAKT ...................................................................................................................................................... III ABSTRACT ...................................................................................................................................................... IV 1 UVOD .......................................................................................................................................................... 1 1.1 PROBLEM ISTRAŢIVANJA ........................................................................................................................ 2 1.2 PRESEK OSNOVNIH TEORIJA I DOSADAŠNJIH REZULTATA .............................................................................. 3 1.2.1 TEORIJA INFORMACIJA ............................................................................................................................... 3 1.2.2 WWW TEHNOLOGIJA ................................................................................................................................ 4 1.2.3 INTEGRACIJA INFORMACIONIH I KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA U ARHITEKTONSKOM PROJEKTOVANJU ............... 6 1.2.4 UPRAVLJANJE ZNANJEM I PROBLEM KODIFIKACIJE ......................................................................................... 7 1.2.5 OĈUVANJE DIGITALNOG NASLEĐA ............................................................................................................... 8 1.3 POLAZNE HIPOTEZE ............................................................................................................................... 9 1.4 METODOLOGIJA .................................................................................................................................... 9 1.4.1 OSNOVNA POSMATRANA JEDINICA U ISTRAŢIVANJU ..................................................................................... 10 1.4.2 UZORAK U OBSERVATIVNOM DELU ISTRAŢIVANJA ........................................................................................ 10 1.4.3 VARIJABLE ............................................................................................................................................. 11 1.4.4 EKSPERIMENTALNI DEO ISTRAŢIVANJA ....................................................................................................... 12 2 ŠIRI OKVIR ISTRAŢIVANJA .................................................................................................................... 13 2.1 AKTUELNA ISTRAŢIVANJA O ZNANJU IZ OBLASTI ARHITEKTURE .................................................................... 14 2.1.1 ISTAŢIVANJA U OBLASTI CAAD-A.............................................................................................................. 15 2.1.2 ISTRAŢIVANJA IZ OBLASTI EKSPERTNIH SISTEMA U ARHITEKTURI ................................................................... 16 2.1.3 ISTRAŢIVANJA KOGNITIVNIH PROCESA U ARHITEKTURI ................................................................................. 16 2.1.4 ZNANJE U KONTEKSTU PROFESIJE ............................................................................................................ 17 2.1.5 POTREBA (PRAKSE) ZA ZNANJEM .............................................................................................................. 17 2.1.6 EPISTEMOLOŠKA ISTORIJA ARHITEKTURE................................................................................................... 18 2.1.7 MACE – METAPODACI ZA ARHITEKTONSKE SADRŢAJE U EVROPI ................................................................. 19 2.2 KODIFIKACIJA ZNANJA – OSNOVNI POJMOVI, TEORIJSKE OSNOVE I AKTUELNA PITANJA ................................... 20 2.2.1 OSNOVNI POJMOVI O ZNANJU ................................................................................................................... 20 2.2.2 KODIFIKACIJA ZNANJA ............................................................................................................................. 22 2.2.3 KODIFIKACIONI MODEL, JEZIK KODIFIKACIJE I PORUKE ................................................................................. 22 2.2.4 POJAVA NOVIH VRSTA ZNANJA KAO POSLEDICA PROCESA KODIFIKACIJE ........................................................ 24 2.3 NEKE KARAKTERISTIKE ZNANJA IZ OBLASTI ARHITEKTURE SA ASPEKTA KODIFIKACIJE .................................... 25 2.3.1 TIPOVI ZNANJA ....................................................................................................................................... 25 2.3.2 SOCIJALNA KOMPONENTA I DINAMIKA ZNANJA ............................................................................................ 26 2.3.3 FIZIĈKI I VIRTUELNI KONTEKSTI U KOJIMA NASTAJE ARHITEKTONSKO ZNANJE .................................................. 27 2.3.4 KODIFIKACIONI MODELI ............................................................................................................................ 29 V 3 MODEL KODIFIKACIJE – VIRTUELNA OBRAZOVNA OKRUŢENJA KAO REPREZENTACIJA MODELA KODIFIKACIJE ................................................................................................................................ 31 3.1 OSNOVA ZA RAZVOJ MODELA KODIFIKACIJE ............................................................................................. 32 3.1.1 NASTANAK VIRTUELNIH OBRAZOVNIH OKRUŢENJA ....................................................................................... 33 3.1.2 RAZVOJ VIRTUELNIH OBRAZOVNIH OKRUŢENJA ........................................................................................... 34 3.1.3 IMPLIKACIJE PRIMENE VIRTUELNIH OBRAZOVNIH OKRUŢENJA ........................................................................ 42 3.2 POSTUPAK MODELIRANJA EKSPLICITNOG ARHITEKTONSKOG ZNANJA U VIRTUELNIM OBRAZOVNIM OKRUŢENJIMA. 44 3.2.1 TEMATSKA KOMPONENTA - A .................................................................................................................... 46 3.2.2 HRONOLOŠKA KOMPONENTA - H ............................................................................................................... 47 3.2.3 PORTFOLIO KOMPONENTA - P ................................................................................................................... 47 3.2.4 PORTFOLIO RAVAN - AH .......................................................................................................................... 49 3.2.5 HRONOLOŠKA RAVAN – AP ...................................................................................................................... 50 3.2.6 TEMATSKA RAVAN – HP ........................................................................................................................... 50 3.2.7 PREKLAPANJE TEMATSKE I HRONOLOŠKE RAVNI .......................................................................................... 51 3.2.8 META-KONTEKST I KODIFIKACIJA ZNANJA.................................................................................................... 53 4 PORUKE - ANALIZA SADRŢAJA VIRTUELNIH OBRAZOVNIH OKRUŢENJA IZ POSMATRANOG UZORKA .......................................................................................................................................................... 55 4.1 OPŠTE KARAKTERISTIKE POSMATRANOG UZORKA ..................................................................................... 56 4.1.1 STRUKTURA KODIFIKOVANOG ZNANJA U POSMATRANOM UZORKU .................................................................. 56 4.1.2 DINAMIKA ZNANJA U IZABRANIM PRIMERIMA, PREMA NONAKI......................................................................... 56 4.2 METODOLOGIJA ANALIZE POSMATRANOG UZORKA .................................................................................... 58 4.2.1 OSNOVNI PODACI .................................................................................................................................... 58 4.2.2 POSMATRANE VARIJABLE ......................................................................................................................... 59 4.3 ANALIZA POSMATRANOG UZORKA .......................................................................................................... 60 4.3.1 VDS’93 – VIRTUELNO SELO: KAT HING W AI .............................................................................................. 61 4.3.2 ETHZ’94 – IZLOŢBENI PAVILJON CIRIH – SINGAPUR ................................................................................... 64 4.3.3 VDS’95 – KUĆA U PRIRODI ZA STANOVANJE I RAD ...................................................................................... 67 4.3.4 VDS’96 – SPOMENIK ZA 1997. ................................................................................................................ 73 4.3.5 VDS’97 – MULTIPLYING TIME (MULTIPLIKACIJA VREMENA) .......................................................................... 79 4.3.6 VDS’98 – A PLACE2 W AIT ...................................................................................................................... 83 4.3.7 LAS AMERICAS 1999 – HOTEL I KONGRESNI CENTAR .................................................................................. 86 4.3.8 I-STUDIO 2000 – KULTURNI CENTAR ZEMALJA AMERIKE (CENTER FOR THE AMERICAS) .................................. 90 4.3.9 MIT – MIYAGI 2001 ................................................................................................................................ 93 4.3.10 ISTUDIO 2002 – POINT ZERO .................................................................................................................. 99 4.3.11 CCC 2003 – COMPUTER CLUBHOUSE COMPETITION .............................................................................. 105 4.4 OSOBENOSTI POJEDINIH SEGMENATA ZNANJA KAO OSNOVA ZA ANALIZU JEZIKA KODIFIKACIJE ....................... 113 4.4.1 ZNANJE O PROJEKTNOM PROBLEMU ........................................................................................................ 113 4.4.2 ZNANJE O LOKACIJI I OKRUŢENJU ............................................................................................................ 114 4.4.3 ZNANJE O PROJEKTOVANIM ARHITEKTONSKIM OBJEKTIMA .......................................................................... 114 4.5 STATISTIĈKA ANALIZA VREDNOSTI POSMATRANIH VARIJABLI ..................................................................... 115 5 JEZIK KODIFIKACIJE - SISTEMATIZACIJA POSTUPAKA KODIFIKACIJE NA OSNOVU POSMATRANOG UZORKA........................................................................................................................... 117 5.1 PRIKUPLJANJE ZNANJA ...................................................................................................................... 118 5.1.1 PRIKUPLJANJE EKSTERNOG ZNANJA ........................................................................................................ 118 5.1.2 INTERNO GENERISANJE ZNANJA .............................................................................................................. 118 5.1.3 KARAKTERISTIĈNI PRIMERI PRIKUPLJANJA EKSTERNOG ZNANJA U POSMATRANOM UZORKU ............................ 119 5.1.4 SPECIFIĈNOSTI PRIKUPLJANJA POJEDINIH SEGMENATA POSMATRANOG ZNANJA ............................................ 122 5.2 REPREZENTACIJA ZNANJA ................................................................................................................... 124 5.2.1 TRADICIONALNI TIPOVI REPREZENTACIJE ZNANJA ...................................................................................... 125 5.2.2 SPECIFIĈNI TIPOVI REPREZENTACIJE ZNANJA ............................................................................................ 128 VI 5.2.3 SPECIFIĈNOSTI REPREZENTACIJE POJEDINIH SEGMENATA KODIFIKOVANOG ZNANJA ...................................... 132 5.3 DOKUMENTOVANJE ZNANJA ................................................................................................................ 138 5.3.1 PREGLED KARAKTERISTIĈNIH FORMATA DOKUMENATA .............................................................................. 138 5.3.2 IZBOR SOFTVERA ZA KREIRANJE DOKUMENTA U PROCESU KODIFIKACIJE ARHITEKTONSKOG ZNANJA ............... 142 5.4 RAZMENA ZNANJA ............................................................................................................................. 143 5.4.1 TIPOVI RAZMENE ZNANJA PREMA DINAMICI ............................................................................................... 143 5.4.2 TIPOVI RAZMENE ZNANJA PREMA INTERAKTIVNOSTI................................................................................... 144 5.4.3 KARAKTERISTIĈNI PRIMERI MEHANIZAMA ZA RAZMENU ZNANJA U POSMATRANOM UZORKU ............................. 145 5.4.4 SPECIFIĈNOSTI RAZMENE POJEDINIH SEGMENATA KODIFIKOVANOG ARHITEKTONSKOG ZNANJA ...................... 147 5.5 ĈUVANJE I DALJE KORIŠĆENJE ZNANJA ................................................................................................. 149 5.5.1 ZAŠTITA DIGITALNOG NASLEĐA ............................................................................................................... 149 5.5.2 ĈUVANJE KODIFIKOVANOG ARHITEKTONSKOG ZNANJA .............................................................................. 150 5.5.3 DALJE KORIŠĆENJE KODIFIKOVANOG ARHITEKTONSKOG ZNANJA ................................................................ 153 5.5.4 SPECIFIĈNOSTI ĈUVANJA I DALJEG KORIŠĆENJA POJEDINIH SEGMENATA KODIFIKOVANOG ZNANJA .................. 157 6 STUDIJA KODIFIKACIJE ZNANJA U NASTAVI NA ARHITEKTONSKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U BEOGRADU - EKSPERIMENTALNI DEO ISTRAŢIVANJA ..................................................................... 159 6.1 VIRTUELNO OKRUŢENJE ..................................................................................................................... 160 6.1.1 IZBOR TIPA (GENERACIJE) VIRTUELNOG OKRUŢENJA ................................................................................. 160 6.1.2 IZBOR PLATFORME ................................................................................................................................ 161 6.2 MODEL KODIFIKACIJE ......................................................................................................................... 162 6.3 JEZIK KODIFIKACIJE ........................................................................................................................... 163 6.4 ASPEKTI KOJI UTIĈU NA STRATEGIJU ĈUVANJA I STVARANJE USLOVA ZA DALJE KORIŠĆENJE KODIFKOVANOG ZNANJA..................................................................................................................................................... 164 6.5 KONTEKST U KOME SE ODVIJA EKSPERIMENTALNI RAD ............................................................................ 165 6.5.1 PRETHODNI EKSPERIMENTI .................................................................................................................... 166 6.5.2 PROMENE U SADRŢAJU I NAĈINU IZVOĐENJA NASTAVE NA ARHITEKTONSKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U BEOGRADU .......................................................................................................................................... 166 6.5.3 OPŠTA INFORMATIĈKA PISMENOST STUDENATA, OPREMLJENOST RAĈUNARSKOM OPREMOM I PRISTUP INTERNETU .......................................................................................................................................................... 167 6.5.4 RAZVOJ W EB SAJTA ARHITEKTONSKOG FAKULTETA I FORMIRANJE E-LEARNING SISTEMA .............................. 167 6.6 OPŠTE KARAKTERISTIKE REALIZOVANIH EKSPERIMENATA ........................................................................ 168 6.6.1 CILJEVI EKSPERIMENTALNOG RADA I METODOLOGIJA ................................................................................ 168 6.6.2 ELEMENTI VIRTUELNOG OKRUŢENJA........................................................................................................ 168 6.7 PRIKAZ IZABRANIH EKSPERIMENATA ..................................................................................................... 171 6.7.1 MATEMATIKA U ARHITEKTURI 1, 2005./2006. .......................................................................................... 172 6.7.2 PRINCIPI CAAD-A, 2006./2007. ........................................................................................................... 179 6.7.3 MATEMATIKA U ARHITEKTURI 2, 2007./2008. .......................................................................................... 184 6.8 DOPRINOS RAZVOJU MODELA KODIFIKACIJE........................................................................................... 190 6.8.1 PODRŠKA KODIFIKACIJI ARHITEKTONSKOG ZNANJA U KURSEVIMA KOJI NE PRIPADAJU DOMENU STUDIO PROJEKTA .......................................................................................................................................................... 190 6.8.2 PODRŠKA RADU SA IZUZETNO VELIKIM BROJEM STUDENATA ....................................................................... 190 6.8.3 PODRŠKA RAZMENI I GENERISANJU NOVOG ZNANJA U OKVIRU KURSA .......................................................... 191 6.8.4 SAGLEDAVANJE JEDNOM UNESENIH INFORMACIJA U VIŠE INFORMACIONIH RAVNI (TEMATSKA, PORTFOLIO, HRONOLOŠKA) ...................................................................................................................................... 191 6.8.5 POVEZIVANJE SA ŠIROM BAZOM INSTITUCIONALNOG I PROFESIONALNOG ZNANJA ......................................... 191 6.9 DOPRINOS RAZVOJU JEZIKA KODIFIKACIJE ............................................................................................. 192 6.9.1 PRIKUPLJANJE ZNANJA .......................................................................................................................... 192 6.9.2 REPREZENTACIJA ZNANJA ...................................................................................................................... 193 6.9.3 DOKUMENTOVANJE ZNANJA ................................................................................................................... 194 6.9.4 RAZMENA ZNANJA ................................................................................................................................. 194 6.9.5 ĈUVANJE I DALJE KORIŠĆENJE ZNANJA .................................................................................................... 197 VII 7 PREGLED REZULTATA ISTRAŢIVANJA I ZAKLJUĈAK...................................................................... 201 7.1 TEORIJSKI REZULTATI ......................................................................................................................... 202 7.1.1 OSOBENOSTI POSMATRANOG KODIFIKACIONOG MODELA I JEZIKA KODIFIKACIJE ............................................ 202 7.1.2 REZULTATI KOJI SE ODNOSE NA POSTAVLJENE HIPOTEZE ........................................................................... 202 7.1.3 IMPLIKACIJE KODIFIKACIONIH PROCESA NA ŠIRU BAZU DISCIPLINARNOG ZNANJA ............................................ 208 7.2 METODOLOŠKI REZULTATI ................................................................................................................... 209 7.2.1 METODOLOGIJA REKONSTRUKCIJE ARHITEKTONSKOG ZNANJA KODIFIKOVANOG U VIRTUELNIM OBRAZOVNIM OKRUŢENJIMA ....................................................................................................................................... 209 7.2.2 METODOLOGIJA ANALIZE SADRŢAJA IZABRANIH VIRTUELNIH OBRAZOVNIH OKRUŢENJA ................................... 211 7.2.3 METODOLOGIJA KREIRANJA NOVIH VIRTUELNIH OKRUŢENJA ZA PODRŠKU EKSPERIMENTALNOM RADU SA VELIKIM BROJEM UĈESNIKA ................................................................................................................................ 212 7.3 PRIMENJENI REZULTATI – FORMIRANJE E-LEARNING SISTEMA NA ARHITEKTONSKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U BEOGRADU ................................................................................................................................................ 213 7.3.1 TEHNIĈKE KARAKTERISTIKE .................................................................................................................... 213 7.3.2 FUNKCIONALNOST ................................................................................................................................. 213 7.3.3 DOPRINOS KODIFIKACIJI ZNANJA IZ OBLASTI ARHITEKTURE I PRAVCI DALJEG RAZVOJA ................................... 217 7.4 ZAKLJUĈAK ...................................................................................................................................... 218 7.4.1 OSVRT NA PRIKAZANO ISTRAŢIVANJE ....................................................................................................... 218 7.4.2 PRIMENLJIVOST REZULTATA ISTRAŢIVANJA ............................................................................................... 218 7.4.3 PRAVCI DALJIH ISTRAŢIVANJA ................................................................................................................. 219 DODATAK 1 - SISTEM METAPODATAKA PREMA LOM STANDARDU ZA IZABRANE OBRAZOVNE OBJEKTE....................................................................................................................................................... 221 PREGLED LITERATURE............................................................................................................................... 225 BIOGRAFIJA KANDIDATA ........................................................................................................................... 231 VIII 1 UVOD Arhitektura je disciplina koja se bazira na intenzivnom protoku znanja. Iako se u oblasti arhitekture sreću svi poznati oblici znanja („znati šta“ – ĉinjenice, „znati zašto“ – nauĉni problemi), arhitektura se prvenstveno bazira na obliku “znati kako”, koji predstavlja osnovu bavljenja strukom (znati kako isprojektovati objekat, kako odabrati pravo rešenje od niza mogućnosti, znati kako saopštiti svoje ideje i sl.). Oblik “znati kako” koji se sreće u arhitekturi po tipu pripada strateškom znanju, jer bavljenje arhitekturom podrazumeva pronalaţenje uvek novih rešenja koja u datom trenutku zadovaljavaju kriterijume velikog broja aktera. Ovakvo znanje je, pored ostalog, u velikoj meri personalizovano (svojstveno pojedincima koji ga poseduju, tacitno) i veoma komplikovano za prenošenje. Bavljenje znanjem iz oblasti arhitekture zbog toga je veliki izazov, jer se radi o jednoj dinamiĉnoj i kompleksnoj oblasti, u kojoj ne postoje unapred poznata rešenja i ustaljene procedure kojima bi se do ovakvih rešenja dolazilo. Integrisanje informacionih i komunikacionih tehnologija u oblast arhitekture izmenilo je naĉin reprezentacije arhitektonskog znanja, ubrzalo i pojeftinilo njegovu razmenu, te uĉinilo da ukupna baza arhitektonskog znanja ekspandira i dobije nove oblike, kao i nove modele distribucije. Kodifikacija znanja kao osnovni problem ove disertacije, odnosi se na postupke sistematizovanog beleţenja znanja iz oblasti arhitekture, njegove depersonalizacije, odnosno prevoĊenja iz tacitnog oblika koji je svojstven pojedincima, u eksplicitan oblik koji se moţe koristiti bez fiziĉkog prisustva njegovih inicijalnih nosilaca. Kodifikacija, kao niz postupaka, obuhvata: prikupljanje, reprezentaciju, dokumentovanje, razmenu, ĉuvanje i dalje korišćenje znanja. Posmatranje kodifikacije znanja u oblasti virtuelnih okruţenja hronološki ograniĉava istraţivanje na period od petnaestak godina, koji zapoĉinje pojavom prvih obrazovnih eksperimenata (studio projekata) koji su izvedeni uz pomoć virtuelnih okruţenja kao saradnja poznatih univerziteta u svetu, a koji se završava originalnim eksperimentalnim radom Kandidata na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Fokusiranje na studio projekat pri formiranju osnovnog uzorka za prouĉavanje problema kodifikacije, imalo je za cilj identifikovanje osnovnih mogućnosti i ograniĉenja kodifikacije u virtuelnim okruţenjima, kao i uslova pod kojima je moguće definisati i oĉuvati kontekste u kojima se posmatrane informacije mogu tretirati kao znanje. Studio projekat posmatran je kao jedan od najzanimljivijih i najkompleksnijih konteksta u okviru koga se generiše arhitektonsko znanje, a virtuelno okruţenje za podršku studio projektu - kao kodifikacioni model sa osobenim jezikom kodifikacije. U ovom segmentu istraţivanja formirana je i metodologija rekonstrukcije arhitektonskog znanja kodifikovanog u virtuelnim okruţenjima. U osnovnom uzorku koji je formiran na bazi heterogenosti (traganja za razliĉitostima, izuzetnostima) identifikovani su oni primeri u kojima su uĉestvovala velika imena 1 savremene arhitektonske pedagogije i pokazano je kako znanje generisano u virtuelnim okruţenjima predstavlja deo modernog digitalnog nasleĊa koje zasluţuje paţnju kao i svi ostali oblici kulturnog nasleĊa. Eksperimentalni deo ovog istraţivanja imao je za cilj da ispita primenljivost kodifikacionog modela razvijenog u oblasti studio projekta, na obrazovne segmente kao što su kursevi bazirani na predavanjima i veţbama, odnosno da doprinese sigurnosti generalizacije zakljuĉaka dobijenih na osnovu prouĉavanja osnovnog uzorka. U ovom delu istraţivanja predloţeni su neki oblici rekontekstualizacije znanja, odnosno stvaranja takvog jezika kodifikacije, koji bi omogućio jednostavno reintegrisanje kodifikovanog znanja u nove kontekste, bilo u okviru arhitektonskog obrazovanja, bilo u nekom drugom segmentu arhitekture. 1.1 Problem istraţivanja Kodifikacija znanja je proces pretvaranja znanja u informacije koje su pogodne za njegovo prenošenje nezavisno od osobe koja je ovo znanje inicijalno posedovala, odnosno pretvaranja tacitnog (personalizovanog, implicitnog) u eksplicitno znanje zabeleţeno na odgovarajućem medijumu, 1 pogodnom za njegovu dalju distribuciju . Kodifikaciji znanja moguće je pristupiti sa razliĉitih aspekata: 2 Kao problemu vezanom za upravljanje znanjem 3 Kao ekonomskom problemu 4 Kao problemu vezanom za razvoj informacionih tehnologija Kao problemu svake pojedinaĉne struke ... Predloţeno istraţivanje pristupa problemu kodifikacije sa aspekta struke, arhitekture kao discipline, koja ima svoje osobenosti, specifiĉne zahteve, nasleĊene kodifikacione modele, sisteme prenošenja i verifikacije znanja i sl. Ovde se prouĉava onaj aspekt kodifikacije u kome arhitekta aktivno uĉestvuje i 5 na ĉije odvijanje neposredno utiĉe . Problem kodifikacije znanja moguće je u oblasti arhitekture posmatrati vrlo široko, ali je takoĊe moguće fokusirati se na odreĊene aktivnosti (npr. kodifikacija znanja u okviru savremenih arhitektonskih konkursa), na pojedine projektantske kuće ili strukovne organizacije, ili ĉak na pojedine realizovane projekte. Polazeći od pretpostavke da su informacije iz domena obrazovanja dostupnije od onih koje se razmenjuju u praksi, kao i da su obrazovni konteksti manje kompleksni od onih u praksi, ovo istraţivanje fokusirano je na arhitektonsko obrazovanje i to na onaj njegov segment koji se odvija u 6 virtuelnim okruţenjima . U ovom istraţivanju proces kodifikacije posmatran je kroz postupke koji su podeljeni u sledeće grupe: prikupljanje (akvizicija znanja), reprezentacija, dokumentovanje, razmena, ĉuvanje i dalje korišćenje. Ovi postupci predstavljaju specifiĉan jezik kodifikacije, baziran na jedinstvenom kodifikacionom modelu. Kako je jezik kodifikacije u virtuelnim okruţenjima u procesu razvoja i neprekidnih promena usled stalnog napredovanja informacionih i komunikacionih tehnologija, kao i unapreĊenja njihove primene, kodifikacioni model se takoĊe razvija i menja, donoseći nove funkcionalnosti u razmeni i kreiranju novog znanja. 1 Knowledge Management in the Learning Society, Centre for Educational Research and Innovation, OECD, Paris, 2000, str. 239 2 Prema: Ibid. 3 Foray, D.: The Economics of Knowledge, The MIT Press, 2004, str. 73 4 Turban, McLean, Wetherbe: Informaciona Tehnologija za Menadţment, Zavod za udţbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003., str. 389 5 O ovome pogledati u: Duffy, F.; Hutton, L.: Architectural Knowledge: The Idea of a Profession, E & FN SPON, 1998 6 Mitchell, W. J.: The Design Studio of The Future, The Electronic Design Studio: Architectural Knowledge and Media in the Computer Era, Mass. USA, 1989 2 1.2 Presek osnovnih teorija i dosadašnjih rezultata 7 Istraţivanje se temelji na rezultatima primene Teorije informacija Kloda Šenona , kao i sistemu 8 globalnog povezivanja informacija, poznatog kao World Wide Web, Tim Berners Lija . Na osnovu rezultata primene Teorije informacija i širenja WWW tehnologije, razvija se virtuelna saradnja u 9 arhitekturi koju je teorijski razradio i eksperimentalno postavio Viliam Miĉel . Pomenuti rezultati utiĉu na ekspanziju produkcije i razmene znanja, te povećan interes za probleme dinamike znanja koje je razradio japanski teoretiĉar Nonaka. Kodifikacija kao karakteristiĉan pristup 10 tretiranju znanja, teorijski je obuhvaćena u nauĉno-istraţivaĉkom projektu TIPIK koji je u periodu 1998.-2001. finansirala Evropska Unija. Rezultati istraţivanja usmereni su ka ĉuvanju specifiĉnog segmenta znanja iz oblasti arhitekture u 11 skladu sa Poveljom o oĉuvanju digitalnog nasleĊa koju je 2002. godine usvojio UNESCO . 1.2.1 Teorija informacija U osnovi ovog istraţivanja nalazi se Teorija informacija ameriĉkog nauĉnika Kloda Šenona koji se u svom ĉuvenom radu „A Mathematical theory of Communication“, objavljenom u okviru istraţivaĉkih laboratorija firme Bell, dao teorijsku osnovu za sva kasnija istraţivanja u oblasti elektronskih komunikacija i komunikacije uopšte. Na narednoj ilustraciji (Slika 1) šematski je prikazan jedan komunikacioni sistem u kome Šenon identifikuje izvor informacije, prenosnika koji informaciju pretvara u signal i uz pomoć komunikacionog kanala šalje prijemniku, koji ovaj signal pretvara u poruku razumljivu primaocu. U ovom sistemu postoji i izvor šuma koji deluje na komunikacioni kanal, utiĉući na prenos signala. izvor informacije prenosnik prijemnik primalac primljeni signal signal poruka poruka izvor šuma Slika 1: Šematski prikaz jednog komunikacionog sistema prema Šenonu Iako se Šenonov rad odnosi na prenos informacija izmeĊu mašina, Matematiĉka teorija informacija je postala osnova za savremenu teoriju komunikacije i dobila primenu u oblastima kao što je sociologija, komunikologija, i dr. Šenonov komunikacioni sistem ovde će biti razmatran u oblasti arhitekture, odnosno arhitektonskog obrazovanja. U oblasti arhitekture moguće je prepoznati brojne komunikacione kanale koji imaju svoje specifiĉnosti u pogledu reprezentacije informacija i intenziteta njihove razmene, kao što su: 7 Shannon, C. E.: A mathematical theory of communication, Bell System Technical Journal, vol. 27, pp. 379– 423 and 623–656, July and October, 1948 8 Berners Lee, T.: Information Management: A Proposal, CERN DD/OC, March 1989 9 O ovome pogledati u: Mitchell, W. J.; McCullough, M.: Digital Design Media, John Wiley & Sons, Inc., 1995. 10 TIPIK: Technology and Infrastructures Policy in the Knowledge based Economy - The impact of the tendency towards codification of knowledge, Exacutive summary, IMRI, WP 08, 2001 11 Charter on the Preservation of Digital Heritage, UNESCO, Doc 32 C/28, Paris 2003. 3 Arhitektonska praksa Arhitektonska publicistika Arhitektonsko obrazovanje Zaštita arhitektonskog nasleĊa Odrţavanje i upravljanje arhitektonskim objektima ... Za svaki od ovih komunikacionih kanala moguće je uspostaviti komunikacioni sistem u kome se pojavljuju razliĉiti pošiljaoci i primaoci informacija, kao i razliĉiti medijumi koji sluţe za ĉuvanje i prenos informacija. U svakom od ovih sistema moguće je naravno identifikovati i karakteristiĉne izvore šuma koji utiĉu na komunikaciju. 1.2.1.1 Virtuelna obrazovna okruţenja kao komunikacioni kanali Virtuelna obrazovna okruţenja u ovom istraţivanju mogu da se posmatraju kao reprezentacija komunikacionih kanala koji sluţe za razmenu informacija u procesu obrazovanja, omogućavajući prenos znanja kroz prostor i kroz vreme. Posmatrana sa aspekta Teorije informacija, kodifikacija je takvo beleţenje znanja koje doprinosi redukciji šuma u odgovarajućem komunikacionom kanalu. Kodifikacija se prvenstveno odnosi na one vrste šuma koje nastaju kao posledica intenzivne razmene znanja, odnosno protoka velikog broja informacija, predstavljenih na razliĉite naĉine i u razliĉitim segmentima komunikacionog kanala. 1.2.1.2 Kodiranje i kodifikacija U ovom kontekstu vaţno je naglasiti razliku izmeĊu kodiranja i kodifikacije. Dok se kodiranje odnosi na pojedinaĉne informacije i uspostavljanje elementarnih pravila koja omogućavaju meĊusobno razumevanje izmeĊu pošiljaoca i primaoca u tehniĉkom smislu, kodifikacija znanja odnosi se na sisteme informacija u odreĊenim kontekstima i njihovo sistematizovano beleţenje radi efikasnije razmene, ĉuvanja i daljeg korišćenja. Iako kodifikacija znanja i kodiranje mogu da imaju zajedniĉke 12 taĉke, radi se o dva potpuno razliĉita problema . 1.2.1.3 Entropija i struktuiranje posmatranog arhitektonskog znanja Za ovo istraţivanje zanimljiv je i pojam entropije, neodreĊenosti, na ĉije smanjenje utiĉe neka informacija. U svojoj Teoriji informacija, Šenon je entropiju matematiĉki definisao na sledeći naĉin: n H K p( xi ) log p( xi ) i 1 pri ĉemu je p(xi) verovatnoća dogaĊaja xi a K konstanta koja se odnosi na izbor osnove logaritma. Ovaj deo Teorije informacija koji se odnosi na redukciju neodreĊenosti komunikacionog sistema pomoći će pri analizi pojedinih segmenata znanja iz oblasti arhitekture koje se pojavljuje u virtuelnim okruţenjima, kao i pri pronalaţenju odgovora na pitanje zašto su u nekim segmentima znanja informacije skromnog obima, dok se u drugim segmentima obim informacija drastiĉno povećava i zahteva sloţenije kodifikacione postupke. 1.2.2 WWW tehnologija Prikazano istraţivanje kodifikacije znanja iz oblasti arhitekture fokusirano je na ono znanje koje se pojavljuje u virtuelnim obrazovnim okruţenjima. Ova okruţenja su dostupna na Internetu i bazirana na WWW (World Wide Web) tehnologiji ĉiji je tvorac Tim Berners Li (Tim Berners Lee). 12 U nekim oblastima kodifikacija znanja moze da podrazumeva stvaranje tzv. knjige kodova, odnosno osnovnih pravila za komunikaciju, meĊutim u oblasti arhitekture, sliĉno kao i u drugim inţenjerskim oblastima, to nije sluĉaj, jer su osnovna pravila komunikacije bazirana na sistemu paralelnih projekcija definisana geometrijom Monţea pre više stotina godina. Prema: Knowledge Management in the Learning Society, Centre for Educational Research and Innovation, OECD, Paris, 2000, str. 239 4 1.2.2.1 Razvoj i širenje Web tehnologije 13 Ĉetrdeset godina nakon pojave Šenonove Teorije informacija, u CERN-u engleski nauĉnik Tim 14, Berners Li publikovao je svoj rad pod naslovom „Information Management: A Proposal“ u kome je data teorijska postavka globalne mreţe, današnjeg World Wide Web-a, odnosno povezivanja informacija na bazi hiperteksta, što je predstavljalo osnovu za ekspanziju Interneta i nastanak razliĉitih servisa, kao što je elektronsko poslovanje, elektronska trgovina ili elektronsko obrazovanje. Radeći u jednoj elitnoj nauĉno-istraţivaĉkoj organizaciji kakav je CERN ĉija je osnovna aktivnost usmerena ka novom znanju, Tim Berners Lee je zapazio da je produkcija informacija veoma intenzivna, ali da je praćenje tokova informacija vrlo kompleksno i ponekad nemoguće. Na naslovnoj strani originalnog rada Berners Lija (Slika 2) šematski je prikazan kompleksan informacioni kontekst u kome je taj rad nastao. Berners Li je uoĉio manjkavosti postojećih centralizovanih sistema za upravljanje informacijama i predloţio sistem koji bi povezao sve raĉunare u okviru CERN-a, baziran na hipertekstu, odnosno na mreţi hipertekst servera ĉiji bi sadrţaj bio meĊusobno povezan. Ovaj nauĉnik je pretpostavio da je CERN moguće posmatrati kao model razmene digitalnih informacija, kao i da će problemi koji su se pojavili u ovoj organizaciji (nagomilavanje informacija, heterogenost sistema i formata podataka i sl.) ubrzo biti aktuelni na globalnom nivou. Inicijalni projekat koji je razvijen u CERN-u nazvan je World Wide Web (globalna mreţa) i odnosio se na razvoj mreţe hipertekst servera koja je za kratko vreme probila okvire institucije u kojoj je nastala i poĉela eksponencijalno da se širi postavši novi medijum za globalnu komunikaciju. Slika 2: Naslovna stranica originalnog rada u kome je Tim Berners Lee dao osnovne postavke današnje WWW tehnologije Povezivanje razliĉitih raĉunara, lociranih u raznim krajevima sveta omogućilo je pojedincima i organizacijama da budu aktivni uĉesnici u globalnoj razmeni informacija. Eliminisanje prostornih distanci u razmeni informacija otvorilo je put ka formiranju nove vrste konteksta, globalno distribuiranih virtuelnih okruţenja, u kojima se razmenom informacija povezuje postojeće i generiše novo znanje. Svakodnevna pojava novih funkcionalnosti baziranih na Web tehnologiji svedoĉi o tome da krajnji dometi ovakvog pristupa znanju još nisu dostignuti. 13 CERN – (Evropski centar za nuklearna istraţivanja) 14 Berners Lee, T.: Information Management: A Proposal, Op. Cit. 5 1.2.2.2 Uticaj WWW tehnologije na razvoj baze znanja iz oblasti arhitekture Razmena informacija koja se bazira na Web tehnologiji uticala je na mnoge discipline, ukljuĉujući arhitekturu. Ova tehnologija uticala je na reprezentaciju ukupne baze znanja iz oblasti arhitekture, kao i na razmenu i distribuciju znanja unutar ove baze. Institucije koje sa razliĉitim Web sadrţajima uĉestvuju u okviru globalne baze znanja iz oblasti arhitekture, brojne su i raznorodne: Projektantski biroi IzvoĊaĉka preduzeća Strukovne organizacije ProizvoĊaĉi materijala i opreme Nauĉno-istraţivaĉke institucije Obrazovne institucije Izdavaĉke kuće ProizvoĊaĉi relevantnog softvera i hardvera Institucije zaduţene za permanentno profesionalno obrazovanje Institucije odgovorne za zaštitu graĊevinskog nasleĊa Turistiĉke organizacije ... Pored toga, u razmeni informacija iz oblasti arhitekture uĉestvuju i institucije koje koriste arhitektonske objekte, razliĉite investitorske institucije, institucije koje se bave relevantnim zakonodavstvom i standardizacijom, posrednici na trţištu nekretnina i sl. Na kraju, u ovoj razmeni uĉestvuju i mnogi pojedinci, bilo da se radi o arhitektima svetske reputacije, studentima arhitekture ili drugim zainteresovanima. Već sama struktura uĉesnika u razmeni informacija ukazuje na to da je baza znanja iz oblasti arhitekture koja je dostupna posredstvom Web tehnologije, u velikoj meri fragmentirana. Ovo je moguće posmatrati na razliĉitim nivoima, ukljuĉujući institucionalni (sliĉno kao u sluĉaju CERN-a). Jedna osobina, meĊutim, povezuje znanje koje je bazirano na Web tehnologiji i dostupno posredstvom Interneta – ovo znanje je dato u eksplicitnom obliku, odnosno zabeleţeno digitalno i depersonalizovano, odvojeno od osoba ili grupa koje su ga inicijalno posedovale. Kodifikacija znanja, kao proces pretvaranja znanja u sistematizovan eksplicitan oblik, pogodan za širu distribuciju, ĉuvanje i kasniju rekonstrukciju, centralni je problem ovog istraţivanja. Istraţivanje je fokusirano na znanje kodifikovano u virtuelnim okruţenjima koja su nastala kao forma Web bazirane podrške arhitektonskom obrazovanju. 1.2.3 Integracija informacionih i komunikacionih tehnologija u arhitektonskom projektovanju Arhitektonsko projektovanje, kao centralna aktivnost u generisanju znanja iz oblasti arhitekture, dobilo je nove karakteristike pod uticajem intenzivnog razvoja informacionih i komunikacionih tehnologija. Najpotpuniju teorijsku osnovu za integraciju ovih tehnologija u oblasti arhitekture dao je ameriĉki profesor Viliam Miĉel (William J. Mitchell) trasirajući nauĉni put u oblasti kompjuterske podrške arhitektonskom projektovanju (CAAD – Computer Aided Architectural Design) i integracije Internet tehnologija u proces projektovanja. Iz obimnog teorijskog rada Miĉela, kao posebno znaĉajni za istraţivanje kodifikacije arhitektonskog znanja izdvajaju se: 15 Reprezentacija arhitektonskog znanja uz pomoć digitalnih medija Eksperimenti u oblasti integrisanja Internet tehnologije u arhitektonsko projektovanje i globalno 16 distribuiranog studija (poznati sredinom 90-tih kao Virtuelni studio ) Teorijsko koncipiranje ArchNet-a, platforme za globalnu saradnju struĉnjaka i studenata iz 17 18 oblasti arhitekture , kao i podršku savremenom arhitektonskom obrazovanju 15 Mitchell, W. J.; McCullough, M.: Digital Design Media, Op. cit. 16 Ibid., str. 441, Virtual Design Studios 6 Kako su i Klod Šenon i Tim Berners Li nakon publikovanja svojih najznaĉajnijih teorijskih radova, istraţivanja nastavili na prestiţnom ameriĉkom Institutu za tehnologiju drţave Masaĉusets (MIT – Massachusets Institute of Technology), tako su i najznaĉajniji eksperimenti iz oblasti primene Interneta u arhitekturi nastali baš u okviru ove institucije, teorijski utemeljeni u radu Miĉela, pod naslovom 19 Creative Design in the Computer Era: The Design Studio of the Future . Osnovu uzorka koji je analiziran u prvom, observativnom delu ovog istraţivanja, predstavljaju obrazovni eksperimenti realizovani u periodu 1992. do 2003. u okviru kojih studenti i nastavnici sa MIT- a na razliĉite naĉine uĉestvuju u globalno distribuiranim studio projektima, pod neposrednim rukovodstvom Miĉela ili uz njegovo konsultantsko uĉešće . Kako je osnovni uzorak za ovo istraţivanje formiran na bazi heterogenosti, traganja za razliĉitostima, oĉigledno je da je Miĉel nosilac glavnih inovacionih ideja u ovoj oblasti. 1.2.4 Upravljanje znanjem i problem kodifikacije Istraţivanje kodifikacije znanja oslanja se na savremene teorije upravljanja znanjem koje se intenzivnije razvijaju sredinom devedesetih godina prošlog veka, kao posledica uticaja primene informacionih i komunikacionih tehnologija u modernom poslovanju. U ovom kontekstu posebno su znaĉajni radovi japanskog teoretiĉara Nonake (Ikujiro Nonaka) meĊu kojima je svakako najznaĉajniji 20 rad A Dynamic Theory of Organizational Knowledge Creation u kome Nonaka definiše znanje i identifikuje njegova dva osnovna oblika – tacitno i eksplicitno. Nonaka insistira na ĉinjenici da je znanje dinamiĉno i u stalnom procesu transformisanja izmeĊu dve osnovne forme, datom u tzv. organizacionoj spirali znanja. Prema ovoj šemi organizaciono znanje prolazi kroz faze socijalizacije, eksternalizacije, kombinacije i internalizacije (SECI model). 21 Sam problem kodifikacije detaljno je obraĊen u nauĉno-israţivaĉkom projektu pod nazivom TIPIK koji je finansirala Evropska unija u periodu 1998. – 2001. Za ovo istraţivanje posebno su znaĉajni radovi francuskog teoretiĉara Foreja (Dominique Foray), u saradnji sa engleskim nauĉnicima Kohendetom (Patrick Cohendet), Kovanom (Robin Cowan) i Dejvidom (Paul David), kao specijalnim savetnikom. U izveštaju u kome se sumiraju rezultati projekta TIPIK, a na osnovu ranije objavljenog rada Foreja i 22 Kovana , priroda kodifikacionih procesa definisana je na sledeći naĉin: „Kodifikacija znanja je proces redukcije i konverzije znanja u poruke. Ove poruke mogu da budu obrađene kao informacije koje će poslužiti da se znanje rekonstituiše nakon izvesnog vremena, na drugom mestu ili od strane drugih osoba.“ Prema ovom dokumentu proces kodifikacije obuhvata tri razliĉita, meĊusobno povezana koraka: formiranje modela, uspostavljanje jezika i kreiranje poruka. U ovom istraţivanju biće analiziran kodifikacioni model i specifiĉan jezik kodifikacije arhitektonskog znanja studio projekata realizovanih u virtuelnim obrazovnim okruţenjima u okviru posmatranog uzorka, te predstavljen kodifikacioni model korišćen u eksperimentalnom radu na seriji kurseva koji ne pripadaju oblasti studio projekta. 17 Mitchell, W. J.: ArchNet – an online community, Selected presentations of W. J Mitchell, MIT School of Architecture and Planning 2000, http://web.media.mit.edu/~wjm/wjmpresents.html, accessed June 2007 18 Beamish, A.: Strategies for International design Studios; Using Information Technologies for Collaborative Learning and Design, in Architectural Education Today, Salama, O’Reilly, Noschis (eds.), Comportements, Lausanne, 2002. 19 Mitchell, W. J.: The Design Studio of The Future, The Electronic Design Studio: Architectural Knowledge and Media in the Computer Era, Mass. USA, 1989 20 Nonaka, I.: A Dynamic Theory of Organizational Knowledge Creation, Organization Science, Vol. 5, No. 1, February 1994. 21 TIPIK: Technology and Infrastructures Policy in the Knowledge based Economy - The impact of the tendency towards codification of knowledge, Exacutive summary, IMRI, WP 08, 2001 22 Cowan, R.; Foray, D.: The economics of codification and the diffusion of knowledge, Industrial and Corporate Change, Volume 6 (3), pp. 595-622, 1997 7 1.2.5 Oĉuvanje digitalnog nasleĊa Rezultati predmetnog istraţivanja kodifikacije arhitektonskog znanja, usmereni su ka identifikovanju, valorizaciji i ĉuvanju digitalnog nasleĊa iz oblasti arhitekture koje se odnosi na znanje nastalo u 23 virtuelnim obrazovnim okruţenjima, u skladu sa preporukama UNESCO-a definisanim u Povelji o 24 oĉuvanju digitalnog nasleĊa . Prema ovom dokumentu: „Digitalno nasleđe sastoji se od jedinstvenih resursa ljudskog znanja i izražavanja. Ono obuhvata kulturne, naučne, obrazovne i administrativne resurse, kao i tehničke, zakonodavne, medicinske i druge vrste informacija koje su stvorene u digitalnoj formi ili digitalizovane na osnovu raspoloživih analognih resursa. U slučajevima kada su resursi nastali u digitalnom obliku, oni ne postoje u drugom obliku, nego kao digitalni objekti. Digitalni materijali uključuju: tekstove, baze podataka, nepokretne i pokretne slike, audio zapise, grafiku, softver i Web stranice, kao i mnoge druge formate koji se neprekidno pojavljuju. Oni su najčešće efemerni i zahtevaju svrsishodnu produkciju, održavanje i upravljanje, kako bi bili sačuvani. Mnogi od ovih resursa imaju trajnu vrednost i značaj, pa prema tome čine nasleđe koje treba da se zaštiti i sačuva za sadašnje i buduće generacije. Ovo konstantno narastajuće nasleđe može da postoji na bilo kom jeziku, u bilo kom delu sveta, i u bilo kom domenu ljudskog znanja i izražavanja.“ Prema ovoj definiciji digitalnog nasleĊa jasno je da su digitalne informacije nastale u procesu obrazovanja znaĉajan deo ovog nasleĊa, pa prema tome virtuelna okruţenja koja podrţavaju obrazovne procese i predstavljaju kontekste u kojima se generiše novo znanje, takoĊe spadaju u kategoriju koju je neophodno zaštititi i saĉuvati. U analizi posmatranog uzorka biće naznaĉeni primeri trajnog gubitka znaĉajnih i jedinstvenih primera arhitektonskog znanja, ali i primeri paţljivo razraĊenih koncepata zaštite i velikih društvenih ulaganja u ĉuvanje digitalnog nasleĊa. 25 U Smernicama za ĉuvanje digitalnog nasleĊa koje su objavljene uz pomenutu Povelju dati su najznaĉajniji aspekti ĉuvanja ovih specifiĉnih resursa. Ovde su izdvojeni oni aspekti koji su znaĉajni za istraţivanje kodifikacije arhitektonskog znanja: formiranje dugoroĉne strategije za ĉuvanje pri samom kreiranju digitalnih resursa utvrĊivanje nadleţnosti i odgovornosti za ĉuvanje resursa koji pripadaju digitalnom nasleĊu uspostavljanje kriterijuma za ĉuvanje digitalnih resursa predviĊanje koliĉine rada i troškova koji su povezani sa ĉuvanjem odreĊenih digitalnih resursa upoznavanje svih uĉesnika u kreiranju digitalnih materijala sa osnovnom strategijom budućeg ĉuvanja oĉuvanje dostupnosti digitalnih resursa oĉuvanje autentiĉnosti i integriteta resursa identifikacija resursa digitalnog nasleĊa uz pomoć odgovarajućih oznaka i metapodataka koji bi olakšali pretraţivanje, upravljanje i ĉuvanje pitanje autorskih prava i prava na kasnije korišćenje saĉuvanih digitalnih materijala Kako postupci kodifikacije, pored prikupljanja, reprezentacije, dokumentovanja i razmene, ukljuĉuju i one koji se odnose na ĉuvanje i dalje korišćenje, navedeni aspekti razmotreni su na konkretnim primerima iz posmatranog uzorka, a neki pristupi i usvojeni stavovi provereni su u eksperimentalnom delu ovog istraţivanja. 23 UNESCO – United Nations Educational, Scentific and Cultural Organization 24 Charter on the Preservation of Digital Heritage, UNESCO, Doc 32 C/28, Paris 2003. 25 Guidelines for Preservation of Digital Heritage, CI-2003/WS/3, Information Society Division, UNESCO, Paris, 2003. 8 1.3 Polazne hipoteze U prethodno prikazanim teorijskim okvirima, kao i na osnovu observacije i analize brojnih primera virtuelnih okruţenja (u kojima su realizovani pojedinaĉni kursevi u okviru arhitektonskog obrazovanja u periodu 1992. – 2003., a koji ĉine širi posmatrani uzorak), postavljene su sledeće hipoteze: HIPOTEZA 1 - Virtuelna obrazovna okruţenja pruţaju tehniĉku mogućnost da se definiše kontekst u kome se digitalizovane arhitektonske informacije mogu prikupljati, razmenjivati i ĉuvati, reprezentujući aktuelno znanje iz oblasti arhitekture i stvarajući osnovu za generisanje novog znanja. U ovakvom kontekstu pojavljuju se dva osnovna oblika arhitektonskog znanja – tacitno (implicitno) i kodifikovano (eksplicitno). HIPOTEZA 2 - Formiranjem virtuelnog obrazovnog okruţenja reprezentuje se kodifikacioni model na osnovu koga se arhitektonsko znanje pretvara u informacije. HIPOTEZA 3 - Jezik kodifikacije znanja iz oblasti arhitekture (prikupljanje, dokumentovanje, reprezentacija, razmena, ĉuvanje i dalje korišćenje) osoben je za pojedine segmente arhitektonskog znanja i nije u potpunosti stabilizovan. HIPOTEZA 4 - U procesu kodifikacije znanja iz oblasti arhitekture virtuelna okruţenja kroz integraciju razliĉitih digitalnih medija, pruţaju širok spektar mogućnosti i postavljaju izvesna ograniĉenja. HIPOTEZA 5 - Potencijalna vrednost kodifikovanog znanja iz oblasti arhitekture u virtuelnim obrazovnim okruţenjima u korelaciji je sa tipom konteksta u kome se ovo znanje posmatra, kao i sa nivoom razvijenosti virtuelnih obrazovnih okruţenja. HIPOTEZA 6 - Kodifikacija znanja iz oblasti arhitekture otvara pitanja potrebe opisivanja ovog znanja serijom odrednica – metapodataka, koji proizilaze iz konteksta u kome se ovakvo znanje ĉuva, a koji bi doprineli efikasnosti njegovog daljeg korišćenja. HIPOTEZA 7 - Znanje kodifikovano u virtuelnim obrazovnim okruţenjima moţe predstavljati vrednost za pojedinca, instituciju ili društvo. U tom smislu kodifikacija, pogotovo u postupcima u vezi sa ĉuvanjem i daljim korišćenjem, predstavlja dragocen doprinos oĉuvanju digitalnog nasleĊa iz oblasti arhitekture. Pri dokazivanju postavljenih hipoteza korišćeni su postupci analize sadrţaja primenjeni na osnovnom posmatranom uzorku koji se sastojao od kurseva tipa studio projekat, kao i eksperimentalni postupak koji je realizovan u oblasti kurseva koji ne pripadaju studio projektu, u periodu 2005. – 2008., a ĉiji je zadatak bio da se ispitaju uslovi generalizacije zakljuĉaka. 1.4 Metodologija 26 Predmetno istraţivanje je induktivnog tipa , bazirano na posmatranju šireg uzorka na osnovu koga su formirane polazne hipoteze. U postupku dokazivanja hipoteza formiran je osnovni uzorak za detaljno posmatranje i analizu sadrţaja. Na osnovu dobijenih rezultata izvedeni su preliminarni zakljuĉci. Pri tome je posebna paţnja usmerena na osobenosti ispitanog uzorka i mogućnost odstupanja u odnosu na generalnu situaciju. Zakljuĉci observativnog dela istraţivanja provereni su u eksperimentalnom radu, kako bi se ispitali uslovi generalizacije zakljuĉaka. 26 Polazi se od šireg posmatranja, na osnovu koga se uoĉavaju pravilnosti koje se formulišu kao hipoteze i proveravaju. Ovakvim postupkom ne potvrĊuje se neka unapred postavljena teorija, već se stvara baza za buduće formiranje teorije. 9 1.4.1 Osnovna posmatrana jedinica u istraţivanju Istraţivanje se u prvom (observativnom) delu zasniva na metodi studije sluĉaja. Osnovna posmatrana jedinica je virtuelno okruţenje za pojedinaĉni kurs (predmet) realizovan u jednoj školskoj godini (semestru, kvartalu...), u okviru osnovne univerzitetske nastave iz oblasti arhitekture. Kriterijumi za izbor virtuelnog okruţenja su sledeći: Da sluţi za podršku delimiĉnoj ili potpunoj realizaciji nekog kursa Da se radi o kursu tipa studio projekat ĉiji je fokus na arhitektonskom projektovanju Da je sadrţaj virtuelnog okruţenja dostupan na Internetu (javno ili uz posebna ovlašćenja) Svaki izabrani sluĉaj analiziran je na osnovu arhiviranog sadrţaja dostupnog putem Interneta (metoda analize sadrţaja), kao i na osnovu publikovanih radova, kao i direktnih kontakata (pismenih intervjua) sa kljuĉnim akterima. U odreĊenim primerima analiza sluĉaja obavlja se na osnovu direktnog uĉešća i praćenja toka sluĉaja u svojstvu posmatraĉa. U drugom, eksperimentalnom delu istraţivanja, primenjena je metoda eksperimenta obavljenog u 27 28 praktiĉnom radu , u istraţivanju kroz projekat , prilikom uĉestvovanja u realizaciji kurseva u okviru nastave na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kriterijumi za izbor virtuelnih okruţenja koji su analizirani u ovoj grupi bili su: Da sluţe za podršku delimiĉnoj realizaciji kurseva, dok se deo realizacije obavlja na tradicionalan naĉin, u direktnom kontaktu sa studentima. Da se radi o kursevima u kojima je Kandidat neposredno uĉestvovao. Da se radi o kursevima koji se baziraju na predavanjima ili veţbama (i ne pripadaju grupi tipa studio projekat). Da je sadrţaj ovih virtuelnih okruţenja slobodno dostupan na Internetu. 1.4.2 Uzorak u observativnom delu istraţivanja Identifikovanje šireg uzorka za preliminarno posmatranje – Kao osnova za izbor preliminarnog uzorka uzeta je serija kurseva izvedena na Fakultetu za arhitekturu i urbanistiĉko planiranje Instituta za tehnologiju Masaĉusetsa (MIT School of Architecture and Planning), SAD, u periodu 1992. – 2003. U 29 odnosu na polaznu grupu, metodom povezanosti sluĉajeva (metoda „kotrljajuće grudve“) , identifikovani su relevantni eksperimenti u onim institucijama koje su kao partneri uĉestvovale u inicijalnim eksperimentima. Ovako formiranim uzorkom obuhvaćeno je oko pedeset razliĉitih eksperimenata i pokrivene su ĉetiri karakteristiĉne generacije virtuelnih obrazovnih okruţenja. Formiranje osnovnog uzorka za detaljno posmatranje – Uzorak za analizu metodom studije sluĉaja formiran je na osnovu heterogenosti, odnosno izdvajanja sluĉajeva koji se kvalitativno razlikuju u odnosu na prethodno realizovane sluĉajeve. Na ovaj naĉin izdvojeno je 10 karakteristiĉnih sluĉajeva, pribliţno ravnomerno hronološki rasporeĊenih u periodu 1992. – 2003. 27 Pod pojmom eksperimenta u praktiĉnom radu podrazumeva se svaki eksperiment koji se ne obavlja u izolovanim, laboratorijskim uslovima i u kome je nemoguće posmatrati kontrolni uzorak. 28 Foque, R.: Research in Design Sciences, in ADSC, No. 10-11, Department of Design Sciences, University College Antwerp, Antwerp 2003; prema Savic, M.: Istrazivanje pristupa reformi visokoskolskih kurikuluma, u kontekstu stvaranja Evropskog prostora visokog obrazovanja, Doktorska disertacija, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2007 29 Trochim, W. M.: Research Methods Knowledge Base, Cornell University, USA, 2002, Nonprobability sampling: Purposive sampling, http://www.socialresearchmethods.net/kb/sampnon.php (dostupno, januar 2009.) 10 Znanje uopšte Znanje iz oblasti arhitekture Znanje iz oblasti arhitekture u dobu informacionih i komunikacionih tehnologija Znanje iz oblasti arhitekture u virtuelnim okruţenjima Znanje iz oblasti arhitekture u virtuelnim obrazovnim okruţenjima Znanje iz oblasti arhitekture u virtuelnim obrazovnim okruţenjeima za kurseve tipa „studio projekat“ Širi uzorak za preliminarno posmatranje Uzorak za detaljno posmatranje – studije Kodifikacija sluĉaja znanja Eksperimentalni deo istraţivanja Slika 3: Šematski prikaz formiranja uzorka za detaljno posmatranje 1.4.3 Varijable Radi sistematiĉnijeg prikaza toka i razultata istraţivanja, u procesu istraţivanja korišćene su varijable kojima se opisuju posmatrane jedinice, odnosno njihovi segmenti. Kako se u odreĊenim hipotezama (hipoteza br. 4) ispituje korelacioni odnos, u sistemu varijabli izdvajaju se nezavisne varijable (one ĉija vrednost varira u toku istraţivanja) i zavisne varijable, odnosno one ĉija vrednost, kako se pretpostavlja, zavisi od nezavisnih varijabli. Nezavisnim varijablama opisani su: Tip virtuelnog okruţenja Tip konteksta u kome se posmatra znanje Zavisnim varijablama opisana je: Potencijalna vrednost kodifikovanog znanja, posmatrana za svaki segment znanja iz oblasti arhitekture (znanje o problemu, znanje o lokaciji i znanje o objektima) Vrednosti datih varijabli odreĊene su na osnovu podataka koji su izraţeni kvalitativno (opisno), a zatim su transformisani u kvantitativne (numeriĉke) podatke, pogodne za izraĉunavanje korelacionog 30 odnosa . 30 Ibid., Types of relationships, http://www.socialresearchmethods.net/kb/relation.php (dostupno, januar 2009.) 11 1.4.4 Eksperimentalni deo istraţivanja U ovom delu istraţivanja prikazani su eksperimenti realizovani na Arhitektonskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, u periodu 2005.-2008., u okviru nastave na Osnovnim akademskim studijama. Eksperimentalni rad se odvija na predmetima koji se tradicionalno realizuju ex-katedra, a koje istovremeno prati izuzetno veliki broj studenata. UvoĊenjem virtuelnih obrazovnih okruţenja u tradicionalni sistem nastave, formiran je osoben komunikacioni kanal za podršku razmeni znanja na nivou celokupne generacije studenata. Kroz eksperimentalni rad ispitana je primenljivost kodifikacionog modela nastalog u okviru studio projekta, kao i adaptabilnost postojećeg jezika kodifikacije, za primenu u segmentu nastave koji ne pripada oblasti studio projekta. U ovom delu istraţivanja razvijen je i testiran e-Learning sistem za podršku formiranju virtuelnih obrazovnih okruţenja u okviru institucionalnog Web sajta Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 12 2 ŠIRI OKVIR ISTRAŢIVANJA U razmatranju šireg okvira istraţivanja ovde je dat pregled aktuelnih istraţivanja o znanju iz oblasti arhitekture, kao i prikaz rezultata savremenih istraţivanja o kodifikaciji znanja koja obuhvataju osnovne pojmove, teorijske osnove i aktuelna pitanja. Istraţivanja o znanju iz oblasti arhitekture, koja ĉine širi okvir za prikazano istraţivanje kodifikacije znanja, obuhvataju: Istraţivanja u oblasti CAAD-a Istraţivanja u oblasti ekspertnih sistema u arhitekturi Istraţivanja kognitivnih procesa u arhitekturi Istraţivanja znanja u kontekstu arhitekture kao profesije Istraţivanja potreba arhitektonske prakse za znanjem Epistemološka istraţivanja u oblasti arhitekture Rezultati istraţivanja kodifikacije znanja prikazani su kroz: Pregled osnovnih pojmova o znanju Definiciju kodifikacije znanja Strukturu kodifikacionog procesa Na kraju ovog poglavlja izdvojene su neke karakteristike arhitektonskog znanja koje su znaĉajne za proces kodifikacije. 13 2.1 Aktuelna istraţivanja o znanju iz oblasti arhitekture Iako arhitektura pripada grupi disciplina koje se u savremenom društvu zasnivaju na intenzivnom 31 32 protoku znanja , opseţnija istraţivanja o samoj prirodi arhitektonskog znanja pojavljuju se tek poslednjih decenija. Na porast interesovanja za znanje iz oblasti arhitekture, bez sumnje utiĉe pojava i nagli razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija, kao i njihovo integrisanje u sve domene poslovanja, ukljuĉujući arhitektonsku praksu. Informacione tehnologije nisu donele samo nove oblike reprezentacije arhitektonskih informacija i znaĉajno ubrzale njihovu produkciju i razmenu, već su otvorile i pitanja generisanja i razmene arhitektonskog znanja u novim tehnološkim uslovima. U ovom kontekstu 33 razvijaju se sistemi za kompjutersku podršku arhitektonskom projektovanju (CAAD ), ekspertni sistemi za podršku odreĊenim podruĉjima arhitektonske delatnosti (arhitektonsko projektovanje, materijalizacija arhitektonskih objekata, projektovanje i proraĉun konstrukcija, itd.), kao i sistemi za 34 upravljanje arhitektonskim objektima (CAFM ) u kojima su informacioni sistemi integrisani sa CAAD tehnologijom. Konvergentan razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija otvorio je puteve za prostornu i vremensku distribuciju informacija, što je u oblasti arhitekture omogućilo virtuelnu saradnju i novi pristup formiranju projektantskih timova. Ovakva vrsta saradnje otvorila je pitanje kreiranja elektronskih okruţenja za podršku generisanju znanja, kao i pitanja ĉuvanja u daljeg korišćenja ovakvog znanja. Aktuelnim istraţivanjima o znanju iz oblasti arhitekture (istraţivanjima u toku i tek dovršenim), neposredno su prethodila relevantna istraţivanja koja moţemo da podelimo u dve grupe. Prvu, neuporedivo veću grupu predstavljaju istraţivanja nastala kao direktan rezultat interesovanja za uticaje 35 informacionih i komunikacionih tehnologija u arhitekturi. Ova istraţivanja su obuhvatila CAAD , 36 ekspertne sisteme, kognitivne procese i virtuelnu saradnju u arhitekturi , a katrakteristiĉna su za period od sredine 60-tih do kraja dvadesetog veka. Drugu grupu istraţivanja karakteriše veća usmerenost ka samoj arhitektonskoj praksi, u okviru društva koje se bazira na znanju. Aktuelna istraţivanja, direktno usmerena na razliĉita pitanja vezane za znanje iz oblasti arhitekture, podeljena su na grupu većih inter-institucionalnih projekata i na grupu istraţivanja ĉiji su nosioci male grupe ili pojedinaĉni istraţivaĉi. Sve ĉešće se pojavljuju publikovani radovi u kojima se o arhitektonskom znanju, u smislu arhitektonskih istraţivanja, diskutuje u kontekstu velikih arhitektonskih firmi, kao i u analitiĉkom osvrtu 37 na opuse eminentnih arhitekata . 31 U studiji pod naslovom „Upravljanje znanjem u društvu koje uĉi“, izdvojene su discipline koje se baziraju na intenzivnom protoku znanja (farmakološka industrija, biotehnologije, elektroindustrija...), u odnosu na one koje se baziraju na intenzivnom protoku kapitala (bankarstvo, trgovina, osiguranja...) ili na intenzivnom korišćenju rada (graĊevinarstvo, rudarstvo, poljoprivreda...) Knowledge Management in the Learning Society, Op. cit. str. 6 32 U nauĉnoj literaturi pojam „arhitektonsko znanje“ (architectural knowledge) dobio je poslednjih godina šire znaĉenje; pored znanja iz oblasti arhitekture, ovaj izraz se koristi i za specifiĉno znanje iz oblasti programiranja koje se odnosi na arhitekturu softvera, odnosno na softverske sklopove, nasuprot znanju o komponentama. Da bi se izbegli nesporazumi, u ovom istraţivanju ĉešće je korišćena formulacija „znanje iz oblasti arhitekture“. 33 CAAD – Computer Aided Architectural Design, skraćenica nastala na bazi poznatije skraćenice CAD – Computer Aided Design kojom se oznaĉava komjuterska podrška projektovanju u bilo kojoj oblasti 34 CAFM – Computer Aided Facility Management 35 Kao rezultat istraţivanja iz oblasti CAAD-a koja su poĉela sredinom 60-tih godina XX veka, u mnogim obrazovnim i nauĉno-istraţivaĉkim institucijama formirana su posebna odeljenja, odnosno katedre, kao i ĉitava obrazovna usmerenja. Ova tendencija karakteristiĉna je za period 1985. – 1995. 36 Pitanje virtuelne sardnje šire je obraĊeno u: Devetaković, M.: Virtuelni arhitektonski studio – aspekti primene elektronske komunikacije u arhitektonskom projektovanju, Magistarska teza, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1997. 37 Predavanje španskog arhitekte Rafaela Monea prilikom dodele zlatne medalje Britanskog kraljevskog instituta za arhitekturu, Rafael Moneo’s Royal Gold Medal Lecture, RIBA, 12 November 2003., http://www.architecture.com/go/Architecture/News_2938.html, dostupno jun 2007. 14 2.1.1 Istaţivanja u oblasti CAAD-a Skraćenicom CAAD danas je oznaĉena jedna velika oblast koja obuhvata, pre svega širok spektar raspoloţivih kompjuterskih programa koji se na razliĉite naĉine koriste u arhitekturi, odnosno u arhitektonskom projektovanju, kao i drugih sistema i postupaka koji podrazumevaju primenu raĉunara u oblasti arhitekture. Istraţivanja iz oblasti CAD-a traju ĉetiri decenije. Kljuĉnu ulogu u ovim istraţivanjima ima Institut za Tehnologiju drţave Masaĉusets (MIT), u okviru koga nastaju koncepti koji predstavljaju standard u 38 oblasti CAD-a. Smatra se da je teorijsku osnovu za CAD dao Kuns 1963., da bi iste godine bio 39 zabeleţen nastanak prvih prototipova softvera . Proces projektovanja u ovim sistemima sveden je na grafiĉko manipulisanje bazom podataka o geometrijskim karakteristikama objekata. Vodeći teoretiĉar na polju primene CAD tehnologije u arhitekturi je Miĉel (W. J. Mitchell), koji je 1975. definisao nauĉnu i 40 praktiĉnu oblast primene raĉunara u arhitekturi – CAAD . Naglo širenje primene CAAD sistema vezuje se za poĉetak 80-tih godina XX veka, kada su programi prilagoĊeni performansama personalnih raĉunara i kada su se izdvojili sistemi i tehnike prilagoĊeni specifiĉnim potrebama arhitektonskog projektovanja. Sredinom 80-ih naglo se širi i nauĉni interes za ovu oblast i u tom periodu nastaje nekoliko vodećih meĊunarodnih udruţenja ĉije periodiĉne konferencije obeleţavaju razvoj CAAD-a kao nauĉne oblasti. Nauĉni interes za oblast CAAD-a u širem smislu aktuelan je i danas. CAAD sistemi od samog poĉetka predstavljaju specifiĉan vid reprezentacije znanja iz oblasti arhitekture. Posmatrano sa aspekta kodifikacije, u okviru ovih sistema razvijen je specifiĉan generiĉki jezik koji omogućava jednostavno kreiranje poruka – informacija o arhitektonskim objektima i njihovim delovima. Pitanjima arhitektonskog znanja u kontekstu CAAD-a posebna paţnja posvećena je, meĊutim, tek 1989. godine na konferenciji sa temom: „Elektronski projektantski studio – arhitektonsko znanje i mediji u eri kompjutera“. U okviru ove konferencije, predstavljena je nova programska osnova za razvoj 41 CAAD-a. U zakljuĉnom radu na ovom skupu Miĉel je najavio pojavu Projektantskog studija budićnosti i prezentovao svoj stav o socijalnom karakteru koji će obeleţiti arhitektonsku praksu u poslednjoj dekadi XX veka. U kasnijim radovima isti autor identifikuje ĉetiri vodeće paradigme u celokupnom 42 razvoju CAAD-a : CAAD kao sistem za automatsko generisanje odgovora na postavljeni projektantski problem (70-te) CAAD kao sistem interaktivne grafike (sredina 80-tih) CAAD kao sistem koji se bazira na znanju (kraj 80-tih i poĉetak 90-tih) CAAD kao društveni proces (sredina 90-tih) Ovome bi trebalo dodati aktuelnu paradigmu u razvoju CAAD-a: 43 CAAD kao platforma za generiĉke procese Za istraţivanja o kodifikaciji znanja iz oblasti arhitekture relevantan je teorijski stav o CAAD-u kao društvenom procesu, na kome će se bazirati prouĉavanje znanja u virtuelnim okruţenjima. 38 Coons, S. A.: An Outline of the Requirements for a Computer-Aided Design System, Proceedings of the 1963 Spring Joint Computer Conference, Baltimore, Maryland, Spartan Books, 1963; према Mitchell, W. J.: The Design Studio of The Future, The Electronic Design Studio: Architectural Knowledge and Media in the Computer Era, p.p. 479 – 494, Mass. USA, 1989 39 Jednim od prvih CAD sistema smatra se Sketchpad koji je 1963. kreirao Ivan Saterlend (Ivan Sutherland), doktorant Kloda Šenona. Ibid. , str. 479. 40 Mitchell, W. J.: The Theoretical Foundation of Computer-Aided Architectural Design., Environment and Planning B. 1975, Vol 2., pp. 147-48., prema: Ibid. , str. 481 41 Mitchell, The Design Studio of the Future, Op. cit., str. 489. 42 Mitchell W. J.: CAD as a Social Process, Sixth International Conference on Computer-Aided Architectural Design Futures, Singapore, 1995, pp. 7-9 43 Kolarevic, B. ed. : Architecture in the Digital Age: Design and Manufacturing, New York & London: Spon Press - Taylor & Francis Group, 2003 15 2.1.2 Istraţivanja iz oblasti ekspertnih sistema u arhitekturi Istraţivanja na polju ekspertnih sistema u arhitekturi pripadaju široj oblasti CAAD-a i odvijala su se gotovo paralelno sa nastankom najranijih programa. Vezana su za prvu paradigmu koju je identifikovao Miĉel, a odnosila su se na automatsko generisanje projektantskih odgovora na zadate probleme. Danas se smatra da su ovakvi pristupi predstavljali jaku pokretaĉku snagu u ukupnom razvoju CAAD- a, ali da su se u praksi pokazali kao neisplativi jer je sama definicija problema zahtevala znaĉajno programersko vreme i tehniku. Pod uticajem razvoja ekspertnih sistema u oblastima kao što je medicinska dijagnostika, nastajali su sistemi za podršku projektovanju bazirani na znanju, u ĉijoj su osnovi bile razliĉite formalizacije (logiĉke formule, skupovi sluĉajeva, pravila o povezivanju oblika i sl.). U okviru ovih sistema vrlo efikasno je bilo 44 kreiranje demonstracionih primera koji su se kretali u limitiranim domenima . MeĊutim, formiranje baze 45 znanja koja bi se koristila u praksi, predstavljalo je ogroman, skup i teţak posao . Znanje prikupljeno u okviru ovakve baze bilo je statiĉno i nije odgovaralo društvenom karakteru projektantskog procesa. Teoretiĉari kodifikacije znanja, analizirajući ekspertne sisteme, identifikovali su tri tipa ekspertskog znanja (znanje tipa „znati kako“): „znanje zanatlije“ (proceduralno znanje), „reparativno znanje“ i 46 „strateško znanje“ . Prva dva tipa imaju jasno definisani, jedinstveni cilj, do koga se stiţe, bilo serijom jasno definisanih postupaka, kao kod znanja zanatlije, bilo konsultovanjem baze znanja formirane na osnovu steĉene ekspertize, što je sluĉaj kod reparativnog znanja. Treći tip znanja, strateško znanje, odnosi se na usklaĊivanje više zahteva koji su najĉešće meĊusobno suprotstavljeni. Cilj koji treba postići korišćenjem strateškog znanja nije u potpunosti definisan kao kod prva dva tipa znanja, pa je pravljenje ekspertnog sistema u oblasti strateškog znanja najsloţenije, najskuplje i ponekad nemoguće uz pomoć trenutno raspoloţive tehnologije. Osim zavisnosti od tipa znanja, isplativost i efikasnost ekspertnih sistema zavisi od stabilnosti okruţenja u kome se ovi sistemi koriste. U arhitekturi je moguće prepoznati sva tri tipa ekspertskog znanja, ali je ovo oblast u kojoj preovladjuje strateško znanje, odnosno ona vrsta znanja koju je teško formalizovati i obuhvatiti bazama znanja na naĉin koji je uobiĉajen u ekspertnim sistemima. Pored toga, arhitektura je oblast na koju u velikoj meri utiĉe kontekst, bilo fiziĉki, kulturološki, politiĉki ili ekonomski, pa se za ekspertne sisteme koji nastaju u oblasti arhitekture moţe oĉekivati da funkcionišu u nestabilnom okruţenju, što smanjuje njihovu funkcionalnost i ekonomiĉnost. Nije retka pojava, meĊutim, da se ekspertni sistemi koji u praksi nisu doţiveli znaĉajniju primenu, sa 47 izuzetnim uspehom koriste u procesu obrazovanja . Ovakvi primeri pojavljuju se u uzorku posmatranom u ovom istraţivanju (softver za ispitivanje gramatike arhitektonskih oblika). Primeri softvera u kojima je sadrţano ekspertsko znanje o pojedinim problemima (generisanje 3D površi, ispitivanje Mandelbrotovog skupa, ispitivanje dvodimenzionalnih L-sistema) ekstenzivno su korišćeni u primerima iz eksperimentalnog dela istraţivanja. Zajedniĉka karakteristika svih navedenih primera je da ekspertni sistemi predstavljaju jedan vid kodifikacije znanja o odreĊenom, jasno definisanom problemu, zasnovanom na stabilizovanoj bazi znanja (npr. Matematiĉko definisanje 3D površi u parametarskom obliku, sa bazom od nekoliko desetina najpoznatijih primera, sluĉaj programa K3D Surf). 2.1.3 Istraţivanja kognitivnih procesa u arhitekturi Istraţivanja kognitivnih (mentalnih, saznajnih) procesa u arhitekturi intenzivno se razvijaju od kasnih 80-tih i poĉetka 90-tih godina, u velikoj meri su komplementarna sa istraţivanjima iz oblasti ekspertnih sistema. Centar najznaĉajnijih istraţivanja iz ove oblasti je KCDC – Key Centre for Design Computing, na Univerziteu u Sidneju, kojim rukovodi dr Dţon Dţiro (John Gero). Baveći se ekstenzivno pitanjima 48 vezanim za integraciju veštaĉke inteligencije u proces projektovanja , Dţiro sa brojnim saradnicima, nastoji da pronikne u skrivenu suštinu kreativnih procesa i rezonovanja u arhitektonskom projektovanju. 44 Petrović, I.: „Ekspertni sistemi u arhitekturi i graĊevinarstvu“: izveštaj o radu na projektu, Saopštenja IMS, God. XXI, Br. 1, Beograd 1994., str. 53.-68. 45 Mitchell, CAD as a Social Process, Ibid. 46 Cowan, R.: Expert Systems: Aspects of and Limitation to the Codifiability of Knowledge, MERIT, Maastricht Economic Research Institute of Innovation and Technology, 2001 47 Schon, D.: Reflecive Conversation with Materials, in Terry Winograd (ed.): Bringing Design to Software, Addison-Wesley, 1996 48 Gero, J. S.: Ten problems for AI in design, Workshop on AI in Design, IJCAI-91, 1991 16 Ova istraţivanja usmerena su na tacitni (individualni, liĉni) deo znanja koje karakteriše pojedinaĉnog eksperta u oblasti arhitekture. Od posebnog znaĉaja je vizuelno ekspertsko mišljenje, odnosno razmišljanje i saznavanje kroz posmatranje oblika i prepoznavanje implicitnih znaĉenja sadrţanih u 49 skicama koje nastaju pri eksternalizaciji ranih projektantskih ideja . Sa aspekta istraţivanja kodifikacije znanja posebno su zanimljivi radovi koje Dţiro usmerava na 50 integrisanje procesa uĉenja u CAD sisteme , odnosno stvaranja CAD sistema koji uĉe. Analogno tome, otvara se pitanje mogućnosti kreiranja virtuelnih obrazovnih okruţenja koja imaju sposobnost da uĉe, odnosno da prikupljaju onaj deo znanja koji se odnosi na rezonovanje, zakljuĉivanje i odluĉivanje, a koji u ovom trenutku tehnološkog razvoja virtuelnih okruţenja ostaje u tacitnom, nezabeleţenom obliku. 2.1.4 Znanje u kontekstu profesije Devedesete godine prošlog veka predstavljaju dekadu velikih promena u arhitektonskoj praksi, koje nastaju, ne samo usled pojave novih tehnologija, nego i kao posledica pozicije arhitekture kao discipline na globalnom trţištu. Sa jedne strane, devedesetih godina drastiĉno se smanjuje potreba za kapitalnim drţavnim projektima, usled ĉega se smanjuje obim poslovanja velikih projektantskih kuća. U ovakvim uslovima arhitekta se odjednom nalazi na slobodnom trţištu kao individualni struĉnjak ili kao deo malog tima, a ne kao deo velikog sistema. Sa druge strane, stvaraju se uslovi za globalnu distribuciju arhitektonske prakse, pa tako mnogi poznati biroi imaju svoje ekspoziture u raznim krajevima sveta. U svom ĉuvenom delu „ Arhitektonsko znanje: Ideja o jednoj profesiji“, britanski arhitekta i teoretiĉar Frensis Dafi, definisao je krajem 90-tih godina znaĉaj identifikacije, razvoja i unapreĊenja ukupnog 51 korpusa struĉnog znanja, za opstanak arhitekture kao profesije . Posmatrajući problem iz ugla arhitektonske prakse, Dafi daje generalna usmerenja ka definisanju arhitektonskog znanja i njegovoj praktiĉnoj primeni: „Arhitektonsko znanje se bavi zgradama, načinom na koji su napravljene i ljudima koji ih nastanjuju. Arhitektonsko znanje ima dve specifične karakteristike. Prva je da je ovo znanje neuobičajeno kombinatorično i kompleksno. Ono spaja razumevanje korisničkih zahteva sa mogućnošću izgrađenih objekata da udovolje ovim zahtevima... Druga karakteristika je da se ovo znanje bavi deontološkim (u vezi sa zahtevima koje nameće struka, etičkim, moralnim) pre nego deskriptivnim; stvarima kakve bi trebalo da budu, pre nego stvarima kakve jesu.“ Stavovi Dafija o arhitektonskom znanju bacaju teţište na znanje o objektu, što će kasnijim poglavljima biti detaljnije razmatrano pri struktuiranju znanja koje se pojavljuje u virtuelnim okruţenjima. Dafi takoĊe potvrĊuje stavove teoretiĉara znanja u kome se arhitektonsko znanje pojavljuje više kao proceduralno (tipa „znati kako“), a manje kao deklarativno (tipa „znati šta“). Potreba za stalnim balansiranjem izmeĊu potreba korisnika, mogućnosti investitora, tehnoloških dometa i profesionalnih standarda, ukazuje na strateški karakter arhitektonskog znanja koje se opisuje kao kombinatoriĉno i kompleksno. 2.1.5 Potreba (prakse) za znanjem 52 U okviru Ameriĉkog instituta za arhitekturu (AIA ), jednog od najaktivnijih i najuticajnijih strukovnih udruţenja u oblasti arhitekture, pokrenute su poslednjih godina brojne aktivnosti, usmerene ka prikupljanju, prouĉavanju i širenju profesionalnog znanja. Ove aktivnosti obuhvatile su, izmeĊu ostalog, 53 formiranje brojnih interesnih grupa meĊu ĉlanovima, ĉiji je cilj prikupljanje i podsticanje razmene znanja u specifiĉnim segmentima arhitektonske prakse. 49 Gero, J. S.: Representation and Reasoning About Shapes: Cognitive and Computational Studies in Visual Reasoning in Design, C. Freksa and D. Marks (eds), Spatial Information Theory, Springer, Berlin, pp. 315-330, 1999 50 Gero, J. S.: Design tools that learn: A possible CAD future, B. Kumar (ed.), Information Processing in Civil and Structural Design, Civil-Comp Press, Edinburgh, 1996., pp. 17-22 51 Duffy, F.; Hutton, L.: Architectural Knowledge: The Idea of a Profession, E & FN SPON, 1998 52 AIA – American Institute of Architects 53 En. knowledge communities, u našoj literaturi ovaj izraz se prevodi kao „zajednice znanja“ 17 Aktuelnim pitanjima o znanju u oblasti arhitektonske prakse posvećen je tematski broj ĉasopisa „The 54 AIA Journal of Architecture “. U ovom broju prikazani su odreĊeni teorijski stavovi i konceptualna rešenja za podizanje nivoa znanja u arhitektonskoj praksi (Slika 4), identifikovani su glavni nosioci 55 56 ukupne baze znanja iz oblasti arhitekture , analizirana su relevantna iskustva i primeri iz prakse , promovisane su aktivnosti ĉiji je cilj prouĉavanje i vrednovanje postojeće baze znanja u ameriĉkoj 57 arhitektonskoj praksi i predviĊena osnovna kretanja u struci u narednih dvadeset godina . AIA takoĊe u periodu 2003. – 2005. finansijski pomaţe formiranje Akademije za neuro-nauke u 58 arhitekturi , sa ciljem integrisanja aktuelnih znanja o funkcijama ljudskog mozga i iskustvima arhitektonskog projektovanja, kao i doţivljavanja arhitektonskih objekata. Linija znanja bazirana na iskustvu i permanentnom Podizanje nivoa obrazovanju znanja u toku prakse Linija znanja bazirana Znanje na iskustvu i obrazovanju Linija znanja bazirana na iskustvu Podizanje nivoa znanja pri ulasku u praksu Profesionalno iskustvo 59 Slika 4: Odnos znanja i iskustva u profesionalnom ţivotu jednog arhitekte 2.1.6 Epistemološka istorija arhitekture Projekat pod nazivom „Epistemološka istorija arhitekture“, ĉiji su nosioci Institut za istoriju nauke Maks Plank (odeljenje u Minhenu, Nemaĉka) i Biblioteka Hercijana (Rim, Italija), istaţuje istorijske dimenzije promena koje se dešavaju u bazi znanja iz oblasti arhitekture. Nauĉnici ovih institucija imaju zadatak da po prvi put naprave nacrt istorije arhitektonskog znanja iz perspektive graditelja. Koje znanje stoji iza objekata kao što je Crkva Sv. Petra u Rimu? Kako je graĊevina projektovana? Koje znanje o materijalima su ljudi u to vreme posedovali? Koje logiĉke sposobnosti su bile neophodne da bi se gradilo? Istraţivanja nisu usmerena na estetske vrednosti i arhitektonsku formu, nego na praktiĉno znanje zanatlija, majstora i arhiekata, za koje se smatra da je u dosadašnjim istraţivanjima bilo potpuno zanemareno. Ovakav pogled na istoriju znanja zahteva potpuno nove metodološke pristupe, 60 kao i rasvetljenje nedovoljno ispitanih polja u istoriji arhitekture . 54 The AIA Journal of Architecture, December 2004, http://www.aia.org/aiaj/ (dostupno jun 2007.) 55 Blackmer, B.: Knowledge Defined – and Delivered, The AIA Journal of Architecture, December 2004 56 Koonce, N. L.: Knowing, Sharing, Growing, The AIA Journal of Architecture, December 2004 57 First the Facts , The AIA Journal of Architecture, December 2004 58 ANFA - Academy of Neuroscience for Architecture, http://www.anfarch.org (dostupno oktobar 2008.) 2007 59 Prema Blackmer, B.: Knowledge Defined – and Delivered, Ibid.; Ovde su identifikovana dva naĉina za podizanje nivoa znanja koje poseduje jedan arhitekta, u odnosu na znanje koje se stiĉe iskustveno kroz profesionalnu praksu – podizanje nivoa znanja pri ulasku u praksu i podizanje nivoa znanja tokom prakse. Dva kljuĉna momenta koji su uticali na znaĉajno podizanje nivoa znanja pri ulasku u praksu bili su prenošenje znanja sa majstora na uĉenika, kao i uvoĊenje formalnog obrazovanja iz oblasti arhitekture. Smatra se da se pre ovoga znanje sticalo uglavnom iskustveno – sistemom pokušaja i greške (trial and error). Podizanje nivoa znanja u toku prakse danas se postiţe razliĉitim oblicima formalnog i neformalnog permanentnog profesionalnog obrazovanja. 60 Osnovne informacije o projektu, kao i pregled rezultata moţe se pratiti na prezentaciji: Epistemic History of Architecture, 2005, Max Planck Institute for History of Science, Bibliotheca Hertziana, http://www.biblhertz.it/deutsch/forschung/wissensgeschichte.htm, (dostupno oktobar 2008.) 18 U okviru ovog projekta data je ilustrativna definicija znanja prilagoĊena specifiĉnostima samog projekta: „Znanje (Engleski: knowledge; Nemački Wissen; Francuski: savoir; Italijanski: sapere) je sistem struktuiranih informacija o nekom objektu ili nekoj tehnici koja se smatra pogodnom da pruži (struktuiranu) informaciju o posmatranom objektu, kao i samim tehnikama ili rezultatima primene ovih tehnika (cit. „Diyionario di Filosofia“, 2001). Tako znanje o nekom konkretnom objektu može da tangira različite oblasti. Uzmimo kao primer građevinski kran: postoji znanje o tome kako neki kran izgleda, koje su njegove komponente, kako je napravljen, kako se njime upravlja i kako sve može da se koristi. Ali znanje takodje čine i informacije o tome kako se kran opisuje, kako se crta radionički crtež krana, ili sa drugog aspekta, kako se tehnička dokumentacija pravilno interpretira i kako se čita crtež jednog krana. Znanje se takođe sastoji i od sposobnosti odlučivanja o tome da li je određeni kran pogodan za određene operacije, gde može da se iznajmi, po kojoj ceni, i koji radnik je potrebno da bude angažovan da bi se kran podigao. Ovome treba dodati još i znanje o tome zašto kran uopšte funkcioniše i koje su 61 fizičke osnove njegovog funkcionisanja.“ Kao jedan od rezultata ovog projekta oformljen je reĉnik pojmova graditeljstva klasiĉnih zgrada u 62 Italiji . Nauĉna intersovanja, metodološki pristupi i publikovani rezultati ovog projekta, znaĉajni su za istraţivanje kodifikacije znanja u virtuelnim okruţenjima jer podsećaju na vaţnost, ne samo beleţenja, nego i pravilnog struktuiranja i adekvatnog reprezentovanja zabeleţenog znanja. Ona takoĊe ukazuju na osobinu društva (profesionalne zajednice) da, pored toga što relativno intenzivno generiše nova znanja, sliĉnim intenzitetom i zaboravlja znanja koja se ne aktiviraju dovoljno frekventno, zbog ĉega sistematizovano beleţenje znanja dobija poseban znaĉaj i ĉini deo opšteg kulturnog nasleĊa. 2.1.7 MACE – Metapodaci za arhitektonske sadrţaje u Evropi 63 Na nivou Evropske unije u toku je projekat MACE (Metadata for Architectural Contents in Europe) koji objedinjuje prethodno realizovane projekte archINFORM, DYNAMO, WINDS, INCOM i ARIADNE. Osnovna ideja ovog projekta je povezivanje baza znanja iz oblasti arhitekture koje su nastale u navedenim projektima, kao i u drugim obrazovnim, nauĉnim i struĉnim kontekstima. Projekat se realizuje u okviru šireg nauĉno-istraţivaĉkog projekta eContentplus (2005-2008) koji za cilj ima unapreĊenje dostupnosti digitalnih sadrţaja u Evropi i njihovog daljeg korišćenja. Za istraţivanje kodifikacije znanja (deo koji se odnosi na jezik kodifikacije u segmentu ĉuvanja i daljeg korišćenja) znaĉajno je uspostavljanje standarda za razmenu metapodataka kojima se opisuju sadrţaji razliĉitih baza znanja, što omogućava integrisanje „podataka o podacima“, bez potrebe da se 64 objedinjuju i sami sadrţaji. Taksonomija metapodataka koja je usvojena u okviru MACE projekta 65 oslanja se na LOM standard koji definiše strukturu metapodataka o obrazovnim objektima (obrazovnim sadrţajima). 61 "Wissen" Eine Definition - The Concept "Knowledge", 2005, Epistemic History of Architecture, Max Planck Institute for the History of Science, Bibliotheca Hertziana, (dostupno oktobar 2008.) http://wissensgeschichte.biblhertz.it:8080/WdA/WdA/WdA_coll/description/wissen.html 62 Schlimme, H.: "An Online Glossary of Historical Italian Building Terms", Construction History Society Newsletter, no. 71, May 2005, p.11-12. 63 MACE (Metadata for Architectural Contents in Europe), http://www.mace-project.eu/index.php?option=com_frontpage&Itemid=1 (dostupno oktobar 2008.) 64 Apelt et all.: Metadata taxonomy and their integration in MACE, ECP 2005 EDU 030898, D3-6.1, eContentplus 2007., http://www.mace-project.eu/index.php?option=com_content&task=blogsection&id=9&Itemid=29 (dostupno oktobar 2008.) 65 LOM - Draft Standard for Learning Object metadata, IEEE, 2002, http://ltsc.ieee.org/wg12/files/LOM_1484_12_1_v1_Final_Draft.pdf (dostupno oktobar 2008.) 19 2.2 Kodifikacija znanja – osnovni pojmovi, teorijske osnove i aktuelna pitanja 66 Interes za prirodom ljudskog znanja datira od samih poĉetaka filozofske misli . Sa naglim razvojem informacionih i komunikacionih tehnologija, znanje dobija karakteristike dobra, jer pretvoreno u informacije moţe da bude zabeleţeno i globalno distribuirano uz relativno male troškove. U poslednjoj dekadi dvadesetog veka u svetu se izdvajaju ekonomije koje se baziraju na produkciji, distribuciji i 67 korišćenju znanja i informacija . Transformacija znanja u informacije kojima je moguće manipulisati, ĉini osnovu procesa koji je 68 definisan kao kodifikacija znanja . Intenzivna kodifikacija u pojedinim oblastima znanja ĉini osnovu za odreĊivanje savremenog društva kao informatiĉkog društva. 2.2.1 Osnovni pojmovi o znanju Savremeno društvo poznaje razliĉite definicije znanja, ali ne postoji nijedna definicija koja bi bila u potpunosti interdisciplinarna. U oblasti kognitivnih nauka, znanja se definiše kroz kognitivne (saznajne) strukture kojima se 69 reprezentuje data realnost . U kontekstu informacionih tehnologija znanje se definiše u odnosu na podatke i informacije. Dok se podacima smatra zbir ĉinjenica, merenja ili statistiĉkih podataka, informacije predstavljaju 70 organizovane i obraĊene podatke koji su pravovremeni i taĉni . Znanje je informacija koja ima 71 kontekst, relevantna je, tako da se prema njoj moţe delovati . Prouĉavanje znanja nije moguće zapoĉeti bez identifikacije osnovnih tipova znanja: Znati šta (know-what) – deklarativno znanje; vrsta znanja koja se odnosi na ĉinjenice. Znati zašto (know-why) – nauĉno znanje; znanje o principima i zakonitostima prirode. Znati kako (know-how) – proceduralno znanje; ovaj tip znanja odnosi se na veštine i sposobnosti za odreĊene aktivnosti Znati ko (know-who) – ovo je znanje o tome ko šta zna i gde da se traţi odreĊena vrsta znanja. Pored navedenih tipova znanja, danas je moguće razlikovati i dva osnovna oblika znanja – tacitno i eksplicitno. Razumevanje suštinske razlike izmeĊu ova dva osnovna oblika znanja od kljuĉne je vaţnosti za bavljenje problemom kodifikacije. 72 Tacitno znanje je onaj oblik znanja koji je karakteristiĉan za individuu koja ovo znanje poseduje i kreće se u oblasti subjektivnog, kognitivnog i iskustvenog. Deo ovog znanja moguće je zabeleţiti (iako iz nekog razloga nije zabeleţeno) i taj deo znanja smatra se implicitnim znanjem. Postoji, meĊutim, deo tacitnog znanja koji nije moguće zabeleţiti ili ĉije beleţenje zahteva suviše ulaganja (vremena, novca, tehniĉkih rešenja, programiranja...) i takvo znanje ostaje individualno, svojstveno osobi koja ga 66 Aristotelova taksonomija znanja razlikuje: epistèmè (znanje koje je univerzalno i teoretsko), technè (znanje koje je instrumentalno, specifiĉno u odnosu na kontekst i usmereno na praksu), phronesis (normativno znanje koje se bazira na iskustvu); prema: Knowledge Management in the Learning Society; Op. cit., str. 15 67 The Knowledge-Based Economy, OECD/GD(96)102, OECD, Paris 1996 68 Ibid., str. 12 69 Von Krogh, Ichijo, K., Nonaka, I.: Enabling Knowledge Creation, Oxford University Press, 2000 70 Turban, McLean, Wetherbe: Informaciona Tehnologija za Menadţment, Zavod za udţbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003 71 Ibid., str. 388.; Svesni potrebe za interdisciplinarnim i interkontekstualnim definisanjem znanja, autori predlaţu popularnu i jednostavnu definiciju prema kojoj je znanje informacija u akciji. 72 Naziv uvodi britanski filozof maĊarskog porekla Michael Polanyi krajem 60-tih godina u svom delu The Tacit Dymension, prema Knowledge Management in the Learning Society; Op. cit., str. 14; U našoj novijoj literaturi ovakvo znanje se naziva i „prećutno“ - Kukrika, M.; Inić, B.: Kako biti konkurentan na globalnom trţištu – Menadţment znanjem i intelektualnim kapitalom, Univerzitet BK, Beograd 2003., str. 28 20 poseduje. Tacitno znanje je oblik znanja koji se prenosi kroz direktne kontakte sa osobom koja ovakvo 73 znanje poseduje . Eksplicitno znanje je kodifikovano (zabeleţeno, dokumentovano, objektivno), izraţeno u formi koja se moţe prenositi bez liĉne interakcije i ponoviti na nekom drugom mestu. Neke od najĉešćih formi eksplicitnog znanja su tekstovi, tehniĉki crteţi, audio i video zapisi, softver... U eksplicitnom obliku se ĉešće nalaze znanje tipa „znati šta“ i „znati zašto“, koja se mogu jednostavno izraziti (reprezentovati) verbalno, numeriĉki, grafiĉki i sl. U ovom istraţivanju kodifikacije znanja biće korišćeni stavovi o znanju koje je u svojoj Dinamiĉkoj teoriji 74 organizacionog znanja postavio japanski teoretiĉar Nonaka, jedan od rodonaĉelnika savremenog upravljanja znanjem. Prema Nonaki znanje ima sledeće karakteristike: 1. Znanje je verovanje koje je procenjeno kao istinito. 2. Znanje je eksplicitno i tacitno. 3. Znanje zavisi od konteksta. 4. Znanje je dinamiĉno. Prema istoj teoriji, znanje je u konstantnom procesu transformisanja izmeĊu dva osnovna oblika, tacitnog i eksplicitnog (Slika 5). Tacitno znanje Eksplicitno znanje ka Tacitno znanje Socijalizacija Eksternalizacija od Eksplicitno znanje Internalizacija Kombinacija 75 Slika 5: Oblici konverzije znanja prema Nonaki Ova teorija prepoznaje ĉetiri oblika konverzije znanja bazirana na komplementarnosti izmeĊu tacitnog i eksplicitnog znanja: 1. Socijalizacija 2. Eksternalizacija 3. Kombinacija 4. Internalizacija Socijalizacija – Ovo je faza u kojoj se znanje razmenjuje u direktnim kontaktima meĊu uĉesnicima u procesu generisanja znanja. Ovu fazu karakteriše tacitno znanje koje se prenosi sa jedne individue na drugu, bez posebnog beleţenja i artikulacije. Eksternalizacija – U fazi eksternalizacije individualno znanje, svojstveno pojedincima, prelazi u oblik koji moţe da se prenese i bez prisustva onoga ko je znanje prvobitno posedovao. U ovoj fazi proces kodifikacije dolazi do najvećeg izraţaja, jer se upravo u ovoj fazi vrši transformacija tacitnog znanja u eksplicitno. 73 Neki autori ovo znanje nazivaju „lepljivim“ (en. sticky; jer je vezano za pojedince i odliva se iz organizacija u trenutku kad ovakvi pojedinci napuštaju organizacije) ili „ugraĊenim“ (jer je ugraĊeno u interakcije odreĊenih grupa, najĉešće struĉnjaka ili poznavalaca neke materije. Turban; Mc Lean; Wetherbe: Informaciona tehnologija za menadţment, Zavod za udţbenike i nastavna sredstva, Beograd 2003, str. 390 74 Nonaka, I.: A Dynamic Theory of Organizational Knowledge Creation, Organization Science, Vol. 5, No. 1, 1994 75 Ibid., str. 19. 21 Kombinacija – U ovoj fazi stvaraju se razne forme eksplicitnog znanja koje nastaju na osnovu takodje eksplicitnog znanja koje je generisano u prethodnoj fazi. Internalizacija – U fazi internalizacije, eksplicitno znanje nastalo u fazi kombinacije postaje šire dostupno i pretvara se u tacitno znanje. U ovoj fazi pojedinaĉni uĉesnici u razmeni znanja usvajaju znanje, na osoben, individualan naĉin i ovakvo znanje postaje neodvojivo od osobe koja ga poseduje i spremno da bude razmenjeno u nekim drugim kontekstima. 2.2.2 Kodifikacija znanja Kodifikacija znanja je proces transformacije znanja u eksplicitan oblik, pri čemu se znanje pretvara u informacije pogodne za prenošenje nezavisno od ličnog, fizičkog prisustva učesnika u njegovom inicijalnom kreiranju. Pitanja kodifikacije znanja pojavljuju se sredinom 90-ih godina dvadesetog veka u širem kontekstu 76 istraţivanja iz oblasti upravljanja znanjem i ekonomike znanja . Istraţivanja procesa kodifikacije oslanjaju se na teorijske radove o prirodi znanja, meĊu kojima su najznaĉajniji radovi Polanjija na 77 identifikaciji tacitnog i eksplicitnog znanja . Iako ova distinkcija znanja datira iz 60-tih godina, nagli interes za pitanja kodifikacije znanja poĉinje tek 90-tih, kao posledica konvergentnog razvoja informacionih i komunikacionih tehnologija, te naglog pada troškova prenošenja informacija i poĉetka globalne distribucije znanja. Najznaĉajnijim istraţivanjem kodifikacije znanja danas se smatra projekat TIPIK, koji je u periodu 1998. 78 – 2001. finansirala Evropska unija . U ovom projektu uĉestvovalo je blizu pedeset uĉesnika iz pet evropskih istraţivaĉkih institucija, koji su svoja teorijska i empirijska istraţivanja usmerili na probleme 79 kodifikacije . Projekat je iniciran ĉinjenicom da prikupljanje, distribucija i korišćenje znanja ima sve znaĉajniju ulogu u savremenom društvu, kao i time da je intenzivna kumulativna ekspanzija kodifikovane baze opšteg znanja jedna od najvaţnijih karakteristika razvoja modernog društva 80 baziranog na znanju . Rezultati istraţivanja u okviru ovog projekta dali su teorijske okvire kodifikacije, koji su testirani kroz trinaest empirijskih studija u razliĉitim oblastima kao što su standardizacija, obrazovanje, konsalting iz oblasti upravljanja, mašinska, softverska i farmaceutska industrija. Zakljuĉne diskusije ovog projekta odnose se na redefiniciju strategija razvoja, na mikro (institucionalnom) i makro (strukovnom, regionalnom, nacionalnom) nivou, koje bi bile orijentisane ka znanju. Teorijski okviri kodifikacije znanja postavljenji u projektu TIPIK, usmereni su na:  Prirodu procesa kodifikacije  Odnose kodifikovanog i tacitnog znanja u procesu kodifikacije  Kolektivnu prirodu produkcije, distribucije i korišćenja znanja  Benefite i troškove kodifikacionih procesa 2.2.3 Kodifikacioni model, jezik kodifikacije i poruke Proces kodifikacije obuhvata tri razliĉita, ali meĊusobno uslovljena koraka – formiranje modela, uspostavljanje jezika i kreiranje poruka. Svaki od ovih koraka zahteva odreĊena ulaganja, i na svakom nivou ovog procesa stvara se novo znanje. Prva dva koraka u procesu kodifikacije, razvoj modela i jezika, zahtevaju standardno velika ulaganja i napore. Kao jedan od karakteristiĉnih primera u ovoj studiji uzima se tehniĉko crtanje, za koje se model kodifikacije bazirao na grafiĉkom sistemu ortogonalnih projekcija francuskog matematiĉara Gaspara 76 Foray, D.: The Economics of Knowledge, The MIT Press, 2004 77 Polanyi, M.: Tacit Knowing: Its Bearing in Some Problems of Philosophy, Reviews of Modern Physics, 34 (4), Oct. 1962, pp. 601-616 78 TIPIK – Technology and infrastructures policy in the knowledge based economy – the impact of the tendency towards codification of knowledge, Final report, Project SOE1-CT97-1076, TSER, Directorate General for Research, European Commission 79 Cohendet, P.; Steinmueller, E. W.: The codification of knowledge: A conceptual and empirical exploration, Industrial and Corporate Change, Volume 9 (2), pp. 195+, ICC Association, June, 2000 80 TIPIK, Op. cit., str.6 22 81 Monţea , rodonaĉelnika savremene nacrtne geometrije. Na osnovu ovog modela, razvio se jezik 82 tehniĉkog crtanja koji je omogućio efikasnu razmenu informacija u inţenjerskim disciplinama. Na ilustraciji (Slika 6) šematski su prikazani karakteristiĉni koraci u procesu kodifikacije: a) formiranje modela (isprekidani kvadrat), b) uspostavljanje jezika kodifikacije u okviru datog modela (isprekidani pravougaonici) i c) kreiranje poruka na bazi uspostavljenog jezika kodifikacije (osenĉena polja). a) b) c) Slika 6: Struktura kodifikacionog procesa – (a) model kodifikacije, (b) jezik kodifikacije, (c) poruke Kodifikacioni model moţe da podrazumeva potpuno osoben, autentiĉan jezik kodifikacije ili da se delimiĉno oslanja na jezik kodifikacije koji je već razvijen u okviru drugih kodifikacionih modela. Neki elementi jezika kodifikacije koji se razvija u virtuelnim obrazovnim okruţenjima karakteristiĉni su za virtuelna okruţenja uopšte. Na prethodnoj ilustraciji (Slika 6b) ovakvi elementi prikazani su isprekidanim pravougaonicima koji izlaze izvan kvadrata kojim je predstavljen kodifikacioni model. Primer ovakvog elementa je diskusioni forum, koji se sreće u većini virtuelnih okruţenja u kojima se oĉekuje interakcija zainteresovanih aktera, bilo da se radi o razliĉitim interesnim grupama, zabavnim sadrzajima, gradskim informacionim mreţama i sl. Slika 7: Varijacije znanja kodifikovanog u okviru istog kodifikacionog modela Neki elementi jezika kodifikacije karakteristiĉni su, meĊutim, iskljuĉivo za dati model, odnosno za virtuelna obrazovna okruţenja. Ovakvi elementi ĉesto nastaju kao metafore elemenata koji ĉine jezik kodifikacije u tradicionalnom obrazovanju. Na istoj ilustraciji (Slika 6b) ovakvi elementi prikazani su isprekidanim pravougaonicima koji se nalaze unutar kvadrata kojim je predstavljen kodifikacioni model. 81 Gaspard Monge (1746 – 1818) 82 TIPIK, Op. cit., str. 6 23 Slika 7 prikazuje varijacije poruka koje predstavljaju znanje, a koje nastaju na bazi istog kodifikacionog modela. Ovde se vidi da jednom uspostavljen model sa relativno stabilizovanim (široko prepoznatljivim i usvojenim) jezikom kodifikacije, daje mogućnost razvijanja velikog broja razliĉitih sistema kodifikovanih poruka. U ovom istraţivanju, kodifikacioni model na kome se bazira kodifikacija posmatranog znanja reprezentuju virtuelna obrazovna okruţenja. Razvoju i osobenostima posmatranog kodifikacionog modela posvećeno je naredno poglavlje. 2.2.4 Pojava novih vrsta znanja kao posledica procesa kodifikacije U samom procesu kodifikacije znanja nastaju odreĊeni vidovi novog znanja. „Vaţno je napomenuti da je znanje predmet kodifikacije, ali i rezultat kodifikacije. Drugim reĉima, izvesno znanje je neophodno i da bi se znanje kodifikovalo, kao i da bi se iskoristilo odreĊeno kodifikovano znanje. Ova rekurzivna i dinamiĉna struktura znanja ima dve konsekvence: jedna, da znanje nije moguće posmatrati kao zalihu akumuliranih informacija; i druga, da znanje nije moguće 83 razmatrati ne uzimajući u obzir njegove nosioce, kao ni vreme i prostor u kome je nastalo.“ 84 Na narednoj ilustraciji (Slika 8) šematski je prikazana baza opšteg znanja, koja se ubrzano uvaćava . Ovo je predstavljeno koncentriĉnim krugovima koji obeţavaju karakteristiĉne etape u ekspanziji 85 znanja . Osenĉeni deo šeme predstavlja oblast kodifikovanog znanja, dok neosenĉeni predstavlja tacitno znanje. Periferni krugovi predstavljaju najnovije faze ekspanzije znanja. Na šemi su karakteristiĉne tri oblasti, obeleţene slovima A, B i C. A B Tacitno znanje C Kodifikovano znanje Slika 8: Komplementarnost tacitnog i eksplicitnog, kodifikovanog dela opšte baze znanja Oblast B predstavlja deo u kome znanje ostaje tacitno. Iako se ovaj deo suţava u svakom novom ciklusu ekspanzije znanja, što znaĉi da je sve više znanja kodifikovano, smatra se da će ova oblast uvek postojati, odnosno da postoji deo znanja koji će se uvek pojavljivati samo u tacitnom obliku. Na kraju, postoji i oblast C u kojoj je tacitni deo znanja u diskretnom porastu, kao rezultat zahteva za osobenim vrstama znanja koje nameće sam proces kodifikacije. 83 Ibid., str. 7 84 Devetaković Radojević, M.: Codification of Site Related Knowledge in Virtual Design Studio, in Salama, A.; Wilkinson, N. (eds.) Design Studio Pedagogy: Horizons for the Future. Urban International Press, United Kingdom, 2007 85 O ovome šire u diskusiju eksponencijalnog porasta znanja: Kukrika, M.; Inić, B.: Menadţment znanjem i intelektualnim kapitalom, BK Univerzitet, Beograd, 2003; str. 29. U ovoj diskusiji vidi se da se ukupan korpus znanja, meren u proteusima, u periodu 1981-2001 duplira na svake ĉetiri godine. 24 Oblast A predstavlja deo u kome se konstantno uvećava kodifikovano znanje. Na ovo mogu da utiĉu razliĉiti faktori, pre svega tehnološka dostignuća (npr. pronalazak štampe, primena informacionih tehnologija, razmena informacija putem Interneta...). Aktuelna ekspanzija znanja poĉela je sredinom 90-ih, kada je, posredstvom Interneta, distribucija znanja globalizovana a cena ove distribucije radikalno smanjena. Za oblasti A, B i C vezuju se i aktuelna pitanja kodifikacije: A – Gde su granice kodifikacije? Koje su cene kodifikacije? Ko snosi troškove a kome kodifikacija koristi? B – Koje znanje ostaje tacitno u postojećim tehnološkim uslovima? C – Koje novo znanje je potrebno da bi se koristio postojeći korpus kodifikovanog znanja? Sa teţnjom da se doprinese generalnom shvatanju problema kodifikacije, u ovom istraţivanju navedena pitanja razmatrana su na usko fokusiranom polju znanja iz oblasti arhitekture. 2.3 Neke karakteristike znanja iz oblasti arhitekture sa aspekta kodifikacije U uvodnom delu ovog poglavlja reĉeno je da je arhitektura oblast koja se bazira na intenzivnom protoku znanja. Arhitektonsko projektovanje, kao centralna aktivnost u oblasti arhitekture, u osnovi ima produkciju znanja (arhitektonskog projekta) koje je gotovo uvek novo i autentiĉno, prilagoĊeno fiziĉkom, istorijskom, socijalnom, kulturološkom i ekonomskom kontekstu u okviru koga nastaje. 2.3.1 Tipovi znanja Iako se u oblasti arhitekture mogu identifikovati svi tipovi znanja, odnosno znanje tipa “znati šta”, “znati zašto“, “znati kako“ i “znati ko“, za ovu oblast najkarakteristiĉnije je proceduralno znanje tipa “znati kako“. Ako je poznato da se u okviru znanja ovog tipa mogu identifikovati podtipovi koji se odnose na zanatsko, reparativno i strateško znanje, oĉigledno je da oblast arhitekture (posebno arhitektonsko projektovanje) karakteriše strateško znanje jer arhitektonski projekat, kao proizvod ovog znanja, nije unapred poznat i odreĊen (što bi bila karakteristika zanatskog ili reparativnog znanja), već nastaje kao odgovor na razliĉite zahteve koje nameću investitor, korisnik, društvo, kao i sam arhitekta. Kao i u svim drugim oblastima, u arhitekturi se najjednostavnije kodifikuje znanje tipa “znati šta”, odnosno ono znanje koje se odnosi na ĉinjenice. Tu spada znanje o postojećem izgraĊenom okruţenju, kao i znanje o onome što je isprojektovano, ali još nije izvedeno. Ovde takoĊe spada i znanje o raspoloţivim graĊevinskim materijalima i komponentama, o projektantskim problemima i njihovim rešenjima i sl. Beleţenje ove vrste znanja je relativno jednostavno i bazira se na informacijama koje su predstavljene pomoću tekstova, brojeva, slika, tehniĉkih crteţa, fiziĉkih i digitalnih modela, video zapisa i kompjuterskih animacija. Ovaj tip znanja poslednjih godina proširen je i znanjem o izgraĊenim arhitektonskim objektima u fazi eksploatacije koje se reprezentuje informacionim sistemima o objektu i predstavlja osnovu za upravljanje arhitektonskim objektom u fazi eksploatacije (facility management). Znanje tipa “znati zašto“, odnosno nauĉno znanje koje traţi uzroke za razliĉite pojave u oblasti arhitekture, najsliĉnije je u pogledu kodifikacije istom tipu znanja u svim ostalim oblastima. Ovo znanje je visoko kodifikovano, jednostavno se pretvara u eksplicitni oblik i predstavlja na sliĉan naĉin kao i prethodni tip znanja. Eksplicitni oblici ovakvog znanja su radovi u nauĉnim ĉasopisima, nauĉne monografije i zbornici radova, nauĉne studije, disertacije i sl. Produkti ovog tipa znanja najjednostavnije se distribuiraju i povezuju interdisciplinarno, ali se zbog specifiĉnog jezika kodifikacije zadrţavaju u relativno uskim nauĉnim krugovima i udaljavaju od arhitektonske prakse. Najzastupljenije u oblasti arhitekture je svakako znanje tipa “znati kako“ – kako isprojektovati arhitektonski objekat; kako odgovoriti na zahteve investitora; kako formu prilagoditi okruţenju; kako izabrati materijalizaciju; kako u datom kontekstu predstaviti arhitektonsku zamisao; kako pristupiti zaštiti arhitektonskog objekta; kako revitalizovati arhitektonski objekat i sl. Neke segmente ovog znanja moguće je kodifikovati i u izvesnom stepenu izraziti eksplicitno, dok neki predstavljaju iskljuĉivo tacitno (subjektivno, individualno) znanje. Ovo ima direktne implikacije na arhitektonsko obrazovanje, u kome se arhitektonsko znanje tipa „znati kako“ prenosi u neposrednoj komunikaciji izmeĊu nastavnika i studenata, kao i meĊu samim studentima. Ovakav oblik nastave karakteristiĉan je za arhitektonsko 25 86 obrazovanje i naziva se „studio projekat“ a fiziĉki kontekst u kome se ovaj proces odvija naziva se 87 „projektantski studio“ ili jednostavno „studio“. 2.3.2 Socijalna komponenta i dinamika znanja Kod arhitektonskog znanja, pogotovo onog tipa „znati kako“, veoma je izraţena socijalna komponenta. Za ovo postoje dva bitna razloga: 1. arhitektura je disciplina u kojoj sve više dominira timski rad 2. arhitektonski projekat, kao jedan od karakteristiĉnih oblika arhitektonskog znanja, proizvod je kombinacije znanja razliĉitih aktera: arhitekte, investitora/korisnika, predstavnika društvene zajednice, brojnih inţenjera koji saraĊuju na projektu, konsultanata za razliĉite probleme i sl. Bilo da se posmatra rad jednog autorskog arhitektonskog tima ili saradnja izmeĊu razliĉitih uĉesnika u nastanku arhitektonskog projekta, znanje koje se u ovakvim procesima razmenjuje, kombinuje i generiše, u stalnom je procesu transformisanja izmeĊu tacitnog i eksplicitnog oblika, tako da se na znanje iz oblasti arhitekture moţe primeniti SECI model Nonake (Slika 5). Sekvenca snimaka na narednoj ilustraciji (Slika 9) prikazuje jedan kontekst u kome se odvija proces projektovanja. Akteri u ovom procesu su trojica eminentnih arhitekata: Frenk Geri, Ţan Nuvel i Rem 88 Kulhas, koji rade na zajedniĉkom projektu u Dizeldorfu . Na snimcima se mogu prepoznati karakteristiĉne faze u razmeni znanja: a) socijalizacija – poznati arhitekti okupljaju se oko odreĊenog projekta i upoznaju se sa postojećim stanjem koje je predstavljeno maketom. U ovom sluĉaju fazu socijalizacije karakteriše fiziĉko prisustvo glavnih aktera, kao i njihova intenzivna verbalna komunikacija i gestikulacija. Za ovu fazu karakteristiĉno je tacitno znanje koje svaki od aktera inicijalno poseduje i izraţava na naĉin koji je teško zabeleţiti. b) eksternalizacija – u ovoj fazi akteri u razmeni znanja pretvaraju svoje tacitno znanje o problemu u eksplicitno – usmeno obrazloţenje, skicu, inicijalni model... Eksplicitno znanje koje nastaje u fazi eksternalizacije nije obavezno i kodifikovano (zabeleţeno, sistematizovano, artikulisano). Npr. prostorni model koji Frenk Geri pravi za konferencijskim stolom od ĉaša i pepeljara (poslednja fotografija pod b)) predstavlja eksplicitno izraţen projektantski stav, ali ne moţe da se tretira kao produkt kodifikacije znanja koji je moguće saĉuvati i dalje koristiti. c) kombinacija – kombinacijom postojećeg znanja u eksplicitnoj formi (prethodno pripremljenog modela lokacije, grafiĉkih podloga i sl., kao i znanja nastalog u procesu eksternalizacije, autori finalizuju rešenje i kreiraju neki od standardnih oblika reprezentacije: crteţ, model i sl. d) internalizacija – u ovoj fazi kodifikovano znanje (u ovom sluĉaju maketa) pripremljeno je za prezentaciju izvan konteksta u kome je inicijalno nastalo i time je zaokruţen proces kreiranja znanja; u ovoj fazi se eksterni akteri (vide se na poslednjoj slici) upoznaju sa ovim znanjem i na osnovu njega nastaje njihovo novo subjektivno znanje (npr. kritiĉki stav o predloţenom projektu). 86 Savić, M.; Nikolić, V.; Timotijević, M. (urednici): Studije po evropskim standardima, Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet, 2006. 87 Detaljnije o nastanku i razvoju studio projekta kao oblika nastave: Yee, S.: Building Communities for Design Education, PhD Thesis Design and Computation (adv. W. J. Mitcell), Massachusets Institute of Technology, 2001 88 Iz kolekcije umetniĉkog fotografija Tomasa Majera: Cooperation for a project in Düsseldorf, Thomas Mayer_Archive, http://thomasmayerarchive.de, 2007 (dostupno oktobar, 2008.) 26 a) b) c) d) Slika 9: Saradnja na projektu u Dizeldorfu: Frenk Geri, Ţan Nuvel i Rem Kulhas; a) socijalizacija, b) eksternalizacija, c) kombinacija, d) internalizacija 2.3.3 Fiziĉki i virtuelni konteksti u kojima nastaje arhitektonsko znanje Fiziĉki konteksti - U prethodnom primeru prikazan je jedan fiziĉki kontekst u kome se razmenjuje i kreira novo arhitektonsko znanje. Deo znanja koji je razmenjen u ovom kontekstu zadrţao se u tacitnom obliku i ostao je u posedu neposrednih uĉesnika. Deo znanja pretvoren je u informacije koje su privremeno korišćene i uništene. Deo znanja pretvoren je u crteţe i fiziĉki model koji se na odgovarajući naĉin ĉuva, odnosno arhivira. Fotografije iz kolekcije Tomasa Majera, koje svedoĉe o ovom projektantskom procesu, predstavljaju svojevrstan oblik kodifikovanog znanja. Sama kolekcija fotografija predstavlja jedno specifiĉno virtuelno okruţenje u kome se arhiviraju i ĉuvaju arhitektonske fotografije, kao oblik kodifikovanog znanja. Ove fotografije na taj naĉin dostupne su korisnicima u ĉitavom svetu. Stvaranje ovakve kolekcije, struktuiranje podataka, snimanje i obrada fotografija, arhiviranje i stavljanje na raspolaganja široj publici, predstavlja specifiĉan proces kodifikacije znanja. Kodifikovano znanje reprezentovano kao kolekcija digitalnih fotografija, odnosno baza podataka koju je moguće je pretraţivati po razliĉitim kriterijumima. Svaku pojedinaĉnu fotografiju moguće je posmatrati u jednom od definisanih konteksta u okviru ove kolekcije, ili izdvojiti iz konteksta i rekontekstualizovati, npr. za potrebe nekog obrazovnog procesa, ureĊenje ĉasopisa ili publikacije, u nauĉno-istraţivaĉke svrhe i sl. 27 U oblasti arhitekture moguće je identifikovati brojne tipove fiziĉkih okruţenja u kojima se razmenjuje i generiše znanje, kao što su: projektni biroi, obrazovne institucije, nauĉni instituti, izloţbeni prostori, sajamski i prodajni prostori, muzeji i galerije, i sl. Ovde naravno, ne bi trebalo izostaviti same arhitektonske objekte, potencijalne lokacije i gradilišta. Virtuelni konteksti - Poslednje dekade obeleţio je nagli razvoj virtuelnih okruţenja u kojima je takoĊe moguće generisanje i razmena arhitektonskog znanja. U arhitekturi ovakva okruţenja pojavljuju se u sledećim domenima:  Arhitektonska praksa  Strukovne organizacije  Akreditacione institucije  Obrazovne institucije  Nauĉno-istraţivaĉke institucije  Muzeji i galerije  ProizvoĊaĉi materijala i opreme  ProizvoĊaĉi softvera i specijalizovane raĉunarske opreme  Institucije za zaštitu graditeljskog nasleĊa  Izdavaĉke kuće  Specijalizovani ĉasopisi  Individualni struĉnjaci  Investitori / Investicioni projekti U arhitektonskoj praksi uobiĉajeno je da veće projektantske kuće imaju Web prezentacije na kojima prikazuju svoje izvedene objekte, projekte u toku, ekspertski potencijal i sl., omogućavajući kontakte sa zainteresovanim investitorima, potencijalnim saradnicima i partnerima u poslu, struĉnom javnošću i predstavnicima medija. MeĊutim, u praksi se sve ĉešće sreću portali u okviru kojih postoje virtuelna okruţenja za sve aktivne projekte, sa kontrolisanim pristupom, u okviru kojih komuniciraju ĉlanovi projektantskog tima, predstavnici investitora, predstavnici lokalnih zajednica i druge zainteresovane strane. Uzimajući u obzir mogućnost da se svi ovi akteri nalaze na meĊusobno udaljenim lokacijama, bilo u jednom gradu ili u razliĉitim krajevima sveta, nije teško pretpostaviti koliko intenzivna moţe da bude razmena znanja u ovakvim kontekstima. Jedan od karakteristiĉnih primera virtuelnih okruţenja u oblasti arhitekture je svakako Web portal Instituta ameriĉkih arhitekata (AIA – American Institute of Architect, Slika 10). Na slici je prikazana ulazna stranica (Slika 10a), kao i poseban modul za podršku permanentnom obrazovanju arhitekata (Slika 10b, predavanje Santiaga Kalatrave). U okviru ovog portala funkcioniše veliki broj korisniĉkih grupa koje se baziraju na specifiĉnim profesionalnim interesima korisnika (knowledge communities) u okviru kojih se intenzivno razmenjuje aktuelno profesionalno znanje. a) b) Slika 10: Virtuelno okruţenje Instituta ameriĉkih arhitekata i demonstraciono predavanje Santiaga Kalatrave u okviru obrazovnog modula AIA - e-Classroom 28 Slika 11 prikazuje Web sajt engleskog ĉasopisa Building Design u okviru koga je formirana baza video i audio snimaka posvećenih aktuelnim dogaĊajima iz oblasti arhitekture. Na priloţenoj ilustraciji su kadrovi dokumentarnog filma posvećenog podizanju godišnjeg paviljona eminentnog arhitektonskog fakulteta Arhitektonske Asocijacije (AA – Architectural Association). Slika 11: Ĉasopis Building Design, deo Web sajta ĉasopisa posvećen arhiviranju video i audio zapisa (dokumentarni film o podizanju godišnjeg paviljona AA (Architectural Association) Iz prethodnih primera vidi se da su virtuelni konteksti u okviru kojih se prikuplja, razmenjuje i ĉuva arhitektonsko znanje brojni, a da su oblici arhitektonskog znanja koje se u ovakvim okruţenjima moţe sresti veoma raznorodni. Kodifikaciju arhitektonskog znanja u ovom trenutku, nije moguće posmatrati uopšteno, već je neophodno fokusirati se na odreĊene segmente disciplinarne baze znanja, kako bi se stvorila što potpunija slika i obezbedili uslovi za širu generalizaciju zakljuĉaka. 2.3.4 Kodifikacioni modeli Kodifikacija znanja u arhitekturi bazira se na kodifikacionim modelima, od kojih su neki uspostavljeni relativno davno i stalno se razvijaju (primer tehniĉke dokumentacije u arhitektonskoj praksi), dok su neki u inicijalnoj fazi razvoja (primer informacionih sistema za upravljanje arhitektonskim objektima). Pojedini specifiĉni kodifikacioni modeli nastali su u okvirima same discipline, bazirani delimiĉno na nekim postojećim modelima i njihovim kombinacijama, delimiĉno na osobenim funkcionalnim zahtevima koje je nametala struka. Ovakvi modeli odgovaraju karakteristiĉnim komunikacionim kanalima, kao što su: arhitektonska praksa, arhitektonsko obrazovanje, upravljanje arhitektonskim objektima, zaštita graditeljskog nasleĊa, arhitektonska periodika i sl. Neki primeri takvih modela su:  arhitektonski konkurs  glavni arhitektonski projekat  studija postojećeg stanja arhitektonskog objekta  izloţba arhitektonskih ostvarenja  arhitektonski ĉasopis  ... Neki kodifikacioni modeli baziraju se na rezultatima fundamentalnih nauka, kao što je već pomenuta teorija paralelnih projekcija francuskog matematiĉara Monţea, koja se smatra kodifikacionim modelom na osnovu koga se razvijao jezik savremene tehniĉke dokumentacije uopšte. Kada je jednom uspostavljen i široko prihvaćen u mnogim tehniĉkim disciplinama, postao je osnova za univerzalni jezik grafiĉkog prikazivanja arhitektonskih objekata. Ovaj kodifikacioni model, meĊutim, odnosio se prvenstveno na reprezentaciju u najopštijem smislu. Savremeni kodifikacioni modeli, meĊutim, ne odnose se samo na reprezentaciju, već obuhvataju i aspekte prikupljanja (akvizicije), razmene i ĉuvanja znanja, kao i njegovog daljeg korišćenja. U narednom poglavlju biće analizirana virtuelna obrazovna okruţenja kao reprezentacija modela za kodifikaciju arhitektonskog znanja. 29 30 3 MODEL KODIFIKACIJE – Virtuelna obrazovna okruţenja kao reprezentacija modela kodifikacije U ovom poglavlju prikazan je nastanak i razvoj virtuelnih obrazovnih okruţenja uopšte, kao osnova za formiranje osobenog kodifikacionog modela u arhitektonskom obrazovanju. Na osnovu primera iz posmatranog uzorka izdvojene su specifiĉne karakteristike virtuelnih okruţenja koja se koriste u arhitektonskom obrazovanju. U ovom kontekstu razraĊen je postupak modeliranja kodifikovanog arhitektonskog znanja i identifikovan meta-model, koji sluţi kao osnova za ekstrakciju metapodataka radi ĉuvanja i daljeg korišćenja arhitektonskog znanja nastalog u virtuelnim obrazovnim okruţenjima. 31 3.1 Osnova za razvoj modela kodifikacije Razvoj virtuelnih okruţenja u oblasti arhitektonskog obrazovanja odvijao se paralelno sa razvojem virtuelnih okruţenja u širem obrazovnom kontekstu, kao i sa razvojem virtuelnih okruţenja u drugim 89 oblastima (poslovanje, trgovina, zaštita zdravlja, zabava...) . U razvoju virtuelnih okruţenja u arhitektonskom obrazovanju stoga je moguće prepoznati sliĉne karakteristiĉne faze kao i u drugim 90 oblastima s tom razlikom što je u arhitektonskom obrazovanju bilo neophodno obezbediti podršku, ne samo obrazovnom procesu, nego i kreativnoj saradnji koja predstavlja sastavni deo ovog procesa. Virtuelnim okruţenjima se poslednjih godina smatraju multimedijalni, interaktivni sistemi informacija, bazirani na mreţi povezanih raĉunara, bilo na globalnom nivou (kao što je Internet), ili lokalno (Intranet). U osnovi ovih sistema je WWW (World Wide Web) tehnologija, koja omogućava 91 publikovanje i meĊusobno povezivanje razliĉitih sadrţaja , kao i kreiranje širokog spektra interaktivnih modula. Virtuelna okruţenja koriste se u razliĉitim oblastima, ali im je zajedniĉka osobina relativno jednostavan i jeftin pristup sa meĊusobno udaljenih lokacija, mogućnost dvosmerne razmene informacija i uspostavljanje razliĉitih oblika socijalnih kontakata. Integracijom obrazovnih sadrţaja u virtuelna okruţenja, namenjenih realizaciji konkretnih obrazovnih procesa, nastaju virtuelna obrazovna okruţenja. Slika 12 prikazuje je genezu tehnološke osnove posmatranog kodifikacionog modela. WWW Virtuelna okruţenja Virtuelna obrazovna okruţenja Slika 12: Geneza tehnološke osnove kodifikacionog modela WWW tehnologija koja se nalazi u osnovi ovog modela, smatra se jednom od najznaĉajnijih struktura 92 za reprezentaciju znanja (uz prirodne jezike, formalne jezike, softver i sisteme za simulciju ). „Prednost ove reprezentacione tehnologije što istovremeno nudi sredstva za predstavljanje informacija kao pojedinaĉnih segmenata (u originalnom tekstu quanta) i uspostavljanje uzajamnih relacija izmedju tih informacija. Ova osobina, koja se inicijalno pojavila kao hipertekst, danas je preciznije nazvana hipermedija, u skladu sa svojom osobinom da ukljuĉuje audiovizuelne informacije kao nezavisne 93 segmente i mapira njihove uzajamne relacije.“ U ovom istraţivanju WWW tehnologija i Internet, kao najširi oblik njene primene, smatraju se tehnološkom osnovom za stvaranje posmatranog kodifikacionog modela. Virtuelna okruţenja koja nastaju na bazi WWW tehnologije, preuzimaju izvesne funkcionalnosti koje su bile svojstvene samo fiziĉkim okruţenjima. Tako nastaju e-trgovina, e-zabava, e-bankarsko poslovanje i sl. Virtuelna okruţenja omogućavaju, ne samo obavljanje poslova kao što su npr. transakcije novca, naruĉivanje robe i sl. nego i uspostavljanje sasvim nove vrste socijalnih kontakata, baziranih na zajedniĉkim interesovanjima, a ne na fiziĉkoj blizini. 89 O ovome pogledati odeljak Electronic Agoras у: Mitchell, W. J.: City of Byts, MIT Press, 1996 90 Van Dam, N.: The e-Learning Fieldbook, The McGraw-Hill Companies, 2004 91 Teorijska osnova za razvoj ovakvih okruţenja kroz uvoĊenje hiperteksta data je u: Berners-Lee, T.: Information Management: A Proposal... Op.cit. 92 Prema: Foray, D: The Economics of knowledge, Op. cit. str. 80. 93 Ibid., str. 81 32 3.1.1 Nastanak virtuelnih obrazovnih okruţenja Virtuelna obrazovna okruţenja nastaju integrisanjem virtuelnih okruţenja u tradicionalni proces obrazovanja, kao i integrisanjem obrazovnih sadrţaja u postojeća virtuelna okruţenja. Ovakva okruţenja unapreĊuju, dopunjuju ili potpuno zamenjuju fiziĉka okruţenja i sredstva u okviru i pomoću kojih se odvija proces obrazovanja. Virtuelna obrazovna okruţenja mogu se posmatrati u tri aktuelna konteksta:  Kao osnovni element online obrazovanja, ili obrazovanja uz pomoć Interneta  Kao jedan od oblika e-obrazovanja  Kao moguće rešenje u realizaciji obrazovanja na daljinu Виртуелна Виртуелна образовна окружења образовна окружења Virtuelna obrazovna okruţenja Online obrazovanje E - obrazovanje Obrazovanje ”na daljinu” Slika 13: Virtuelna obrazovna okruţenja posmatrana u tri srodna konteksta Posmatrana u kontekstu tzv. online obrazovanja, odnosno obrazovanja koje se bazira na Internet tehnologiji, virtuelna okruţenja predstavljaju jedan od kljuĉnih elemenata kojim se deo imaginarnog i 94 teorijski neograniĉenog virtuelnog prostora rezerviše za potrebe specifiĉnog obrazovnog procesa. 95 Nešto stariji od online obrazovanja svakako je kontekst e-obrazovanja koji se odnosi na primenu razliĉitih elektronskih resursa za podršku obrazovnim procesima. Neki autori vezuju e-obrazovanje iskljuĉivo za Internet tehnologiju, dok drugi u e-obrazovanje ukljuĉuju bilokakve obrazovne sadrţaje distribuirane pomoću elektronskih medija, kao što su CD-ROM, video kaseta, audio kasete, SMS 96 poruke, multimedijalni sadrţaji koji se distribuiraju putem mobilne telefonije, itd. Od sredine 80-ih, perioda koji je obeleţen naglim prodorom personalnih raĉunara, u ekspanziji je industrija e- obrazovanja koja se bavi razvojem relevantne tehnologije, kreiranjem obrazovnih sadrţaja i pruţanjem razliĉitih usluga iz domena e-obrazovanja. Virtuelna okruţenja u ovom kontekstu mogu da budu kreirana prema specifiĉnim institucionalnim potrebama, ili kao sistemi za upravljanje obrazovnim sadrţajima opšte namene. Dok se poĉetak e-obrazovanja vezuje za sredinu 80-ih, a online obrazovanje za sredinu 90-ih, kontekst „obrazovanja na daljinu“ je znatno stariji i manje uslovljen savremenim informacionim 94 Pojmovi „elektronski prostor“, „elektronsko okruţenje“ i sl. predstavljaju samo neke od brojnih prostornih metafora kojima se slikovito odreĊuju informacioni resursi, odnosno informacije u elektronskom obliku, dostupne putem Interneta. 95 Tehniĉki posmatrano, online obrazovanje bi bilo jedan deo šire oblasti e-obrazovanja. Sa aspekta uticaja na razvoj obrazovanja, ova dva konteksta se znatno razlikuju. 96 Morrison, D.: E-Learning Strategies, John Wiley & Sons, 2003, стр. 4, 8 33 tehnologijama. Ovakvo obrazovanje bilo je poznato još krajem 19. veka i koristilo se za distribuciju obrazovnih sadrţaja u krajevima koji su bili retko naseljeni, udaljenim od većih obrazovnih centara (Australija, Kanada, SAD). Obrazovanje na daljinu prvobitno se odvijalo kroz distribuciju materijala putem pošte, da bi kasnije bilo unapreĊeno emitovanjem radio i televizijskih programa, kao i distribucijom audio i video snimaka i kompjuterske multimedije (CD-ROM izdanja) ĉime su u obrazovanje na daljinu praktiĉno integrisani koncepti e-obrazovanja. Sa naglim širenjem Interneta i znaĉajnim razvojem online obrazovanja, pitanja geografskih udaljenosti postala su manje znaĉajna, pa se danas pojmovi „obrazovanje na daljinu“ (distance education) i „uĉenje na daljinu“ (distance learning) raĊe koriste. 3.1.2 Razvoj virtuelnih obrazovnih okruţenja U razvoju virtuelnih obrazovnih okruţenja prepoznaju se ĉetiri karakteristiĉne etape, odnosno ĉetiri generacije: Virtuelna obrazovna okruţenja prve generacije – Ovakva virtuelna okruţenja korišćena su u najranijem periodu razvoja online obrazovanja i još uvek su u upotrebi. Ona se formiraju za pojedinaĉne kurseve (predmete), nezavisno od najšireg institucionalnog konteksta. Fiziĉki se nalaze na razliĉitim serverima u okviru Interneta, bilo u raĉunarskim sistemima obrazovnih institucija, ili na nekim drugim javnim serverima. Okruţenja prve generacije smatraju se veoma nestabilnim sa aspekta oĉuvanja i daljeg korišćenja znanja, upravo zbog neizvesnog trajanja aktivnosti servera na kojima se informacije ĉuvaju. Virtuelna okruţenja prve generacije variraju od sasvim jednostavnih prezentacija koje se sastoje od nekoliko Web stranica sa osnovnim informacijama o toku nastave i karakteristiĉnim rezultatima, do vrlo sofisticiranih sistema koje karakteriše izuzetna funkcionalnost, visok stepen interaktivnosti i izuzetan grafiĉki dizajn. S obzirom da se formiraju za pojedinaĉne kurseve, ovakva okruţenja zahtevaju znaĉajnu koliĉinu rada i izvesno programersko znanje, kao i napore u obezbeĊivanju prostora na Web serverima, kasnijeg odrţavanja i ĉuvanja sadrţaja. Kod okruţenja u kojima postoji niţi stepen interaktivnosti, uĉesnici u nastavi ĉesto su u poziciji da posreduju u publikovanju sadrţaja, što oduzima vreme, redukuje koliĉinu informacija i smanjuje mogućnost kasnije rekonstrukcije dinamike obrazovnog procesa. U arhitektonskom obrazovanju virtuelna okruţenja prve generacije relativno su ĉesta. U uzorku koji je detaljno analiziran u ovom istraţivanju, virtuelna okruţenja prve generacije pojavljuju se u sledećim primerima:  VDS’93 – Kuća u selu Kat Hung Vai (nije saĉuvano)  ETHZ 94 – Izloţbeni paviljon Cirih - Singapur (delimiĉno saĉuvano, Slika 15)  VDS’95 – Kuća za specifiĉnog korisnika (delimiĉno saĉuvano, Slika 16)  VDS’96 – Spomenik za 1997. - prelazak Hong Konga u nadleţnost Kine (delimiĉno saĉuvano, Slika 17)  MIT/Miyagi 2001 – Generiĉko projektovanje stambenih objekata u nizu (delimiĉno saĉuvano, Slika 17) U prvoj generaciji virtuelnih obrazovnih okruţenja model kodifikacije arhitektonskog znanja dobija svoje osnovne karakteristike, pre svega u pogledu funkcionalnosti i reprezentacije. U funkcionalnom smislu, ovaj model omogućava razmenu znanja izmeĊu uĉesnika koji se nalaze na velikim distancama, u razliĉitim kulturološkim i ekonomskim kontekstima. Ova razmena znanja ima nekoliko karakteristiĉnih oblika:  Projektovanje na udaljenoj lokaciji (VDS’93, MIT/Miyagi 2001, )  Prikaz procesa projektovanja radi praćenja sa neke udaljene lokacije (VDS’95, VDS’96)  Saradnja uĉesnika sa udaljenih lokacija na zajedniĉkom projektu (ETHZ 94) Kodifikacioni model u ovoj generaciji ne daje adekvatne odgovore na potrebe za interaktivnim radom. Virtuelna okruţenja, sa jedne strane, ne omogućavaju direktno publikovanje sadrţaja od strane studenata – uĉesnika. Sa druge strane, u ovim primerima koriste se eksterni videokonferencijski moduli koji podrţavaju komunikaciju izmeĊu uĉesnika u procesu projektovanja u realnom vremenu (Slika 14), odnosno sinhroni rad. U pozadini ovih projekata, meĊutim, odvija se tzv. digitalna prepiska, ili asinhroni 34 rad, koji se realizuje pomoću elektronske pošte. Integrisanje asinhronog rada u virtuelna okruţenja biće rešeno tek u trećoj generaciji. U pogledu reprezentacije arhitektonskog znanja, u prvoj generaciji virtuelnih obrazovnih okruţenja pojavljuju se osnovni elementi, kao što je: tekst, digitalna fotografija, orto-foto snimak, kompjuterski generisana slika, 3D model, digitalna skica, softver i dr. Delovi teksta i ilustracije koriste se za povezivanje (linkovanje) informacija, bilo da se radi o informacijama koje ĉine sadrţaj kursa ili o eksternim informacijama. Slika 14: Virtuelno okruţenje prve generacije u primeru VDS’94 – Izloţbeni paviljon Cirih – Singapur U ovoj generaciji virtuelnih okruţenja sadrţaji su struktuirani tako da se jasno izdvajaju informacije koje reprezentuju znanje o projektnom problemu, razmatranoj lokaciji i projektima koji nastaju kao rezultat rada jednog studija. Slika 15: Virtuelno okruţenje prve generacije i fiziĉko okruţenje u primeru VDS’95 – Kuća za specifiĉnog korisnika Slika 16: Virtuelno okruţenje prve generacije u primeru VDS’96 – Spomenik za 1997, Hong Kong 35 Slika 17: MIT-Miyagi 2001, virtuelno okruţenje prve generacije i fiziĉko okruţenje Virtuelna obrazovna okruţenja druge generacije – Pravljena za podršku većem broju srodnih predmeta (npr. u okviru jedne katedre ili departmana), ili u okviru jedne institucije, ova okruţenja razvijaju se na bazi iskustava u korišćenju okruţenja prve generacije, sa ugraĊenim osnovnim funkcionalnim modulima. Okruţenja ove generacije najĉešća su u korporativnom obrazovanju, naroĉito 97 u velikim kompanijama, ĉiji su fiziĉki i ljudski resursi globalno distribuirani . Karakteristiĉno za virtuelna okruţenja druge generacije je konstantno unapreĊivanje funkcionalnosti, kao i viši nivo stabilnosti jezika kodifikacije. Kako se razvijaju za seriju srodnih kurseva u roku od nekoliko godina, kod ovakvih okruţenja moguće je pratiti osetljivost modela kodifikacije na unapreĊenja u oblasti WWW tehnologije (integrisanje multimedijalnih sadrţaja, streaming videa, videokonferencijskih sesija, i sl.). Stabilizacija jezika kodifikacije ogleda se u korišćenju identiĉne strukture informacija, sliĉnog rasporeda grafiĉkih elemenata okruţenja, ustaljenih metafora za odreĊene funkcionalnosti (forum, oglasna tabla, prostor za ćaskanje (chat room)...) Sa aspekta utroška rada, ova okruţenja su ekonomiĉnija, jer se jednom formirana, sa neznatnim modifikacijama koriste za niz kurseva. 97 Jedna od ovakvih kompanija je i ameriĉki lanac brze hrane McDonald’s, gde se u obuci radnika za rad na standardizovanim procedurama u restoranim širom sveta, koristi korporativno virtuelno obrazovno okruţenje dizajnirano prema specifiĉnim potrebama ove kompanije. Van Dam, N.: The e-Learning Fieldbook, The McGraw- Hill Companies, 2004, McDonald’s corporation (case study), стр. 228 36 Kod virtuelnih okruţenja druge generacije sadrţaji su distribuirani na razliĉitim serverima, naroĉito u onom segmentu koji se odnosi na studentske radove. Zbog toga je oĉuvanje integralnog sadrţaja kurseva problematiĉno. Slika 18: Virtuelno okruţenje druge generacije za studio projekte Las Amerikas 1999. – 2003. Okruţenja druge generacije pojavljuju se u arhitektonskom obrazovanju za serije kurseva, najĉešće studio projekata, koji se odvijaju nekoliko godina uzastopno i u kojima uĉestvuju uglavnom iste institucije. U posmatranom uzorku nalaze se primeri dve velike serije projekata koji su realizovani u periodu 1998. – 2004. izmeĊu ameriĉkih univerziteta i univerziteta u Juţnoj Americi - Las Americas i IStudio Consortium. Seriju studio projekata Las Americas (Slika 18) karakteriše vrlo jednostavno dvojeziĉno virtuelno okruţenje koje sluţi za distribuciju informacija o projektnom zadatku i izabranoj lokaciji, kao i za povezivanje (linkovanje) izuzetno velikog broja studentskih stranica na kojima su predstavljeni pojedinaĉni finalni studentski radovi. Kodifikacioni model u ovoj generaciji još uvek nije dovoljno razvijen da bi se zabeleţio proces rada koji se odvija unutar meĊunarodnih studentskih timova, kao ni komunikacija izmeĊu studenata, nastavnika i konsultanata iz prakse, koja se preteţno odvija putem elektronske pošte. Serija projekata pod nazivom Istudio odvija se od 1998. do 2004. zamišljena kao konzorcijum arhitektonskih fakulteta SAD i Juţne Amerike. Virtuelno okruţenje koje se koristi u ovim projektima (Slika 19) pripada takoĊe drugoj generaciji i, mada je prevashodno namenjeno distribuciji informacija, ima odreĊene elemente prema kojima se moţe pratiti napredovanje razvoj modela kodifikacije. To se pre svega odnosi na praćenje procesa rada, koje se postiţe struktuiranjem studentskih radova, prema unapred pripremljenom obrascu (template). Za razliku od serije projekata Las Amerikas, gde se pojedini projekti vezuju (linkuju) za imena studenata ili za njihove fotografije, ovde su projekti predstavljeni karakteristiĉnim ilustracijama malih dimenzija. 37 Slika 19: Virtuelno okruţenje druge generacije tipiĉno za seriju studio projekata IStudio Consortium 1998.- 2004. Virtuelna obrazovna okruţenja treće generacije – Veliki uspeh virtuelnih obrazovnih okruţenja druge generacije u okviru departmana i institucija u kojima su nastala, bio je osnova za njihovo dalje unapreĊenje i širu komercijalizaciju krajem 90-ih godina. Ovo je period kada je znaĉajno porastao kapacitet Web servera, kao i brzina prenosa Internet signala. Osnovno tehniĉko unapreĊenje, meĊutim, predstavljala je integracija WWW sadrţaja i baza podataka. Tako su nastali sistemi za upravljanje nastavnim sadrţajima (CMS – Content Management Systems, Course Management Systems) koji su postali univerzalno primenljivi, nezavisno od obrazovne oblasti ili institucionalne kulture. Ovde spadaju sistemi kao što je Blackboard (Slika 20), WebCT i druge komercijalne platforme za podršku online nastavi. Poslednjih godina sistemi za upravljanje nastavnim sadrţajima postali su deo tzv. Open Source inicijative, u okviru koje programeri razmenjuju izvorne kodove programa bez materijalne nadoknade, slobodno ih unapreĊuju i prilagoĊavaju potrebama odreĊenih obrazovnih 98 institucija (primer ovakve platforme je Moodle, Slika 21). Slika 20: Blackboard - jedna od najrasprostranjenijih komercijalnih platformi za podršku online obrazovanju – pristupna stranica i primer kursa 98 UNESCO Free & Open Source Software Portal), http://www.unesco-ci.org/cgi-bin/portals/foss/page.cgi?d=1 (dostupno oktobar 2008.) 38 Slika 21: Moodle – najpoznatija „Open Source“ platforma za upravljanje kursevima Projektovana za korišćenje u obrazovanju iz razliĉitih oblasti, virtuelna obrazovna okruţenja treće generacije imaju neke standardne funkcionalnosti, kao što su: kontrola pristupa, diskusioni forumi, podrška komunikaciji u realnom vremenu (chat, radna tabla (whiteboard), videokonferencijska podrška...), podrška za publikovanje Web sadrţaja (obrazovnih materijala kao i studentskih radova), podrška za prikazivanje eksternih Web sadrţaja, sistem za testiranje i praćenje rada studenata, kalendar nastavnih aktivnosti i sl. Sa uvoĊenjem ovakvih sistema nastavnicima je omogućeno da, uz kratku obuku, formiraju virtuelna okruţenja za svoje kurseve, bez posebnog znanja programiranja. Zbog toga virtuelna okruţenja u ovoj generaciji doţivljavaju vrlo široku primenu u svim oblastima. Sadrţaji virtuelnih obrazovnih okruţenja treće generacije ĉuvaju se na posebno predviĊenim institucionalnim serverima, pa je rizik od gubitaka informacija znaĉajno smanjen. U ovoj generaciji virtuelna obrazovna okruţenja dobijaju punu interaktivnost, tako da se informacije rezmenjuju i sadrţaji publikuju bez posredovanja nastavnika. Ovo utiĉe na povećanje broja potencijalnih uĉesnika, kao i povećanje koliĉine razmenjenih informacija. Zbog toga u ovoj generaciji raste potreba za efikasnijim struktuiranjem informacija i njihovim posmatranjem u razliĉitim kontekstima. U arhitektonskom obrazovanju, razvoj virtuelnih okruţenja treće generacije odstupa u odnosu na situaciju u širem obrazovnom kontekstu. Dok se u mnogim disciplinama ekstenzivno primenjuju komercijalne platforme opšte namene za podršku online nastavi, u arhitektonskom obrazovanju se traga za novim rešenjima koja bi bila prilagoĊena specifiĉnostima ovog obrazovanja, pre svega u domenu studio projekta. Slika 22: VDS’97 – Multiplikacija vremena; Kuća za slikarku i pisca; Primer virtuelnog okruţenja treće generacije 39 U uzorku koji je detaljno analiziran u ovom istraţivanju primeri u kojima se primenjuje treća generacija virtuelnih obrazovnih okruţenja su projekti:  VDS’97 – Multiplikacija vremena; Kuća za slikarku i pisca (Slika 22)  VDS’98 – Mesto za saĉekivanje U navedenim primerima koristi se virtuelno okruţenje koje je napravljeno za specifiĉnu vrstu saradnje koja se odvijala izmeĊu institucija meĊusobno udaljenih osam ĉasovnih zona koje su se nalazile u Cirihu/Vajmaru, Hong Kongu i Vankuveru/ Sijetlu. Virtuelna obrazovna okruţenja ĉetvrte generacije – Za razliku od virtuelnih obrazovnih okruţenja prethodnih generacija, koja su projektovana prema potrebama pojedinaĉnih kurseva i njihovog integrisanja u razliĉite nastavne programe, okruţenja najnovije, ĉetvrte generacije nastaju kao odgovor na potrebe za kontinuiranim obrazovanjem koje se u raznim oblicima produţava na ĉitav profesionalni vek. Zbog toga ovakva okruţenja nastaju u razliĉitim disciplinarnim kontekstima, ĉesto sa naglašenim interinstitucionalnim i internacionalnim karakterom. Znanje generisano u ovakvim okruţenjima izlazi iz granica pojedinaĉnog kursa i obrazovnog programa. Ono se ĉesto integriše u elektronske baze znanja i na taj naĉin ĉini šire dostupnim. Slika 23: VDS’98 – Mesto za saĉekivanje; Primer virtuelnog okruţenja treće generacije Jedan od karakteristiĉnih primera platformi koje podrţavaju kreiranje virtuelnih obrazovnih okruţenja ĉetvrte generacije je ArchNet. Zamišljen je kao Internet bazirana platforma za saradnju na globalnom nivou izmeĊu arhitekata, urbanista, studenata, istraţivaĉa, edukatora i drugih zainteresovanih. ArchNet je, pre svega, namenjen onima ĉija su profesionalna i istraţivaĉka interesovanja usmerena ka islamskoj arhitekturi, ali je po strukturi i funkcionalnosti takav, da podrţava razmenu informacija u oblasti arhitekture u najširem smislu. Pristup ArchNet-u je slobodan za sve zainteresovane, što ga ĉini veoma popularnim, posebno meĊu studentima i istraţivaĉima širom sveta. Osmišljen je i realizovan na MIT-u od strane multidisciplinarnog tima koji je predvodio prof. Vilijam Miĉel, i u njegovom odrţavanju i razvoju uĉestvuje svega nekoliko ljudi. Finansiran je iz Fonda za kulturu Age Kana, sa sedištem u 99 Ţenevi . ArchNet ima formu portala u okviru koga svaki registrovani korisnik ima svoje korisniĉko okruţenje gde je moguće pratiti aktuelnosti, aţurirati elektronski profil, formirati sopstvenu kolekciju datoteka, web stranica i slika, odnosno crteţa. Osim toga u okviru ArchNet-a postoji digitalna biblioteka, baza kurikuluma za karakteristiĉne predmete sa raznih univerziteta, baza radnih biografija, kalendar aktuelnih dogaĊanja, kao i pregled aktuelnih javnih foruma, u okviru kojih korisnici razmenjuju najrazliĉitije vrste profesionalnih informacija (Slika 24). 99 Aga Khan Development Network – Aga Khan Trust for Culture (http://akdn.org/agency/aktc.html, dostupno oktobar 2008.) 40 Slika 24: ArchNet – ulazna stranica (Lobby & News) i personalizovani radni prostor (My Workspace) Za ovo istraţivanje najznaĉajnija funkcionalnost ArchNet-a je Group Workspace (Slika 25) koja predstavlja osnovu za formiranje pojedinaĉnih virtuelnih okruţenja za razliĉite potrebe. Inicijalno zamišljena kao virtuelni radni prostor za interakciju grupa sa osobenim interesovanjima, ubrzo je prerasla u efikasnu platformu za podršku obrazovnim procesima, odnosno za formiranje virtuelnih okruţenja za odreĊene kurseve. Slika 25: ArchNet, Group Workspace – virtuelna okruţenja korišćena u eksperimentalnom radu Iako po funkcionalnosti nije dostigao komercijalne platforme, poput Blackboard-a, Group Workspace podrţava sve aktivnosti koje zahteva savremena online nastava: kontrolisan pristup i aktivnost, razmenu poruka u realnom vremenu (chat), razmenu informacija putem diskusionih foruma, formiranje kolekcije datoteka i web stranica, formiranje kalendara karakteristiĉnih dogaĊanja, formiranje kolekcija 100 slika i crteţa, distributivne liste za slanje elektronske pošte, itd . Funkcionalnost Group Workspace ArchNet-a, korišćena je kao platforma za sledeće kurseve u okviru posmatranog uzorka: MIT – Miyagi 2001 Computer Clubhouse Competition 2003 Ista platforma korišćena je i u eksperimentalnom delu istraţivanja na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u okviru kurseva: Matematika u arhitekturi 1, 2005/2006. Principi CAAD-a, 2006/2007. 100 Beamish, A.: Strategies for International design Studios; Using Information Technologies for Collaborative Learning and Design, in Architectural Education Today, Salama, O’Reilly, Noschis (eds.), Comportements, Lausanne, 2002. 41 3.1.3 Implikacije primene virtuelnih obrazovnih okruţenja Kao rezultat efikasne primene virtuelnih okruţenja, u univerzitetskom obrazovanju dolazi do pojave novih funkcionalnih kategorija, i uopšte, do novih naĉina organizacije obrazovnih procesa. Virtuelni obrazovni portali - Pojavljiju se kao elektronska slika obrazovnih institucija i ulazne taĉke u razliĉite obrazovne resurse koji se nude u okviru jedne institucije (informacije o nastavnim programima, pojedinim predmetima i nastavnicima, pristup sistemima za online nastavu, elektronskom katalogu biblioteke i drugim elektronskim resursima). Virtuelni portali nude mogućnost definisanja posebnih studentskih profila, personalizacije sadrţaja i praćenje aktivnosti svakog pojedinaĉnog studenta. 101 Primer ovakvog portala je sluĉaj australijskog Univerziteta Monach (Slika 26) . U ovakvim sluĉajevima virtuelni kampusi se formiraju kao elektronska okruţenja koja bi trebalo da doprinesu premošćavanju fiziĉkih udaljenosti izmeĊu uĉesnika u nastavi i studenata, kao i da pomogni u obavljanju razliĉitih administrativnih poslova, uz minimalne vremenske i finansijske troškove. Slika 26: Virtuelni portal Univerziteta Monash, sa kampusima u Australiji, Maleziji, Italiji, Velikoj Britaniji I Juţnoj Africi (http://www.monash.edu.au, 28. 11. 2005 i 08. 10. 2007.) 102 Virtuelni univerziteti – Ovakvi univerziteti se formiraju u okviru velikih meĊunarodnih organizacija , kao konzorcijumi univerziteta ili kao nezavisne obrazovne institucije koje prolaze vrlo rigorozne akreditacione postupke. Distribucija obrazovnih sadrţaja na virtuelnim univerzitetima je u visokom procentu online, dok se samo deo nastavnog procesa i procesa ispitivanja obavlja u specijalno 103 104 formiranim regionalnim centrima . Primer virtuelnog univerziteta je Globalni virtuelni univerzitet koji je nastao pri Univerzitetu Ujedinjenih nacija, sa dominantnim interesovanjem za probleme odrţivog razvoja (Slika 27). 101 Obrazovanje danas predstavlja znaĉajan izvozni resurs, posebno u razvijenim zemljama i ekonomijama koje se baziraju na znanju (knowledge-based economies, Foray, D.: Knowledge Economy, Op. cit. p. ix) 102 Barret, B.; Patron, L.: E-Learning Around the World, UNU Online Learning, United Nations, 2003 103 D'Antoni, S.: The Virtual University, Models & Messages; Lessons from Case Studies, International Institute for Educational Planning, UNESCO, 2003 104 Global Virtual University, http://www.gvu.unu.edu, (dostupno oktobar 2008.) 42 Slika 27: Globalni virtuelni univerzitet pri Univerzitetu Ujedinjenih nacija Jedna od najstarijih institucija u oblasti obrazovanja na daljinu, koja je danas prerasla u virtuelni 105 univerzitet je britanski Otvoreni univerzitet (Open University Slika 28) , koji funkcioniše na lokalnom i globalnom nivou, u saradnji sa mnogim institucijama. Jedna od takvih institucija je BBC (British Broadcasting Company) koja obezbeĊuje emitovanje obrazovnih sadrţaja putem televizijske mreţe, 106 kao i putem Interneta (Slika 29) . Slika 28: Otvoreni univerzitet (Open University), jedna od najstarijih institucija u domenu obrazovanja „na daljinu“, koja danas funkcioniše kao virtuelni univerzitet; ulazna stranica i primer kursa iz oblasti istorije arhitekture Slika 29: Open2.net – Portal za online obrazovanje Otvorenog Univerziteta i BBC i primer interaktivnog obrazovnog sadrţaja posvećenog uštedi energije u stambenim objektima 105 Open University, http://www.open.ac.uk/, (dostupno oktobar 2008.) 106 Open 2, BBC, http://www.open2.net, (dostupno oktobar 2008.) 43 U oblasti arhitektonskog obrazovanja pojavljuju se konzorcijumi arhitektonskih fakulteta koji ujedinjuju svoje aktivnosti na odreĊenim poljima. U posmatranom uzorku ovakvi konzorcijumi pojavljuju se u sledećim primerima: Las Amerikas 1999. – 2003. IStudio Consortium 1998.- 2004. Slika 30 prikazuje virtuelno okruţenje za podršku još jednom ovakvom konzorcijumu, nazvanom 107 Virtuelni arhitektonski univerzitet oblasti Gornje Rone , koji funkcioniše izmeĊu arhitektonskih fakulteta nemaĉkog govornog podruĉja. Slika 30: VuuA.Org (The Virtual Upperrhine University of Architecture) 3.2 Postupak modeliranja eksplicitnog arhitektonskog znanja u virtuelnim obrazovnim okruţenjima Virtuelna okruţenja reprezentuju model kodifikacije znanja. Bilo da se radi o osmišljavanju novih okruţenja ili korišćenju postojećih rešenja, pri formiranju virtuelnih okruţenja za svaki novi kurs, neophodno je imati u vidu kodifikacioni model i odreĊeno okruţenje formirati prema datom modelu. Modeliranje znanja zapoĉinje uoĉavanjem segmenata koji mogu da se izdvoje i prikaţu (zabeleţe) kao pojedinaĉne informacije razumljive za druge. Kako je pojedinaĉnih informacija u posmatranim 108 primerima i realizovanim eksperimentima ima izuzetno mnogo , ove informacije neophodno je grupisati i sistematizovati, radi bolje preglednosti i lakše orijentacije unutar jednog virtuelnog okruţenja. Ilustrujući postupak stvaranja kodifikacionig modela, teoretiĉari kodifikacije ĉesto uzimaju primere kodifikacije specifiĉnog znanja koje poseduje pojedinac i njegovog dekomponovanja u informacije koje 109 mogu da se zabeleţe . Situacija u kojoj se modelira specifiĉno znanje koje poseduje pojedinac 107 The Virtual Upperrhine University of Architecture, http://vuua.org (dostupno oktobar 2008.) 108 Npr. u eksperimentalnom delu rada realizovani su kursevi bazirani na predavanjima u kojima svako od 250 studenata tokom nastavnog semestra, iz nedelje u nedelju, odgovara na postavljeni zadatak u formi kratkog teksta i ilustracije dimenzija 130/130 piksela. Na ovaj naĉin u okviru virtuelnog okruţenja pojavi se, pored ostalog, 3750 (250x15) ilustracija i odgovarajući broj tekstualnih priloga. 109 “Uzmimo u obzir tenisera koji ţeli da objasni postupak serviranja loptice. Ako pretpostavimo da ţeli da koristi postojeći jezik da bi npr. napisao knjigu o tenisu, on bi trebalo da uradi samo dve stvari – da formira model i generiše poruke. On prvo mora da podeli postupak serviranja loptice na manje delove, na ideje koje mogu da budu izgovorene (faza modeliranja). Nakon toga on mora da izgovori ili zapiše ove ideje na jeziku koji drugi mogu da razumeju (faza generisanja poruka). U toku ovog procesa, meĊutim, u procesu modeliranja moguće je da se ustanovi, da postoje odreĊeni mikropokreti koje je nemoguće opisati na postojećem jeziku. U ovakvoj situaciji neophodno je razviti osobeni ţargon. Tako dolazi do potrebe da se dodatno razvije jezik, prema potrebama kodifikacionog modela.” Cowan, R.; Foray, D.: The economics of codification and the diffusion of knowledge, Op. cit.,str. 5 44 daleko je jednostavnija od one u kojoj se modelira, ne samo postojeće znanje većeg broja uĉesnika, nego i infrastruktura za njihovu meĊusobnu interakciju, razmenu i generisanje novog znanja. Znanje iz oblasti arhitekture koje se sreće u posmatranim virtuelnim okruţenjima moguće je predstaviti informacijama u trodimenzionalnom sistemu (Slika 31), u kome se izdvajaju:  A – Tematska /arhitektonska, struĉna/ dimenzija,  P - Portfolio /pojedinaĉna, grupna, institucionalna/ dimenzija  H - Hronološka dimenzija Ovo praktiĉno znaĉi da je za svaku informaciju koja se oĉekuje u jednom virtuelnom obrazovnom okruţenju moguće identifikovati tematsku (u ovom sluĉaju arhitektonsku, struĉnu), hronološku i portfolio dimenziju. Pri modeliranju znanja, meĊutim, jedna od ovih dimenzija postaje dominantna. To je obiĉno tematska dimenzija, kada se radi o studio projektima, ili tematsko-hronološka, kada se radi o kursevima koji se baziraju na predavanjima. Ukoliko se, meĊutim, projekti tipa studio organizuju regionalno, sa većim brojem institucija – uĉesnika (primer serije studio projekata Las Amerikas i Istudio), tada portfolio dimenzija postaje dominantna. Tri navedene dimenzije znaĉajne su za razumevanje struktuiranja informacija u virtuelnim obrazovnim okruţenjima. P – portfolio dimenzija (pojedinaĉni uĉesnici, grupe, institucije) AP – ravan hronološkog HP – tematska ravan preseka A – tematska dimenzija (arhitektonska komponenta znanja) AH – portfolio ravan H – hronološka dimenzija Slika 31: Modeliranje znanja iz oblasti arhitekture – struktura kodifikacionog modela za studio projekat U ovakvom sistemu moguće je definisati i tri karakteristiĉne ravni posmatranja: AH – portfolio ravan AP – ravan hronološkog preseka HP – tematska ravan Za svaku od navedenih ravni moguće je projektovati osobene naĉine reprezentacije i razmene informacija (karakteristiĉan naĉin razmene informacija u tematskoj ravni je diskusioni forum, u okviru koga uĉesnicu u procesu nastave daju svoje priloge koji reprezentuju bazu znanja o nekoj temi na nivou kursa). 45 Virtuelna okruţenja koja se formiraju za svaki novi kurs, predstavljaju reprezentaciju prikazanog modela. Informacije u okviru ovakvog okruţenja najĉešće se struktuiraju linearno i to tako da se jednostavno moţe pratiti tematski, hronološki ili personalni aspekt, odnosno sadrţaj, dinamika rada ili aktivnost pojedinca ili grupe. 3.2.1 Tematska komponenta - A Tematska komponenta A je ona u kojoj se manifestuje struĉna, arhitektonska dimenzija informacija. Prisustvo ove komponente neophodno je da bi neke informacije mogle da se posmatraju kao 110 kodifikovano arhitektonsko znanje . Tematska komponenta je dominantna u primarnom struktuiranju informacija u posmatranim virtuelnim okruţenjima za podršku studio projektima. Na narednoj ilustraciji (Slika 32) prikazane su ulazne stranice šest, od ukupno jedanaest posmatranih primera, kod kojih su informacije primarno struktuitrane prema osnovnim tematskim elementima studio projekta: projektni problem, lokacija i projektovani objekti. Informacije o problemu dalje se struktuiraju na projektni zadatak i dodatne resurse (eksterne izvore, softver i sl.), kao i dinamiku rada, što predstavlja tematsko – hronološku komponentu. Informacije o projektovanim objektima dalje se daju u portfolio strukturi za studentske grupe ili svakog studenta pojedinaĉno. a) b) c) d) e) f) Slika 32: A – Tematsko struktuiranje informacija, ulazne stranice virtuelnih okruţenja a) VDS’94, b) VDS’95, c) VDS’96, d) VDS’97, e) MIT-Miyagi 2001 i f) IStudio 2002 Za razliku od personalne i hronološke dimenzije u modeliranju znanja, koje po pravilu imaju diskretne vrednosti (poznato je koji uĉesnik u kom trenutku generiše neku informaciju, tematsku komponentu nije uvek moguće interpretirati linearno i izdvojiti diskretne vrednosti, odnosno karakteristiĉne tematske jedinice koje bi odgovarale hronologiji odvijanja kursa. Ovo je veoma izraţeno kod studio projekta gde se osnovna tematska struktura informacija daje kroz informacije o projektnom problemu, o lokaciji i o projektovanim objektima . 110 U virtuelnim obrazovnim okruţenjima moguće bi bilo posmatrati i druge tematske komponente, kao na primer pedagošku, organizacionu, sociološku ili onu koja bi se odnosila na primenjene informacione tehnologije. 46 3.2.2 Hronološka komponenta - H H – hronološka komponenta u modeliranju znanja pozicionira informaciju u toku odvijanja kursa. Ovo moţe da se odnosi na datum kada je informacija publikovana ili na fazu projekta u kojoj je ova informacija nastala. Odvijanje kursa, prema tome, moguće je pratiti u vremenskim intervalima ili u fazama projekta. Ukoliko je hronologija kursa prikazana fazama projekta, tada su hronološka i tematska dimenzija uskladjene, pa odreĊeni hronološki presek predstavlja i karakteristiĉan tematski presek (npr. prezentacija analize lokacije, kritika finalnih projekata i sl.). Hronološko struktuiranje informacija moţe da bude veoma jednostavno i da predstavlja nastavne aktivnosti koje se odvijaju u pravilnim razmacima: iz nedelje u nedelju (tokom semestra), iz dana u dan (u toku kratkog projekta, radionice ) i sl. Na osi H moguće je takoĊe oznaĉiti i taĉke koje predstavljaju karakteristiĉne momente u nastavnom procesu – termine predaje pojedinih faza projekta, termine predviĊene za prezentaciju i kritiku studentskih radova i sl. a) b) c) Slika 33: H – Hronološko struktuiranje informacija – Las Americas 1999, Istudio 2000, MIT- Miyagi 2001 U sluĉaju da u jednom projektu uĉestvuje više institucija sa razliĉitom dinamikom rada, tada je zanimljivo pratiti komparativnu hronologiju odvijanja nastavnih aktivnosti. Ovakav primer prikazan je na ilustraciji (Slika 33, b), u projektu Istudio 2000, u kome je uĉestvovalo 7 univerziteta iz Sjedinjenih Ameriĉkih drţava i Juţne Amerike. Osnovno struktuiranje informacija prema hronološkoj, odnosno hronološko – tematskoj komponenti, karakteristiĉno je za kurseve koji se baziraju na predavanjima, a reĊe je kod studio projekta. 3.2.3 Portfolio komponenta - P Portfolio komponenta u modeliranju znanja odnosi se na pojedinaĉne uĉesnike, bilo da se radi o uĉesnicima u nastavi, o studentima, gostujućim kritiĉarima ili nekim drugim eksternim uĉesnicima. U razmeni informacija oni uĉestvuju kao pojedinci ili kao ĉlanovi grupa (najĉešće studentskih). U projektima u kojima uĉestvuje više institucija, pregled uĉesnika daje se najpre institucionalno, a zatim po grupama ili pojedinaĉno. Osnova za reprezentaciju portfolio komponente je pregled pojedinaĉnih uĉesnika / grupa / institucija. U ranim fazama ovaj pregled se daje kao spisak imena uĉesnika uz koji ĉesto stoje fotografije (Slika 34a,d). Primena fotografija ima za cilj da doprinese efektu virtuelnog prisustva uĉesnika u nekom okruţenju. U virtuelnim okruţenjima koja se formiraju nešto kasnije, fotografije uĉesnika zamenjuju se prikazima finalnih radova ili karakteristiĉnih priloga (Slika 34Slika 34b,e). Virtuelna okruţenja treće generacije omogućila su da se portfolio komponenta moţe reprezentovati i pomoću pregleda uĉesnika u kojima se vide njihove fotografije, ali da se moţe sagledavati i kroz pregled referentnih radova u odreĊenim fazama. U posebnim sluĉajevima, umesto fotografija uĉesnika, koriste se ilustracije koje sugerišu na pristup rešavanju zadatog problema (Slika 34, f). 47 a) b) c) d) e) f) Slika 34: P – Portfolio dimenzija u struktuiranju informacija: a) VDS’95, b) VDS’96, c) VDS’98, d) Las Americas 1999, e)Istudio 2000, f) Netzentwurf 2001 Za ovo istraţivanje zanimljive su one reprezentacije portfolio komponente u kojima se pojavljuju prikazi finalnih radova ili priloga u karakteristiĉnim fazama projekta. Ovi prikazi su slike vrlo male rezolucije koje su dovoljne da se u okviru grupe identifikuje odreĊeno arhitektonsko rešenje. Integralni pregled ovakvih ilustracija na jednoj Web stranici predstavlja vrlo saţeti prikaz novog arhitektonskog znanja (arhitektonskih rešenja) koje je stvoreno u okviru odreĊenog kursa. Na narednoj ilustraciji (Slika 35) prikazan je pregled studenata sa Univerziteta u Majamiju, koji su uĉestvovali u projektu Istudio 2000. Slika 35: Istudio 2000 – Pregled uĉesnika sa Univerziteta u Majamiju, sa ikoniĉnim prikazima finalnih radova Uz imena i kontakte studenata date su i interaktivne ilustracije veliĉine 100/70 piksela, na kojima se vide karakteristiĉni prikazi studentskih projekata. Aktiviranjem odreĊene ilustracije dobija se fotografija 48 studenta. Na odgovarajućim mestima inicijalno su se nalazile samo fotografije uĉesnika, ĉime se intenzivirala socijalna komponenta celog projekta. Sa napredovanjem kursa, ova komponenta postala je manje znaĉajna u odnosu na rezultate – prikaze koncepata, projektantska rešenja i sl., na osnovu kojih se identifikuju pojedini uĉesnici. Aktiviranjem odgovarajućih linkova dobijaju se stranice koje prikazuju integralni rad jednog studenta ili grupe. Slika 37a prikazuje primer ovakve stranice koja po strukturi informacija predstavlja izabranu portfolio ravan. 3.2.4 Portfolio ravan - AH Portfolio ravan AH je ravan koja se odnosi na praćenje rada pojedinaĉnih uĉesnika – studenata, studentskih grupa ili institucija uĉesnika. U ovoj ravni kreiraju se razliĉiti vidovi reprezentacije znanja koji sluţe pojedinaĉnim uĉesnicima da lakše organizuju informacije koje reprezentuju njihov ukupni rad. U portfolio ravni AH nastaju novi vidovi reprezentacije znanja, kao što su posebno pripremljene Web stranice, posebno programirane studentske kolekcije i sl. Ovo je, prema tome ravan, u kojoj se u procesu modeliranja znanja generiše novo arhitektonsko znanje koje se odnosi na reprezentaciju pojedinaĉnih rezultata. Pomeranjem portfolio ravni duţ ose P, koja predstavlja personalnu dimenziju ovog sistema, dobijaju se rezultati ukupnog rada za izabranog uĉesnika. P – portfolio dimenzija (pojedinaĉni uĉesnici, grupe, institucije) AP – ravan hronološkog HP – tematska ravan preseka A – tematska dimenzija (arhitektonska komponenta znanja) AH – portfolio ravan H – hronološka dimenzija Slika 36: Pomeranje portfolio ravni AH duţ ose P - praćenje rada pojedinaĉnog uĉesnika a) b) c) Slika 37: Istudio 2000 – Integralni prikaz aktivnosti jednog studenta i pojedinaĉni prilozi 49 3.2.5 Hronološka ravan – AP Ravan hronološkog preseka AP je ravan u kojoj se prate rezultati rada svih uĉesnika u karakteristiĉnim fazama obrazovnog procesa. U ovoj ravni formiraju se sistemi reprezentacije znanja kao što su virtuelne izloţbe, digitalni panoi (digital pin-up board), i sl. , kao i razmene znanja (videokonferencijski sistemi, diskusioni forumi i sl.). Pomeranjem ravni AP duţ ose H dobijaju se hronološki preseci, kao npr. prikaz svih studentskih radova u odreĊenoj meĊufazi ili prilikom finalne predaje. P – portfolio dimenzija (pojedinaĉni uĉesnici, grupe, institucije) AP – ravan hronološkog HP – tematska ravan preseka A – tematska dimenzija (arhitektonska komponenta znanja) AH – portfolio ravan H – hronološka dimenzija Slika 38: Pomeranje ravni AP i praćenje hronoloških preseka 3.2.6 Tematska ravan – HP U tematskoj ravni HP, u kojoj se pojavljuje portfolio (autorska) i hronološka dimenzija znanja u vezi sa nekom odreĊenom temom, koncipiraju se postupci razmene ĉiji je zadatak da podstaknu kreiranje novog znanja. Pomeranjem ravni HP duţ ose A koja predstavlja tematsku dimenziju, dobijaju se tematski preseci, odnosno informacije koje se odnose na odreĊenu temu. U svakom od ovih preseka sagledava se ukupno novo znanje koje je nastaje u vezi sa nekom temom u okviru jednog kursa. U ovakvim presecima jasno su uoĉljivi i elementi eksternog znanja koji se koriste u okviru jednog kursa. Sa aspekta kodifikacije arhitektonskog znanja tematska ravan HP je svakako najzanimljivija. Njenim pomeranjem duţ ose A koja predstavlja arhitektonsku komponentu znanja, formiraju se tematski preseci u kojim su najoĉigledniji odreĊeni aspekti novog arhitektonskog znanja koje je generisano u procesu rada. Kako arhitektonsko znanje nije homogeno, o ĉemu će više reĉi biti u narednom poglavlju, reprezentacija znanja se razlikuje u razliĉitim tematskim presecima. Na primer, reprezentacija znanja o lokaciji u okviru jednog studio projekta, znaĉajno će se razlikovati od reprezentacije znanja o projektnom problemu. Shodno tome, tematski preseci koji se odnose na lokaciju sadrţaće drugaĉiji oblik informacija od onih koji se odnose na projektni problem. Dok je lokaciju neophodno reprezentovati nizom fotografija, skica sa terena, aerofoto snimaka i digitalizovanih mapa visoke rezolucije, projektni problem moguće je definisati sa samo nekoliko reĉenica. Tematski presek koji bi se odnosio na projektni problem, mogao bi da bude baziran na diskusiji, bilo usmenoj ili pismenoj razmeni poruka, u realnom vremenu ili sa vremenskim razmacima. Za razliku od toga, tematski presek koji bi se odnosio na lokaciju, ne bi mogao da se bazira na razmeni tekstualnih priloga, 50 već bi morao da omogući prikaz odgovarajućih grafiĉkih priloga, kao i grafiĉkih komentara na ovakvim prilozima. P – portfolio dimenzija (pojedinaĉni uĉesnici, grupe, institucije) AP – hronološka ravan HP – tematska ravan HP’ – ravan tematskog preseka A – tematska dimenzija (arhitektonska komponenta znanja) AH – portfolio ravan H – hronološka dimenzija Slika 39: Pomeranje ravni HP – praćenje tematskih preseka Kada je u pitanju studio projekat, u izdvojenim tematskim presecima daju se informacije o projektnom problemu ili o lokaciji. U ranim eksperimentima celokupan sadrţaj studio projekta struktuiran je kroz tematske i tematsko-hronološke preseke (Slika 41). Ukoliko tematski presek ne sadrţi hronološke elemente (datum, faza i sl.), odnosno elemente portfolio dimenzije (ime autora, grupe, institucije), što je ĉest sluĉaj sa abstraktima kurseva, ulaznim stranicama u virtuelna okruţenja, projektnim zadacima i podacima o lokaciji, to znaĉi da su ove informacije unapred pripremljene od strane rukovodilaca kursa. 3.2.7 Preklapanje tematske i hronološke ravni Kod kurseva koji se baziraju na predavanjima, gde je sadrţaj jasno strukuiran kako hronološki, tako i po tematskim jedinicama, hronološka ravan AP i tematska ravan HP se mogu preklopiti, tako da se tematska dimenzija A i hronološka dimenzija H prate na jednoj osi, a portfolio (autorska) dimenzija na drugoj. Portfolio preseci su u ovakvim sluĉajevima struktuirani linearno (odreĊeni odgovor na svaku postavljenu temu (zadatak) za svakog uĉesnika), a tematski preseci struktuirani su prema listi uĉesnika (svakom uĉesniku odgovara odreĊeni odgovor u okviru zadate teme). Pojednostavljen kodifikacioni model (Slika 40) koji je nastao na ovaj naĉin, omogućava relativno jednostavno praćenje pojedinaĉnog rada (portfolio presek), prezentiranog nizom informacija koji linearno prati tok kursa. U tematsko hronološkom preseku, meĊutim, nije sasvim jednostavno zabeleţiti dinamiku razmene i kombinovanja znanja o pojedinim temama, kao ni pratiti uticaje pojedinih informacija na generisanje novog znanja. 51 P – portfolio dimenzija (pojedinaĉni uĉesnici, grupe, institucije) Tematsko-hronološki presek Portfolio presek A – tematska dimenzija (arhitektonska komponenta znanja) H – hronološka dimenzija Slika 40: Kodifikacioni model nastao preklapanjem hronološke i tematske ravni U sluĉaju studio projekata kod kojih je korišćeno virtuelno okruţenje prve generacije informacije su struktuirane linearno i to prevashodno tematski, po sistemu: projektni problem, lokacija, studentski projekti (Slika 41). U ovakvoj strukturi hronološka dimenzija je najĉešće integrisana u okviru projektnog problema kao predloţena dinamika i sadrţaj rada, ili u odeljku studentskih projekata, u kome se prikazuju izabrani hronološki preseci. A - tematski preseci (program, lokacija, resursi) H – hronološki preseci (zadaci i rokovi predaje) P – portfolio preseci (studentski radovi) Slika 41: VDS’95 – Primarno struktuiranje informacija u virtuelnom okruţenju 52 Ovde je vaţno naglasiti da virtuelna okruţenja prve generacije nastaju kao refleksija rada studio projekata, više nego okruţenja koja podrţavaju interakciju. Kod ovakvih okruţenja studenti-uĉesnici ne publikuju informacije samostalno, već ih stavljaju na raspolaganje onom saradniku koji je specijalno zaduţen za odrţavanje virtuelnog okruţenja koje prevashodno sluţi za informisanje uĉesnika. U ovakvom kontekstu pogodno je primarno struktuiranje informacija kroz tematske preseke. U virtuelnim okruţenjima druge generacije hronološka komponenta ili komponenta koja predstavlja dinamiku rada, postaje izraţenija u modelu kodifikacije. Ovakav model omogućava sagledavanje, ne samo onoga što se u okviru nekog obrazovnog okruţenja znalo, nego i procesa kojim se do toga došlo. Tek sa integracijom Web tehnologije i baza podataka u trećoj generaciji virtuelnih okruţenja, informacije je moguće meĊusobno povezati, pa je jednom unetu informaciju (tekst, crteţ, sliku...) moguće posmatrati u razliĉitim kontekstima, prema potrebama nastavnog procesa, odnosno automatski praviti preseke u tematskoj, hronološkoj ili portfolio ravni. U primerima VDS’97 (Slika 42) i VDS’98 ovaj metod povezivanja informacija korišćen je za modeliranje specifiĉnog procesa rada koji se odvijao u fazama od po osam radnih sati, pri ĉemu su timovi distribuirani u tri razliĉite vremenske zone meĊusobno razmenjivali rezultate svake faze rada. A – tematski presek H – tematsko-hronološki preseci (faze rada) P – studentski radovi (institucije, grupe studenata) H – tematsko-hronološki preseci (faze rada) Slika 42: VDS’97, Studio projekat Multiplikacija vremena, ulazna stranica 3.2.8 Meta-kontekst i kodifikacija znanja Pri definisanju znanja u prethodnim poglavljima, reĉeno je da je znanje informacija u kontekstu. Kontekst u kome se posmatra znanje u virtuelnim obrazovnim okruţenjima ĉine sve informacije koje su raspoloţive u okviru posmatranog okruţenja. Informacijama koje se nalaze u tematskoj, hronološkoj i portfolio ravni predstavljen je meta-kontekst koji odreĊuje dalju razmenu znanja u nekom virtuelnom okruţenju. Meta-kontekstom je ograniĉen celokupan informacioni kontekst u kome se posmatra znanje. Kodifikacija znanja se najvećim delom determiniše u zoni metakonteksta, gde se znanje struktuira i sistematizuje. Meta-kontekst je autentiĉan za svako virtuelno obrazovno okruţenje, što znaĉi da se postupci kodifikacije znanja obnavljaju u svakom novom sluĉaju. Autentiĉnost jednom meta-kontekstu daju hronološka i portfolio komponenta informacionog modela Meta-kontekst, definisan tematskom, hronološkom i portfolio ravni, osnova je za izdvajanje meta- podataka, kojima se moţe opisati kodifikovano znanje, radi ĉuvanja i daljeg korišćenja. 53 54 4 PORUKE - Analiza sadrţaja virtuelnih obrazovnih okruţenja iz posmatranog uzorka Analiza kodifikovanog znanja u okviru posmatranog uzorka, prikazana u ovom poglavlju, realizovana je na osnovu uoĉene strukture kodifikovanog znanja u kojoj se izdvajaju znanje o projektnom problemu, znanje o lokaciji i okruţenju, kao i znanje o projektovanim objektima. Ovakva analiza uraĊena je za svaki od 11 sluĉajeva posmatranog uzorka, pri ĉemu su za svaki segment arhitektonskog znanja izdvojeni primeri karakteristiĉnih informacija (poruka), te procenjena potencijalna vrednost koja ukazuje na mogućnost daljeg korišćenja ovakvog znanja i determiniše oblik ĉuvanja. Na osnovu prikazane analize sadrţaja odabranih vrtuelnih obrazovnih okruţenja iz domena studio projekta, dolazi se do zakljuĉaka u vezi sa kodifikacionim karakteristikama pojedinih segmenata arhitektonskog znanja, što će posluţiti kao osnova za sistematizaciju postupaka koji ĉine jezik kodifikacije. Statistiĉka analiza posmatranih varijabli, na kraju ovog poglavlja, ukazuje na pozitivan korelacioni odnos izmeĊu potencijalne vrednosti kodifikovanog znanja i tipa virtuelnog okruţenja, odnosno tipa konteksta u okviru koga se posmatrano znanje generiše, što će imati implikacije na naĉin ĉuvanja i daljeg korišćenja kodifikovanog znanja, kao i na koncipiranje novih platformi za formiranje virtuelnih okruţenja. 55 4.1 Opšte karakteristike posmatranog uzorka Uzorak na kome je vršena analiza sadrţaja formiran je na bazi heterogenosti, odnosno traganja za razliĉitim oblicima i vidovima kodifikacije znanja. Ipak, svi analiyirani sluĉajevi imaju odreĊene zajedniĉke karakteristike. Ovde će biti analizirana struktura kodifikovanog arhitektonskog znanja, kao i dinamika razmene znanja. 4.1.1 Struktura kodifikovanog znanja u posmatranom uzorku U virtuelnim obrazovnim okruţenjima koja se koriste za podršku studio projektu, kodifikovano znanje iz oblasti arhitekture veoma je obimno i raznoliko. Pojedini segmenti virtuelnog okruţenja sadrţe i na stotine dokumenata. Ipak, paţljiva analiza ukupnog korpusa znanja, sa aspekta kodifikacije, omogućava sistematizaciju ovog znanja u tri celine: 1. Znanje o projektnom problemu 2. Znanje o lokaciji i okruţenju 3. Znanje o projektovanom objektu znanje o projektnom problemu zona tacitnog znanja zona kodifikovanog znanja znanje o lokaciji i znanje o okruţenju projektovanom objektu Slika 43: Struktura eksplicitnog znanja iz oblasti arhitekture u posmatranim virtuelnim obrazovnim okruţenjima Ovakva sistematizacija ima za cilj da omogući izdvajanje karakteristiĉnih celina u okviru posmatranog arhitektonskog znanja, kao i njihovo detaljnije prouĉavanje koje bi trebalo da donese taĉnije 111 rezultate . Kasnija analiza pokazaće da svaka od ovih celina ima odreĊene osobenosti kada je u pitanju jezik kodifikacije. Ovde su predstavljene osnovne karakteristike svake od navedenih kategorija, ilustrovane primerima poruka iz posmatranog uzorka. 4.1.2 Dinamika znanja u izabranim primerima, prema Nonaki Projekti u prikazanom uzorku odvijaju se, po pravilu, u tri karakteristiĉne faze (Tabela 1): Pripremna faza projekta Faza odvijanja projekta Faza refleksija 111 Primer: Kada se vrlo generalno razmišlja o znanju iz oblasti arhitekture, na pitanje da li se ovo znanje moţe izraziti na neki ekstreman naĉin, npr. nekom muziĉkom temom, odgovor bi svakako bio negativan. MeĊutim, ako se problemu pristupi imajući u vidu predloţenu strukturu arhitektonskog znanja, tada je lako zamisliti situaciju u kojoj se na osnovu muziĉke sekvence generiše arhitektonska skica, na osnovu koje se pravi model prostorne kompozicije, odnosno arhitektonskog objekta. U ovom sluĉaju muziĉka sekvenca je deo znanja o projektnom problemu. U navedenom sluĉaju ovaj problem bi glasio: „Na osnovu date muziĉke teme napraviti arhitektonsku skicu i razraditi je kroz kompjuterski 3D model.“ Ili „ Projektovati objekat inspirisan datom muzikom...“. 56 U svakoj od ove tri faze moguće je identifikovati podfaze karakteristiĉne za dinamiku znanja koju je 112 definisao Nonaka svojim SECI modelom – socijalizaciju, eksternalizaciju, kombinaciju i internalizaciju. Ovo praktiĉno znaĉi da dinamika znanja u posmatranim primerima obuhvata tri karakteristiĉna ciklusa. Faza Faza dinamike Projektni problem Lokacija Projektovani projekta znanja objekti Socijalizacija 1 Pripremna Eksternalizacija 1 Kombinacija 1 faza Internalizacija 1 Socijalizacija 2 realizacije Eksternalizacija 2 Faza Kombinacija 2 Internalizacija 2 Socijalizacija 3 refleksija Eksternalizacija 3 Faza Kombinacija 3 Internalizacija 3 Tabela 1 Dinamika pojedinih segmenata znanja u primerima posmatranog uzorka Pripremna faza projekta – U ovoj fazi glavni akteri u kreiranju znanja su nastavnici koji u razliĉitim formalnim i neformalnim kontaktima (socijalizacija 1) dolaze do ideje o eventualnom zajedniĉkom projektu. Fokusiranje na ovu ideju bazira se na specifiĉnom problemu ili, znatno ĉešće, na specifiĉnoj lokaciji, pri ĉemu se predlaţe mogući obim projekta, dinamika i sl. (eksternalizacija 1). Razmena znanja u ovoj fazi odvija se kroz liĉne kontakte ili razmenu e-mail poruka. U fazi koja sledi (kombinacija 1) prikupljaju se dokumenti koji će biti korišćeni, formuliše se projektni zadatak, formira se spisak uĉesnika u nastavi i sl. Pripremljeni materijal publikuje se u izabranom virtuelnom okruţenju i stavlja na raspolaganje zainteresovanim studentima (internalizacija 1). Ovim se završava pripremna faza projekta. Ova faza moţe da traje i po nekoliko meseci, što je obiĉno mnogo duţe nego faza realizacije projekta. U pripremnoj fazi kritiĉna je podfaza socijalizacije, koja se najĉešće dogaĊa prilikom fiziĉkih susreta, kao što su nauĉne konferencije, struĉni skupovi i sl. Postojeće platforme za formiranje virtuelnih okruţenja uglavnom ne podrţavaju razliĉite aspekte socijalizacije i 113 eksternalizacije , pa kodifikacija znanja u posmatranim virtuelnim okruţenjima poĉinje podfazom internalizacije u okviru pripremne faze projekta. Faza realizacije projekta – Ova faza zapoĉinje okupljanjem studenata u okviru jednog virtuelnog okruţenja (socijalizacija 2), njihovim meĊusobnim predstavljanjem, upoznavanjem sa pripremljenim materijalima i sl. Kako virtuelna obrazovna okruţenja ne pruţaju mogućnost fiziĉkog prisustva uĉesnika, virtuelno prisustvo se manifestuje nekom aktivnošću koja podrazumeva kreiranje poruka, odnosno razmenu informacija (eksternalizacija 2). Vaţno je napomenuti da ova podfaza ne poĉinje 114 spontano , već je neophodno da bude neĉim inicirana – npr. pozivom za razmenom dosadašnjih iskustava u vezi sa projektnim problemom, inicijalnom diskusijom o lokaciji, prikupljanjem relevantnih izvora i sl. U podfazi eksternalizacije znanja, tacitno znanje koje uĉesnici inicijalno poseduju, pretvara se u eksplicitno, na razliĉite naĉine. Ovo u velikoj meri zavisi od raspoloţivih mehanizama razmene znanja, o ĉemu će više reĉi biti u narednim poglavljima. U narednoj podfazi, prikupljeno znanje se 112 SECI – Socialization, Externalization, Combination, Internalization, prema Nonaka, I.: A Dynamic Theory of Organizational Knowledge Creation, Op. cit. 113 U ovome izuzetak predstavlja ArchNet, koji podrţava razne aspekte socijalizacije van virtuelnih obrazovnih okruţenja baziranih na modulu Group Workspace. To je jedan od aspekata koji ovu platformu svrstava u platforme za podršku virtuelnim okruţenjima ĉetvrte generacije. 114 Ovo je naroĉito izraţeno u studentskoj populaciji i obrazovnim okruţenjima, a nešto manje prisutno u okruţenjima za podršku razmeni znanja van sistema obrazovanja (knowledge communities). 57 objedinjuje u formi projekata (kombinacija 2) koji predstavljaju potpuno novo generisano znanje. Naĉin na koji će ovo znanje biti predstavljeno i stavljeno na širi uvid, predstavlja finalnu podfazu realizacije projekta (internalizacije 2). U ovoj podfazi eksplicitno, kodifikovano znanje uĉesnika, ponovo dobija tacitnu formu – postaje liĉno znanje pojedinaca, spremno za aktiviranje u drugim kontekstima. U većini primera iz posmatranog uzorka kodifikacija znanja koju podrţavaju virtuelna okruţenja završava se ovom podfazom. Faza refleksija - Faza refleksija moţe da ima više scenarija. Prema najjednostavnijem scenariju u ovoj fazi odvija se kritika i ocenjivanje studentskih radova. Nakon okupljanja uĉesnika u kritici i ocenjivanju (socijalizacija 3), dolazi do razmene objašnjenja, komentara i mišljenja (eksternalizacija 3), nakon ĉega se formira ocena (kombinacija 3) koja se uĉesnicima saopštava na odgovarajući naĉin (internalizacija 3). Faza refleksija, meĊutim, moţe da ima i druge namene osim ocenjivanja, kao što su: evaluacija studio projekta, medijska prezentacija studio projekta i rezultata (npr. na institucionalnom Web sajtu), javna rasprava o rezultatima studio projekta i sl. U nekim od ovih scenarija ukljuĉeni su studenti, u nekim samo organizatori projekata, predstavnici medija, predstavnici lokalnih zajednica, struĉnjaka iz prakse itd. Postojeća virtuelna okruţenja kreirana su prema centralnoj fazi – fazi odvijanja projekta, u kojoj je i jezik kodifikacije najrazvijeniji. 4.2 Metodologija analize posmatranog uzorka Pri analizi posmatranog uzorka korišćena je metoda studije sluĉaja za svaki pojedinaĉni primer. Kako je uzorak formiran na principu heterogenosti (traganja za razliĉitostima), studija sluĉaja izabranih primera daje vrlo široki spektar razliĉitih oblika kodifikacije, na osnovu koga su u narednom poglavlju sistematizovani postupci koji ĉine jezik kodifikacije posmatranog domena. Pri analizi svakog primera dati su: Osnovni podaci o posmatranom primeru Vrednosti posmatranih varijabli Kratak opis primera Prikaz kodifikacije pojedinih segmenata arhitektonskog znanja 4.2.1 Osnovni podaci Naziv studio projekta – Svaki od deset analiziranih primera ima karakteristiĉan naziv. Neki od naziva u teţištu imaju lokaciju (Point Zero, Kat Hing Wai) ili projektni problem (Mesto za saĉekivanja, Kuća za stanovanje i rad, Spomenik za 1997.). Kod odreĊenog broja primera u naslovu se pojavljuje asocijacija na metod rada (Multiplying Time, Symbiotic partnership). Uĉesnici – U ovoj kategoriji nabrojane su sve intitucije koje se pojavljuju u okviru posmatranog primera, pri ĉemu je prva navedena institucija obiĉno glavni inicijator projekta. Tip kursa – Svi primeri iz posmatranog uzorka pripadaju domenu studio projekta. Primeri variraju u pogledu trajanja. Jedan primer iz posmatranog uzorka je istovremeno i meĊunarodni studentski konkurs. Trajanje – Primeri u posmatranom uzorku odvijaju se u periodu koji varira od nekoliko dana, do ĉitavog semestra. Ovaj podatak je znaĉajan da bi se sagledao oĉekivani nivo znanja koje je generisano u okviru studio projekta. Broj uĉesnika – U mnogim primerima nije moguće sasvim precizno odrediti broj uĉesnika, kako studenata, tako ni uĉesnika u nastavi. Za ovo istraţivanje zanimljivi su, meĊutim, i orijentacioni podaci kada se radi o broju studenata. Tako razlikujemo primere sa relativno malim brojem ukljuĉenih studenata (do 20), primere sa srednjim brojem studenata (20 – 50) i primere sa velikim brojem studenata (50 – 100). Broj uĉesnika u nastavi je u svim primerima ujednaĉen i kreće se od 5 do 10. 58 4.2.2 Posmatrane varijable Posmatranim varijablama kvantifikovani su podaci koji su dobijeni observativnim putem, a odnose se na: Karakteristike virtuelnog okruţenja Tip konteksta Potencijalnu vrednost kodifikovanog znanja Statistiĉka analiza vrednosti ovih varijabli, data na kraju ovog poglavlja, odnosi se na postavljenu hipotezu br. 4 i ispituje korelacioni odnos izmeĊu potencijalne vrednosti kodifikovanog znanja i karakteristika virtuelnog okruţenja, odnosno tipa konteksta. 4.2.2.1 Karakteristike virtuelnog okruţenja Pod karakteristikama virtuelnog okruţenja u ovoj analizi podrazumeva se generacija kojoj posmatrano virtuelno okruţenje pripada. U metodološkom smislu ovo je nezavisna varijabla, ona ĉija vrednost varira u okviru posmatranog uzorka, i od koje u odreĊenoj meri zavise druge posmatrane varijable. Ova varijabla moţe da ima sledeće vrednosti: (1) – virtuelno okruţenje prve generacije; kreira se ekskluzivno za odreĊeni projekat i ima relativno nizak stepen interaktivnosti. (2) – virtuelno okruţenje druge generacije; nastaje na bazi virtuelnog okruţenja prve generacije, sistematskim korišćenjem identiĉnog koncepta u nizu kurseva, u okviru iste institucije. (3) - virtuelno okruţenje treće generacije; u potpunosti podrţava interaktivan rad koji se zasniva na integrisanju Web tehnologije i baza podataka. Jednom uneta informacija postaje deo sadrţaja baze podataka i posmatra se u razliĉitim kontekstima kojima se ilustruju razliĉiti aspekti kodifikovanog znanja. (4) – virtuelno okruţenje ĉetvrte generacije; virtuelno okruţenje koje se bazira na tehniĉkim karakteristikama virtuelnih okruţenja treće generacije, ali ĉini deo šireg institucionalnog ili profesionalnog konteksta, pa znanje generisano u ovakvim okruţenjima postaje integralni deo šire baze institucionalnog, odnosno profesionalnog znanja. 4.2.2.2 Tip konteksta Pod tipom kodifikovanog konteksta podrazumeva se povezanost sadrţaja posmatranog virtuelnog okruţenja sa širom bazom kodifikovanog arhitektonskog znanja. U metodološkom smislu ovo je nezavisna varijabla, ĉija vrednost varira u okviru posmatranog uzorka i od koje u odreĊenoj meri zavise druge posmatrane varijable. Ova varijabla moţe da ima sledeće vrednosti: (1) – posmatrano virtuelno obrazovno okruţenje je potpuno nezavisno u odnosu na širu bazu kodifikovanog arhitektonskog znanja (2) – posmatrano virtuelno okruţenje je jednosmerno povezano sa širom bazom kodifikovanog arhitektonskog znanja (postojeći eksterni sadrţaji su integrisani u posmatranom virtuelnom obrazovnom okruţenju) . (3) – posmatrano virtuelno okruţenje je dvosmerno povezano sa širom bazom kodifikovanog arhitektonskog znanja (u okviru posmatranog virtuelnog okruţenja je integrisano postojeće eksterno znanje, ali se znanje generisano u okviru ovog okruţenja integriše u širu bazu kodifikovanog arhitektonskog znanja). 1 2 3 Slika 44: Šematski prikaz vrednosti varijable “tip konteksta” 59 Na prethodnoj ilustraciji (Slika 44) šematski su prikazane tri vrednosti koje moţe da ima varijabla „tip konteksta“. Većim krugom oznaĉena je šira baza profesionalnog znanja, dok manji krug prikazuje arhitektonsko znanje u okviru posmatranog studio projekta. Vrednost 1) ima onaj tip konteksta koji je potpuno nezavisan u odnosu na širu bazu profesionalnog znanja. Za vrednost 2) karakteristiĉna je jednosmerna razmena sa spoljnom bazom znanja, dok je kod tipa 3) ova razmena dvosmerna, što znaĉi da se elementi šire baze znanja integrišu u posmatrani kontekst, ali znanje generisano u posmatranom kontekstu integriše u širu bazu profesionalnog znanja. U narednim poglavljima detaljnije su razraĊeni mehanizmi integracije znanja oznaĉeni strelicama. 4.2.2.3 Potencijalna vrednost kodifikovanog znanja Ova vrednost je u metodološkom smislu zavisna varijabla, odnosno ona varijabla za koju se pretpostavlja da zavisi od neke nezavisne varijable, u ovom sluĉaju od karakteristika virtuelnog okruţenja i obuhvaćenog konteksta (Hipoteza br. 4). Potencijalna vrednost kodifikovanog znanja u ovom istraţivanju moţe da ima tri razliĉite vrednosti. Ove vrednosti dobijene su metodom kvantifikacije kvalitativnih informacija o posmatranim primerima. Moguće vrednosti ove varijable su: (1) – ovu potencijalnu vrednost ima ono kodifikovano znanje koje se moţe koristiti samo u okviru konteksta u kome je nastalo, kao i u najbaziĉnijim sluĉajevima ilustrovanja postupaka reprezentacije (primer tehniĉkog crteţa, primer 3D modela i sl.) (2) – potencijalna vrednost kodifikovanog znanja koje je moguće ponovo upotrebiti u nekom obrazovnom kontekstu (3) – potencijalna vrednost onog kodifikovanog znanja koje je moguće koristiti u širem profesionalnom i društvenom kontekstu U analizi posmatranog uzorka pokazano je da potencijalna vrednost varira za pojedine segmente kodifikovanog znanja (znanje o projektnom problemu, znanje o lokaciji i okruţenju, znanje o projektovanim objektima). Po prirodi problema, potencijalna vrednost kodifikovanog znanja ima direktne implikacije na postupke ĉuvanja i daljeg korišćenja kodifikovanog znanja, koji će biti obraĊeni u narednom poglavlju. 4.3 Analiza posmatranog uzorka Posmatrani uzorak obuhvatio je sledeće primere virtuelnih obrazovnih okruţenja: Projektni problem Dostupnost informacija Virtuelno selo: posredno dostupne VDS’93 Kat Hing Wai http://www2.arch.ubc.ca/research/vds/projects.html#1993 Izloţbeni paviljon Cirih - dostupne u potpunosti ETHZ 94 Singapur http://caad.arch.ethz.ch/CAAD/sw94/sw-project.html Stambeni objekat za dostupne u potpunosti VDS’95 specifiĉnog korisnika http://web.mit.edu/4.156/www/Text/02-program Spomenik za 1997. delimiĉno dostupne VDS’96 (prelazak Hong Konga u http://courses.arch.hku.hk/vds/vds96/public_html/VDS_HOME/ nadleţnost Kine) intro.html Kuća za slikarku I pisca, delimiĉno dostupne VDS’97 u blizini Sijetla (SAD) http://space.arch.ethz.ch:8080/VDS_97/ Mesto za saĉekivanje delimiĉno dostupne VDS’98 http://space.arch.ethz.ch:8080/VDS_98/ Las Americas Hotelsko konferencijski dostupne u potpunosti 1999 kompleks http://archone.tamu.edu/~gvv_f99/ IStudio Kulturni centri za zemlje dostupne u potpunosti 2000 Amerike http://www.ibiblio.org/istudio/istudio2000/ Kuće u nizu dostupne u potpunosti MIT Generiĉko projektovanje http://web.mit.edu/4.184/www/design_problem.htm /Miyagi 2001 stambenih objekata Istraţivanje solucija za dostupne u potpunosti IStudio izgradnju objekta na http://www.ibiblio.org/istudio/2002/02-D7-Syl.html 2002 mestu Svetskog trgovinskog centra ArchNet - Computer Clubhouse posredno dostupne CCC Competition, http://archnet.org/file- 2003 studio - konkurs storage/download/CCC_Brief_fin.pdf?inode=65610 Tabela 2 Pregled projektnih zadataka u posmatranom uzorku (dostupnost linkova odreĊena oktobra 2008.) 60 4.3.1 VDS’93 – Virtuelno selo: Kat Hing Wai Uĉesnici: HKU (Hong Kong University), MIT/GSD (Massachusets Institute of Technology /Harvard Graduate School of Design), UBC (University of British Columbia, Wancouver), WU (Washington University) Tip kursa: studio projekat Trajanje: 3 nedelje Broj uĉesnika: 54 studenta, ~ 15 nastavnika Adresa virtuelnog okruţenja: - Status virtuelnog okruţenja: nedostupno Status sadrţaja: arhivirani na serverima institucija uĉesnica Karakteristike: virtuelno okruţenje prve generacije (1); kontekst (1) Potencijalna vrednost kodifikovanog znanja: problem (2), lokacija (1), projekt. objekti (1) Za virtuelno okruţenje iz primera VDS’93 moglo bi se reći da predstavlja preteĉu današnjih virtuelnih obrazovnih okruţenja. Bazirano na Internet servisu poznatom kao ftp (file transfer protocol), ovo okruţenje koristi se kao skladište datoteka kojima uĉesnici pristupaju kako bi snimili rezultate svog rada ili kopirali rezultate rada svojih kolega. Datoteke sa ovim informacijama bilo je neophodno snimiti 115 lokalno i aktivirati u odgovarajućem programu . Autentiĉno okruţenje sa celokupnim sadrţajem više nije dostupno, ali su odreĊeni sadrţaji iz ovog primera saĉuvani fragmentarno na serverima institucija uĉesnica. Projekat VDS’93 karakteriše izuzetno intenzivna aktivnost u fazi refleksija, u okviru koje je publikovana 116 knjiga pod naslovom Virtual Design Studio . Ova knjiga sadrţi poglavlja ĉiji su autori nastavnici – uĉesnici u ovom pionirskom projektu. Već u ovom najranijem stadijumu primene virtuelnih okruţenja u arhitektonskom obrazovanju zapaţa se nagla ekspanzija u domenu jezika kodifikacije, kako u postupcima reprezentacije, tako i u postupcima razmene znanja. Tako se, upravo u vezi sa ovim projektom, pojavljuju pojmovi kao što su „digitalna oglasna tabla“ (digital pin-up board), „sinhrona i asinhrona komunikacija“, „ projektantska prepiska“ (design correspondence) i sl. U ovom eksperimentu po prvi put se pojavilo pitanje distribuiranog projektovanja koje se odvijalo u ĉetiri razliĉite vremenske zone. Tendencija koja će odlikovati većinu prikazanih projekata jeste tendencija kretanja znanja od zapada ka (dalekom) istoku, odnosno od severa ka jugu, jer se izabrane lokacije ĉešće nalaze u blizini institucija iz Azije (u nekim sluĉajevima Juţne Amerike i Afrike). 4.3.1.1 Znanje o projektnom problemu U projektu VDS’93 o projektnom problem saznaje se posredno, iz pregleda realizovanih projekata iz 117 serije VDS na Univerzitetu Britanske Kolumbije u Vankuveru , kao i iz teksta koji je saĉuvan uz 118 119 arhivirani materijal na Univerzitetu u Hong Kongu i publikovanih radova uĉesnika . Izabrani projektni problem (porodiĉno stanovanje) pripada standardnim problemima koji se prouĉavaju u okviru studio projekta. U ovom sluĉaju lokacija (selo Kat Hing Wai pored Hong Konga) daje problemu 115 WWW tehnologija koja ĉini osnovu svih virtuelnih okruţenja u primerima koji slede, podrazumevala je takoĊe skladištenje datoteka na odeĊenim serverima u okviru Interneta, ali su sadrţaji ovakvih datoteka postali vidljivi, integrisani u Web stranice i meĊusobno povezani. 116 Wojtowicz, J.(ed.): Virtual Design Studio: A Collaborative Architectural Project, Hong Kong University Press, 1995 117 Wojtowicz, J., Kwan, L.: Virtual Design Studio Projects, Reference Material and Research into Virtual Design Studios, University of British Columbia, Wancouver, 1998, http://www2.arch.ubc.ca/research/vds/projects.html#1993 (dostupno jun 2008.) 118 Virtual Design Studio History, University of Hong Kong, 2001, http://courses.arch.hku.hk/vds/past.html (dostupno jun 2008.) 119 Van Bakergem, D.: Kat Hing Wai and the Electronic Red Line, in Jeryz Wojtowicz ed. Virtual Design Studio, Hong Kong University Press, 1996, pp. 25-30 61 osobenost. Osoben je i pristup rešavanju projektnog problema koji ukljuĉuje projektantsku saradnju na velikoj geografskoj udaljenosti, kao i specifiĉan naĉin prikupljanja i razmene projektantskih rešenja. Projektni problem rešavan je u dve faze. U prvoj fazi saĉinjena je kolekcija razliĉitih rešenja stambenih objekata odreĊenih dimenzija, od kojih je u drugoj fazi formirana urbana matrica ovog jedinstvenog sela. Zadatak je formulisan na Univerzitetu u Hong Kongu, uz konsultacije sa ostalim uĉesnicima. Znanje o projektnom problemu koje je zabeleţeno u okviru ovog primera, reinterpretirano je u okviru nekoliko resursa koji se bave virtuelnom saradnjom u arhitektonskom obrazovanju. Iako skromno po obimu, reprezentovano sa svega nekoliko reĉenica, dovoljno je nstruktivno da bi moglo da se ponovi u nekom drugom obrazovnom kontekstu. Potencijalna vrednost ovog znanja procenjena je na (2), što znaĉi da osim ĉuvanja (u ovom sluĉaju rekonstrukcije) u okviru baziĉnog konteksta, znanje o projektnom problemu zabeleţeno u ovom primeru, moţe da bude predmet ĉuvanja u specifiĉnim bazama akademskih resursa, te primenjeno u odgovarajućim obrazovnim kontekstima, 4.3.1.2 Znanje o lokaciji U primeru VDS’93 informacije o lokaciji nalaze se već u samom naslovu studio projekta, što će biti sluĉaj u mnogim primerima. Kako u ovom sluĉaju nije saĉuvano autentiĉno virtuelno okruţenje u kome je realizovan projekat, nego samo arhiva studentskih radova, informacije o lokaciji dobijamo na sliĉan naĉin kao i informacije o projektnom problemu, iz propratnih tekstova. Kat Hing Wai pripada tipu tradicionalnih kineskih sela u blizini Hong Konga, omeĊenih zidinama. Dragocen izvor informacija u ovom kontekstu predstavlja ilustracija na kojoj se vidi selo Kat Hing Wai snimljeno iz vazduha. Ova ilustracija, meĊutim, ne nalazi se uz arhivirani materijal o projektu, već u pregledu realizovanih projekata jednog od nastavnika koji su uĉestvovali u ovom pionirskom eksperimentu. Već u ovom prvom primeru, uoĉljiv je znaĉaj ilustracije (Slika 45) u reprezentaciji informacija o lokaciji. Bogatstvo informacija koje nosi ilustracija, zahtevalo bi relativno veliku koliĉinu teksta i numeriĉkih podataka, kao i znaĉajno vreme za zapisivanje i kasnije korišćenje ovakvih zapisa. Sa aspekta dispozicije uĉesnika u odnosu na lokaciju, ovo je tipiĉan primer u kome se jedna od institucija koje uĉestvuju u projektu, nalazi u neposrednoj blizini lokacije (u ovom sluĉaju Univerzitet u Hong Kongu) i zaduţena je za distribuciju informacija o lokaciji. Primer je ilustrovan dijagramom (Slika 46). Slika 45: VDS’93 – Selo Kat Hing Wai snimljeno iz vazduha 62 Lokacija je takoĊe reprezentovana 3D modelom koji je u fazi priprema ovog projekta napravljen na Univerzitetu u Hong Kongu, i stavljen na raspolaganje svim ostalim uĉesnicima. Ovaj model sadrţao je i sve postojeće objekte, kao i parcelaciju u okviru koje je trebalo projektovati stambene objekte. Slika 46: Dijagram dispozicije uĉesnika u projektu VDS’93 Znanje o lokaciji koje je zabeleţeno u okviru ovog projekta, ĉini dragocen deo celokupnog konteksta ali se ne prepoznaje mogućnost njegove dalje primene u drugim kontekstima, pa je potencijalna vrednost ovog znanja baziĉna (1). 4.3.1.3 Znanje o projektovanim objektima O naĉinu na koji se beleţi znanje i samoj razmeni znanja u okviru ovog projekta saznaje se uglavnom 120 iz pisanih radova publikovanih u fazi refleksija . Na Univerziteu u Hong Kongu postoji arhiva slika generisanih u okviru projekta VDS’93 (Slika 47). Ova arhiva sadrţi slike .tiff formata kod kojih nema kompresije, tako da su datoteke relativno velike. Na osnovu ovoga moţe se pretpostaviti da 1993. godine nije bilo jednostavnostavno razmenjivati ovakve datoteke putem Interneta. Neke od ovih datoteka su dodatno arhivirane i ĉuvaju se u formatu koji nije moguće aktivirati na PC raĉunaru (ovo je sluĉaj sa odreĊenim datotekama koje su nastale na Macintosh raĉunarima). 121 Van Bakergem uoĉava problem fragmentiranja informacija o projektima u uslovima u kojima se u odvojenim datotekama nalaze osnove, preseci, izgledi, detalji i sl. Isti autor uoĉava strahovito nagomilavanje informacija, za ĉije pregledanje je potrebno znaĉajno vreme. Ovaj autor opisuje praksu koja je razvijena na Univerzitetu u Vašingtonu, da se sve slike prebace na video diskove, što znatno olakšava pretraţivanje i pristup informacijama za vreme prezentacije i kritike studentskih radova. 122 Garcia takoĊe uoĉava problem fragmentiranja informacija o projektovanim objektima, gde tehniĉki crteţi osnova i preseka gube primat u reprezentaciji, ustupajući mesto 3D modelu, za koji ovaj autor oĉekuje da bude objektno orijentisan i da sadrţi sve tehniĉke informacije o objektu. Slika 47: VDS’93 - Studentski radovi arhivirani na Univerzitetu u Hong Kongu (HKU) Znanje o projektovanim objektima koje je generisano u okviru ovog primera, osim za upotpunjavanje originalnog konteksta, moţe da se koristi jos samo pri ilustrovanju postupaka reprezntacije, pa je potencijalna vrdnost ovog znanja baziĉna (1). 120 Ibid. 121 Ibid., str. 27 122 Garcia, R.: Critical Reflections II, in Wojtowicz, J.(ed.): Virtual Design Studio: A Collaborative Architectural Project, Hong Kong University Press, 1995, pp. 33 -36 63 4.3.2 ETHZ’94 – Izloţbeni paviljon Cirih – Singapur Uĉesnici: ETHZ (Swiss Federal Institute of Technology Zurich), University of Singapore Tip kursa: studio projekat Trajanje: prolećni semestar 1995 (MIT) Adresa virtuelnog okruţenja: http://caad.arch.ethz.ch/CAAD/sw94/sw94.html Status virtuelnog okruţenja: autentiĉno Status sadrţaja: delimiĉno dostupni (nedostupan deo studentskih radova) Broj uĉesnika: ~30 studenta, ~ 5 nastavnika Karakteristike: virtuelno okruţenje prve generacije (1); kontekst (2) Potencijalna vrednost kodifikovanog znanja: problem (2), lokacija (1), projekt. objekti (1) Projekat je realizovan uz pomoć virtuelnog okruţenja prve generacije (1), što znaĉi da je virtuelno okruţenje koncipirano specijalno za ovaj projekat, kao i da je nivo interaktivnosti koji je obezbeĊen ovakvim okruţenjem, relativno nizak. U ovakvim primerima studenti nemaju mogućnost direktnog publikovanja svojih rezultata, već neko od uĉesnika u nastavi preuzima ulogu urednika sadrţaja virtuelnog okruţenja. Sadrţaji posmatranog virtuelnog okruţenja nalaze se na dva institucionalna servera, s tim što je većina sadrţaja na serveru ETHZ, koji je i danas aktivan, tako da se u ovom primeru radi o potpuno autentiĉnom virtuelnom okruţenju koje je dostupno nakon 15 godina. Deo sadrţaja koji se odnosi na studentske radove sa Univerziteta u Singapuru, nije više dostupan. Tema projekta ETHZ’94 je izloţbeni paviljon. Studenti projektuju izloţbeni paviljon svoje zemlje na drugom kraju sveta - izloţbeni paviljon Singapura u Cirihu (koji projektuju studenti iz Singapura) i izloţbeni paviljon Švajcarske u Singapuru (koji projektuju studenti iz Ciriha). Ovo je jedan od retkih primera gde postoji potpuni reciprocitet u razmeni znanja izmeĊu institucija uĉesnica. Kontekst koji je reprezentovan ovim primerom ukljuĉuje eksterne izvore znanja (u ovom sluĉaju znanje o lokaciji i okruţenju), pa je vrednost varijable koja se odnosi na karakteristike konteksta za ovaj sluĉaj - (2). 4.3.2.1 Znanje o projektnom problemu Kao i u prethodnom primeru, znanje o projektnom problemu ima dve komponente: Šta se projektuje Kako doći do projektantskih rešenja Znanje tipa „znati šta (se projektuje)“ beleţi se relativno jednostavno, kratkim tekstualnim objašnjenjem. Znanje tipa „znati kako (doći do projektantskih rešenja)“ je fragmentirano i beleţi se znatno komplikovanije. Deo ovog znanja predstavljaju sledeće informacije: dinamika projekta data rasporedom projektantskih aktivnosti pregled raspoloţivog softvera fragmenti videokonferencijskih sesija u kojima se studenti konsultuju sa nastavnicima partnerskih institucija ... Jasno je da se veliki deo razmene znanja o problemu bazira na direktnoj komunikaciji sa nastavnicima koju uĉesnici ostvaruju u okviru svojih lokalnih studija, a da je predmet kodifikacije ono znanje o problemu koje se razmenjuje meĊuinstitucionalno. Projektni problem pojavljije se kao link pod nazivom Design Brief u osnovnoj strukturi informacija. Ovaj link povezuje poĉetnu stranicu prezentacije sa posebnom stranicom na kojoj su, pored informacije o projektnom problemu, date i informacije o lokaciji. Sama formulacija problema data je kao jedan paragraf teksta (Slika 48). 64 Slika 48: ETHZ’94 – Objašnjenje projektnog problema Ovakav pristup problemu moguće je primeniti u sliĉnim obrazovnim kontekstima, pa je potencijalna vrednost znanja o problemu za ovaj primer procenjena na (2). 4.3.2.2 Znanje o lokaciji i okruţenju Uĉesnici u projektu ETHZ’94 imaju kompleksan zadatak u pogledu problema lokacije. Oni prikupljaju informacije o udaljenoj lokaciji na kojoj projektuju zadati objekat, a istovremeno informišu kolege na suprotnom kraju sveta o izabranoj lokaciji u svom gradu (Slika 49). Slika 49: ETHZ’94 - Dispozicija uĉesnika u odnosu na lokaciju U fazi priprema ovog projekta napravljeni su 3D modeli za svaku od izabranih lokacija i stavljeni na raspolaganje svim uĉesnicima. Osim toga saĉinjena je i kolekcija odgovarajućih fotografija lokacije. Na narednoj ilustraciji (Slika 50) dat je aksonometrijski prikaz 3D modela lokacije u Cirihu, kao i referentne fotografije. Slika 50: ETHZ’94 - Aksonometrijski prikaz 3D modela i razliĉite fotografije lokacije u Cirihu 65 Slika 51 prikazuje dokumentaciju koja je pripremljena u vezi sa lokacijom u Singapuru: karte odgovarajuće detaljnosti, kao i sekvenca fotografija koja ilustruje dinamiku razvoja grada. Slika 51: ETHZ’94 - Karte na kojima se vidi lokacija u Singapuru (gore) i sekvenca fotografija koja ilustruje dinamiku razvoja grada (dole) Na narednoj ilustraciji (Slika 52) prikazani su kadrovi videokonferencijske sesije koja je posvećena razmeni znanja o lokaciji i okruţenju. Ilustracije nastale u toku ove sesije (digitalne skice) predstavljaju novo znanje koje je generisano u fazi eksternalizacije 2, ovog projekta. Slika 52: ETHZ’94 - Videokonferencijska sesija u kojoj se diskutuje problem odnosa budućeg projektovanog objekta i lokacije Znanje o lokaciji i okruţenju koje je prikupljeno i generisano u okviru ovog projekta specifiĉno je za dati projektni problem, pa se mogućnost njegovog daljeg korišćenja ne prepoznaje van datog konteksta, što znaĉi da je potencijalna vrednost znanja o lokaciji i okruţenju u ovom sluĉaju baziĉna (1). 4.3.2.3 Znanje o projektovanim objektima U primeru ETHZ’94 znanje o projektovanim objektima izdvojeno je u posebnom odeljku Finalni projekti. Pregled finalnih projekata dat je za svaku instituciju posebno. Linkovi prema finalnim radovima studenata iz Singapura nisu više dostupni. Finalni radovi studenata iz Ciriha prezentirani su pomoću Web stranica koje sadrţe kratko tekstualno objašnjenje i karakteristiĉne prikaze 3D modela. Svaka od ilustracija linkovana je sa odgovarajućom ilustraijom većih dimenzija, koja omogućava detaljnije sagledavanje projektovanih objekata. 66 Na osnovu pregleda finalnih studentskih radova stiĉe se utisak da se fokus ovog projekta zadrţao na tehnologiji komunikacije, dok su projektantski rezultati nešto skromniji i manje ubedljivi, pa se ne prepoznaje mogućnost korišćenja ovog znanja van datog konteksta (Slika 53). Potencijalna vrednost znanja o projektovanim objektima stoga je procenjena na (1). Slika 53: ETHZ’94 - Finalni radovi studenata iz Ciriha 4.3.3 VDS’95 – Kuća u prirodi za stanovanje i rad Uĉesnici: MIT (Massatchusetts Institute of Technology) Sidney University, Cornell University, University of Singapore, UBC (University of British Columbia), ETHZ (Swiss Federal Institute of Technology Zurich), Kent University Tip kursa: studio projekat Trajanje: prolećni semestar 1995 (MIT) Broj uĉesnika: 15 studenata, 5 nastavnika (podaci za primer na MIT-u) Adresa virtuelnog okruţenja: http://web.mit.edu/4.156/www/Text/02-studio (glavni analizirani primer) http://caad.arch.ethz.ch/CAAD/studio-v95/vds95.html (primer na osnovu koga se prouĉava kodifikacija znanja o projektovanim objektima) Status virtuelnog okruţenja: arhivirano (MIT), autentiĉno (ETHZ) Status sadrţaja: delimiĉno dostupni (nedostupni studentski radovi) Karakteristike: virtuelno okruţenje prve generacije (1); kontekst (1) Potencijalna vrednost kodifikovanog znanja: problem (2), lokacija (1), projekt. objekti (1) 67 Pod zajedniĉkim nazivom VDS’95, realizovana je tokom 1995. godine serija studio projekata na sedam razliĉitih univerziteta u svetu, sa sliĉnim projektnim problemom koji se odnosio na objekat u prirodi za stanovanje i rad. Svaka od institucija uĉesnica odredila je specifiĉnu lokaciju za projekat, koja se nalazila u neposrednoj blizini, tako da je sliĉan zadatak projektovan na sedam razliĉitih, karakteristiĉnih lokacija. Studio projekat je realizovan u okviru razliĉitih institucija u razliĉito vreme, usled neusklaĊenosti terminskih planova na univerzitetima u Americi, Evropi, Aziji i Australiji. a) b) Slika 54: VDS’95 - Ulazna stranica studio projekta na MIT-u Primer koji je analiziran u ovom uzorku, realizovan je na MIT-u (Massatchusetts Institute of Technology), pod rukovodstvom prof. Viljema Miĉela (Wiliam Mitchell). Na prethodnoj ilustraciji (Slika 54) prikazana je naslovna stranica projekta VDS’95, kao i ulazna stranica u virtuelno okruţenje za projekat na MIT-u. Virtuelno okruţenje u prikazanom primeru, sliĉno kao i u ostalim primerima pripada prvoj generaciji, što znaĉi da se formira specijalno za ovaj projekat i odlikuje se relativno niskim stepenom interaktivnosti. Korišćenje sliĉnog koncepta virtuelnog okruţenja u ostalim primerima serije projekata VDS’95, ukazala je na mogućnost razvijanja takvih koncepata virtuelnih okruţenja koja će biti primenljivi u više razliĉitih projekata, što je osnova za razvoj virtuelnih obrazovnih okruţenja druge generacije. Na naslovnoj strani (Slika 54, a) dat je pregled svih institucija koje uĉestvuju u projektu VDS’95. Ulazna strana virtuelnog okruţenja realizovanog na MIT-u (Slika 54, b) prikazuje osnovnu strukturu informacija (Program, Lokacija, Studenti, Zadaci, Resursi). Sadrţaj ovog virtuelnog okruţenja ne nalazi se na autentiĉnom serveru, nego je u meĊuvremenu arhiviran i preseljen na server na kome su danas smešteni sadrţaji svih realizovanih kurseva na MIT-u. Deo sadrţaja ovog kursa koji se odnosi na studentske radove je ipak izgubljen, usled ukidanja institucionalnog servera koji je bio namenjen pojedinaĉnim korisnicima. Zbog toga je u ovom primeru potpuno nedostupan deo znanja o projektovanim objektima. Delimiĉnu rekonstrukciju znanja o projektovanim objektima moguće je uraditi na osnovu projekta iz serije VDS’95 koji je realizovan nekoliko nedelja kasnije na ETHZ (Swiss Federal Institute of 123 Technology Zurich) . Ulazna stranica ovog studio projekta (Slika 55) ukazuje na podudarnost u 124 strukturi informacija u okviru virtuelnog okruţenja, kao i u postavci projektnog problema . 123 http://caad.arch.ethz.ch/CAAD/studio-v95/vds95.html (dostupno jun 2008.) 124 Primer koji je realizovan na ETHZ je celovitije saĉuvan, ali je veliki deo informacija dat na nemaĉkom jeziku, što oteţava analizu sadrţaja. 68 Slika 55: VDS’95 - Ulazna stranica studio projekta na ETHZ Za seriju projekata VDS’95 interesantno je da su svi ostali primeri realizovanih projekata trajno izgubljeni. Ovo predstavlja relativno veliki gubitak dragocenog materijala, jer je projekat VDS’95 bio jedna od retkih prilika da se na globalnom nivou realizuje sliĉan zadatak i uporede metodologije, dinamika i postignuti rezultati. Ovaj i sliĉni primeri spadaju u domen digitalnog nasleĊa koje je nepovratno izgubljeno. Faza realizacije ovog projekta traje relativno dugo, jer se projekti u razliĉitim institucijama odvijaju u razliĉitom periodu iste godine. Na taj naĉin odreĊene institucije u fazi realizacije već koriste rezultate projekta ĉija je realizacija završena u drugim institucijama, što faktiĉki predstavlja fazu refleksija.Fazu 125 126 refleksija ovog projekta takoĊe karakterišu jedan znaĉajan nauĉni rad i knjiga koju su publikovali nastavnici sa Univerziteta u Sidneju. 4.3.3.1 Znanje o projektnom problemu Projektni problem u celokupnom projektu VDS’95 formulisan je na sliĉan naĉin i usmeren je na mogućnosti stanovanja u prirodi, koje ukljuĉuje profesionalnu aktivnost baziranu na elektronskoj komunikaciji. Informacije o projektnom problemu inicijalno su date veoma jednostavno, kratkim tekstualnim objašnjenjem (Slika 56). U primeru koji je realizovan na MIT-u pojedini specifiĉni aspekti problema obrazloţeni su na sliĉan naĉin u objašnjenjima zadataka za pojedine faze projekta (Slika 60). Slika 56: VDS’95 - Objašnjenje projektnog problema 125 Maher M.L., Simoff, S., Cicognani, A.: The Potential and Current Limitations in a Virtual Design Studio., 1996., http://www.arch.usyd.edu.au/~mary/VDSjournal (nedostupno nakon publikovanja knjige Understanding Virtual Design Studios) 126 Maher, M. L., Simoff, S J & Cicognani, A: Understanding Virtual Design Studios, Springer-Verlag, London, 2000. 69 Projekat VDS’95 bio je odliĉna prilika da se proveri kako se problemu stanovanja i rada u prirodi pristupa u razliĉitim krajevima sveta. U tom smislu, u fazi refleksija ovog projekta nedostaje jedan integralni, celoviti pregled razliĉitih koncepata i odgovarajućih rezultata. Sliĉan pristup moguće je ponoviti u drugim obrazovnim kontekstima, pa je potencijalna vrednost znanja o problemu procenjena na (2). 4.3.3.2 Znanje o lokaciji i okruţenju U seriji studio projekata VDS’95 lokacije na kojima se projektuje nalaze se u blizini institucija uĉesnica, što je predstavljeno narednim dijagramom (Slika 57), u prirodi. Informacije o izabranim lokacijama prikupljaju se na licu mesta, prilikom izlaska na teren. Ovo je jedan od razloga što je obim informacija o lokaciji koji je prikazan u virtuelnom okruţenju veoma skroman. Slika 57: VDS’95 - Dispozicija uĉesnika u odnosu na lokaciju Slika 58 prikazuje seriju fotografija snimljenih prilikom studentske posete lokaciji, kao i deo teksta koji opisuje lokaciju i izdvaja karakteristike koje mogu da utiĉu na projektantska rešenja. Slika 58: VDS’95 - Prikaz lokacije u okviru virtuelnog okruţenja i fotografije a lica mesta U okviru samog virtuelnog okruţenja, meĊutim, nema dodatnih informacija koje bi ilustrovale znanje o lokaciji koje je generisano u okviru studija na MIT-u. Fotografije sa prezentacije studentskih radova (Slika 59), svedoĉe o ekstenzivnom korišćenju fiziĉkog modela (makete) u razmeni znanja o odnosu projektovanog objekta prema izabranoj lokaciji. U jednom od radova publikovanih tokom 1995. godine, Miĉel sa saradnicima diskutuje specifiĉne zahteve koje nameće sistem virtuelnih prezentacija i kritika studentskih radova, posebno kada se radi o 127 korišćenju tradicionalnih naĉina reprezentacije, kakav je fiziĉki model lokacije . 127 Shelden, D., Bharwani, S., Mitchell, W.J. and Williams, J.: Requirements for Virtual Design Review, Architectural Research Quarterly 1(2), December 1995 70 Slika 59: VDS’95 - Korišćenje makete u razmeni znanja o odnosu objekta prema izabranoj lokaciji, studio projekat na MIT-u Znanje o lokaciji koje je generisano u posmatranom virtuelnom okruţenju znaĉajno je samo kao deo konteksta prikazanog kursa, pa je njegova potencijalna vrednost procenjena na (1). 4.3.3.3 Znanje o projektovanim objektima Primer VDS’95 koji je realizovan na MIT-u jedan je od retkih u posmatranom uzorku, gde su studentski radovi potpuno nedostupni. U okviru virtuelnog okruţenja postoji odeljak Studenti, u kome je dat pregled linkova na prezentacije radova pojedinih studenata, kao i odeljak Zadaci (Assignments) sa linkovima na pojedinaĉne zadatke, kao i pregledom linkova na sve studentske prezentacije koje više nisu dostupne (Slika 60). Slika 60: VDS’95 - Stranice u odeljku Zadaci sa linkovima na studentske radove koji više nisu dostupni Ipak, paţljiva analiza pojedinaĉnih zadataka (Assignments) ukazuje na ĉinjenicu, da je u sluĉaju primera realizovanog na MIT-u korišćena kombinacija tradicionalnih i digitalnih medija. Na ovo ukazuju i fotografije sa prezentacija i kritika studentskih radova (Slika 61). Prema zadacima, digitalni deo studentskog rada ĉinila je Web prezentacija studentskog projekta, koja je na razumljiv i logiĉan naĉin trebalo da predstavi teorijska polazišta, osnovnu ideju projekta, kao i reakcije na kritike koje su 71 formulisane tokom prezentacije studentskih radova u studiju (Slika 61). Web stranice sa prezentacijama studentskih radova, u ovom primeru su izgubljene. Do ovoga dolazi usled ukidanja odreĊenih institucionalnih servera na kojima je svako od studenata imao svoj rezervisani memorijski prostor. Slika 61: VDS’95 - Prezentacija studentskih radova na MIT-u, kombinacija tradicionalnih I digitalnih medija Slika 62: VDS’95 - Struktuiranje informacija o projektovanom objektu, rad grupe studenata sa ETHZ Primer studentskog rada (Slika 62) realizovanog u okviru projekta VDS’95 na ETHZ, prikazuje prezentaciju koja je podeljena u devet celina, reprezentovanih karakteristiĉnim ilustracijama. Svaka od ovih celina sadrţi tekstualno objašnjenje odreĊene faze, kao i sistem odgovarajućih ilustracija. U ovom primeru uoĉljiva je dominacija slike u odnosu na druge tipove reprezentacije, kao i dominacija slike generisane na osnovu 3D modela, u odnosu na druge vrste prikaza. TakoĊe je uoĉljivo i nastojanje da se ceo studentski rad, kao i karakteristiĉne celine ovog rada, prikaţu najpre integralno (sistemom manjih ilustracija), a da se posmatraĉu ostavi mogućnost opcionog pristupa pojedinim celinama rada, kao i karakteristiĉnim prikazima projektovanog objekta. Ovaj primer studentskog rada prikazan je šematski (Slika 63). Prema ovoj šemi ukupan broj ilustracija u vezi sa ovim radom iznosi 9x9x3, što daje blizu 250 ilustracija, nastalih u razliĉitim fazama procesa projektovanja. U ovoj fazi primene virtuelnih okruţenja, kada studenti uĉesnici dobijaju mogućnost da samostalno publikuju materijale u vezi sa projektovanim objektima, uoĉava se opasnost od nagomilavanja informacija sa jedne strane i povećane potrebe za odgovarajućim struktuiranjem informacija, sa druge. Jednostavnost generisanja mnoštva prikaza na osnovu jednom kreiranog 3D modela, prouzrokovala je hiperprodukciju slika, ĉija je relevantnost za saopštavanje ideja o 128 projektovanom objektu, veoma mala i ĉesto nedovoljno afirmativna za sam projekat . 128 Do ovoga ne dolazi u prethodnim primerima gde neko od uĉesnika u nastavi ima ulogu urednika koji „filtrira“ materijal i selektivno ga publikuje u okviru virtuelnog okruţenja. 72 U ovoj fazi primene virtuelnih okruţenja u arhitektonskom obrazovanju, pojavljuje se potreba za novom vrstom tacitnog znanja koje nameće proces kodifikacije. Ovo tacitno znanje odnosi se na sposobnost izbora takve ilustracije, koja će, ĉak i u veoma malom formatu slike, na najbolji naĉin prikazati osnovne karakteristike projektovanog objekta, odnosno reprezentovati projektovani objekat. Kodifikacija u ovom sluĉaju ne znaĉi samo omogućavanje razmene generisanog znanja, već i onemogućavanje publikovanja preterane koliĉine informacija, koje oteţavaju efikasnu razmenu znanja. Slika 63: VDS’95 - Šematski prikaz strukture studentskog rada sa ETHZ Kreiranje odgovarajuće strukture informacija u domenu znanja o projektovanim objektima, upravo u ovoj fazi primene virtuelnih okruţenja, postalo je jedan od znaĉajnih koraka pri reprezentaciji kodifikacionog modela. Znanje o projektovanim objektima u ovom sluĉaju ima znaĉaj za oĉuvanje integriteta konteksta u kome je nastalo, pa je potencijalna vrednost ovakvog znanja procenjena na (1). 4.3.4 VDS’96 – Spomenik za 1997. Uĉesnici: Hong Kong University, Cornell University, MIT (Massatchusetts Institute of Technology), UBC (University of British Columbia), NCTU (National Chiao Tung University), Toronto University, University of Warsaw, University of Washington Tip kursa: studio projekat Trajanje: tri nedelje, prolećni semestar 1996. Broj uĉesnika: ~90 studenata i nastavnika Adresa virtuelnog okruţenja: http://courses.arch.hku.hk/vds/vds96/public_html/ Status virtuelnog okruţenja: arhivirano Status sadrţaja: delimiĉno dostupni (greške u linkovima usled arhiviranja, delimiĉno dostupni studentski radovi) Karakteristike: virtuelno okruţenje prve generacije (1); kontekst (2) Potencijalna vrednost kodifikovanog znanja: problem (2), lokacija (1), projekt. objekti (3) 73 Slika 64: VDS’96 - Ulazna stranica virtuelnog okruţenja za projekat Pod nazivom VDS’96 pojavljuje se tokom 1996. godine nekoliko meĊusobno nezavisnih projekata. Najzanimljiviji za ovo istraţivanje je studio projekat Symbiotic partnership -Monument to 1997 (Simbiotiĉko partnerstvo - Spomenik za 1997.), ĉiji je nosilac Univerzitet u Hong Kongu, a u kome uĉestvuju nastavnici i studenti sa još sedam univerziteta. Ovaj kratki studio projekat (dve nedelje efektivnog rada i jedna nedelja prezentacije i kritike rezultata) odvija se u fazi objavljivanja meĊunarodnog konkursa, sa mogućnošću dalje razrade studentskih projekata i uĉestvovanja na ovom konkursu. Na ovaj naĉin znanje generisano u okviru studio projekta, potencijalno izlazi iz granica obrazovnog procesa i postaje deo šireg profesionalnog i društvenog konteksta. Originalno virtuelno okruţenje je, sliĉno kao u prethodnom primeru, arhivirano, odnosno preseljeno na odgovarajući institucionalni server, zbog ĉega su odreĊeni linkovi postali nedostupni. Na narednoj ilustracij (Slika 64) vidi se ulazna stranica virtuelnog okruţenja, koje po karakteristikama pripada prvoj generaciji, što znaĉi da se kreira specijalno za dati projekat i odlikuje se relativno niskim stepenom interaktivnosti. 4.3.4.1 Znanje o projektnom problemu U ovom primeru, znanje o projektnom problemu, ĉita se već u samom naslovu projekta koji ima dve komponente, komponentu koja se odnosi na metod korišćen u projektovanju (Symbiotic Partnership), kao i komponentu koja se odnosi na samu tematiku (Monument for 1997) Slika 65: VDS’96 - Kopija originalnih stranica nacionalnog konkursa za Spomenik za 1997. Koji je raspisalo Udruţenje arhitekata Hong Konga 74 Projektni problem, spomenik koji je trebalo da simbolizuje prelazak Hong Konga iz nadleţnosti Velike Britanije u nadleţnost Narodne republike Kine, bio je tema internacionalnog konkursa koji je poĉetkom 1996. godine raspisalo udruţenje arhitekata Hong Konga. Konkursni materijal koji je publikovan na Web sajtu ovog udruţenja preuzet je integralno, tako da su kopije Web stranica sa ovim raspisom postale deo virtuelnog okruţenja korišćenog za studio projekat (Slika 65). Znanje o projektnom problemu u ovom primeru preuzeto je iz šire baze profesionalnog znanja, pa njegova potencijalna vrednost time automatski spada u najveću kategoriju (3). 4.3.4.2 Znanje o lokaciji i okruţenju U prikazanom projektu VDS’96 okruţenje, odnosno celokupan istorijski i društveni kontekst u kome se formira projektni zadatak, ima veći znaĉaj nego fiziĉka lokacija. U ovom projektu lokacija nije odreĊena unapred, već se grupama studenata ostavlja da izaberu lokaciju, bilo na osnovu pregleda preporuĉenih lokacija, bilo po sopstvenom izboru. U ovome bi svakoj studentskoj grupi od pomoći trebalo da bude po jedan student sa Univerziteta u Hong Kongu. Dispozicija uĉesnika u odnosu na lokaciju prikazana je šematski na sledeći naĉin (Slika 66): Slika 66: VDS’96 - Dispozicijs uĉesnika u odnosu na lokaciju U fazi priprema studio projekta znanje o lokaciji u širem smislu prikuplja se iz eksternih izvora koji su dati linkovima. Ovi linkovi, iako nedostupni, ukazuju na radove studenata u obliku Web stranica, pripremljene u okviru nekog ranijeg kursa ili neke aktivnosti koja je prethodila prikazanom studio projektu. U okviru studentskih projekata (Slika 67), u fazi realizacije, znanje o konkretnim izabranim lokacijama reprezentuje se uglavnom pomoću razliĉitih vrsta slika dostupnih u elektronskom obliku, kao što su: a) Mape b) Ortofoto snimci c) Kompleksne slike (ortofoto + grafika) d) Snimci iz vazduha e) Panoramski snimci f) Snimci sa lica mesta Ovo je primer koji nedvosmisleno ukazuje na efikasnu primenu razliĉitih postojećih online resursa, u primerima kurseva koji se odvijaju u relativno kratkom vremenu i za koje ne postoji precizirana lokacija za koju bi se pripremala detaljnija dokumentacija. Vaţno je, meĊutim, zapaziti da se informacije (u konkretnom sluĉaju slike) ne preuzimaju u izvornom obliku, već se na njima grafiĉki interveniše, kako bi se ukazalo na taĉnu poziciju lokacije (Slika 67,a)-e)). Na ovom primeru moguće je, takoĊe, uoĉiti i ogroman znaĉaj onih uĉesnika koji se nalaze u blizini lokacije, o kojoj mogu da informišu ostatak projektantskog tima. Kao rezultat takve aktivnosti nastaju snimci sa lica mesta, prilagoĊeni specifiĉnim potrebama koje nameće konkretan projektni problem (Slika 67, f)). 75 a) b) c) d) e) f) Slika 67: VDS’96 - Reprezentacija znanja o lokaciji – a) mapa; b), c)ortofoto snimak; d) snimak iz vazduha, e) panoramski snimak; f) snimak sa lica mesta Znanje o lokaciji koje je generisano u okviru ovog projekta relevantno je za specifiĉan zadatak, odnosno za odreĊena projektantska rešenja, pa se ne prepoznaje mogućnost njegovog korišćenja u drugim kontekstima. Potencijalna vrednost ovog znanja limitirana je na (1). 4.3.4.3 Znanje o projektovanim objektima U sluĉaju VDS’96 znanje o projektovanim objektima generišu timovi koji se sastoje od studenata sa razliĉitih, meĊusobno veoma udaljenih institucija. Ovi timovi formiraju se administrativno, od strane organizatora studio projekta, jer se smatra da u bi kratkim projektima meĊusobno predstavljanje studenata i formiranje timova na osnovu meĊusobnih afiniteta, oduzelo previše dragocenog vremena. Postojeće virtuelno okruţenje ne podrţava interaktivan rad, tako da se komunikacija meĊu studentima odvija putem elektronske pošte, kao i pomoću eksternih modula za razgovor putem Interneta i videokonferencijski rad. Studenti svoje radove publikuju na posebno odreĊenim serverima u okviru svojih institucionalnih resursa. Integralni pregled svih radova predstavljenih karakteristiĉnim prikazima sasvim malih dimenzija prikazuje Slika 68. Ovo je prvi primer u kome se za predstavljenje studentskih radova ne koriste imena ili fotografije studenata (podaci o studentima), nego karakteristiĉni fragmenti znanja koje je generisano u okviru studio projekta. Veliĉina slika korišćenih na stranici koja predstavlja integralni pregled studentskih radova je 100x70 piksela. Ovi prikazi svakako nisu takve veliĉine da bi se na osnovu njih mogao sagledati celokupan projekat, ali su dovoljne da bi odreĊeni projekat mogao da se prepozna u datom kontekstu. Kako se radi o verziji virtuelnog okruţenja koja je naknadno arhivirana, linkovi koji vode ka studentskim radovima nisu više aktivni. Prilikom reorganizacije institucionalnog Web sajta, samo virtuelno okruţenje preseljeno je na drugu adresu, ali su ukinuti resursi na serveru koji su za ovu priliku bili stavljeni na raspolaganje studentima. Deo ovih sadrţaja, meĊutim, arhiviran je u posebnom direktorijumu koji se ĉuva na Univerzitetu u Hong Kongu, tako da se na osnovu ovog materijala stiĉe uvid u deo studentskih radova. 76 Slika 68: VDS’96 - Pregled studentskih radova Kao i u prethodnom primeru, studentski radovi u okviru prikazanog projekta VDS’96 reprezentovani su sistemom Web stranica koje sadrţe: Integralni prikaz svih priloga Pojedinaĉne priloge Deo tematske sekvence Sliĉno kao kod integralnog pregleda svih studentskih radova na nivou kursa, kod studentskih radova pojavljuje se potreba za integralnim pregledom svih priloga koji ĉine sadrţaj finalnog studentskog rada. Zbog toga studentski radovi imaju neku vrstu ulazne stranice koja obezbeĊuje jednostavnu orijentaciju u relativno velikom broju priloga koji ĉine finalni studentski rad. Kod primera na narednoj ilustraciji (Slika 69), izduţena stranica na levoj strani je takav integralni pregled svih priloga, predstavljenih ilustracijama malih dimenzija koje se linkuju na odgovarajuće stranice. Na svakoj od stranica sa posebnim prilozima (aksonometrija, osnova, izgled i presek) nalazi se i umanjen karakteristiĉan prikaz projektovanog objekta koji je linkovan na poĉetnu stranicu. Na ovaj naĉin sadrţaji su meĊusobno dobro povezani, a navigacija kroz ovaj sistem informacija je relativno jednostavna. 77 Slika 69: VDS’96 - Primer studentskog rada U primeru prikazanog studentskog rada posebno je zanimljiv sistem stranica koji predstavlja sekvencu koja bi trebalo da doĉara šetnju kroz objekat (walkthrough, Slika 70). Slika 70: VDS’96 - Primer studentskog rada, sekvenca koja simulira šetnju kroz objekat (walktrough) Prikazani primer studentskog rada ukazuje na ĉinjenicu da u organizaciji informacija koje se odnose na znanje o projektovanim objektima, ima potrebe za daljim istraţivanjima. U tom smislu dragoceni su studentski radovi kod kojih organizacija informacija vezanih za projektovane objekte nije strogo 129 definisana . U mnogim studentskim radovima, usled ţelje da se projekti objasne što bolje, pojavljuju 129 Tumaĉeno uz pomoć Šenonove Teorije informacija, ovo predstavlja primenu komunikacionog kanala relativno širokog opsega (koliĉina i struktura informacija koju publikuju studenti nije ograniĉena). Ovo je korisno sa aspekta iznalaţenja novih formi struktuiranja informacija, ali istovremeno predstavlja opasnost od nagomilavanja informacija i smanjenja njihove informativnosti. Komunikacioni kanali širokog opsega pogodniji su za rad sa malim grupama. Suţavanje komunikacionog kanala (determinisanje forme, obima i strukture informacija) pogoduje radu sa većim grupama kod kojih je neophodno postići veliki nivo informativnosti sa relativno malim brojem 78 se zanimljivi vidovi prezentacije, ĉime se proširuje jezik kodifikacije. Sa druge strane, pregledanje ovakvog sistema informacija zahteva dosta vremena i energije, pa se njihova informativnost objektivno smanjuje. Znanje o projektovanim objektima koje je generisano u okviru ovog primera ima znaĉaj koji prevazilazi okvire samog studio projekta, jer se u osnovi projektnog problema nalazi meĊunarodni konkurs na koji su poslati neki od kasnije dodatno obraĊenih studentskih radova. S obzirom na meĊunarodni karakter prikazanog studio projekta, kao i ĉinjenicu da je ovaj projekat realizovan neposredno nakon raspisivanja konkursa, studentski radovi su mogli da ukaţu na neke tendencije u vezi sa pristupom datom problemu. Potencijalna vrednost ovog znanja stoga je procenjena na (3). 4.3.5 VDS’97 – Multiplying Time (Multiplikacija vremena) Uĉesnici: ETHZ (Swiss Federal Institute of Technology Zurich), UHK (University of Hong Kong), UBC (University of British Columbia), UW (Washington University, Seattle) Tip kursa: kratki studio projekat Trajanje: pet dana, 24. – 28. novembar 1997. Broj uĉesnika: 11 nastavnika, ~50 studenata Adresa virtuelnog okruţenja: http://space.arch.ethz.ch:8080/VDS_97/ Status virtuelnog okruţenja: autentiĉno Status sadrţaja: delimiĉno dostupni (delimiĉno dostupne inforacije o projektnom problemu, nedostupne informacije o lokaciji) Karakteristike: virtuelno okruţenje treće generacije (3); kontekst (1) Potencijalna vrednost kodifikovanog znanja: problem (3), lokacija (1), projekt. objekti (2) Ĉuvena Ciriška politehnika ETHZ, u tehniĉkom smislu domaćin je kratkog projekta koji se, pod provokativnim naslovom „Multiplikacija vremena“, odvija u toku jedne radne nedelje, krajem novembra 130 1997. godine . Uĉesnici u ovom projektu su nastavnici i studenti sa nekoliko univerziteta Amerike, Evrope i Azije, koji se nalaze u tri razliĉite vremenske zone. Ĉinjenica da se u jednoj vremenskoj zoni (Azija, Hong Kong) radno vreme završava upravo onda kad poĉinje radno vreme u Evropi (Cirih), a da se radno vreme u Evropi završava onda kad poĉinje radno vreme u Americi i Kanadi (Sijetl i Vankuver), omogućila je organizatorima kursa da postave takav zadatak, u kome će se rezultati rada razmenjivati izmeĊu uĉesnika i obraĊivati na razliĉitim institucijama tokom 24 sata, praktiĉno bez prestanka. Slika 71: VDS’97 - Ulazna stranica virtuelnog okruţenja dokumenata. Suţavanje opsega komunikacionog kanala, meĊutim, smanjuje mogućnost uvoĊenja novih elemenata u oblasti jezika kodifikacije. 130 Kolarevic, B., Schmitt, G., Hirschberg, U., Kurmann, D. and Johnson, B.: Virtual Design Studio - Multiplying Time: 3x8 H = 24 H, II Seminario Iberoamericano de Grafico Digital [SIGRADI Conference Proceedings / ISBN 978-97190-0-X] Mar del Plata (Argentina) 9-11 september 1998, pp. 106-115 79 Ilustracija na ulaznoj stranici virtuelnog okruţenja (Slika 71) prikazuje tri ĉasovnika na kojima je vreme „pomereno“ za po osam sati, što odgovara vremenskoj razlici izmeĊu institucija uĉesnica. Ovom ilustracijom simboliĉno je predstavljen metod rada na ovom projektu. Za potrebe ovog specifiĉnog koncepta rada formirano je virtuelno okruţenje treće generacije (3) koje je u pozadini imalo bazu podataka integrisanu sa Web tehnologijom. Ovo je omogućilo direktno publikovanje rezultata rada od strane studenata i obezbedilo trajno ĉuvanje ovako publikovanog materijala. Kontekst koji je obuhvaćen ovim virtuelnim okruţenjem je potpuno nezavisan u odnosu na širu bazu arhitektonskog znanja, što znaĉi da kontekst po tipu pripada kategoriji (1). 4.3.5.1 Znanje o projektnom problemu Projektni problem u primeru VDS’97 odnosi se na projektovanje kuće u prirodi za specifiĉne korisnike – kinesku slikarku i švajcarskog pisca. Relativno jednostavan program razraĊen je na Univerzitetu u Hong Kongu i podeljen u pet faza: Dualiteti (Dualities, konceptualno modeliranje u programu Skulptor) Puno i prazno (Solid and Woid, kombinovanje elemenata programa) Svetlo i senka (Light and Shadow, ispitivanje dnevnog i veštaĉkog osvetljenja) Materijalno i nematerijalno (Material and Immaterial, razrada koncepata konstrukcije i materijalizacije) Objekat i lokacija (Space and Place, finalna rešenja) Znaĉajan deo projektnog problema je radikalno novi pristup procesu projektovanja, u kome se vreme koristi maksimalno, odakle i naziv Multiplikacija vremena (Multiplying Time). Smešteni u tri vremenske zone, sa vremenskom razlikom od 8 sati, uĉesnici u projektu razmenjuju rezultate rada na poĉetku radnog vremena sa uĉesnicima iz prethodne vremenske zone i na kraju radnog vremena sa uĉesnicima iz naredne vremenske zone. Ova razmena znanja podrazumeva publikovanje radova i 131 prezentaciju putem videokonferencije . U svakoj fazi projekta uĉesnici publikuju svoje rezultate i biraju rad svojih kolega koji će biti razraĊen u narednoj fazi. Na ovaj naĉin, projektni problem ne obuhvata samo postupke projektovanja, već i razvijanje kritiĉkog stava koji pomaţe pri izboru rezultata koji će biti razraĊen u narednoj fazi. Ovakva aktivnost takoĊe pomaţe prilagoĊavanju uĉesnika zahtevima globalno distribuiranog timskog rada. Virtuelno okruţenje za podršku ovom projektu, poznato kao Phase(x) koncpt, pripremljeno je na ETH 132 Cirih . Deo projektnog problema koji se odnosio na specifiĉni pristup procesu projektovanja, ugraĊen je u strukturu samog okruţenja. Kako se mogućnost primene ovakvog modela prepoznaje i u drugim obrazovnim kontekstima, kao i u praksi, potencijalna vrednost znanja o projektnom problemu pocenjena je na (3). 4.3.5.2 Znanje o lokaciji i okruţenju Informacije o lokaciji za projekat VDS’97 distribuirane su sa Univerziteta u Vašingtonu, jer se lokacija nalazi u blizini Sijetla. Dispozicija uĉesnika u odnosu na lokaciju prikazana je dijagramom (Slika 72). Slika 72: VDS’97 - Dispozicija uĉesnika u odnosu na lokaciju 131 U saĉuvanom sadrţaju virtuelnog okruţenja nema dokumenata koji se odnose na realizovane videokonferencije. 132 Wenz, F., Hirschberg, U.: Phase(x) - Memetic Engineering for Architecture, Challenges of the Future [15th eCAADe Conference Proceedings / ISBN 0-9523687-3-0] Vienna (Austria) 17-20 September 1997 80 Linkovi ka ovim informacijama o lokaciji nisu više dostupni. O lokaciji i okruţenju saznaje se iz 133 abstrakta ovog projekta, kao i iz pisanih izveštaja uĉesnika . Prema ovim izvorima lokacija, koja se nalazila u prirodi, dostupna jedino vodenim putem, reprezentovana je serijom fotografija i 3D modelom. U radovima studenata koji se pojavljuju u finalnoj fazi projekta, fotografije lokacije se pojavljuju u simulacijama uklapanja objekta u zadato okruţenje. Slika 73: VDS’97 - Korišćenje jedne iste fotografije lokacije za simulaciju uklapanja u okruţenje više razliĉitih projektantskih rešenja Slika 73 prikazuje seriju ovakvih simulacija, na kojoj su razliĉita projektantska rešenja uklopljena u istu fotografiju lokacije. Znanje o lokaciji i okruţenju koje je zabeleţeno u ovom primeru ima znaĉaj za oĉuvanje konteksta samog projekta, ali se ne prepoznaje mogućnost njegovog šireg korišćenja, pa je potencijalna vrednost ovog znanja procenjena na (1). 4.3.5.3 Znanje o projektovanim objektima U ovom petodnevnom projektu, znanje o projektovanim objektima generiše se u pet faza. Svaka od faza projekta podrazumeva generisanje jednog karakteristiĉnog prikaza 3D modela i nekoliko pratećih „slajdova“ sa tekstualnim objašnjenjem odreĊenog koraka ili dodatnim ilustracijama. Svaka faza, takoĊe podrazumeva i publikovanje 3D modela koji drugi uĉesnici u narednoj fazi imaju mogućnost da izaberu i modifikuju, stvarajući novo rešenje. Svi projektovani objekti, na kraju ovog jedinstvenog eksperimenta, praktiĉno su plod saradnje više uĉesnika u procesu projektovanja. Svako od prikazanih rešenja ima prethodno rešenje na osnovu koga je nastalo, kao i odreĊeni broj rešenja koja su nastala na osnovu njega. Naravno, odreĊeni broj rešenja nije bio izabran za dalju razradu. Slika 74 prikazuje razliĉite mikrokontekste koji se mogu posmatrati u vezi sa jednim projektantskim rešenjem, u fazi 4. Na ovoj slici levo, vidi se izabrano rešenje u krupnom planu, kao i rad iz koga ovo rešenje nastaje i ĉetiri rešenja koja slede iz posmatranog. Na slici u sredini, vidi se geneza posmatranog rešenja, kao i portreti i imena autora svake od faza ove geneze. Na istoj ilustraciji (Slika 74 desno) prikazani su svi prethodni radovi grupe studenata koja je publikovala posmatrano rešenje. 133 Kruijff, Ernst: VDS '97 Project Report on the Multiplying Time VDS '97 project, Utrecht University, The Netherlands, http://kwetal.ms.mff.cuni.cz/~ernst/intro.htm (nedostupno), prema Wojtowicz, J., Kvan, L.: Virtual Design Studio Projects, op. cit. 81 Slika 74: VDS’97 - Razliĉiti mikrokonteksti u kojima se posmatra jedan isti prikaz projektovanog objekta Znanje o projektovanim objektima koje je generisano u okviru ovog projekta neophodno je da bi se shvatio ĉitav sistem rada i funkcionisanja ovog okruţenja. Uloga ovakvog znanja je preteţno obrazovna, pa je njegova potencijalna vrednost procenjena na (2). 134 Autori nauĉnih radova publikovanih u vezi sa prikazanim projektom , ukazuju na jedan specifiĉan oblik informacija koje se dobijaju na osnovu funkcionalnosti baze podataka sistema Phase(x). Ovo su informacije koje se odnose na evolutivni razvoj i trajanje pojedinaĉne ideje (meme, memetic engineering). Na prethodnoj ilustraciji (Slika 75) dat je razvojni dijagram inicijalnih ideja, obojenih 135 razliĉitim bojama, koji se prati kroz 10 faza odreĊenog projekta . Iz prikazanog dijagrama dobijaju se informacije o uticaju odreĊenih inicijalnih ideja na genezu posmatranih finalnih rešenja. Grafiĉki prikaz evolucije arhitektonskih rešenja baziranih na inicijalnoj ideji, pokazuje da odreĊene ideje imaju veliki potencijal da opstanu u evoluciji koja se prati kroz razliĉite faze projekta, dok druge ideje „odumiru“ u razliĉitim fazama ove evolucije. Slika 75: Genealogija pojedinih ideja kroz faze projekta Ovo je jedan od primera kako odgovarajući naĉin kodifikacije daje mogućnost generisanja sasvim novog znanja, što se smatra jednim od osnovnih zadataka kodifikacije znanja uopšte. 134 Kolarevic et all: Virtual Design Studio - Multiplying Time: 3x8 H = 24 H, Op. cit., str. 9 135 Prikazana funkcionalnost nije dostupna u virtuelnom okruţenju koje je saĉuvano. Prikazani primer je ilustracija drugog projekta koji se sastoji iz 10 faza, gde se jasno vidi evolutivni „opstanak“ kao i odumiranje odreĊenih inicijalnih ideja. http://old.arch.ethz.ch/patrick/LOCAL/research/phase/img/ph_au_aut_chi_lin.html (dostupno, oktobar 2008.) 82 4.3.6 VDS’98 – A Place2 Wait Uĉesnici: ETHZ (Swiss Federal Institute of Technology Zurich), UHK (University of Hong Kong), UBC (University of British Columbia), Bauhaus University, Weimar; University of Washington, Seattle Tip kursa: kratki studio projekat Trajanje: pet dana, 23. – 27. novembar 1998. Broj uĉesnika: 7 nastavnika, 45 studenata Adresa virtuelnog okruţenja: http://space.arch.ethz.ch:8080/VDS_98/ Status virtuelnog okruţenja: autentiĉno Status sadrţaja: delimiĉno dostupni (delimiĉno dostupne inforacije o projektnom problemu) Karakteristike: virtuelno okruţenje treće generacije (3); kontekst (1) Potencijalna vrednost kodifikovanog znanja: problem (2), lokacija (1), projekt. objekti (2) 136 Tema projekta VDS’98 je “Mesto za ĉekanje” (place2wait) . Na sliĉan naĉin kao u prethodnom primeru, koristeći specifiĉno koncipirano virtuelno okruţenje treće generacije (3), projektantska aktivnost distribuirana je geografski kroz tri vremenske zone, a svaki od pet radnih dana podeljen je na tri osmoĉasovna radna ciklusa. Kao i u prethodnom primeru, prikazani studio projekat je potpuno nezavisan u odnosu na širu bazu arhitektonskog znanja, pa po karakteristikama konteksta pripada tipu (1). Slika 76: VDS’98 - Ulazna stranica virtuelnog okruţenja Ovaj primer, koji se po naĉinu realizacije ne razlikuje od prethodno prikazanog primera VDS’97, interesantan je zbog specifiĉnog pristupa pitanju lokacije. U ovom primeru lokacija nije unapred odreĊena, već se kao deo projektnog problema bira na samom kraju procesa projektovanja, tako da u potpunosti odgovara projektovanom objektu. Pored navedenog, u primeru VDS’98 virtuelno okruţenje dobija novu funkcionalnost koja omogućava valorizaciju studentskih radova od strane uĉesnika u nastavi. Ova valorizacija vrši se kvantitativno 137 (poentiranjem u rasponu 1-10) svakog pojedinaĉnog studentskog rada, u svakoj fazi . Poentiranje se vrši po ĉetiri kriterijuma: Kvalitet Kompleksnost Objašnjenje Integracija 136 Donath, D., Kruijff, E., Regenbrecht, H., Hirschberg, U., Johnson, B., Kolarevic, B. and Wojtowicz, J.: Virtual Design Studio 1998 - A Place2Wait, Architectural Computing from Turing to 2000 [eCAADe Conference Proceedings / ISBN 0-9523687-5-7] Liverpool (UK) 15-17 September 1999, pp. 453-458 137 Na osnovu raspoloţivih podataka nije moguće rekonstruisati dinamiku ocenjivanja, tj. da li se ocenjivanje obavlja nakon završene jedne faze ili na kraju projekta. 83 Slika 77 prikazuje celokupan rad izabrane studentske grupe, sa vidljivim poenima po naznaĉenim kategorijama za svaku fazu projekta. Ovo je jedini primer u posmatranom uzorku u kome je vidljiva kvantifikovana valorizacija studentskog rada od strane uĉesnika u nastavi. Slika 77: VDS’98 - Pregled radova jedne studentske grupe, sa poentiranjem 4.3.6.1 Znanje o projektnom problemu 138 Tema ovog projekta je „Mesto za ĉekanje“ koje je trebalo osmisliti u stilu „folly“ odreĊenih dimenzija 10x10x10 metara, na imaginarnoj, neodreĊenoj lokaciji. Projektni zadatak reprezentovan je tekstom u kome je objašnjena svaka od pet faza projekta: Parti (razvoj konceptualnog, abstraktnog modela) Forma (projektovanje „folly“ objekta) Detalj (razrada detalja, definicija boje i eventualno materijala) Materijal (dalja razrada elemenata boje i materijala) Lokacija Postavljanjem ovakvog zadatka, u veoma striktnim okvirima definisanim fazama projekta, nastojalo se da se doĊe do nešto šireg spektra rešenja nego u prethodnom studio projektu VDS’97. Projektni problem, pored osmišljavanja i oblikovanja objekta, kao i njegove materijalizacije, podrazumeva izbor konteksta (fiziĉkog ili virtuelnog) koji će afirmisati projektantsko rešenje. Ovome se pristupa na tri naĉina: Modeliranjem virtuelnog prostornog konteksta Stvaranjem virtuelnog prostornog konteksta kombinacijom više projektovanih “folly” objekata Simulacijom realnog prostornog konteksta korišćenjem fotografije izabrane fiziĉke lokacije Znanje o projektnom problemu u posmatranom projektu svakako je moguće ponovo primeniti u razliĉitim obrazovnim kontekstima, pa je njegova potencijalna vrednost procenjena na (2). 138 Aluzija na seriju skulpturalnih objekata Bernara Ĉumija (Bernard Tschumi) u parku La Vilet u Parizu; O ovome videti Tschumi, B.: Event Cities 2, MIT Press, 2000. 84 4.3.6.2 Znanje o lokaciji i okruţenju U prikazanom sluĉaju znanje o lokaciji pojavljuje se tek u poslednjoj fazi projekta, većinom reprezentovano fotografijom pomoću koje se radi simulacija uklapanja objekta u realno okruţenje. Ovo finalno uklapanje u realno okruţenje prati dodatno kratko tekstualno objašnjenje. Veoma je interesantan spektar mogućih fiziĉkih lokacija koje se pojavljuju kao studentski izbor u ovom zadatku. Ove solucije variraju od lokacija koje se nalaze ispod površine okeana, preko razliĉitih lokacija 139 u prirodi i urbanom tkivu, do lokacija u svemiru . Na narednim ilustracijama (Slika 78) vidi se projektovani objekat i tri varijante uklapanja istog objekta u razliĉite fiziĉke kontekste. Lokacija predstavljena fotografijom, u ovom sluĉaju, daje projektovanom objektu dodatno znaĉenje i dimenziju. Slika 78: VDS’98 - Izbor razliĉitih okruţenja za jedan isti objekat, faza 5 Znanje o lokaciji i okruţenju koje se pojavljuje zabeleţeno u ovom projektu ima znaĉaja za oĉuvanje konteksta u kome se generiše znanje o projektovanim objektima, ali se ne prepoznaje njegova moguća primena u širem obrazovnom kontekstu, pa je njegova potencijalna vrednost ograniĉena na (1). 4.3.6.3 Znanje o projektovanim objektima Objekti projektovani kao odgovor na temu „mesto za ĉekanje“ definisani su prvenstveno geometrijski, što proizilazi iz formulacije onog dela projektnog problema koji se odnosi na pojedine faze projektovanja. Informacije o objektima (generisane slike 3D modela i sami modeli) karakteriše velika mera neodreĊenosti, kao posledica vrlo široko potavljenog projektnog zadatka. U ovakvoj situaciji, dramatiĉno se povećava potreba za dodatnim objašnjenjima, odnosno za komunikacijom u realnom vremenu, u kojoj uĉesnici u direktnom razgovoru proveravaju svoja tumaĉenja projektovanog objekta. U ovom primeru videokonferencijske sesije su nezavisne u odnosu na virtuelno okruţenje, pa znanje razmenjeno u okviru ovih sesija nije moguće rekonstruisati. Slika 79 prikazuje genezu jednog rešenja kroz pet karakteristiĉnih faza projekta. Autori svake od prikazanih faza su razliĉiti studenti. Kao što je napred reĉeno, aktivnost u poslednjoj fazi (slika u gornjem redu), podrazumeva izbor jednog od ponudjenih radova i pronalaţenje takvog okruţenja, u koje bi se izabrani objekat na najbolji naĉin uklopio. Ovaj primer ilustruje pitanje kolektivnog autorstva nad projektima, jer rešenje u svakoj fazi predstavlja kombinaciju kreacije aktuelnog i svih prethodnih 140 autora . 139 Tumaĉeno Teorijom informacija, ovde se kombinuju dva sistema ogromne neodreĊenosti (projekat slobodne forme na široko zadatu temu i izbor lokacije bez ikakvih ograniĉenja), što daje rezultate ĉija informativnost je relativno velika. Jednostavnije reĉeno, informacije u petoj, završnoj fazi projekta mogu za posmatraĉa da budu potpuno iznenaĊujuće i teško shvatljive. 140 U delu istraţivanja koje se odnosi na eksperimentalni rad, a koji se odvija gotovo deset godina kasnije od prikazanog sluĉaja VDS’98 u uslovima znaĉajno ekspandirane baze kodifikovanog arhitektonskog znanja, pitanje preuzimanja rezultata prethodnog rada (modeliranja, projektovanja, generisanja slike is l.) postaje veoma aktuelno. 85 Slika 79: VDS’98 - Geneza jednog posmatranog rešenja Sa aspekta kodifikacije veoma je zanimljiv potencijal modela, koji su u formatu .wrl dostupni uz svaki studentski rad, u svakoj fazi projekta. Na narednoj ilusraciji (Slika 80) prikazano je prostorno istarţivanje jednog od takvih modela, koje je uraĊeno savremenim softverom (JavaView). Ovo ukazuje na mogućnost daljeg korišćenja postojeće kolekcije modela u razliĉitim obrazovnim kontekstima, i eventualno ponavljanje odreĊenih faza projekta u drugim fiziĉkim i društvenim uslovima. Potencijalna vredost znanja o projektovanim objektima na osnovu ovoga procenjena je na (2). Slika 80: VDS’98 - Prostorno istraţivanje jednog od postojećih modela 4.3.7 Las Americas 1999 – Hotel i kongresni centar Uĉesnici: Texas A&M University, College Station / USA; Instituto Tecnológico de Monterrey -ITESM-, Mexico; Universidad Anahuac, Mexico; Universidad La Salle, Mexico; Universidad Nacional Autonoma de Mexico; Universidad Ricardo Palma, Lima / Peru Tip kursa: studio projekat Trajanje: jesenji semestar 1999. Broj uĉesnika: 16 nastavnika, ~50 studenata Adresa virtuelnog okruţenja: http://archone.tamu.edu/~gvv_f99/ Status virtuelnog okruţenja: autentiĉno Status sadrţaja: delimiĉno dostupni (nedostupni radovi studenata sa univerziteta iz Meksika i Perua) Karakteristike: virtuelno okruţenje druge generacije (2); kontekst (1) Potencijalna vrednost kodifikovanog znanja: problem (2), lokacija (1), projekt. objekti (2) Primeri VDS’97 i VDS’98 pomaţu da se shvati karakter novog konteksta (u kome postoje mnoga gotova rešenja) i da se na proces odabira, modifikovanja i primene ovakvih rešenja ne gleda kao na postupak plagiranja, nego na novu vrstu kompetencija. 86 Primer Las Americas 1999, jedan je u nizu studio projekata realizovanih kao deo saradnje Texas A&M 141 Univerziteta i brojnih univerziteta Juţne Amerike . U ovim projektima se konstantno koristi virtuelno okruţenje druge generacije koje karakteriše potpuno identiĉna, jednostavna organizacija informacija. Slika 81 prikazuje ulaznu stranica u ovo okruţenje, u kome se izdvajaju sledeće celine: Uĉesnici Uslovi za uĉešće u studio projektu Dinamika projekta Projektni zadatak Kontakti koordinatora projekta Slika 81: Las Americas 1999 - Ulazna stranica virtuelnog okruţenja Kao i sva okruţenja realizovana u seriji Las Americas sve informacije u okviru ovog okruţenja date su dvojeziĉno, na engleskom i španskom jeziku. Studenti su podeljeni u 12 grupa u okviru kojih razmenjuju informacije putem elektronske pošte. Na sliĉan naĉin studenti komuniciraju i sa nastavnicima sa udaljenih institucija. U pogledu karakteristika konteksta, ovaj primer pripada grupi projekata koji su potpuno nezavisni od šire baze arhitektonskog znanja, pa je vrednost odgovarajuće varijable za ovaj primer (1). Iako je u svim prikazanim projektima veoma izraţena individualna uloga kljuĉnih uĉesnika u nastavi, za projekte iz serije Las Amerikas posebno je karakteristiĉna uloga koordinatora (Dr. Guillermo Vásquez de Velasco) koji gotovo samostalno koordinira radom ove velike serije projekata ĉiji razvoj još uvek 142 traje . 4.3.7.1 Znanje o projektnom problemu Na narednoj ilustraciji (Slika 82) vidi se Web stranica sa precizno definisanim projektnim programom, za hotel i kongresni centar koji se projektuje u Meksiko Sitiju. Projektni program se bazira na nacionalnom konkursu koji je raspisala grupa investitora, za koji se smatra da ima manjkavosti. Uĉesnici su stoga ohrabreni da, po potrebi, redefinišu ovaj program. Prikazani problem dimenzionisan je kao semestralni zadatak. Realizacija projekta definisana je detaljnim terminskim planom, u okviru koga su precizirani datumi kada je potrebno publikovati Web stranice sa prezentacijom odreĊene faze projekta. 141 Vásquez de Velasco, G.: The Digital Research Network "Las Américas": A Tool for Collaboration, III Congreso Iberoamericano de Grafico Digital [SIGRADI Conference Proceedings] Montevideo (Uruguay) September 29th - October 1st 1999, pp. 384-388 142 Vasquez de Velasco de la Puente, G.; Garcia A., Bustos, G.: America’s Virtual studio: Analysis, Synthesis and Proposal for develop an interactive multi-user environment, SIGraDi 2006 - [Proceedings of the 10th Iberoamerican Congress of Digital Graphics] Santiago de Chile - Chile 21-23 November 2006, pp. 105-109 87 U okviru datog virtuelnog okruţenja ne postoje dodatne informacije koje bi ukazale na razmenu dodatnog znanja u vezi sa projektnim problemom, pa se pretpostavlja da je ovo znanje razmenjeno na tradicionalan naĉin, u okviru lokalnih studija. Slika 82: Las Americas 1999 - Tekst projektnog zadatka Znanje o projektnom problemu koje se pojavljuje u primeru Las Americas 1999 moguće je primeniti i u drugim obrazovnim kontekstima, pa se potencijalna vrednost ovog znanja procenjuje na (2). 4.3.7.2 Znanje o lokaciji i okruţenju Informacije o lokaciji date su u vidu referentnih mapa i crteţa situacije u odgovarajućoj razmeri, kao i serijom fotografija sa lica mesta. Svaka od dvanaest grupa studenata ima po jednog ĉlana iz Meksika, pa bi problem dispozicije uĉesnika mogao da se prikaţe dijagramom (Slika 83): Slika 83: Las Americas 1999 - Dispozicija uĉesnika u odnosu na lokaciju U okviru finalnih studentskih radova informacije o lokaciji su relativno oskudne i sreću se u vidu vektorskih crteţa situacije, elementarnog 3D modela i ortofoto snimaka lokacije sa simulacijom izgraĊenog objekta. Znanje o lokaciji koje je zabeleţeno u okviru ovog projekta ima znaĉaj za oĉuvanje integriteta konteksta i ne prepoznaje se mogućnost njegovog šireg korišćenja, pa je potencijalna vrednost ovog znanja procenjena na (1) 4.3.7.3 Znanje o projektovanim objektima U prikazanom primeru znanje o projektovanim objektima postoji samo u vidu finalnih studentskih radova, i to za studente jedne institucije. Pregled studentskih radova dat je kao spisak imena studenata koja su linkovana sa Web stranicama odgovarajućih finalnih projekata. Web stranice finalnih projekata (Slika 84) imaju standardnu strukturu koja obuhvata: Ime studenta i karakteristiĉan naziv projekta Karakteristiĉnu ilustraciju većih dimenzija Kratko tekstualno obrazloţenje projekta Tabelarni pregled priloga predstavljenih ilustracijama malih dimenzija (100x70 piksela) 88 Slika 84: Las Americas 1999 - Finalne prezentacije studentskih radova, tipiĉne stranice Ovakva struktura stranice na jednostavan i pregledan naĉin daje uvid u celokupan projekat i doprinosi boljoj orijentaciji kroz sadrţaje koji su detaljnije dati u pojedinaĉnim dokumentima. Slika 85: Las Americas 1999 - Integralni prikazi studentskog rada i tabelarni pregled priloga U nekim sluĉajevima za prezentaciju finalnog rada koriste se i kompleksne slike na kojima su kombinovani razliĉiti sadrţaji projekta (Slika 85, levo). UvoĊenje ovakvih prikaza znatno je pogodnije od fragmentarnog prikazivanja obaveznih priloga, kao što su osnove, preseci, detalji i sl. Znanje o projektovanim objektima koje je generisano u okviru ovog studio projekta moguće je iskoristiti u drugim obrazovnim kontekstima, ali se njegova primena u široj bazi profesionalnog znanja ne prepoznaje, pa je njegova vrednost ograniĉena na (2). 89 4.3.8 I-Studio 2000 – Kulturni centar zemalja Amerike (Center for the Americas) Uĉesnici: Florida International University, Miami; Universidad de Buenos Aires, Argentina; Universidad Central de Venezuela; Universidad Tecnica Federico Santa Maria, Chile; Universidad Nacional de Mar del Plata; Universidad Nacional del Litoral (Santa Fe); Universidad UNICC, Chile Tip kursa: studio projekat Trajanje: jesenji semestar 2000. Broj uĉesnika: 12 nastavnika, ~50 studenata Adresa virtuelnog okruţenja: http://www.ibiblio.org/istudio/istudio2000/ Status virtuelnog okruţenja: autentiĉno Status sadrţaja: delimiĉno dostupni (nedostupan deo studentskih radova) Karakteristike: virtuelno okruţenje druge generacije (2); kontekst (2) Potencijalna vrednost kodifikovanog znanja: problem (2), lokacija (1), projekt. objekti (2) Projekat I-Studio 2000 nastaje kao deo integrativnih procesa zemalja severne i juţne Amerike, koji se 143 ogledaju u osnaţivanju ekonomskih, kulturnih, nauĉnih i drugih veza . Slika 86: I-Studio 2000 - Ulazna stranica virtuelnog okruţenja U okviru projekta IStudio 2000 studenti iz razliĉitih zemalja Amerike projektuju poslovni centar za zemlje Amerike u svojoj zemlji. Svaka od institucija priprema informacije o mogućoj lokaciji ovakvog centra u svom gradu. Ovo je jedan od projekata koji, u fazi refleksija, privlaĉi znaĉajnu medijsku paţnju, o ĉemu svedoĉe 144 brojni naslovi u najrazliĉitijim sredstvima globalnog informisanja . 4.3.8.1 Znanje o projektnom problemu Projektni problem koji se odnosi na projektovanje kulturnog centra za zemlje Amerike, prezentiran je tekstualnim abstraktom, detaljnim projektnim programom u tri varijante (X-Large, Large, Medium), kao i linkovima prema resursima koji imaju veze sa problemom. 143 Stelzer, Alfredo Andía: Studios Via Internet: Evaluation of the Collaborative Experience of "Internet Studios Consortium", SIGraDi biobio2001 - [Proceedings of the 5th Iberoamerican Congress of Digital Graphics / ISBN 956-7813-12-4] Concepcion (Chile) 21-23 november 2001, pp. 110-112 144 Web connects design students, BBC News Online, 17 September, 2001 http://news.bbc.co.uk/1/low/sci/tech/1544378.stm (dostupno, jul 2008) 90 Ukupna aktivnost tokom semestra podeljena je na istraţivaĉki deo i projektantski deo. Istraţivaĉka aktivnost podeljena je u tri faze: Prethodna istraţivanja (Precedents) Program, lokacija, dijagrami cirkulacije i povezanosti Šematski model i preliminarne skice Svaka od navedenih faza predstavljena je posebnom Web stranicom. Ove stranice (Slika 87), ĉini preteţno tekst. Na osnovu rezultata istraţivaĉkog dela projekta, trebalo je pristupiti razradi projektantskog rešenja. Slika 87: I-Studio 2000 - Objašnjenja pojedinih faza istraţivanja u vezi sa projektom Znanje o projektnom problemu koje je zabeleţeno u primeru I-Studio 2000 moguće je primeniti u drugim obrazovnim kontekstima, pa je njegova potencijalna vrednost procenjena na (2). 4.3.8.2 Znanje o lokaciji i okruţenju Lokacija koja se predlaţe za Kulturni centar zemalja Amerike u Majamiju, predstavljena je serijom referentnih fotografija iz vazduha, kao i karakteristiĉnim fotografijama. Ove informacije objedinjene su na posebnoj stranici (Slika 88), do koje se stiţe aktiviranjem linka iz glavnog menija. Slika 88: I-Studio 2000 – Informacije o lokaciji u Majamiju Na primeru analize lokacije u okviru studentskog rada (Slika 89), vidi se korišćenje sekvence relevantnih fotografija, karta odgovarajuće detaljnosti sa oznaĉenom lokacijom, kao i kompleksna slika nastala ubacivanjem grafiĉkih komentara na ortofoto snimak lokacije. Znanje o lokaciji koje je zabeleţeno u primeru I-Studio 2000 ĉini integralni deo konteksta u kome se generiše novo znanje, ali se ne prepoznaje mogućnost njegove dalje primene, bilo u obrazovnim, bilo u širim profesionalnim kontekstima, pa je njegova potencijalna vrednost procenjena na (1). 91 Slika 89: I-Studio 2000 - Primer analize lokacije 4.3.8.3 Znanje o projektovanim objektima Pregled aktivnosti studenata na generisanju znanja o projektovanim objektima dat je integralno, na nivou svake institucije – uĉesnice. Slika 90 prikazuje pregled radova studenata iz Majamija. U ovom pregledu projekti su predstavljeni karakteristiĉnim prikazima, veliĉine 100x70 piksela. Zadrţavanje kursora na ovim prikazima izaziva pojavu portreta studenata, tako da isti pregled radova daje osnovne asocijacije na projektantsko rešenje i po potrebi prikazuje fotografiju autora, ĉime se intenzivira utisak virtuelnog prisustva u okviru virtuelnog okruţenja. Slika 90: I-Studio 2000 – Pregled studentskih radova Ilustracije na prikazanoj listi linkovane su sa stranicama koje se nalaze na javnom serveru Tripod i na kojima su predstavljeni studentski radovi. Studentska aktivnost prikazana je brojnim dokumentima koji su struktuirani po hronološkom redosledu, za svaku nastavnu nedelju, prema zadatom obrascu. Na narednoj ilustraciji (Slika 91) vidi se primer studentskog rada u okviru koga su za svaku nastavnu nedelju prikazani svi priloţeni dokumenti, reprezentovani ilustracijama veliĉine 100x70 piksela. Ove ilustracije linkovane su na dokumente odgovarajuće ekranske veliĉine, koji se otvaraju po potrebi. Ovaj sistem struktuiranja informacija omogućava neprekidno integralno praćenje studentske aktivnosti i, kao i detaljan uvid u pojedinaĉne dokumente. Mnogi studentski radovi sadrţe audio datoteke, sa usmenim objašnjenjima pojedinih faza projekta. Ova objašnjenja ĉesto su data dvojeziĉno, na engleskom i na španskom jeziku. Slika 91: I-Studio 2000 - Hronološki pregled svih priloga koji ĉine deo semestralnog rada jednog studenta 92 Prikazani naĉin struktuiranja informacija,sa jedne strane pruţa sistematiĉan uvid u studentsku aktivnost, dok sa druge ostavlja studentima dovoljno slobode da koriste najrazliĉitije vidove reprezentacije i dalje struktuiraju informacije prema karakteru svojih projektantskih rešenja. Slika 92 predstavlja sekvencu koja ilustruje genezu jednog studentskog rešenja. Slika 92: I-Studio 2000 – Sekvenca koja prikazuje genezu jednog studentskog rešenja Znanje o projektovanim objektima nastalo u okviru prikazanog projekta predstavlja odliĉan resurs za šire prouĉavanje reprezentacije. Prepoznaje se mogućnost njegovog daljeg korišćenja u razliĉitim obrazovnim kontekstima, pa je potencijalna vrednost ovog znanja procenjena na (2). 4.3.9 MIT – Miyagi 2001 Uĉesnici: MIT (Massachusetts Institute of Technology), Miyagi University (Sendai, Japan) Tip kursa: kratki studio projekat Trajanje: dve nedelje, 2001. Broj uĉesnika: 10 nastavnika, 18 studenata (+5 studenata prevodilaca), 3 posmatraĉa Adresa virtuelnog okruţenja: http://web.mit.edu/4.184/www/ Status virtuelnog okruţenja: arhivirano Status sadrţaja: delimiĉno dostupni (nedostupan deo virtuelnog okruţenja sa Miyagi Univerziteta, nedostupan deo virtuelnog okruţenja na ArchNet-u) Karakteristike: virtuelno okruţenje prve generacije (1); kontekst (2) Potencijalna vrednost kodifikovanog znanja: problem (2), lokacija (1), projekt. objekti (2) MIT-Miyagi 2001 je jedan iz serije projekata koji su realizovani kao saradnja izmeĊu MIT-a i Miyagi 145 univerziteta u Sendaiju (Japan) . U primeru iz 2001. Nalazi se jedan od najopseţnije obrazloţenih pojektnih problema u posmatranom uzorku. Tema ovog projekta bila je stanovanje u nizu uz primenu principa generiĉkog projektovanja. Slika 93: MIT-Miyagi 2001 - Sistem virtuelnih okruţenja 145 Beamish, A.: Strategies for International design Studios; Using Information Technologies for Collaborative Learning and Design, in Architectural Education Today, Salama, O’Reilly, Noschis (eds.), Comportements, Lausanne, 2002. 93 Virtuelno okruţenje za projekat MIT-Miyagi 2001 sastoji se iz tri celine (Slika 93) – po jednog virtuelnog okruţenja za podršku projektu na svakoj od institucija, kao i posebno formiranog kruţenja za zajedniĉki rad na ArchNet-u. Okruţenje za podršku projektu koje je formirano na MIT-u saĉuvano je u potpunosti, dok okruţenje na Miyagi univerzitetu nije više dostupno (http://myu911.myu.ac.jp/index.html). Ova asimetrija u oĉuvanosti informacija objašnjava se na taj naĉin, što se ogromna većina informacija, odnosno teţište znanja o projektnom problem nalazila u virtuelnom okruţenju na MIT-u. U okviru istog okruţenja kasnije su prikupljeni i studentski radovi, odnosno znanje o projektovanim objektima koje je generisano u okviru ovog projekta, tako da najverovatnije nije bilo velikog interesa za daljim ĉuvanjem resursa na Miyagi univerzitetu. Slika 94: MIT-Miyagi 2001 - Deo virtuelnog okruţenja na ArchNet-u (nedostupno od 2007.) U prikazanom primeru ekstenzivno se koristi znanje kodifikovano u okviru šireg profesionalnog konteksta, pa ovaj primer prema karakteristikama konteksta pripada tipu (2). 4.3.9.1 Znanje o projektnom problemu U generalnoj strukturi informacija u okviru okruţenja za podršku projektu na MIT-u nalaze se sledeći linkovi koji se direktno i indirektno odnose na projektni problem:  Projektni problem (Design Problem)  Predavanje o gramatici oblika 2D (Shape Grammars 2D Lecture)  Primeri projekata (Design Examples)  Shaper 2D Applet – program  Tutorijal za Shaper 2D (Shaper 2D Tutorial)  Predavanje o gramatici oblika 3D (Shape Grammars 3D Lecture)  Primeri generisanja forme (Derivation Examples)  Tutorijal za Shaper 3D (Shaper 3D Tutorial)  Tutorijal za program AutoGrammar (AutoGrammar Tutorial) Osim navedenih, kao dodatni resursi pojavljuju se i linkovi na prezentaciju problema gramatike oblika, kao i Web verzije nauĉnih radova o gramatici oblika i gramatici boja, autora dr Teri Knight. Za ovaj primer karakteristiĉna je raznovrsnost reprezentacije znanja o projektnom problemu. Na narednoj ilustraciji (Slika 95) prikazani su: a) Tekst projektnog zadatka b) Web stranica sa objašnjenjem pojma gramatike oblika c) 2D Shaper – applet, Java softver koji se koristi online d) Web verzija nauĉnog rada o gramatici boja e) Web verzija nauĉnog rada o gramatici oblika f) Primeri generisane forme g) 3D Shaper – program h) 3D Shaper - program Za projektni problem koji se pojavljuje u ovom primeru prepoznaje se mogućnost daljeg korišćenja u drugim obrazovnim kontekstima koji ukljuĉuju kontinuirano profesionalno obrazovanje, pa je njegova potencijalna vrednost procenjena na (2). 94 a) b) c) d) e) f) g) h) Slika 95: MIT-Miyagi 2001 - Razni vidovi reprezentacije znanja o projektnom problemu 95 4.3.9.2 Znanje o lokaciji i okruţenju U okviru projekta MIT-Miyagi 2001 projektuje se na dve lokacije sliĉno kao u primeru ETHZ’94 – student iz Bostona projektu na lokaciji u Sendaiju, dok japanski student projektuju na lokaciji u Bostonu. Dispozicija uĉesnika u odnosu na lokaciju prikazana je sledećim dijagramom (Slika 96). Slika 96: MIT-Miyagi 2001 - Dispozicija uĉesnika u odnosu na lokaciju Za ovaj sluĉaj relevantno je ono znanje o lokaciji koje se odnosi na dispoziciju, orijentaciju i konfiguraciju terena, odnosno na geometriju, više nego na socijalni i kulturološki kontekst. U ovom primeru koriste se eksterni izvori znanja o lokaciji u vidu ortofoto snimaka (http://www.terraserver.com, dostupno jul 2008). Slika 97: MIT-Miyagi 2001 - Informacije o lokaciji u Bostonu Informacije o lokacijama ĉine sledeći dokumenti: Satelitski snimci lokacije Kompleksne slika na kojima je kombinovan ortofoto snimak i vektorski crteţ izohipsi Fotografije sa lica mesta Vektorski crteţ lokacije 2D (.dwg, .dxf formati) 3D modellokacije (.dwg, .dxf formati) Slika 98: MIT-Miyagi 2001 - Informacije o lokaciji u Japanu 96 Slika 99: MIT-Miyagi 2001 - 3D model lokacije u Japanu korišćen kao deo finalnog studentskog rada Znanje o lokacijama koje se koristi u ovom primeru moguće je koristiti kao primer kodifikacije znanja o lokaciji u drugim obrazovnim kontekstima, pa je njegova potencijalna vrednost procenjena na (2). 4.3.9.3 Znanje o projektovanim objektima Generisanje znanja o projektovanim objektima u ovom primeru prati se na dva naĉina: Kontinuirano, u okviru onog dela virtuelnog okruţenja koje se nalazi na ArchNet-u i podrţava interaktivan rad U karakteristiĉnim hronološkim presecima, kroz prezentacije rezultata rada u pojedinim fazama (Slika 100, Slika 101) Za kontinuirano praćenje generisanja znanja na nivou pojedinaĉnih studentskih grupa koristi se Group Workspace u okviru ArchNet-a, gde se za svaku studentsku grupu formira digitalna oglasna tabla, na kojoj se konstantno publikuju aktuelni rezultati rada (Slika 102). Slika 100: MIT-Miyagi 2001 - Rezultati studentskog rada u prvoj fazi projekta 97 Rezultati studentskog rada u prvoj fazi reprezentovani su vektorskim 2D crteţima, na osnovu kojih su napravljene slike .jpg formata integralno prikazane u okviru virtuelnog okruţenja (Slika 100). Slika 101: MIT-Miyagi 2001 - Rezultati studentskog rada u drugoj fazi projekta U narednoj fazi projekta, znanje o projektovanim objektima reprezentovano je slikama generisanim na bazi 3D modela. Slika 102: MIT-Miyagi 2001 - Digitalna oglasna table na ArchNet-u (nedostupno od 2007.) 98 Razmena znanja o projektovanim objektima koja se odvija uz pomoć digitalne oglasne table, omogućava publikovanje karakteristiĉnih prikaza, ali i razmenu komentara u vezi sa prikazanim rešenjima. Ovakva komunikacija postoji samo u retkim sluĉajevima. Razlozi za to mogu se traţiti u vrlo intenzivnoj dinamici projekta, koja ne ostavlja puno vremena za komunikaciju koja nije obavezna, ali i u znaĉajnim kulturološkim razliĉitostima, postojanju jeziĉke barijere i sl. U prikazanom virtuelnom okruţenju, finalni radovi dati su integralno, kao serija kompleksnih slika, sistematizovana prema redosledu institucija i grupa, na jednoj Web stranici. Ovakav pristup prezentaciji finalnih radova, uprkos svojoj svedenosti, daje jasan uvid u kvalitet dobijenih rešenja. Frgmentarni prikazi ove stranice dati su na narednim ilustracijama (Slika 103 za grupe japanskih studenata i Slika 104 za radove ameiĉkih studenata). Slika 103: MIT-Miyagi 2001 - Finalni radovi japanskih studenata Slika 104: MIT-Miyagi 2001 - Finalni radovi ameriĉkih studenata Za znanje o projektovanim objektima koje je zabeleţeno u okviru projekta MIT-Miyagi 2001 prepoznaje se mogućnost dalje primene u drugim obrazovnim kontekstima, pa je potencijalna vrednost ovakvog znanja procenjena na (2). 4.3.10 IStudio 2002 – Point Zero Uĉesnici: Florida International University, Miami; University UNICC, Chile Tip kursa: studio projekat Trajanje: jesenji semestar, 2002. Broj uĉesnika: 8 nastavnika, 45 studenata Adresa virtuelnog okruţenja: http://www.ibiblio.org/istudio/2002/ Status virtuelnog okruţenja: autentiĉno Status sadrţaja: delimiĉno dostupni (nedostupan deo studentskih radova) Karakteristike: virtuelno okruţenje druge generacije (2); kontekst (3) Potencijalna vrednost kodifikovanog znanja: problem (3), lokacija (3), projekt. objekti (3) Problem u primeru IStudio 2002 (Slika 105) – Point Zero bio je jedan od najaktuelnijih u struĉnim krugovima za 2002. godinu i odnosio se na lokaciju od 16 hektara u centru Njujorka, na kojoj se nalazio Svetski trgovinski centar, srušen u teroristiĉkom napadu 2001. godine. 99 U primeru Istudio 2002 jasno se izdvajaju karakteristiĉne faze projekta: pripremna faza, faza realizacije projekta i faza refleksija. Slika 105: I-Studio 2002 - Ulazna stranica virtuelnog okruţenja Dinamika znanja za ovaj projekat data je tabelarnim pregledom na sledeći naĉin (Tabela 3): Faza projekta Faza dinamike znanja Aktivnost Socijalizacija 1 Organizovanje radionice Eksternalizacija 1 Razmena znanja u okviru radionice Pripremna faza Kombinacija 1 Sistematizacija pet karakteristiĉnih pristupa rekonstrukciji Internalizacija 1 Integracija rezultata u IStudio 2002 Socijalizacija 2 Uĉestvovanje u projektu IStudio 2002 Faza realizacije Eksternalizacija 2 Razmena znanja u okviru projekta IStudio 2002 projekta Kombinacija 2 Generisanje novih rešenja Internalizacija 2 Izdvajanje priloga za dalje publikovanje Socijalizacija 3 Uĉestvovanje u forumu CNN-a World Trade Center: Your proposals Eksternalizacija 3 Publikovanje izabranih priloga Faza refleksija Formiranje celovitog pregleda (virtuelne galerije) svih pristiglih Kombinacija 3 rešenja Internalizacija 3 Medijska promocija foruma Tabela 3: I-Studio 2002 - Karakteristiĉne faze dinamike znanja sa odgovarajućim aktivnostima Pripremna faza projekta obuhvata radionicu koja je bila posvećena sistematizaciji mogućih pristupa problemu, na osnovu radova poznatih arhitekata koji su bili izloţeni u Galeriji Max Protetch (Slika 106). Rezultat ove radionice, sistematizacija karakteristiĉnih pristupa urbanoj rekonstrukciji ove znaĉajne 146 lokacije (Slika 107), koristi se kao deo znanja o problemu u okviru Istudija 2002 . U fazi realizacije, problem se sastojao iz dve celine. Prvi deo jednosemestralnog studija posvećen je prouĉavanju lokacije i izboru pristupa rekonstrukciji celokupnog podruĉja. Ovako formiran pristup, trebalo je razraditi kroz konkretno arhitektonsko-urbanistiĉko rešenje u drugom delu projekta. Na ovaj naĉin svako od studenata uĉestvovao je u formiranju specifiĉnog projektnog zadatka, kao i u projektovanju odgovarajućeg urbanistiĉko-arhitektonskog rešenja. Za ovaj primer posebno je zanimljiva faza refleksija, u kojoj su studentski radovi publikovani u javnom anketnom forumu koji je organizovala medijska kuća CNN (Slika 114). Jasno je da se prikazani scenario u fazi refleksija bazira na specifiĉnosti dogaĊaja na datoj lokaciji (teroristiĉki napad na Svetski trgovinski centar 11. septembra 2001. godine), što izaziva posebnu društvenu paţnju usmerenu ka pitanjima urbane rekonstrukcije. Ova paţnja manifestuje se, pored ostalog, u mnoštvu elektronskih resursa koji ilustruju aktuelno stanje na lokaciji i pruţaju mogućnost za razmenu relevantnog znanja na globalnom nivou. U ovakvom kontekstu, u kome je paţnja javnosti otvorena za najrazliĉitije stavove i predloge, prirodna je odluka nastavnika ukljuĉenih u IStudio 2002, da znanje generisano u studiju integrišu u šire informacione okvire. 146 Andia, A.: What Goes Above Ground Zero Has Only 5 Planning Options , Architecture Week, July 10, 2002, http://www.ibiblio.org/istudio/ny/is-gZero.htm (dostupno jun 2008.) 100 4.3.10.1 Znanje o projektnom problemu U primeru IStudio 2002, znanje o problemu je teško odvojiti od znanja o lokaciji, jer su se nakon septembra 2001. godine kada je došlo do teroristiĉkog napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku, gotovo svi izvori znanja o lokaciji popularno nazvanoj Point Zero, bavili zapravo problemom razliĉitih pristupa urbanoj rekonstrukciji. Osnovne informacije o problemu u ovom primeru date su u obliku relativno kratkog teksta kojim se definišu dva segmenta projekta, od kojih je prvi upravo razrada samog projektnog problema na jednoj od najpoznatijih lokacija u svetu. Deo znanja o problemu, meĊutim, predstavljaju rezultati radionice odrţane poĉetkom leta 2002. godine, kada su sistematizovani mogući pristupi urbanoj rekonstrukciji. Allied Works Architecture Zaha Hadid: What's next? From Minoru Yamasaki Aspirations for the WTC site Destructive Impact to Creative World Trade Center Model Impulse Steven Holl Hans Hollein Daniel Libeskind Floating Memorial/Folded Street A New World Trade Center A New World Trade Center Slika 106: I-Studio 2002 - Projekti poznatih arhitekata izloţeni u galeriji Max Protetch Na prethodnoj ilustraciji (Slika 106) vide se projekti poznatih arhitekata na osnovu kojih je uraĊena sistematizacija mogućih pristupa rekonstrukciji ove poznate lokacije (Slika 107). Slika 107: I-Studio 2002 - Lokacija Svetskog trgovinskog centra u Njujorku (Point Zero) i pet tipiĉnih pristupa rekonstrukciji 101 Za svako od rešenja iz ove sistematizacije formirana je tipiĉna stranica (Slika 108) koja ukljuĉuje karakteristiĉan prikaz jednog od tipiĉnih rešenja, razliĉite prikaze istog rešenja, tekstualno obrazloţenje i kritiĉku diskusiju, kao i linkove na konkursne projekte odreĊenog tipa. Karakteristiĉan prikaz jednog od tipiĉnih rešenja Razliĉiti prikazi istog rešenja Obrazloţenje rešenjaа Kritiĉka diskusija Linkovi na konkursne projekte odreĊenog tipa Linkovi ka ostalim rešenjima Slika 108: I-Studio 2002 - Organizacija stranice za svako od pet tipiĉnih rešenja U okviru studentskih radova koji nastaju u drugom delu projekta, problem (rekonstrukcije) se predstavlja grafiĉki, najĉešće serijom digitalnih skica i dijagrama (Slika 109, Slika 110). Slika 109: I-Studio 2002 - Reprezentacija znanja o problemu na lokaciji bivšeg Svetskog trgovinskog centra u Njujorku – studentski rad Slika 110: I-Studio 2002 - Reprezentacija znanja o problemu sa naznakama budućeg rešenja, studentski rad 102 4.3.10.2 Znanje o lokaciji i okruţenju U projektu IStudio 2002 svi uĉesnici se nalaze na znaĉajnoj udaljenosti od lokacije koja je predmet interesovanja, tako da se njihova dispozicija u odnosu na lokaciju moţe prikazati sledećim dijagramom (Slika 111): Slika 111: I-Studio 2002 - Dispozicija uĉesnika u odnosu na lokaciju Informacije o lokaciji uĉesnici prikupljaju koristeći brojne izvore dostupne na Internetu i u medijima uopšte, ali i na licu mesta, prilikom studijske posete Njujorku. Znanje o lokaciji u ovom primeru, u okviru samog virtuelnog okruţenja, sistematizovano je u fazi pripreme u pet celina: Procena oštećenja objekata (grafiĉki prilog, tekst i relevantni numeriĉki pokazatelji) Pregled relevantnih institucija (opis sa linkovima na institucionalne prezentacije sa odgovarajućim aspektima znanja o lokaciji) Infrastruktura (grafiĉki prilozi, mape) Relevantni napisi u štampi (linkovi na ĉlanke u elektronskom obliku) Izbor linkova na ostale relevantne resurse (izbor od nekoliko desetina linkova) Ovo je jedan od retkih sluĉajeva u posmatranom uzorku gde je baza znanja o lokaciji (i problemu) toliko velika, da je izvore neophodno izdvojiti selektivno i prikazati sistematizovano. U okviru studentskih radova znanje o lokaciji reprezentovano je najĉešće kompleksnim slikama kao u narednom primeru (Slika 112), koje sadrţe elemente karata odreĊene detaljnosti, grafiĉke komentare, fotografije sa lica mesta i sl. Slika 112: I-Studio 2002 - Reprezentacija znanja o lokaciji prokupljenog na licu mesta, studentski rad 103 U odreĊenim sluĉajevima znanje o lokaciji se predstavlja sekvencom grafiĉkih priloga (Slika 113), u kojima se tretiraju razliĉiti aspekti informacija o lokaciji. Znanje o problemu, kao i znanje o lokaciji prikupljeno i nastalo u okviru ovog projekta, deo je šire društvene aktivnosti na anketiranju struĉne javnosti i iznalaţenju razliĉitih solucija za rešenje jednog aktuelnog problema, pa je potencijalna vrednost ovakvog znanja procenjena na (3). Slika 113: I-Studio 2002 - Analiza lokacije, reprezentovana sekvencom studentski rad 4.3.10.3 Znanje o projektovanim objektima Rezultati studentskog rada u okviru projekta Istudio 2002, publikovani su u javnom forumu koji je organizovala ameriĉka medijska kuća CNN (Cable News Network) pod naslovom World Trade Center: Your Proposals. Na narednoj ilustraciji prikazana je naslovna stranica ovog foruma (Slika 114, a), kao i projekat jedne od studentskih grupa sa Univerziteta UNIACC iz Ĉilea (Slika 114, b). a) b) Slika 114: IStudio 2002 - Projekat studentske grupe iz Ĉilea, publikovan u javnom forumu koji je organizovao CNN Ovo je ilustrativan primer integracije znanja koje je generisano u okviru jednog virtuelnog obrazovnog okruţenja, u druge vrste virtuelnih okruţenja (u ovom sluĉaju meĊunarodni javni forum za razmenu 104 147 ideja o objektu koji bi trebalo izgraditi na mestu Svetskog trgovinskog centra ). Znanje na ovom nivou razmenjeno je uz pomoć jedne kompleksne slike veliĉine 440x400 piksela, koja je sadrţala tri karakteristiĉna prikaza 3D modela projektovanog objekta, kao i sasvim kratko propratno tekstualno objašnjenje (Slika 114, desno). Direktno integrisanje znanja nastalog u nekom virtuelnom obrazovnom okruţenju u širu bazu profesionalnog (arhitektonskog) znanja, u velikoj meri zavisi od ukupnog konteksta u okviru koga ovakvo znanje moţe da bude manje ili više validno. Sama mogućnost integrisanja u tehniĉkom smislu zavisi od informacione infrastrukture koja postoji u okviru šire baze profesionalnog znanja, kao i od interesa koji postoji u okviru profesije i društva uopšte, za prikupljanjem i ĉuvanjem novog znanja. U prikazanom primeru primaran je interes društva za anketiranjem najšire struĉne javnosti, razmenom i ĉuvanjem dobijenog znanja. U ovakvom kontekstu potencijalna vrednost posmatranog znanja o objektima procenjuje se na (3). 4.3.11 CCC 2003 – Computer Clubhouse Competition Uĉesnici: MIT – ArchNet Istambul Technical University; University of Liverpool, Misr International University, Egypt; University of Mexico; American University of Sharjah, United Arab Emirates Tip kursa: kratki studio projekat, konkurs Trajanje: oktobar 2003. Broj uĉesnika: studenti (~70), uĉesnici u nastavi (~20), posmatraĉi (1) Adresa virtuelnog okruţenja: http://archnet.org/groups/CCC/ (nedostupno od 2007. godine) Status virtuelnog okruţenja: nedostupno, arhiviran izabrani materijal Status sadrţaja: arhiviran Karakteristike: virtuelno okruţenje ĉetvrte generacije (4); kontekst (3) Potencijalna vrednost kodifikovanog znanja: problem (3), lokacija (2), projekt. objekti (3) 148 Projekat je organizovan od strane MIT – ArchNet-a u saradnji sa prof. Ćarls Koreom (Charles Correa), u formi brzog projekta / meĊunarodnog konkursa. Studenti sa pet univerziteta iz razliĉitih krajeva sveta (Turska, Egipat, Velika Britanija, Meksiko, Ujedinjeni Arapski Emirati) formirali su po dva studentska tima, koji su tokom mesec dana, u saradnji sa nastavnicima sa svojih univerziteta i uz online konsultacije sa prof. Koreom, projektovali kompjuterski klub za univerzitetski kampus koji se nalazi u Mombasi, Kenija. Virtuelno okruţenje za podršku ovom projektu baziralo se na prvoj verziji sistema Group Workspace, 149 ArchNeta . Za potrebe ovog projekta aktiviran je modul za saradnju u realnom vremenu Vclass, firme 150 Elluminate . U ovom primeru pojedini segmenti znanja (problem, lokacija, projekti) ne nalaze se jasno izdvojeni u sistemu informacija virtuelnog okruţenja. Razlog za ovo je tehniĉke prirode, jer sistem Group Workspace u prvoj verziji podrazumeva unapred programiranu osnovnu strukturu informacija. Ovu strukturu saĉinjavaju sledeće celine: Pin-up (oglasna tabla), Discussion (diskusioni forumi), Collections (kolekcije datoteka, Web adresa, slika i Web stranica). Struktura informacija u ovom sluĉaju ima primarnu tematsku kodifikacionu dimenziju koja se bazira na postupcima razmene znanja (diskusije, kolekcije, oglasna tabla). Informacije koje se odnose na druge aspekte, raspored aktivnosti, relevantna dokumenta i sl. nalaze se na ulaznoj stranici u okruţenje, koja je dinamiĉna. 147 World Trade Center: Your Proposals, CNN, 2002, http://www.cnn.com/SPECIALS/2002/wtc.ideas/ (dostupno oktobar 2008.) 148 Ĉarls Korea (Charles Correa) je arhitekta koji već ĉetrdeset godina projektuje i gradi u zemljama tzv. trećeg sveta, pre svega u Indiji. Autor je mnogih kapitalnih urbanistiĉkih rešenja, kao što je urbanizacija Bombaja (danas Mumbai, Indija), kao i niz stambenih naselja, poslovnih, pbrazovnih i drugih javnih objekata. Dobitnik je mnogih uglednih priznanja, meĊu kojima je Zlatna medalja Kraljevskog udruţenja Britanskih arhitekata 1984. (RIBA Gold Medal) i Zlatna medalja MeĊunarodnog saveza arhitekata 1990. (UIA Gold Medal). 149 Detaljnije o ArchNet-u pogledati u prethodnim poglavljima. 150 Firma Elluminate bavi se rešenjima za podršku saradnji u realnom vremenu, pre svega za korporativne potrebe, ali i za potrebe kontinuiranog obrazovanja i univerzitetske nastave, http://www.elluminate.com/ (dostupno oktobar 2008.) 105 Primer CCC 2003 - Computer Clubhouse Competition izdvaja se po tome što Kandidat u njemu uĉestvuje kao zvaniĉni posmatraĉ od faze Internalizacija 1, tako da studija ovog sluĉaja ne podrazumeva samo analizu sadrţaja virtuelnog okruţenja, nego i praćenje celokupne dinamike odvijanja projekta. U ulozi posmatraĉa, Kandidat ima pristup svim predavanjima i konsultacijama koje se odvijaju online, kao i finalnim prezentacijama studentskih radova. Ova ĉinjenica ima posebnu vaţnost nakon ukidanja servera http://vclass.archnet.org, od kada postaju nedostupni snimci svih online sesija, kao i od rekonstrukcije ArchNet-a u jesen 2007. godine, od kada je nedostupno autentiĉno virtuelno okruţenje ovog projekta. U ovakvoj situaciji veoma je znaĉajna faza refleksija ovog projekta. U fazi refleksija nastaju: 151 Osvrti organizatora (Slika 126) 152 Arhiva projekta u Digitalnoj biblioteci ArchNET-a 153 Prikazi uĉesnika 154 Javni diskusioni forumi 155 Studije sluĉaja proizvoĊaĉa softvera U osvrtu organizatora projekta, pored objavljivanja finalnih rezultata konkursa, referencirani su arhivirani materijali koji su ukljuĉeni u Digitalnu Biblioteku Archnet-a. Ova veza virtuelnog obrazovnog okruţenja (Group Workspace za projekat CCC 2003) i nekog javnog resursa u okviru zajedniĉkog šireg virtuelnog okruţenja (Digitalna biblioteka i Diskusioni forum u okviru ArchNet-a) jedinstven je primer u posmatranom uzorku i vaţna karakteristika virtuelnih okruţenja ĉetvrte generacije (Slika 115). Aktuelna dogaanja Proglašenje pobednika konkursa Oglašavanje postavljanja novih dokumenata u digitalnoj biblioteci Virtuelno okruţenje za projekat CCC 2003 Computer VirtuelnoClubhouse Competition okruţenje za projekat CCC 2003 Computer VirtuelnoClubhouse Competition okruţenje za projekat CCC 2003 Computer Clubhouse Competition Digitalna biblioteka Raspis konkursa Foto-dokumentacija o lokaciji Uvodna predavanja Finalne prezentacije Diskusioni forum Diskusija o projektu Slika 115: ArchNet – povezivanje modula za razmenu znanja 151 Sassa, Ch.: ArchNet Concludes a Successful Online Competition, ArchNet, Lobby and News December 5, 2003, http://archnet.org/news/view.jsp?news_id=6101 (dostupno oktobar 2008.) 152 Computer Clubhouse Competition, Digital Library, ArchNet, 2003, http://209.162.194.85/library/sites/one- site.jsp?site_id=7781 (dostupno oktobar 2008.) 153 Sibley, M.; The Virtual Design Studio: A venue for an international design competition, “Conference - Studio Culture, who needs it?”, Pannel Discussion, Centre for Education on the Built Environment, 2003, http://www.cebe.heacademy.ac.uk/news/past_events/concrete/triggers/sibley.pdf (dostupno oktobar 2008.) 154 The Computer Clubhouse Competition Reflections, Architectural Education, Discussion Forum, ArchNet, 2003, http://209.162.194.85/forum/view.jsp?message_id=29312 (dostupno oktobar 2008.) 155 Archnet Enables Real-time Collaboration for Architect Students in Muslim World with Elluminate Live!, Elluminate 2003, http://www.elluminate.com/sales/pdfs/ArchNet.pdf (dostupno oktobar 2008.) 106 4.3.11.1 Znanje o projektnom problemu Pod imenom Computer Clubhouse razvija se meĊunarodna mreţa tehnoloških centara koji stoje na raspolaganju lokalnim zajednicama, kako mladima uzrasta 14-18 godina u toku dana, tako i odraslima, u veĉernjim ĉasovima, u formi radionica, kurseva i drugim oblicima nastave iz oblasti informacionih i komunikacionih tehnolohija. Projektni problem obuhvatio je projektovanje ovakvog centra koji bi se nalazio u okviru univerzitetskog kampusa u Mombasi, ĉija je izgradnja u vreme odvijanja projekta bila u toku. a) b) c) d) e) f) g) h) Slika 116: Projektni problem u primeru Computer Clubhouse Competition (ArchNet, MIT), izbor dokumenata 107 Projektni problem u ovom primeru predstavljen je uĉesnicima serijom dokumenata i online predavanja (Slika 116). Osnovni dokument je „raspis konkursa“, elektronska publikacija u .pdf formatu (Slika 116, a), koji je putem elektronske pošte distribuiran pre poĉetka projekta svim nastavnicima i drugim uĉesnicima u nastavi. Ovaj dokument publikovan je takodje i u elektronskom okruţenju u kolekciji datoteka koja se odnosila na uvodne informacije. Na osnovu ovog raspisa nastavnici u okviru svake institucije-uĉesnice pripremili su tradicionalna predavanja za svoje studente i neke od prezentacija sa tih predavanja takoĊe stavili na raspolaganje svim studentima u okviru virtuelnog okruţenja (Slika 116, b i g). Ovi dokumenti daju odgovore na pitanje „šta je projektni problem?“, odnosno „šta je potrebno projektovati?“ Svoja specifiĉna viĊenja mogućih pristupa projektnom problemu predstavili su u uvodnim predavanjima eminentni profesori MIT-a Mitchell (Slika 116, c), Resnick (Slika 116, e) i Oxendorf (Slika 116, h). Ova predavanja odrţana su online, u realnom vremenu, uz pomoć posebnog modula za ovakvu vrstu komunikacije pod nazivom VClass. Predavanja distribuirana u realnom vremenu bila su snimljena i ovaj materijal, ĉuvan u posebnim datotekama tipa .vcr na serveru http://vclass.archnet.org stavljen je 156 na raspolaganje uĉesnicima, koji su po potrebi mogli ponovno da pregledaju odreĊene delove . Predavanja odrţana pomoću modula VClass transponovana su, u cilju ĉuvanja i arhiviranja, u datoteke tipa .pdf, koje su takoĊe bile dostupne uĉesnicima tokom odvijanja projekta. Navedena predavanja reprezentuju znanje tipa „znati kako (pristupiti projektnom problemu)?“. U ovom primeru, meĊutim, pojavljuje se i dosta izraţena diferencijacija u oblastim struĉnosti pojedinih nastavnika, pa se tako studenti neposrednije sreću i sa znanjem tipa „znati ko zna (odreĊene aspekte projektnog problema)?“. 4.3.11.2 Znanje o lokaciji i okruţenju U sluĉaju CCC 2003, izabrana lokacija na kojoj se projektuje Computer Clubhouse – univerzitetski kampus u Mombasi (Kenija), udaljena je u odnosu na sve uĉesnike, kao i na organizatore kursa. Dispozicija uĉesnika u odnosu na lokaciju prikazana je na narednom dijagramu (Slika 117). Pri ovakvoj dispoziciji uĉesnika, posete samoj lokaciji nisu moguće, što znaĉi da je sve neophodne informacije o lokaciji bilo neophodno prikupiti u pripremnoj fazi projekta i prikazati ih na naĉin koji će svim uĉesnicima biti dovoljno razumljiv i pristupaĉan. Slika 117: ArchNet – CCC 2003, Dijagram dispozicije uĉesnika u odnosu na lokaciju na kojoj se projektuje 157 Osnovne informacije o lokaciji i okruţenju integrisane su u raspisu konkursa/studio projekta , koji je distribuiran uĉesnicima u .pdf formatu, kao kombinacija teksta, fotografija i crteţa (Slika 118). 156 Nekoliko meseci nakon završetka projekta ovaj server je iskljuĉen, tako da je autentiĉan materijal postao nedostupan putem Interneta i verovatno zauvek izgubljen. 157 Originalan dokument nalazi se arhiviran u virtuelnoj biblioteci ArchNet-a: Sassa, Ch.: Computer Clubhouse Competition Site Specifications, ArchNet 2003., http://archnet.org/library/pubdownloader/pdf/8784/doc/DPC1281.pdf (dostupno oktobar 2008.) 108 U okviru virtuelnog okruţenja formiranog za ovaj projekat saĉinjena je i kolekcija datoteka (Collections, Files) u kojoj se dati razliĉiti prikazi lokacije: mape, skenirani tehniĉki crteţi, digitalni vektorski crteţi, kao i njihovi prikazi u .jpg formatu (Slika 119). Informacije o lokaciji pripremljene su i u vidu kolekcije fotografija (Collections, Images), koja je prikazana na Slika 120. Ova kolekcija fotografija prikazuje kampus u izgradnji, u okviru koga je potrebno osmisliti objekat kompjuterskog kluba (Computer Clubhouse). Osim navedenih dokumenata, šire informacije o okruţenju, kao što su klimatske karakteristike, odlike lokalne arhitekture i sl. date su kolekcijom linkova prema eksternim izvorima (Collections, Web links). Slika 118: ArchNet – CCC 2003, Reprezentacija lokacije na stranicama .pdf dokumenta U prikazanom primeru uoĉljivo je da je znanje o lokaciji koje je nastalo u pripremnoj fazi projekta, zabeleţeno vrlo fragmentirano u razliĉitim segmentima virtuelnog okruţenja (Collections – Files, Collections – Web links, Collections – Images), kao i u razliĉitim vrstama dokumenata. Iz ovoga se vidi da je virtuelno okruţenje u pripremnoj fazi korišćeno preteţno za skladištenje dokumenata, više nego za razmenu znanja. Razmena znanja u pripremnoj fazi, u ovom sluĉaju odvijala se eksterno u odnosu na virtuelno okruţenje i trajala više meseci. a) b) c) Slika 119: ArchNet – CCC 2003, Grafiĉke reprezentacije lokacije – mapa a) i vektorski crteţ b), c) 109 Slika 120: ArchNet – CCC 2003, foto dokumentacija (snimci lokacije) U inicijalnoj fazi realizcije projekta, studenti i nastavnici bili su u prilici da postavljaju pitanja u vezi sa lokacijom, kao i da zahtevaju od organizatora dodatne fotografije i druge priloge koji bi bili relevantni za formiranje njihovih originalnih pristupa projektnom problemu. Ovo je jedan od primera kako znanje evoluira pod uticajem odreĊenog projektnog problema. U ovoj fazi, koju bismo prema Nonaki, mogli smatrati fazom eksternalizacije u kojoj uĉesnici vrlo intenzivno razmenjuju znanje, nastaju specifiĉne vrste kompleksnih reprezentacija (Slika 121) u kojima se kao informaciona podloga koriste originalni dokumenti kojima se dodaju novi stratumi (slojevi) informacija, ĉime se praktiĉno generiše a istovremeno i beleţi, novo znanje koje je evoluiralo u odnosu na prethodno. Slika 121: ArchNet – CCC 2003, ilustracija nastala skiciranjem tokom uvodnog online predavanja Znanje o lokaciji, na osnovu koga se formiraju studentska rešenja, integrisano je u svakom studentskom radu i reprezentovano na jednom od uvodnih priloga (Slika 122), nakon ĉega se fokus prebacuje na informacije koje se odnose na projektovane objekte. 110 Slika 122: ArchNet – CCC 2003, prikazi lokacije u finalnim studentskim radovima 4.3.11.3 Znanje o projektovanim objektima U posmatranom sluĉaju znanje o projektovanim objektima razmenjuje se na dva naĉina: Lokalno, u okviru institucija uĉesnica, na tradicionalan naĉin U toku dve unapred zakazane serije konsultacija/kritika za svaku pojedinaĉnu grupu studenata, koje se odvijaju online. Kao rezultat saradnje sa nastavnicima u okviru pojedinaĉnih institucija, lokalno, nastaju multimedijalne prezentacije (serije slajdova) koje studenti koriste u modulu VClass kao podlogu za konsultacije sa prof. Koreom (Correa). U okviru virtuelnog okruţenja informacije o projektovanim objektima izlaţu se usmeno, na osnovu prethodno pripremljenih multimedijalnih prezentacija (.ppt) koje se koriste u online sesijama u modulu VClass. Sadrţaj pojedinaĉnih slajdova u ovim prezentacijama je raznolik (Slika 123) i kreće se od pregleda kljuĉnih reĉi koje determinišu budući projekat, preko razliĉitih skica, dijagrama, tabelarnih pregleda, do inicijalnih i finalnih modela i tehniĉkih crteţa projektovanih objekata. Slika 123: CCC 2003 – Geneza znanja o projektovanom objektu 111 Finalni studentski radovi sadrţe tekstualno obrazloţenje (Slika 124), i multimedijalnu prezentaciju sa 158 obaveznim prilozima : situacijom, fasadama i osnovama, kao i opcionim prilozima: skicama, presecima, aksonometrijskim prikazima, fotografijama modela i konstruktivnim detaljima (Slika 125). Slika 124: CCC 2003 - Tekstualno obrazloţenje uz finalni studentski rad Slika 125: CCC 2003 – Finalni prikazi pobedniĉkog studentskog rada, arhivirani material, Digitalna biblioteka ArchNet-a, faza refleksija 158 U skladu sa raspisom konkursa, videti Computer Clubhouse Competition Brief, Op. Cit., str. 8, Deliverables 112 Slika 126: CCC 2003 – Objavljivanje pobednika konkursa, faza refleksija U fazi refleksija (Slika 126) znanje o projektovanim objektima integrisano je u Virtuelnu biblioteku ArchNet-a i na taj naĉin se ĉuva i stavlja na raspolaganje široj struĉnoj javnosti. Potencijalna vrednost ovakvog znanja zbog toga se procenjuje na (3). 4.4 Osobenosti pojedinih segmenata znanja kao osnova za analizu jezika kodifikacije U prikazanoj analizi sadrţaja, arhitektonsko znanje u posmatranim virtuelnim okruţenjima, struktuirano je u tri segmenta (znanje o projektnom problemu, znanje o lokaciji i okruţenju, znanje o projektovanim objektima) koji se u znaĉajnoj meri razlikuju u pogledu kodifikacije. U ovom odeljku izdvojene su najznaĉajnije katrakteristike svakog od navedenih segmenata znanja. 4.4.1 Znanje o projektnom problemu Projektni problem je generator kreiranja novog znanja u okviru studio projekta. Korišćenje virtuelnih obrazovnih okruţenja u obrazovnom procesu nije suštinski uticalo na izbor projektnog problema, ali je omogućilo uĉešće i uticaj većeg broja nastavnika, a time proširenje spektra mogućih pristupa odreĊenim projektnim problemima. Ova vrsta znanja moţe da varira u pogledu izvora, kao i u pogledu obima informacija. Znanje o projektnom problemu moguće je generisati interno, od strane nastavnika koji su ukljuĉeni u studio projekat, kao rezultat prethodnih priprema studio projekta. Ove pripreme mogu da budu obavljene timski, uz uĉešće svih ukljuĉenih nastavnika. One takoĊe mogu da budu poverene jednom nastavniku ili nastavnicima jedne institucije. Znanje iz ove kategorije pojavljuje se i kao delimiĉno eksterno formiran projektni problem, najĉešće u formi javnog arhitektonskog konkursa koji se preuzima kao tema studio projekta. Znanje o projektnom problemu ima znaĉajnu tacitnu dimenziju jer se bazira na prethodnom iskustvu nastavnika, kao i na iskustvu studenata steĉenom u postojećem socio-ekonomskom kontekstu. Po obimu informacija kojima je eksplicitno predstavljena ova vrsta znanja, primeri variraju od saţetih tekstova koji se sastoje od nekoliko reĉenica, do snimljenih predavanja dostupnih kao streaming video, specijalno pripremljenih softvera, diskusionih foruma i sl. Veliki deo znanja o problemu razmenjuje se u tacitnom obliku, u okviru institucija uĉesnica u prikazanim projektima. Ovaj segment znanja je u skorijim projektima daleko obimnije dokumentovan nego u ranijim primerima, što ukazuje na ĉinjenicu da se sve više insistira na eksplicitnoj formi znanja o problemu. 113 Potencijalna vrednost znanja o problemu koje se reprezentuje projektnim zadatkom, u posmatranom uzorku relativno je velika i varira izmeĊu (2) i (3). Ovo ukazuje na ĉinjenicu da je znanje o problemu koje se pojavljuje u posmatranim okruţenjima moguće dalje koristiti, pre svega u drugim obrazovnim kontekstima, ili u odreĊenim aspektima arhitektonske prakse. 4.4.2 Znanje o lokaciji i okruţenju U segmentu znanja o lokaciji i okruţenju karakteristiĉna je velika razvijenost eksterne baze profesionalnog znanja, tako da je gotovo u svim sluĉajevima moguće koristiti neke oblike znanja o odreĊenoj lokaciji koji već postoje. Postojeće znanje o lokaciji, meĊutim, nikada se ne moţe koristiti samostalno, već se kombinuje sa znanjem o projektnom problemu, na osnovu koga se generiše novo znanje, specifiĉno za odreĊeni projektni problem. Znanje o lokaciji i okruţenju reprezentuje se na vrlo razliĉite naĉine. Ĉinjenica da uĉesnici u procesu projektovanja mogu da budu udaljeni hiljadama kilometara od odreĊene lokacije, nameće potrebu obimnijeg dokumentovanja postojećeg znanja o lokaciji, kroz više vrsta razliĉitih reprezentacija. Ovo znanje se ĉešće razmenjuje u eksplicitnom obliku u primerima kada je lokacija na velikoj udaljenosti, dok pri projektovanju na lokacijama u neposrednoj okolini, veliki deo znanja ostaje u tacitnom obliku. Za razliku od znanja o problemu koje je, po pravilu, moguće koristiti u drugim obrazovnim kontekstima, na drugim lokacijama i sl., znanje o lokaciji i okruţenju koje se stvara u okviru jednog projekta, vezano je za odreĊeni projektni problem i nije upotrebljivo van datog obrazovnog konteksta. Zbog toga potencijalna vrednost ovog znanja u prikazanom istraţivanju varira izmeĊu (1) i (2), što znaĉi da je znanje o lokaciji i okruţenju generisano u prikazanim primerima znaĉajno za integritet konteksta prikazanih kurseva, kao i da se u odreĊenim sluĉajevima moţe koristiti u drugim obrazovnim kontekstima. U ekstremnim sluĉajevima kada je sama lokacija predmet posebnog društvenog interesovanja, znanje o lokaciji generisano u ovakvim kontekstima ima vrednost (3) i postaje predmet integrisanja u širu bazu profesionalnog znanja. 4.4.3 Znanje o projektovanim arhitektonskim objektima U posmatranom uzorku koji ĉine primeri studio projekata, znanje o projektovanim objektima predstavlja potpuno novo, originalno znanje, koje se bazira na znanju o problemu, kao i znanju o lokaciji. Obim znanja o projektovanim objektima nastalim u okviru studio projekata ekspandira eksponencijalno u odnosu na obim znanja o projektnom problemu, kao i o lokaciji i okruţenju. Jezik kodifikacije koji se odnosi na projektovane objekte delimiĉno se bazira na kodifikacionom modelu koji je nasleĊen iz tradicionalnog obrazovanja, a delimiĉno se razvija nezavisno. U ranim eksperimentima znanje o projektovanim objektima dokumentuje se serijom digitalnih crteţa, odgovarajućim izgledima i presecima, te brojnim prikazima 3D modela. Uĉesnici u ovim projektima ukazuju na problem fragmentiranosti informacija, koji u velikoj meri oteţava sagledavanje celine. U kasnijim fazama znanje o projektovanim objektima reprezentuje se serijom Web stranica, u kojima dominiraju slike, dok tehniĉki crteţi gube primat koji su imali u tradicionalnoj reprezentaciji. U oblasti znanja o projektovanim objektima dolazi se i do potpuno novih rešenja, ĉija je realizacija moguća samo u okviru virtuelnih okruţenja. Uopšte, u ovoj oblasti najviše se razvija jezik kodifikacije. Potencijalna vrednost znanja o projektovanim objektima u velikoj meri zavisi od tipa konteksta u kome se ovakvo znanje generiše. U segmentu znanja o projektovanim objektima, u posmatranom uzorku, najĉešće dolazi do nagomilavanja informacija. Zbog toga se u ovom segmentu traga za takvim oblicima razmene znanja, koji će istovremeno obezbediti dovoljnu informativnost u vezi sa projektantskim rešenjem, ali i spreĉiti nepotrebno nagomilavanje informacija koje opterećuje komunikaciju u okviru virtuelnog obrazovnog okruţenja. Nagla ekspanzija šire baze profesionalnog znanja u segmetu koji se odnosi na projektovane objekte, nameće potrebu za specifiĉnijim postavljanjem projektnih zadataka, kao i za odreĊenijom lokalizacijom projekata. 114 4.5 Statistiĉka analiza vrednosti posmatranih varijabli Tabela 4 daje uporedni pregled osnovnih podataka o primerima iz posmatranog uzorka, kao i vrednosti varijabli koje su odreĊene u prikazanoj studiji: potencijalna uĉesnici vrednost generacija virt. okruţenja znanja projektovani obj. status status br. Naziv kursa godina tip kursa trajanje adresa okruţenja sadrţaja nastavnici kontekst problem studenti lokacija VDS’93 – Virtuelno studio tri 1. 1993 15 54 - nedostupno arhivirani 1 1 2 1 1 selo: Kat Hing Wai projekat nedelje ETHZ’94 Izloţbeni studio jedan http://caad.arch.ethz.ch/CAAD/ delimiĉno 2. paviljon Cirih – 1994 5 30 autentiĉno 1 2 2 1 1 projekat semestar sw94/sw94.html dostupni Singapur VDS’95 – Kuća u studio jedan http://web.mit.edu/4.156/www/ delimiĉno 3. prirodi za 1995 5 15 arhivirano 1 1 2 1 1 projekat semestar Text/02-studio dostupni stanovanje i rad VDS’96 – Spomenik studio tri http://courses.arch.hku.hk/vds/ delimiĉno 4. 1996 ~90 arhivirano 1 2 3 1 3 za 1997 projekat nedelje vds96/public_html/ dostupni VDS’97 – kratki studio http://space.arch.ethz.ch:8080/ delimiĉno 5. 1997 11 50 pet dana autentiĉno 3 1 3 1 2 Multiplying Time projekat VDS_97/ dostupni VDS’98 – A Place2 kratki studio http://space.arch.ethz.ch:8080/ delimiĉno 6. 1998 7 45 pet dana autentiĉno 3 1 2 1 1 Wait projekat VDS_98/ dostupni studio jedan http://archone.tamu.edu/~gvv_f delimiĉno 7. Las Americas 1999 1999 16 50 autentiĉno 2 2 2 2 2 projekat semestar 99/ dostupni studio jedan http://www.ibiblio.org/istudio/ist delimiĉno 8. I-Studio 2000 2000 12 50 autentiĉno 2 2 2 2 3 projekat semestar udio2000/ dostupni kratki studio dve delimiĉno 9. MIT – Miyagi 2001 2001 10 18+5 http://web.mit.edu/4.184/www/ arhivirano 4 2 2 1 2 projekat nedelje dostupni http://www.ibiblio.org/istudio/20 IStudio 2002 – studio jedan delimiĉno 10. 2002 8 45 02/ autentiĉno 2 3 3 3 3 Point Zero projekat semestar dostupni CCC – Computer arhiviran Clubhouse kratki studio jedan 11. 2003 20 70 http://archnet.org/groups/CCC/ nedostupno deo 4 3 3 2 3 Competition projekat mesec sadrţaja Tabela 4: Uporedni pregled osnovnih podataka o uzorku i vrednosti posmatranih varijabli Prikazanom statistiĉkom analizom ispituje se meĊuzavisnost potencijalne vrednosti pojedinih segmenata kodifikovanog znanja i tipa virtuelnog okruţenja, odnosno tipa konteksta. U narednom pregledu (Tabela 5) date su vrednosti varijabli koje su dobijene u prethodno prikazanoj analizi posmatranog uzorka, na osnovu kojih su izrĉunati traţeni korelacioni odnosi. a b c Projektni Projektovani Tip okruženja Tip konteksta problem Lokacija objekti prosek 1 VDS'93 1 1 2 1 1 1.33 2 Cirih-Singapur 1 2 2 1 1 1.33 3 VDS'95 1 1 2 1 1 1.33 4 VDS'96 1 2 3 1 3 2.33 5 VDS'97 3 1 3 1 2 2.00 6 VDS'98 3 1 2 1 1 1.33 7 Las Americas 2 2 2 2 2 2.00 8 I-Studio 2 2 2 2 3 2.33 9 MIT Miyagi 4 2 2 1 2 1.67 10 Point Zero 2 3 3 3 3 3.00 11 ArchNet - CCC 4 3 3 2 3 2.67 0.46 0.76 0.74 0.80 Corel. odnos sa var. "tip konteksta" 0.27 0.22 0.14 0.29 0.26 Corel. odnos sa var. "tip okruzenja" Tabela 5: Pregled vrednosti posmatranih varijabli i traţenih korelacionih odnosa 115 159 Korelacioni odnos raĉuna se prema formuli : Pri ĉemu je: N – broj parova vrednosti posmatranih varijabli ∑xy – suma proizvoda za svaki par vrednosti posmatranih varijabli ∑x - suma vrednosti prve varijable ∑z - suma vrednosti druge varijable 2 ∑x - suma kvadrata prve varijable 2 ∑z - suma kvadrata druge varijable Na osnovu prikazanih vrednosti (Tabela 5) dobijeni su sledeći rezultati: Korelacioni odnos izmeĊu varijabli „tip okruţenja“ i „tip konteksta“ (0.27) – ovo je kontrolni podatak kojim se proverava eventualno postojanje izraţenog korelacionog odnosa izmeĊu dve posmatrane nezavisne varijable. U ovom sluĉaju postoji pozitivan korelacioni odnos, ali on nije 160 naroĉito veliki, te ne utiĉe bitno na validnost daljih dobijenih rezultata . Korelacioni odnos izmeĊu varijabli „tip okruţenja“ i „potencijalna vrednost kodifikovanog znanja“ (Projektni problem (0.22), Lokacija (0.14), Projektovani objekti (0.29)) Korelacioni odnos izmeĊu varijabli „tip konteksta“ i „potencijalna vrednost kodifikovanog znanja“ (Projektni problem (0.46), Lokacija (0.76), Projektovani objekti (0.74)) Dobijeni rezultati ukazuju na ĉinjenicu da postoji pozitivan korelacioni odnos izmeĊu potencijalne vrednosti kodifikovanog znanja i tipa virtuelnog okruţenja, kao i tipa konteksta, ali da je meĊuzavisnost potencijalne vrednosti kodifikovanog znanja i tipa konteksta mnogo izraţenija, nego izmeĊu potencijalne vrednosti kodifikovanog znanja i tipa virtuelnog okruţenja. Ovo je naroĉito izraţeno u segmentu znanja o lokaciji i znanja o projektovanim objektima, a nešto slabije izraţeno u segmentu 161 znanja o projektnom problemu . Ovo praktiĉno znaĉi da potencijalna vrednost posmatranog segmenta znanja raste ukoliko se povećava nivo povezanosti konteksta sa širom bazom kodifikovanog profesionalnog znanja. Kako potencijalna vrednost znanja ima uticaja na izbor naĉina ĉuvanja i eventualnog daljeg korišćenja, ovo je detaljnije razraĊeno u narednom poglavlju, u odeljku koji se odnosi na ĉuvanje i dalje korišćenje kodifikovanog znanja. Iz ovoga bi se takoĊe moglo zakljuĉiti da tip virtuelnog okruţenja ne utiĉe znaĉajno na potencijalnu vrednost kodifikovanog znanja, odnosno da primena naprednijih virtuelnih okruţenja ne podrazumeva obavezno i potencijal nekog kodifikovanog znanja da se dalje koristi. Ipak, diskretan pozitivan korelacioni odnos izmaĊu varijabli „tip konteksta“ i „potencijalna vrednost kodifikovanog znanja“ ukazuje na ĉinjenicu da naprednija virtuelna okruţenja pozitivno utiĉu na potencijalnu vrednost kodifikovanog znanja, pa je njihovom stalnom funkcionalnom unapreĊenju neophodno posvetiti odgovarajuću paţnju. Ovim je potvrĊena peta postavljena hipoteza koja se odnosi na odnos potencijalne vrednosti kodifikovanog znanja i tipa virtuelnog okruţenja, kao i tipa konteksta u kome nastaje kodifikovano znanje. 159 Trochim, W. M.: Research Methods Knowledge Base, Op. Cit., Correlation http://www.socialresearchmethods.net/kb/statcorr.php (dostupno januar 2009.) 160 Do ovog pozitivnog korelacionog odnosa dolazi delimiĉno pod uticajem razvoja i širenja informacionih i komunikacionih tehnologija, koji istovremeno utiĉu na unapreĊenje virtuelnih obrazovnih okruţenja, kao i na unapreĊenje informacione infrastrukture za širu bazu profesionalnog znanja. 161 Ovo je moguće objasniti ĉinjenicom, da potencijalna vrednost znanja o problemu, odnosno mogućnost njegovog daljeg korišćenja, manje osetljiva na povezanost sa kontekstom nego što je sluĉaj kod ostalih segmenata arhitektonskog znanja. 116 5 JEZIK KODIFIKACIJE - Sistematizacija postupaka kodifikacije na osnovu posmatranog uzorka 162 Jezik kodifikacije predstavlja neku vrstu infrastrukture koja postoji u okviru kodifikacionog modela, a koja obezbeĊuje generisanje poruka na naĉin koji će biti razumljiv i prihvatljiv svim uĉesnicima u razmeni znanja. Na osnovu pregleda i detaljne analize poruka datih u prethodnom poglavlju, ovde je prikazan jezik kodifikacije, sistematizovan u sledeće grupe postupaka kodifikacije posmatranog znanja: prikupljanje reprezentacija dokumentovanje razmena ĉuvanje i dalje korišćenje znanja 162 Cowan, R.; Foray, D.: The economics of codification and the diffusion of Knowledge, Industrial and Corporate Change, Volume 6 (3), pp. 595-622, 1997, str. 599 117 5.1 Prikupljanje znanja Prikupljanje ili akvizicija znanja odnosi se na postojeće aktuelno znanje koje je potrebno izdvojiti kao relevantno za neki obrazovni kontekst i prikazati u tom kontekstu, kao i na ono znanje koje će u okviru posmatranog konteksta biti generisano. 5.1.1 Prikupljanje eksternog znanja Eksterno znanje nastaje u nekom kontekstu koji se smatra eksternim u odnosu na obrazovni kontekst koji reprezentuje posmatrano virtuelno obrazovno okruţenje. Ovakav eksterni kontekst moţe da bude neko prethodno virtuelno obrazovno okruţenje, kao i bilo koji resurs u okviru koga postoji verifikovano, sistematizovano profesionalno znanje. Mogućnost prikupljanja i korišćenja eksternog znanja direktno zavisi od karakteristika ukupne baze kodifikovanog profesionalnog znanja. Ukoliko je ova baza razvijena u segmentu koji je interesantan za neki obrazovni kontekst, tada je moguće razraĊivati koncepte korišćenja ovakvog znanja. U vezi sa ovim postoje tri karakteristiĉna sluĉaja: a) Šira baza znanja potpuno nerazvijena u posmatranom segmentu b) Šira baza znanja umereno razvijena u posmatranom segmentu c) Šira baza znanja izuzetno razvijena u posmatranom segmentu Ovde bi trebalo imati u vidu da se ukupna baza kodifikovanog znanja, ukljuĉujući profesionalno znanje iz oblasti arhitekture, vrlo intenzivno razvija, pa stanje niske ili umerene razvijenosti u odreĊenom segmentu, moţe u kratkom vremenskom periodu da se promeni, sa odgovarajućim implikacijama na mogućnosti daljeg korišćenja. Prikupljanje eksternog znanja vrši se na dva naĉina: a) Referenciranjem postojećeg kodifikovanog znanja b) Rekontekstualizacijom postojećeg kodifikovanog znanja Referenciranje postojećeg kodifikovanog znanja vrši se kreiranjem linkova u okviru hiper -teksta koji direktno pozivaju odreĊene sadrţaje koji su dostupni na Internetu. Ovakav naĉin prikupljanja eksternog znanja je veoma efikasan sa aspekta korišćenja i ekonomiĉan sa aspekta utroška memorijskih resursa. Ovakav naĉin, meĊutim, nije pouzdan sa aspekta stabilnosti sadrţaja, jer je ĉesto nemoguće kontrolisati eventualne promene u okviru eksternih resursa. Poznavanje tehnike referenciranja sadrţaja koji postoje na Internetu, bilo da se radi o sadrţajima unutar nekog virtuelnog okruţenja ili van njega, predstavlja jednu od neizostavnih tehnika kada je reĉ o korišćenju virtuelnih obrazovnih okruţenja, bilo da se radi o studentima ili uĉesnicima u nastavi. UnapreĊenje ovog postupka i prilagoĊavanje specifiĉnim potrebama korisnika, predstavlja imperativ u kreiranju savremenih platformi za online obrazovanje. Rekontekstualizacija postojećeg kodifikovanog znanja podrazumeva preuzimanje (kopiranje) informacija i njihovu integraciju u interne resurse jednog virtuelnog okruţenja. Ovakav naĉin prikupljanja eksternog znanja je pouzdaniji sa aspekta stabilnosti sadrţaja, ali nameće pitanja obezbeĊivanja autorskih prava za publikovanje ovakvih sadrţaja. Za uĉesnike u savremenom nastavnom procesu, veoma je vaţno dobro poznavanje aktuelne baze kodifikovanog znanja iz odreĊene oblasti koja je dostupna na Internetu. Vaţnost ovoga ogleda se, ne samo u sposobnosti izdvajanja i korišćenja najkvalitetnijih resursa, nego i u kontroli originalnosti znanja generisanog u okviru odreĊenog obrazovnog konteksta. 5.1.2 Interno generisanje znanja Pod internim generisanjem znanja podrazumeva se svaka aktivnost u okviru jednog virtuelnog obrazovnog okruţenja u okviru koje nastaje neko novo znanje: projekat arhitektonskog objekta, prezentacija uz predavanje, video snimak predavanja, elektronska skica nastala u toku kritike studentskih radova, virtuelna izloţba studentskih radova i sl. Interno generisanje znanja moguće je uspešno kombinovati sa prikupljanjem eksternog znanja. Ovakve kombinacije najĉešće predstavljaju istraţivanja postojeće baze znanja u vezi sa odreĊenim 118 problemom ili sa odreĊenom lokacijom, u kojima studenti samostalno biraju eksterno znanje koje će biti referencirano i stavljeno na raspolaganje ostalim uĉesnicima. Na ovaj naĉin generišu se veoma 163 zanimljivi preseci kroz stanje postojeće baze znanja u nekoj specifiĉnoj oblasti . Interno generisanje znanja zahteva posebno razvijanje jezika kodifikacije u domenu razmene znanja, sto je detaljnije obraĊeno u narednim odeljcima. 5.1.3 Karakteristiĉni primeri prikupljanja eksternog znanja u posmatranom uzorku U jednom od najranijih primera obuhvaćenih uzorkom analiziranim u ovom istraţivanju, u projektu VDS’94 Cirih – Singapur, saĉuvan je jedan od prvih sluĉajeva referenciranja eksternog znanja koje se odnosilo na opšte informacije o Singapuru (Singapore Online Guide). Ovo nije sluĉajno, jer je Singapur jedan od grdova sa najrazvijenijim elektronskim servisima koji su na raspolaganju graĊanima, turistima, potencijalnim investitorima i sl. Za ovo istraţivanje zanimljivo je, meĊutim, da navedeni elektronski resurs više nije aktivan. Slika 127: VDS’96 – Cirih, snimak iz vazduha Osim navedenog linka, u gornjem sluĉaju postoje i primeri prikupljenog znanja o gradu , koje je rekontekstualizovano, odnosno preuzeto iz nekog drugog izvora i prilagoĊeno potrebama konkretnog kursa. Primer ovakvog prikupljanja znanja je fotografija iz vazduha grada Ciriha (Slika 127), na kojoj je naknadno obeleţena lokacija na kojoj su studenti iz Singapura projektovali izloţbeni paviljon svoje zemlje. U istom sluĉaju VDS’94 nalazimo i karakteristiĉan primer znanja koje je interno generisano za potrebe samog kursa, a odnosi se takoĊe na lokaciju u Cirihu. To je 3D model lokacije u Cirihu (Slika 128), koji su organizatori sa ETH Cirih pripremili specijalno za potrebe navedenog kursa. Slika 128: VDS’94 – 3D model lokacije u Cirihu 163 U eksperimentalnom radu, ovaj metod se pokazao kao veoma efikasan u prikupljanju znanja o raspoloţivom CAAD softveru koji je dostupan besplatno (freeware), kao i o resursima iz oblasti fraktalne geometrije i sl. 119 U sluĉaju VDS’95 prikupljanje eksternog znanja predstavlja jedan od glavnih motiva organizovanja ĉitavog projekta. Naime, ideja organizatora bila je da se studio projekti sa sliĉnom temom (stambeni objekat za specifiĉnog korisnika) koji se nezavisno odvijaju na razliĉitim univerzitetima širom sveta (MIT, Univerzitet u Sidneju, Kornel, Nacionalni univerzitet u Singapuru, ETH Cirih i Univerzitet u Kentu), meĊusobno poveţu sistemom linkova (Slika 129), tako da studentima i nastavnicima bude omogućen uvid u tok i rezultate studio projekata u drugim institucijama. Zanimljivo je da je od linkova prema drugim institucijama koji se vide na ulaznoj stranici projekta VDS’95 na MIT-u, aktivno samo dva i to ona koja vode prema institucionalnim Web prezentacijama, dok sadrţaj koji referenciraju ostali linkovi više ne postoji. Slika 129: VDS’96 – Ulazna stranica na kojoj su dati linkovi prema studio projektima ostalih institucija - uĉesnica U projektu VDS’96 pod naslovom “Spomenik za 1997.” (prelazak Hong Konga u nadleţnost Kine), kao projektni problem uzima se tema javnog konkursa koji je bio raspisan od strane Saveza arhitekata Hong Konga. Tekst konkursa preuzet je integralno i rekontekstualizovan tako što su originalne Web stranice sa raspisom konkursa prekopirane i integrisane u sadrţaj virtuelnog okruţenja za podršku kursu VDS’96 (Slika 130). Slika 130: VDS’96 – Spomenik za 1997., kopija stranice sa tekstom raspisa nacionalnog konkursa U sluĉaju kurseva VDS’97 i VDS’98 nema znaĉajnijih primera prikupljanja eksternog znanja, ali je u ovim kursevima korišćen specijalno razvijen sistem za interno generisanje znanja koji je uz podršku baze podataka integrisane sa Web tehnologijom, po prvi put omogućio interaktivan rad u okviru virtuelnog obrazovnog okruţenja. Prikupljanje znanja u ovom sluĉaju odvijalo se po precizno 120 definisanom scenariju, podeljenom u faze, gde je za svaki prilog bio odreĊen tip priloga i njegova pozicija u razliĉitim prikazima rezultata kursa. Slika 131: MIT – Miyagi 2001, referenciranje nauĉnog rada o gramatikama oblika, kao primer prikupljanja eksternog znanja o problemu Slika 132: MIT – Miyagi 2001, Softver 3D Shaper - primer eksternog prikupljanja znanja o problemu rekontekstualizacijom Istudio 2000 predstavlja primer jednog od niza kurseva koji su organizovani pod nazivom Internet Studio Konzorcijum. U ovom primeru referenciraju se svi prethodno realizovani kursevi iz pomenute serije, tako da je uĉesnicima omogućeno da se upoznaju sa rezultatima rada i tehnologijom koja je bila na raspolaganju prethodnim generacijama. U sluĉaju MIT – Miyagi 2001 karakteristiĉan je primer eksternog prikupljanja znanja o problemu primene razliĉith gramatika oblika u generisanju arhitektonske forme. Znanje se prikuplja na osnovu prethodnog nauĉnoistraţivaĉkog rada uĉesnika u nastavi (Slika 131, Slika 132). 121 Slika 133: I-Studio 2002 – Point Zero, projekat Zahe Hadid, virtuelna izloţba radova poznatih arhitekata u galeriji Max Protetch, kao primer referenciranja eksternog znanja Point Zero (Nulta taĉka) bila jedna od lokacija o kojoj je 2002. godine struĉna javnost najviše raspravljala. Sluĉaj Istudio 2002 bio je posvećen upravo ovoj lokaciji. U prvom delu kursa prouĉena je sama lokacija, kao i razliĉite opcije za njenu rekonstrukciju nakon teroristiĉkog napada 11. septembra 2001. godine, kada su srušene zgrade Svetskog trgovinskog centra. Drugi deo kursa bio je posvećen sistematizaciji mogućih rešenja na osnovu velike izloţbe projekata poznatih svetskih arhitekata koja je odrţana u galeriji Maksa Proteĉa u Njujorku. Virtuelna izloţba ovih radova, primer je eksternog znanja koje je referencirano u okviru kursa. Na ilustraciji (Slika 133) prikazan je projekat Zahe Hadid. 5.1.4 Specifiĉnosti prikupljanja pojedinih segmenata posmatranog znanja U prethodnom poglavlju identifikovana su tri karakteristiĉna segmenta arhitektonskog znanja koja se pojavljuju u virtuelnim okruţenjima za podršku studio projektu: znanje o problemu, znanje o lokaciji i okruţenju, kao i znanje o projektovanim objektima. Kada su u pitanju one odlike jezika kodifikacije koje se odnose na prikupljanje znanja, ova tri segmenta se znaĉajno razlikuju. 5.1.4.1 Znanje o problemu Znanje o problemu vrlo ĉesto se prikuplja iz izvora koji su eksterni u odnosu na odreĊeno virtuelno obrazovno okruţenje. Ovi izvori mogu da budu: druga obrazovna okruţenja, strukovne asocijacije, nauĉno-istraţivaĉki projekti, razliĉite društvene organizacije i sl. Ukoliko se znanje o problemu generiše interno, obiĉno se to dešava u inicijalnim fazama, ĉesto u pripremnim fazama studio projekta, u kojima još ne uĉestvuju studenti. Virtuelna obrazovna okruţenja posmatranog uzorka nisu korišćena da se zabeleţi pripremna faza nekog studio projekta, koja ponekad traje neuporedivo duţe od onog dela u kome se odvija nastava. Zbog malog broja uĉesnika, u pripremnoj fazi studio projekta koriste se direktniji oblici komunikacije, kao što su elektronska pošta, telefonski razgovori i sl. Znanje o problemu moguće je “reciklirati”, odnosno koristiti ponovno, u drugaĉijem obrazovnom kontekstu. 5.1.4.2 Znanje o lokaciji i okruţenju Prikupljanje znanja o lokaciji i okruţenju postaje kritiĉno u uslovima u kojima je arhitektonska praksa globalno distribuirana. Izdvajanje relevantnih podataka vezanih za fiziĉku lokaciju, klimatske karakteristike, celokupno izgraĊeno okruţenje, socijalni i kulturološki milje, ekonomske prilike i sl., diktirano je u velikoj meri izabranim projektnim problemom. Arhitekte koje se obrazuju za funkcionisanje u aktuelnim tehnološkim uslovima neophodno je da budu u stanju da prikupe informacije 122 o udaljenim lokacijama, kao i da ih distribuiraju projektantskim timovima koji se nalaze na raznim krajevima sveta. Za ovo istraţivanje posebno je znaĉajno prikupljanje informacija o udaljenim lokacijama. Prikupljanje znanja o lokaciji iz javno dostupnih resursa - Kod prikupljanja znanja o lokaciji karakteristiĉan je porast broja resursa koji su javno dostupni i na kojima su korisnicima raspoloţivi 164 snimci iz vazduha za gotovo svaku lokaciju na Zemlji . Neki od takvih resursa su: TerraServer ( http://www.terraserver.com) Google Maps (http://maps.google.com) Wikimapia (http://wikimapia.org/) Gogle Earth (http://earth.google.com/) Ovakvi resursi razvijali su se u poslednje dve decenije, a intenzivnije se koriste tek nekoliko godina, od kada pokrivaju veći deo Zemlje. U posmatranom uzorku ovi resursi se koriste u sluĉajevima MIT – Miyagi 2001, za lokacije u blizini Bostona i u Sendaiju (Japan), kao i Computer Clubhouse Competition 2003, za lokaciju u Momabsi (Kenija). Danas je u okviru navedenih servisa moguće pronaći sve lokacije koje se pojavljuju u posmatranom uzorku. Jedan od takvih primera prikazan je na narednoj ilustraciji (Slika 134) i predstavlja selo opasano zidom Kat Hing Vai u blizini Hong Konga, koje je korišćeno kao lokacija za studio projekat VDS’93. Osim servisa koji distribuiraju snimke lokacija iz vazduha i tematske mape, za ovo istraţivanje interesantne su gradske informacione mreţe (sluĉaj Singapura i Mombase), koji daju razliĉite informacije o gradovima, ţivotu u njima, lokalnoj kulturi, klimatskim karakteristikama, lokalnoj legislativi i sl., kao i drugi izvori koji se bave istorijom i kulturom, aktuelnim zbivanjima i sl. Slika 134: Google Maps (gore) i Wikimapia (dole), lokacija sela Kat Hing Wai tradicionalno opasanog zidom, u okolini Hong Konga, VDS’93 164 Detaljnije o razvoju ovih resursa pogledati na stranici Web Mapping, Wikipedije (http://en.wikipedia.org/wiki/Online_mapping, dostupno oktobar 2008.) 123 Javno dostupni resursi pruţaju najopštije informacije o lokaciji što obiĉno nije dovoljno za projektovanje specifiĉnog objekta, odnosno za generisanje projektantskog odgovora na postavljeni problem. Zbog toga je neophodno fiziĉko prisustvo na odreĊenoj lokaciji. Uĉesnici koji prikupljaju informacije o lokaciji mogu da budu iz redova uĉesnika u nastavi, studenata ili specifiĉnih saradnika, ali je veoma bitno da se informacije sa lica mesta prikupljaju sa idejom o problemu koji će biti obraĊen u okviru studio projekta. Prikupljanje znanja o lokaciji na licu mesta - Deo jezika kodifikacije koji se odnosi na prikupljanje znanja o lokaciji na licu mesta preuzet je iz tradicionalnog modela projektantskog studija kroz postupke kao što su: fotografisanje, skiciranje, intervjuisanje lokalnog stanovništva, pravljenje video i audio zapisa i sl. Razlike u odnosu na tradicionalni model javljaju se u domenu dokumentovanja i razmene znanja, što će detaljnije biti objašnjeno u narednim odeljcima. Prikupljanje znanja o lokaciji kao deo virtuelne saradnje - Saradnja izmedju uĉesnika u projektantskom procesu koji se nalaze na velikim udaljenostima, nametnula je potrebu za novom vrstom komunikacije kada je u pitanju lokacija i okruţenje. Uĉesnici u projektu koji se nalaze u neposrednoj blizini odreĊene lokacije ĉesto su u prilici da distribuiraju neophodne informacije svim ostalim uĉesnicima. Karakteristiĉan primer prikupljanja znanja o lokaciji u kome postoji potpuni reciprocitet meĊu studentima – uĉesnicima postoji u sluĉaju projekta Cirih – Singapur ’94, gde studenti iz Švajcarske projektuju na lokaciji u Singapuru na osnovu informacija koje dobijaju od kolega iz Singapura, i obrnuto. Ovakav vid saradnje nameće potrebu za razvijanjem posebnih postupaka razmene znanja, o ĉemu će biti reĉi u daljim odeljcima. 5.1.4.3 Znanje o projektovanom objektu Kada se radi o kursevima tipa studio projekat, znanje o projektovanom objektu je najĉešće interno generisano znanje. Kod ove vrste znanja postupci prikupljanja nisu znaĉajni u tolikoj meri koliko postupci razmene znanja. Kada se radi o znanju o projektovanim objektima u kontekstu studio projekta, sve ĉešće se nameće pitanje, ne prikupljanja, već predupreĊivanja korišćenja ranije isprojektovanih objekata. Dok se u domenima problema i lokacije uĉesnici u procesu projektovanja stimulišu na korišćenje resursa dostupnih na Internetu, u domenu projektovanja novih objekata postoji realna mogućnost preuzimanja gotovih rešenja koja su u ranijim projektima paţljivo reprezentovana, dokumentovana i publikovana. Kako za ovo nema efikasnih tehniĉkih rešenja, stav Kandidata je da bi ovakve sluĉajeve trebalo preduprediti izborom specifiĉnih problema i variranjem karakteristiĉnih lokacija. 5.2 Reprezentacija znanja U definicija kodifikacije znanja navedeno je da se u procesu kodifikacije znanje pretvara u informacije pogodne za prenošenje nezavisno od fiziĉkog prisustva uĉesnika u njegovom kreiranju. U postupcima reprezentacije znanja, odreĊuje se naĉin na koji će ove informacije biti predstavljene: izborom tipa reprezentacije i izborom vrste informacija Jezik kodifikacije u domenu tipova reprezentacije delimiĉno je nasleĊen iz modela kodifikacije znanja tradicionalnog studio projekta, a delimiĉno je unapreĊen onim tipovima koji su specifiĉni za virtuelna obrazovna okruţenja. U ovom segmetu jezik kodifikacije veoma je zavisan od razvoja informacionih i komunikacionih tehnologija. Tako su tipovi reprezentacije sistematizovani kao: Tradicionalni tipovi reprezentacije Specifiĉni tipovi reprezentacije 124 5.2.1 Tradicionalni tipovi reprezentacije znanja U tradicionalne tipove reprezentacije znanja ovde su svrstani svi oni u kojima se pri kodifikaciji biraju naĉini predstavljanja koji su postojali i pre pojave elektronskih medija. U ove naĉine predstavljanja spadaju: Tekst i broj Slika Crteţ Model Video i audio zapis 5.2.1.1 Tekst i broj U virtuelnim obrazovnim okruţenjima tekstualne informacije se pojavljuju u dva oblika: Integralni tekstovi Karakteristiĉne reĉi Integralni tekstovi se sastoje od jedne ili više reĉenica napisanih na odreĊenom govornom jeziku. Ovakvi tekstovi mogu da se pojave kao deo Web stranica ili kao dokumenti kojima se pristupa uz pomoć nekog specifiĉnog softvera. Integralni tekstovi ĉesto sadrţe numeriĉke podatke, kojima se izraţava kvadratura, broj oĉekivanih korisnika i sliĉni podaci. Arhitektonsko znanje u posmatranom uzorku reĊe se izraţava iskljuĉivo numeriĉki. Karakteristiĉne reĉi dobijaju poseban znaĉaj u virtuelnim okruţenjima uopšte i koriste se za formiranje hiperlinkova, što je objašnjeno dalje u tekstu. Za razliku od integralnih tekstova kojima se reprezentuje arhitektonsko znanje tipa “znati šta”, karakteristiĉnim reĉima reprezentuje se znanje tipa “znati gde (traţiti odreĊeno znanje)”, odnosno “znati ko (poseduje odreĊeno znanje)”. Kodifikacija znanja pomoću tekstualnih informacija najpogodnija je u sluĉaju da se radi o deklarativnom znanju, odnosno znanju tipa „znati šta”. U našem jeziku umesto reĉi „šta“ ĉesto se koristi i reĉ „koji“. Arhitektonsko znanje u okviru studio projekta koje se beleţi pomoću teksta daje odgovore na sledeća pitanja: Šta je tema studio projekta? Koje probleme obraĊuje studio projekat? Šta je sadrţaj projektnog zadatka? Koje priloge treba da sadrţi finalni studentski rad? Šta ĉini osnovne karakteristike izabrane lokacije? Šta prikazuje data ilustracija? Šta je osnovna ideja nekog projekta? ... Kod transponovanja znanja u tekstualne informacije, bilo da se radi o integralnim tekstovima ili o karakteristiĉnim reĉima, pojavljuje se problem izbora govornog jezika. Ovaj problem izraţeniji je kod upotrebe integralnih tekstova, nego kod upotrebe karakteristiĉnih reĉi. Kod kurseva koji su distribuirani globalno, najĉešće se koristi engleski jezik. Na ovaj naĉin u izvesnoj prednosti nalaze se uĉesnici sa engleskog govornog podruĉja, zbog mogućnosti komunikacije na maternjem jeziku. Pri izboru govornog jezika za komunikaciju u virtuelnom obrazovnom okruţenju postoje tri karakteristiĉne mogućnosti: Komunikacija na engleskom jeziku Dvojeziĉna (višejeziĉna) komunikacija Komunikacija na lokalnom jeziku Na izbor govornog jezika koji će biti korišćen u okviru jednog virtuelnog obrzovnog okruţenja znaĉajno utiĉu: 125 Struktura uĉesnika - U situaciji u kojoj je struktura uĉesnika takva da postoji nekoliko dominantnih jezika neophodno je obezbediti uslove u kojima će svim uĉesnicima biti razumljive inicijalne informacije i gde će uĉesnici biti u mogućnosti da ostvare neophodnu komunikaciju u pisanoj formi. Mogućnosti platforme za podršku formiranju virtuelnog obrazovnog okruţenja – Platforme za podršku formiranju virtuelnih obrazovnih okruţenja u ranim fazama razvoja nemaju mogućnost preimenovanja odreĊenih sekcija i razliĉitih funkcionalnosti, tako da se u strukturi okruţenja pojavljuju engleski nazivi kao što su chat, discussion forum, pin-up board i sl. Koncept ĉuvanja i daljeg korišćenja arhitektonskog znanja – Arhitektonsko znanje koje će biti generisano u okviru odreĊenog virtuelnog okruţenja moţe da ima vrednost koja prevazilazi okvire datog kursa, o ĉemu se detaljnije govori u narednim odeljcima. U situaciji u kojoj se oĉekuje dalje korišćenje ovako generisanog arhitektonskog znanja, neophodno je imati u vidu potrebu da se odreĊene tekstualne informacije daju i na engleskom jeziku, ĉime se znaĉajno proširuje trţište na kome je ovakvo znanje moguće promovisati. 5.2.1.2 Slika Reprezentacija arhitektonskog znanja slikom postaje dominantan naĉin i osnova komunikacije u virtuelnim obrazovnim okruţenjima. Izreka koja dolazi sa engleskog govornog podruĉja da „slika govori više od hiljadu reĉi” (A picture is worth a thousand words) dolazi do punog izraţaja u savremenoj 165 komunikaciji uopšte , a posebno u virtuelnim okruţenjima. U virtuelnim obrazovnim okruţenjima slika se pojavljuje u sledećim oblicima: Digitalna fotografija Digitalizovana slika/crteţ (skica, mapa, tehniĉki crteţ) Kompjuterska grafika Kompjuterski generisana slika (rendering) na osnovu digitalnog 3D modela, matematiĉkog zapisa i sl. Za virtuelna obrazovna okruţenja karakteristiĉne su slike ekranske rezolucije (72 dpi) i relativno malih dimenzija, koje se kreću od nekoliko desetina piksela do veliĉine ekranskog prikaza. Iako se digitalna slika ĉuva u razliĉitim vrstama dokumenata, danas su se izdvojili takvi standardi za prikaz slike, koji ĉine da digitalna slika postane nezavisna od specifiĉnog softvera za njeno prikazivanje. Dodavanjem razliĉitih funkcionalnosti uobiĉajenoj digitalnoj slici, dobijaju se oblici specifiĉne reprezentacije, kao što su interaktivna slika, kompleksna (stratifikovana) slika, animirana slika i dr. 5.2.1.3 Tehniĉki crteţ Tehniĉki crteţ koji je nekoliko vekova bio osnova komunikacije u arhitekturi, sliĉno kao i u drugim inţenjerskim disciplinama, lagano gubi svoj primat, ustupajući mesto, pre svega digitalnoj slici, ali i drugim oblicima reprezentacije od kojih je najznaĉajniji digitalni 3D model. Ovde je vaţno napomenuti da je tehniĉki crteţ u tradicionalnim sistemima reprezentacije bio osnovno polazište za iscrtavanje prostornih prikaza projektovanih objekata. Danas je tehniĉki crteţ jedan od mogućih prikaza koji se dobijaju na osnovu 3D modela. Zavisnost digitalnog crteţa od specifiĉne softverske platforme i velika dinamika promena razliĉitih verzija softverskih paketa, dovela je do toga da digitalni crteţ postane najnestabilniji naĉin prikazivanja arhitektonskih sadrţaja. Za razliku od tekstualnih informacija i slika koje, jednom publikovane na Web- u, ostaju ĉitljive i posle dugog niza godina, digitalni crteţ ĉesto zahteva odreĊenu verziju specifiĉnog programa koji ponekad nije široko dostupan. Pored zavisnosti od softverske platforme, digitalni crteţ je u velikoj meri zavisan i od medijuma, inicijalno koncipiran za štampanje na papiru i nedovoljno prilagoĊen za ekransko prikazivanje. Kada je reĉ o virtuelnim obrazovnim okruţenjima, u domenu tehniĉkog crteţa oĉekuju se dodatni napori koji bi doveli do prilagoĊavanja njegovog sadrţaja elektronskim medijumima, kao i do iznalaţenja takvog naĉina prikazivanja ovakvih crteţa u okviru Web stranica koji bi bio potpuno nezavisan od platformi u kojima su crteţi inicijalno nastali. 165 Eko, U.: Kultura, informacija, komunikacija, Nolit, Beograd, 1973., str. 117 126 5.2.1.4 Model Korišćenje modela u arhitekturi smatra se jednim od nezamenljivih naĉina komunikacije izmeĊu projektanata i investitora. Uloga fiziĉkog modela u virtuelnim okruţenjima je umanjena, ali svakako nije potpuno išĉezla. Fotografije i video snimci fiziĉkih modela sastavni su deo sadrţaja virtuelnih obrazovnih okruţenja. Korišćenje fiziĉkih modela ponovno je aktuelizovano sa pojavom tzv. 3D printera, ureĊaja koji na osnovu vektorizovanih 3D modela proizvode fiziĉke modele projektovanih objekata. Digitalni 3D model predstavlja simplifikovan objekat baziran na vektorski definisanoj geometrija kojoj su dodate odreĊene karakteristike. 3D model zavisi od softvera u kome je napravljen i zbog toga sam po sebi nije naroĉito stabilan naĉin reprezentacije znanja. Na osnovu digitalnog 3D modela dobijaju se drugi vidovi informacija o projektovanim objektima kao što su: tehniĉki crteţi generisane slike prostornih prikaza video zapisi animacija tekstualni i numeriĉki pregledi strukture projektovanih objekata fiziĉki modeli Sliĉno kao i kod fiziĉkog modela, stvaranje 3D modela zahteva ovladavanje odreĊenim tehnikama. U sluĉaju 3D modela radi se o tehnikama: korišćenja softvera izabranog za kreiranje modela /definisanje geometrije, elemenata scene, nivoa i karaktera materijalizacije/ apstrakcije, izdvajanja karakteristiĉnih elemenata koji će u odreĊenoj fazi biti modelirani izbora karakteristiĉnih, afirmativnih prikaza projektovanog objekta racionalnog korišćenja raĉunarskih resursa ... 5.2.1.5 Video i audio zapis Sa aspekta jezika kodifikacije znanja video i audio zapise moguće je podeliti na: autentiĉne generisane Autentiĉni video i audio zapisi spadaju u kodifikaciju prvog reda, odnosno snimanje izlaganja, dogaĊaja, postupaka i sl. Video i audio zapisima beleţe se autentiĉni dogaĊaji koji se ne ponavljaju tokom nekog obrazovng procesa koji je podrţan jednim virtuelnim okruţenjem. Takvi dogaĊaji mogu da budu predavanja, diskusije o problemu projektovanja, posete udaljenim lokacijama, konsultacije tokom studio projekta, sesije u kojima se prezentiraju i kritikuju studentski radovi i sl. Video i audio zapisi kojima su zabeleţeni autentiĉni dogaĊaji, po pravilu traju duţe (nekoliko desetina minuta) i zahtevaju znaĉajno vreme za svako ponovno pregledanje, odnosno preslušavanje. Integrisanje ovakvih sadrţaja u Web okruţenja iziskuje redukciju kvaliteta snimka i posebne tehnike distribucije (streaming video), što praktiĉno znaĉi da korišćenje ovakvih sadrţaja u velikoj meri zavisi od institucionalne mreţne i 166 serverske infrastrukture . To je upravo i jedan od razloga zbog kojih se u posmatranom uzorku, kao i u eksperimentalnom radu, video i audio snimci autentiĉnih dogaĊaja, npr. predavanja, koriste relativno ograniĉeno. Kombinacije audio zapisa sa slajd projekcijama ili demonstracijama softvera ĉesto se koriste u oblasti video tutorijala, kao jedan od efikasnih naĉina da se novi korisnici upoznaju sa odreĊenim tehnikama i 167 osposobe za samostalan rad . 166 Jedan od znaĉajnih primera institucionalne podrške beleţenju autentiĉnih dogaĊaja predstavlja projekat MIT World, na Massachusets Institute of Technology, koji obuhvata oko 500 zapisa znaĉajnih predavanja koja su u okviru ove institucije odrţana u periodu 2001. – 2008. Ova svojevrsna kolekcija javno je dostupna na: MIT World, Massachusets Institute of Technology, http://mitworld.mit.edu/ (dostupno oktobar 2008.) 167 Karakteristiĉan primer ovakvog sistema tutorijala kreiran je uz softver SketchUp koji kompanija Google distribuira u besplatnoj verziji uz potpunu korisniĉku podršku, Video Tutorials, Google SketchUp, http://sketchup.google.com/vtutorials.html (dostupno oktobar 2008.) 127 Generisani video i audio zapisi prave se uz pomoć specifiĉnih softvera, a na osnovu 3D modela projektovanih objekata ili na osnovu matematiĉki definisane geometrije objekata. Ovakvi zapisi po pravilu traju kraće (od nekoliko desetina sekundi do nekoliko minuta), jednostavniji su za publikovanje i pogodniji za ponovno razgledanje. Ovakvi zapisi ĉešće su korišćeni od strane studenata, prilikom prezentacije projektovanih objekata. Korišćenje video i audio zapisa zahteva poznavanje baziĉnih tehnika rada sa video i audio opremom, snimljenim i generisanim materijalom, kao i njihovog publikovanja na Web-u. 5.2.2 Specifiĉni tipovi reprezentacije znanja Specifiĉni tipovi reprezentacije znanja ukljuĉuju kombinaciju tradicionalnih tipova i odreĊenih tehnika koje su specifiĉne, bilo za Web, odnosno Internet kao medijum, bilo za naprednije korišćenje informacionih tehnologija u nekom posebnom domenu (kompjuterske grafike, Web programiranja, obrade i distribucije video i audio materijala, i sl.) U specifiĉne tipove reprezentacije ovde su uvršćeni: Link (hiperveza) Hipertekst Kompleksna (stratifikovana) slika Interaktivna slika Video zapis u realnom vremenu Softver 5.2.2.1 Link (hiperveza) MeĊusobno povezivanje informacija (dokumenata ili delova dokumenata) linkovima, jedna je od baziĉnih tehnika pri korišćenju virtuelnih obrazovnih okruţenja, bilo da se radi o informacijama koje se nalaze u okviru odreĊenog virtuelnog okruţenja ili o eksternim informacijama. Linkovima se prevashodno reprezentuje znanje tipa „znati gde (traţiti informacije) “ i „znati ko (poseduje odreĊeno 168 znanje)“ . Linkovima takoĊe moţe da se reprezentuje i znanje tipa „znati šta“, pri ĉemi se za odreĊene specifiĉne pojmove oznaĉene linkovima formiraju posebne stranice sa objašnjenjima pojmova. Linkovima se oznaĉavaju: Izabrana reĉ, reĉenica ili deo teksta Slika ili deo slike Element tehniĉkog crteţa Element 3D modela ... Linkovi se na ekranskim prikazima oznaĉavaju drugom bojom ili tipom slova, kada je u pitanju tekst, uokvirenim slikama ili delovima slika, ili na neki drugi naĉin. Sistemom hiperlinkova, tekst koji je u 169 osnovi jednodimenzionalni medijum (ĉita se pravolinijski, u jedinici vremena) , pretvara se u višedimenzionalni medijum, gde svaki ĉitalac ima priliku da aktivira linkove prema svom individualnom interesovanju. Kreiranjem linka definiše se interaktivnost nekog od navedenih elemenata a njegovim aktiviranjem ova interaktivnost se realizuje na jedan od sledećih naĉina: Otvara se odreĊena stranica koja postoji na Internetu Sadrţaj neke stranice prikazuje se u odreĊenom delu postojeće Web stranice Zapoĉinje preuzimanje (download) nekog dokumenta 168 Reprezentacija znanja pomoću linkova kljuĉna je za povezivanje informacija u sloţenim sistemima kakav je CERN, što je navelo Tim Bernrs Lija na koncipiranje sistema koji je osnova današnjeg WWW-a (World Wide Web): Berners Lee, T.: Information Management: A Proposal, Op. Cit. 169 Mitchell, W. J.; McCullough, M.: Digital Design Media, Op. cit., str. 47 128 Aktivira se odreĊeni multimedijalni sadrţaj Aktivira se sistem za slanje elektronske pošte ... Jednostavno kreiranje i rad sa linkovima, jedan je od najznaĉajnijih zahteva pri kreiranju virtuelnih obrazovnih okruţenja, što će biti ilustrovano u prikazu eksperimentalnog rada i praktiĉne primene rezultata istraţivanja. 5.2.2.2 Hipertekst Hipertekst je specijalna vrsta teksta kod koga su odreĊene reĉi povezane sistemom hiperveza sa drugim delovima istog teksta, drugim sadrţajima na lokalnoj mreţi ili na nekoj specifiĉnoj lokaciji na Internetu. Hipertekst se nalazi u osnovi svakog virtuelnog okruţenja i većine sadrţaja na Internetu. Osnovna osobina hiperteksta je mogućnost integrisanja razliĉitih vrsta sadrţaja koji se nalaze na Internetu, u jedinstvenu Web stranicu, kao i dodeljivanje razliĉitih funkcionalnosti posebno markiranim elementima Web stranice (reĉima, reĉenicama, slikama, delovima slika...) pomoću hiperlinkova. Reprezentacija znanja u virtuelnim okruţenjima, pored elementarnog baratanja linkovima, podrazumeva i poznavanje baziĉnih tehnika rada sa hipertekstom – ureĊenje teksta (kontrola veliĉine, poloţaja, boje, tipa slova i sl.), ubacivanje ilustracija (kontrola veliĉine i poloţaja), korišćenje tabela i sl. Savremena virtuelna obrazovna okruţenja ukljuĉuju posebne html editore, koji korisnicima znaĉajno olakšavaju rad sa hipertekstom. 5.2.2.3 Kompleksna (stratifikovana) slika Jednostavnost kopiranja i obrade digitalne slike, doveli su do novih funkcionalnosti, od kojih je jedna od najzanimljivijih stratifikovano (slojevito) prikazivanje razliĉitih vrsta informacija. Veoma je znaĉajna ĉinjenica, da ĉak i slike izuzetno male rezolucije (što će u prikazu eksperimentalnog radu biti detaljnije objašnjeno), od npr. 150/150 piksela, mogu da prime više slojeva informacija, što sa jedne strane olakšava komunikaciju, a sa druge strane racionalizuje korišćenje kapaciteta komunikacionog kanala. Ideja o stratifikovanoj slici je osnova za kreiranje modula u virtuelnim okruţenjima koji se ĉesto nazivaju whiteboard (bela tabla ili tabla za crtanje), za podršku konsultacijama u realnom vremenu, gde se kao podloga koristi prethodno pripremljena skica, crteţ, generisana slika i dr., na kojoj uĉesnici u razmeni znanja grafiĉki intervenišu u realnom vremenu. Ovakav rad svakako zahteva odreĊeno iskustvo i specifiĉnu opremu, jer se pravljenje digitalne skice veoma razlikuje od skiciranja na papiru. Karakteristiĉni primeri korišćenja stratifikovane slike u posmatranom uzorku – Jedan od sluĉajeva u posmatranom uzorku gde je stratifikovana slika korišćena vrlo intenzivno svakako je CCC – Computer Clubhouse Competition, gde je korišćen specijalni modul za podršku interaktivnom radu koji je omogućavao korišćenje prethodno pripremljenih ilustracija, naknadne intervencije (skiciranje) na njima i ĉuvanje ovakvih ilustracija. Na primeru (Slika 135) vidi se stratifikovana slika koja je nastala skiciranjem na crteţu lokacije, za vreme prezentacije projektnog zadatka koja je u realnom vremenu emitovana svim uĉesnicima projekta. Slika 135: Computer Clubhouse Competition 2003 - primer stratifikovane slike nastale skiciranjem na crteţu lokacije, za vreme prezentacije projektnog zadatka 129 U okviru istog projekta nastao je i primer finalnog studentskog rada (Slika 136), gde se kao podloga koristi crteţ postojećeg stanja na lokaciji kao u prethodnom primeru, na koji se dodaju grafiĉki elementi koji reprezentuju koncept finalnog rešenja. Slika 136: Computer Clubhouse Competition 2003, primer stratifikovane slike u okviru finalnog studentskog rada 5.2.2.4 Interaktivna slika Dodeljivanjem neke posebne funkcionalnosti slici ili nekom delu slike, putem hiperlinka, dobija se interaktivna slika. Interaktivna slika moţe da bude jednostavna zamena za tekstualni link koji vodi ka nekoj drugoj stranici, ali moţe da predstavlja i izabrani prikaz virtuelnog modela koji se aktivira u okvirima date slike (što je relativno nova tehnologija i koristi se u eksperimentalnom radu od 2008. godine). U ranim fazama primene virtuelnih okruţenja interaktivna slika koristila se kao supstitut za odreĊene elemente u grafiĉkom dizajniranju virtuelnih obrazovnih okruţenja. Uporedo sa tim interaktivna slika koristila se za prikazivanje portreta uĉesnika u razmeni znanja, kako bi se intenzivirao utisak njihovog virtuelnog prisustva u obrazovnim okruţenjima. Aktiviranjem linka koji je bio kreiran uz portret nekog studenta, najĉešće se otvarala stranica na kojoj je bio prikazan njegov finalni projekat i sl. Portrete ljudi – obiĉno studenata koji su uĉestvovali u studio projektima, kasnije su zamenile slike sasvim malih dimenzija koje su predstavljale njihove projekte ili asocirale na osnovnu ideju koja je korišćena u procesu projektovanja. Stvaranje interaktivne slike u sluĉaju kada se slici pridodaje odreĊeni link, ne zahteva neku posebnu tehniku, ali znaĉaj korišćenja slike u povezivanju informacija zahteva odreĊeno praktiĉno iskustvo u korišćenju virtuelnih obrazovnih okruţenja. 5.2.2.5 Video zapis u realnom vremenu – WebCam Postavljanje video kamera na odreĊena mesta od interesa i njihovo povezivanje na Internet u tzv. WebCam sisteme, omogućava stalno praćenje promena na ovim mestima, sa bilo koje taĉke u svetu. Ova tehnologija takoĊe podrţava i komunikaciju u realnom vremenu izmeĊu udaljenih uĉesnika u razmeni znanja. Danas postoje brojni WebCam sistemi postavljeni na karakteristiĉnim lokacijama u svetu, tako da je u bilo kom trenutku moguće videti šta se dogaĊa, da li postoji saobraćajna guţva, koje je doba dana ili noći, kakvo je vreme i sl. Ovakvi sistemi interesantni su pre svega turistima i potencijalnim posetiocima 170 odreĊenih gradova . Sliĉni sistemi koriste se i u savremenim konceptima nadzora, u poslovanju i sl. Jedan od karakteristiĉnih primera primene ovakvog sistema postoji na mestu bivšeg Svetskog trgovinskog centra u Njujorku (Slika 137) koje prikazuju aktuelnu situaciju na gradilištu. 170 Primer mreţe ovakvih resursa je EarthCam Network koji se nalazi na http://www.earthcam.com/ (dostupno oktobar 2008.) 130 Slika 137: Web kamere postavljene na mestu bivšeg Svetskog trgovinskog centra u Njujorku Arhitektonsko znanje koje je moguće reprezentovati ovakvim sistemima odnosi se pre svega na lokaciju. Postavljanje Web kamere na odreĊenu lokaciju od interesa za studio projekat moţe u izvesnoj meri da posluţi kao zamena za fiziĉko prisustvo na toj lokaciji. Osim toga ovakvim sistemom moguće je pratiti tok gradnje nekog znaĉajnog objekta. Na kraju, Web kamere je moguće koristiti u okviru 171 projektantskog studija, kako bi se udaljenim uĉesnicima doĉarala radna atmosfera , što je naroĉito korisno u situacijama kada se rade kratki i intenzivni projekti. Specifiĉnosti video zapisa u realnom vremenu – Video zapisi u realnom vremenu zahtevaju znaĉajne memorijske i mreţne resurse. Zbog toga se kod ovakvih zapisa pribegava odreĊenim uštedama. Web kamere koje su postavljene na odreĊenim lokacijama prave snimke u odreĊenim vremenskim intervalima, tako da posmatraĉ u svakom trenutku vidi statiĉni prikaz. Ovi intervali mogu da budu od nekoliko minuta do 24 sata, pa i duţi, ukoliko se radi o izgradnji kapitalnih objekata kod kojih su promene relativno spore. Emitovanjem sekvence ovakvih statiĉnih slika dobija se neka vrsta animacije, koja moţe da doĉara promene u odreĊenom vremenskom periodu (intenzitet posećenosti neke lokacije tokom dana, tok gradnje nekog objekta i sl.). Ukoliko za ovakav zapis, nije planirano posebno arhiviranje i ĉuvanje, on je praktiĉno izgubljen. Primeri korišćenja Web kamera u posmatranom uzorku – U ranim eksperimentima ova tehnologija je korišćena kako bi se uĉesnicima iz razliĉitih institucija doĉarala atmosfera u pojedinim studijima, kao i za podršku komunikaciji izmeĊu uĉesnika prilikom prezentacije projekata, kao i prezentacije i kritike studentskih radova. Ovakve primere nalazimo u projektima Las Amerikas, gde postoje snimci predavanja koja su emitovana u realnom vremenu, kao i u sluĉaju projekta MIT – Miyagi 2001, gde je 172 kao WebCam oznaĉena psebna sekcija virtuelnog okruţenja . Web kamere koje su prikazivale lokaciju u realnom vremenu korišćene su samo u sluĉaju Istudio 2002, koji se bavio lokacijom bivšeg Svetskog trgovinskog centra u Njujorku. 5.2.2.6 Softver Reprezentacija arhitektonskog znanja u širem smislu obuhvata celokupan CAAD softver, posebno onaj koji se bazira na objektno orijentisanom pristupu, gde se parametarski definišu elementi kao što su zidovi, krovovi, stolarija, stepeništa i sl. Za ovo istraţivanje interesantni su, meĊutim, oni primeri u kojima se softverski reprezentuje neki specifiĉni aspekt znanja, koji nije ukljuĉen u standardne CAAD softvere. Reprezentacija znanja uz pomoć softvera koristi se u pripremnim fazama kurseva i to uglavnom u domenu znanja o problemu, ili pojedinih aspekata znanja o problemu. Licenciranje softvera - Za ovo istraţivanje od izuzetne vaţnosti je tzv. freeware softver, odnosno programi koji se slobodno distribuiraju na trţištu i ne zahtevaju posebno plaćanje korisniĉkih licenci. Ovo je naroĉito pogodno ukoliko se kurs organizuje uz uĉešće studenata iz razliĉitih institucija. 171 OdreĊeni teoretiĉari arhitektonskog obrazovanja ovo nazivaju „studio kultura”, opravdano tvrdeći da svaka obrazovna institucija, sliĉno kao i svaki arhitektonski biro, ima osobenu studio kulturu, odnosno naĉin organizacije i komunikacije u okviru studija. Salama, A.: New Trends in Architectural Education: Designing the Design Studio, Raleigh, USA, 1995 172 Na adresi http://web.mit.edu/4.184/www/web-cam.htm (dostupno oktobar 2008.) vide se izabrane statiĉne slike koje ilustruju pojedine sesije tokom projekta koje su bile praćene Web-Cam sistemom. 131 Integracija softvera u virtuelna obrazovna okruţenja - Pri kreiranju novih virtuelnih obrazovnih okruţenja, kao posebno pitanje nameće se mogućnost integracije softvera koji bi se koristili online i bili na raspolaganju svim uĉesnicima u razmeni znanja, bez obzira na lokalni operativni sistem i hardverske potencijale. Ovo bi praktiĉno znaĉilo da se u okviru neke platforme za kreiranje virtuelnih okruţenja formira kolekcija relevantnog softvera koji bi po potrebi mogao da se aktivira u odreĊenim okruţenjima. Primeri reprezentacije znanja pomoću softvera - U posmatranom uzorku ovakav sluĉaj postoji samo u jednom primeru, MIT – Miyagi 2001, gde se znanje o gramatikama oblika reprezentuje softverom koji pomaţe pri generisanju razliĉitih formi na bazi prethodno unesenih pravila. Znanje reprezentovano softverom nastalo je tokom nauĉno-istraţivaĉkog rada koji je prethodio posmatranom kursu, pa je prema tome eksterno u odnosu na kurs u okviru koga se koristi. 5.2.3 Specifiĉnosti reprezentacije pojedinih segmenata kodifikovanog znanja Kada se radi o postupcima reprezentacije posmatranog znanja, jezik kodifikacije je kompleksan. Ova kompleksnost moţe se uoĉiti tek kada se posmatra pregled razliĉitih vrsta informacija kojima su reprezentovani pojedini segmenti arhitektonskog znanja, bazirani na poznatim tipovima reprezentacije. U okviru prethodno navedenih tipova reprezentacija (tekst, slika, crteţ, model....) moguće je kreirati razliĉite vrste informacija. Dok je u domenu tipova reprezentacije jezik kodifikacije znanja potpuno zavisan od razvoja Internet tehnologija, iz ĉijih okvira praktiĉno ne moţe da izaĊe, kada se radi o vrstama informacija slobodno se moţe reći da se ovaj jezik još razvija, te da je za njegov razvoj odgovorna sama struka. Za razliku od onog dela jezika kodifikacije koji se odnosi na tipove reprezentacije, jezik kodifikacije u domenu vrste informacija zavisan je od govornog jezika, razvijenosti profesionalnog diskursa, kao i institucionalne kulture pojedinih obrazovnih institucija. U studio projektima koji su organizovani na meĊunarodnom nivou govorni jezik je najĉešće engleski, ali se ĉak i u okviru engleskog govornog podruĉja za odreĊene kategorije koriste razliĉiti izrazi. Zbog toga je na nivou reprezentacije znanja neophodno koristiti takav vokabular pojmova, koji će biti razumljiv svim uĉesnicima. 5.2.3.1 Reprezentacija znanja o projektnom problemu U reprezentaciji znanja o problemu najĉešće se koristi tekst, ali se u okviru razmene znanja o problemu pojavljuju i drugi tipovi reprezentacije. U narednom pregledu (Tabela 6) date su razne vrste informacija koje se odnose na problem, bazirane na odgovarajućim tipovima reprezentacije: Tipovi reprezentcije Vrste informacija Naslov projektnog zadatka Projektni zadatak Projektni program Tutorijali Instrukcije Tekst / Hipertekst Faze studio projekta Zadaci Teme (pojedinaĉnih istraţivanja) Tabelarni pregledi oĉekivanih prostora i kvadratura u okviru projektnog zadatka Pregled aktera relevantnih za problem Linkovi na prezentacije departmana ili institucija relevantnih za dati problem Linkovi na resurse o projektima i izgraĊenim objektima relevantnim za dati problem Linkovi Linkovi na resurse o relevantnom softveru Linkovi na nauĉne radove relevantne za problem Linkovi na ostale resurse relevantne za problem Slike Slike koje asociraju na neki aspekt 132 izabranog problema Fotografije izvedenih objekata relevantnih za problem Fotografije maketa – studentskih radova, relevantnih za problem Prikazi razliĉitih 3D modela relevantnih za problem Sekvence generiĉkih rešenja – prikazi Kompleksne slike modela Crteţi Osnove i preseci relevantnih projekata Primeri uz tutorijale (npr. kod generiĉkih 3D Model softvera) Video i audio Video snimci predavanja o problemu Prezentacije uz predavanja o izabranom Interaktivna multimedija problemu Apleti relevantni za problem Softver Programi relevantni za problem Tabela 6: Reprezentacija znanja o problemu – pregled osnovnih tipova i razliĉitih vrsta informacija Narednom illustracijom (Slika 138) na efektan naĉin data je asocijacija na naĉin saradnje u okviru projekta VDS’97, u kome su aktivnosti vremenski distribuirane u ciklusima od po osam sati, u razliĉitim vremenskim zonama u kojima se nalaze uĉesnici u projektu. Slika 138: VDS’97 – Multiplying time 3x8=24, ilustracija onog dela problema koji se odnosi na vremensku distribuciju aktivnosti u okviru studija Slika 139 prikazuje projektne zadatke reprezentovane tekstom i hipertekstom, što je ujedno i najĉešći naĉin reprezentacije ovog segmenta arhitektonskog znanja u posmatranom uzorku. a) b) c) d) Slika 139: Projektni problem reprezentovan tekstom (a) ETHZ 94, b) VDS’95, c) Las Americas 1999, d) MIT 2000 133 U primeru MIT - Miyagi 2001, kao specifiĉan oblik reprezentacije znanja o problemu pojavljuje se softver (u vidu apleta koji se koristi online, kao i nezavisna (standalone) aplikacija (Slika 140). Slika 140: MIT – Miyagi 2001, Shaper2D i 3D Shaper, softveri za generisanje oblika i forme na osnovu zadate gramatike U eksperimentalnom radu, koji je analiziran u narednom poglavlju, ovaj princip integracije apleta i drugog dostupnog softvera u reprezentaciju znanja o problemu, ekstenzivno je korišćen, inspirisan upravo prikazanim primerom. Ipak, neizostavan naĉin prenošenja znanja o problemu predstavljaju predavanja koja se u tradicionalnom obrazovanju odvijaju uz prisustvo predavaĉa i auditorijuma. Reprezentacija ovakvih predavanja u virtuelnim okruţenjima zahteva neku vrstu dekomponovanja informacija. Kao jednostavan primer za ovo moţe da posluţi predavanje koje je Viliam Miĉel odrţao u uvodnom delu meĊunarodnog studio projekta CCC – Computer Clubhouse Competition 2003. godine. Ako se ovakvo predavanje uzme kao jedan od standardnih oblika razmene znanja, onda njegova kodifikacija, odnosno beleţenje, moţe da se izvrši na više naĉina. U prikazanom primeru spomenuto predavanje je zabeleţeno kao multimedijalna prezentacija u okviru koje je postojao audio zapis (glas predavaĉa), kao i tekstualni transkript predavanja i pregled ilustracija (slika) koje su ĉinile multimedijalnu prezentaciju (Slika 141). Na ovaj naĉin znanje koje je razmenjeno u predavanju pretvoreno je u informacije koje je moguće dalje koristiti bez fiziĉkog prisustva onoga ko je to znanje inicijalno posedovao. Slika 141: Reprezentacija Miĉelovog predavanja u okviru projekta Computer Clubhouse Competition 2003 134 5.2.3.2 Reprezentacija znanja o lokaciji i okruţenju Jezik kodifikacije koji se odnosi na reprezentaciju lokacije u virtuelnim okruţenjima delimiĉno je nasleĊen iz tradicionalnog obrazovnog modela, a delimiĉno je proširen. Karte odreĊenih razmera zamenjene su digitalnim slikama karata, kao i ortofoto snimcima. Poseta lokaciji, izlazak na teren, u nekim sluĉajevima se zamenjuje postavljanjem Web kamera, pomoću kojih je lokaciju moguće posmatrati tokom ĉitavog dana. Kao i kod znanja o problemu, znanje o lokaciji reprezentuje se razliĉitim vrstama informacija, baziranim na nekoliko napred navedenih osnovnih tipova (Tabela 7): Tipovi reprezentcije Vrste informacija Naziv lokacije Osnovna objašnjenja lokacije Tekst / Hipertekst Pitanja i odgovori u vezi sa lokacijom Transkripti predavanja posvećenih lokaciji i okruţenju Linkovi na sisteme za distribuciju snimaka iz vazduha Linkovi Linkovi na gradske informacione mreţe Linkovi na WebCam sisteme Skenirane karte Ortofoto snimci Slike Snimci iz vazduha Fotografije sa terena Skenirane skice sa terena Analize lokacije Fotomontaţe projektovanih objekata Kompleksne slike Slike nastale skuciranjem na datim podlogama Digitalni crteţi uţe lokacije Crteţi Crteţi projektovanog objekta na datoj lokaciji Inicijalni 3D model lokacije 3D Model 3d model lokacije sa projektovanim objektom Video snimci lokacije Video snimci predavanja o lokaciji Snimci videokonferencijskih sesija Video i audio posvećenih lokaciji Animacije 3D modela projektovanog objekta na datoj lokaciji Prezentacije uz predavanja o lokaciji Interaktivna multimedija Softver - Tabela 7: Reprezentacija znanja o lokaciji – pregled osnovnih tipova i razliĉitih vrsta informacija Reprezentacija znanja o lokaciji zavisi od nekoliko ĉinilaca: dispozicije uĉesnika u odnosu na datu lokaciju kompleksnosti lokacije postojanja šireg društvenog interesa za datu lokaciju Dispozicija uĉesnika – Ukoliko su uĉesnici u razmeni znanja udaljeni od lokacije toliko da su odlasci na teren nemogući, tada se lokacija inicijalno reprezentuje paţljivije, sa više priloga koji obuhvataju opseţniju fotodokumentaciju, video zapise i sl. Osim toga, ukoliko je sastav uĉesnika u studio projektu multinacionalan, tada informacije o lokaciji u fiziĉkom smislu bivaju dopunjene odreĊenim vrstama informacija o okruţenju – klimatskim osobenostima, kulturološkim i socijalnim karakteristikama. Kompleksnost lokacije – Reprezentacija kompleksnih lokacija, pored obaveznih grafiĉkih priloga i fotodokumentacije, ĉesto podrazumeva i odreĊena tekstualna objašnjenja, predavanja relevantnih struĉnjaka, konsultovanje zainteresovanih aktera, organizovanje javnih diskusija i sl. Kod odreĊenih lokacija neophodan je izlazak na teren, radi celovitog sagledavanja problema, dok kod drugih lokacija to nije sluĉaj. 135 Postojanje šireg društvenog interesa za lokaciju – U sluĉajevima lokacija za koje postoji širi 173 društveni interes, opravdano je oĉekivati da postoje i odreĊeni informativni resursi koji su nastali kao posledica ovog društvenog interesa, u okviru razmene znanja u odreĊenim kontekstima (npr. diskusioni 174 forum zainteresovanih graĊana u okviru gradske informacione mreţe ). Slika 142: I-Studio 2002 - Reprezentacija znanja o lokaciji pomoću prethodno pripremljenog 3D modela Na prethodnoj ilustraciji (Slika 142) prikazan je 3D model lokacije nazvane Point Zero (lokacija bivšeg svetskog trgovinskog centra) koji je nastao u okviru projekta IStudio2002. Iako se u okviru šire baze arhitektonskog znanja nalazilo nekoliko raspoloţivih modela iste lokacije koja je bila predmet ogromnog društvenog interesovanja, prikazani model nastao je u okviru samog projekta kao rezultat sinteze znanja o mogućim pristupima rekonstrukciji date lokacije. Kao takav, prikazani model je integrisan u šru bazu arhitektonskog znanja kroz novinske ĉlanke i druge dokumente nastale u fazi refleksija projekta IStudio2002. Slika 143: I-Studio 2000 – Analiza lokacije U okviru istog projekta pojavljuju se i drugi vidovi reprezentacije koji su u funkciji konkretnih studentskih projekata. Na narednoj ilustraciji (Slika 143) prikazana je analiza lokacije reprezentovana hipertekstom i kompleksnom slikom nastalom na bazi ortofoto snimka. Jezik kodifikacije u domenu reprezentacije znanja o lokaciji i okruţenju relativno je stabilan, što znaĉi da je reprezentacija znanja o lokaciji vrlo sliĉna u okviru razliĉitih institucija. Ovo omogućava nesmetanu meĊuinstitucionalnu komunikaciju i prenošenje znanja o lokaciji na velike udaljenosti. Direktna implikacija stabilnog jezika kodifikacije u oblasti reprezentacije znanja o lokaciji i okruţenju je mogućnost globalne meĊuinstitucionalne saradnje u oblasti arhitektonskog obrazovanja. 173 Bajić Brković, M.: Web based knowledge network for planning and development, Spatium, pp. 27-34, Beograd, 2004. 174 Devetaković-Radojević, M.; Bajić Brković, M.; Milovanović, D.: Gradske informacione mreţe u savremenom urbanizmu, italijanska i jugoslovenska iskustva 1, Info Science, vol. 7, br. 1, str. 53-56, 1999 136 5.2.3.3 Reprezentacija znanja o projektovanim objektima Znanje o projektovanim objektima ima nekoliko karakteristika koje utiĉu na reprezentaciju. Kada je reĉ o studio projektu, znanje o projektovanim objektima je novo znanje koje se generiše na osnovu projektnog problema koji je unapred izabran ili identifikovan na odreĊenoj lokaciji. Budući da se radi o novom znanju koje se generiše u okviru nekog kursa, kod informacija koje predstavljaju ovakvo znanje neophodno je postići optimalan nivo informativnosti, koji će efikasno objasniti ideju, ne opterećujući suvišno komunikacioni kanal. U sledećem pregledu (Tabela 8) date su najĉešće korišćene vrste informacija u okviru ranije definisanih tipova reprezentacije: Tipovi reprezentcije Vrste informacija Web stranica projekta Web prezentacija projekta Pregled svih projekata u okviru studija Tekst / Hipertekst Opis projekta (tekst) Pismeni komentari nastavnika i studenata Navigacija kroz projekat (osnova, presek, fasade, izgledi, perspektivni prikazi...) Link ka projektnom zadatku Linkovi Link ka pregledu svih studentskih projekata Linkovi ka referentnim resursima Prikazi 3D modela Fotografije makete Slike Digitalizovane skice Slike malih dimenzija koje simbolizuju projekat Integralne stranice projekta Poster projekta Kompleksne slike Fotomontaţe (simulacija projektovanog objekta u realnom okruţenju) Skice nastale u toku online konsultacija Tehniĉki Crteţi Osnove, preseci, situacija,... 3D model projektovanog objekta u 3D Model odreĊenoj fazi Animacija prikaza 3D modela (šetnja kroz objekat, šetnja oko objekta...) Video i audio Geneza arhitektonske forme Video ili audio snimak prezentacije projekta Interaktivna multimedija .ppt prezentacija projekta Softver - Tabela 8: Reprezentacija znanja o projektovanom objektu – pregled osnovnih tipova i razliĉitih vrsta informacija U segmentu reprezentacije, jezik kodifikacije znanja o projektovanim arhitektonskim objektima relativno je nestabilan. Reprezentacija znanja o projektovanim objektima zavisi od mnoštva faktora, od kojih su najvaţniji: Vrsta projektnog problema Duţina kursa Godina studija u okviru koje se odvija kurs Institucionalni pristup reprezentaciji … Najĉešće korišćen naĉin reprezentacije znanja o projektovanom objektu je pomoću slike, prikaza 3D modela. Prikaz 3D modela koristi se, bilo samostalno (Slika 144), bilo kao deo Web stranice ili kao deo kompleksne slike. Ukoliko se radi o reprezentaciji baziranoj na Web stranicama, tada se uz prikaze 3D modela nalaze i odgovarajući tekstovi i numeriĉki podaci. Ovi tekstovi su relativno kratki i ponekad se svode na pojedinaĉne reĉenice ili kljuĉne reĉi. 137 Reprezentacija znanja o projektovanim objektima u posmatranom uzorku, manje se bazira na tehniĉkim crteţima koji ĉine osnovu reprezentacije znanja o projektovanim objektima koja je nasleĊena iz tradicionalnog modela kodifikacije arhitektonskog znanja. U sluĉajevima gde studio projekat traje ĉitav semester, odnosno gde se projekti arhitektonskih objekata razraĊuju kroz uobiĉajene priloge (osnove, preseke, fasade…), tehniĉki crteţi se integrišu u prikaze integralnih listova koji sadrţe i druge vrste informacija (tekstove, prikaze 3D modela is l.). Ukoliko je znanje o projektovanim objektima neophodno reprezentovati sa više teksta, tada se relevantni prilozi integrišu u tzv. portabilne dokumente (.pdf). Jezik kodifikacije razvijeniji je u segmentu reprezentacije znanja o projektovanim objektima koje student publikuju u okviru finalnih radova ili prezentacija koje se pripremaju za periodiĉne kritike, dok je mnogo manje razvijen u onom segmentu koji se odnosi na interakciju izmeĊu studenta i uĉesnika u nastavi. Objašnjenje za ovo delimiĉno leţi u ĉinjenici da studenti jednostavnije savladavaju aktuelne tehnike reprezentacije, pri ĉemu rado i ĉesto eksperimentišu. Sa druge strane, uĉesnici u nastavi nisu uvek spremni da svoje kritiĉke stavove izraze eksplicitno, bilo u vidu teksta, digitalne skice, intervencije na modelu, ili nekog sliĉnog postupka. Slika 144: VDS’97 – 3D modeli tipa .wrl prikzan u programu Java View 5.3 Dokumentovanje znanja Pretvaranje znanja u informacije, što ĉini osnovu procesa kodifikacije, podrazumeva kreiranje elektronskih dokumenata ili delova dokumenata, koji će sadrţati ovakve informacije. 5.3.1 Pregled karakteristiĉnih formata dokumenata Onaj deo jezika kodifikacije koji se odnosi na izbor adekvatne vrste dokumenta koja moţe biti korišćena u virtuelnim obrazovnim okruţenjima, direktno zavisi od jezika kodifikacije koji se odnosi na korišćenje Interneta uopšte. Za upravljanje ovim aspektom jezika kodifikacije zaduţena je institucija 175 koja se naziva IANA – Internet Assigned Numbers Authority koja u dokumentu MIME Media Types , daje pregled svih registrovanih tipova dokumenata koje je moguće prikazati na Internetu. 175 MIME Media Types, IANA – Internet Assigned Numbers Authority, http://www.iana.org/assignments/media- types/ (dostupno jun 2008.) 138 Vidljivi u većini Vidljivi samo Internet u odreĊenim Vidljivi u pretraţivaĉa aplikacijama Skraćenica većini Reprezentacija napomena uz koje se /poreklo Internet instaliranje aktiviraju van ekstenzije pretraţivaĉa dodatnih Internet plug-in pretraţivaĉa komponenti .txt Plain text tekst MS Word .doc document .html Hyper Text Markup .htm Language statiĉni sadrţaji Extensible .xml Markup Language hipertekst .asp Active Server .aspx Pages dinamiĉni Java Server sadrţaji .jsp Pages Hypertext .php Preprocessor Joint .jpg Photographing Experts Group Graphics slika .gif Interchange interaktivna slika Format stratifikovana slika Printable .png Network Graphics Bitmap File .bmp Format Windows .wmf Metafile Scalable .svg Vector Graphics crteţ Drawing .dxf Exchange Format AutoCAD .dwg drawing Drawing .dxf Exchange Format 3D model Virtual Reality .vrm, .vrl Modeling Language .3ds 3D Studio .MPG Moving Picture .MPEG Experts Group MPEG-1 .MP3 Audio Layer 3 Raw audio audio i video .raw format Waveform .wav Audio Format Quick Time .mov multimedia format MS .ppt PowerPoint interaktivna Presentation prezentacije multimedija MS .pps PowerPoint 139 Show Shockwave .swf Flash Sun Microsystems .java appleti software platform .jvx JavaView file .exe Executable file aplikacije .jar Java Archive Archival arhive .zip format Portable potrabilni Document formati Format (tekst, .pdf (document hipertekst, exchange slika, crteţ) format) Tabela 9: Najĉešće korišćeni tipovi dokumenata u posmatranim virtuelnim obrazovnim okruţenjima Tabela 9 daje je pregled formata koji su najĉešće korišćeni za dokumentovanje informacija u okviru uzorka posmatranog u ovom istraţivanju. Kao što je napred već reĉeno, virtuelna okruţenja i sav njihov sadrţaj predstavljaju sisteme Web stranica koje se baziraju na jeziku HTML (Hyper Text Markup Language). Pristup ovim stranicama obezbeĊuje se putem posebnih softvera koji se nazivaju Internet pretraţivaĉi. Prilikom kreiranja nekog virtuelnog obrazovnog okruţenja, veoma je znaĉajno da se sadrţaj takvog okruţenja, kao i sve funkcionalnosti, moţe aktivirati u većini standardnih Internet pretraţivaĉa. Spektar raspoloţivih Internet 176 177 pretraţivaĉa , kao i dominacija odreĊenih pretraţivaĉa nad drugima, menja se iz godine u godinu . Pitanje dokumentovanja znanja neposredno je povezano sa izborom naĉina reprezentacije. Svaki od naĉina reprezentacije navedenih u prethodnom odeljku (tekst, hipertekst, slika, crteţ, video, interaktivna multimedija...) povezan je sa odgovarajućim tipovima dokumenata. Kada se radi o dokumentovanju znanja u virtuelnim obrazovnim okruţenjima, neophodno je obezbediti mogućnost nesmetanog korišćenja odreĊenih dokumenata u okviru virtuelnog okruţenja. Pregled karakteristiĉnih formata dokumenata sistematizovan je u tri kategorije: formati vidljivi u većini Internet pretraţivaĉa formati vidljivi u većini Internet pretraţivaĉa uz instaliranje posebnih plug-in modula formati vidljivi samo u odreĊenim aplikacijama koje se aktiviraju van Internet pretraţivaĉa Tekst i Hipertekst - Internet pretraţivaĉi su kreirani u skladu sa medijumom na koji su usmereni, pa su 178 u njima ĉitljivi svi formati hiperteksta, kako oni koji se odnose na statiĉne stranice (.htm, .html) , tako i 179 oni koji definišu stranice sa dinamiĉnim sadrţajem (.asp, .aspx, jsp, .php) . Sliĉna je situacija sa neformatiranim tekstom (.txt) koji se koristi sve reĊe, ustupajući mesto hipertekstu. 176 Internet pretraţivaĉi (eng. browsers) kod domaćih autora sreću se takoĊe pod nazivom Programi za navigaciju (videti Klem, N.: Raĉunarstvo i informatika za drugi razred gimnazije, Zavod za udţbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003, str. 210). U domaćem profesionalnom ţargonu odomaćeno je korišćenje engleske verzije browser. Pojam Internet pretraţivaĉ ne bi trebalo pomešati sa pojmom search engine koji se koristi za pretraţivaĉke mašine kao što je Google i dr. 177 Na vremenskoj liniji koja se nalazi u okviru teksta Pregled Internet pretraţivaĉa (List of Web Browsers, Wikipedia, http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_web_browsers (dostupno jun 2008.), moguće je pratiti nastanak i razvoj znaĉajnijih Internet pretraţivaĉa, te rekonstruisati spektar raspoloţivih pretraţivaĉa za svaki od sluĉajeva u posmatranom uzorku. 178 O aktuelnim pitanjima razvoja HTML-a pogledati HTML Working Group Page, W3C World Wide Web Consortium, http://www.w3.org/html/wg/ (dostupno jun 2008.) 179 Opširnije o konceptima dinamiĉkog odgovarajućim generisanja Web stranica: Microsoft ASP.NET Development Center, Microsoft, 2008 http://msdn.microsoft.com/en-us/asp.net/default.aspx (dostupno jun 2008.) PHP: Hypertext preprocessor, The PHP group, http://www.php.net/ (dostupno jun 2008.) 140 Da bi se koristila virtuelna obrazovna okruţenja nije neophodno pozavati celokupan HTML (Hyper Text Markup Language), ali je korisno poznavati osnovne elemente koji se odnose na formatiranje teksta, izbor boje, ubacivanje slike, kreiranje linkova i sl. Mnoge platforme za podršku kreiranju virtuelnih okruţenja, podrazumevaju i module koji korisnicima (uĉesnicima u nastavi, kao i studentima) pomaţu u kreiranju hiperteksta. Dokumenti tipa .xml (Extensible Markup Language) sluţe za definisanje logiĉkih struktura i razmenu 180 podataka (o podacima) u okviru Interneta . Jezik u kome su pisani ovakvi dokumenti je ekstenzibilan, što znaĉi da korisnici imaju mogućnost da ga proširuju u skladu sa specifiĉnostima domena koji prikazuju. Ovakva vrsta teksta znaĉajna je za aspekt ĉuvanja i daljeg korišćenja arhitektonskog znanja, što je detaljnije obraĊeno u daljim odeljcima. U razmeni tekstualnih dokumenata, za ĉiji sadrţaj nije neophodno da bude vidljiv u okviru Web stranica, koriste se formati koji su se nametnuli na trţištu kao standardni (kao što je sluĉaj sa formatom .doc koji kreira MS Word i drugi programi za obradu teksta). Za ovakve formate, meĊutim, neophodno je imati instalirane odgovarajuće aplikacije. Tekstualni sadrţaji vrlo efikasno se razmenjuju u tzv. portabilnom formatu dokumenta (.pdf), bilo kao nezavisni dokumenti, bilo kombinovani sa drugim vrstama informacija (slikama, crteţima i sl.). Slike - U većini Internet pretraţivaĉa ĉitljivi su i najĉešće korišćeni formati slike (.gif, .jpg). Interesantno je da izvesni formati slike kod kojih ne postoji odgovarajuća kompresija (.bmp) lagano prestaju da se koriste, a odreĊeni formati koji se pojavljuju u posmatranom uzorku (.tif) više se ne koriste u virtuelnim 181 obrazovnim okruţenjima . Crteţ – Za razliku od hiperteksta i slike, vektorski crteţ je još uvek relativno teško prikazati u Internet pretraţivaĉima, pa se u praksi ĉesto pribegava pretvaranju crteţa u neki uobiĉajeni format bitmapirane slike. Interesantno je da u smislu reprezentacije, ovakva slika ima karakteristike crteţa, ali je u tehniĉkom pogledu dokumentovan kao bitmapirana slika. Za prikaz vektorske grafike poslednjih godina se razvija poseban format nazvan „scalable vector graphics” (.svg) koji bi trebalo da omogući prikaz vektorske grafike u okviru Web stranica. Ovaj format, meĊutim, još uvek nije dostigao mogućnost dokumentovanja sloţenijeg tehniĉkog crteţa. Za razmenu tehniĉkih crteţa u virtuelnim obrazovnim okruţenjima koristi se format .dwg (drawing) firme Autodesk koji se uz poznatu CAD platformu AutoCAD nametnuo kao standard u izradi digitalnih tehniĉkih crteţa. Sa pojavom CAD softvera drugih proizvoĊaĉa, Autodesk je kreirao format .dxf (drawing exchange format), koji sluţi kao univerzalni format za razmenu tehniĉkih crteţa izmeĊu razliĉitih aplikacija. Sliĉnu namenu, reĊe korišćenu u razmeni arhitektonskih crteţa ima format .wmf (windows metafile) firme Microsoft. U razmeni arhitektonskih crteţa izmeĊu uĉesnika u njihovom kreiranju i krajnjih korisnika, sve veću 182 ulogu zauzima tzv. portabilni format dokumenta (.pdf) koji je razvila firma Adobe (Acrobat). 3D Model – Prikazivanje 3D modela u Internet pretraţivaĉima, sliĉno kao i prikazivanje tehniĉkih crteţa, dosta je sloţeno i zahteva posebne module – (eng. plug-inns). Jedan od najpoznatijih formata za prikazivanje 3D modela (3D vektorske gafike) u Internet 183 pretraţivaĉima je .vrl kreiran na bazi jezika VRML (Virtual Reality Modeling Language) . Java Server Pages Technology, SUN Developer Network, SUN Microsystems, 2008. http://java.sun.com/products/jsp/ (dostupno jun 2008.) 180 Extensible Markup Language, W3C World Wide Web Consortium, 2008 http://www.w3.org/XML/ (dostupno jun 2008.) 181 Detaljnije o osnovnim formatima slike: Klem, N.: Raĉunarstvo i informatika za drugi razred gimnazije, Zavod za udţbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003, str. 81 182 PDF Reference, Adobe PDF Technology Center, Adobe Systems 2008., http://www.adobe.com/devnet/pdf/pdf_reference.html (dostupno oktobar 2008.) 183 VRML97 Specifications, Web 3D Consortium, http://www.web3d.org/x3d/specifications/vrml/ (dostupno oktobar 2008.) 141 5.3.2 Izbor softvera za kreiranje dokumenta u procesu kodifikacije arhitektonskog znanja Kada se radi o kodifikaciji znanja u virtuelnim okruţenjima, trebalo bi imati u vidu da je korišćenje ovakvih okruţenja moguće iz razliĉitih krajeva sveta, iz raznih institucija, kao i od strane razliĉitih pojedinaca (nastavnika, studenata, konsultanata, kritiĉara, posmatraĉa i dr.). Veoma bitna pretpostavka nesmetanog korišćenja, jeste obezbeĊenje pristupa odgovarajućim sadrţajima za sve uĉesnike. Zbog toga je neophodno koristiti takve dokumente, koji su što manje zavisni od specifiĉnih softverskih platformi. U prethodnoj tabeli (Tabela 9) pobrojani su uglavnom ovakvi dokumenti, sa nekoliko izuzetaka (.dwg, .doc, .ppt...) datih u trećoj koloni, za ĉije kreiranje je neophodan specifiĉan softver. Za kreiranje razliĉitih vrsta dokumenata, u procesu kodifikacije znanja koristi se kombinacija brojnih softvera koji mogu da se podele u sledeće grupe: - Softver za obradu teksta i hiperteksta - Softver za obradu slike - CAAD softver (crteţi i 3D modeli) - Softver za obradu video i audio snimaka - Softver za kreiranje interaktivne multimedije U pogledu softvera koji će biti korišćen, prema dostupnosti razlikuju se dve osnovne vrste: - Komercijalni softver - Softver koji se slobodno distribuira (freeware i open source) - Web bazirani softver 5.3.2.1 Komercijalni softver Pod komercijalnim softverom podrazumevaju se programi koji se proizvode za trţište i za ĉije korišćenje je neophodno obezbediti korisniĉke licence. OdreĊene vrste komercijalnog softvera smatraju se standardom u kreiranju odgovarajućih tipova dokumenata. Karakteristiĉan je primer vektorizovanog tehniĉkog crteţa, koji ima ekstenziju .dwg (drawing) i produkt je programa AutoCAD. Ova vrsta dokumenta dugo je smatrana za standard u razmeni digitalnih crteţa. Kasnije je firma AutoDesk razvila posebnu verziju vektorske datoteke za razmenu - .dxf (drawing exchange format), koja se danas uspešno koristi u razmeni vektorizovanih crteţa i 3D modela. Za ovo istraţivanje interesantna je i inicijativa mnogih proizvoĊaĉa komercijalnog softvera, da studentima i nastavnicima stave na raspolaganje besplatne akademske verzije svojih softverskih 184 paketa . U ovakvim sluĉajevima softverski paketi su dostupni svim uĉesnicima u nekom projektu i njihovo korišćenje na lokalnim raĉunarima moţe da se predvidi programom studio projekta ili nekog drugog kursa. Komercijalni softver ĉesto podrazumeva robusne i skupe aplikacije za podršku profesionalnom radu, ĉije funkcionalnosti daleko prevazilaze potrebe obrazovnih procesa. Zbog toga se u virtuelnoj saradnji rado pribegava korišćenju manjih programa, ograniĉene funkcionalnosti, široko dostupnih kao freeware aplikacije. 5.3.2.2 Softver koji se slobodno distribuira (freeware, open source) Aktuelan stadijum razvoja informatiĉkog društva (kao i društva koje se bazira na znanju, u celini) karakteriše pojava ogromnog broja aplikacija koje su korisnicima dostupne bez obaveze plaćanja za 185 njihovo korišćenje (free software, freeware ). Ovakav softver nastaje na više naĉina: 184 Autodesk Student Engineering & Design Community, Autodesk, http://students3.autodesk.com/ (dostupno jun 2008.); ArchiCAD Education Version, Graphisoft, https://eduregistration.graphisoft.com/ (dostupno jun 2008.) 185 Jedan od najţnaĉajnijih meĊunarodnih resursa koji se bavi ovakvim softverom je Portal za slobodno distribuirani i open-source softver pri UNESCO-u (UNESCO Free & Open Source Software Portal), http://www.unesco-ci.org/cgi-bin/portals/foss/page.cgi?d=1 (dostupno jun 2008.) 142 - Kao rezultat nauĉno-istraţivaĉkih projekata koji se finansiraju iz odgovarajućih društvenih fondova (pri ĉemu društvo prepoznaje interes za razvojem ovakvih resursa, ali za uzvrat zahteva javnu dostupnost rezultata) - Kao nastojanje komercijalno-orijentisanih institucija da jednostavnijim verzijama softvera koji se ne naplaćuje, privuku paţnju trţišta na komercijalne verzije sliĉnog softvera - Kao rezultat programerske aktivnosti pojedinaĉnih entuzijasta i grupa - ... Varijanta freeware softvera je tzv. open source softver, kod koga se osim izvršnih datoteka programa (.exe) korisnicima distribuiraju i izvorni kodovi, tako da korisnici imaju mogućnost da, u skladu sa svojim mogućnostima i potrebama, prilagode i eventualno unaprede inicijalni softver, doprinoseći na taj naĉin njegovom daljem razvoju. U posmatranom uzorku korišćeni su sledeći slobodno dostupni programi: - Sculptor, program za 3D modelovanje (napravljen na ETHZ, korišćen u projektima VDS’97 i 186 VDS’98 ) 187 - Shaper2D (applet, korišćen u projektu MIT – Miyagi 2001) - 3D Shaper (korišćen u projektu MIT – Miyagi 2001) Koncept korišćenja slobodno dostupnih programa ekstenzivno je korišćen u eksperimentalnom radu koji je prikazan u narednim poglavljima. 5.3.2.3 Softver koji se koristi online – Web bazirane aplikacije 188 Kompanija Google je krajem 2006. godine zvaniĉno promovisala svoj resurs Google Docs (Google Documents), u okviru koga su ponuĊene Web bazirane applikacije – tekst procesor (ekvivalent za MS Word), program za tabelarno preraĉunavanje (ekvivalent za MS Excell) i program za pravljenje interaktivnih prezentacija (ekvivalent za MS Powerpoint). Iako ove aplikacije nisu od posebnog znaĉaja za kodifikaciju arhitektonskog znanja, tendencija stvaranja Web baziranih aplikacija je generalno zanimljiva sa aspekta virtuelne saradnje, jer se korišćenjem ovakvih servisa potpuno iskljuĉuje potreba za posedovanjem licence i lokalnim instaliranjem široko rasprostranjenih softvera . 5.4 Razmena znanja Efikasna razmena znanja je jedan od najznaĉajnijih aspekata primene virtuelnih obrazovnih okruţenja i najkompleksniji deo postupaka kodifikacije. Dok su postupci prikupljanja, reprezentacije i dokumentovanja usmereni na stvaranje pojedinaĉnih informacija kojima se fragmentira i beleţi neko postojeće znanje, mehanizmi razmene znanja, kroz objedinjavanje razliĉitih vrsta informacija, obezbeĊuju generisanje novog znanja. 5.4.1 Tipovi razmene znanja prema dinamici Dinamika je, pored interaktivnosti, jedno od najznaĉajnijih svojstava virtuelnih okruţenja uopšte. Pod 189 dinamikom se ovde podrazumeva stalni priliv novih relevantnih sadrţaja . Kod virtuelnih obrazovnih okruţenja odreĊeni oblici razmene znanja zahtevaju stalnu promenu ili pridodavanje novih informacija, dok drugi podrazumevaju informacije koje se uopšte ne menjaju. Prema tome razlikujemo dva tipa razmene znanja: - dinamiĉnu i - statiĉnu 186 Sculptor, ETHZ, http://www.arch.ethz.ch/~kurmannd/sculptor/, (dostupno jun 2008.) 187 Shaper2D, http://www.designmasala.com/miri/shaper2d/index.html (dostupno jun 2008.) 188 Google Documents, Google, 2008., http://docs.google.com/ (dostupno jun 2008.) 189 Ovo ne bi trebalo mešati sa dinamiĉnim slikama (banerima) koji su ĉesto sadrţaj razliĉitih komercijalnih Web prezentacija, koje oteţavaju preglednost i smanjuju ukupan kvalitet sadrţaja. 143 Kod rekonstrukcije arhitektonskog znanja koje je kodifikovano u nekom ranije izvedenom projektu, najkompleksnije je rekonstruisati dinamiku razmene znanja, odnosno odrediti ritam kojim su se odreĊene informacije pojavljivale u okviru virtuelnog okruţenja. Ovo je naroĉito izraţeno kod virtuelnih obrazovnih okruţenja prve i druge generacije, gde postoji urednik koji je odgovoran za direktno publikovanje svih sadrţaja, kao i za linkovanje studentskih radova i sl. 5.4.1.1 Dinamiĉna razmena znanja Mehanizmi dinamiĉne razmene znanja mogu da budu interaktivni, što znaĉi da se od uĉesnika oĉekuje neka vrsta dijaloga, ili jednosmerni, kod kojih jedna kategorija uĉesnika, npr. nastavnici, redovno publikuju odreĊenu vrstu relevantnih informacija (npr. periodiĉne zadatke i sl.). Primer dinamiĉne razmene znanja predstavlja diskusioni forum, u kome se od uĉesnika oĉekuje aktivno uĉešće, kroz reakciju na zadatu temu ili komentar neke prethodne reakcije, bilo tekstualnim prilogom ili nekim drugim vidom informacije (crteţom, skicom, slikom...). 5.4.1.2 Statiĉna razmena znanja Kod statiĉne razmene znanja, jednom publikovane informacije ne menjaju se tokom kursa. Ĉest primer statiĉne razmene znanja je publikovanje projektnog problema i drugih relevantnih informacija koje se pripremaju u inicijalnoj fazi studio projekta. Postoje i takve informacije, koje se tokom kursa pojavljuju odreĊenom dinamikom, ali se pri kasnijoj rekonstrukciji znanja pojavljuju kao oblik statiĉne razmene. Primer ovakve razmene su resursi koji obuhvataju prezentacije predavanja. 5.4.2 Tipovi razmene znanja prema interaktivnosti Osnovni preduslov za neko okruţenje da se smatra virtuelnim obrazovnim okruţenjem, jeste da se u okviru takvog okruţenja odvija neki segment obrazovnog procesa, u kome je postignuta puna interaktivnost u komunikaciji izmeĊu uĉesnika u nastavi i studenata. 5.4.2.1 Interaktivna razmena znanja Kod interaktivne razmene znanja, svi uĉesnici imaju mogućnost da direktno uĉestvuju sa svojim prilozima u eksplicitnom obliku (slike, tekstovi, crteţi, digitalne skice, audio zapis i sl.). Sliĉno kao i u fiziĉkim okruţenjima (školama, fakultetima, centrima za obuku i sl.), u virtuelnim okruţenjima je vaţno da bude sasvim jasno i nedvosmisleno odreĊeno u kojim delovima virtuelnog okruţenja se odvija koja vrsta interakcije. Kada je u pitanju obrazovni proces, ovakvih mesta u okviru virtuelnog okruţenja ne bi trebalo da bude mnogo, odnosno osnovna interakcija koja prati obrazovni proces trebalo bi da se odvija na jednom mestu. Ovo je neobiĉno vaţno zbog praćenja aktivnosti u okviru jednog kursa. Ukoliko se razliĉite aktivnosti odvijaju u mnogo razliĉitih odeljaka jednog istog virtuelnog okruţenja, znatno teţe ih je pratiti, beleţiti i sistematizovano ĉuvati radi eventualnog daljeg korišćenja. Kod virtuelnih obrazovnih okruţenja prve i druge generacije nema interaktivne komunikacije u pravom smislu. Dok uĉesnici u nastavi imaju mogućnost publikovanja informacija u okviru samog okruţenja, studenti publikuju svoje radove na odreĊenim eksternim serverima (najĉešće javnim). Ovi resursi se samo linkuju u osnovnu strukturu virtuelnog okruţenja i na taj naĉin se prati studentska aktivnost, ali potpuna interakcija objektivno ne postoji. Sa pojavom virtuelnih okruţenja treće generacije, kod kojih se informacije ĉuvaju u bazi podataka koja funkcioniše kao podrška virtuelnom okruţenju, interaktivna razmena znanja intenzivnije se razvija. U ovakvim sistemima postoji hijerarhija korisnika, kao i podaci o tome ko je i kada publikovao neku informaciju, pa je informacije relativno jednostavno sistematizovano beleţiti. 5.4.2.2 Jednosmerna razmena znanja (saopštavanje, broadcasting) Ovakva razmena znanja karakteristiĉna ja za fazu internalizacije, u kojoj se kodifikovano znanje pretvara u tacitno. Primeri mehanizama ovakve razmene znanja su odeljci koji sadrţe osnovne informacije o kursu, kurikulum, i sl., odeljci u kojima se publikuje projektni zadatak, osnovne informacije o lokaciji i sl. Sve ove informacije karakteristiĉne su za Pripremnu fazu kursa, odnosno fazu nazvanu 144 Internalizacija 1 (Tabela 1). Sledeća faza u kojoj dominira jednosmerna razmena znanja je faza nazvana Internalizacija 2, u kojoj se publikuju izabrani finalni studentski radovi, rezultati kursa, virtuelne 190 izloţbe i sl . Kod jednosmerne razmene ne postoji izraţena socio-konstruktivistiĉka dimenzija znanja, već se za odreĊeno kodifikovano znanje moţe precizno identifikovati autor. Kod ovakve razmene znanja svaki primalac informacije (npr. posmatraĉ virtuelne izloţbe), informaciju prima na svoj osoben naĉin, i u zavisnosti od prethodno steĉenog znanja, iskustva, sposobnosti i sl. ova informacija (eksplicitno znanje) pretvara se u individualno, tacitno znanje. 5.4.3 Karakteristiĉni primeri mehanizama za razmenu znanja u posmatranom uzorku Pod mehanizmima za razmenu znanja podrazumevaju se odeljci virtuelnog obrazovnog okruţenja sa posebnim funkcionalnostima koje podrţavaju razmenu znanja. Pri koncipiranju, formiranju i korišćenju ovakvih funkcionalnosti, u svakodnevnom jeziku ponekad nedostaju odgovarajući izrazi, pa se ĉesto pribegava korišćenju metafora pozajmljenih iz tradicionalnog arhitektonskog obrazovanja ili iz fiziĉkih prostora u kojima se odvija arhitektonsko obrazovanje. 5.4.3.1 Ulazna stranica Ulazna ili pristupna stranica u jedno virtuelno okruţenje je prva stranica koja se pojavljuje kada se ovome okruţenju pristupi. Ova stranica sadrţi linkove prema svim odeljcima virtuelnog okruţenja i omogućava jednostavan pristup sadrţajima virtuelnog okruţenja (navigaciju). Informacije koje se publikuju na ovoj strani predstavljaju, po pravilu, jednosmernu razmenu znanja ĉiji su niosioci uĉesnici u nastavi. Ova razmena ne odvija se samo na relaciji nastavnici – studenti, već i na nivou nastavnici – nastavnici, nastavnici eksterni kritiĉari i sl. Sadrţaj ulazne stranice trebalo bi i sluĉajnim posetiocima – studentima, istraţivaĉima i drugim zainteresovanima, da nedvosmisleno sugeriše problem kome je posvećen odreĊeni kurs, status kursa (aktivan ili zakljućen), aktuelne rezultate rada i sl. Ulaznim stranicama u virtuelna obrazovna okruţenja posmatranog uzorka, posvećivana je razliĉita paţnja. U ranim primerima nastojalo se da ulazna stranica u virtuelno obrazovno okruţenje obezbedi što više informacija o fiziĉkom okruţenju (studiju) u kome se deo nastave odvija. U kasnijim primerima manje se insistira na prikazivanju komplementarnih fiziĉkih okruţenja, a više na asocijacijama u vezi sa problemom studio projekta ili specifiĉnom lokacijom. U eksperimentalnom radu koji je prikazan u narednom poglavlju, ulaznoj stranici posvećena je posebna paţnja i u okviru ulazne stranice razvijen je metod korišćenja vizuelnih prostornih metafora. 5.4.3.2 Digitalna oglasna tabla (digital pinup board) Digitalna oglasna tabla ili digitalni pano (digital pinup board) je jedna od najpoznatijih metafora preuzetih iz tradicionalnog arhitektonskog obrazovanja i korišćena je u najranijim sluĉajevima iz posmatranog uzorka, oznaĉavajući mesto na memorijskom disku koji je bio dostupan putem Interneta, na kome su svi studenti uĉesnici projekta VDS’93 mogli da publikuju aktuelne verzije svojih projekata. Web interpretacija digitalne oglasne table je kolekcija izabranih dokumenata (najĉešće slika, crteţa i sl.) koji se mogu prikazati u odreĊenom okruţenju (nezavisno od specifiĉnih programa), a za koje je moguće priloţiti odreĊene tekstualne opise autora, kao i komentare ostalih uĉesnika. Funkcionalnost koja se postiţe pomoću digitalne oglasne table, trebalo bi da bude elektronski supstitut za interakciju koja se odvija prilikom prezentacije studentskih radova u okviru projektantskog studija, gde je autor u prilici da usmeno izloţi odreĊene ideje vezane za svoj projekat, kao i da dobije kritike od uĉesnika u nastavi i drugih studenata. Ova funkcionalnost karakteristiĉna je za virtuelna okruţenja treće i ĉetvrte generacije, a u posmatranom uzorku korišćena je u primerima MIT – Miyagi 2001 i Computer Clubhouse Competition, koji su realizovani u okviru ArchNeta. Funkcionalnost sliĉna digitalnoj oglasnoj table, u okviru eksperimentalnog rada razvijena je kroz posebno prilagoĊene diskusione forume. 190 U koliko se u vezi sa ovakvim informacijama (npr. finalnim studentskim radovima) organizuje neki oblik diskusije i razmene mišljenja, onda se prelazi u novu fazu socijalizacije za koju se predviĊa interaktivna razmena znanja. Na ovaj naĉin znanje se neprekidno transformiše iz tacitnog u eksplicitan oblik, i obrnuto. 145 5.4.3.3 Diskusioni forum Diskusioni forum je funkcionalnost koja se u virtuelnim obrazovnim okruţenjima pojavljuje od treće generacije i standardna je za komercijalne platforme za podršku online obrazovanju kao što je Blackboard ili WebCT. Diskusioni forum nije iskljuĉivo prisutan u obrazovnim okruţenjima, već se koristi u većini virtuelnih okruţenja u kojima se podrazumeva interaktivna razmena informacija. Funkcionalnost diskusionog foruma ekstenzivno je korišćena i prilagoĊena specifiĉnim potrebama odreĊenog segmenta arhitektonskog obrazovanja, u eksperimentalnom radu koji je prikazan u narednom poglavlju. 5.4.3.4 Videokonferencija Videokonferencija predstavlja funkcionalnost koja se u posmatranom uzorku eksterno linkuje u virtuelno obrazovno okruţenje. Ova funkcionalnost omogućava komunikaciju u realnom vremenu izmeĊu uĉesnika u obrazovnom procesu koji se nalaze na velikim udaljenostima. U posmatranom uzorku videokonferencija se koristi prilikom: Predstavljanja projektnog zadatka Uvodnih predavanja (Las Americas, Computer Clubhouse Competition 2003) Prezentacija studentskih radova (Computer Clubhouse Competition 2003) Objašnjenja meĊufaza projekta (VDS’97, VDS’98) Virtuelnih konsultacija (Computer Clubhouse Competition 2003) Razmene znanja o lokaciji (VDS’94 Cirih – Singapur) Beleţenje videokonferencijskih sesija zahteva relativno velike memorijske resurse, pa su u posmatranom uzorku integralne verzije realizovanih videokonferencija uglavnom nedostupne. Videokonferencija je oblik razmene znanja koji je moguće razloţiti na sledeće vrste informacija, radi lakšeg beleţenja i efikasnijeg ĉuvanja: Slike – ekranske prikaze napravljene tokom videokonferencijske sesije Slike – prikaze „bele table“ (whiteboard) koja je korišćena prilikom videokonferencijske sesije Tekst – Transkipt razgovora koji su voĊeni tokom videokonferencijske sesije Multimedijalna prezentacija – integralna prezentacija (.ppt) koja je korišćena prilikom videokonferencije (npr. uvodno predavanje, prezentacija projekta i sl.) Portabilni dokument (.pdf) – dokument koji objedinjuje slike i tekst iz prethodnih stavki Videokonferencijska komunikacija ima odreĊene nedostatke koji utiĉu na njenu nešto reĊu primenu u arhitektonskom obrazovanju: U tehniĉkom smislu, videokonferencija je još uvek veoma zahtevna i podrazumeva odliĉne Internet veze, što ĉini da odreĊene obrazovne institucije nisu u mogućnosti da koriste u ovakvoj razmeni znanja Zvuk koji se prenosi videokonferencijskom vezom teţe je razumljiv nego u telefonskoj ili direktnoj komunikaciji, što posebno utiĉe na uĉesnike koji kurseve prate na stranom jeziku (npr. engleskom) Slika koja se prenosi putem videokonferencije (predavaĉi, uĉesnici, ambijent...) nije uvek dovoljno afirmativna, pa transmisija ovakve slike ĉešće degradira komunikaciju nego što 191 doprinosi njenom kvalitetu . Korišćenje „bele table“ za razmenu znanja zahteva posebnu tehniku pri pravljenju tzv. grafiĉkih komentara (markiranje odreĊenih oblasti crteţa i detalja, skiciranje...), što uĉesnike u nastavi destimuliše da koriste ovu tehniku pa se razmena znanja odvija uglavnom putem verbalne komunikacije, što u kasnijem beleţenju zahteva transkripciju... Videokonferencijska komunikacija odvija se u tzv. realnom vremenu, što sve uĉesnike obavezuje da budu u isto vreme u svojim studijima ili na drugim adekvatnim mestima. Ovde dolazi do poteškoća u usaglašavanju termina videokonferencijskih sesija, zbog vremenske razlike. 191 Pri organizaciji videokonferencijskih sesija neophodno bi bilo napraviti posebnu „scenografiju“ koja bi mogla da doĉara karakter radnog okruţenja (radnog mesta, studija, izloţbenog prostora) u kome se nalaze uĉesnici u razmeni znanja. 146 Neki od prethodno navedenih nedostataka videokonferencije izbegnuta su u specijalnim okruţenjima za virtuelnu saradnju koja omogućavaju jednosmernu audio komunikaciju uz prikazivanje multimedijalne prezentacije, kao i interaktivnu razmenu pisanih poruka (pitanja i komentara uĉesnika). 5.4.3.5 Razmena pisanih poruka u realnom vremenu - chat U mnogim primerima posmatranog uzorka postoje linkovi prema eksternim resursima u okviru kojih je postojao tzv. chat (razmena pisanih poruka u realnom vremenu), za koji se pretpostavlja da je intenzivno funkcionisao u vreme trajanja posmatranih studio projekata, ali koji više nije dostupan. Pretpostavka o intenzivnom korišćenju chat-a potvrĊena je u primeru Computer Clubhouse Competition, u kome Kandidat uĉestvuje kao eksterni posmatraĉ. Ova funkcionalnost implementirana je u eksperimentalnom radu realizovanom u okviru ArchNet-a, dok je pri formiranju e-Learning sistema na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu integrisana u samo radno okruţenje. Iako se razmena arhitektonskog znanja ne bazira na razmeni tekstualnih poruka, koliko na razmeni slike, funkcionalnost chat-a veoma doprinosi dinamici komunikacije, jer obezbeĊuje osećaj virtuelnog prisustva uĉesnika u procesu nastave. 5.4.3.6 Kolekcija slika U odeljku ovog poglavlja u kome su analizirani postupci reprezentacije, videlo se da u arhitektonskom obrazovanju slika dobija sve veći znaĉaj, odnosno da se sve više razliĉitih informacija koje predstavljaju arhitektonsko znanje, reprezentuje upravo slikom. Zbog toga je kolekcija slika, iako relativno jednostavna funkcionalnost, veoma znaĉajna u razmeni arhitektonskog znanja. Za razliku od digitalne oglasne table i foruma, koji podrţavaju interaktivan rad, kolekcija slika spada u mehanizme za jednosmernu razmenu informacija. Ovi mehanizmi pojavljuju se kao: Virtuelna izloţba Kolekcija referentnih radova Kolekcija studentskih radova Kolekcija referentnih primera za izabrani problem Prikaz geneze projektantskog rešenja koje je rezultat kolektivnog autorstva Pregled svih rešenja u okviru studija ... Kolekcija slika moţe da se formira kao jednostavna Web stranica, sa odreĊenim tekstualnim objašnjenjima i sl., a moţe da bude i predefinisana ili generisana automatski. Uz kolekciju slika moguće je predvideti posebne funkcionalnosti, kao što je povezivanje slike sa nekim drugim 192 sadrţajima, povezivanje slike sa kontekstom u kome je nastala , poentiranje i sl. Kolekcija slika, kao mehanizam za razmenu znanja moţe da se pojavi u svim fazama jednog studio projekta, ali je posebno znaĉajna u zakljuĉnoj fazi realizacije projekta (faza internalizacije 2) ili u fazi refleksija, jer se upravo u ovim fazama razmenjuje novo, verifikovano znanje koje je nastalo u okviru jednog studio projekta i stavlja na raspolaganje širem krugu potencijalnih korisnika. 5.4.4 Specifiĉnosti razmene pojedinih segmenata kodifikovanog arhitektonskog znanja U postupcima razmene znanja, kao i u svim ostlim postupcima koji ĉine jezik kodifikacije, za pojedine segmente arhitektonskog znanja moguće je izdvojiti odreĊene specifiĉnosti. 5.4.4.1 Razmena znanja o projektnom problemu U primerima iz posmatranog uzorka, razmena kodifikovanog znanja o problemu odvija se uglavnom jednosmerno i statiĉno, što znaši da se informacije o projektnom problemu distribuiraju od strane uĉesnika u nastavi na samom poĉetku studio projekta, u vidu projektnog zadatka koji se ne menja tokom realizacije nastave. U ovoj razmeni znanja koriste se uglavnom posebno izdvojene Web stranice koje sadrţe tekst projektnog zadatka, eventualno numeriĉke podatke vezane za oĉekivane kvadrature 192 Ovo je karakteristiĉno za kolekcije slika koje su generisane automatski. 147 u okviru projektovanog objekta, linkove ka referentnim resursima, softveru i sl. Razmena znanja o problemu u pojedinim sluĉajevima realizuje se uz pomoć videokonferencije ili posebnih okruţenja za interaktivan rad (VClass i sl.), u kojima se odvijaju uvodna predavanja. U sluĉaju studio projekta, znanje o projektnom problemu vrlo brzo se integriše sa drugim segmentima znanja, pa razmena znanja o problemu ustupa mesto razmeni znanja o projektovanom objektu. 5.4.4.2 Razmena znanja o lokaciji i okruţenju Intenzitet razmene znanja veoma zavisi od dispozicije uĉesnika u razmeni znanja u odnosu na lokaciju. Za ovo postoje tri karakteristiĉna sluĉaja, kao i jedan specifiĉan: Uĉesnici su u neposrednoj blizini lokacije Uĉesnici u neposrednoj blizini lokacije distribuiraju informacije o lokaciji svim ostalim uĉesnicima Svi uĉesnici se nalaze na velikoj udaljenosti od lokacije 193 Uĉesnici projektuju na lokaciji po sopstvenom izboru Razmena znanja o lokaciji i okruţenju najintenzivnija je u sluĉaju da se deo uĉesnika nalazi u neposrednoj blizini izabrane lokacije i distribuira neophodne informacije svim ostalim uĉesnicima. U takvom sluĉaju znanje o lokaciji razmenjuje se u okviru diskusionog foruma, korišćenjem digitalne oglasne table, u videokonferencijskim sesijama i sl. Deo ovog znanja, meĊutim, razmenjuje se i u direktnoj e-mail prepisci ili u telefonskim razgovorima i sl., što ne ostaje zabeleţeno u okviru virtuelnog okruţenja. U sluĉaju kad su svi uĉesnici veoma udaljeni od lokacije (primer Computer Clubhouse Competition 2003, gde se projektuje u okviru univerzitetskog kampusa u Mombasi, Kenija), znanje o lokaciji i okruţenju koje se razmenjuje i beleţi u okviru virtuelnog okruţenja, najobimnije je, a razmena je inicijalno jednosmerna (bazira se na opseţnoj unapred pripremljenoj dokumentaciji), da bi kasnije postala interaktivna, bazirana na forumu u kome uĉesnici postavljaju razliĉita pitanja, na koja organizatori studio projekta nastoje da obezbede odgovore. U sluĉaju kada se uĉesnici nalaze u neposrednoj blizini lokacije, znanje o samoj lokaciji razmenjuje se u onoj meri u kojoj je to znaĉajno za konkretan projektovani objekat, dok veliki deo znanja, posebno onog koje se odnosi na okruţenje, ostaje u tacitnom obliku, jer uĉesnici jednostavno nemaju potrebe da detaljno beleţe i dokumentuju ĉinjenice koje su lokalno poznate. Ovde spadaju podaci o lokalnim klimatskim prilikama, o kulturi i navikama lokalnih korisnika, o ekonomskim i tehnološkim uslovima u kojima se projektuje i sl. Specifiĉan oblik razmene znanja o lokaciji sreće se u sluĉaju VDS’98, kada uĉesnici projektuju na nedefinisanoj lokaciji, sve do poslednje faze projekta u kojoj biraju lokaciju za već isprojektovani objekat. U ovakvom sluĉaju znanje o lokaciji razmenjuje se u okviru razmene znanja o projektovanom objektu. 5.4.4.3 Razmena znanja o projektovanim objektima U posmatranom uzorku koji se bazira na primerima studio projekta, znanje o projektovanim objektima je potpuno novo zanje, koje se bazira na zadatom problemu i izabranoj lokaciji. Ovo znanje, u poreĊenju sa znanjem o problemu, kao i znanjem o lokaciji i okruţenju, neuporedivo je obimnije, delom zbog većeg broja uĉesnika koji ovakvo znanje kreiraju, a delom i zbog potrebe da se što bolje objasni arhitektonski projekat koji je potpuno originalan i teško predvidljiv. Razmenu znanja o projektovanom objektu, zbog toga je neophodno kontrolisati paţljivije nego ostale segmene znanja, kako bi se izbeglo opterećenje virtuelnog okruţenja brojnim ili suvišnim, nedovoljno selektovanim informacijama. S obzirom na osobeni karakter i kompleksnost svakog projektovanog objekta, a imajući u vidu individualnost svakog autora - studenta, odnosno autorskog tima – studentske grupe, razmena znanja o projektovanim objektima odvija se za svaki projekat posebno. Ova razmena uglavnom je bazirana na sistemu Web stranica, na kojima se prikazuju pojedine faze projekta. Navigacija kroz ovakav sistem 193 Projektovanje, odnosno pozicioniranje projektovanog objekta na lokaciju po sopstvenom izboru sreće se samo u jednom primeru posmatranog uzorka i predstavlja specifiĉan sluĉaj. 148 Web stranica moţe da se kreira za svaki studentski rad posebno, ili da se bazira na posebno pripremljenom predlošku (template). Postojeći mehanizmi razmene znanja o projektovanom objektu u najvećem procentu ne podrţavaju interaktivnu komunikaciju, što znaĉi da studenti ili studentske grupe publikuju svoje rezultate, ali ne dobijaju direktne, eksplicitne komentare od uĉesnika u nastavi, kritiĉara ili ostalih studenata. U ovom segmentu postojeća virtuelna okruţenja ne pruţaju odgovarajući supstitut za individualne konsultacije (desk-crit) koje se u tradicionalnom nastavnom procesu odvijaju u svakom terminu studio-projekta. U odreĊenim hronološko-tematskim presecima studio projekata iz posmatranog uzorka, odrţavaju se javne prezentacije i kritike studentskih projekata. Za ovo se uglavnom koristi videokonferencijska tehnologija, ali se ovakve sesije retko beleţe i teško ĉuvaju. U odreĊenim sluĉajevima studenti prave kratke audio zapise sa objašnjenjima svojih projekata, ali su kritike nastavnika koje se odnose na 194 projekat u odreĊenoj fazi, veoma retke . Ovde je vaţno podsetiti, da znanje o projektovanom objektu uvek sadrţi odreĊene komponente znanja o projektnom problemu na osnovu koga se projektuje, kao i znanja o lokaciji na kojoj se projektuje. Ovo će biti znaĉajno u eksperimentalnom radu, koji se odvija na kursevima koji ne pripadaju studio projektu, a gde će akcenat biti na razmeni znanja o problemu, u okviru koga će biti kombinovano znanje o projektovanom objektu ili o lokaciji. 5.5 Ĉuvanje i dalje korišćenje znanja Postupci kodifikacije koji se odnose na ĉuvanje i dalje korišćenje znanja veoma su znaĉajni i doprinose odrţivosti ukupnog sistema znanja jedne institucije, profesije i društva u celini. Koncept ĉuvanja i daljeg korišćenja znanja koje se generiše u okviru obrazovnog procesa, trebalo bi razraditi daleko pre nego što poĉne proces generisanja znanja u najranijim, pripremnim fazama. Kada je reĉ o virtuelnim obrazovnim okruţenjima, naĉin ĉuvanja i viziju daljeg korišćenja trebalo bi razraditi pre formiranja samih okruţenja. U ovom odeljku sistematizovana su osnovna pitanja ĉuvanja i predloţeni koncepti daljeg korišćenja, do kojih se došlo u observativnom delu istraţivanja, a na osnovu analize sadrţaja primera iz posmatranog uzorka. Ovde su posebno razraĊena sledeća pitanja: Oĉuvanje integralnog sadrţaja virtuelnih obrazovnih okruţenja Identifikacija obrazovnih objekata i formiranje baza znanja Integracija sadrţaja u širu bazu profesionalnog znanja Da bi se sagledalo stanovište sa koga se pristupa ovom problemu, neophodno je podsetiti na relevantna dokumenta UNESCO-a koja se odnose na zaštitu digitalnog nasleĊa, kao što su: 195 Povelja o zaštiti digitalnog nasleĊa , 196 Uputstva za zaštitu digitalnog nasleĊa i 197 Principi i politika zaštite digitalnog nasleĊa . 5.5.1 Zaštita digitalnog nasleĊa Poveljom o zaštiti digitalnog nasleĊa, koja je usvojana na 32. Generalnoj konferenciji UNESCO-a, digitalno nasleĊe je prepoznato kao deo nasleĊa savremenog društva koje zahteva odgovarajuće mere zaštite usled svoje izrazite osetljivosti. Pod resursima koji spadaju u digitalno nasleĊe, prema ovoj 194 Razlozi za ovo mogu da se traţe u nespremnosti uĉesnika u nastavi da prihvate u potpunosti nove tehnologije u nastavi, kao i u kompleksnosti eksplicitnog formulisanja stavova u odnosu na projekte i sl. Ovakve analize izlaze iz domena ovog istraţivanja, pa bi za donošenje pouzdanijih zakljuĉaka trebalo formirati specifiĉan metodološki pristup i revidirati sistem formiranja uzorka. 195 Charter on the Preservation of Digital Heritage, UNESCO, Doc 32 C/28, Paris 2003. 196 Guidelines for the Preservation of Digital Heritage, CI-2003/WS/3, Information Society Division, UNESCO, Paris, 2003. 197 Preserving the digital heritage, Principles and policies, Netherlands National Comission for UNESCO, The Hague, 2007. 149 Povelji, podrazumevaju se kulturni, edukacioni, nauĉni i administrativni resursi, kao i tehniĉke, legislativne, medicinske i druge informacije, kreirane u digitalnom obliku ili naknadno digitalizovane. Za mnoge od ovih resursa smatra se da imaju trajnu vrednost koju je potrebno ĉuvati za sadašnje i buduće generacije. Mnogi digitalni resursi nastaju i razvijaju se velikom brzinom, tako da nadleţne institucije ne uspevaju da razrade strategije njihovog odrţavanja i ĉuvanja. Kao vaţno pitanje u ovom kontekstu navodi se digitalni kontinuitet koji je potrebno obezbediti imajući u vidu ţivotni ciklus informacija. Dugoroĉna zaštita digitalnog nasleĊa poĉinje koncipiranjem stabilnih sistema u okviru kojih će se generisati autentiĉni i stabilni digitalni objekti. Jedno od kljuĉnih pitanja zaštite digitalnog nasleĊa je pitanje selekcije onoga što će se ĉuvati. Stavovi u vezi sa ovim pitanjem razlikuju se izmeĊu razliĉitih institucija. Jedno je ipak jasno, da materijal koji je nastao u digitalnom obliku, u ovim aktivnostima svakako treba da ima prednost, zbog svoje specifiĉnosti i odsustva bilo kakve druge mogućnosti autentiĉnog ĉuvanja. Institucije koje se tradicionalno bave ĉuvanjem materijalnog nasleĊa su biblioteke, muzeji i arhivi, sa precizno razraĊenom strategijom odabira i tretmana ĉuvanog materijala. Kada je reĉ o digitalnom nasleĊu, ono više nije u potpunosti stvar navedenih ustanova, već u velikoj meri odgovornost institucija u okviru kojih se znanje u digitalnom obliku generiše, stavlja na raspolaganje korisnicima i dalje koristi. Digitalni resursi koji se pojavljuju u okviru obrazovnih institucija svakako spadaju u deo digitalnog nasleĊa, svedoĉeći o aktuelnom znanju, tehnologiji, pedagoškim metodama obrazovnog procesa kojim se bave, kao i o ljudima – glavnim akterima i nosiocima ovog procesa. Virtuelna okruţenja koja se koriste za podršku obrazovnom procesu, dragoceno su svedoĉanstvo o naĉinu prenošenja znanja koje karakteriše informatiĉko doba. Njihovo paţljivo koncipiranje, realizacija odreĊenih nastavnih procesa i kasnije odrţavanje, otvara mogućnost daljeg korišćenja dragocenog znanja koje se u ovakvim okruţenjima generiše. 5.5.2 Ĉuvanje kodifikovanog arhitektonskog znanja Primeri koji su analizirani u observativnom delu istraţivanja ukazuju na postojanje odreĊenih faktora koji negativno utiĉu na ĉuvanje kodifikovanog znanja, kao i onih faktora koji doprinose efikasnijem ĉuvanju i daljem korišćenju ovakvog znanja. 5.5.2.1 Faktori koji negativno utiĉu na ĉuvanje kodifikovanog znanja MeĊu najizraţenije faktore koji negativno utiĉu na ĉuvanje kodifikovanog znanja spadaju: Odsustvo institucionalne strategije o korišćenju virtuelnih okruţenja Korišćenje javnih servera Distribucija informacija na razliĉitim Web serverima u okviru jedne institucije MeĊuinstitucionalna distribucija kodifikovanog znanja Korišćenje specifiĉnih programa / platformi / tehnologija Odsustvo institucionalne strategije o korišćenju virtuelnih okruţenja – Obrazovne institucije iz oblasti arhitekture, po pravilu nemaju razvijenu institucionalnu strategiju u pogledu korišćenja virtuelnih okruţenja, što znaĉi da se virtuelna okruţenja ponekad razvijaju na vaninstitucionalnim, ponekad ĉak 198 na javnim serverima . Ovo dovodi do toga da se virtuelna okruţenja formiraju na glavnim 199 institucionalnim serverima, kao sadrţaj koji je jedinstven i koji se neće ponavljati . Potreba za novim virtuelnim okruţenjima pojavljuje se, meĊutim, svakog semestra, pa je jasno da bez jasne koncepcije o lociranju virtuelnih okruţenja u ukupnoj institucionalnoj informativnoj infrastrukturi, nije moguće govoriti o odrţivim rešenjima. 198 Ovakav sluĉaj pojavljuje se u seriji projekata I-Studio, od kojih su prikazana dva primera I-Studio 2000 i Point Zero 2002. 199 Primer ovakvog okruţenja je http://www.arch.hku.hk/~vds96/ (nedostupno), gde se virtuelno okruţenje formira kao odeljak u osnovnoj strukturi institucionalnog Web sajta, na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Hong Kongu, za projekat VDS’96’. Nakon reorganizacije institucionalnog servera ovakav odeljak se gubi i virtuelno okruţenje postaje nedostupno. 150 Korišćenje javnih servera – U situacijama kada nastavnicima ili studentima nije omogućen pristup jednom od institucionalnih Web servera i nesmetano publikovanje informacija relevantnih za odvijanje odreĊenog kursa, pribegava se korišćenju javnih servera, kakvi su Tripod, Lycos i drugi... Ovo se najĉešće koristi kao solucija za publikovanje individualnih ili grupnih studentskih radova, studentskih profila i sl. Sadrţaji publikovani na javnim serverima, nisu postojani i nakon izvesnog vremena, ukoliko se ne aţuriraju, bivaju izbrisani od strane administratora. Javni serveri se, meĊutim, intenzivno 200 razvijaju, nudeći sve veće pogodnosti i zanimljivije funkcionalnosti za korisnike , pa je moguće da će se ovaj aspekt ĉuvanja informacija u bliskoj budućnosti menjati. Distribucija informacija na razliĉitim Web serverima u okviru jedne institucije - Jedan broj institucija u okviru posmatranog uzorka imao je u odreĊenim periodima specijalne servere koji su namenjeni studentima, odnosno publikovanju razliĉitih studentskih radova. U situaciji kada se ovakvi serveri ukidaju iz razliĉitih razloga, studentski radovi linkovani kao deo virtuelnih okruţenja postaju nedostupni. Naknadno objedinjavanje svih sadrţaja jednog virtuelnog okruţenja sa razliĉitih servera, zahteva dosta energije, a odvija se nekoliko godina nakon realizacije odreĊenog kursa, tako da je ovakvo objedinjavanje najĉešće nemoguće obaviti efikasno i pouzdano. Politika ĉuvanja digitalnih zapisa na pojedinim institucijama je razliĉita i menja se iz godine u godinu. Resursi namenjeni studentima prvobitno su se ukidali po prestanku studija, ali je danas sve ĉešća praksa da se ovakvi sadrţaji trajno ĉuvaju, kao deo Alumni inicijativa. MeĊuinstitucionalna distribucija kodifikovanog znanja – U projektima gde uĉestvuje više institucija, ĉesta je praksa da se odreĊeni segmenti informacija publikuju na lokalnim serverima. Tako se npr. projektni program nalazi na serveru jedne institucije, informacije o lokaciji na serveru druge i sl. Ovakav naĉin distribucije informacija je potpuno efikasan u vreme odvijanja kursa, ali sa aspekta ĉuvanja ne daje dobre rezultate. Nakon odreĊenog vremena, posle realizacije kursa, ovako distribuirane informacije poĉinju da nestaju sa institucionalnih servera iz razliĉitih razloga (najĉešće reorganizacija informacija, redizajn i sl.) i trajno se gube. Korišćenje specifiĉnih programa / platformi / tehnologija – Informacije saĉuvane u specijalnim formatima, karakteristiĉnim za odreĊene softverske pakete, raĉunarske sisteme i sl. nedostupne su za veliki broj korisnika, a njihova dostupnost se dodatno smanjuje sa uvoĊenjem novih verzija softvera, promenom tehnologija i sl. Ilustrativan primer za ovo je korišćenje platforme VClass, u okviru projekta Computer Clubhouse Competition 2003, za podršku komunikaciji uĉesnika u realnom vremenu. Ova tehnologija omogućavala je, ne samo konsultacije u okviru virtuelnog studija u realnom vremenu, nego i integralno snimanje ovakvih sesija, tako da su snimci bili dostupni uĉesnicima za vreme projekta, kao i nekoliko meseci nakon njegove realizacije. Odrţavanje ovakvih snimaka podrazumevalo je, meĊutim, konstantne dodatne troškove za organizatore ovog projekta, pa su svi materijali u vezi sa VClass platformom postali nedostupni nakon godinu dana. Materijal koji je pri tome izgubljen je dragoceno sveoĉanstvo o pionirskim koracima u jednom potpuno novom obliku arhitektonskog obrazovanja u kojima je uĉestvovao ĉuveni arhitekta i pedagog Ĉarls Korea. 5.5.2.2 Faktori koji pozitivno utiĉu na ĉuvanje kodifikovanog znanja U prouĉavanju primera posmatranog uzorka, izdvojili su se odreĊeni faktori koji doprinose ĉuvanju kodifikovanog znanja: Pravljenje dugoroĉne institucionalne strategije upravljanja znanjem Razliĉite aktivnosti u fazi refleksija Objedinjavanje virtuelnih okruţenja u veće celine Arhiviranje sadrţaja Ekstrakcija sadrţaja Pravljenje dugoroĉne strategije upravljanja znanjem – Dugoroĉna strategija upravljanja znanjem podrazumeva najpre razvijanje svesti o vrstama, kvalitetu i oblicima znanja koje se pojavljuje u okviru jedne institucije, kao i o mogućnostima da se ovo znanje dalje upotrebljava i benefiti koje ovakva upotreba donosi. Kada se radi o kodifikovanom znanju, drugi korak je odreĊivanje kome ovakvo znanje 200 Najpoznatiji servis je trenutno Google (http://www.google.com, dostupno jul 2008.), koji korisnicima nudi opciju Google Documents, kreiranje online i publikovanje tekstova, multimedijalnih prezentacija i tabelarnih pregleda, kao i memorijski prostor veliĉine 6GB. Postojanost ovakvog servisa ipak nije zagarantovana, pa je potrebno da se u duţem vremenskom periodu proveri da li je moguće raĉunati sa nesmetanim pristupom ovako publikovanim sadrţajima. 151 pripada i ko je za njega odgovoran, u smislu ĉuvanja, publikovanja, distribucije, eventualnog plasmana na trţištu, korišćenja u marketinške svrhe i sl. Ovome sledi formiranje tehniĉke podrške za upravljanje znanjem, u okviru koje se, pored ostalog, pojavljuju virtuelna obrazovna okruţenja. Za razliku od prethodnih koraka koji bi se mogli primeniti na svaku instituciju, formiranje tehniĉke podrške je osobeno za obrazovne institucije, a sasvim specifiĉno kada je u pitanju nastava iz oblasti arhitekture i upravljanje kodifikovanim arhitektonskim znanjem. Ove specifiĉnosti je neophodno poznavati, pre nego što se pribegne usvajanju strategija koje efikasno funkcionišu u drugim domenima. Poslednji korak je pravljenje infrastrukture za internalizaciju generisanog znanja – baze podataka, virtuelne izloţbe, virtuelne biblioteke, elektronske publikacije i sl. Kao dodatak, razvijaju se institucionalna politika integracije kodifikovanog institucionalnog znanja u širu bazu profesionalnog, struĉnog znanja. Razliĉite aktivnosti u fazi refleksija – Kada je reĉ o ĉuvanju arhitektonskog znanja kodifikovanog u virtuelnim obrazovnim okruţenjima, faza refleksija je gotovo jednako vaţna kao i faza priprema projekata. U ovoj fazi realizuju se mnoge aktivnosti u vezi sa eventualnim daljim korišćenjem ovakvog znanja. S obzirom na karakter arhitektonskog znanja uopšte, koje je uvek na odreĊeni naĉin novo i originalno, pogotovo u domenu studio projekta, najĉešća aktivnost u fazi refleksija je izdvajanje najuspešnijih radova koji kasnije sluţe kao ilustracije u institucionalnim izveštajima, publikovanim nauĉnim radovima ili pratećim publikacijama. Korisno je kada se ovakvi izveštaji naĊu dodatno integrisani i u samo virtuelno okruţenje, kao što je sluĉaj sa projektom VDS’94 Cirih – Singapur. Objedinjavanje virtuelnih okruţenja u veće celine – Virtuelna obrazovna okruţenja, objedinjena u veće celine u okviru iste institucije, efikasnije se ĉuvaju nego pojedinaĉna, meĊusobno nepovezana okruţenja. Ovo povezivanje moţe da bude hronološko (što je sluĉaj sa projektima iz serije Virtual Design Studio koji se ĉuvaju na univerzitetu u Hong Kongu, Las Americas i I-Studio, VDS’97, VDS’98), funkcionalno (sluĉaj Group Workspace platforme u okviru ArchNet-a), administrativno (sluĉaj MIT- Miyagi 2001) i sl. Objedinjena u veće celine, virtuelna obrazovna okruţenja sa svojim celokupnim sadrţajem, prilikom reorganizacije servera arhiviraju se na sliĉan naĉin, što takoĊe moţe da bude deo institucionalne strategije upravljanja znanjem. Ovakvo institucionalno objedinjavanje ne bi trebalo poistovetiti sa komparativnim objedinjavanjem koje se sreće u istraţivanjima ili u projekima koji se odvijaju paralelno (sluĉaj VDS’95, gde su virtuelna okruţenja distribuirana na razliĉitim institucijama u svetu koje rade studio projektima sliĉne tematike), a koje nema uticaja na ĉuvanje. Arhiviranje sadrţaja – U posmatranom uzorku, arhiiranje sadrţaja odvija se prilikom reorganizacije odreĊenog servera u okviru koga se nalazi posmatrano virtuelno okruţenje, prilikom potpunog ukidanja servera, kao i prilikom ukidanja servera na drugim institucijama, kada su predmet arhiviranja samo oni delovi znanja koji su meĊuinstitucionalno distribuirani. Pri ovome se nastoji da se celokupan sadrţaj virtuelnog okruţenja prebaci na novi server, pri ĉemu se u najvećoj mogućoj meri ĉuva integritet linkova ka eksternim izvorima, a interni linkovi prema lokalnim sadrţajima rekonstruišu se tako da se u što većoj meri saĉuva autentiĉnost strukture informacija. Ovo je posao koji se, po pravilu, obavlja ĉak i nekoliko godina nakon realizacije samog projekta i u njemu retko uĉestvuju isti saradnici kao u originalnom projektu. Zbog toga je izuzetno znaĉajno da se pre postupka arhiviranja paţljivo prouĉi struktura informacija, kako bi se izbeglo stvaranje neaktivnih linkova i gubljenje delova informacija. U uzorku posmatranom u ovom istraţivanju, gotovo svaki arhiviran projekat ima segmente u kojima su lokalni linkovi neaktivni, što ukazuje na kompleksnost samog postupka arhiviranja. Ekstrakcija sadrţaja – Izdvajanje, ekstrakcija odreĊenih segmenata kodifikovanog znanja, jedan je od postupaka kojim se znanje rekontekstualizuje i ĉuva, predstavljajući dragocenu referencu u sluĉaju da je originalno virtuelno okruţenje nedostupno. U posmatranom uzorku ekstrakcija sadrţaja najĉešće se primenjivala u segmentu znanja o projektnom problemu. Ilustrativan primer je VSD’93 gde originalno virtuelno okruţenje nije saĉuvano, ali se projektni problem navodi u velikom broju resursa i na taj naĉin pouzdano ukazuje na postojanje ovog znaĉajnog eksperimenta i omogućava njegovu eventualnu rekonstrukciju. Drugi vidovi ekstrakcije podrazumevaju razliĉite naĉine izdvajanja, kopiranja i rekontekstualizacije sadrţaja, kao što su ukljuĉivanje u virtuelne biblioteke (primer Computer Clubhouse Competition 2003), baze znanja i druge elektronske resurse. Ekstrakcija je jedan od aspekata koji je potrebno imati u vidu pri samom formiranju virtuelnog okruţenja. Već tada je potrebno razraditi koncept referenciranja (pozivanja na originalni izvor, u ovom sluĉaju autentiĉno virtuelno okruţenje), eventualne zaštite autorskih prava i sl. U tom smislu korisno je uvoĊenje sistema metapodataka, kojima se opisuju virtuelna okruţenja kao celine, koji bi se kasnije koristili i za opisivanje odreĊenih grupa ili pojedinaĉnih informacija. 152 5.5.2.3 Tri nivoa interesa za ĉuvanjem kodifikovanog arhitektonskog znanja Interes za ĉuvanjem arhitektonskog znanja kodifikovanog u virtuelnim obrazovnim okruţenjima prepoznaje se na tri nivoa: individualnom, institucionalnom i društvenom. Individualni interes za ĉuvanjem kodifikovanog arhitektonskog znanja imaju neposredni uĉesnici u razliĉitim projektima, pre svega nastavnici i studenti, ali i drugi akteri, kao što su konsultanti, posmatraĉi, kreatori softverskih rešenja, istraţivaĉi i drugi. Mnogi primeri iz posmatranog uzorka nastaju kao rezultat individualnih inicijativa, neposredne saradnje i zajedniĉkih interesovanja odreĊenih nastavnika. Pojedinaĉni nastavnici ĉesto nisu u mogućnosti da dobiju institucionalnu podršku, pre svega u tehniĉkom pogledu, za razvijanje virtuelnih okruţenja u okviru institucionalnih informatiĉkih resursa, pa se odluĉuju za upotrebu javnih resursa u okviru kojih potpuno samostalno odrţavaju sadrţaje virtuelnih okruţenja koja koriste u procesu nastave. Interes pojedinaĉnih studenata za ĉuvanjem arhitektonskog znanja koje je generisano u okviru virtuelnih okruţenja, u vezi je sa reintegracijom znanja u okviru formiranja elektronskog portfolija. Ovde je potrebno naglasiti da je individualni studentski interes po pravilu usmeren na fragmentarno ĉuvanje znanja (ono u ĉijem kreiranju student neposredno uĉestvuje). Institucionalni interes za ĉuvanjem kodifikovanog znanja nastaje kao nadgradnja individualnog interesa (potreba da se zaštite i promovišu rezultati) ili kao deo šire institucionalne inicijative (zahtev da se prikaţu i prate nastavne aktivnosti). Ovakav interes prepoznaje se kao izdvajanje dela institucionalnih serverskih resursa za razvijanje, najpre pojedinaĉnih okruţenja, a zatim i za 201 kontinuirani razvoj virtuelnih okruţenja koje realizuje jedan nastavnik ili odreĊena grupa nastavnika. Sledeći nivo institucionalnog interesa ogleda se u pruţenju šire institucionalne podrške za ĉuvanje elektronskih sadrţaja za sve predmete u okviru kurikuluma (što podrazumeva i mogućnost formiranja 202 virtuelnih okruţenja ). Društveni interes za znanjem koje se generiše u procesu obrazovanja moţe da se manifestuje kroz aktivnosti obrazovnih institucija, profesionalnih orgnizacija, posebnih graĊanskih inicijativa ili interesnih grupa. U sluĉaju kada se društveni interes manifestuje kroz aktivnosti obrazovnih institucija, ove institucije dobijaju posebnu finansijsku i tehniĉku podršku društva za razvijanje odreĊenih resursa koji 203 doprinose ĉuvanju znanja – posebnih servera , baza podataka i sl. Društveni interes za ĉuvanjem odreĊenog segmenta znanja koji se manifestuje kroz aktivnosti drugih institucija (profesionalne organizacije, graĊanske inicijative, interne grupe i sl.) podrazumeva postojanje resursa eksternih u odnosu na obrazovne institucije, u koje se integrišu odreĊeni segmenti kodifikovanog znanja koje je nastalo u okviru obrazovnog procesa. U nekim sluĉajevima ovakvi resursi pruţaju mogućnost razvoja 204 ĉitavih virtuelnih okruţenja, realizacije projekata i kasnijeg trajnog ĉuvanja rezultata . 5.5.3 Dalje korišćenje kodifikovanog arhitektonskog znanja Svrha procesa kodifikacije, osim neposredne komunikacije i prenošenja informacija, jeste i dalje korišćenje kodifikovanog znanja, njegovo restruktuiranje i modifikovanje, te stvaranje novog znanja. 201 Ovakav primer predstavlja serija projekata Las Americas (autentiĉna okruţenja) iz koje je prikazan primer Las Americas 1999, kao i serija Virtual Design Studio na Univerzitetu u Hong Kongu, gde deo projekata predstavljaju okruţenja koja su naknadno arhivirana, od kojih je prikazan projekat VDS’96, dok deo projekata predstavljaju autentiĉna okruţenja. 202 Primer za ovo je server http://web.mit.edu u okviru koga se nalazi deo koji obuhvata sve kurseve realizovane na MIT-u. 203 Serija projekata I-Studio, od kojih su prikazani I-Studio 2000 i Point Zero 2002, na ovaj naĉin je podrţana od strane AMPATH programa, u okviru saradnje izmeĊu FIU (Florida International University) i globalnih distributera Internet servisa (http://www.ibiblio.org/istudio/index.html, dostupno jul 2008.), kao i od strane Ibiblio mreţe (http://www.ibiblio.org/, dostupno jul 2008.), na ĉijem serveru su virtuelna okruţenja trajno arhivirana od 2001. godine. 204 Primer ovakve vrste društvenog interesa za ĉuvanjem kodifikovanog arhitektonskog znanja je ArchNet u sluĉaju Computer Clubhouse Competition 2003, gde se znanje generiše i kasnije ĉuva u virtuelnoj biblioteci, u okviru resursa koji su eksterni u odnosu na obrazovne institucije – uĉesnice. 153 Pri analizi arhitektonskog znanja kodifikovanog u virtuelnim okruţenjima iz posmatranog uzorka, posmatrana je varijabla „potencijalna vrednost“ koja se faktiĉki odnosila na procenu mogućnosti daljeg korišćenja ovog znanja. Ova varijabla ima tri vrednosti: 1) Znanje predstavlja integralni deo virtuelnog obrazovnog okruţenja 2) Znanje moţe da se koristi u procesu obrazovanja 3) Znanje moţe da se integriše u širu bazu profesionalnog znanja U odnosu na ove vrednosti formira se i koncept daljeg korišćenja kodifikovanog arhitektonskog znanja. Pregled vrednosti varijable „potencijalna vrednost“ za pojedine segmente kodifikovanog znanja u posmatranom uzorku data je na sledeći naĉin (Tabela 10). a b c Projektni Projektovan problem Lokacija i objekti prosek VDS'93 2 1 1 1.33 Cirih-Sin 2 1 1 1.33 VDS'95 2 1 1 1.33 VDS'96 3 1 3 2.33 VDS'97 3 1 2 2.00 VDS'98 2 1 1 1.33 Las Americas 2 2 2 2.00 I Studio 2 2 3 2.33 MIT Miyagi 2 1 2 1.67 Point Zero 3 3 3 3.00 ArchNet 3 2 3 2.67 pros. vrednost 2.36 1.45 2.00 1.94 Tabela 10: Vrednosti varijable „potencijalna vrednost“ za pojedine segmente kodifikovanog znanja u posmatranom uzorku Iz priloţene tabele vidi se da je proseĉna potencijalna vrednost kodifikovanog znanja o projektnom problemu iznad 2 (2.36), što ukazuje da je ovo znanje ima izraziti potencijal da bude primenjeno u drugim obrazovnim kontekstima, kao i u širem profesionalnom kontekstu. Znanje o projektovanim objektima, sa potencijalnom vrednošću 2 podesnije je za korišćenje u obrazovnim kontekstima. Potencijalna vrednost znanja o lokaciji je ispod 2 (1.45), što ukazuje na nesto manje mogućnosti korišćenja ovakvog znanja u drugim obrazovnim i širim profesionalnim kontekstima. Ovo je logiĉno, jer su promene u vezi sa lokacijama, mnogo dinamiĉnije nego promene u vezi sa projektnim problemima, te je znanje o lokacijama gotovo nemoguće koristiti u duţem vremenskom periodu. 5.5.3.1 Kodifikovano arhitektonsko znanje u funkciji integriteta virtuelnih obrazovnih okruţenja Kodifikovano znanje iz posmatranog uzorka kome je u analizi potencijalne vrednosti dodeljena vrednost (1), predstavlja znanje ĉija se upotreba ne prepoznaje van konteksta u kome je nastalo. Ono meĊutim predstavlja dragoceni deo celine virtuelnih obrazovnih okruţenja ĉije je dalje korišćenje ovde obraĊeno. Napred je naznaĉeno da virtuelna obrazovna okruţenja, kao deo procesa savremenog obrazovanja koji se odvija uz pomoć aktuelnih informacionih i komunikacionih tehnologija, predstavlja deo digitalnog nasleĊa za koji su neposredno zainteresovane institucije i pojedinci koji u njegovom kreiranju uĉestvuju, kao i društvo u celini. U tom smislu, svaki segment kodifikovanog znanja koji ĉini deo strukture informacija jednog virtuelnog okruţenja doprinosi oĉuvanju njegovog integriteta što obuhvata: autentiĉnost, celovitost, informativnost, a samim tim i širu upotrebljivost. Nakon realizacije jednog kursa, u dosadašnjem istraţivanju studio projekta, autentiĉno virtuelno okruţenje, sa celokupnom sloţenom strukturom informacija, ne moţe se smatrati materijalom koji bi mogao biti korišćen kao izloţbeni, marketinški i sl. Rekonstrukcija znanja koja se zahteva od korisnika ovakvog materijala dosta je sloţena, pa se u sliĉne svrhe kreiraju posebni sistemi razmene znanja, kao 154 što su virtuelne izloţbe, izbor referentnih rezultata i sl. Integralna virtuelna okruţenja, meĊutim, predstavljaju neizostavnu referencu pri ekstrakciji bilo kakvog znanja, jer reprezentuju originalni kontekst u kome je ovakvo znanje nastalo. Osim toga, integralna virtuelna obrazovna okruţenja, mogu da se koriste kao odliĉna ilustracija jedne specifiĉne metodologije prenošenja arhitektonskog znanja, koja ukljuĉuje elemente institucionalne kulture, terminologiju, oblike i naĉin komunikacije, dinamiku komunikacije, pristup odreĊenim projektnim problemima, odnos prema izabranim lokacijama i sl. Ovo je dragocen materijal koji ponekad predstavlja svedoĉanstvo o radu doajena arhitektonske pedagogije (kao što je sluĉaj sa Ĉarls Koreom i Miĉelom u projektu Computer Clubhouse Competition 2003), teoretiĉara (kao Teri Knajt u primeru MIT – Miyagi 2001) ili istraţivaĉa i vizionara (kao Gerhard Šmit u projektu ETHZ 1994, Cirih – Singapur)... U tom smislu, korišćenje integralnih virtuelnih okruţenja prepoznaje se u okviru institucionalne razmene iskustava koja je specijalno znaĉajna za mlaĊe i nove uĉesnike u nastavi, u meĊuinstitucionalnoj saradnji na polju unapreĊenja arhitektonske pedagogije i sl. Integralna virtuelna obrazovna okruţenja, prema tome, mogu takoĊe da se tretiraju kao obrazovni objekti, što je detaljnije objašnjeno u narednom odeljku. 5.5.3.2 Kodifikovano arhitektonsko znanje kao obrazovni objekat Prepoznavanje obrazovne vrednosti nekog segmenta kodifikovanog znanja i izdvajanje ovakvog objekta u posebnu celinu, koja će na odgovarajući naĉin biti opisana, uvršćena u odgovarajuću bazu 205 znanja i stavljena na raspolaganje budućim korisnicima, predstavlja stvaranje obrazovnih objekata . Obrazovni karakter ovakvih objekata trebalo bi shvatiti vrlo široko, ne samo kao materijal koji se moţe iskoristiti u obrazovanju u okviru koga se stiĉu profesionalne kvalifikacije, već kao deo permanentnog obrazovanja arhitekata koje traje tokom ĉitavog ţivota (life long learning). . U analizi kodifikovanog znanja u okviru posmatranog uzorka, potencijalna vrednost onog kodifikovanog znanja koje je identifikovano kao obrazovni objekat, oznaĉena je sa (2). Kao što se vidi u prethodnom pregledu (Tabela 10), u oblasti projektnog problema potencijalna vrednost kodifikovanog znanja u većini sluĉajeva iznosi (2), što znaĉi da se u domenu projektnog problema gotovo uvek mogu prepoznati obrazovni objekti, ponovo primenljivi u obrazovnim kontekstima. Za razliku od znanja o projektnom problemu, znanje o lokaciji i okruţenju ima potencijalnu vrednost obrazovnog objekta samo u nekim sluĉajevima. Ovo je jasna indicija, da znanje o lokaciji i okruţenju koje se prikuplja i generiše u okviru jednog obrazovnog konteksta, nije moguće ponovno koristiti u istoj meri kao što je to sluĉaj sa znanjem o problemu. U sluĉajevima gde je potencijalna vrednost znanja o lokaciji i okruţenju procenjena na (2), obrazovne vrednosti ogledaju se više u pristupu reprezntaciji i razmeni informacija o lokaciji, nego o mogućnosti korišćenja istih informacija. Ovome dosta doprinosi i ĉinjenica da se lokacije i njihovo okruţenje shvaćeno u najširem smislu, neprekidno menjaju, te da je znanje o odreĊenoj lokaciji neophodno stalno obnavljati i usklaĊivati sa konkretnim kontekstom. Informacije o projektovanim objektima, koje u sluĉaju studio projekta predstavljaju novo, originalno znanje, generisano u konkretnom obrazovnom kontekstu, moguće je takoĊe tretirati kao obrazovne objekte, ali je ovde potrebno predoĉiti i izvesne dileme i otvorena pitanja. Sliĉno kao i znanje o lokaciji, znanje o projektovanim objektima zavisi od konkretnog projektnog problema, kao i od lokacije za koju je odreĊeni objekat projektovan. Informacije o projektovanim objektima, kao i sve druge vrste informacija koje se nalaze široko dostupne posredstvom Interneta, vrlo je jednostavno kopirati, modifikovati, kombinovati i ponovo publikovati. Kod studenata ponekad postoji sklonost ka ovakvom „recikliranju“ projekata, pa se sve ĉešće dešava da student preuzme ranije publikovane informacije o projektovanom objektu i prikaţe kao rezultate svog rada, ili da ovakve informacije, neznatno modifikovane, smatra za svoj originalni rad. Kako je dostupnost informacija o projektovanim objektima nemoguće i izlišno kontrolisati, postavlja se pitanje o potrebi razrade sasvim novog pristupa postavljanju zadataka koji kao rezultat imaju generisanje znanja o projektovanim objektima, kao i 205 Izraz „obrazovni objekat“ ovde se koristi kao prevod engleskog izraza „learning object“ koji se pojavljuje u kontekstu formiranja standarda za razmenu metapodataka o ovakvim objektima. Obrazovni objekti su fiziĉki ili elektronski (sve ĉešće Web bazirani) objekti koji se mogu koristiti (inicijalno i ponovno) u procesu obrazovanja. O ovome videti: Draft Standard for Learning Object metadata, IEEE, 2002, http://ltsc.ieee.org/wg12/files/LOM_1484_12_1_v1_Final_Draft.pdf (dostupno oktobar 2008.) 155 206 valorizacije ovakvog znanja . Za razliku od znanja o projektnom problemu i znanja o lokaciji i okruţenju, u pomatranom uzorku znanje o projektovanim objektima je neuporedivo obimnije, a time i kompleksnije za istraţivanje. U domenu znanja o projektovanim objektima moţe da se uoĉi jedna od bitnih pojava koja se odnosi na kodifikaciju, a to je nagomilavanje znanja. Ova pojava je sa jedne strane donela potrebu za uvoĊenjem odreĊenih pravila u reprezentaciji i razmeni znanja, a sa druge je nametnula pitanje selekcije informacija koje mogu biti korišćene kao obrazovni objekti. Da bi se jedan studentski rad mogao tretirati kao obrazovni objekat, poţeljno je da na odreĊen naĉin bude izdvojen već u okviru originalnog konteksta u kome je nastao, od strane neposrednih uĉesnika u nastavnom procesu. Ova selekcija moţe da se vrši na bazi kvaliteta po razliĉitim postavljenim kriterijumima. Ukoliko ovakva vrsta selekcije u originalnom kontekstu izostane, što je sluĉaj sa većinom primera u posmatranom uzorku, postupak izdvajanja materijala koji bi mogli da se koriste kao obrazovni objekti, neuporedivo je kompleksniji. Kodifikovano znanje koje je identifikovano kao mogući obrazovni objekat, neophodno je na neki naĉin izdvojiti i integrisati u institucionalne baze znanja, kao i u širu bazu profesionalnog znanja. Integracija obrazovnih objekata u baze znanja zahteva opisivanje ovakvih objekata pomoću metapodataka (podaci o podacima), koji omogućavaju automatsko pretraţivanje podataka i integrisanje razliĉitih baza znanja, bez potrebe da se i same informacije koje su predmet ovakvog integrisanja, naĊu na jednom serveru. U okviru projekta MACE koji finansira Evropska unija (2005-2008), razvijen je ovakav sistem metapodataka, koji je prilagoĊen opisivanju obrazovnih objekata iz oblasti arhitekture. 5.5.3.3 Kodifikovano arhitektonsko znanje kao element šire baze profesionalnog znanja Da bi se moglo diskutovati o integraciji kodifikovanog arhitektonskog znanja koje je generisano u virtuelnim obrazovnim okruţenjima, u širu bazu profesionalnog znanja, neophodno je poznavati karakteristike ove šire baze. Pod širom bazom profesionalnog znanja ovde se smatra sistematizovano znanje koje se generiše u institucijama koje u osnovi ne pripadaju domenu arhitektonskog obrazovanja. Ovde je, meĊutim, vaţno naglasiti, da mnoge institucije kao što su udruţenja arhitekata, akreditacione institucije, proizvoĊaĉi materijala i komponenti, proizvoĊaĉi i distributeri softvera i sl., razvijaju odreĊene resurse, koji se na odreĊeni naĉin bave, pre svega neformalnim, ali i formalnim profesionalnim obrazovanjem. Osnovna karakteristika šire baze kodifikovanog profesionalnog arhitektonskog znanja je fragmentiranost. Ovo je, sliĉno kao i u drugim domenima, posledica naglog razvoja informacionih i komunikacionih tehnologija, kao i pojave Interneta kao sasvim novog medijuma za razmenu i podršku kreiranju novog znanja. Fragmentiranost je pojava da se razliĉite vrste znanja koje pripadaju istoj oblasti, razvijaju u okviru razliĉitih institucija, a da se pri tome ne aktiviraju mehanizmi meĊusobnog povezivanja i objedinjavanja ovakvog znanja. U oblasti arhitekture postavlja se pitanje nosioca reintegracije profesionalne baze znanja. Primeri iz posmatranog uzorka, pokazali su da znanje ĉija je potencijalna vrednost procenjena na (3), odnosno ono znanje za koje se pretpostavlja da bi moglo da bude ukljuĉeno u širu bazu profesionalnog znanja, nastaje u situacijama kada je projektni problem ili lokacija, od naroĉitog znaĉaja za društvo, te kada se traga za potpuno originalnim pristupima rešavanju odreĊenih problema, za koje šira profesionalna zajednica nema razraĊene koncepte rešavanja. Npr. za bilo kakve odgovore na projektni problem koji se kreće u domenu uobiĉajenog porodiĉnog stanovanja, ne moţe se oĉekivati da bude od interesa za integrisanje u širu bazu arhitektonskog znanja, dok konceptualni pristup kreiranju spomenika (npr. sluĉaj VDS’96 Spomenik za 1997., Hong Kong) moţe da predstavlja ravnopravan prilog široj bazi arhitektonskog znanja, kao i materijal za javnu raspravu i sl. Sama integracija izabranog kodifikovanog znanja, zavisi od postojeće infrastrukture i uopšte, od razvijenosti šire baze kodifikovanog arhitektonskog znanja. Ilustracija za ovo je sluĉaj Point Zero 2002, gde je odreĊena društvena zajednica (gradska uprava Njujorka) bila zaintereovana za prikupljanje ideja o mogućim pristupima rešavanju problema rekonstrukcije lokacije na kojij se nalazio Svetski trgovinski centar, srušen 2001. godine. U vezi sa ovim, napravljen je poseban Web sajt, sa sistemom za prikupljanje informacija, reprezentovanih i dokumentovanih na odgovarajući naĉin. Na ovaj naĉin, 206 Karakteristiĉan primer za ovo su projekti VDS’97 i VDS’98 u kojima studenti iz faze u fazu projekta, biraju i preuzimaju rezultate rada svojih kolega, modifikuju ih, unapreĊuju i publikuju, stavljajući ih na raspolaganje svojim kolegama u narednoj fazi projekta. Ovde se uvodi neka vrta kolektivog autorstva nad projektom, a pojedine faze i celokupan rad valorizuju se na odgovrajući naĉin. 156 studenti koji su uĉestvovali u projektu Point Zero 2002, imali su mogućnost da rezultate svog rada integrišu u ovaj specifiĉan informacioni sistem. Ovde je vaţno napomenuti da se ovde radi o izuzetnom povodu i posebnim društvenim i profesionalnim okolnostima koje su ga pratile. Poznavanje šire baze kodifikovanog arhitektonskog znanja, posebno u onom segmentu u kome se kreće projektni problem ili bira lokacija, esencijalno je za razmatranje mogućnosti integracije kodifikovanog znanja nastalog u virtuelnim obrazovnim okruţenjima. Ovo predstavlja jedanu od novih vrsta tacitnog znanja koju bi bilo neophodno da poseduju uĉesnici u savremenom obrazovanju. 5.5.4 Specifiĉnosti ĉuvanja i daljeg korišćenja pojedinih segmenata kodifikovanog znanja Kada je reĉ o ĉuvanju i daljem korišćenju, sliĉno kao i u ostalim postupcima kodifikacije, pojedini segmenti arhitektonskog znanja imaju odreĊene specifiĉnosti. 5.5.4.1 Znanje o projektnom problemu Znanje o projektnom problemu je esencijalno za ukupno razumevanje jednog studio projekta, jer se na osnovu ovog znanja pristupa posmatranju lokacije, kao i projektovanju arhitektonskih objekata. Ovo znanje ĉini okosnicu konteksta u kome se posmatra kodifikovano znanje u okviru jednog virtuelnog obrazovnog okruţenja. U isto vreme ovo znanje se kodifikuje relativno jednostavno, u fazi priprema studio projekta, pomoću ograniĉenog broja dokumenata, informacijama koje variraju od jednostavnih tekstova, preko sloţenih hipertekstova, interaktivnih Web prezentacija, do specijalno pripremljenih softvera. Ovo znanje je najstabilnije sa aspekta ĉuvanja, posebno u onom segmentu koji predstavlja deklarativno znanje (šta se projektuje?). Ovaj segment ujedno je i najjednostavnije saĉuvati i rekontekstualizovati (reinterpretirati u drugim obrazovnim okruţenjima, u nauĉnim studijama, u institucionalnim bazama znanja i sl.). Na bazi ovog segmenta jednostavno se aktivira onaj segment koji se odnosi na strateško znanje (kako odgovoriti na odreĊeni projektni problem?), a koji predstavlja tacitno znanje, bazirano na prethodnom iskustvu, širem korpusu individualnog znanja, pedagoških i projektantskih sposobnosti. 5.5.4.2 Znanje o lokaciji i okruţenju Ĉuvanje znanja o lokaciji i okruţenju nešto je kompleksnije od ĉuvanja znanja o projektnom problemu. Znanje o lokaciji dokumentuje se sa više razliĉitih dokumenata, koji sadrţe informacije neophodne za sagledavanje lokacije i razumevanje okruţenja u kome se lokacija nalazi. Znanje o samoj lokaciji ĉesto se reprezentuje na bazi informacija koje su korišćene u drugim kontekstima (ortofoto snimaka, karata odreĊene razmere i sl.) ili se prikuplja na licu mesta. Znanje o okruţenju ponekad ostaje u tacitnom obliku (sluĉaj kada je lokacija u neposrednoj blizini), a ponekad se prikuplja na onovu eksternih izvora koji su linkovani u okviru dokumenata koji reprezentuju lokaciju. Ovakvi linkovi, sa jedne strane obezbeĊuju „ţivu vezu“ sa lokacijom, odnosno njenim okruţenjem. Oni, sa druge strane, predstavljaju i najnestabilniji deo znanja o lokaciji, jer se ĉesto menjaju, restruktuiraju ili potpuno nestaju (postaju nedostupni). Znanje o lokacii i okruţenju koje se prikupi i generiše u okviru jednog studio projekta, obiĉno zavisi od projektnog problema. Ponovno korišćenje identiĉnog znanja o lokaciji, u nekom drugom obrazovnom kontekstu, sa drugaĉijim projektnim zadatkom, praktiĉno je nemoguće. Osim toga lokacija, a posebno okruţenje u kome se nalazi, neprekidno se menjaju. Zbog toga je dalje korišćenje znanja o jednoj lokaciji prikupljenog u okviru nekog studio projekta moguće kao ilustracija pristupa problemu lokacije u obrazovnim kontekstima ili kao integralni deo virtuelnog okruţenja. Izuzetak predstavljaju oni studio projekti koji se bave lokacijama od izuzetnog znaĉaja, za koje postoji veliko društveno interesovanje. U takvim sluĉajevima znanje o lokaciji koje je generisano u okviru studio projekta, moguće je u fazi refleksija integrisati u širu bazu profesionalnog znanja i eventualno javno promovisati. 5.5.4.3 Znanje o projektovanim objektima Ĉuvanje znanja o projektovanim objektima je najkompleksnije i najosetljivije od svih segmenata arhitektonskog znanja. Za ovo postoji više razloga, od kojih će ovde biti nabrojani samo neki. 157 Najpre, znanje o objektima projektovanim u okviru studio projekta, zavisi od znanja o problemu, kao i znanja o lokaciji. Za razliku od znanja o problemu koje moţe da se saĉuva i dalje koristi bez ostalih uoĉenih segmenata arhitektonskog znanja, kod znanja o projektovanim objektima to nije sluĉaj. Da bi se shvatilo i eventualno valorizovalo znanje o projektovanim objektima, neophodno je imati odreĊene informacije o projektnom problemu, kao i informacije o lokaciji na kojoj se projektuje. Virtuelna okruţenja u kojima ove dve komponente nisu prisutne, ne mogu se smatrati kontekstima u kojima se moţe posmatrati znanje o projektovanim objektima. Nosioci kreiranja znanja o projektovanim objektima su studenti, u svojim individualnim i grupnim radovima. Za razliku od znanja o projektnom problemu i znanja o lokaciji koje se u velikoj meri formira u pripremnoj fazi studio projekta i distribuira od strane uĉesnika u nastavi, za šta postoje jasno izdvojeni resursi u okviru virtuelnog okruţenja, studenti su ĉesto u prilici da za publikovanje svojih radova, koriste izdvojene resurse ili javne servere, koji ne obezbeĊuju trajno ĉuvanje publikovanih sadrţaja. Na ovaj naĉin, u posmatranom uzorku, izgubljen je veliki broj dragocenog materijala. Osim toga, znanje o projektovanim objektima je najobimnije, reprezentovano velikim brojem raznovrsnih informacija i dokumentovano pomoću specifiĉnih softvera, raznih verzija. Zavisnost informacija o projektovanim objektima od hardverskih i softverskih platformi, znaĉajno komplikoje ĉuvanje i ponekad onemogućava dalje korišćenje. Na kraju, znanje o projektovanim objektima se razlikuje po karakteru, po prezentaciji, kao i po kvalitetu (što moţe da bude rezultat unapred ili naknadno uspostavljenih kriterijuma), pa je ovakvo znanje neophodno dodatno rekontekstualizovati, odnosno kombinovati sa nekim drugim znanjem, kako bi se olakšalo njegovo dalje korišćenje. Najjednostavniji oblik ovakve rekontekstualizacije dogaĊa se već pri formiranju finalne prezentacije projekta, kada se iz celokupnog radnog materijala izdvajaju i modifikuju informacije koje na najbolji naĉin reprezentuju projekat. Dalje korišćenje znanja o projektovanim objektima zavisi od društvene zainteresovanosti za problem i lokaciju na kojoj se projektuje,od kvaliteta rada, kvaliteta prezentacije, prilagoĊenosti mediju i sl. Iako objekti projektovani u okviru studio projekta mogu da imaju potencijalnu vrednost koja izlazi iz okvira obrazovnog procesa. Njihovo osnovno dalje korišćenje prepoznaje se u razliĉitim obrazovnim kontekstima. 158 6 STUDIJA KODIFIKACIJE ZNANJA U NASTAVI NA ARHITEKTONSKOM FAKULTETU UNIVERZITETA U BEOGRADU - Eksperimentalni deo istraţivanja Eksperimentalni deo ovog istraţivanja odnosi se na izbor, proveru primenljivosti i prilagoĊavanje modela kodifikacije, kao i identifikaciju i unapreĊenje postupaka koji ĉine jezik kodifikacije, u onom delu arhitektonskog obrazovanja koje ne pripada oblasti studio projekta. Prikazani eksperimenti su deo šireg eksperimentalnog rada Kandidata koji se odvija od 1998. godine do danas, na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i UNITEC School of Architecture, u Oklandu, Novi Zeland (2001- 2002). Ovde su prikazana tri karakteristiĉna kursa: Matematika u arhitekturi 1 (realizovano u jesenjem semestru 2005./2006. godine), Principi CAAD-a (realizovano u prolećnom semestru 2006./2007. godine) i Matematika u Arhitekturi 2 (realizovano u prolećnom semestru 2007./2008. godine), kojima rukovodi Prof. Dr Ljiljana Petruševski, a na kojima Kandidat uĉestvuje kao asistent i koordinator zaduţen za online podršku. Svi navedeni predmeti su deo novog nastavnog programa Osnovnih akademskih studija, koji se na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu realizije od školske 2005./2006. godine. U prva dva kursa, tehniĉka platforma za formiranje virtuelnog okruţenja je modul Group Workspace u okviru ArchNET-a, dok je za treći eksperiment platforma e-Learning sistem, razvijen pod rukovodstvom Kandidata na Arhitektonskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu. 159 6.1 Virtuelno okruţenje U prethodnim poglavljima je pokazano da virtuelno okruţenje, primenjeno u observiranim primerima, reprezentuje model kodifikacije znanja. Formiranju virtuelnog okruţenja u eksperimentalnom radu, prethodio je izbor tipa virtuelnog okruţenja, kao i izbor odgovarajuće platforme, na kojoj će se bazirati virtuelno okruţenje. 6.1.1 Izbor tipa (generacije) virtuelnog okruţenja U prethodnim poglavljima identifikovane su ĉetiri generacije virtuelnih okruţenja, kao i njihove osnovne karakteristike, od kojih će ovde biti navedene samo one koje su uticale na izbor odgovarajuće platforme za eksperimentalni rad. Virtuelna okruţenja prve generacije – Formiraju sa na institucionalnim serverima ili na javnim serverima. Ĉini ih sistem Web stranica koje su formirane ekskluzivno za odreĊeno okruţenje i nisu tipiĉne. Odlikuje ih niţi stepen interaktivnosti (sadrţaje obiĉno publikuje urednik virtuelnog okruţenja iz redova nastavnika) i ĉešće se koriste za distribuciju informacija. Pogodnija su za rad sa manjim grupama korisnika, odnosno sa manjim obimom informacija. Prednosti ovakvih okruţenja ogledaju se u tome što je pri njihovom korišćenju manja mogućnost suvišnog nagomilavanja informacija. Aktivnost urednika virtuelnog okruţenja obezbeĊuje izbor reprezentativnih informacija (referentnih studentskih priloga i sl.). Korišćenje ovakvih okruţenja u eksperimentalnom radu je odbaĉeno iz sledećih razloga: Nisu naroĉito pogodna za rad sa velikim grupama studenata. Zahtevaju znaĉajniju programersku i dizajnersku aktivnost. Nedovoljno odgovaraju potrebama dinamike obrazovnih procesa u oblasti arhitekture. Nemogućnost kontrole pristupa. Gubici sadrţaja kod ovakvih virtuelnih obrazovnih okruţenja su veoma ĉesti (usled restruktuiranja institucionalnog servera, usled korišćenja javnih serverskih resursa od strane studenata...) Ipak, neke od funkcionalnosti ovih okruţenja zadrţane su u eksperimentalnom radu, u formi Web stranice predmeta, koja sluţi za distribuciju odreĊenih vrsta informacija (prezentacije predavanja, linkovi ka relevantnim eksternim resursima, prezentacija referentnih studentskih radova i sl.) koje ureĊuje nastavnik. Virtuelna okruţenja druge generacije – Za ovu generaciju virtuelnih obrazovnih okruţenja karakteristiĉno je da se razvija na bazi prve generacije, u sluĉajevima kada se sliĉna struktura i izgled Web stranica koristi u više kurseva u okviru jedne institucije (departmana, laboratorije, katedre...). Pri svakom novom korišćenju ovakva okruţenja se unapreĊuju, ali njihove osnovne karakteristike ostaju nepromenjene. Kako u ranijem eksperimentalnom radu nije bilo virtuelnih okruţenja prve generacije, nisu postojali ni uslovi za nastanak i ekstenzivnije korišćenje virtuelnih okruţenja druge generacije. MeĊutim, analogno odnosu virtuelnih okruţenja prve i druge generacije, usvajanje funkcionalnosti i organizacija Web stranice predmeta, te njeno korišćenje u razliĉitim sluĉajevima, ukazuje na postojanje elemenata virtuelnih okruţenja druge generacije. Funkcionalnosti virtuelnih okruţenja druge generacije, koje preuzima tipiĉna stranica jednog nastavnog predmeta, postaju standardni deo institucionalnog Web sajta Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ovakve stranice preuzimaju sve one funkcionalnosti koje se odnose na jednosmernu komunikaciju nastavnik – student (distribucija osnovnih informacija o nastavnom predmetu, publikovanje kurikuluma predmeta, periodiĉno obaveštavanje studenata, izlaganje referentnih studentskih radova, objedinjavanje relevantnih resursa...). Virtuelna okruţenja treće generacije – Ova generacija virtuelnih obrazovnih okruţenja razlikuje se suštinski od prethodnih generacija po tome što njen rad podrţava baza podataka koja je integrisana sa Web sadrţajima. Na ovaj naĉin postiţe se da jednom unesene informacije mogu biti prikazane u razliĉitom Web kontekstima. Ovo daje mogućnost postizanja potpune interaktivnosti u radu sa svim uĉesnicima, pre svega sa studentima, koji samostalno, bez posredstva urednika virtuelnog okruţenja, publikuju razliĉite sadrţaje. Za ovu generaciju karakteristiĉne su komercijalne platforme Blackboard, 160 207 WebCT i druge, kao i Open Source platforme, od kojih je najpoznatija MOODLE . Korišćenje ovakvih latformi pruţa niz prednosti i donosi odreĊena ograniĉenja. Osnovne prednosti ovih platformi su relativno jednostavno korišćenje i minimalna potreba za programerskim znanjem, kao i ĉitav niz najrazliĉitijih funkcionalnosti prilagoĊenih razliĉitim modelima nastave. Zajedniĉki nedostatak ovih 208 platformi je zatvorenost informacija u okvirima pojedinaĉnih kurseva . Ovo veoma oteţava povezivanje znanja generisanog u okviru jednog kursa, sa širom bazom kodifikovanog znanja. Kako u eksperimentalnom radu nije bilo posebnih fondova koji bi obezbedili aktiviranje neke od komercijalnih platformi, kao ni hardverskih resursa za postavljanje neke od open source platformi, korišćenje virtuelnih okruţenja treće generacije bilo je teško ostvariti. Ipak, tragalo se za odreĊenim solucijama koje su bile dostupne bez posebnih troškova, a ĉije performanse bi odgovarale virtuelnim okruţenjima treće generacije. Virtuelna okruţenja ĉetvrte generacije – Ova virtuelna okruţenja, sliĉno kao i virtuelna okruţenja treće generacije, imaju kao podršku bazu znanja koja olakšava upravljanje informacijama. Pored razliĉitih mogućnosti organizacije i prikazivanja informacija, virtuelna okruţenja ĉetvrte generacije obezbeĊuju neposredniju povezanost sa širom bazom kodifikovanog znanja (profesionalnog, institucionalnog, akademskog, nauĉno-istraţivaĉkog...). Nedostaci ovakvih virtuelnih okruţenja ogledaju se u znatno manjem broju funkcionalnosti za podršku razliĉitim obrazovnim modelima (u odnosu na Blackboard i sliĉne platforme), kao i u nešto teţem administriranju kurseva (kontrola aktivnosti studenata, automatsko ocenjivanje i sl.) i većom potrebom za dodatnim programiranjem. U eksperimentalnom radu nastojalo se da se koriste virtuelna okruţenjaĉetvrte generacije i to iz sledećih razloga: Ĉešće su javno dostupna za eksterne korisnike ili za korisnike zainteresovane za odreĊenu oblast (sluĉaj ArchNet-a). ObezbeĊuju mogućnost restruktuiranja informacija i njihovog sagledavanja na razliĉite naĉine (konkretno, jedan isti studentski prilog sagledava se kao deo diskusionog foruma i kao deo studentske kolekcije). ObezbeĊuju bolju povezanost sa širom bazom kodifikovanog profesionalnog znanja. 6.1.2 Izbor platforme Pri formiranju virtuelnog okruţenja neophodno je izabrati platformu koja zadovoljava sledeće uslove: Dostupna je za sve uĉesnike u nastavi (nastavnike, studente, eksterne kritiĉare, konsultante, posmatraĉe...) Dovoljno je pouzdana da obezbedi nesmetano odvijanje nastave Zadovoljava zahteve predviĊenog modela kodifikacije i podrţava neophodne elemente jezika kodifikacije ObezbeĊuje trajnije ĉuvanje kodifikovanog znanja i daje mogućnost njegovog daljeg korišćenja Kako na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu nije postojala institucionalna platforma za podršku formiranju virtuelnih okruţenja, kao ni raspoloţivi fondovi za eventualno privremeno ili trajno aktiviranje neke od komercijalnih platformi (Blackboard, WebCT i sl.) ili hardverski resursi za postavljanje neke Open Source platforme (Moodle, Claroline i sl.), neophodno je bilo izabrati neku javno dostupnu platformu u okviru koje je moguće realizovati jednosemestralne kurseve sa znaĉajnim 209 brojem uĉesnika. Ovde su razmotreni raspoloţivi servisi, kao što su Google Groups i sl., kao i alati 210 za komunikaciju u realnom vremenu, kao što je Windows Messanger i dr. TakoĊe je uzeta u obzir i mogućnost besplatnog korišćenja Blackboard-a (ograniĉena na 60 dana), ranije korišćena u širem 207 Aktuelan pregled raspoloţivih open source platformi za podršku pravljenju virtuelnih obrazovnih okruţenja nalazi se na portalu UNESCO-a posvećenom softveru koji se slobodno distribuira – Free and Open Source Software Portal, http://www.unesco-ci.org/cgi-bin/portals/foss/page.cgi?d=1&g=18 (dostupno februar 2009.) 208 Navedene platforme imaju odliĉnu kontrolu pristupa kursevima, ali su informacije koje su publikovane unutar kursa, teško dostupne za spoljne korisnike. 209 Google Groups - http://groups.google.com/ (dostupno februar 2009.) 210 Windows Messanger - http://download.live.com/?sku=messenger (dostupno februar 2009.) 161 eksperimentalnom radu. Kao solucija za sluĉaj otkazivanja virtuelnog okruţenja, postojala je 211 mogućnost korišćenja jednostavne e-mail korespondencije , gde bi studenti svoje periodiĉne zadatke slali na dogovorenu e-mail adresu. U prvom delu eksperimentalnog rada, kao platforma za formiranje virtuelnog okruţenja izabran je GroupWorkspace u okviru ArchNet-a. Na ovo je presudno uticalo nekoliko faktora: Ova platforma uspešno je korišćena u preliminarnim eksperimentima sa manjim brojem studenata. Funkcionalnosti ove platforme u velikoj meri su odgovarale potrebama predviĊenog kodifikacionog modela. ArchNet se prethodnih godima pokazao kao veoma pouzdano okruţenje koje nije imalo ozbiljnijih problema u funkcionisanju. Sa administratorskom ekipom ArchNet-a ostvarena je vrlo kvalitetna komunikacija i uspostavljeno uzajamno poverenje, koje je garantovalo pravovremenu podršku u sluĉaju tehniĉkih poteškoća. ArchNet kao širi kontekst odgovarao je arhitektonskom obrazovanju (ovde je znaĉajno postojanje virtuelne biblioteke i drugih funkcionalnosti koje su prilagoĊene potrebama studenata arhitekture, kao i uĉesnika u nastavi). U drugom delu eksperimentalnog rada formirana je i korišćena originalna platforma nazvana e- Learning sistem na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Do potrebe za formiranjem nove platforme doslo je usled privremenog prestanka funkcionisanja modula za grupni rad - Group Workspace u okviru ArchNet-a. 6.2 Model kodifikacije Model kodifikacije koji je primenjen i u izvesnim aspektima unapreĊen u eksperimentalnom radu, bazira se na Web tehnologiji, odnosno na primeni jedne od ĉetiri generacije virtuelnih okruţenja, koja ga reprezentuje. U Poglavlju 3, objašnjeno je da proces modeliranja znanja zapoĉinje uoĉavanjem segmenata koji mogu da se izdvoje i prikaţu kao pojedinaĉne informacije, razumljive za druge (Odeljak 3.2). Kod kurseva koji ne pripadaju studio projektu i gde uĉestvuje veliki broj studenata, dominantna je hronološka komponenta u strukturi informacija, što znaĉi da se primarno segmentiranje sadrţaja vrši prema odreĊenim vremenskim periodima, u ovom sluĉaju nastavnim sedmicama. Kako je za svaku nastavnu sedmicu predviĊena odreĊena tematska celina, primarna komponenta u struktuiranju znanja je zapravo tematska - hronološka. U ovom modelu hronološka komponenta ima dva nivoa – primarni, kojim se odreĊuje dinamika kursa i pojavljivanje novih tema, i sekundarni, kojim se prati aktivnost studenata u okviru jedne nastavne nedelje. Na ovaj naĉin ukupni korpus znanja jednog kursa struktuira se po temama za svaku nastavnu nedelju, za koje se kasnije pojavljuje odgovarajuće predavanje, tema diskusionog foruma i serija studentskih odgovora. PredviĊeni kodifikacioni model zahteva odreĊeni nivo interaktivnosti koji korisnicima omogućava da komuniciraju, pre svega u asinhronom modu (komunikacije se ne odvija u realnom vremenu), sa odreĊenim elementima sinhrone komunikacije (koja se odvija u realnom vremenu). Asinhrona komunikacija omogućava uĉesnicima da realizuju svoje zadatke u vreme koje im najviše odgovara (tokom jedne nastavne nedelje ili nekog drugog dogovorenog perioda). Na ovaj naĉin aktivnost u okviru virtuelnog okruţenja postoji tokom svakog dana (što ukljuĉuje i vikende, praznike i sl.), ane samo u zakazanim terminima. Sa druge strane, odreĊeni elementi sinhrone komunikacije korisni su jer se na taj naĉin ostvaruje neposrednija komunikacija na tri nivoa: Student-student Student – nastavnik Nastavnik - nastavnik 211 Ovaj jednostavan metod efikasno je korišćen u projektu „Virteulna uĉionica“, za vreme NATO bombardovanja Srbije, 1999. godine. 162 Za kodifikacioni model koji je primenjen u eksperimentalnom radu, najznaĉajnija je sinhrona komunikacija koja se odvijaizmeĊu samih studenata u okviru virtuelnog okruţenja. Ova komunikacija ostvaruje se integracijom chat funkcionalnosti, koja se aktivira zajedno sa osnovnim sadrţajima 212 virtuelnog okruţenja . Jezik kodifikacije na kome se bazira predloţeni kodifikacioni model, mora biti razumljiv i dostupan svim uĉesnicima u obrazovnom procesu, ili takav, da ga svi uĉesnici mogu savladati za relativno kratko 213 vreme . Jeziku kodifikacije koji ĉine posebno izdvojene grupe karakteristiĉnih postupaka kodifikacije, posvećen je naredni odeljak. 6.3 Jezik kodifikacije Nastava koja se na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu odvija u onom segmentu koji ne pripada studio projektu, obiĉno podrazumeva veliki broj studenata (što u prikazanom eksperimentalnom radu iznosi 250 – 350 studenata u okviru jednog predmeta). U ovakvim uslovima jezik kodifikacije neophodno je prilagoditi, kako bi se izbegle tehniĉke i funkcionalne poteškoće. Prikupljanje znanja – U pogledu eksternog prikupljanja znanja, predviĊeni jezik kodifikacije ne razlikuje se bitno u odnosu na primere iz posmatranog uzorka koji su analizirani u prethodnim poglavljima. Interno prikupljanje znanja, meĊutim, s obzirom na izuzetno veliki broj studenata, podrazumeva rigidno struktuiranje informacija i znaĉajna ograniĉenja (broja priloga, veliĉine datoteke i sl.). Ovo posebno dolazi do izraţaja u delu koji se odnosi na razmenu znanja. Reprezentacija znanja – Kod kurseva gde se oĉekuje veliki broj uĉesnika, kada je reĉ o arhitektonskom obrazovanju, osnova reprezentacije znanja je slika, dok tekst, odnosno hipertekst i drugi oblici reprezentacije imaju sekundarni znaĉaj. Zbog toga je neophodno da se u okviru virtuelnog okruţenja korisnicima obezbedi udoban rad sa digitalnom slikom, koji podrazumeva nesmetano postavljanje i izmenu, eventualni interaktivni rad sa slikom (skiciranje) i sl. Pri tome je veoma vaţno imati u vidu znaĉajne memorijske resurse koje zahteva skladištenje velike koliĉine slika. Zbog toga se u eksperimentalnom radu koriste slike manjih dimenzija, a broj dozvoljenih priloga po jednom zadatku ograniĉava se na 2-3. Kada se radi o tekstualnoj reprezentaciji znanja, pri formiranju virtuelnog okruţenja za studente Beogradskog univerziteta, znaĉajno je obezbediti mogućnost unosa tekstova na srpskom jeziku. Ovo pitanje posebno dolazi do izraţaja u oblasti virtuelnog okruţenja koja predstavlja metakontekst, odnosno tamo gde se determinišu pojedini odeljci virtuelnog okruţenja, i unose tekstualni elementi koji bi kasnije mogli da se koriste kao metapodaci u razmeni informacija u okviru šire baze kodifikovanog znanja. U internacinalnim virtuelnim okruţenjima, kakav je ArchNet, u strukturi informacija korišćeni su dvojeziĉni natpisi, dok je u e-Learning sistemu na Arhitektonskom fakultetu korišćen prevashodno srpski jezik. U prvom sluĉaju neophodno je uloţiti znaĉajniji napor za kreiranje dvojeziĉnih naslova, opisa, postavki zadataka i sl., ali je opseg potencijalnih korisnika kodifikovanog znanja neuporedivo veći. Reprezentacija znanja hipertekstom, na kojoj se baziraju postupci eksternog prikupljanja znanja, zahteva od korisnika odreĊeno poznavanje html-a (hyper text markup language), što je bio sluĉaj kod platform ArchNet, ili automatsko prepoznavanje hiperlinkova, što je realizovano u e-Leraning sistemu na Arhitektonskom fakultetu. Dokumentovanje znanja – Osnovna karakteristika dokumentovanja znanja u uslovima rada sa velikim brojem studenata koji koriste svoje kućne raĉunare, jeste oslanjanje na one vrste dokumenata koje generišu široko dostupni programi i izbegavanje dokumenata koji su karakteristiĉni za specifiĉne, komercijalne programe. Razmena znanja – Osnova razmene znanja ovog kodifikacionog modela je diskusioni forum, ĉija svaka tema predstavlja tematsko-hronološki presek u informacionoj strukturi ovog modela (Slika 40, na 212 Ovde je neophodno nalasiti da studenti, u meĊusobnoj komunikaciji, ĉesto odluĉuju da promene komunikacioni kanal, odnosno da chat virtuelnog okruţenja zamene nekim drugim servisom, npr. MSN-om, koji obezbeĊuje veću privatnost, ali se inicijalna interakcija ipak ostvaruje u okviru virtuelnog okruţenja. 213 Npr. od svih uĉesnika u nastavi na bilo kom predmetu moţe se realno oĉekuvati da savladaju najosnovnije elemente html-a, kao što je linkovanje eksternih Web sadrţaja i sl., ali se ne moţe oĉekivati da uloţe posebne napore u savladavanju korišćenja sloţenih softvera, da nabave poseban hardver i sl. 163 strani 51). Za nesmetano praćenje razmene znanja u pojedinim temama diskusionog foruma neophodno je obezbediti preglednost, hronološko praćenje dinamike, identifikaciju autora svakog priloga, mogućnost naknadnog modifikovanja priloga, zaštitu od zloupotrebe (brisanja ili modifikovanja tuĊih poruka) i sl. U postupcima razmene znanja, ovaj model, zbog velikog broja uĉesnika, zahteva odreĊena rešenja koja doprinose jednostavnijem sagledavanju informacija u više razliĉitih konteksta. Ĉuvanje i dalje korišćenje znanja – Kod ĉuvanja kodifikovanog znanja u okviru jednog virtuelnog obrazovnog okruţenja, postoje dva nivoa – ĉuvanje tokom trajanja kursa i ĉuvanje nakon trajanja kursa. Pri uspostavljanju virtuelnog okruţenja za podršku nekom kursu, neophodno je imati u vidu oba nivoa, ali je od kritiĉnog znaĉaja obezbediti ĉuvanje integralnog sadrţaja tokom trajanja kursa. Ovaj nivo ĉuvanja ne dolazi u tolikoj meri do izraţaja pri analizi sadrţaja realizovanih kurseva koja je prokazana u prethodnim poglavljima, ali u postavljanju eksperimentalnog rada ovo je jedan od najvaţnijih uslova. Jedan od naĉina da se obezbedi ĉuvanje integralnog sadrţaja jeste obezbeĊenje 214 redovnog backup-a Web servera na kome se ovakav sadrţaj nalazi . Pored postizanja redovnosti backup-a, neophodno je proveriti i da li je na osnovu uraĊenog backup-a zaista moguće rekonstruisati podatke Web servera. Ĉinjenica da je kodifikovani materijal moguće rekontekstualizovati i koristiti van okvira odreĊenog kursa, veoma stimulativno utiĉe na kvalitet rada studenata, kao i uĉesnika u nastavi. Zbog toga je sa „daljim korišćenjem“ moguće poĉeti još u toku samog kursa, i to kroz izdvajanje referentnih radova studenata i njihovo publikovanje npr. na Web stranici odreĊenog predmeta. Ĉuvanje kodifikovanog znanja nakon realizacije jednog kursa, kao i njegovo dalje korišćenje zahteva postojanje posebne strategije, na koju pojedinaĉni uĉesnici u nastavi ĉesto nemaju direktan uticaj. Aspektima koji odreĊuju ovu strategiju posvećen je naredni odeljak. 6.4 Aspekti koji utiĉu na strategiju ĉuvanja i stvaranje uslova za dalje korišćenje kodifkovanog znanja U prethodnom odeljku ĉuvanje i dalje korišćenje kodifikovanog znanja razmatrano je kao deo postupaka koji ĉine jezik kodifikacije. Ovde su posebno istaknuti odreĊeni aspekti koji utiĉu na strategiju ĉuvanja i daljeg korišćenja kodifikovanog znanja, koju je neophodno formirati unutar obrazovne institucije ili neke šire obrazovne celine. Ĉuvanje digitalnog nasleĊa – U Poglavlju 5, odeljak 5.5, navedeni su relevantni dokumenti, gde se ukazuje na znaĉaj ĉuvanja digitalnih informacija koje predstavljaju kulturno nasledje savremenog 215 društva, kao i na njihovu izrazitu osetljivost . Informacije koje predstavljaju kodifikovano znanje, a nastaju u virtuelnim obrazovnom okruţenjima, predstavljaju upravo takav materijal. Odgovornost je obrazovnih institucija, kao i samih uĉesnika u nastavnom procesu, da na svaki naĉin doprinesu oĉuvanju integralnih informacija nastalih u ovakvim okruţenjima, kao i da omoguće i podstaknu njihovo dalje korišćenje. Organizacioni preduslovi – Na institucionalnom nivou, o aktivnostima na formiranju virtuelnih okruţenja za podršku obrazovnim procesima, neophodno je obavestiti nadleţne sluţbe i pojedince, pogotovo one koji direktno utiĉu na obezbeĊivanje pristupa Web resursima, na uspostavljanje realizacije redovnog backup-a, obezbeĊivanje kontinuiranog funkcionisanja Web servera i sl. U sluĉaju platformi kao što je ArchNet, ovo ne predstavlja poseban problem, jer je kontinuitet funkcionisanja Web resursa deo šire institucionalne kulture (ArchNet se fiziĉki nalazi na MIT-u (Massachussets Institute of Techlogy)). Sa druge strane, eksterni korisnici nemaju mnogo uticaja na dinamiku rada, dalji razvoj 216 funkcionalnosti i restruktuiranje same platforme . Za razliku od ArchNet-a, e-Learning sistem, kao i 214 U praksi na Arhitektonskom fakultetu, nakon perioda eksperimentalnog rada i odreĊenih gubitaka informacija usled napada virusa, usvojena je praksa da se redovan backup Web servera radi dva puta dnevno, na poĉetku i na kraju radnog vremena. 215 Charter on the Preservation of Digital Heritage, UNESCO, Op.cit. 216 U toku jednog ovakvog restruktuiranja platforme, funkcionalnost Group Workspace nije bila dostupna u duţem vremenskom periodu. To je dovelo do neophodnosti formiranja posebne platforme na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. 164 drugi Web bazirani sadrţaji na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, predstavljaju novi 217 servis, ĉije kontinuirano funkcionisanje tek postaje deo institucionalne kulture . Potencijalna vrednost kodifikovanog znanja – U observativnom delu istraţivanja pokazano je da znanje kodifikovano u virtuelnim okruţenjima posmatranog uzorka, ima odreĊenu potencijalnu vrednost, odnosno da se prepoznaje mogućnost da ovakvo znanje bude dalje korišćeno. Ova potencijalna vrednost za identifikovane segmente arhitektonskog znanja iznosi u proseku ~2, što znaĉi da se prepoznaje mogućnost korišćenja ovakvog znanja, pre svega u drugim obrazovnim kontekstima, ali i van njih, u okviru šire baze kodifikovanog disciplinarnog znanja. Ovo je jedan od aspekata koji je uzet u obzir u pripremi eksperimentalnog rada i koji bi trebalo imati u vidu pri formiranju svakog virtuelnog okruţenja u okviru koga će se odvijati neki obrazovni proces. Uslovi za dalje korišćenje kodifikovanog znanja - Zbog ĉinjenice da je ovakvo znanje moguće dalje koristiti, neophodno je obezbediti odgovarajuće tehniĉke uslove za ovakvo korišćenje i to pre svega: Omogućiti pristup ovakvom znanju Oĉuvati integralni kontekst u kome ovakvo znanje nastaje Izbegavati zavisnost od specifiĉnih softverskih paketa Olakšati identifikaciju referentnih informacija Pri izboru platforme i formiranju virtuelnog okruţenja, neophodno je biti svestan potrebe za kasnijim pristupom kodifikovanom znanju koja moţe da bude: Interna, u okviru jednog predmeta, grupe predmeta, nastavnog modula i sl. Interna, u okviru jedne obrazovne institucije, šireg virtuelnog konteksta i sl. Eksterna, uz odreĊena ograniĉenja (npr. neophodna registracija, pripadnost akademskoj instituciji, korišćenje za potrebe istraţivanja i sl.) Eksterna, bez ograniĉenja Za bilo koji od ovih scenarija neophodno je unapred odrediti pod kojim uslovima je korišćenje odobreno i ovo jasno naglasiti. Podrška daljem korišćenju kodifikovanog znanja – Pored obezbeĊivanja pristupa kodifikovanom znanju i odreĊivanja uslova njegovog daljeg korišćenja, na institucionalnom nivou moguće je obezbediti dodatnu podršku korišćenju kodifikovanog znanja i to kroz: Stimulisanje identifikacije objekata kodifikovanog znanja (npr. obrazovni objekti) Usvajanje standarda za njihovo opisivanje sistemom metapodataka (u kontekstu eksperimentalnog rada razmatran je LOM Standard) Formiranje institucionalne baze znanja ObezbeĊivanje integrisanja ove baze znanja u širu bazu disciplinarnog znanja. Navedene aspekte neophodno je postepeno integrisati u institucionalne pravilnike koji se odnose na Web servise, e-Learning i dr., te nastojati da budu prihvaćeni kao deo institucionalne kulture. 6.5 Kontekst u kome se odvija eksperimentalni rad Da bi se bolje sagledala priroda prikazanih eksperimenata, neophodno je definisati kotekst u kome se ovi eksperimenti odvijaju. Osnovna obeleţja ovog konteksta su: Ektenzivan eksperimentalni rad koji je prethodio prikazanim eksperimentima Promene nastavnog programa na Arhitektonskom fakultetu pod uticajem Bolonjskog procesa Adekvatan nivo opšte infomatiĉke pismenosti studenata arhitekture, opremljenost raĉunarskom opremom i dostupnost Interneta Intenziviranje korišćenja Web sajta Arhitektonskog fakulteta i razvoj novih funkcionalnosti 217 Tako se dešava da se serverskoj prostoriji na Arhitektonskom fakultetu tokom vikenda iskljuĉi napajanje elektriĉnom energijom, što dovodi do onesposobljavanja servisa. Izbegavanje ovakvih situacija zahteva sinhronizovan rad i razumevanje prirode i znaĉaja ovakvih servisa, za šta je potrebno znaĉajno vreme i energija. 165 6.5.1 Prethodni eksperimenti Prikazanim eksperimentima prethodili su brojni manji eksperimenti koji su se odvijali u periodu 1998. – 2005., u razliĉitim okolnostima i sa razliĉitim grupama uĉesnika. MeĊu ovim eksperimentima svakako su najznaĉajniji: Virtuelna uĉionica (1999) – realizovan u vreme NATO bombardovanja Srbije Virtual portfolio – realizovan 2002. Na UNITEC School of Architecture, Okland, Novi Zeland Serija eksperimenata sa naprednim grupama studenata u okviru predmeta Informatika (rukovodilac predmeta Prof. dr Ljiljana Petruševski) Opšte karakteristike ovih eksperimenata su sledeće: Realizuju se sa manjim grupama posebno zainteresovanih studenata (uĉesnika) Baziraju se na eksternim Web platformama (Adobe e-portfolio, ArchNet Group Workspace) i drugim servisima Interneta Odstupaju od sadrţaja obaveznog nastavnog programa Za razliku od navedenih eksperimenata, za ovo istraţivanje biće interesantni oni eksperimenti koji su realizovani sa celokupnim generacijama studenata (250 – 350) u okviru predmeta koji predstavljaju obavezni deo nastavnog programa Osnovnih akademskih studija. 6.5.2 Promene u sadrţaju i naĉinu izvoĊenja nastave na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Nastavni programi na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, inovirani pod uticajem 218 Bolonjskog procesa , postavili su velike izazove za sve uĉesnike u nastavi, ali i otvorili mogućnosti za znaĉajna unapreĊenja u naĉinu izvoĊenja nastave. Zahtev da se gradivo po sadrţaju i obimu dimenzioniše prema potrebama i realnim mogućnostima studenta, nametnuo je potrebu efikasnog praćenja studentske aktivnosti, pri ĉemu bi studenti imali mogućnost da kreativno istraţuju u odeĊenim domenima, pre nego da reprodukuju nauĉeno gradivo. Ovako postavljen ukupan nastavni kontekst, bio je odliĉna prilika da se predloţe novi naĉini izvoĊenja nastave koji su ukljuĉivali intenzivniju primenu savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija, aktivirali postojeći raĉunarski potencijal studenata Arhitektonskog fakulteta i promovisali jedan inovirani odnos prema razmeni, generisanju i ĉuvanju znanja. Na predmetima na kojima asistira i u ĉijoj realizaciji uĉestvuje, a koji se baziraju na predavanjima (ex- 219 220 katedra ), Kandidat predlaţe uvoĊenje kombinovanog modela nastave (tzv. blended learning ) koji bi se sastojao od predavanja odrţanih na tradicionalan naĉin i aktivnosti u virtuelnom obrazovnom okruţenju, u okviru koga bi studenti realizovali seriju paţljivo struktuiranih i dimenionisanih zadataka. UvoĊenje ovakvog naĉina rada otvorilo je neka kritiĉna pitanja: Pitanje spremnosti studenata Univerziteta u Beogradu da prihvate ovkav naĉin rada na nivou cele generacije (250 – 350) studenata Pitanje obezbeĊenja tehniĉke platforme koja bi mogla da podrţi ovakav naĉin rada, kao i procene njenog kapaciteta za rad sa izuzetno velikim brojem studenata Pitanje verifikovanja i provere autentiĉnosti studentskog rada Iskustva Kandidata u ranijem eksperimentalnom radu, koji se odvijao u periodu 1998. – 2005. na predmetima Infomatika (Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, rukovodilac predmeta Prof. dr Ljiljana Petruševski), Design Studio 1 i 2, Visual Communication 2 i Electronic Communication Culture (Unitec Institute of Technology, Okland, Novi Zeland), pomogla su da uvoĊenje ovakvog naĉina rada ne donese rizik kojim bi se ugrozio integritet nastavnog procesa. 218 Savić, M.; Nikolić, V.; Timotijević, M. (urednici): Studije po evropskim standardima, Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet, 2006., str. 9 219 O ovome videti pregled razliĉitih vidova nastave u Studije po evropskim standardima, Ibid., str 51. 220 OECD, E-learning in Tertiary Education, Centre for Educational Research and Innovation, OECD, 2005, http://www.cudi.edu.mx/educacion/publicaciones/E_Learning_Tertiary_Education.pdf (dostupno jul 2008.), str. 75 166 Tehniĉka platforma za formiranje virtuelnih obrazovnih okruţenja za prva dva prikazana eksperimenta na predmetima Matematika u arhitekturi 1 i Principi CAAD-a, bio je Group Workspace modul, u okviru ArchNet-a koji se razvija na MIT-u (Massachussets Institute of Technology). Ĉinjenica da je ovaj resurs bio besplatno dostupan studentima širom sveta, kao i odliĉni rezultati u ranijem eksperimentisanju i dogovori postignuti sa administrativnim timom ArchNet-a, bili su dovoljni da se ova platforma izabere kao optimalna za navedene eksperimente. 221 Nastavna aktivnost na predmetima koji nose izuzetno mali broj kredita (po 1 ECTS za svaki od prikazanih eksperimenata), ograniĉila je mogućnost ekstenzivnijeg angaţovanja studenata na pojedinim zadacima, ali je ujedno dozvolila nešto fleksibilniji odnos prema proveri autentiĉnosti 222 studentskog rada . 6.5.3 Opšta informatiĉka pismenost studenata, opremljenost raĉunarskom opremom i pristup Internetu Studenti koji se upisuju na Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu od školske 2005./2006. godine, sliĉno kao i nekoliko prethodnih generacija, studije arhitekture zapoĉinju sa vrlo solidnom informatiĉkom pismenošću, kao rezultatom programa na informatiĉkim predmetima u srednjoškolskom 223 obrazovanju . Ova pismenost podrazumeva baziĉno korišćenje raĉunara za rad sa tekstom i slikom, osnove kompjuterske grafike, korišćenje programa za tabelarna preraĉunavanja i sl., kao i elementarna znanja o korišćenju Interneta i elektronskoj komunikaciji baziranoj na Internet servisima. Pored opšte informatiĉke pismenosti, u periodu odvijanja prikazanih eksperimenata, studenti arhitekture su odliĉno opremljeni raĉunarima i drugom pratećom opremom, kao što su štampaĉi, skeneri, digitalni foto aparati, video kamere i sl. Hardverski potencijal koji poseduju studenti arhitekture, ĉini jedan dragocen resurs koji je poţeljno aktivirati na samom poĉetku studija, a koji ujedno znaĉajno oslobaĊa institucionalne kompjuterske resurse za potrebe specifiĉnijih oblika nastave. Pri uvoĊenju koncepta kombinovane nastave (ex-katedra i online) najkritiĉniji element je povezanost studentskih raĉunara na Internet, što konstantno zahteva odreĊene dodatne napore od strane studenata, kao i izvesnu fleksibilnost od strane nastavnika, posebno u prvim nedeljama nastave. 6.5.4 Razvoj Web sajta Arhitektonskog fakulteta i formiranje e-Learning sistema Od septembra 2005. godine Kandidatu je povereno ureĊivanje Web sajta Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Iako je ovaj resurs funkcionisao i ranije, u ovom periodu potrebe za korišćenjem postojećih Web resursa su se intenzivirale, a osavremenjivanje nastave zahtevalo je transparentnije, efikasnije i brţe informisanje studenata i nastavnika. Ovaj odgovoran i kompleksan posao omogućio je Kandidatu: Bolje upoznavanje sa savremenim Web tehnologijama Neposredniju saradnju sa odeljenjem za ICT podršku Arhitektonskog fakulteta Saradnju sa struĉnjacima iz oblasti Web programiranja 224 Bolji uvid u ukupne tokove znanja (en. knowledge flows ) u okviru institucije U ovakvim okolnostima stvorili su se uslovi za razvoj e-Learning sistema u okviru Web sajta Arhitektonskog fakulteta, koji je posluţio kao tehniĉka platforma za razvoj virtuelnog okruţenja za podršku trećem prikazanom eksperimentu – Matematika u arhitekturi 2, 2007/2008., te predstavlja jedan od primenjenih rezultata ovog istraţivanja. 221 ECTS – European Credit Transfer System, Evropski sistem prenosa bodova (ESPB) 222 Kod ovako nisko kreditiranih predmeta, uobiĉajeno je da se neophodan minimum poena ostvaruje već samim prisustvom na predavanjima. Ovakav koncept primenjen je na redovan rad studenata u okviru diskusionog foruma, što znaĉi da je svaki student koji je redovno odgovarao na postavljene zadatke, sakupio minimum poena neophodan za polaganje ispita. 223 Klem, N.: Raĉunarstvo i informatika za drugi razred gimnazije, Zavod za udţbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003. 224 Knowledge Management in the learning Society, Op. Cit., str. 20 167 6.6 Opšte karakteristike realizovanih eksperimenata Prikazani eksperimenti realizovani su u okviru redovne nastave na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u okviru predmeta: Matematika u arhitekturi 1 – školska 2005/2006. Principi CAAD-a – školska 2006/2007. Matematika u arhitekturi 2 – školska 2007/2008. Navedeni predmeti pripadaju Nastavnom planu Osnovnih akademskih studija i realizuju se na prvoj godini, pod rukovodstvom Prof. dr Ljiljane Petruševski, koja je ujedno i supervizor eksperimenata. Svi predmeti su deo jedinstvenog modula Geometrija arhitektonske forme i obavezni su za sve studente prve godine osnovnih akademskih studija. Svaki od prikazanih predmeta nosi po 1 ECTS kredit. Kandidat u prikazanim projektima uĉestvuje kao asistent i koordinator realizacije zaduţen za primenu virtuelnih okruţenja. 6.6.1 Ciljevi eksperimentalnog rada i metodologija U kontekstu istraţivanja kodifikacije znanja iz oblasti arhitekture u virtuelnim obrazovnim okruţenjima, prikazanim eksperimentima isptuje se: Uslovi primenljivosti kodifikacionog modela reprezentovanog virtuelnim obrazovnim okruţenjima u kursevima koji ne pripadaju domenu studio projekta. Specifiĉnosti kodifikacije arhitektonskog znanja prema strukturi problem-lokacija- projektovani objekat. Specifiĉnosti rada sa izuzetno velikim grupama studenta (250-350) i implikacije na kodifikacioni model i jezik kodifikacije Identifikacija obrazovnih objekata i razrada koncepta njihovog daljeg korišćenja Po postavljenim ciljevima i pristupu realizaciji, prikazani ekperimenti predstavljaju originalni rad Kandidata. Pored eksperimentalnog karaktera u oblasti kodifikacije arhitektonskog znanja, prokazani primeri predstavljaju i obrazovne eksperimente. Ovaj aspekt, meĊutim, nije predmet disertacije, pa se obrazovni aspekti eksperimenata navode samo u onim segmentima koji su relevantni za problem kodifikacije arhitektonskog znanja. 225 Rad prikazan u navedenim primerima, po tipu pripada eksperimentima na polju primene , koji se uobiĉajeno koriste u sluĉajevima kada je eksperimente nemoguće izvoditi laboratorijski ili uz posmatranje osnovnog i kontrolnog uzorka. Zakljuĉci su doneseni na osnovu kvalitativnih informacija prikupljenih posmatranjem tokom realizacije kurseva, kao i naknadnom analizom sadrţaja. 6.6.2 Elementi virtuelnog okruţenja Kod kurseva sa velikim brojem uĉesnika, od izuzetnog znaĉaja je formiranje takvog virtuelnog okruţenja, u okviru koga je orijentacija jednostavna, a podrška razmeni znanja efikasna. U prikazanom kodifikacionom modelu, sistem za podršku razmeni znanja ( Slika 145) ĉine sledeći elementi: Web stranica odreĊenog predmeta Ulazna stranica virtuelnog okruţenja Diskusioni forum Kolekcije studentskih radova Najznaĉajniji od ovih elemenata, u prikazanom modelu svakako je diskusioni forum koji se bazira na razmeni znanja reprezentovanog ilustracijom i tekstom. Korišćenje specifiĉno prilagoĊenog 225 Videti odeljak Experimental Design kod Trochim, W. M.: Research Methods Knowledge Base, Cornell University, USA, 2002 168 diskusionog foruma, kao osnove u razmeni arhitektonskog znanja, originalan je metod koji Kandidat 226 razvija i primenjuje od 2001. godine . Veza sa institucionalnim Web sajtom Web stranica nastavnog programa Veza sa elektronskim profilom nastavnika Web stranica predmeta Ulazna stranica virtuelnog okruţenja Prezentacije Izbor referentnih predavanja radova Diskusioni forum Rezultati Veza sa ocenjivanja elektronskim profilom Studentske kolekcije studenta Zona virtuelnog obrazovnog okruţenja Slika 145: Eksperimentalni rad – sistem razmene znanja 226 U vezi sa osobenostima primene diskusionih foruma u arhitektonskom obrazovanju, na meĊunarodnoj konferenciji Architectural Education for the New Millenium, saopšten je sledeći rad: Devetaković Radojević, M.: Potential of Electronic Discussions in Architectural Education – The Case Study, Architectural Education for the New Millenium, UIA Architectural Education Comission, Alexandria, Egypt, 2003, Conference abstracts, pp. 56 169 6.6.2.1 Web stranica odreĊenog predmeta Web stranica predmeta predstavlja vezu izmeĊu institucionalnog Web sajta i virtuelnog okruţenja koje se formira za ovaj predmet. Ova stranica je javno dostupna i sadrţi osnovne podatke o predmetu i uĉesnicima u nastavi, kao i pregled predavanja sa linkovima na odgovarajuće multimedijalne prezentacije (.ppt). Osim toga ova stranica sadrţi i link koji predstavlja ulaz u virtuelno okruţenje za podršku nastavi na predmetu. Pored ovih elemenata, web stranica predmeta sadrţi i pregled referentnih studentskih radova za odreĊene teme. Na ovaj naĉin znanje koje se inicira kroz predavanja i kreira u okviru razliĉitih zadataka, publikuje se javno i postaje dostupno širem krugu korisnika. Radovi publikovani na ovoj stranici predstavljaju neku vrstu galerije i mogu da posluţe kao orijentir u odreĊivanju ukupnog kvaliteta ostvarenih rezultata u okviru datog kursa. 6.6.2.2 Ulazna stranica virtuelnog okruţenja Do ulazne stranice virtuelnog okruţenja stiţe se aktiviranjem linka sa Web stranice onog predmeta za koji se posmatrano virtuelno okruţenje formira. Ovaj pristup moţe da bude odobren uz identifikaciju korisnika ili slobodan. Sadrţaji ulazne stranice nalaze se u drugaĉijem grafiĉkom i organizacionom kontekstu od Web stranice odreĊenog predmeta, što bi korisniku trebalo da pojaĉa utisak „ulaska“ u okruţenje u okviru koga se odvija deo nastavnog procesa. Ulazna stranica sadrţi ilustraciju – fotografiju ili seriju fotografija postojećeg referntnog arhitektonskog objekta, koja ima za cilj da poboljša prepoznatljivost virtuelnog okruţenja i olakša orijentaciju, kako za studente, tako i za nastavnike koji ponekad istovremeno koriste više virtuelnih okruţenja u okviru razliĉitih kurseva. Ove fotografije ĉesto predstavljaju i sistem vizuelnih prostornih metafora okupljanja, izlaganja, biblioteke, kolekcioniranja i sl. Izabrani objekat, po pravilu je primer nekog aspekta problema koji se obraĊuje u okviru datog predmeta. U okviru ulazne stranice virtuelnog okruţenja nalaze se aktuelna obaveštenja u vezi sa odvijanjem nastavnog procesa, kao i linkovi ka diskusionom forumu. Na ovoj stranici sagledava se informaciona struktura virtuelnog okruţenja. 6.6.2.3 Diskusioni forum Teţište razmene znanja u okviru izabranog kodifikacionog modela nalazi se u diskusionom forumu. U okviru diskusionog foruma (posmatranog kao funkcionalni deo virtuelnog obrazovnog okruţenja) formiraju se teme, za svaku nastavnu nedelju. Na ovaj naĉin informacije se struktuiraju tematsko- hronološki. Studenti imaju zadatak da, u okviru svake teme, priloţe po jedan odgovor (u izuzetnim zadacima traţi se, ili se odobrava, više odgovora), pri ĉemu se informacije sagledavaju u tematskoj ravni. U okviru jedne teme diskusionog foruma izdvajaju se sledeći karakteristiĉni elementi: Naslov teme Zadatak o Tekst zadatka o Karakteristiĉni linkovi (referentno predavanje, softver, primeri studentskih radova i sl.) o Ilustracija zadatka Primer (opciono) o Tekstualni deo o Ilustracija Studentski prilog o Tekstualni deo o Ilustracija Komentari o Tekstualni deo o Ilustracija (opciono) Naslov teme – jednostavan i lako prepoznatljiv naslov koji ima za zadatak da sugeriše sadrţaj odreĊene teme (npr. „Samosliĉnost u našem izgraĊenom okruţenju“) ili da provokativno utiĉe na 170 aktivnost studenata („Vokselizovani Beograd“). Uz naslov obiĉno postoje podaci o datumu iniciranja teme, statusu (aktivna/zakljuĉena) i broju priloga. Zadatak – U tekstualnom delu zadatka, u nekoliko reĉenica izlaţe se suština zadatka i daju osnovne smernice za kreiranje studentskih priloga (veliĉina slike, broj priloga i sl.). Tekstualni deo ponekad sadrţi referentne linkove ka odgovarajućim predavanjima, softveru, primerima studentskih radova i drugim relevantnim resursima koji su dostupni online. Veoma znaĉajan deo zadatka u prikazanim eksperimentima predstavlja ilustracija. Slika, koja je inaĉe relativno malih dimenzija (150/150 piksela), ilustruje postavljeni zadatak i definiše nivo kvaliteta grafiĉkog priloga koji je potrebno postići. Primer – Radi boljeg razumevanja zadatka, kod nekih sloţenijih tema korisno je dati uraĊen i ilustrovan primer. Na ovaj naĉin se rad studenata diskretno usmerava u najranijoj fazi, što kritiĉno utiĉe na kvalitet celokupne aktivnosti u okviru odreĊene teme diskusionog foruma. Studentski prilog – Po strukturi sliĉan zadatku, studentski prilog se sastoji od tekstualnog dela i ilustracije, s tom razlikom što je znaĉaj ilustracije neuporedivo veći od tekstualnog dela priloga. Komentari – Posebno zanimljivi u razmeni znanja na ovom nivou su komentari uĉesnika, bilo da se radi o nastavnicima ili o studentima. Po strukturi su sliĉni kao i studentski prilozi, mogu da se sastoje od teksta i slike. Iako komentari uĉesnika u nastavi imaju veliki znaĉaj za tok razmene znanja u okviru jedne teme diskusionog foruma, neuporedivo su interesantniji komentari studenata i dijalog koji se uspostavlja u vezi sa nekim problemom, priloţenim studentskim radom i sl. Kultura konstruktivne razmene mišljenja je jedna od znaĉajnih sposobnosti koja se razvija korišćenjem ovakvog metoda rada. 6.6.2.4 Kolekcije studentskih radova Kolekcije studentskih radova su struktuirane kolekcije u kojima moţe da se prati rad svakog studenta pojedinaĉno, odnosno u kojima se pojavljuju svi prilozi sa kojima je jedan student uĉestvovao u celokupnom toku kursa. Pri struktuiranju informacija u studentskim kolekcijama primarna je tematska dimenzija (studentski radovi niţu se prema temi), a struktura same kolekcije formira se u portfolio ravni (AH), jedistvena za sve studente. Na ovaj naĉin postiţe se veća efikasnost u valorizaciji rada studenata na kraju kursa, što je od izuzetne vaţnosti kod kurseva sa velikim brojem studenata. Studentska kolekcija sadrţi ilustracije koje se odnose na pojedine teme, kao i linkove na tekstualni deo odgovarajuih priloga. Ovakva kolekcija sluţi za praćenje redovnog rada svakog pojedinaĉnog studenta tokom kursa, kao i za ocenjivanje na kraju kursa. Nakon realizovanog kusa, pa i u toku njegove realizacije, jedna studentska kolekcija moţe da se tretira kao obrazovni objekat, te da bude korišćena kao primer za ostale studente, ilustracija aktivnosti u okviru kursa, predmet analize pojedinaĉnog opterećenja i sl. Ovakvu kolekciju moguće je takoĊe koristiti i u okviru elektronskog profila studenta, kao link na referentne radove. Istovremeni uvid u nekoliko kolekcija koje je student realizovao u okviru jednog nastavnog modula, daje nastavniku potpuniji uvid u potencijale studentskog rada kao celine, ali ukazuje i na aspekte studentskog rada koje je potrebno unaprediti. 6.7 Prikaz izabranih eksperimenata Izabrani eksperimenti odvijaju se na grupi predmeta u okviru modula Geometrija arhitektonske forme, kod kojih se odreĊena znanja koja inicijalno pripadaju drugim disciplinama (matematika) ili su zajedniĉka za razliĉite inţenjerske oblasti (CAD), stavljaju u sluţbu arhitekture kao discipline, sa tendencijom da se omogući i podstakne stvaranje novog arhitektonskog znanja. Ovde se koristi koncept struktuiranja arhitektonskog znanja koji je uoĉen u observativnom delu istraţivanja (problem, lokacija, objekat) u domenu studio projekta, gde se na osnovu identifikovanog, postavljenog problema kreira serija originalnih objekata, ili se identifikovani problem posmatra na karakteristiĉnim objektima determinisane lokacije. Na ovaj naĉin dobijaju se interesantni rezultati koji u osnovi zadrţavaju problem, ali u suštini predstavljaju arhitektonsko znanje. 171 U prikazu izabranih eksperimenata, radi preglednosti, korišćena je sliĉna struktura informacija kao u observativnom istraţivanju datom u prethodnim poglavljima. 6.7.1 Matematika u arhitekturi 1, 2005./2006. Tip kursa: ex-katedra uz primenu virtuelnog okruţenja Trajanje: jesenji semestar 2005.-2006. Adresa virtuelnog okruţenja: http://archnet.org/gws/ECC07/ Status virtuelnog okruţenja: autentiĉno Status sadrţaja: dostupni u potpunosti Broj uĉesnika: 350 studenta, 3 uĉesnika u nastavi Karakteristike: virtuelno okruţenje ĉetvrte generacije (4); kontekst (2) Potencijalna vrednost kodifikovanog znanja: problem (2), lokacija (3), projekt. objekti (2) Struktura informacija u okviru virtuelnog okruţenja bazira se na reprezentaciji sve tri komponente kodifikacionog modela (A - tematska, H - hronološka, P - portfolio), pa se tako u ovom okruţenju 227 pojavljuju sledeći odeljci : Info Predavanja / Lectures (AH) Aktivnosti / Activities (AH) Reference / Resources online (A) Galerija / Gallery (A) Studentski radovi / Submissions (P) Chat (H) Mail Info - U odeljku Info, date su osnovne informacije o kursu i naĉinu rada. Predavanja - Odeljak Predavanja sadrţi multimedijalne (.ppt) prezentacije koje su pratile predavanja Prof. dr Ljiljane Petruševski, tokom jesenjeg semestra 2005./2006. Znanje o problemu (Fraktalna geometrija u arhitekturi) ovde je struktuirano tematsko-hronološki (AH). Ovi dokumenti trebalo je da posluţe kao podsetnik za studente koji su prisustvovali predavanjima ex-katedra, ali nisu zamišljeni kao potpuna zamena za redovno prisustvo predavanjima. Aktivnosti - Odeljak Aktivnosti sadrţi sistem diskusionih foruma, od kojih je svaki formiran za poseban zadatak. Na taj naĉin znanje o problemu struktuirano je tematsko-hronološki (AH), a u skladu sa odrţanim predavanjima. Zadaci pojedinih foruma odnosili su se iskljuĉivo na problem u teorijskom smislu, deo zadataka bio je usmeren na prepoznavanje problema u konkretnom okruţenju, dok je deo zadataka bio generiĉki, odnosno zahtevao je generisanje grafike/forme, na osnovu raspoloţivog znanja o problemu. Reference – Ovaj odeljak sadrţi razliĉite reference / resurse online koje se odnose na temu kursa. Ove reference struktuirane su kao: eksterni kursevi, teorijski radovi, ĉasopisi i publikacije, video materijali, softver (mašine za generisanje fraktala). Deo sadrţaja ovog odeljka formiran je u pripremnoj fazi kursa, dok je deo ubaĉen u fazi realizacije kursa. Neke od navedenih resursa predloţili su studenti. Galerija – Odeljak Galerija formiran je za prikupljanje i linkovanje posebno zanimljivih vizuelnih resursa vezanih za problem fraktalne geometrije. Sa napredovanjem kursa, u okviru odreĊenih tema diskusionog foruma, pojavili su se studentski radovi koji su koji su takoĊe uvršćeni u ovaj odeljak. 227 Nazivi odeljaka dati su dvojeziĉno, kako bi se eksternim posetiocima omogućilo osnovno snalaţenje u okviru virtuelnog okruţenja. 172 Studentski radovi – Odeljak Studentski radovi sadrţi kolekcije semestralnih radova za svakog pojedinog studenta, tako da je ovaj odeljak struktuiran prema portfolio dimenziji. U ovom virtuelnom okruţenju studenti samostalno ureĊuju svoje kolekcije koje sadrţe odgovore na svaki postavljeni zadatak poreĊane hronološkim redom. Na osnovu ovakvih kolekcija formira se odreĊeni procenat ocene (u ovom sluĉaju 20%). Chat – Posebna funkcionalnost Group Workspace-a Chat omogućava razmenu pisanih poruka u realnom vremenu, što podseća na razgovor. Ova funkcionalnost intenzivno se koristi u prikazanom virtuelnom okruţenju i doprinosi utisku virtuelnog prisustva studenata. U pojedinim trenucima intenzivnog rada, u Chat-u uĉestvuje 15 – 20 studenata istovremeno, što stvara utisak dinamiĉne, radne atmosfere i podtsticajno deluje na ukupnu aktivnost. Informacije koje se razmenjuju u ovakvoj komunikaciji delimiĉno se odnose na problem kursa, delimiĉno na druge teme u vezi sa nastavom, dok su informacije u odreĊenom procentu usmerene na vrlo opšte teme. 6.7.1.1 Znanje o problemu Kao kod većine kurseva koji se baziraju na predavanjma, znanje o problemu je osnova za struktuiranje informacija u okviru virtuelnog obrazovnog okruţenja. Slika 146: Eksperimentalni rad – Matematika u arhitekturi 1, ulazna strana virtuelnog okruţenja Na prethodnoj ilustraciji (Slika 146) prikazana je ulazna stranica virtuelnog okruţenja. Na ovoj stranici vidi se standardni interfejs (radno okruţenje) ArchNet-a (crne površine na levoj i gornjoj margini ekrana), kao i centralni deo (bela pozadina) u okviru koga se formira prikazano virtuelno obrazovno okruţenje. Vizuelne prostorne metafore - S obzirom na to da se radi o predmetu u okviru koga se spajaju dve discipline (matematka i arhitektura), kao i o sadrţaju koji se odnosi na specifiĉne pristupe geometriji (fraktalna geometrija), ilustracije koje su izabrane za identifikaciju ovog okruţenja predstavljaju Medijateku u Sendaiju, japanskog arhitekte Toyo Ito-a. Primena ovakve vrste ilustracija u formiranju virtuelnog okruţenja je originalan metod Kandidata i predstavlja vizuelno referenciranje realnih arhitektonskih objekata, radi formiranja utiska „okruţenja“ u okviru koga se odvija nastavna aktivnost. Prezentacije predavanja - Znanje o matematiĉkom aspektu problema fraktalne geometrije u ovom okruţenju reprezentovano je prezentacijama sa predavanja (formata .ppt) koje obuhvataju relevantne tekstove i matematiĉke zapise, grafiĉke prikaze i animacije procesa generisanja fraktalne forme, kao i referentne fotografije objekata iz prirode i arhitektonskih objekata. Diskusioni forum – U prikazanom eksperimentu diskusioni forum se sastoji od serije tema (Slika 147) koje se pojavljuju i aktiviraju hronološkim redosledom. Svaka od tema diskusionog foruma sadrţi zadatak u kome se od studenata zahteva odreĊena aktivnost: Predstavljanje i osvrt na eventualno prethodno znanje o fraktalnoj geometriji (anketiranje) Prikupljanje i komentarisanje razliĉitih resursa o fraktalnoj geometriji (akvizicija znanja iz spoljnih resursa) 173 Analiza odreĊene lokacije sa aspekta fraktalne geometrije (uspostavljanje relacije problem – lokacija - objekat) Generisanje fraktalne forme (uspostavljanje relacije problem – projektovani objekat) Primeri simetrije u neposrednom Pimeri samosliĉnosti u Primeri fraktalnih karakteristika izgraĊenom okruţenju neposrednom izgraĊenom u aktuelnim studentskim okruţenju projektima Slika 147: Eksperimentalni rad – Matematika u arhitekturi 1, teme diskusionog foruma 174 Za pitanja kodifikacije znanja o problemu, u ovom istraţivanju posebno su znaĉajne one teme diskusionog foruma u kojima se prikuplja znanje iz eksternih izvora dostupnih na Internetu. Kako se od studenata oĉekuje da pronaĊu i ukratko prikaţu resurs koji je relevantan za problem fraktalne geometrije, kao i da svoj prilog ilustruju, u okviru diskusionog foruma se pojavljuje iznenaĊujući broj izuzetno zanimljivih priloga, koji u suštini predstavljaju sliku o odreĊenom problemu u trenutku odvijanja kursa. Poseban oblik znanja o problemu koji se pojavljuje u ovom eksperimentu predstavljaju programi kojima se kreiraju i vizuelizuju fraktalne strukture. Ovi programi sadrţe informacije o problemu, neophodne za jednostavno kreiranje izuzetno velikog broja razliĉitih fraktalnih formi. Znanje o problemu koje stiĉu studenti arhitekture ne odnosi se više na reinterpretaciju informacija o problemu, niti na sam postupak generisanja, nego na izbor optimalnog rešenja iz niza generisanih varijanti. Na ovaj naĉin teţište se prebacuje sa znanja o problemu tipa „znati šta“ na znanje tipa „znati kako“ (znati kako iz niza generisanih varijanti odabrati i prikazati optimalnu formu). Znanje o problemu, prikupljeno ili generisano u okviru ovog eksperimenta moguće je koristiti u drugim obrazovnim kontekstima, pa je potencijalna vrednost ovog znanja procenjena na 2. 6.7.1.2 Znanje o lokaciji i okruţenju U predmetima koji se baziraju na predavanjima i koji se odnose na opšte probleme, kakav je primena matematike u arhitekturi, znanje o lokaciji i okruţenju koristi se na drugaĉiji naĉin nego u studio projektu. Dok se u studio projektu odreĊena lokacija i okruţenje koriste kao fiziĉki kontekst koji determiniše pristup projektovanju budućeg objekta, lokacija odnosno okruţenje u ovakvim kursevima, moţe da posluţi kao odliĉan poligon za istraţivanje. Slika 148: Eksperimentalni rad – Matematika u arhitekturi 1, tema „Samosliĉnost u našem izgraĊenom okruţenju”, studentski radovi U prikazanom eksperimentu znanje o lokaciji aktivirano je u okviru dva od ukupno dvanaest zadataka, gde se od studenata oĉekivalo da fenomene kao što su razni vidovi simetrije i samosliĉnost, prepoznaju u svom neposrednom izgraĊenom okruţenju. Na prethodnoj ilustraciji (Slika 148) dati su izabrani rezultati zadatka koji se odnosio na prepoznavanje samosliĉnosti kod objekata iz našeg izgraĊenog okruţenja. U okviru ovog eksperimenta postupak „lokalizacije” problema kao što je simetrija ili samosliĉnost, postavljen je veoma široko, tako da je odreĊeni broj studenata navodi i razliĉite evropske primere, i sl. smatrajući da mnogi objekti savremene arhitekture takoĊe na odreĊeni naĉin spadaju u „naše 175 izgraĊeno okruţenje“. Iz ovoga su proizašli zakljuĉci da se lokalizacija problema mora još jasnije ograniĉiti i to na: odreĊeni grad jasno ograniĉen deo grada odreĊenu ulicu grupaciju objekata jedan objekat Znanje o lokaciji u ovom primeru prikuplja se posmatranjem, fotografisanjem na licu mesta ili korišćenjem postojećih fotografija. Slike formata 150/150 piksela dovoljne su da se identifikuje objekat i ilustruje problem. Slika 149: Eksperimentalni rad – Matematika u arhitekturi 1, tema „Simetrija u arhitekturi Beograda“, studentski radovi Slika 149 prikazuje izbor studentskih ilustracija raznih primera simetrije u arhitekturi i urbanizmu Beograda. Znanje o lokaciji reprezentovano fotografijama kombinuje se sa znanjem o problemu, reprezentovanom „grafiĉkim komentarima“ i drugim efektima (inverzija slike, animacija i sl.). Znanje o lokaciji prikupljeno i generisano u prikazanom primeru, moţe da bude dragocen materijal za korišćenje u drugim obrazovnim kontekstima, za ilustrovanje predavanja ili u diskusiji razliĉitih oblika reprezentacije. U konkretnom sluĉaju pri korišćenju znanja o lokaciji neophodno je izdvojiti pojedinaĉne informacije (digitalne slike) ili formirati posebne tematske kolekcije. Potencijalna vrednost znanja o lokaciji generisanog u ovom primeru procenjena je na (2), što znaĉi da se dalje korišćenje ovakvog znanja oĉekuje prvenstveno u obrazovnim kontekstima, iako odreĊeni aspekti znanja o lokaciji mogu da posluţe kao osnova za odreĊena istraţivanja i sl. 6.7.1.3 Znanje o (projektovanim) objektima Objekti koji se generišu u okviru ovog kursa, samo uslovno mogu da se nazivaju projektovanim objektima. To su pre dizajnirani objekti, odnosno objekti koji se dobijaju primenom generiĉkih principa fraktalne geometrije. Kod ovih objekata moguće je prepoznati odreĊeni stepen arhitektoniĉnosti, ali se ovde svakako ne radi o objektima projektovanim na naĉin, na koji se to dešava u okviru studio projekta. Generisanje originalnih objekata, pojavljuje se u tri od ukupno dvanaest zadataka koji ĉine deo studentske aktivnosti tokom semestra. 176 Slika 150: Eksperimentalni rad – Matematika u arhitekturi 1, tema „L-sistemi“, studentski radovi Prvi od tri zadatka je generisanje L-sistema. Za realzaciju ovog zadatka koristi se specijalan softver koji pripada kategoriji freeware, odnosno slobodno je dostupan na Internetu. Pomoću ovog softvera studenti proveravaju steĉeno znanje o odgovarajućoj materiji i pokušavaju da generišu grafiĉki prikaz originalnog L-sistema. Pri tome se oĉekuje potpuna kontrola geometrije, kao i svih elemenata prikaza. Neki od rezultata studentskog rada dati su na prethodnoj ilustraciji (Slika 150). Za svaki geometrijski objekat (L-sistem), daje se specifiĉan matematiĉki zapis, kojim se definiše aksiom (poĉetno stanje), ugao, string (pravilo za generisanje) i broj iteracija. Na ovaj naĉin geometrijski deo informacija daje se eksplicitno, tako da je identiĉan objekat u geometrijskom smislu moguće ponoviti i modifikovati, stvarajući na taj naĉin novi kvalitet – novi objekat. Na ovaj naĉin znanje se eksternalizuje i kombinuje, u cilju stvaranja novog znanja. Mnoštvo kvalitetnih studentskih radova (od ukupno 350), kao i ĉinjenica da je svaki od navedenih radova moguće na izvesan naĉin ponoviti, ĉini da kompletan forum sa zadatkom vezanim za L-sisteme moţe da bude tretiran kao integralni obrazovni objekat. Korišćenje ovakvog obrazovnog objekta prepoznaje se u: Prezentaciji studentskih radova, u okviru sledećeg kursa Razvijanju sposobnosti studenata arhitekture da selektuju kvalitetna rešenja, po razliĉitim kriterijumima Demonstriranju mogućnosti preuzimanja izabranih rezultata i nastavka rada na bazi ovih rezultata (veţba kolektivnog autorstva) Korišćenju generisanih ilustracija u razliĉite svrhe (npr. u 3D modelima...) ... 177 Slika 151: Eksperimentalni rad – Matematika u arhitekturi 1, tema „Arhitektonika Mandelbrotovog skupa“, studentski radovi Slika 151 prikazuje izbor studentskih radova realizovanih u okviru teme „Arhitektonika Mandelbrotovog skupa“, gde se u brojnim vizuelizacijama Mandelbrotovog skupa, traga za onima kod kojih se moţe prepoznati prostornost i struktura koji simuliraju arhitektoniku u ovim generiĉki proizvedenim dvodimenzionalnim prikazima jednog od najpoznatijih fraktala. Sledeća ilustracija (Slika 152) predstavlja studentske radove, originalne prostorne kompozicije nastale savijanjem i seĉenjem papira, uz primenu principa fraktalne geometrije. U ovom zadatku studenti, pored fotografije prostorne kompozicije, u tekstualnom delu daju opis generiĉkog procesa koji se koristi za dobijanje objekta na slici. Ovaj opis trebalo bi da bude dovoljan, da se generiše identiĉan objekat i eventualnom modifikacijom dobije novi. Slika 152: Eksperimentalni rad – Matematika u arhitekturi 1, tema „Fraktali dobijeni savijanjem papira“, studentski radovi 178 Tema diskusionog foruma u okviru koje su kreirani fraktali dobijeni savijanjem papira moţe da se posmatra integralno kao obrazovni objekat, ili da se izdvajaju odreĊeni pojedinaĉni objekti koji će se koristiti izdvojeni iz originalnog konteksta ili rekontekstualizovani. Jedan od uobiĉajenih naĉina rekontekstualizacije je izdvajanje nejuspešnijih radova i stvaranje 228 virtuelne galerije (Slika 152) ili korišćenje pri formulaciji teme za naredni sliĉan kurs i sl. Dalje korišćenje znanja o projektovanim (dizajniranim) objektima prepoznaje se u obrazovnim kontekstima, pa je potencijalna vrednost ovakvog znanja procenjena na 2. 6.7.2 Principi CAAD-a, 2006./2007. Tip kursa: ex-katedra uz primenu virtuelnog okruţenja Trajanje: prolećni semestar 2006.-2007. Adresa virtuelnog okruţenja: http://archnet.org/gws/ECC12/ Status virtuelnog okruţenja: autentiĉno Status sadrţaja: dostupni u potpunosti Broj uĉesnika: 270 studenta, 3 uĉesnika u nastavi Karakteristike: virtuelno okruţenje ĉetvrte generacije (4); kontekst (3) Potencijalna vrednost kodifikovanog znanja: problem (2), lokacija (3), arh. objekti (3) Slika 153: Eksperimentalni rad – Ulazna stranica za predmete Matematika u arhitekturi 2, Principi CAAD-a i 3D Vizuelne komunikacije – CAAD 228 Formiranje baze najuspešnijih studentskih radova i njihovo korišćenje u narednim kursevima, na predavanjima, u prezentaciji rezultata rada na pojedinaĉnom predmetu ili u okviru odreĊenog nastavnog modula, i sl., predstavlja istovremeno znaĉajan dodatni napor, ali i ogromnu uštedu vremena za uĉesnike u nastavi. Ilustrovanje problema studentskim radovima deluje na studente podsticajno i budi takmiĉarski duh koji studente navodi da uloţe dodatne napore kako bi po kvalitetu prevazišli nivo prikazanog inicijalnog primera. 179 U eksperimentu Principi CAAD-a koji se odvija tokom prolećnog semestra 2006./2007. godine, kao i u prethodnom primeru, koristi se virtuelno okruţenje bazirano na Group Workspace funkcionalnosti, u okviru ArchNet-a. Razlika u odnosu na prethodni eksperiment je u tome, što je prikazanim virtuelnim okruţenjem obuhvaćena grupa predmeta koja se nalazi u okviru modula Geometrija arhitektonske forme, Osnovnih akademskih studija na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Ovim zajedniĉkim virtuelnim okruţenjem obuhvaćeni su sledeći predmeti: Matematika u arhitekturi 2 Principi CAAD-a 3D Vizuelne komunikacije U okviru ulazne stranice u samo virtuelno okruţenje (Slika 153) koristi se, slicno kao u prethodnom primeru, vizuelna prostorna metafora (Disney Concert Hall, Frank O’Gehry), koja ima dvojaku ulogu: olakšava orijentaciju i asocira na nastavne sadrţaje obuhvaćene ovim okruţenjem. Slika 154: Eksperimentalni rad – Principi CAAD-a, Web stranica predmeta u okviru Web sajta Arhitektonskog fakulteta Pristup viruelnom okruţenju, u ovom eksperimetu, ostvaruje se preko Web stranice koja se formira za predmet Principi CAAD-a, u okviru odeljka Osnovnih akademskih studija, na Web sajtu Arhitektonskog fakulteta. Na ovaj naĉin, virtuelno okruţenje se inkorporira u institucionalnu informacionu infrastrukturu, a sama stranica predmeta postaje deo virtuelnog okruţenja (Slika 154). UvoĊenjem ovakve stranice prestaje potreba za odeljkom Info u okviru virtuelnog okruţenja, kao i za posebnim odeljkom u okviru koga se publikuju prezentacije predavanja. 6.7.2.1 Znanje o problemu Znanje o problemu je primarna komponenta arhitektonskog znanja koje se pojavljuje u okviru ovog kursa. Ovo znanje reprezentovano je na sledeći naĉin: Multimedijalnim prezentacijama sa predavanja (.ppt) Ilustracijom na Web stranici predmeta Ilustracijom u okviru ulazne stranice virtuelnog okruţenja Strukturom tema u okviru diskusionog foruma Svakim pojedinaĉnim zadatkom u okviru 10 tema diskusionog foruma Integralnim sadrţajem pojedinih tema diskusionog foruma Izborom referentnih grupa studentskuih radova za pojedine teme, koje se publikuju na institucionalnoj Web stranici predmeta 180 Referentnim studentskim kolekcijama Razmena znanja o problemu u ovom primeru vrši se u okviru: Web stranice predmeta Ulazne stranice virtuelnog okruţenja Pojedinaĉnih tema diskusionog foruma Najintenzivnija razmena znanja o problemu u ovom primeru dogaĊa se u okviru diskusionog foruma. Za ovo istraţivanje interesantne su one teme diskusionog foruma u okviru kojih se: Prikupljaju informacije o razliĉitom softveru iz oblasti CAAD-a koji je slobodno dostupan na 229 Internetu Objašnjavaju specifiĉne tehnike koje su korišćene u modeliranju i vizuelizaciji Prikazuje primena odreĊenog softvera na modelu izabranog objekta Svaka od navedenih tema diskusionog foruma moţe da se koristi kao obrazovni objekat u nekom drugom kontekstu, pa se potencijalna vrednost znanja o problemu u ovom eksperimentu procenjuje na 2. 6.7.2.2 Znanje o lokaciji i okruţenju U prikazanom primeru znanje o lokaciji uvodi se u strukturu arhitektonskog znanja kako bi se lokalizovao problem, odnosno kako bi se omogućilo posmatranje problema na konkretnoj lokaciji. Ograniĉavanjem oblasti u okviru koje studenti biraju objekte koje će modelirati, na „Krug dvojke“ u Beogradu i Novi Beograd, studenti su upućeni na paţljivije posmatranje ovih lokacija, sa aspekta specifiĉnog problema – 3D modeliranja. U ovom eksperimentu koristi se specifiĉan izvor znanja o lokaciji – program Google Earth, koji je besplatno dostupan na Internetu (Slika 155). Slika 155: Gogle Earth, prikaz Beograda iz vazduha 229 One teme diskusionog foruma u okviru kojih se istraţuje softver iz oblasti CAAD-a koji je raspoloţiv na Internetu, predstavljaju svojevrsno istraţivanje i presek kroz stanje u ovoj oblasti u datom trenutku. Komparacijom sliĉnih tema realizovanih u razliĉitim periodima, dobija se predstava o promenama koje se dešavaju u posmatranoj oblasti, u odreĊenom vremenskom periodu, npr. godinu dana, koliko deli realizaciju dva sliĉna kursa. 181 Na narednoj ilustraciji (Slika 156) prikazan je studentski rad – model kongresnog centra „Sava“ u Beogradu publikovan u okviru Google Warehouse-a (Slika 156, levo) i prikazan u okviru programa Google Earth (Slika 156, desno) zajedno sa satelitskim snimkom okruţenja u kome se ovaj objekat realno nalazi. Na sliĉan naĉin moguće je dobiti i ostale studentske radove koji su publikovani u okviru Google Warehouse-a i georeferencirani u Google Earth-u. Na ovaj naĉin studenti aktivno uĉestviju u globalnoj razmeni znanja o svom gradu. Serija 3D modela koja se publikuje u okviru Google 3D Warehouse, georeferenciranih u okviru programa Google Earth, upotpunjuje znanje o okruţenju koje na Internetu postaje dostupno širokom krugu korisnika. Zbog toga znanje o lokaciji koje se generiše u ovom primeru ima potencijalnu vrednost 3. Slika 156: Eksperimentalni rad - Principi CAAD-a, model kongresnog centra „Sava“, studentski rad publikovan u Google Warehouse-u (levo) i prikazan u Google Earth-u (desno) 6.7.2.3 Znanje o arhitektonskim objektima U prikazanom eksperimentu studenti imaju zadatak da se fokusiraju na jedan arhitektonski objekat, na podruĉju Novog Beograda ili u okviru „Kruga dvojke“ u centralnom delu Beograda. Izabrani objekat modeliraju u više faza, od vrlo jednostavnih modela koji se sastoje od kubiĉnih elemenata „voksela“, do sloţenijih modela, paţljivo materijalizovanih i vizuelizovanih. Informacije o svakom pojedinaĉnom objektu prikupljaju se na razliĉite naĉine. Dok za neke objekte postoji detaljna dokumentacija ili relevantne publikacije dostupne studentima, informacije o drugim objektima prikupljaju se posmatranjem, fotografisanjem, skiciranjem i sl. 3D modeli koji nastaju na ovaj naĉin, nemaju stoga validnost onih modela koji nastaju u okviru arhitektonske prakse. MeĊutim, za mnoge od izabranih objekata, ovo su faktiĉki prvi 3D modeli ikada uraĊeni, a u velikoj većini sluĉajeva prvi javno dostupni, pa njihova vrednost i informativnost stoga izlazi iz okvira konkretnog kursa. Slika 157: Eksperimentalni rad – Principi CAAD-a, izabrani studentski radovi realizovani u okviru teme „Vokselizovani Beograd“ 182 Na prethodnoj ilustraciji (Slika 157) vidi se fragment Web stranice predmeta „Principi CAAD-a“, na kome su prikazani izabrani studentski radovi realizovani u okviru teme „Vokselizovani Beograd“. Znanje o izabranim arhitektonskim objektima, u ovoj veţbi reperezentuje se 3D modelom u kome se zahteva najveći mogući nivo apstrakcije, pri ĉemu će karakter samog objekta biti oĉuvan i prepoznatljiv. Sposobnost apstrahovanja suvišnih detalja i afirmisanja geometrijskog karaktera objekta minimalnim brojem elemenata, jedan je od primera znanja tipa „znati kako“ koje se stiĉe i demonstrira u okviru ovog eksperimenta. Slika 158 prikazuje izabrane radove nastale u okviru tri veţbe, u kojima se koristi program Google SketchUp, na razliĉitim nivoima sloţenosti – od baziĉnog modeliranja (Skica Beograda – The Sketch of Belgrade), preko sloţenijih tehnika (Izabrane tehnike – The Highlighted Techniques), do javnog publikovanja u okviru Google Warehouse-a (Publikovanje modela – Sharing the Models). Slika 158: Eksperimentalni rad – Principi CAAD-a, fragmenti Web stranice predmeta sa izaborom studentskih radova realizovanih u okviru tema posvećenih programu „Google SketchUp“ Na sliĉan naĉin kao i znanje o lokaciji i okruţenju, znanje o arhitektonskim objektima generisano u ovom eksperimentu, reprezentovano je u vidu 3D modela specifiĉnog formata i publikovano javno. Korišćenje ovakvog znanja, prepoznaje se i izvan obrazovnog konteksta, pa se potencijalna vrednost ovakvog znanja procenjuje na 3. 183 6.7.3 Matematika u arhitekturi 2, 2007./2008. Tip kursa: ex-katedra uz primenu virtuelnog okruţenja Trajanje: prolećni semestar 2007.-2008. Adresa virtuelnog okruţenja: http://www.arh.bg.ac.yu/code/navigate.asp?Id=2507 Status virtuelnog okruţenja: autentiĉno Status sadrţaja: dostupni u potpunosti Broj uĉesnika: 270 studenta, 2 uĉesnika u nastavi Karakteristike: virtuelno okruţenje ĉetvrte generacije (4); kontekst (2) Potencijalna vrednost kodifikovanog znanja: problem (2), lokacija (1), proj. objekti (2) Slika 159: Eksperimentalni rad – Matematika u arhitekturi 2, Web stranica predmeta na sajtu Arhitektonskog fakulteta Virtuelno okruţenje koje se koristi u ovom eksperimentu formirano je u okviru e-Learning sistema na 230 Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu . Ovom okruţenju pristupa se sa Web stranice za predmet Matematika u Arhitekturi 2 (Slika 159) koja se nalazi u okviru Web sajta Arhitektonskog fakulteta, kao deo nastavnog programa Osnovnih akademskih studija za školsku 2007./2008. godinu. 230 Detaljnije o razvoju i funkcionalnosti ovog sistema pogledati u narednom poglavlju posvećenom rezultatima istraţivanja, u odeljku Primenjeni rezultati. 184 Slika 160: Eksperimentalni rad – Matematika u arhitekturi 2, ulazna stranica virtuelnog okruţenja (levo) i pregled tema u okviru diskusionog foruma (desno) U ovom eksperimentu nastavljena je integracija predmeta „po horizontali“, u okviru zajedniĉkog modula „Geometrija arhitektonske forme“, u završnom zadatku, kao i u jednoj od zadatih tema finalnog postera. 6.7.3.1 Znanje o problemu U prikazanom eksperimentu znanje o problemu reprezentovano je na nekoliko naĉina: Multimedijalnim prezentacijama predavanja Strukturom tema diskusionog foruma 185 Sadrţajem pojedinaĉnih tema diskusionog foruma Zadatkom u okviru svake pojedinaĉne teme Softverom Kolekcijama izabranih studentskih radova za svaku pojedinaĉnu temu Studentskim posterima koji su fokusirani na problem Multimedijalne prezentacije predavanja – Publikovanje prezentacija koje se koriste na predavanjima, postalo je uobiĉajena praksa na Arhitektonskom fakultetu od 2006. godine. U prikazanom primeru ova predavanja nalaze se javno dostupna, linkovana na Web stranici predmeta Matematika u arhitekturi 2 za 2007./2008. godinu i struktuirana su hronološki (Slika 159). Pored tekstualnog dela i matematiĉkih zapisa, u ovim prezentacijama koriste se fotografije postojećih arhitektonskih objekata, posebno generisane ilustracije, kao i primeri studentskih radova. Neki od korišćenih primera studentskih radova nastali su prethodnih godina, dok se u pojedinim predavanjima koriste primeri studentskih radova nastalih kao rezultat rada studenata na aktuelnoj temi u toku sedmice koja je prethodila odreĊenom predavanju. Izabrani primeri studentskih radova na ovaj naĉin tretiraju se kao obrazovni objekti i koriste se u diskusiji na predavanjima. Pregled tema diskusionog foruma - U prikazanom eksperimentu, pregled tema diskusionog foruma sadrţi naslove, tekstove zadataka sa pratećim linkovima i ilustraciju teme (Slika 160, desno). U odnosu na prethodne eksperimente, gde su u pregledu tema bili dati samo naslovi, ovakav pregled je ekstenzivniji, ali daje detaljniji i ilustrativniji uvid u seriju zadataka koja se obraĊuje u okviru prikazanog diskusionog foruma. Sadrţaj pojedinaĉnih tema diskusionog foruma – Svaka tema diskusionog foruma u ovom eksperimentu bazira se na zadatku u kome se od uĉesnika zahteva generisanje i vizuelizacija originalnog objekta – krive u ravni i u prostoru, kao i razliĉitih površi u prostoru i njihovih kombinacija u prostornim kompozicijama. Na ovaj naĉin, u toku odreĊenog perioda (u ovom sluĉaju jedne ili dve nastavne sedmice), formira se generiĉka stranica koja sadrţi oko 200-250 studentskih odgovora, predstavljenih slikama i ogovarajućim pratećim tekstom. U okviru svake pojedinaĉne teme diskusionog foruma tako je moguće, na nivou ĉitave generacije, pratiti rezultate rada na odreĊenoj temi. Na osnovu uvida u diskusioni forum nije moguće valorizovati pojedinaĉni rad studenata, ali je moguće proceniti ukupne rezultate, odnosno dobiti sliku o znanju na nivou generacije. Softver – Kao i u prethodnim prikazanim eksperimentima, i u ovom eksperimentu koristi se serija odgovarajućih programa koji su na Internetu dostupni slobodno ili kao probne verzije (trial, evaluation) sa ograniĉenim periodom korišćenja. Posebno je zanimljiv onaj deo softvera koji se koristi online (applet), ĉime se izbegava potreba za lokalnim instaliranjem, a koji mogu da se koriste sa bilo kog raĉunara u svetu. Pored razliĉitog softvera koji je slobodno dostupan na Internetu, a koristi se za prikazivanje parametarski definisanih linija i površi u prostoru, u okviru ovog kursa razvija se i poseban softver (Fun3D, autora Bojana Mitrovića, aps. arh.), koji zadovoljava specifiĉne potrebe parametarskog zadavanja krivih linija i površi u prostoru, vizuelizacije i eksportovanja u formatu .dxf ĉime se ostvaruje veza sa standardnim CAAD platformama. Kolekcija studentskih radova – U kolekciji studentskih radova znanje o problemu sagledava se na portfolio nivou, odnosno na nivou semestralne aktivnosti jednog studenta. U prikazanom primeru, ova kolekcija generiše se automatski, tako što se svaki prilog u odgovarajućem forumu pojavljuje istovremeno i u kolekciji, donoseći studentu odreĊene poene za redovan rad. Na ovaj naĉin stiĉe se jasniji uvid u individualnu aktivnost studenta i ostvarene rezultate izraţene poenima za redovan rad, što je praktiĉno nemoguće u okviru diskusionog foruma gde se stiĉe utisak o svakoj postavljenoj temi kao celini, ali ne i o pojedinaĉnom radu. Znanje o problemu reprezentovano studentskom kolekcijom, moguće je kasnije linkovati u elektronski portfolio studenta ili koristiti na drugi naĉin (kao ugledni primer i sl.). Kako se u prikazanom eksperimentu jedno virtuelno okruţenje koristi za dva predmeta u okviru istog nastavnog modula, aktiviranjem studentske kolekcije moguće je videti rezultate rada na oba predmeta. Na ovaj naĉin nastavnik ima jesniju sliku o potencijalima odreĊenog studenta, o dinamici rada, kao i o aspektima studentskog rada koje je potrebno unaprediti. Kolekcije izabranih studentskih radova za svaku pojedinaĉnu temu – Ovakve kolekcije postavljaju se na Web stranicu predmeta koja je javno dostupna (Slika 161), i imaju za cilj da ilustruju najbolje 186 rezultate dobijene u okviru odreĊene teme. Za razliku od pojedinaĉnih tema diskusionog foruma u kojima se mogu videti svi radovi na nivou jedne generacije (više ili manje uspešni), u kolekcijama izabranih radova vide se naroĉito odabrani, reprezentativni radovi, paţljivo uklopljeni meĊusobno i u okviru Web stranice predmeta Slika 161: Eksperimentalni rad – Kolekcije izabranih studentskih radova za pojedine teme Studentski posteri – Izborom teme finalnog postera koja se odnosila na specifiĉan problem – Krive linije na površima, studenti su se odluĉivali na temeljnije prouĉavanje problema, sa ciljem posmatranja izabranih površi u prostoru i determinisanja odreĊenih pripadajućih krivih linija, radi afirmisanja arhitektonike generisanih objekata. Ovako postavljen zadatak doneo je niz vrlo zanimljivih radova, pri ĉemu se kod odreĊenog broja prepoznaje znaĉajan istraţivaĉki napor i originalni rezultati visoke vrednosti. Slika 162: Eksperimentalni rad – primeri finalnih studentskih postera fokusiranih na problem Svaki od navedenih vidova reprezentacije znanja o problemu moguće je tretirati kao obrazovni objekat i koristiti u okviru drugih kurseva. Zbog toga je potencijalna vrednost znanja o problemu koje je generisano u okviru ovog eksperimenta procenjena na 2. 6.7.3.2 Znanje o lokaciji i okruţenju U prikazanom eksperimentu lokacija nije posebno determinisana, jer kurs obraĊuje problem primene matematike u generisanju forme koja je inicijalno potpuno apstraktna. U onom delu kursa, meĊutim, u kome se od studenata oĉekuje kreiranje prostorne kompozicije, u nekim primerima pojavljuje se: 187 konkretna lokacija, reprezentovana fotografijom u koju se ubacuje predloţena prostorna kompozicija generisana lokacija, reprezentovana 3D modelom u koji se ubacuje kreirana prostorna kompozicija Slika 163: Eksperimentalni rad – Fotomontaţa generisanog objekta u realnom okruţenju Slika 164: Eksperimentalni rad – Generisanje 3D modela lokacije za potrebe inkorporiranja generisane prostorne kompozicije Znanje o lokaciji koje se pojavljuje u okviru ovog primera, znaĉajno je za oĉuvanje konteksta u kome se generiše arhitektonsko znanje na nivou kursa, ali se za sada ne prepoznaje njegovo dalje korišćenje, bilo u vidu obrazovnih objekata, bilo kao deo šire baze arhitektonskog znanja. 188 6.7.3.3 Znanje o projektovanim objektima Znanje o projektovanim objektima u ovom eksperimentu gradi se postepeno, prebacivanjem teţišta tema diskusionog foruma sa vrlo apstraktnih matematiĉki definisanih geometrijskih objekata (Slika 165), preko prostornih kompozicija u kojima se ovi elementi integrišu i kombinuju, do objekata snaţne arhitektonike koji se pojavljuju u finalnim studentskim posterima (Slika 166). Slika 165: Eksperimentalni rad – Reprezentacija znanja o objektima generisanim kao odgovor na razliĉite teme u okviru diskusionog foruma Na ovaj naĉin projektovani objekat reprezentuje se, osim na uobiĉajeni naĉin crteţom, slikom i tekstom, još i matematiĉkim zapisom, u ovom sluĉaju parametarskim oblikom jednaĉina koji ĉine geometriju objekta. Slika 166: Eksperimentalni rad – Finalni studentski posteri fokusirani na spoj matematike i CAAD-a kroz generisanje arhitektonskih objekata U ovom eksperimentu, po prvi put u arhitektonskom obrazovanju korišćen je interaktivni prikaz 231 geometrije objekta, uz pomoć JavaView tehnologije koja je razvijena na Tehniĉkom univerzitetu u 232 Berlinu . Slika 167 prikazuje fragment teme diskusionog foruma posvećene funkcionalnostima JavaView okruţenja koje postoji kao applet (program koji se koristi online) ili samostalna aplikacija za 231 JavaView – Interactive 3D Geometry and Visualization, Technische Universitat, Berlin http://www.javaview.de/ (dostupno avgust 2008.) 232 Konrad P., Samy K., Eike P., Ulrich R.: Publication of Interactive Visualizations using JavaView, in: Multimedia Tools for Communicating Mathematics, Eds: J. Borwein, M. Morales, K. Polthier, J.F. Rodrigues, Springer Verlag (2002), http://page.mi.fu-berlin.de/polthier/articles/jvMtcm/jvMtcm.pdf (dostupno avgust 2008.) 189 definisanje i vizuelizaciju geometrijske forme. Ilustracije u okviru ove teme mogu da budu interaktivne, što znaĉi da se aktiviranjem ovakve ilustracije generisani objekat moţe sagledavati iz razliĉitih uglova, zumirati i sl. Ova tehnologija omogućava i otvaranje novog, većeg prikaza koji dozvoljava bolje sagledavanje detalja geometrijskog objekta. UvoĊenjem ovakvog naĉina prikazivanja geometrijskih objekata izbegavaju se ĉesti nesporazumi u tumaĉenju geometrije koji nastaju usled ograniĉenja dvodimenzionalnog prikaza. Slika 167: Experimentalni rad – integrisanje JavaView appleta u diskusioni forum i korišćenje interaktivne slike/3D modela geometrijskog objekta 6.8 Doprinos razvoju modela kodifikacije Model kodifikacije, reprezentovan virtuelnim okruţenjima, razvija se kroz prikazane eksperimente u sledećim aspektima: Podrška kodifikaciji arhitektonskog znanja u kursevima koji ne pripadaju domenu studio projekta Podrška radu sa izuzetno velikim brojem studenata Podrška razmeni i generisanju novog znanja u okviru kursa Sagledavanje jednom unesenih informacija u više informacionih ravni (tematska, portfolio, hronološka) Identifikacija specifiĉnih oblika kodifikovanog arhitektonskog znanja koje je moguće koristiti u drugim kontekstima Povezivanje sa širom bazom institucionalnog i profesionalnog znanja 6.8.1 Podrška kodifikaciji arhitektonskog znanja u kursevima koji ne pripadaju domenu studio projekta Prikazani eksperimenti potvrdili su primenljivost virtuelnih obrazovnih okruţenja kao modela kodifikacije za kurseve koji ne pripadaju domenu studio projekta. Centralno mesto interakcije u ovakvom kodifikacionom modelu je diskusioni forum, u okviru koga se odvija najintenzivnija razmena i kreiranje novog znanja. Interakcija u okviru nastavnog procesa bazira se na razmeni znanja reprezentovanog prvenstveno ilustracijama, što omogućava istovremeni rad većeg broja studenata. 6.8.2 Podrška radu sa izuzetno velikim brojem studenata Prikazani kodifikacioni model podrţava efikasan istovremeni rad sa izuzetno velikim brojem studenata. Pri ovakvom radu, informacije koje predstavljaju kodifikovano znanje struktuirane su tematsko- hronološki, tako da se razliĉite teme vezane za problem koji se obraĊuje pojavljuju usvojenom dinamikom (svake nedelje, svake druge nedelje) u okviru diskusionog foruma, u okviru koga se aktivnost prati hronološki – po redosledu pristizanja poruka. Zbog izuzetno velikog obima informacija sa kojima se operiše, informacije su paţljivo struktuirane i ograniĉene. Ova ograniĉenja se odnose, pre svega, na veliĉinu ilustracija u okviru studentskih priloga što se kontroliše sistemski, kao i na veliĉinu pratećeg teksta, za koji se ne preporuĉuje da bude veći od jednog paragrafa. 190 6.8.3 Podrška razmeni i generisanju novog znanja u okviru kursa Izborom diskusionog foruma za centralno mesto razmene i kreiranja novog znanja, preuzet je koncept koji je uobiĉajen u okruţenjima za podršku online nastavi, kao što su Blackboard, WebCT i sl. U prikazanim eksperimentima, meĊutim, razmena znanja se ne bazira na saopštavanju tekstualnih poruka, već prvenstveno na komunikaciji ilustracijama. Imajući u vidu ĉinjenicu da jedna ilustracija moţe da zameni nekoliko stotina reĉi, ovakav naĉin komunikacije pokazao se kao veoma efikasan u svim temama gde se oĉekuje generisanje originalnog rešenja – papirnog modela fraktalne forme, 3D modela postojećeg objekta, prikaza funkcije linije ili površi, vizuelizacije generisanog objekta i sl., odnosno njihovog prikaza veoma malih dimenzija (130/130, 150/150 piksela). Razmena znanja u diskusionom forumu omogućava interakciju meĊu uĉesnicima, bilo da se radi o nastavnicima ili studentima. Na osnovu znanja koje se eksteranalizuje u okviru komunikacije u diskusionom forumu, stvaraju se novi oblici znanja, kao što su studentske kolekcije, izbori karakteristiĉnih radova i sl. Neke teme diskusionog foruma sluţe kao svojevrsna skladišta znanja, kojima uĉesnik ima priliku da se vrati u trenutku kada se pojavi potreba za odreĊenim znanjem. Ovde se prepoznaje znanje tipa „znati ko zna“ , odnosno „znati gde“ (traţiti odreĊeno znanje). Za Kandidata je veoma zanimljivo pitanje „šta se znalo o odreĊenoj temi na nivou ĉitave generacije“, što bi predstavljalo projekciju svih razmenjenih informacija na tematsku osu A prikazanog kodifikacionog modela (Poglavlje 3, odeljak 3.2.1). U ovakvim uslovima, posebno zainteresovanim studentima omogućeno je da daju svoj doprinos podizanju nivoa tzv. „kolektivnog znanja“ na nivou ĉitave generacije, dok se manje zainteresovanim studentima omogućava da od ove koliĉine raspoloţivog znanja uzmu onu koja zadovoljava njihove trenutne potrebe i interesovanja. Drugim reĉima, manje zainteresovani studenti redovno daju odgovore na postavljene zadatke i time ispunjavaju obaveze kontinuiranog rada. Ovi studentski prilozi su po pravilu korektni, ali ni u kom pogledu ne izazivaju posebno interesovanje nastavnika i drugih studenata. Studenti koji su više zainteresovani, prilaţu radove većeg kvaliteta, koji znaĉajno unapreĊuju ukupan rad na nivou generacije. Ovakvi studenti, po pravilu prilaţu radove ubrzo nakon objavljivanja odreĊene teme, prate razvoj odreĊene teme u okviru diskusionog foruma i konstruktivno kritikuju rad svojih kolega. Ovakvi studenti vrlo ĉesto koriguju svoje radove, ukoliko se uspostavi da njihovi prilozi zaostaju za standardom koji je u okviru odreĊene teme postignut na nivou generacije. Prikazani eksperimenti su pokazali da je predloţeni kodifikacioni model u segmentu razmene znanja efikasniji u detektovanju izuzetno zainteresovanih studenata, nego u identifikaciji eventualnih 233 zloupotreba . Zbog toga je ovaj model, primenjen na velikim generacijama studenata, pogodan za kurseve koji su relativno nisko kreditirani, odnosno koji doprinose formiranju, ali ne predstavljaju okosnicu budućeg profesionalnog znanja. 6.8.4 Sagledavanje jednom unesenih informacija u više informacionih ravni (tematska, portfolio, hronološka) Koncept sagledavanja informacija u više informacionih ravni, razraĊen je po uzoru na projekte VDS’97 i VDS’98, koji su razvijani za studio projekat, gde je izabrani publikovan studentski prilog moguće sagledati u hronologiji razvoja jednog projekta, u hronologiji rada odreĊenog studenta ili studentske grupe ili u ukupnom prikazu svih priloga koji nastaju u jednoj fazi studio projekta. Primena sliĉnog principa kod kurseva koji ne pripadaju domenu studio projekta, zahtevala je paţljivo organizovanje sadrţaja u tematsko-hronološkoj, odnosno u portfolio ravni, kao i njihovo meĊusobno povezivanje. Na taj naĉin studentski prilog koji se pojavio u okviru odreĊene teme diskusionog foruma automatski postaje deo kolekcije odreĊenog studenta. Ovo je omogućilo praćenje individualnog rada, kako u pogledu kvaliteta, tako i u pogledu redovnosti rada, gde je uvedeno automatsko poentiranje. 6.8.5 Povezivanje sa širom bazom institucionalnog i profesionalnog znanja Pitanje povezivanja znanja prikupljenog i generisanog u okviru prikazanih eksperimenata, u šire baze znanja, zahteva paralelno praćenje razvoja ove šire baze i aktivno uĉestvovanje u obezbeĊenju infrastrukture za njeno defragmentiranje. 233 Ipak, u izuzetnim sluĉajevima kada studenti koriste tuĊe radove, u ovako transparentnom sistemu to je vidljivo, ne samo uĉesnicima u nastavi, nego i ostalim studentima, pa se jednostavnije i otkrije. 191 Eksperimenti realizovani u okviru ArchNet-a zanimljivi su u pogledu integracije u širu bazu profesionalnog znanja kao celine, jer je njihov sadrţaj javno dostupan u jednom širem, globalnom, internacionalnom okruţenju. U tom smislu uĉesnicima u nastavi ĉesto se javljaju studenti i kolege, zainteresovani za odreĊene aspekte u vezi sa kursevima ĉiji sadrţaj je dostupan u okviru ArchNet-a. Kod ovih eksperimenata, meĊutim, nije moguće izdvajanje posebnih objekata i integrisanje u 234 institucionalnu bazu znanja samog ArchNet-a , jer je ovo okruţenje prvenstveno orijentisano ka razvoju arhitekture islamskog sveta. Za razliku od eksperimenata realizovanih u okviru ArchNet-a, kurs realizovan u okviru e-Learning sistema na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, manje je dostupan široj, internacionalnoj profesionalnoj javnosti, ali je pogodniji za identifikaciju fragmenata novog znanja i njihovo integrisanje u institucionalnu bazu znanja. S obzirom na to da je šire institucionalno okruţenje u suštini obrazovno okruţenje, integracija u institucionalnu bazu znanja ostvaruje se preko segmenata znanja koji su identifikovani kao obrazovni objekti. Direktna integracija znanja generisanog u okviru prikazanih eksperimenata, u širu bazu profesionalnog znanja, testirana kroz publikovanje studentskih radova u okviru Google 3D Warehouse-a, pokazala je odreĊene pozitivne rezultate, ali je otvorila i odreĊena kritiĉna pitanja. Pozitivni rezultati ovakvog publikovanja ogledaju se u mnoštvu publikovanih 3D modela kojima se na izvestan naĉin afirmiše izabrani grad, deo grada i sl. Kolekcija 3D modela koji se odnose na Beograd, u okviru Google Warehouse-a povećala se na ovaj naĉin sa skromnog broja od desetak objekata, na oko stotinu objekata. Kritiĉno pitanje u ovom sluĉaju je pitanje kvaliteta ovih 3D modela, koji je u odreĊenom broju primera izuzetan, dok je u izvesnom broju primera veoma skroman. Kod sistema koji podrţavaju potpuno javno publikovanje, kao što je Google Warehouse, ovaj problem se rešava formiranjem posebnih kolekcija, koje podrazumevaju restriktivno ukljuĉivanje priloga razliĉitih autora, odnosno postupak ureĊivanja. 6.9 Doprinos razvoju jezika kodifikacije Pri analizi doprinosa prikazanog eksperimentalnog rada razvoju jezika kodifikacije, korišćena je identiĉna stuktura jezika kodifikacije, kao u prethodnom poglavlju, odnosno jezik kodifikacije je posmatran kroz postupke prikupljanja, reprezentacije, dokumentovanja, razmene, ĉuvanja i daljeg korišćenja kodifikovanog znanja. 6.9.1 Prikupljanje znanja U prikazanim eksperimentima jezik kodiikacije razvija se preteţno na polju internog prikupljanja znanja, kroz mehanizme razmene znanja, dok se u oblasti eksternog prikupljanja znanja koriste uobiĉajene metode istraţivanja baziranog na Internetu i linkovanja relevantnih izvora. U oba sluĉaja razmena prikupljenog znanja odvija se u okviru diskusionog foruma. Na ovaj naĉin prikupljeno znanje se stavlja na raspolaganje ostalim uĉesnicima u okviru nekog kursa. Ukoliko se odreĊena tema diskusionog foruma prepozna kao obrazovni objekat, prikupljeno znanje je moguće koristiti i u drugim obrazovnim kontekstima. Eksterno prikupljanje znanja, u svakom od prikazanih eksperimenata, podrazumeva posebne teme u okviru diskusionog foruma, koje su po karakteru istraţivaĉke. Znanje koje se prikuplja reprezentovano je linkovima koji se pojavljuju u okviru tekstualnog dela studentskog priloga. Ovi linkovi aktiviraju izabrane resurse na Internetu koji se odnose na zadatu temu. U situaciji kada celokupna generacija (250 – 350) studenata istraţuje na ovaj naĉin, u okviru odreĊene teme diskusionog foruma pojavljuje se izuzetno veliki broj zanimljivih odgovora. Imajući u vidu intenzitet razvoja šire baze znanja iz oblasti kao što su fraktalna geometrija, diferencijalna geometrija ili CAAD, kritiĉno pitanje ne predstavlja samo pronalaţenje odgovarajućeg izvora znanja, nego njegovo predstavljanje u okviru diskusionog foruma, na naĉin koji će biti u dovoljnoj meri afirmativan da izazove širu paţnju, provocira diskusiju, i sl. Ovo se postiţe pre svega izborom ili generisanjem odgovarajuće ilustracije, kao i saţetim opisom izabranog resursa. Paţljivim praćenjem ovakvih tema, koje su u osnovi istraţivaĉke (za razliku od tema u kojima se zahteva generisanje forme), dobija se uvid u stanje šire baze znanja o nekom problemu. 234 Ova baza znanja u okviru ArchNet-a ima formu biblioteke u kojoj su informacije sistematizovane na osnovu lokacije, tipa arhitektonskog objekta, kljuĉnih reĉi, autora, tipa dokumenta (reprezentacija). 192 6.9.2 Reprezentacija znanja Jezik kodifikacije u realizovanim eksperimentima, u domenu reprezentacije znanja intenzivnije se razvija u nekoliko karakteristiĉnih elemenata, kao što su: 1. Slika 2. 3D model 3. Softver 4. Interaktivni prikaz (slika + 3D model + softver) Onaj segment reprezentacije znanja koji se odnosi na unapreĊenje jezika kodifikacije u oblasti razmene znanja, biće detaljnije objašnjen u jednom od narednih odeljaka. 6.9.2.1 Slika Prikazane eksperimente karakteriše pomeranje teţišta reprezentacije znanja na sliku, koja postaje osnova komunikacije. Korišćenje slika vrlo malih dimenzija (150/150 i 130/130 piksela) dalo je iznenaĊujuće dobre rezultate u efikasnosti rada sa izuzetno velikim grupama studenata. Teme diskusionog foruma u kojima se zahteva generisanje originalne slike (prikaza 3D modela, vizuelizacija matematiĉke funkcije, fotografija arhitektonskog objekta i sl.) upotpunjene odgovarajućim tekstualnim objašnjenjem, postaju osnova razmene znanja. U ovakvim uslovima, zbog velikog broja uĉesnika, broj studentskih priloga se ograniĉava na jedan, što dovodi do paţljivijeg izbora slike i povećanja njenog kvaliteta (ekspresivnost, kadriranje, fokus, odnos boja i sl.). Student koji svoje znanje predstavlja slikom slabijeg kvaliteta (npr. neodgovarajuće ekspresivnosti), poredeći svoj rad sa radovima ostalih studenata, vrlo lako uoĉava nedostatak i u velikom broju sluĉajeva koriguje svoj rad. 6.9.2.2 3D model Drugi interesantan vid reprezentacije arhitektonskog znanja u prikazanim eksperimentima, predstavlja 3D model arhitektonskog objekta koji se javno publikuje i postaje dostupan širokom krugu korisnika. Korisnici imaju mogućnost da postojeće modele slobodno koriste ili da ih modifikuju i ponovo javno publikuju. Ekspanzija ukupne baze znanja u domenu digitalnih modela, nameće potrebu za redefinisanjem odnosa prema autorstvu, autentiĉnosti (studentskog) rada, i sl. Realizovani eksperimenti su pokazali da odreĊena rešenja u vezi sa ovim problemom treba traţiti u paţljivijem (odreĊenijem) postavljanju problema na koji se odgovara modelom ili izborom specifiĉnije lokacije (podruĉja rada). 6.9.2.3 Softver Znaĉajan vid reperezentacije znanja u analiziranim eksperimentima je softver kojim je reprezentovano uglavnom eksterno ekspertsko znanje, ĉesto iz oblasti koje ne pripadaju arhitekturi. Kombinacijom ovakvog znanja, sa znanjem reprezentovanim odgovarajućim zadatkom i tacitnim znanjem studenata arhitekture (prepoznavanje arhitektonike generisanog objekta, osećaj za vizuelizaciju i sl.), dobijaju se rezultati koji predstavljaju novo, originalno arhitektonsko znanje. Ovako dobijeno novo znanje reprezentuje se prvenstveno slikom geometrijske forme, ali i matematiĉkim zapisom koji omogućava ponovno generisanje i dalje modifikovanje ovakve forme. Korišćenjem eksternog znanja u vidu raspoloţivog generiĉkog softvera, kao i posmatranjem potencijala i ograniĉenja ovakvog softvera sa aspekta primene u arhitekturi, došlo se do pregleda poţeljnih funkcionalnosti koje su ugraĊene u softver Fun3D, nastao za potrebe poslednjeg u nizu prikazanih eksperimenata – Matematika u arhitekturi 2. 6.9.2.4 Interaktivni prikaz Interaktivni prikaz geometrijske forme predstavlja neku vrstu fuzije prethodnih vidova reprezentacije – slike, 3D modela i softvera. Kao što je detaljnije objašnjeno u odeljku koji se odnosi na dokumentovanje znanja, integracijom posebnog appleta u e-Learning sistem koji se razvija na Arhitektonskom fakulteta Univerziteta u Beogradu, dobijena je mogućnost korišćenja specifiĉnih prikaza koji se pojavljuju u diskusionom forumu kao uobiĉajene slike, ali u osnovi imaju vektorski definisanu geometriju objekata koju je moguće aktivirati i posmatrati u sopstvenom virtuelnom prostoru. Na razvoj jezika kodifikacije u domenu interaktivnog prikaza mogu se primeniti svi aspekti koji su analizirani pojedinaĉno za sliku, 3D model i softver. 193 6.9.3 Dokumentovanje znanja Dokumentovanje znanja je segment jezika kodifikacije koji u velikoj meri zavisi od ukupnog razvoja informacionih tehnologija uopšte, od promena u oblasti kompjuterske grafike, Web dizajna i CAAD-a. Doprinos u ovom segmentu jezika kodifikacije ostvaren je kroz praćenje promena u ovim oblastima i integraciju novih vidova dokumentovanja u postojeće koncepte. Jedan od novih vidova dokumentovanja znanja, svakako najzanimljiviji za prikazane eksperimente, jeste integracija JavaView applet-a u sistem diskusionog foruma. Ovom integracijom postignuta je mogućnost publikovanja datoteka tipa .jvx, koje daju prikaz nalik obiĉnoj slici, ali koji je moguće aktivirati i interaktivno posamatrati prostornu geometrijsku formu. Ovim se stvara iluzija „ulaska“ u virtuelni prostor svakog pojedinaĉnog studentskog rada, sagledavanje iz razliĉitih uglova, zumiranje i sl. Ovakvu integraciju moguće je sresti u razliĉitim obrazovnim kontekstima, uglavnom na nivou istraţivanja mogućnosti primene ili demonstriranja same tehnologije. Primena u obrazovnim okruţenjima sa velikim brojem uĉesnika originalan je metod koji Kandidat razvija u okviru e-Learning sistema Arhitektonskog fakulteta u Beogradu (u saradnji sa Web programerom B. Mitrovićem, aps. arh.). 6.9.4 Razmena znanja Razmena znanja je oblast u kojoj se jezik kodifikacije neprekidno razvija, unapreĊuje i prilagoĊava specifiĉnostima konteksta. Efikasna razmena znanja je cilj stvaranja svakog kodifikacionog modela i osnova za formiranje novog znanja. Kodifikacioni model u prikazanim eksperimentima najintenzivnije se razvija upravo u ovoj oblasti. Ovde će biti navedeni samo najkarakteristiĉniji aspekti razvoja jezika kodifikacije u segmentu razmene znanja. 6.9.4.1 Primena vizuelnih prostornih metafora Primena prostornih metafora je uobiĉajena u virtuelnim okruţenjima. Kao što je već spomenuto, kategorije kao što su forum, ulazna stranica (entry page), soba za ćaskanje (chat room), i sl. uobiĉajeni su primeri ovakvih metafora i sluţe da nagoveste funkcionalnost odreĊenog dela virtuelnog okruţenja, kao i da olakšaju orijentaciju. Ideja o korišćenju vizuelnih prostornih metafora potiĉe iz najranijih primera VDS eksperimenata, gde su se na sliĉan naĉin koristili prikazi fiziĉkih okruţenja u okviru kojih su se odvijali studio projekti. Integrisanje fotografija odreĊenih fiziĉkih prostora, otvorilo je mogućnost integrisanja fotografija bilo kojih izabranih objekata, što se pokazalo kao veoma efektno rešenje. Vizuelne prostorne metafore su u osnovi slike koje predstavljaju karakteristiĉne, posebno odabrane postojeće arhitektonske objekte. Ovakve slike integrisane su u odreĊene delove virtuelnog obrazovnog okruţenja u prikazanim eksperimentima, kako bi se: nagovestila funkcija odreĊenog dela virtuelnog okruţenja (ulazni deo, odeljak sa informacijama, biblioteka raspoloţivih resursa, prostor za izlaganje i sl.) olakšala orijentacija u okviru virtuelnog okruţenja omogućila lakša identifikacija odreĊenog virtuelnog okruţenja Pri izboru objekta ĉije će fotografije biti korišćene kao vizuelne prostorne metafore, biraju se oni postojeći arhitektonski objekti koji po karakteru odgovaraju sadrţaju odreĊenog kursa. Na ovaj naĉin studentima se skreće paţnja na karakteristiĉne objekte afirmisanih arhitekata, koji neposredno korespondiraju sa materijom kursa. 6.9.4.2 Razmena pisanih poruka u realnom vremenu Integrisanjem funkcionalnosti koja omogućava razmenu pisanih poruka u realnom vremenu (eng. chat) dinamizira se aktivnost u okviru virtuelnog okruţenja i unapreĊuje se utisak virtuelnog prisustva uĉesnika. Informacije koje se razmenjuju u ovakvoj komunikaciji delimiĉno predstavljaju arhitektonsko znanje, a delimiĉno se odnose na aktuelan socijalni kontekst. S obzirom na to da se radi o razmeni tekstualnih poruka, predmet razmene moţe da bude samo ono arhitektonsko znanje koje je moguće reprezentovati tekstom. Za referenciranje odreĊenih Web resursa, ilustracija ili neke druge vrste dokumenata, koriste se linkovi, što podrazumeva da su ovakvi resursi već publikovani na Internetu. 194 Eksperimentalni rad je pokazao da na dinamiku i sadrţaj chat-a veoma utiĉe prisustvo i aktivnost uĉesnika u nastavi. Ĉešće uĉestvovanje nastavnika stimuliše studente da i sami intenzivnije razmenjuju poruke u realnom vremenu, kao i da sadrţaj poruka usmere na problem koji se obraĊuje u okviru kursa. Ovakva aktivnost zahteva znaĉajno vreme i energiju od strane uĉesnika u nastavi, jer se komunikacija u realnom vremenu po pravilu odvija van uobiĉajenog radnog vremena, u kasnijim veĉernjim satima ili noću. Pri slabijoj aktivnosti nastavnika u chat-u, slabi i aktivnost studenata i razmena informacija ĉešće odstupa od problematike kursa. U daljem razvoju e-Learning sistema na Arhitektonskom fakultetu predviĊa se integrisanje tzv. „white board“ funkcionalnosti, koja bi omogućila interaktivno grafiĉko intervenisanje na slici, odnosno interaktivne razgovore o studentskim ilustracijama. 6.9.4.3 Diskusioni forumi, teme i primena ilustracija U prikazanim eksperimentima diskusioni forum je struktuiran tematsko-hronološki, što znaĉi da se znanje o problemu struktuira po temama, odnosno po redosledu objavljivanja tema, ĉime se prati dinamika odvijanja odreĊenog kursa. Teme diskusionog foruma pojavljuju se u pravilnim vremenskim razmacima, najĉešće jednom nedeljno, nakon predavanja. Postavljena tema aktivna je tokom dogovorenog vremenskog perioda, u okviru koga se od studenata oĉekuje odgovor na postavljeni zadatak. Zadatak kojim se zapoĉinje jedna tema, trebalo bi da bude takav, da inicira generisanje razliĉitih, originalnih odgovora. Ukoliko ovakav uslov nije ispunjen, u okviru odreĊene teme diskusionog foruma ponavljaju se sliĉni odgovori, ĉime ovakva komunikacija gubi smisao. Istovremeno, zadatak u okviru teme diskusionog foruma trebalo bi da bude i dovoljno odreĊen, kako bi se izbegla prevelika raznolikost odgovora. Kako je napred već objašnjeno, studentski odgovori sastoje se od ilustracije – slike ili interaktivne slike- modela, kao i tekstualnog priloga. Teţište komunikacije u prikazanim eksperimentima je na ilustraciji koju uĉesnici dobijaju na razliĉite naĉine – generisanjem slike na osnovu 3D modela, generisanjem slike na osnovu matematiĉkih formula, fotografisanjem na terenu, modifikovanjem postojećih ilustracija nastalih u drugim kontekstima i sl. 6.9.4.4 Specifiĉnosti diskusionog foruma sa velikim brojem uĉesnika i fenomen „prvih radova“ U diskusionom forumu, gde u svakoj od tema uĉestvuje nekoliko stotina studenata i dvoje-troje uĉesnika u nastavi, kritiĉno je pitanje nagomilavanja informacija i mogućnosti reagovanja na studentske radove. U prikazanim eksperimentima, u ovakvim uslovima reaguje se na dve kategorije radova – na izuzetno uspešne, kao i na potpuno neodgovarajuće. Identifikacijom izuzetno uspešnih radova studentima se skreće paţnja na odreĊena rešenja, pristup, prezentaciju i sl. Autori izuzetnih radova ponekad se stimulišu da svoje ideje šire razrade ili da u forumu publikuju varijante svog izuzetnog rada. Sa druge strane, kod netaĉnih radova, studenti bivaju upozoreni na eventualne greške koje obiĉno koriguju. Ovo sa jedne strane utiĉe na kvalitet studentskih kolekcija koji je predmet ocenjivanja, dok sa druge strane predupreĊuje ponavljanje iste greške kod drugih studenata. U dinamici diskusionog foruma prepoznaje se fenomen „prvih radova“. Prvi radovi su oni studentski radovi koji se pojavljuju odmah nakon postavljanja zadatka, odnosno izvesno vreme nakon odrţanog predavanja. Ovi radovi veoma utiĉu na ĉitav dalji tok odreĊene teme diskusionog foruma kao i na kvalitet ostalih studentskih priloga. Višednevni izostanak „prvih radova“ nedvosmislena je indicija o tome da je zadatak nejasno koncipiran ili da postoji neki drugi problem u vezi sa aktuelnom temom. 6.9.4.5 Studentska interakcija i fenomen „pa nisam ja valjda ovde najgori“ U razmeni znanja koja se odvija u okviru diskusionog foruma, posebno je zanimljiva interakcija meĊu samim studentima. Ova interakcija se uglavnom kreće u domenu pozitivne kritike, gde se naroĉito uspešni radovi izazivaju pozitivne komentare drugih studenata. Eksperimentalni rad je pokazao da ovakvi komentari na autore naroĉito uspešnih radova imaju daleko većeg uticaja, nego pozitivni komentari uĉesnika u nastavi. Nisu retke situacije u kojima se izmeĊu studenata uspostavi kraći „dijalog“, odnosno razmena nekoliko uzastopnih poruka u okviru iste teme diskusionog foruma. U 195 ovakvoj komunikaciji ponekad dolazi do razmene znanja tipa „znati kako“, gde studenti koji imaju naroĉito uspešne radove objašnjavaju na koji naĉin su postigli odreĊene efekte i sl. U eksperimentima u kojima uĉestvuje veliki broj studenata, pitanje postavljeno u diskusionom forumu, a vezano za materiju kursa, ne ostaje bez odgovora duţe od nekoliko sati (ponekad nekoliko minuta, u uslovima intenzivnije komunikacije). Fenomen razvoja kritiĉkog stava prema sopstvenom radu koji je nazvan „pa nisam ja ovde najgori“ prepoznaje se u situacijama kada studentski rad po kvalitetu bitno zaostaje za radovima drugih (ili referentnih) studenata. Ovakvi radovi su po pravilu taĉni sa aspekta problematike kursa, ali njihov kvalitet zaostaje, najĉešće u pogledu ekspresivnosti („anemiĉan rad“). U ovakvim situacijama studenti se odluĉiju na postavljanje drugog rada ili zamenu postojećeg. Fenomen je dobio naziv po reakciji studenta koji je procenivši visok kvalitet radova svojih kolega, odluĉio da paţljivije uradi zadatak i napisao prateći komentar: „pa nisam ja valjda ovde najgori“. 6.9.4.6 Kolekcije studentskih radova Kolekcije studentskih radova formiraju se u portfolio ravni i sliĉno su organizovane za svakog studenta. Na ovaj naĉin postiţe se velika efikasnost pri razmeni informacija o individualnom radu svakog pojedinaĉnog studenta. U ovakvoj kolekciji nalaze se svi prilozi koje su studenti u obliku ilustracija publikovali u okviru diskusionog foruma, bilo kao odgovore na postavljene zadatke, bilo kao ilustrovane komentare na radove svojih kolega ili u nekom drugom obliku komunikacije. U virtuelnim okruţenjima realizovanim u okviru ArchNet-a studenti svoje kolekcije formiraju nezavisno od rada u forumu, dok se u poslednjem prikazanom eksperimentu, baziranom na e-Learning sistemu koji se razvija na Arhitektonskom fakultetu, studentske kolekcije formiraju automatski. U ovom sluĉaju sistem se programira da za svaki redovno postavljen odgovor, odreĊenom studentu dodeli predviĊeni broj poena. Prikazani eksperimenti pokazali su da automatsko poentiranje za redovnost stimulativno deluje na aktivnost studenata, kao i da uĉesnicima u nastavi sluţi kao indicija o eventualnom zaostajanju odreĊenih studenata. Za razliku od diskusionog foruma, u okviru koga u razmeni znanja uĉestvuje najširi krug uĉesnika tokom celog kursa, razmena znanja u okviru studentske kolekcije odvija se na nivou nastavnik – student u finalnom delu kursa kada se ocenjuje kvalitet kompletnog rada, dok tokom trajanja nastave student ima priliku da prati razvoj svoje kolekcije i broj poena osvojen za redovnost, kao i napredovanje kolekcija svojih kolega kojima opciono pristupa iz diskusionog foruma ili iz spiska studentskih kolekcija. U eksperimentu realizovanom u okviru e-Learning sistema na Arhitektonskom fakultetu, diskusioni forum je povezan sa studentskim kolekcijama preko imena studenta koje se pojavljuje uz odgovarajući prilog. Na ovaj naĉin kod posebno zanimljivih priloga, uĉesnici su u mogućnosti da aktiviranjem linka prema kolekciji odreĊenog studenta, dobiju uvid i u ostale radove, osvojene poene i sl. Ovakva funkcionalnost u velikoj meri doprinosi efikasnosti rada sa izuzetno velikim brojem studenata. Izabrane studentske kolekcije koriste se kao svojevrsni obrazovni objekti već tokom nastave, kao primer za ostale studente, a po završetku kursa moguće ih je integrisati u institucionalnu bazu znanja, u studentski e-portfolio ili u neke druge eksterne resurse. 6.9.4.7 Kolekcije finalnih postera Kolekcija finalnih postera obuhvata elektronske verzije finalnih studentskih radova, koji se inaĉe predaju odštampani na papiru. U prvom prikazanom eksperimentu ovakvu kolekciju prave uĉesnici u nastavi ekstrakcijom iz studentskih kolekcija, dok se u drugom sluĉaju od studenata traţi da postere postave i u svoje studentske kolekcije, kao i u zajedniĉku kolekciju finalnih postera. U trećem primeru za finalne postere se otvara posebna tema diskusionog foruma, u okviru koje su ilustracije znatno većih dimenzija, tako da sama tema diskusionog foruma ujedno predstavlja i kolekciju postera. Ovakva kolekcija predstavlja dragocen resurs jer, za razliku od postera odštampanih na papiru, mogu da se rekombinuju u razliĉite podkolekcije i praktiĉniji su za ĉuvanje. Po pravilu, kolekcija finalnih postera zahteva naknadni odabir prema odreĊenim kriterijumima, kako bi mogla da se koristi kao obrazovni objekat. Verzija ovakve kolekcije moţe da bude izbor najuspešnijih radova, izbor radova koji se odnose na odreĊenu temu, ili izbor po nekom drugom kriterijumu. Formiranje ovakve verzije realizuje se u fazi refleksija kursa i veoma je pogodno za integraciju u širu institucionalnu bazu znanja u vidu obrazovnog objekta, virtuelne izloţbe ili nekog drugog posebno kreiranog objekta. 196 6.9.4.8 Efekat nagomilavanja informacija i mehanizmi kontrole Već u observativnom delu ovog istraţivanja uoĉeno je, a u prikazanim eksperimentima je i potvrĊeno, da u procesu kodifikacije znanja dolazi do efekta nagomilavanja informacija. Do ove pojave u prikazanim eksperimentima ne dolazi samo zbog izuzetno velikog broja uĉesnika, već i iz sledećih razloga: Jednostavnosti prikupljanja i generisanja informacija Ekonomiĉnosti razmene informacija Ţelje uĉesnika da se nametnu većom koliĉinom i raznovrsnošću informacija Verovanja nasleĊenog iz ranijeg školovanja da veća koliĉina informacija svakako doprinosi kvalitetu Prirode problema, koji su za neke uĉesnike posebno zanimljivi i inspirativni Nagomilavanje informacija izazvano navedenim razlozima ima za posledicu: Opterećenje komunikacionih resursa Komplikovanije snalaţenje uĉesnika Oteţano praćenje razmene znanja Oteţano ocenjivanje Slabiji opšti utisak o razmenjenom znanju Manju verovatnoću da se generisano znanje ponovo iskoristi Kako bi se ove posledice izbegle, a negativni efekti nagomilavanja informacija ublaţili, u prikazanim eksperimentima primenjeni su mehanizmi kojima se kontroliše nagomilavanje informacija. Ovi mehanizmi odnose se pre svega paţljivo struktuiranje informacija i jasnu diferencijaciju funkcionalnosti, ali i na ograniĉenja u okviru diskusionog foruma i studentskih kolekcija. U okviru pojedinih tema diskusionog foruma broj studentskih priloga ograniĉava se na jedan, ĉime se insistira na dodatnom naporu i veštini izbora najefektnije od svih generisanih ilustracija, kao i na kratkim, konciznim pratećim tekstualnim obrazloţenjima. Na sliĉan naĉin studentske kolekcije se struktuiraju, bilo da se formiraju automatski ili da ih ureĊuju sami studenti, pri ĉemu se insistira na ograniĉenom broju paţljivo osmišljenih priloga. 6.9.5 Ĉuvanje i dalje korišćenje znanja U prikazanim eksperimentima, pitanje ĉuvanja znanja pojavljuje se kao jedno od kritiĉnih pitanja još pri izboru platforme za podršku formiranju virtuelnih obrazovnih okruţenja. U prva dva prikazana eksperimenta ova platforma je Group Workspace u okviru ArchNet-a, dok je u trećem eksperimentu u pitanju e-Learning sistem na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Oba navedena sistema dozvoljavaju trajno ĉuvanje integralnog sadrţaja virtuelnih obrazovnih okruţenja. Ipak, svaka promena u okviru ovih sistema, njihovo rekonstruisanje ili eventualno ukidanje, potencijalno utiĉe na ĉuvanje i dalje korišćenje zabeleţenog znanja. Institucionalne mere koje doprinose oĉuvanju integralnih obrazovnih okruţenja podrazumevaju najpre institucionalno prepoznavanje ovakvih resursa, a zatim i donošenje odgovarajućih pravilnika o njihovom trajnijem ĉuvanju i odrţavanju dostupnosti na institucionalnim serverima i drugim pogodnim medijima. Na eksternim, javnim platformama, kao što je ArchNet, teţe je uticati na politiku trajnog ĉuvanja i odrţavanja dostupnosti, imajući u vidu izvore finansiranja i druge relevantne faktore. Ipak, ovakve platforme se temelje na razvijenijoj informatiĉkoj kulturi koja porazumeva i odgovorniji odnos prema digitalnom nasleĊu, što bi mogla da bude i garancija trajnijeg ĉuvanja svih resursa. U sluĉaju institucionalnih rešenja u razvoju, kakav je e-Learning sistem koji se razvija na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, nešto su veće mogućnosti uticanja na usvajanje politike ĉuvanja digitalnih resursa, ali se radi o ukupnom kontekstu niţe informatiĉke kulture u kojoj odnos prema digitalnom nasleĊu nije posebno razvijen, pa su pitanja ĉuvanja i odrţanja dostupnosti, u celini još uvek kritiĉna. Dodatne aktivnosti ĉuvanja kodifikovanog znanja odvijaju se i u fazi refleksija prikazanih eksperimenata. Ovo je faza koja poĉinje nakon završetka kursa, a u kojoj se sumiraju ukupni rezultati rada, pravi konaĉan izbor referentnih radova i identifikuju oni segmenti sadrţaja koji mogu da se integrišu u druge kontekste. U tom smislu biće zanimljivi oni segmenti arhitektonskog znanja ĉija je potencijalna vrednost procenjena na (2), što znaĉi da se prepoznaje mogućnost njihovog daljeg 197 korišćenja u obrazovnim kontekstima, kao i objekti ĉija je potencijalna vrednost procenjena na (3), što znaĉi da se prepoznaje mogućnost njihovog daljeg korišćenja u širem profesionalnom kontekstu. 6.9.5.1 Primeri obrazovnih objekata 235 Obrazovni objekti koji nastaju u prikazanoj seriji eksperimenata, kao i ostalim kursevima gde se primenjuje sliĉna metodologija, veoma su brojni i zahtevaju opseţan rad u fazi refleksija. Ovde će biti prikazani neki karakteristiĉni objekti, koji su već korišćeni u kursevima koji su sledili u narednim školskim godinama, nakon realizacije prikazanih eksperimenata. Kolekcija „Etno fraktali“ - Kolekcija „Etno fraktali“ je studentski rad koji nastaje u okviru kursa Matematika u arhitekturi 1, kao odgovor na zadatak posvećen L-sistemima. Studentkinja koja se detaljnije bavi ovim zadatkom zapaţa izvesne karakteristike u seriji L-sistema koje generiše, koji podsećaju na motive iz regionalnog folklora. Tokom semestra razraĊuje problem i ovu temu bira za svoj finalni rad. Slika 168: Eksperimentalni rad – Matematika u arhitekturi 1; Kolekcija „Etno fraktali“, studentski rad Nakon realizacije kursa, Kandidat ovu seriju prikaza, praćenih odgovarajućim matematiĉkim definicijama, izdvaja u posebnu kolekciju i, zajedno sa finalnim posterom, smešta u odeljak Galerija, u okviru virtuelnog okruţenja Matematika u arhitekturi 1. Na prethodnoj ilustraciji (Slika 168) prikazana je ova kolekcija, dok je na sledećoj (Slika 169) prikazan finalni poster. Obrazovni objekat koji je formiran na ovaj naĉin, koristi se na predmetu Matematika u arhitekturi 1, naredne dve školske godine, kao primer izbora teme, studentskog istraţivanja i finalnog rada. Detaljno matematiĉki dokumentovan, ovaj objekat moţe da posluţi i kao osnova za dalja istraţivanja, detaljnije prouĉavanje i sl. 235 Prema LOM Standardu (Learning Object Metadata Standard, Op. Cit.), pod obrazovnim objektima (learning objects) podrazumevaju se svi objekti, najĉešće digitalni i Web bazirani, koji mogu da budu jednom ili više puta korišćeni u obrazovnom procesu. Kao što je napomenuto u uvodnom delu, ovaj termin, kao i LOM Standard prihvaćen je i prilagoĊen za korišćenje u arhitektonskom obrazovanju, u okviru projekta MACE (Metadata for Architectural Contents in Europe). 198 Slika 169: Eksperimentalni rad – Matematika u arhitekturi 1; Kolekcija „Etno fraktali“, finalni studentski rad Za razliku od kolekcije „Etno fraktali“ koja predstavlja kumulativni obrazovni objekat, jer se sastoji od niza elemenata, od kojih je svaki ponaosob moguće dalje izdvajati i opisivati metapodacima, poster na gornjoj ilustraciji (Slika 169) predstavlja tzv. atomiĉan (pojedinaĉan) objekat, koji nije moguće dalje razlagati. 6.9.5.2 Primeri objekata integrisanih u širu bazu kodifikovanog profesionalnog znanja Integracija arhitektonskog znanja kodifikovanog u virtuelnim obrazovnim okruţenjima u širu bazu profesionalnog znanja, umnogome zavisi od kodifikacione infrastrukture ove šire baze, kao i od opšteg profesionalnog interesovanja za odreĊenim znanjem. U prikazanim eksperimentima koji su se bavili matematikom u arhitekturi i principima CAAD-a, identifikovani su odreĊeni objekti koji poseduju potencijal za integraciju u širu bazu profesionalnog znanja. Mnogi objekti iz ove grupe istovremeno su i obrazovni objekti. Ovde su prikazani izabrani primeri takvih objekata. U eksperimentu Principi CAAD-a 2006./2007., kao što je napred već izloţeno, znanje koje je generisano u okviru kursa, reprezentovano u vidu 3D modela karakteristiĉnih objekata na izabranom podruĉju (Beograd – Krug „Dvojke“ i Novi Beograd), publikovanih u okviru specifiĉnog resursa na Internetu, poznatog kao Google 3D Warehouse. 3D Warehouse je resurs na Internetu u okviru koga korisnici softvera Google SketchUp slobodno publikuju i razmenjuju svoje radove. U ovom sluĉaju 3D Warehouse predstavlja odreĊeni vid informacione infrastrukture koja je u funkciji razmene znanja u odreĊenoj profesionalnoj oblasti (3D modeliranje u specifiĉnom softveru). U okviru prikazanog eksperimenta na ovaj naĉin publikovano je više desetina 3D modela. OdreĊen broj ovih modela ukljuĉen je u kolekciju „Cities in Development – Belgrade“, na osnovu izbora nezavisnog urednika. OdreĊen broj modela je takoĊe uvršćen u posebnu bazu objekata koja se distribuira uz program Google Earth, tako da svaki korisnik po instaliranju ovog programa ima mogućnost da na prikazu Beograda vidi ove izabrane modele na odgovarajućim lokacijama. 199 U prikazanom primeru kodifikovano znanje se integriše u širu bazu na tri naĉina: Javnim publikovanjem (3D Warehouse) Ukljuĉivanjem u posebno izabrane kolekcije (Cities in Development – Belgrade) Ukljuĉivanjem u široko distribuiran softver (Google Earth) Znanje kodifikovano u eksperimentima Matematika u arhitekturi 1 i Matematika u arhitekturi 2, kreće se u zoni izmeĊu dve jasno definisane oblasti – matematike i arhitekture, pa je njegova integracija u širu bazu profesionalnog znanja nešto kompleksnija. Za razliku od oblasti CAAD-a gde za svaki poznatiji softver postoji i razvijena infrastruktura profesionalne razmene znanja, u sluĉaju „Matematike u arhitekturi“ ovu infrastrukturu je neophodno razvijati ili prilagoĊavati postojeću infrastrukturu za razmenu znanja. U tom smislu, u okviru Wikipedije, inicirane su dve nove stranice pod nazivom Computer-aided geometric design (CAGD) i Architectural geometry (Slika 170). Slika 170: Wikipedia – stranice u koje su ugraĊeni elementi kodifikovanog znanja generisanog u okviru eksperimenata Matematika u arhitekturi 1 i Matematika u arhitekturi 2 Na stranici „Computer-aided geometric design“ (Slika 170, levo) iskorišćeni su izabrani studentski radovi koji sluţe kao ilustracija za aktuelna pitanja CAGD-a (manipulacija krivim linijama i površima u prostoru), kao i prikaz prostorne kompozicije generisane u okruţenju JavaView. U sadrţaj druge stranice, „Architectural geometry“ (Slika 170, desno) ukljuĉeni su razliĉiti linkovi prema eksternim resursima koji su se tokom prikazanih eksperimenata pokazali kao naroĉito relevantni. Navedene stranice trebalo bi takoĊe da posluţe kao infrastruktura za integraciju znanja koje je reprezentovano softverom Fun3D, inicijalno napravljenim za potrebe prikazanih kurseva. U ovom primeru kodifikovano arhitektonsko znanje se integriše u širu bazu profesionalnog znanja kao sadrţaj odgovarajućeg segmenta Wikipedije, univerzalne enciklopedije koja se razvija na Internetu i podleţe vrlo rigoroznim ureĊivaĉkim standardima, kao i stalnom nadzoru i modifikaciji od strane zainteresovanih struĉnjaka iz celog sveta. Ovo moţe da posluţi kao model razvoja sliĉnih, manje univerzalnih resursa, u uţim oblastima arhitektonske struke. 200 7 PREGLED REZULTATA ISTRAŢIVANJA I ZAKLJUĈAK Rezultati prikazanog istraţivanja, radi bolje preglednosti, struktuirani su u tri karakteristiĉne grupe: Teorijski rezultati Metodološki rezultati Primenjeni rezultati Teorijski rezultati obuhvataju zakljuĉke u vezi sa prirodom posmatranog problema kodifikacije, dokaze postavljenih hipoteza, te zakljuĉke koji se odnose na implikacije kodifikacionih procesa na širu bazu disciplinarnog znanja. U okviru metodoloških rezultata izdvojena su tri originalna metodološka pristupa koja su razvijena u okviru i za potrebe ovog istraţivanja – metodologija analize sadrţaja postojećih virtuelnih obrazovnih okruţenja sa aspekta kodifikacije arhitektonskog znanja; metodologija rekonstrukcije arhitektonskog znanja kodifikovanog u virtuelnim obrazovnim okruţenjima; metodologija kreiranja novih virtuelnih okruţenja za podršku arhitektonskom obrazovanju. Primenjene rezultate u ovom istraţivanju predstavlja e-Learning sistem, platforma za podršku formiranju virtuelnih obrazovnih okruţenja koja se razvija i uspešno koristi u nastavi na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U zakljuĉnom delu ovog istraţivanja data je rekapitulacija osnovnih karakteristika posmatranog kodifikacionog modela i jezika kodifikacije, diskusija primenljivosti postojećeg kodifikacionog modela, kao i pravci daljih istraţivanja u oblasti kodifikacije arhitektonskog znanja, usmereni na ispitivanje mogućnosti efikasnog korišćenja ovakvog znanja, njegovo meĊusobno povezivanje, kao i integraciju u širu bazu profesionalnog znanja. 201 7.1 Teorijski rezultati Teorijski razultati do kojih se došlo u ovom istraţivanju odnose se na bolje razumevanje problema kodifikacije znanja, posmatranog u oblasti arhitekture, odnosno u onom segmentu arhitektonskog obrazovanja, koji se odvija u savremenim tehnološkim uslovima, uz pomoć virtuelnih obrazovnih okruţenja. 7.1.1 Osobenosti posmatranog kodifikacionog modela i jezika kodifikacije Prouĉavanjem procesa kodifikacije arhitektonskog znanja u virtuelnim obrazovnim okruţenjima posmatranog uzorka, došlo se do odreĊenih zakljuĉaka koji se odnose na osobenosti modela kodifikacije, kao i postupaka koji ĉine jezik kodifikacije. Kodifikacioni model - Kodifikacioni model koji je prikazan u ovom istraţivanju razvio se na bazi razmene eksplicitnog znanja u okviru studio projekta, a reprezentovan je uz pomoć karakteristiĉnih virtuelnih okruţenja. Ovim kodifikacionim modelom obuhvaćen je kontekst u okviru koga se prikuplja, razmenjuje i kreira novo arhitektonsko znanje. U informacionoj strukturi ovakvog modela prepoznaje se hronološka, portfolio i tematska dimenzija. Dok je tematska dimenzija ona koja informacije pozicionira u vremenu, portfolio dimenzija vezuje informacije sa odreĊenim uĉesnicima (pojedincima, grupama, institucijama…). Tematska dimenzija je ona koja ĉini da informacije predstavljaju arhitektonsko znanje i koja odreĊuje jezik kodifikacije u okviru posmatranog modela. U ovako postavljenoj informacionoj strukturi izdvajaju se ravan hronološkog preseka, portfolio ravan i tematska ravan, koje zajedno ĉine metamodel, odnosno onaj deo kodifikacionog modela iz koga je automatski moguće generisati metapodatke za odreĊene informacije nastale u okviru posmatranog kodifikacionog modela. U tematskim presecima ovog modela najintenzivnije se razvija jezik kodifikacije. Jezik kodifikacije - Jezik kodifikacije u prikazanom istraţivanju struktuiran je na postupke prikupljanja, reprezentacije, dokumentovanja, razmene, ĉuvanja i daljeg korišćenja znanja. Na razvoj ovakvog jezika kodifikacije znaĉajno utiĉe struktura arhitektonskog znanja u kojoj se prepoznaju segmenti znanja o problemu, o lokaciji i okruţenju, kao i znanja o projektovanom arhitektonskom objektu. Iako je jasno uobliĉen, posmatrani jezik kodifikacije nije u potpunosti stabilizovan. U pogledu reprezentacije i dokumentovanja prikazani jezik kodifikacije osetljiv je na promene koje se dešavaju u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija, dok se u pogledu razmene znanja, pojavljuju novi vidovi kreativne interakcije. Novi odnosi tacitnog i eksplicitnog znanja iz oblasti arhitekture - Korišćenjem prikazanog, kao i sliĉnih kodifikacionih modela u oblasti arhitekture, znaĉajno se povećava obim eksplicitnog znanja koje je na razliĉite naĉine raspoloţivo širem krugu korisnika. Sa druge strane, pojavljuju se novi vidovi tacitnog (individualnog, subjektivnog) znanja koji su neophodni da bi se eksplicitno znanje prikupljalo, razmenjivalo, kreiralo i dalje koristilo. U pogledu prikupljanja, novi vidovi tacitnog znanja podrazumevaju odliĉno poznavanje šire baze profesionalnog znanja, kao i sposobnost efikasne orijentacije u okviru ove baze i izdvajanja onih informacija koje su relevantne. Razmena znanja podrazumeva poznavanje raspoloţivih tehnika reprezentacije i sposobnost izbora optimalne tehnike za razmenu znanja u okviru datog komunikacionog kanala. U okviru razmene znanja bazirane na virtuelnim obrazovnim okruţenjima, esencijalne su sposobnosti koje se odnose na praćenje dinamike komunikacije, kao i sposobnosti konciznog i jasnog saopštavanja ideja, prilagoĊenog komunikacionom kanalu. 7.1.2 Rezultati koji se odnose na postavljene hipoteze Kodifikacija posmatranog znanja, kao centralni problem ovog istraţivanja, analizirana je prvenstveno u skladu sa postavljenim hipotezama. Od ukupno sedam inicijalno postavljenih hipoteza, šest je u potpunosti potvrĊeno, dok je za jednu hipotezu ustanovljeno da u okvirima ovog istraţivanju nema dovoljno elemenata ni za prihvatanje, ni za odbacivanje. 202 HIPOTEZA 1 - Virtuelna obrazovna okruţenja pruţaju tehniĉku mogućnost da se definiše kontekst u kome se digitalizovane arhitektonske informacije mogu prikupljati, razmenjivati i ĉuvati, reprezentujući aktuelno znanje iz oblasti arhitekture i stvarajući osnovu za generisanje novog znanja. U ovakvom kontekstu pojavljuju se dva osnovna oblika arhitektonskog znanja – tacitno (implicitno) i kodifikovano (eksplicitno). U prikazanom istraţivanju prva postavljena hipoteza je potvrĊena kroz analizu sadrţaja posmatranog uzorka (Poglavlje 4). Ova hipoteza dodatno je potvrĊena u eksperimentalnom radu (Poglavlje 6). Već na osnovu analize sadrţaja posmatranog uzorka moţe da se zakljuĉi da izabrana virtuelna okruţenja predstavljaju resurse u okviru kojih informacije ne egzistiraju izolovano, kao izdvojeni elektronski dokumenti, već ĉine deo paţljivo struktuiranog, osobenog, funkcionalno i vizuelno prepoznatljivog elektronskog konteksta, te mogu da budu posmatrane kao kodifikovano znanje iz oblasti arhitekture nastalo u procesu obrazovanja. Ovde je vaţno napomenuti, da se radi o kontekstima koji nastaju za potrebe odvijanja odreĊenih pojedinaĉnih kurseva, ĉije je trajanje jasno hronološki pozicionirano i vremenski ograniĉeno. Prikupljanje i razmena znanja podrţana ovakvim kontekstima, kao i stvaranje novog znanja u okviru autentiĉnog konteksta ima privremeni karakter i ograniĉena je na tri karakteristiĉne faze identifikovane u ovom istraţivanju: fazu priprema, fazu realizacije i fazu refleksija (Poglavlje 4, Tabela 1). Po završetku ove tri faze, posmatrana virtuelna okruţenja, odnosno njihovi sadrţaji, postaju predmet ĉuvanja i eventualnog daljeg korišćenja. Kao rezultat obrazovnog procesa koji se odvija u digitalnom obliku, ovakvi konteksti predstavljaju deo digitalnog nasleĊa savremenog društva. U analizi sadrţaja posmatranog uzorka uglavnom se radi sa kodifikovanim, eksplicitnim arhitektonskim znanjem (osim u sluĉaju Computer Clubhouse Competition 2003., gde Kandidat uĉestvuje kao posmatraĉ), dok se postojanje tacitnog znanja samo pretpostavlja, u eksperimentalnom radu do izraţaja dolaze i tacitni oblici znanja, koje je svojstveno pojedincima, subjektivno i relativno komplikovano za beleţenje i dalje prenošenje. Ovo znanje ogleda se u razliĉitim sposobnostima koje uĉesnici u nastavnom procesu poseduju: od sposobnosti vizuelnog izraţavanja, praćenja dinamike komunikacije, kritiĉkog vrednovanja sopstvenog rada i radova drugih uĉesnika; preko poznavanja korišćenja razliĉitih softvera i tehnika, do sklonosti ka timskom radu, liderskih sposobnosti i sl. Neki od navedenih tacitnih vidova znanja mogu se zabeleţiti, pa ih smatramo implicitnim. Takvi vidovi znanja odnose se prvenstveno na odreĊene tehnike koje uĉesnici (posebno studenti), u odreĊenim situacijama (na zahtev drugih studenata) beleţe na naĉin koji će biti razumljiv i upotrebljiv drugim uĉesnicima. HIPOTEZA 2 - Formiranjem virtuelnog obrazovnog okruţenja reprezentuje se kodifikacioni model na osnovu koga se arhitektonsko znanje pretvara u informacije. Druga hipoteza postavljena u ovom istraţivanju je povrĊena u Poglavlju 3. Metodologija formiranja virtuelnih okruţenja na osnovu datog kodifikacionog modela proverena je u eksperimentalnom radu, prikazanom u Poglavlju 6. Model kodifikacije koji je reprezentovan virtuelnim obrazovnim okruţenjima nastao je pod snaţnim uticajem konvergentnog razvoja informacionih i komunikacionih tehnologija, i njihove ekstenzivne primene, kako u obrazovanju, tako i u arhitektonskoj praksi. U osnovi ovog modela je Internet, odnosno Web tehnologija koja omogućava globalno povezivanje i razmenu informacija izmeĊu raĉunara. Na bazi ove tehnologije, razvijaju se virtuelna okruţenja koja obezbeĊuju, ne samo distribuciju informacija, već i interakciju izmeĊu specifiĉnih vrsta korisnika. Paralelno sa razvojem virtuelnih obrazovnih okruţenja u drugim oblastima, razvijaju se sliĉna okruţenja i u oblasti arhitektonskog obrazovanja, u skladu sa specifiĉnostima discipline, pre svega studio projekta. Studio projekat, kao potpuno osoben vid realizacije obrazovnog procesa, posebno utiĉe na profilisanje specifiĉnosti prikazanog kodifikacionog modela. U informacionoj strukturi ovog modela identifikovane su tri komponente (hronološka, portfolio (personalna) i tematska), od kojih tematska, ukoliko se odnosi na oblast arhitekture, ĉini da informacije predstavljaju arhitektonsko znanje. 203 U okviru ove informacione strukture izdvaja se zona metakonteksta u kojoj se preteţno definiše i razvija jezik kodifikacije u okviru posmatranog kodifikacionog modela. Ovo je ujedno i zona u kojoj je moguće automatsko prikupljanje metapodataka u vezi sa odreĊenim objektima koje je potrebno izdvojiti radi efikasnijeg daljeg korišćenja. Aktuelni kodifikacioni model podrazumeva formiranje virtuelnog okruţenja za odreĊeni nastavni predmet (studio projekat, kurs koji se bazira na predavanjima i sl.), nezavisno (virtuelna okruţenja prve generacije) ili na bazi nekog usvojenog koncepta (virtuelna okruţenja druge generacije), odnosno posebne platforme koja se razvija unutar obrazovne institucije ili izvan nje (virtuelna obrazovna okruţenja treće i ĉetvrte generacije). Svaka nova generacija virtuelnih okruţenja donosi unapreĊenja funkcionalnosti, ĉime se razvija i obogaćuje jezik kodifikacije. Virtuelno okruţenje, razvijeno u okviru e-Learning sistema na Arhitektonskom fakultetu univerziteta u Beogradu, prikazano u eksperimentalnom radu, koristi se za podršku aktivnostima u okviru više kurseva istog nastavnog modula, ĉime se kodifikacioni model proširuje i omogućava sveobuhvatnije posmatranje kodifikovanog znanja, pogotovo na portfolio nivou (integralno praćenje rada pojedinaĉnog studenta na nekoliko srodnih predmeta). Ovo otvara pitanja daljeg dizajniranja kodifikacionog modela koji bi se odnosio, ne na pojedinaĉni predmet, već na integralni nastavni modul (koji bi obuhvatao sve predmete jednog nastavnog modula) ili integralni nastavni program (koji bi obuhvatio sve nastavne module). Ovakvim kodifikacionim modelom obuhvatio bi se odreĊeni period studiranja, a tematska komponenta sadrţala bi širi spektar problema, više razliĉitih lokacija i brojna arhitektonska rešenja koja bi nastala u obrazovnom procesu. Ovakav model bio bi interesantna osnova za integrisanje daljih koncepata upravljanja znanjem.  HIPOTEZA 3 - Jezik kodifikacije znanja iz oblasti arhitekture (prikupljanje, dokumentovanje, reprezentacija, razmena, ĉuvanje i dalje korišćenje) osoben je za pojedine segmente arhitektonskog znanja i nije u potpunosti stabilizovan. Treća postavljena hipoteza je potvrĊena kroz analizu jezika kodifikacije u okviru posmatranog uzorka u Poglavlju 5, kao i u eksperimentalnom radu, prikazanom u Poglavlju 6. U odnosu na jezik kodifikacije posmatrano znanje se moţe sistematizovati u tri celine: znanje o problemu, znanje o lokaciji i znanje o arhitektonskom objektu. Za svaki od navedenih segmenata arhitektonskog znanja postoje odreĊene osobenosti koje su detaljno date u Poglavlju 5. U istom poglavlju, kao i u Poglavlju 6, u kome su prikazani rezultati eksperimentalnog rada, pokazano je da se jezik kodifikacije neprekidno proširuje i prilagoĊava specifiĉnim potrebama razmene i kreiranja novog arhitektonskog znanja. Kao posledica proširenja jezika kodifikacije arhitektonskog znanja pojavljuje se potreba za odreĊenim novim vrstama tacitnog znanja, koje je neophodno da poseduju uĉesnici u razmeni i kreiranju znanja. Jezik kodifikacije znanja o problemu najintenzivnije se razvija u oblasti reprezentacije gde varira od sasvim kratkih, jednostavnih tekstualnih objašnjenja, do sofisticiranog softvera u okviru koga je znanje o odreĊenom problemu objedinjeno na poseban naĉin. U nekim aspektima znanja o problemu šira baza disciplinarnog znanja nije naroĉito razvijena, što je posebno uoĉljivo u primerima studio projekta. U isto vreme, potencijalna vrednost ovog segmenta znanja je najveća, što znaĉi da se u gotovo svakom analiziranom primeru moţe prepoznati mogućnost dalje primene, posebno u drugim obrazovnim kontekstima. Zbog toga je u oblasti znanja o problemu neophodno intenzivnije razvijati postupke ĉuvanja i daljeg korišćenja. Jezik kodifikacije znanja o lokaciji relativno je stabilizovan i razvijen u oblasti reprezentacije, kao i u oblasti prikupljanja i dokumentovanja. Na ovo znaĉajno utiĉe šira baza profesionalnog znanja, u kojoj se razliĉiti vidovi znanja o lokacijama intenzivnije razvijaju nego resursi koji predstavljaju znanje o problemu. U okviru studio projekta, prikupljanje i razmena znanja o lokaciji i okruţenju, predstavljaju kritiĉan segment jezika kodifikacije, ĉija efikasnost omogućava globalnu distribuciju projektantskog procesa. Kod kurseva koji su fokusirani na problem i ne pripadaju oblasti studio projekta, komponenta znanja o lokaciji i okruţenju utiĉe na originalnost i autentiĉnost novog znanja koje nastaje u obrazovnom procesu, pa je prema tome ĉuvanje i dalje korišćenje ovakvog znanja od velikog znaĉaja. Jezik kodifikacije znanja o projektovanim objektima karakteriše najveća nestabilnost, što znaĉi da se projektovani objekti, odnosno projektantske zamisli, ideje i koncepti reprezentuju i dokumentuju na 204 razliĉite naĉine u razliĉitim obrazovnim kontekstima. Istovremeno u segmentu razmene znanja o projektovanim objektima pojavljuju se novi mehanizmi, koji sa jedne strane obezbeĊuju kontrolu obima i vrste informacija, dok sa druge strane omogućavaju efikasnu interakciju izmeĊu uĉesnika u obrazovnom procesu. Znanje o projektovanim objektima, kada je u pitanju studio projekat, trebalo bi da predstavlja potpuno novo, originalno znanje. Naglo uvećanje šire baze znanja i velika dostupnost u segmentu znanja o projektovanim objektima, nameće pitanja koja se odnose na ĉuvanje i dalje korišćenje, ali sa aspekta mogućih zloupotreba u procesu obrazovanja. U vezi sa ovim kodifikaciju je moguće posmatrati, ne kao sistem postupaka, nego kao fenomen, koji će snaţno uticati na redefiniciju pojma originalnosti i autorstva, promovisati odreĊene oblike kolektivnog autorstva i tako uticati na samu suštinu projektantskog procesa. HIPOTEZA 4 - U procesu kodifikacije znanja iz oblasti arhitekture virtuelna okruţenja kroz integraciju razliĉitih digitalnih medija, pruţaju širok spektar mogućnosti i postavljaju izvesna ograniĉenja. U prikazanom istraţivanju ĉetvrta hipoteza dokazana je u Poglavlju 4 i Poglavlju 6. OdreĊeni aspekti u vezi sa ovom hipotezom dokazani su u Poglavlju 5. Mogućnosti kodifikacije koje se izdvajaju u prikazanom istraţivanju, odnose se pre svega na globalnu distribuciju nastavnih aktivnosti iz oblasti arhitekture (u vidu studio projekta u kome uĉestvuju institucije iz razliĉitih krajeva sveta, analizirano u Poglavlju 4), kao i podršku razmeni znanja u nastavnim procesima koji se odvijaju na tradicionalan naĉin (analizirano u Poglavlju 6). Virtuelna okruţenja koja se primenjuju u posmatranom uzorku, kao i u eksperimentalnom radu, pruţaju mogućnost, ne samo reprezentacije postojećeg znanja iz oblasti arhitekture, već i kreiranja novog znanja do koga se dolazi specifiĉnim postupcima razmene znanja (primer diskusionog foruma), rekombinovanja kodifikovanog znanja (primer studentske kolekcije, virtuelne izloţbe i sl.) i daljeg korišćenja ovakvog znanja. Na ovaj naĉin obim ukupnog kodifikovanog znanja se znaĉajno uvećava. Analogno prikazanim mogućnostima analiziranim u arhitektonskom obrazovanju, moglo bi se oĉekivati korišćenje sliĉnih mogućnosti kodifikacije arhitektonskog znanja u virtuelnim okruţenjima koja bi se primenjivala u drugim segmentima discipline, posebno u arhitektonskoj praksi. Koncipiranje virtuelnih okruţenja za podršku arhitektonskoj praksi, jedna je od tema za moguća dalja istraţivanja. Na osnovu prikazanog istraţivanja moţe se zakljuĉiti da mogućnosti kodifikacije nisu iscrpljene, ni u tehniĉkom smislu, kao ni u funkcionalnom. Identifikovani kodifikacioni model u velikoj meri je baziran na aktuelnim rezultatima konvergentnog razvoja informacionih i komunikacionih tehnologija, koje se konstantno razvijaju i unapreĊuju. Stoga je realno oĉekivati nova unapreĊenja u onom segmentu jezika kodifikacije koji je osetljiv na unapreĊenja u širem tehnološkom kontekstu. Ovo obavezuje na stalno praćenje tehnoloških unapreĊenja i proveru njihove ekonomiĉnosti i primenljivosti u oblasti kodifikacije arhitektonskog znanja. Ograniĉenja kodifikacije do kojih se došlo u prikazanom istraţivanju odnose se prvenstveno na tacitnu dimenziju arhitektonskog znanja, svojstvenu pojedincima, individualnu i subjektivnu, koju je nemoguće zabeleţiti u formi koja bi omogućila prenošenje ovakve vrste znanja ili korišćenje ovakvog znanja bez prisustva osobe koja ga inicijalno poseduje. Ovo se manifestuje u svakom segmentu prikazanog istraţivanja u kome se stvara novo, originalno znanje, gde se razmenjuju rezultati stvaranja novog znanja, dok sam proces stvaranja originalnog rešenja, prepoznavanje njegove vrednosti i izbor naĉina prezentacije, ostaje u domenu individualnog. Prikazano istraţivanje, u tom smislu potvrĊuje, da se u postojećim tehnološkim uslovima, uvek zadrţava deo tacitnog znanja koje nije moguće kodifikovati, odnosno pretvoriti u eksplicitan oblik. Postojeći kodifikacioni model pokazuje odreĊena ograniĉenja kada je u pitanju razmena sa širom bazom kodifikovanog profesionalnog znanja. Na ovo verovatno utiĉu relativno spor razvoj i fragmentiranost šire baze kodifikovanog znanja, posebno u segmentu znanja o razliĉitim problemima, te nedovoljna usmerenost ove šire baze na izvore znanja koji postoje u oblasti arhitektonskog obrazovanja. U analizi jezika kodifikacije ograniĉenja su analizirana posebno za svaku grupu postupaka kodifikacije. Ovde je zanimljivo izdvojiti ona ograniĉenja koja nastaju, ne iz nemogućnosti reprezentacije ili razmene znanja (što se rešava raznim tehnološkim i infrastrukturnim unapreĊenjima), nego zbog nagomilavanja 205 kodifikovanog znanja. U ovakvim uslovima, identifikacija onog eksplicitnog znanja, za koje se prepoznaje mogućnost korišćenja izvan okvira u kome je originalno nastalo, i njegovo odgovarajuće sistematizovanje i stavljanje na raspolaganje široj profesionalnoj javnosti, postaje jedna od najkritiĉnijih aktivnosti u daljem razvoju ĉitavog procesa kodifikacije. HIPOTEZA 5 - Potencijalna vrednost kodifikovanog znanja iz oblasti arhitekture u virtuelnim obrazovnim okruţenjima u korelaciji je sa tipom konteksta u kome se ovo znanje posmatra, kao i sa nivoom razvijenosti virtuelnih obrazovnih okruţenja. U prikazanom istraţivanju ova hipoteza je potvrĊena u Poglavlju 4, u odeljku 4.5. Rezultati statistiĉke analize posmatranih varijabli pokazali su da postoji pozitivan korelacioni odnos izmeĊu potencijalne vrednosti kodifikovanog znanja (u svim segmentima) i tipa konteksta, odnosno da potencijalna vrednost kodifikovanog znanja raste ukoliko se povećava nivo povezanosti konteksta sa širom bazom kodifikovanog profesionalnog znanja. Ovo je posebno izraţeno u segmentu znanja o lokaciji i projektovanom objektu, a nešto manje izraţeno u segmentu znanja o problemu. Na osnovu ovoga moglo bi se zakljuĉiti, da sa nivoom povezanosti nekog obrazovnog konteksta sa širom bazom kodifikovanog profesionalnog znanja, izraţeno raste potencijalna vrednost znanja o lokaciji i projektovanim objektima, dok nešto manje izraţeno raste potencijalna vrednost znanja o problemu. Ista statistiĉka analiza pokazala je da postoji i pozitivan korelacioni odnos izmeĊu potencijalne vrednosti kodifikovanog arhitektonskog znanja (u svim segmentima) i tipa virtuelnog okruţenja, ali da je ovaj korelacioni odnos znaĉajnije manji nego onaj koji se odnosio na tip konteksta. Ovo navodi na zakljuĉak da je potencijalna vrednost kodifikovanog znanja u pozitivnoj korelaciji sa tipom konteksta (povezanost sa širom bazom kodifikovanog znanja), kao i sa tipom virtuelnog okruţenja (nivo razvijenosti, generacija virtuelnog okruţenja), ali da je uticaj povezanosti sa kontekstom znaĉajniji. Povećanje potencijalne vrednosti kodifikovanog znanja, odnosno mogućnosti njegovog daljeg korišćenja, postigao bi se daljim razvojem virtuelnih obrazovnih okruţenja, kroz iznalaţenje mehanizama za dvosmerno povezivanje sa širom bazom kodifikovanog znanja. Uslov za ovo je i odgovarajuća dinamika razvoja šire baze kodifikovanog znanja, u okviru koje će se jasno identifikovati potreba za povezivanjem sa izvorima znanja iz oblasti arhitektonskog obrazovanja. HIPOTEZA 6 - Kodifikacija znanja iz oblasti arhitekture otvara pitanja potrebe opisivanja ovog znanja serijom odrednica – metapodataka, koji proizilaze iz konteksta u kome se ovakvo znanje ĉuva, a koji bi doprineli efikasnosti njegovog daljeg korišćenja. Ova hipoteza dokazana je u Poglavlju 5, u kome se diskutuje o jeziku kodifikacije posmatranom kroz procese ĉuvanja i daljeg korišćenja. Osnova za dokaz ove hipoteze nalazi se u Poglavlju 3, u kome se identifikuje oblast metakonteksta u informacionoj strukturi kodifikacionog modela. U Poglavlju 5, pri diskusiji ĉuvanja i daljeg korišćenja kodifikovanog znanja, naznaĉeno je da veliki procenat posmatranog znanja ima potencijalnu vrednost (2), što znaĉi da se za ovakvo znanje prepoznaje mogućnost daljeg korišćenja u drugim obrazovnim kontekstima. Objekti koji mogu biti korišćeni u obrazovne svrhe identifikovani su kao obrazovni objekti (learning objects). Njihovo ĉuvanje i dalje korišćenje podrazumeva formiranje baze znanja u okviru koje su identifikovani objekti opisani serijom odrednica – metapodataka, koje obezbeĊuju razliĉite oblike pretraţivanja, kao i formiranje integralnih baza disciplinarnog znanja koje bi objedinile samo metapodatke, dok bi se originalan sadrţaj nalazio na serverima na kojima je prvobitno i nastao. U okviru projekta MACE koji u periodu 2005. – 2008. finansira Evropska unija, usvojen je ovakav sistem metapodataka koji se bazira na LOM (Learning Object Metadata) standardu. U Dodatku 2 ove disertacije prikazan je sistem metapodataka prema LOM standardu kojima se opisuju dva obrazovna objekta koja su nastala u okviru prikazanog eksperimentalnog rada. U Poglavlju 3, u analizi informacione strukture prikazanog kodifikacionog modela, identifikovana je zona metakonteksta, koju ĉine hronološka, tematska i portfolio ravan. Ovo je zona u okviru koje je moguće automatski generisati metapodatke kojima se opisuju informacije koje predstavljaju odreĊeno arhitektonsko znanje, nastalo u virtuelnim obrazovnim okruţenjima. U Dodatku 2, u primeru studentske kolekcije „Etno fraktali“ podaci koji se nalaze u zoni metakonteksta oznaĉeni su sivom bojom, iz ĉega se vidi da je u relativno sloţenoj strukturi metapodataka u okviru LOM standarda, samo nekoliko 206 podataka neophodno unositi posebno, dok je ostale moguće generisati na osnovu metakonteksta, odnosno automatski. Iz ovoga proizilazi da je sistem generisanja metapodataka neophodno ukljuĉiti u platforme za podršku formiranju virtuelnih obrazovnih okruţenja, pri ĉemu se odreĊeni podaci generišu automatski ili se unose u toku formiranja odreĊenog virtuelnog obrazovnog okruţenja i pojedinih njegovih segmenata (npr. tema foruma, virtuelnih izloţbi, prezentacija radova i sl.), dok se specifiĉni podaci unose pri izdvajanju odreĊenih oblika kodifikovanog znanja i njihovom integrisanju u lokalnu bazu znanja, koja bi u ovakvim uslovima bila nezaobilazan element svakog virtuelnog okruţenja za podršku arhitektonskom obrazovanju. Ovakva baza znanja, sa standardizovanim sistemom metapodataka, bila bi predmet meĊuinstitucionalne razmene, pri ĉemu bi se razmenjivali samo metapodaci, dok bi originalni objekti bili ĉuvani u kontekstu inicijalnog nastanka. HIPOTEZA 7 - Znanje kodifikovano u virtuelnim obrazovnim okruţenjima moţe predstavljati vrednost za pojedinca, instituciju ili društvo. U tom smislu kodifikacija, pogotovo u postupcima u vezi sa ĉuvanjem i daljim korišćenjem, predstavlja dragocen doprinos oĉuvanju digitalnog nasleĊa iz oblasti arhitekture. U prikazanom istraţivanju, ova hipoteza nije ni u celini potvrĊena, ni u potpunosti odbaĉena. Nakon identifikacije, analize i praćenja sluĉajeva koji ĉine posmatrani uzorak, nije moguće sa sigurnošću donositi zakljuĉke o vrednosti koje kodifikovano znanje moţe imati za zainteresovane pojedince, institucije ili društvo u celini. Iako u posmatranom uzorku postoje primeri koji nedvosmisleno ukazuju na identifikovani interes za ĉuvanjem kodifikovanog znanja (Poglavlje 5, odeljak 5.5.2.3), kako za pojedinca (primeri A. Andia, IStudio; S. Yee, VDS’93, VDS’95) i instituciju (MIT, ETH Cirih, Univerzitet u Hong Kongu), tako i za društvo (primer ArchNet-a). OdreĊeni gubici dragocenih sadrţaja koji su se dogodili u toku samog istraţivanja (nestanak integralnog sadrţaja sluĉaja CCC – Computer Clubhouse Competition 2003, u okviru ArchNet-a), ukazuju na ĉinjenicu da zainteresovanost društva, koja po pravilu mora da se manifestuje kroz aktivnost institucije (MIT, ArchNet), nije sasvim bazirana na razumevanju principa zaštite digitalnog nasleĊa, već da na nju utiĉu mnogi drugi faktori (ekonomiĉnost, postojanost ICT koncepata i sl.) koji su u ovom istraţivanju identifikovani, ali koji bi trebalo da budu predmet posebnog prouĉavanja. Za dobijanje pouzdanijih rezultata u vezi sa ovom hipotezom, neophodno bi bilo redefinisati metodologiju i na drugi naĉin formirati uzorak za prouĉavanje. Na ovakavu uzdrţanost u donošenju zakljuĉaka znaĉajno utiĉe i realizovani eksperimentalni rad, u kome Kandidat ima dvojaku ulogu. Kao uĉesnik u nastavi i nosilac koncepta integracije virtuelnih okruţenja u tradicionalan sistem nastave, Kandidat je kao pojedinac zainteresovan za ĉuvanje kodifikovanog znanja. Kao predstavnik institucije, u svojstvu urednika intitucionalnog Web sajta, Kandidat je takoĊe zainteresovan za oĉuvanje i unapreĊenje ovakvih funkcionalnosti i sadrţaja, te njihovo dalje korišćenje. Kod ovako dvojake uloge, teško je razdvojiti interes pojedinca i stvarni interes institucije za oĉuvanjem digitalnih resursa. Analogno ovome, moţe se pretpostaviti da su u posmatranom uzorku, zainteresovani pojedinci (uĉesnici u nastavi, istraţivaĉi, i sl.), još uvek nosioci osnovnog interesa za oĉuvanjem analiziranih digitalnih resursa. Drugi deo hipoteze, koji se odnosi na doprinos kodifikacije oĉuvanju digitalnog nasleĊa iz oblasti arhitekture, neposredno je povezan sa detaljnijim prouĉavanjem zainteresovanosti društva za kodifikovano znanje iz oblasti arhitekture koje nastaje u virtuelnim obrazovnim okruţenjima. Na osnovu prikazanog istraţivanja moguće je zakljuĉiti da se društveni interes za oĉuvanjem kodifikovanog arhitektonskog znanja manifestuje fragmentarno i kroz aktivnosti razliĉitih institucija. Zainteresovanost društva koja se pojavljuje u prikazanim primerima, nije generalna (oĉuvanje kodifikovanog znanja kao takvog), već je fokusirana na odreĊene aspekte. TakoĊe, do sada nije sasvim izdiferencirana uloga nosioca osnovnog društvenog interesa za oĉuvanjem kodifikovanog arhitektonskog znanja. Pitanja oĉuvanja kodifikovanog znanja kao oblika digitalnog nasleĊa iz oblasti arhitekture, za Kandidata predstavlja jedno od pitanja za dugoroĉno dalje praćenje i istraţivanje, kao i za odreĊene aktivnosti koje bi podrazumevale metodološku i infrastrukturnu podršku. 207 7.1.3 Implikacije kodifikacionih procesa na širu bazu disciplinarnog znanja Na osnovu prikazanog istraţivanja, došlo se do sledećih zapaţanja koja se odnose na implikacije kodifikacionih procesa na širu bazu arhitektonskog znanja: Uvećanje šire baze disciplinarnog znanja - Pod uticajem kodifikacionih procesa koji se odvijaju u uslovima razvijenih i široko dostupnih informacionih i komunikacionih tehnologija, obim kodifikovanog arhitektonskog znanja se naglo uvećava, a razmena ovakvog znanja postaje efikasna i ekonomiĉna. Uvećanje baze kodifikovanog arhitektonskog znanja postaje osnova za intenzivniju razmenu i stvaranje novog znanja. Istovremeno, šira baza disciplinarnog znanja se fragmentira, jer se znanja prikuplja, stvara i beleţi u razliĉitim segmentima profesije. U ovakvim uslovima, neophodno je razvijati mehanizme reintegracije šire baze i meĊusobnog povezivanja odgovarajućih segmenata. Ovde se postavlja pitanje specifiĉne uloge pojedinih institucija (obrazovnih, nauĉnih, akreditacionih i sl.) u reintegraciji disciplinarne baze znanja. Nastanak osobene infrastrukture za podršku razmeni arhitektonskog znanja - U prikazanom istraţivanju procesi kodifikacije ispitivani su u okviru arhitektonskog obrazovanja i to u onom segmentu koji se odvija uz pomoć virtuelnih obrazovnih okruţenja. Na osnovu dobijenih rezultata, sa velikom sigurnošću moguće je pretpostaviti da se u drugim segmentima arhitekture kao discipline, razvijaju virtuelna okruţenja za razmenu postojećeg i kreiranje novog znanja. Sistem ovakvih virtuelnih okruţenja (obrazovna okruţenja, radna okruţenja, profesionalni forumi, akreditaciona tela i sl.) razvija se u skladu sa specifiĉnim potrebama arhitekture kao discipline i predstavlja osobenu infrastrukturu za razmenu arhitektonskog znanja. Razvoj modela i jezika kodifikacije - Kao proizvod procesa kodifikacije nastaju novi vidovi prikupljanja i reprezentacije arhitektonskog znanja, kao i njegove razmene, te daljeg korišćenja. U prikazanom istraţivanju analiziran je jezik kodifikacije koji se razvija u odreĊenom segmentu arhitektonskog obrazovanja, na bazi specifiĉnog modela, ali je sasvim izvesno, da se jezik kodifikacije menja i razvija i u svim drugim segmentima arhitekture kao discipline. Jezik kodifikacije koji se koristi u virtuelnim okruţenjima za podršku razmeni znanja iz oblasti arhitekture, verovatno odlikuju brojne sliĉnosti sa jezikom kodifikacije koji je identifikovan u prikazanom istraţivanju, ali se u razliĉitim segmentima profesije oĉekuju i odreĊene specifiĉnosti, koje mogu biti predmet daljih istraţivanja. Potreba za novim sposobnostima i kompetencijama u okviru profesije – Kodifikacija arhitektonskog znanja koja se odvija u virtuelnim okruţenjima, kao i u bilo kom segmentu discipline, zahteva razvijanje novih sposobnosti i demonstraciju specifiĉnih kompetencija. Dinamiĉan i nestabilan jezik kodifikacije, zahteva ne samo poznavanje ĉitavog niza postupaka, već i sposobnosti njihovog 236 stalnog inoviranja i prilagoĊavanja osobenostima arhitekture kao discipline . Kompetencije koje se izdvajaju pod uticajem intenziviranih kodifikacionih procesa, odnose se, pre svega na upravljanje ovakvim znanjem, odnosno obezbeĊivanje infrastrukture za razmenu znanja (izbor i prilagoĊavanje tehnologije), stimulaciju razmene, prepoznavanje vrednosti kodifikovanog znanja i mogućnosti njegovog daljeg korišćenja. Kompetencije se takoĊe odnose i na prostornu i vremensku distribuciju arhitektonskog znanja, odnosno na prepoznavanje mogućnosti razmene arhitektonskog znanja na globalnom nivou. 236 Ovo je u skladu sa sugestijama u vezi sa znanjem i kompetencijama koji su dati u Savić, M.: Istraţivanje pristupa reformi visokoškolskih kurikuluma u oblasti arhitekture, u kontekstu stvaranja Evropskog prostora visokog obrazovanja, Op. Cit., str. 126. 208 7.2 Metodološki rezultati Glavni metodološki rezultati ovog istraţivanja objedinjeni su u tri originalna metodološka pristupa: Rekonstrukciji kodifikovanog znanja u virtuelnim obrazovnim okruţenjima Analizi sadrţaja za potrebe prouĉavanja kodifikacije arhitektonskog znanja Formiranju novih virtuelnih okruţenja za potrebe obrazovanja iz oblasti arhitekture 7.2.1 Metodologija rekonstrukcije arhitektonskog znanja kodifikovanog u virtuelnim obrazovnim okruţenjima Lociranje virtuelnih obrazovnih okruţenja - Virtuelna obrazovna okruţenja najĉešće se nalaze na serverima obrazovnih institucija. Arhitektonski fakulteti, meĊutim, relativno ĉesto menjaju servere i redizajniraju svoje prezentacije. Osim toga za arhitektonske fakultete je karakteristiĉno da sa blagim zakašnjenjem u odnosu na druge fakultete uspostavljaju sistem u kome će struktura informacija koje se publikuju na Internetu biti stabilna i postojana. Zbog toga se dešava da se gube veze (linkovi) izmeĊu osnovne prezentacije obrazovne institucije i virtuelnih okruţenja koja su bila aktivna pre, na primer, pet godina, što oteţava lociranje ovih okruţenja. Pouzdaniji naĉin lociranja virtuelnih okruţenja u arhitektonskom obrazovanju je preko veza (linkova) koji se nalaze na prezentacijama pojedinih pedagoga, kao i na osnovu referenci koje se nalaze u publikovanim radovima. U izvesnom broju sluĉajeva ovakve veze daju i studenti, uĉesnici u pojedinim projektima, kao deo svog virtuelnog portfolia. Ovakvo lociranje virtuelnih obrazovnih okruţenja rezultat je personalne zainteresovanosti (nastavnici, studenti), za referenciranjem realizovanih projekata. U savremenim vaninstitucionalnim virtuelnim okruţenjima koja poseduju module za podršku obrazovnim procesima, virtuelna obrazovna okruţenja lociraju se relativno jednostavno, u za to predviĊenim odeljcima. Ovakvo lociranje virtuelnih obrazovnih okruţenja rezultat je društvene zainteresovanosti (profesionalna udruţenja, fondacije i sl.), za referenciranjem realizovanih projekata. Pri lociranju virtuelnih obrazovnih okruţenja veoma je znaĉajno identifikovati ulaznu stranicu, odnosno onu stranicu koja prikazuje jasnu strukturu informacija i sugeriše naĉin kretanja kroz pojedine odeljke okruţenja. ObezbeĊenje pristupa - Virtuelna obrazovna okruţenja su ponekad u potpunosti javno dostupna za bilo kog korisnika Interneta, ali su ĉesto i takva, da je pristup ograniĉen samo nastavnicima i studentima – uĉesnicima. Postoje i primeri u kojima je javno dostupan samo deo informacija, dok je pristup ostatku informacija ograniĉen. Rekonstrukcija znanja nije moguća ukoliko se ne obezbedi pristup svim raspoloţivim informacijama. U sluĉaju da je predmet interesovanja virtuelno obrazovno okruţenje kome je pristup ograniĉen, neophodno je obezbediti pristup, odnosno ulaznu šifru (password). Ovo moţe da deluje kao naporan i dugotrajan proces, što u većini primera nije sluĉaj. Pristup nekom virtuelnom obrazovnom okruţenju uobiĉajeno je traţiti od rukovodioca kursa ili od administratora odreĊenog virtuelnog obrazovnog okruţenja. Ovo se tehniĉki izvodi putem elektronske pošte i po pravilu se obezbeĊuje bez većih problema, pogotovo kad je svrha pristupa istraţivanje, zainteresovanost za odreĊenu specifiĉnu temu ili karakterisiĉan pedagoški pristup. Hronološko pozicioniranje kursa - Imajući u vidu da su pojedini segmenti znanja iz oblasti arhitekture osetljivi na dogaĊaje u širem društveno-politiĉkom kontekstu, veoma je vaţno pri rekonstrukciji ovakvog znanja odrediti vreme njegovog generisanja, odnosno hronološki ga pozicionirati. Ovo je ponekad izuzetno jednostavno jer se informacija o vremenu odvijanja projekta nalazi već u njegovom naslovu (VDS’93, VDS’95, MIT-Miyagi 2001…), dok je ponekad veoma sloţeno, jer se u nekim virtuelnim okruţenjima pojavljuju detaljne informacije o vremenu kada je neki dokument generisan (što ukljuĉuje dan, mesec i taĉno vreme), ali ne ukljuĉuje godinu. Ovo ukazuje na izostanak jasne ideje o vrednosti i trajanju znanja koje se generiše u ovakvim okruţenjima. 209 Identifikacija uĉesnika u generisanju znanja - U postupku identifikacije uĉesnika razlikuje se institucionalna i personalna identifikacija. Ĉemu će se dati primat u mnogome zavisi od prethodne informisanosti onoga ko znanje rekonstruiše. Za nekoga će znaĉajna biti ĉinjenica da se radi o saradnji arhitektonskih fakulteta npr. Švajcarske i Singapura, dok imena ukljuĉenih pedagoga neće biti znaĉajna. Za nekoga će pak biti znaĉajno uĉešće profesora Viljema Miĉela (William J. Mitchell), koje garantuje inovativnost pristupa informacionim tehnologijama u arhitekturi potpuno nezavisno od svih ostalih uĉesnika (bilo da se radi o institucijama ili pojedincima). Identifikacija svih institucija uĉesnica veoma je znaĉajna pri rekonstrukciji znanja, pogotovo kod onih projekata koji su nastali kao rezultat meĊunarodne saradnje i zajedniĉkog rada nastavnika i studenata koji dolaze iz razliĉitih kulturnih konteksta. Na osnovu ovih informacija moguće je takoĊe odrediti i eventualnu društvenu zainteresovanost za odreĊene projekte, kao i razloge takve zainteresovanosti. Pri identifikaciji nastavnika ukljuĉenih u pojedine projekte posebna paţnja se poklanja njihovim profesionalnim profilima, koji mogu biti prikazani u okviru odreĊenog virtuelnog obrazovnog okruţenja ili dati kao veze (linkovi) na eksterne izvore informacija. Ovo je naroĉito zanimljivo kada su timovi nastavnika multidisciplinarni (struĉnjaci za materijalizaciju, bioklimatsku arhitekturu, arhitektonsko projektovanje, primenjene informacione tehnologije, itd.) gde znaĉajnu ulogu u generisanju znanja ima prethodno znanje tipa “znati ko zna” (the know who knowledge). Pri identifikovanju studenata uĉesnika, pojedinaĉni profili po pravilu nisu naroĉito znaĉajni za rekonstrukciju znanja, ali je dragocena informacija o godini studija koju studenti pohaĊaju, odnosno o obrazovnom stepenu u okviru koga se projekat realizuje (osnovne, magistarske ili doktorske studije, specijalistiĉki kursevi, programi permanentne edukacije i sl.). Kod projekata koji se realizuju sa manjim grupama studenata npr. doktorskih studija, profesionalni profili i prethodna specifiĉna ekspertiza svakog od uĉesnika postaje veoma znaĉajna i bitno utiĉe na kvalitet generisanog znanja. Rekonstrukcija dinamike generisanja znanja - Trajanje projekta i dinamika realizacije veoma su znaĉajni za razumevanje samog procesa generisanja znanja koje je predmet rekonstrukcije. U posmatranom uzorku nalazimo primere, realizovane u vremenskom periodu koji varira od jedne sedmice do ĉitavog semestra. U nekim primerima postoji jasno naznaĉena vremenska komponenta, dok kod drugih uopšte nema ovakvih podataka. Kod mnogih sluĉajeva u okviru šireg posmatranog uzorka, dinamika generisanja znanja sugerisana je kroz strukturu zadataka koji se predaju u odreĊenim vremenskim razmacima. MeĊutim, eksperimentalni rad je pokazao da ĉak i generalna struktura informacija u jednom virtuelnom okruţenju moţe da bude dinamiĉna, odnosno da ĉitavi segmenti virtuelnog okruţenja mogu da se pojavljuju u toku trajanja projekta, kao rezultat specifiĉnog pristupa izlaganju problema ili kao rezultat specifiĉnih okolnosti koje nastaju u toku kursa. Virtuelna okruţenja koja su do sada korišćena u arhitektonskom obrazovanju nemaju funkcionalnost koja bi obezbedila hronološku rekonstrukciju znanja, odnosno simulaciju toka generisanja znanja u periodu odrţavanja nastavnog procesa. Ovakva funkcionalnost podrazumevala bi “pamćenje” statusa virtuelnog obrazovnog okruţenja u odreĊenim vremenskim intervalima. Ovi intervali kod kratkih projekata bili bi duţine od nekoliko sati do jednog radnog dana, dok bi se kod jednosemestralnih projekata ovaj status beleţio nedeljno. Analiza strukture eksplicitnog znanja - Strukturom informacija u virtuelnom okruţenju reprezentovan je primenjen kodifikacioni model. Paţljiva analiza ove strukture, daje jasniju sliku o obimu i karakteru kodifikovanog znanja. Osnovna struktura informacija uoĉljiva je na glavnoj ulaznoj strani virtuelnog okruţenja, obiĉno kao navigaciona linija koja sluţi za aktiviranje odreĊenih oblasti. Nazivi pojedinih oblasti u okviru virtuelnog okruţenja koje podrţava obrazovni proces deo su jezika kodifikacije. Nakon sagledavanja osnovne strukture informacija sledi aktiviranje svake od raspoloţivih oblasti i utvrĊivanje podstrukture informacija. Veoma skromna i jednostavna osnovna struktura informacija koja se nalazi na ulaznoj stranici, moţe da krije vrlo sloţene i bogate podstrukture koje daju veliko bogatstvo raznovrsnih informacija i svedoĉe o znaĉajnom korpusu znanja prikupljenog, generisanog i razmenjenog u posmatranom obrazovnom procesu. Analiza strukture informacija je jedan od postupaka rekonstrukcije znanja koji se odvija i za vreme trajanja obrazovnih procesa. Svaki uĉesnik tokom ĉitavog projekta prati pre svega promene u strukturi 210 informacija. Ovo je naroĉito karakteristiĉno za projekte u kojima se generiše mnogo poruka (kao posledica velikog broja uĉesnika, intenzivne aktivnosti i sl.). U analizi strukture eksplicitnog znanja veoma je znaĉajno utvrĊivanje meĊusobne povezanosti odreĊenih segmenata znanja. U ovome znaĉajno pomaţu ona virtuelna okruţenja koja podrţava dinamiĉka baza podataka. Pri rekonstrukciji znanja korisno je identifikovati sve mogućnosti prikazivanja informacija, odnosno sve postojeće vidove reprezentacije znanja. Jezik kodifikacije koji se sreće u virtuelnim okruţenjima u arhitektonskom obrazovanju nije stabilizovan. Na ovo delimiĉno utiĉe integracija informacionih i komunikacionih tehnologija koja obogaćuje kodifikacioni model nekog obrazovnog procesa, ali i ĉinjenica da svaka institucija koja se bavi odreĊenim vidom arhitektonskog obrazovanja ima svoje osobenosti. Kada se radi o studio projektu, poznato je da svaki studio u kome se uĉi arhitektonsko projektovanje ima osobenu kulturu komunikacije koju nameće rukovodilac studija i ostali uĉesnici u nastavi. Ova kultura, odnosno osobenost moţe da se prepozna i u projektima koji se realizuju u virtuelnim okruţenjima i ona se delimiĉno odraţava i na izabrani kodifikacioni model, odnosno na jezik kodifikacije. Deo postupka rekonstrukcije znanja, prema tome, predstavlja i identifikovanje osnovnih osobenosti primenjenog jezika kodifikacije, posebno razumevanje funkcije novih postupaka kodifikacije koji podrţavaju razmenu znanja. Bez razumevanja i usvajanja jezika kodifikacije gotovo da je nemoguće kompetentno rekonstruisati znanje koje je zabeleţeno u nekom virtuelnom okruţenju. 7.2.2 Metodologija analize sadrţaja izabranih virtuelnih obrazovnih okruţenja U okviru prikazanog istraţivanja razvijena je originalna metodologija analize sadrţaja posmatranih virtuelnih obrazovnih okruţenja. Ova metodologija bazirana je na uoĉenoj strukturi arhitektonskog znanja u kojoj se izdvajaju segmenti znanja o problemu, o lokaciji i okruţenju, kao i o projektovanom arhitektonskom objektu. Na ovaj naĉin omogućena je analiza sadrţaja, nezavisno od strukture informacija pojedinaĉnog kursa. Kako razliĉiti kursevi veoma variraju u pogledu pristupa struktuiranju informacija (hronološko, tematsko, portfolio, kombinovano...), a pojedini pristupi pojavljiju se pod razliĉitim nazivima, analiza sadrţaja prema uoĉenim segmentima arhitektonskog znanja daje odliĉne rezultate kada je u pitanju prouĉavanje procesa kodifikacije. Sadrţaji koji se odnose na problem, bilo da se radi o projektnom problemu (što je obiĉno sluĉaj kod studio projekta) ili nekom drugom izabranom problemu (u prikazanom eksperimentalnom radu ovi problemi objedinjeni su u kursevima Matematika u arhitekturi, Principi CAAD-a i sl.), vrlo jednostavno se izdvajaju u okviru ukupnog sadrţaja kursa i po pravilu su najmanjeg obima. MeĊutim, iako skromni po obimu, sadrţaji koji se odnose na problem kritiĉni su za rekonstrukciju znanja, pa se pri analizi ovim sadrţajima posvećuje posebna paţnja i analiziraju se sve raspoloţive informacije. Prikazano istraţivanje je pokazalo, da se upravo u okviru ovih sadrţaja nalazi zabeleţeno znanje najveće potencijalne vrednosti, ĉije dalje korišćenje moţe da se prepozna i u drugim obrazovnim kontekstima, kao i u okviru šire baze profesionalnog znanja. Sadrţaji koji se odnose na lokaciju i okruţenje delimiĉno su prikupljeni iz eksternih izvora znanja, a delimiĉno se generišu u okviru posmatranog obrazovnog procesa. U delu ovih sadrţaja koji su generisani u okviru posmatranog obrazovnog procesa, predstavljeno je znanje o lokaciji koje se formira uglavnom u odnosu na izabrani problem. Ovi sadrţaji predstavljeni su jezikom kodifikacije koji je relativno stabilan i sastoje se od uobiĉajenih vrsta dokumenata, gotovo identiĉnih u svim krajevima sveta, pa se jednostavno razmenjuju i analiziraju. Sadrţaji koji se odnose na lokaciju i okruţenje, meĊutim, predstavljaju znanje koje je aktuelno u trenutku odvijanja projekta. Kako se lokacije i okruţenja vrlo dinamiĉno menjaju, tako i sadrţaji u vezi sa njima imaju veći ili manji nivo osetljivosti na promene fiziĉkog i društvenog konteksta, što je neophodno imati u vidu pri analizi sadrţaja. Sadrţaji koji se odnose na projektovane objekte sloţeniji su za analizu, zahtevaju neuporedivo više vremena i napora. Kada se radi o virtuelnim okruţenjima za pordšku studio projektu, ovi sadrţaji su najobimniji i osobeni po strukturi i odreĊenim aspektima jezika kodifikacije, za gotovo svakog pojedinaĉnog studenta. Pri analizi ovakvih sadrţaja, vrlo je korisno pratiti dinamiku odreĊenog kursa, tako da se postepeno prati nastanak sadrţaja koji se odnose na projektovane objekte. Ovo je moguće samo kod projekata kod kojih se sadrţaj analizira u toku odvijanja samog projekta. Kod arhiviranih 211 projekata, pogotovo u virtuelnim okruţenjima prve i druge generacije, sadrţaji koji se odnose na projektovane objekte prikazuju samo finalne projekte, dok proces projektovanja nije zabeleţen. Pri analizi sadrţaja koji se odnose na projektovane objekte, obiĉno nije moguće analizirati celokupan sadrţaj. Zbog toga je vaţno identifikovati karakteristiĉne primere, kod kojih je sadrţaj oĉuvan u dovoljnoj meri, prezentiran celovito i jasno. Pri analizi ovih sadrţaja, znaĉajan je dodatni napor uĉesnika u nastavi koji u fazi refleksija jednog kursa, izdvajaju karakteristiĉne studentske radove i na taj naĉin olakšavaju analizu ovog obimnog sadrţaja. 7.2.3 Metodologija kreiranja novih virtuelnih okruţenja za podršku eksperimentalnom radu sa velikim brojem uĉesnika Izbor platforme za razvoj virtuelnih obrazovnih okruţenja – Uĉesnicima u arhitektonskom obrazovanju danas su na raspolaganju brojne platforme za formiranje virtuelnih okruţenja. Mnoge od ovih platformi dostupne su u širem akademskom kontekstu ili na javnim servisima, ili pak u samim obrazovnim institucijama. Za uĉesnike u arhitektonskom obrazovanju znaĉajno je da budu informisani o postojanju raspoloţivih solucija i o njihovim osnovnim performansama, ali se ne moţe oĉekivati da budu i kreatori ovakvih platformi ili nosioci koncepta elektronske podrške obrazovanju u svojim institucijama. Pri izboru odgovarajuće platforme, neophodno je proveriti osnovne funkcionalnosti koje se odnose na pojedine postupke što zajedno ĉine jezik kodifikacije. Tu se najpre misli na mogućnosti odgovarajuće reprezentacije i dokumentovanja arhitektonskog znanja. Pored toga znaĉajna je fleksibilnost raspoloţivih funkcionalnosti za razmenu znanja i mogućnost njihovog prilagoĊavanja potrebama arhitektonkog obrazovanja. Izbor odgovarajuće platforme veoma je znaĉajan i sa aspekta ĉuvanja i daljeg korišćenja arhitektonskog znanja koje je nastalo u okviru nekog obrazovnog procesa. Platforme privremenog karaktera, kao i one ĉija stabilnost moţe biti dovedena u pitanje, nisu pogodne za formiranje virtuelnih obrazovnih okruţenja. Struktuiranje informacija – Pri formiranju virtuelnog okruţenja koje će biti korišćeno u arhitektonskom obrazovanju neophodno je imati jasnu predstavu o specifiĉnostima odreĊenog tipa nastave koji će se odvijati uz pomoć ovakvih okruţenja. Kako veliki broj uĉesnika karakteriše kurseve koji se baziraju na predavanjima, tada je pri struktuiranju informacija obiĉno primarna hronološko-tematska komponenta, što znaĉi da se u strukturi informacija jasno izdvajaju odreĊeni periodi (npr. nastavne nedelje), kojima su pridruţene odgovarajuće teme. Korišćenje vizuelnih prostornih metafora - Sliĉno kao u fiziĉkim okruţenjima u kojima se odvija proces arhitektonskog obrazovanja, i u virtuelnim okruţenjima za podršku arhitektonskom obrazovanju neophodno je obezbediti prepoznatljivost i prilagoditi ova okruţenja specifiĉnostima konkretnog obrazovnog procesa. Za ovo je preporuĉljivo koristiti prikaze arhitektonskih objekata, sa navedenim podacima o objektu i projektantu, kao i izvorom ovih ilustracija. Virtuelno prisustvo u obrazovnim okruţenjima – Kako je u arhitektonskom obrazovanju socijalni aspekt veoma znaĉajan, isti aspekt je neophodno postići i u virtuelnim okruţenjima za podršku arhitektonskom obrazovanju. Efekat virtuelnog prisustva uĉesnika postiţe se na više naĉina, od kojih su najznaĉajniji: intenzivna dinamika aktivnosti, mogućnost komunikacije u realnom vremenu, identifikacija uĉesnika putem fotografija. Sistem javnih prezentacija i izlaganja – Pri izboru funkcionalnosti za razmenu znanja, neophodno je imati u vidu formiranje takvog sistema, koji će omogućiti svim uĉesnicima da publikuju svoje radove, a takoĊe i da vide i komentarišu radove svojih kolega. Ovim se uspostavlja konstruktivistiĉki naĉin uĉenja u kome uĉesnici aktivno doprinose kreiranju znanja. Ovaj sistem, koji je u arhitektonskom obrazovanju svojstven nastavi na studio projektu, uz pomoć odgovarajućih vituelnih okruţenja prenosi se i na druge kurseve. 212 7.3 Primenjeni rezultati – formiranje e-Learning sistema na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Kao jedan od rezultata ovog istraţivanja koji se primenjuje u nastavnoj praksi, nastao je e-Learning sistem koji se koristi na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu od jesenjeg semestra školske 2007./2008. godine, na predmetima Matematika u arhitekturi 1, Matematika u arhitekturi 2, Principi CAAD-a, 3D Vizuelne komunikacije CAAD, kao i nizu izbornih predmeta pod zajedniĉkim nazivom Generiĉka istraţivanja, kojima rukovodi prof. dr Ljiljana Petruševski. E-Learning sistem je nastao za potrebe kurseva koji se baziraju na predavanjima, a ĉine grupu obaveznih predmeta u okviru Osnovnih akademskih studija na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Neposredan povod za formiranje e-Learning sistema na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu bio je privremeno ukidanje funkcionalnosti za podršku online nastavi u okviru sistema ArchNet koji Kandidat koristi u eksperimentalnom radu od 2001. godine. 7.3.1 Tehniĉke karakteristike 237 Sistem je razvijen na bazi postojeće platforme OCP, pisane na ASP jeziku, koja sluţi za upravljanje sadrţajima Web sajta Arhitektonskog fakulteta, a koji je razvila firma OMNICOM iz Beograda 2002. godine. U formiranju, testiranju i odrţavanju ovog sistema aktivno uĉestuje Web programer, angaţovan sa 30% radnog vremena. Aktivnost na ureĊivanju Web sajta Arhitektonskog fakulteta, u periodu od septembra 2006. godine do danas, kao i intenzivna saradnja sa kolegama angaţovanim na poslovima Web programera i Web mastera, bila je od izuzetnog znaĉaja za Kandidata i veoma je doprinela efikasnom koncipiranju osnovnih funkcionalnosti prikazanog e-Learning sistema. 7.3.2 Funkcionalnost Osnovna funkcionalnost sistema odnosi se na podršku kursevima koji se baziraju na predavanjima, gde studenti predavanja prate na tradicionalan naĉin, a na nedeljne zadatke odgovaraju u elektronskom forumu. Ovaj sistem omogućava:  Formiranje posebnog virtuelnog okruţenja za svaki pojedinaĉni predmet ili grupu predmeta  Automatsko registrovanje korisnika (studenata i uĉesnika u nastavi)  Dodeljivanje razliĉitih uloga pojedinim korisnicima  Formiranje korisniĉkih elektronskih profila, sa automatskim pregledom aktivnosti na odreĊenom kursu  Tematsko-hronološko praćenje rada studenata kroz seriju tema u formi diskusionog foruma  Kontrolu reţima poentiranja za svaku zadatu temu u okviru diskusionog foruma  Kontrolu veliĉine grafiĉkog priloga za pojedine teme u okviru diskusionog foruma, kao i za finalni poster  Automatski pristup kolekciji radova odreĊenog studenta iz diskusionog foruma  Razmenu kratkih pisanih poruka u realnom vremenu (chat)  Kalendar karakteristiĉnih dogaĊanja (termini konsultacija, predaje finalnih radova...)  Automatizaciju ocenjivanja u onom segmentu koji se odnosi na redovan rad studenata  Integralno praćenje celokupnog rada svakog studenta i pregled svih studentskih rezultata (poena osvojenih u pojedinim segmentima kursa)  Formiranje virtuelne izloţbe studentskih radova za pojedine teme  Jednostavno rearanţiranje karakteristiĉnih informacija (copy/paste) u razliĉitim tematskim kontekstima u okviru Web sajta Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Slika 171 pod a) prikazuje standardnu stranicu za predmet Matematika u arhitekturi 1, u okviru koje postoji link na virtuelno okruţenje, kao i polja za unos korisniĉkog imena i šifre studenta. Sadrţaj ove stranice ugraĊen je u širu matricu Web sajta Arhitektonskog fakultea, u okviru koje se vide osnovne sekcije, aktuelnosti, odgovarajući studijski programi i sl. Na istoj slici, pod b) vidi se prva stranica virtuelnog okruţenja za predmet Matematika u arhitekturi 1, sa aktuelnim informacijama koje usmeravaju rad studenata u virtuelnom okruţenju. Sadrţaj ove 237 ASP – Active Server Pages, http://www.w3schools.com/asp/ (dostupno oktobar 2008.) 213 stranice ugraĊen je u modifikovanu matricu, u kojoj se delimiĉno zadrţavaju elementi Web sajta Arhitektonskog fakulteta, a delimiĉno uvode novi elementi koji ĉine virtuelno obrazovno okruţenje. MeĊu ovim elementima izdvaja se polje u kome se odvija razmena tekstualnih poruka u realnom vremenu (chat), gde postoji i obaveštenje ko od uĉesnika trenutno koristi virtuelno okruţenje. Iskustvo u prethodnom eksperimentalnom radu potvrdilo se i u kursevima koji su realizovani u ovom sistemu – u generaciji od 250 studenata, gotovo u svakom trenutku ima onih koji koriste virtuelno okruţenje. Ovo je naroĉito izraţeno u periodu kad nema nastave, odnosno u veĉernjim ĉasovima. Virtuelno prisustvo uĉesnika u obrazovnom okruţenju, koje se manifestuje kroz uĉešće u chat-u, stimuliše razmenu informacija i saradnju meĊu studentima, odnosno pozitivno utiĉe na kreiranje novog znanja. a) b) c) Slika 171: e-Learning sistem na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu: a) Stranica predmeta Matematika u arhitekturi 1, 2007/08.; b) Ulazna stranica u e-Learning sistem sa pregledom sadrţaja i aktuelnim obaveštenjima; c) Pregled tema u okviru diskusionog foruma 214 Osim polja za chat, medju novim elementima koji ĉine standardni izgled ekrana u e-Learning sistemu, nalazi se kalendar aktivnosti, pregled uĉesnika sa odgovarajućim kolekcijama radova i poenima, kao i informacija o ulogovanom korisniku. Svaki korisnik ovog sistema ima mogućnost ureĊenja sopstvenog elektronskog profila. Slika 171 c) prikazuje pregled tema u okviru diskusionog foruma za predmet Matematika u arhitekturi 1. Na ovaj naĉin informacije su struktuirane tematski, odnosno tematsko-hronološki, jer se u okviru svakog foruma poruke pojavljuju onom redosledom kojim su publikovane. Svaka tema inicirana je kratkim tekstom i odgovarajućom ilustracijom. U tekstu za svaku temu definisan je zadatak i eventualno priloţeni linkovi na eksterne izvore odgovarajućeg softvera i drugih informacija. Zadatak ilustracije je da studentima vizuelno pribliţi i pojasni temu, ali i da postavi standarde koji se odnose na kvalitet budućih studentskih radova. a) b) Slika 172: e-Learning sistem na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu: a) primer postavljenog zadatka i b) karakteristiĉnih studentskih odgovora U primeru koji prikazuje Slika 172 vidi se deo diskusionog foruma u kome se veliĉina i proporcija slike prilagoĊava potrebama konkretnog zadatka, u datom sluĉaju prikazivanju sekvence. Na ovaj naĉin komunikacioni kanal se diskretno proširuje i prilagoĊava prenosu potrebne koliĉine informacija. 215 Slika 173: e-Learning sistem na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu; Studentski radovi u okviru teme “Fraktali dobijeni savijanjem papira”, Matematika u arhitekturi 1, 2007/08. 216 а) b) c) Slika 174: e-Learning sistem na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu: a) Spisak studenata sa osvojenim poenima; b), c) karakteristiĉne studentske kolekcije, Matematika u arhitekturi, 2007/08. 7.3.3 Doprinos kodifikaciji znanja iz oblasti arhitekture i pravci daljeg razvoja Prikazani sistem kreiran je prema specifiĉnim potrebama arhitektonskog obrazovanja, i to prilagoĊen za rad sa izuzetno velikim grupama studenata. U ovom sistemu ekstenzivno se koristi osobina modela kodifikacije da se kodifikovano znanje moţe sagledavati u više preseĉnih ravni (tematsko-hronološka, portfolio, ...), te da se u oblasti metakonteksta jezik kodifikacije moţe dodatno razvijati i prilagoĊavati. Jezik kodifikacije posebno je unapreĊen u oblasti razmene znanja pomoću diskusionog foruma sa velikim brojem uĉesnika. Ovde se naroĉito radilo na funkcionalnosti ilustracije, prilagodljivih dimenzija i sa mogućnošću primene interaktivne slike (JavaView modela). Pored unapreĊenja funkcionalnosti slike, u okviru diskusionog foruma prilagoĊen je i tekstualni deo, koji automatski prepoznaje hiperlinkove, što posebno doprinosi efikasnosti eksternog prikupljanja znanja, kod zadataka koji se baziraju na istraţivanju, kao i aktiviranja appleta kod zadataka koji podrazumevaju korišćenje aplikacija lociranih na udaljenim serverima. OdreĊena unapreĊenja postignuta su u integralnom graĊenju studentskog e-profila koji sadrţi kolekcije slika nastalih u okviru predmeta nastavnog modula „Geometrija arhitektonske forme“. Na ovaj naĉin stiĉe se celovitiji uvid u studentsku aktivnost „po horizontali“, što moţe da pomogne da se identifikuju eventualne manjkavosti, kao i izraziti kvaliteti studentskog rada. U funkcionalnosti studentske kolekcije integrisan je i sistem automatskog i manuelnog poentiranja, kojim se prati redovan rad studenta (automatsko poentiranje), kao i kvalitet studentskog rada (naknadni unos poena). 217 U postojeći e-Learning sistem ugraĊena je funkcionalnost razmene pisanih poruka u realnom vremenu (chat), što doprinosi socijalizaciji u okviru virtuelnog okruţenja. Dalji razvoj e-Learning sistema podrazumeva prilagoĊavanje razliĉitim potrebama primene u drugim grupama predmeta, gde se oĉekuju odreĊena unapreĊenja u domenu reprezentacije (posebno pri korišćenju tehniĉkih crteţa) i razmene znanja (integracija interaktivne bele table (whiteboard)), aktiviranje videokonferencijskog sistema, sistema automatskog testiranja i sl. Znaĉajan napor potrebno je usmeriti na mehanizme selekcije kodifikovanog znanja i njegove integracije u institucionalnu bazu znanja, a preko ove baze u širu bazu profesionalnog znanja. 7.4 Zakljuĉak Kodifikacija znanja iz oblasti arhitekture, posmatrana u virtuelnim okruţenjima koja se koriste u obrazovnom procesu, bazira se na jasno definisanom, osobenom modelu kodifikacije koji se razvija na bazi Internet servisa i Web tehnologije. Ovaj model nudi informacionu strukturu i komunikacione mehanizme u okviru kojih je tacitno znanje moguće pretvoriti u eksplicitno, kao i takvu definiciju obrazovnog konteksta u kojoj je informacije moguće posmatrati kao arhitektonsko znanje. Osobenost ovog modela kodifikacije ĉini jezik kodifikacije koji je, iako u procesu konstantnog razvoja i unapreĊenja, u potpunosti prilagoĊen specifiĉnostima arhitektonskog znanja. 7.4.1 Osvrt na prikazano istraţivanje Prikazano istraţivanje kodifikacije znanja iz oblasti arhitekture, posmatrane u virtuelnim obrazovnim okruţenjima, u potpunosti je ispunilo ciljeve postavljene u prijavi doktorske disertacije, kroz sistematizovan pregled pojavnih oblika kodifikovanog arhitektonskog znanja, odnosno identifikacijom kodifikacionog modela na osnovu koga ovakvo znanje nastaje i sistematizaciju postupaka koji utiĉu na nastanak, razmenu i ĉuvanje kodifikovanog znanja. U okviru istraţivanja, realizovan je obiman eksperimentalni rad, koji nije bio inicijalno predviĊen zadacima istraţivanja. Eksperimentalni rad je obezbedio veću sigurnost generalizacije zakljuĉaka celokupnog istraţivanja, kroz testiranje identifikovanog kodifikacionog modela i jezika kodifikacije u segmentu arhitektonskog obrazovanja koji ne pripada studio projektu, kao i u efikasnom korišćenju prikazanog modela u radu sa izuzetno velikim grupama studenata. U rezultatima istraţivanja jasno se izdvajaju oni teorijski i metodološki razultati koji predstavljaju nauĉni doprinos disertacije, kao i rezultati primenjeni u oblasti arhitektonskog obrazovanja na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. 7.4.2 Primenljivost rezultata istraţivanja Rezultati prikazanog istraţivanja, pored primenjenih rezultata koji su već navedeni, primenljivi su u drugim vidovima arhitektonskog obrazovanja koji, pored univerzitetskog, ukljuĉuju i korporativno, kao i permanentno profesionalno obrazovanje. Tu se pre svega misli na koncipiranje sistema za podršku kreiranju virtuelnih okruţenja, prilagoĊenih specifiĉnostima odreĊenih oblasti. U ovim oblastima oĉekivala bi se primena istog kodifikacionog modela, sa odreĊenim prilagoĊavanjima jezika kodifikacije. Procesi kodifikacije znanja, meĊutim, nisu svojstveni samo obrazovnim kontekstima, već i drugim segmentima arhitekture kao discipline, prvenstveno arhitektonskoj praksi. Primenljivost rezultata prikazanog istraţivanja oĉekivna je u onim procesima koji se takoĊe mogu odvijati uz pomoć virtuelnih okruţenja. Koncipiranje ovakvih okruţenja zahtevalo bi znaĉajna prilagoĊavanja kodifikacionog modela, ali bi mnogi aspekti jezika kodifikacije bili upotrebljivi i u arhitektonskoj praksi. Rezultati prikazanog istraţivanja predstavljaju takoĊe i dragocenu osnovu za bavljenje upravljanjem znanjem u oblasti arhitekture, i to u onim aspektima koji se odnose na kodifikovano, eksplicitno znanje. Jasna svest o mogućnostima i ograniĉenjima pretvaranja tacitnog znanja u razliĉite oblike eksplicitnog znanja, kao i mehanizmima i postupcima koji se u ovom procesu koriste, te mogućnostima korišćenja ovakvih oblika znanja, primenljiva je na nivou institucija, kao i na širem disciplinarnom nivou. 218 7.4.3 Pravci daljih istraţivanja Prikazanim istraţivanjem obuhvaćeni su postupci kodifikacije arhitektonskog znanja, kao i infrastrukturni preduslovi za njegovu efikasnu razmenu i stvaranje novog znanja, reprezentovani osobenim virtuelnim obrazovnim okruţenjima. Uoĉeno je da kao rezultat kodifikacionih procesa nastaju razliĉiti vidovi informacija, od kojih izvesan procenat ima potencijal da bude ponovo iskorišćen. Dalja istraţivanja kodifikacije arhitektonskog znanja usmerena su na ispitivanje mogućnosti efikasnijeg korišćenja kodifikovanog znanja. Analogno prouĉavanju razvoja virtuelnih obrazovnih okruţenja i metodologije njihovog kreiranja za potrebe arhitektonskog obrazovanja, u kontekstu daljeg korišćenja kodifikovanog znanja prouĉavali bi se razliĉiti koncepti baza znanja i njihova primenljivost u oblasti arhitekture. Rezultat formiranja takvih baza znanja, bio bi sistem u koji bi se informacije koje su dobijene kao rezultat kodifikacije arhitektonskog znanja, mogle integrisati i dalje efikasno koristiti. U vezi sa formiranjem baza arhitektonskog znanja koje bi se razvijale u oblasti arhitektonskog obrazovanja, ovde se izdvajaju neka kritiĉna pitanja: 238  Pitanje ontološke definicije domena /struktuiranja znanja odreĊenog domena/  Pitanje metodologije izdvajanja i ĉuvanja odreĊenih obrazovnih objekata  Pitanje determinisanja ţivotnog ciklusa razliĉitih oblika kodifikovanog arhitektonskog znanja  Pitanje organizacije aktivnosti u vezi sa funkcionisanjem baze znanja u okviru obrazovnih institucija  Pitanja prepoznavanja potreba za odreĊenim sadrţajima baze znanja  Pitanja integrisanja ovakvih baza znanja u širu bazu profesionalnog znanja U ovom kontekstu neophodno bi bilo definisati okvire i osnovnu strukturu posmatranog domena (arhitektonsko obrazovanje) i pratiti dinamiku, odnosno promene i tendencije u okviru definisanog domena, te njegovu meĊuzavisnost sa srodnim domenima (arhitektonska praksa, zaštita graditeljskog nasleĊa i sl.) koji ĉine širu bazu arhitektonskog znanja. U uslovima, u kojima se arhitektonsko obrazovanje ne završava sticanjem odreĊene kvalifikacije, već se produţava kroz ĉitav radni vek arhitekte, uloga obrazovnih institucija mogla bi da bude, pored ostalog, i uloga nosioca razvoja infrastrukture šire baze disciplinarnog znanja. 238 Ontologije, ili eksplicitne reprezentacije koncepata jednog domena, daju osnovnu strukturu ili armaturu oko koje moţe da se formira jedna baza znanja. Devedţić, V.: Understanding Ontological Engineering, Communications of the ACM, Vol. 45, 2002, pp. 136- 144, http://fon.fon.bg.ac.yu/~devedzic/CACM2002.pdf (dostupno oktobar 2008.) 219 220 DODATAK 1 - Sistem metapodataka prema LOM standardu za izabrane obrazovne objekte Kolekcija „Etno fraktali” 1 - General 1.2 - Title Ethno Fractals 1.3 - Language English 1.4 - Description A collection o illustrations related to L-systems, with a strong ethno character. All documented (axiom, angle, ...) 1.5 - Keyword L-systems, Serbia, Balcans, ethno, architecture, design 1.6 - Coverage Serbia, Balcans 1.7 - Structure collection 1.8 - Aggregation level 2 2 - Life Cycle 2.1 - Version 01 2.2 - Status final 2.3 - Contribute author Jelena Micunovic; Faculty of Architecture, University of Belgrade 2005 student submission editor Mirjana Devetakovic; Faculty of Architecture, University of Belgrade;

2008-07-28 selected student work 221 3 - Meta-Metadata 3.3 - Metadata Schema LOM v1.0 4 - Technical 4.1 - Format multipart/mixed 4.3 - http://archnet.org/gws/ECC07/3461/imagemedia_3061/view.jsp?actionkey=vs&collection_id=8164 Location 4.4 - browser : any Requirement 5 - Educational 5.2 - Learning Resource exercise Type 5.5 - Intended End User teacher Role learner 5.6 - Context higher education 6 - Rights 6.1 - Cost no 6.2 - Copyright and Other no Restrictions 6.3 - Description For all material please use the Creative Commons License 3.0. 7 - Relation 7.1 - Kind is part of 7.2 - Resource This collection is part of the contents of virtual learning environment for the course Mathemetics in Architecture 1 9 - Classification 9.2 - Taxon Path Source : Design problem Mathematics in Architecture (en) Fractal Geometry (en) L-systems (en) Source : Location Europe (en) Balcans (en) Serbia (en) Source : Designed Object generative process (en) 222 Fun3D softver 1 - General 1.2 - Title Fun 3D 1.3 - Language English 1.4 - Description A software generating parametric 3D surfaces, curves and spatial cellular automata structures. 1.5 - Keyword surfaces, curves, cellular automata, parametric, dxf export, architecture 1.6 - Coverage Belgrade, Serbia 1.7 - Structure atomic 1.8 - Aggregation level 1 2 - Life Cycle 2.1 - Version v.1.0.3. 2.2 - Status revised 2.3 - Contribute author Bojan Mitrovic; student, Faculty of Architecture, University of Belgrade 2008-07 3 - Meta-Metadata 3.3 - Metadata Schema LOM 1.0 4 - Technical 4.1 - Format application/zip 4.2 - Size 2000000 4.3 - Location http://www.arh.bg.ac.yu/code/navigate.asp?Id=2546 4.4 - Requirement operating system : ms-windows 5 - Educational 5.1 - Interactivity Type active 5.3 - Interactivity Level very high 223 5.5 - Intended End User teacher Role learner 5.6 - Context higher education other 5.10 - Description Requires a basic knowledge on parametric surfaces and curves, and a basics of CA 5.11 - Language en 6 - Rights 6.1 - Cost no 6.2 - Copyright and Other no Restrictions 6.3 - Description Creative Commons License 3.0 In the case of use, please indicate the Authors data. In the case of commercial application, please contact the Author. 7 - Relation 7.1 - Kind is part of 7.2 - Resource Entry : Research on Generative processes A wider research project examining potential of generic processes in architecture. 8 - Annotation 8.1 - Entity Mirjana Devetakovic; Faculty of Architecture, University of Belgrade;

8.2 - Date 2008 summer semester 2007/2008 8.3 - Description The software (an earlier version) has been used by first year students within the course Mathematics in Architecture 2. Established connection with various CAD platforms, by its .dxf export feature. 9 - Classification 9.1 - Purpose discipline 9.2 - Taxon Path Source : Design Problem Matehematics in Architecture (en) Differential geometry (en) Parametric Design Source : Design Problem Generative Processes Cellular Automata Source : Design Problem software 224 PREGLED LITERATURE 1. Arlati, E.: Introduction of the project WINDS, The European Commission, Community Research, Fifth Framework Programme 1998 - 2002 2. Apelt et all.: Metadata taxonomy and their integration in MACE, ECP 2005 EDU 030898, D3- 6.1, eContentplus 2007., http://www.mace-project.eu/index.php?option=com_content&task=blogsection&id=9&Itemid=29 (dostupno oktobar 2008.) 3. Bajić Brković, M.: Web based knowledge network for planning and development, Spatium, pp. 27-34, Beograd, 2004. 4. Barret, B.; Patron, L.: E-Learning Around the World, UNU Online Learning, United Nations, 2003 5. Beamish, A.: Strategies for International design Studios; Using Information Technologies for Collaborative Learning and Design, in Architectural Education Today, Salama, O’Reilly, Noschis (eds.), Comportements, Lausanne, 2002. 6. Berners Lee, T.: Information Management: A Proposal, CERN DD/OC, March 1989 7. Blackmer, B.: Knowledge Defined – and Delivered, The AIA Journal of Architecture, December 2004 8. Charter on the Preservation of Digital Heritage, UNESCO, Doc 32 C/28, Paris 2003. 9. Cohendet, P.; Steinmueller, E. W.: The codification of knowledge: A conceptual and empirical exploration, Industrial and Corporate Change, Volume 9 (2), pp. 195+, ICC Association, June, 2000 10. Coons, S. A.: An Outline of the Requirements for a Computer-Aided Design System, Proceedings of the 1963 Spring Joint Computer Conference, Baltimore, Maryland, Spartan Books, 1963; prema Mitchell, W. J.: The Design Studio of The Future, The Electronic Design Studio: Architectural Knowledge and Media in the Computer Era, p.p. 479 – 494, Mass. USA, 1989 11. Cowan, R.; Foray, D.: The economics of codification and the diffusion of knowledge, Industrial and Corporate Change, Volume 6 (3), pp. 595-622, 1997 12. Cowan, R.: Expert Systems: Aspects of and Limitation to the Codifiability of Knowledge, MERIT, Maastricht Economic Research Institute of Innovation and Technology, 2001 13. D'Antoni, S.: The Virtual University, Models & Messages; Lessons from Case Studies, International Institute for Educational Planning, UNESCO, 2003 14. De Grassi, M., Giretti, A., Bazzanella, L and Caneparo, L.: The AEC Virtual University - Design Oriented Knowledge Transfer Methods and Technologies, Digital Design - Research and Practice [Proceedings of the 10th International Conference on Computer Aided Architectural Design Futures / ISBN 1-4020-1210-1] Tainan (Taiwan) 13–15 October 2003, pp. 313-323 15. Devedţić, V.: Understanding Ontological Engineering, Communications of the ACM, Vol. 45, 2002, pp. 136-144, http://fon.fon.bg.ac.yu/~devedzic/CACM2002.pdf (dostupno oktobar 2008.) 16. Devetaković, M.: Virtuelni arhitektonski studio – aspekti primene elektronske komunikacije u arhitektonskom projektovanju, Magistarska teza, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1997. 17. Duffy, F.; Hutton, L.: Architectural Knowledge: The Idea of a Profession, E & FN SPON, 1998 18. Donath, D., Kruijff, E., Regenbrecht, H., Hirschberg, U., Johnson, B., Kolarevic, B. and Wojtowicz, J.: Virtual Design Studio 1998 - A Place2Wait, Architectural Computing from Turing to 2000 [eCAADe Conference Proceedings / ISBN 0-9523687-5-7] Liverpool (UK) 15-17 September 1999, pp. 453-458 19. Elger, D. and Russell, P.: The Virtual Campus: A new place for (lifelong) learning?, Connecting the Real and the Virtual - design e-ducation [20th eCAADe Conference Proceedings / ISBN 0- 9541183-0-8] Warsaw (Poland) 18-20 September 2002, pp. 472-477 225 20. Eko, U.: Kultura, informacija, komunikacija, Nolit, Beograd, 1973. 21. First the Facts, The AIA Journal of Architecture, December 2004 22. Foray, D.: The Economics of Knowledge, The MIT Press, 2004 23. Gero, J. S.: Design tools that learn: A possible CAD future, B. Kumar (ed.), Information Processing in Civil and Structural Design, Civil-Comp Press, Edinburgh, 1996., pp. 17-22 24. Gero, J. S.: Representation and Reasoning About Shapes: Cognitive and Computational Studies in Visual Reasoning in Design, C. Freksa and D. Marks (eds), Spatial Information Theory, Springer, Berlin, 1999, pp. 315-330 25. Gero, J. S.: Ten problems for AI in design, Workshop on AI in Design, IJCAI-91, 1991 26. Giretti, A.; DeGrassi, M.; Specht, M.; Voss, A.; Steinmann, R.: WINDS: Web based Intelligent Design Tutoring System, IKM2000Conference, University of Weimar, 2000 27. Guidelines for Preservation of Digital Heritage, CI-2003/WS/3, Information Society Division, UNESCO, Paris, 2003. 28. Klem, N.: Raĉunarstvo i informatika za drugi razred gimnazije, Zavod za udţbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003 29. Knowledge Management in the Learning Society, Centre for Educational Research and Innovation, OECD, Paris, 2000 30. The Knowledge-Based Economy, OECD/GD(96)102, OECD, Paris 1996 31. Koch, V.; Russell, P.: VuuA.Org: The Virtual Upperrhine University of Architecture, Using the World Wide Web as a Communication and Presentation Forum, 18 eCAADe Annual Conference, Weimar, 2000 32. Kolarevic, B., Schmitt, G., Hirschberg, U., Kurmann, D. and Johnson, B.: Virtual Design Studio - Multiplying Time: 3x8 H = 24 H, II Seminario Iberoamericano de Grafico Digital [SIGRADI Conference Proceedings / ISBN 978-97190-0-X] Mar del Plata (Argentina) 9-11 september 1998, pp. 106-115 33. Kolarevic, B. (et. al.) (1998) An Experiment in Design Collaboration, Digital Design Studios: Do Computers Make a Difference? [ACADIA Conference Proceedings / ISBN 1-880250-07-1] Québec City (Canada) October 22-25, 1998, pp. 90-99 34. Konrad P., Samy K., Eike P., Ulrich R.: Publication of Interactive Visualizations using JavaView, in: Multimedia Tools for Communicating Mathematics, Eds: J. Borwein, M. Morales, K. Polthier, J.F. Rodrigues, Springer Verlag (2002), http://page.mi.fu-berlin.de/polthier/articles/jvMtcm/jvMtcm.pdf (dostupno oktobar 2008.) 35. Koonce, N. L.: Knowing, Sharing, Growing, The AIA Journal of Architecture, December 2004 36. Kukrika, M.; Inić, B.: Menadţment znanjem i intelektualnim kapitalom, BK Univerzitet, Beograd, 2003; str. 29. 37. Laiserin, J.: Digital Architect; From Atelier to E-telier: Virtual Design Studios, Architectural Record, New York, January 2002, 141-142., 38. Lazovic, Z.: Grad nade, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2008 39. Lazović, Z.; Panić, V.: Beograd: Kultura i grad, Master studio projekti 2006-2008, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2008. 40. Maher M.L., Simoff, S., Cicognani, A.: The Potential and Current Limitations in a Virtual Design Studio, 1996., http://www.arch.usyd.edu.au/~mary/VDSjournal (nedostupno nakon publikovanja knjige Understanding Virtual Design Studios) 41. Maher, M. L., Simoff, S J & Cicognani, A: Understanding Virtual Design Studios, Springer- Verlag, London, 2000. 42. Mitchell, W. J.: ArchNet – an online community, Selected presentations of W. J Mitchell, MIT School of Architecture and Planning 2000, http://web.media.mit.edu/~wjm/wjmpresents.html, accessed June 2007 226 43. Mitchell W. J.: CAD as a Social Process, Sixth International Conference on Computer-Aided Architectural Design Futures, Singapore, 1995, pp. 7-9 44. Mitchell, W. J.: City of Byts, MIT Press, 1996 45. Mitchell, W. J.; McCullough, M.: Digital Design Media, John Wiley & Sons, Inc., 1995. 46. Mitchell, W. J.: The Design Studio of The Future, The Electronic Design Studio: Architectural Knowledge and Media in the Computer Era, Mass. USA, 1989 47. Moneo, R.: Rafael Moneo’s Royal Gold Medal Lecture, RIBA, 12 November 2003., http://www.architecture.com/go/Architecture/News_2938.html, (dostupno oktobar 2008.) 48. Morrison, D.: E-Learning Strategies, John Wiley & Sons, 2003 49. Nonaka, I.: A Dynamic Theory of Organizational Knowledge Creation, Organization Science, Vol. 5, No. 1, 1994 50. Petrović, I.: Ekspertni sistemi u arhitekturi i graĊevinarstvu: izveštaj o radu na projektu, Saopštenja IMS, God. XXI, Br. 1, Beograd 1994., str. 53.-68. 51. Polanyi, M.: Tacit Knowing: Its Bearing in Some Problems of Philosophy, Reviews of Modern Physics, 34 (4), Oct. 1962, pp. 601-616 52. Preserving the digital heritage, Principles and policies, Netherlands National Comission for UNESCO, The Hague, 2007. 53. Sassa, Ch.: ArchNet Concludes a Successful Online Competition, ArchNet, Lobby and News December 5, 2003, http://archnet.org/news/view.jsp?news_id=6101 (dostupno oktobar 2008.) 54. Salama, A.: New Trends in Architectural Education: Designing the Design Studio, Raleigh, USA, 1995 55. Salama, A.; O’Reilly, W., Noschis, K.: Architectural Education Today: Cross Cultural Perspectives, Comportments, Lausanne, Switzerland, 2002 56. Salama, A., Wilkinson, N. (ed.): Design Studio Pedagogy: Horizons for the Future, Urban International Press, UK, 2007. 57. Savić, M.: Istraţivanje pristupa reformi visokoškolskih kurikuluma u oblasti arhitekture, u kontekstu stvaranja Evropskog prostora visokog obrazovanja, Doktorska disertacija, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 2007. 58. Savić, M.; Nikolić, V.; Timotijvić, M. (urednici): Studije po evropskim standardima, Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski fakultet, 2006. 59. Schlimme, H.: An Online Glossary of Historical Italian Building Terms, Construction History Society Newsletter, no. 71, May 2005, p.11-12. 60. Schon, D.: Reflecive Conversation with Materials, in Terry Winograd (ed.): Bringing Design to Software, Addison-Wesley, 1996 61. Shannon, C. E.: A mathematical theory of communication, Bell System Technical Journal, vol. 27, pp. 379–423 and 623–656, July and October, 1948 62. Shelden, D., Bharwani, S., Mitchell, W.J. and Williams, J.: Requirements for Virtual Design Review, Architectural Research Quarterly 1(2), December 1995 63. Sibley, M.; The Virtual Design Studio: A venue for an international design competition, “Conference - Studio Culture, who needs it?”, Pannel Discussion, Centre for Education on the Built Environment, 2003, http://www.cebe.heacademy.ac.uk/news/past_events/concrete/triggers/sibley.pdf (dostupno oktobar 2008.) 64. Oxman, R.: Designing the Virtual Design University, Digital Design - Research and Practice [Proceedings of the 10th International Conference on Computer Aided Architectural Design Futures / ISBN 1-4020-1210-1] Tainan (Taiwan) 13–15 October 2003, pp. 291-300 65. TIPIK: Technology and Infrastructures Policy in the Knowledge based Economy - The impact of the tendency towards codification of knowledge, Exacutive summary, IMRI, WP 08, 2001 227 66. Trochim, W. M.: Research Methods Knowledge Base, Cornell University, USA, 2002 67. Turban, McLean, Wetherbe: Informaciona Tehnologija za Menadţment, Zavod za udţbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003 68. Vasquez de Velasco de la Puente, G.; Garcia A., Bustos, G.: America’s Virtual studio: Analysis, Synthesis and Proposal for develop an interactive multi-user environment, SIGraDi 2006 - [Proceedings of the 10th Iberoamerican Congress of Digital Graphics] Santiago de Chile - Chile 21-23 November 2006, pp. 105-109 69. Vásquez de Velasco, G.: The Digital Research Network "Las Américas": A Tool for Collaboration, III Congreso Iberoamericano de Grafico Digital [SIGRADI Conference Proceedings] Montevideo (Uruguay) September 29th - October 1st 1999, pp. 384-388 70. Van Bakergem, D.: Kat Hing Wai and the Electronic Red Line, in Jeryz Wojtowicz ed. Virtual Design Studio, Hong Kong University Press, 1996, pp. 25-30 71. Van Dam, N.: The e-Learning Fieldbook, The McGraw-Hill Companies, 2004 72. Von Krogh, Ichijo, K., Nonaka, I.: Enabling Knowledge Creation, Oxford University Press, 2000 73. "Wissen" Eine Definition - The Concept "Knowledge", 2005, Epistemic History of Architecture, Max Planck Institute for the History of Science, Bibliotheca Hertziana, http://wissensgeschichte.biblhertz.it:8080/WdA/WdA/WdA_coll/description/wissen.html, accessed June 2007 74. Wenz, F., Hirschberg, U.: Phase(x) - Memetic Engineering for Architecture, Challenges of the Future [15th eCAADe Conference Proceedings / ISBN 0-9523687-3-0] Vienna (Austria) 17-20 September 1997 75. Wojtowicz, J., Kvan, L.: Virtual Design Studio Projects, Reference Material and Research into Virtual Design Studios, University of British Columbia, Wancouver, 1998, http://www2.arch.ubc.ca/research/vds/projects.html#1993 (dostupno oktobar 2008.) 76. Wojtowicz, J.(ed.): Virtual Design Studio: A Collaborative Architectural Project, Hong Kong University Press, 1995 77. Yee, S.: Building Communities for Design Education, PhD Thesis Design and Computation (adv. W. J. Mitcell), Massachusets Institute of Technology, 2001 Ostale reference: 78. Autodesk Student Engineering & Design Community, Autodesk, http://students3.autodesk.com/ (dostupno jun 2008.) ArchiCAD Education Version, Graphisoft, https://eduregistration.graphisoft.com/ (dostupno jun 2008.) 79. Archnet Enables Real-time Collaboration for Architect Students in Muslim World with Elluminate Live!, Elluminate 2003, http://www.elluminate.com/sales/pdfs/ArchNet.pdf (dostupno jun 2008.) 80. The Computer Clubhouse Competition Reflections, Architectural Education, Discussion Forum, ArchNet, 2003, http://209.162.194.85/forum/view.jsp?message_id=29312 (dostupno jun 2008.) 81. Extensible Markup Language, W3C World Wide Web Consortium, 2008 http://www.w3.org/XML/ (dostupno jun 2008.) 82. Global Virtual University, http://www.gvu.unu.edu, (dostupno oktobar 2008.) 83. Google Documents, Google, 2008., http://docs.google.com/ (dostupno jun 2008.) 84. Google Maps (http://maps.google.com, dostupno oktobar 2008.) 228 85. Devetaković-Radojević, M.; Bajić Brković, M.; Milovanović, D.: Gradske informacione mreţe u savremenom urbanizmu, italijanska i jugoslovenska iskustva 1, Info Science, vol. 7, br. 1, str. 53-56, 1999 86. HTML Working Group Page, W3C World Wide Web Consortium, http://www.w3.org/html/wg/ (dostupno jun 2008.) 87. Java Server Pages Technology, SUN Developer Network, SUN Microsystems, 2008. http://java.sun.com/products/jsp/ (dostupno jun 2008.) 88. Kolarevic, B. ed. : Architecture in the Digital Age: Design and Manufacturing, New York & London: Spon Press - Taylor & Francis Group, 2003 89. LOM - Draft Standard for Learning Object metadata, IEEE, 2002, http://ltsc.ieee.org/wg12/files/LOM_1484_12_1_v1_Final_Draft.pdf (dostupno oktobar 2008.) 90. MACE (Metadata for Architectural Contents in Europe), http://www.mace-project.eu/index.php?option=com_frontpage&Itemid=1 (dostupno oktobar 2008.) 91. Microsoft ASP.NET Development Center, http://msdn.microsoft.com/en-us/asp.net/default.aspx (dostupno oktobar 2008.) 92. Open 2, BBC, http://www.open2.net, (dostupno oktobar 2008.) 93. Open University, http://www.open.ac.uk/, (dostupno oktobar 2008.) 94. PDF Reference, Adobe PDF Technology Center, Adobe Systems 2008., http://www.adobe.com/devnet/pdf/pdf_reference.html (dostupno oktobar 2008.) 95. TerraServer, http://www.terraserver.com (dostupno jun 2008.) 96. Tschumi, B.: Event Cities 2, MIT Press, 2000 97. The Virtual Upperrhine University of Architecture, http://vuua.org (dostupno oktobar 2008.) 98. VRML97 Specifications, Web 3D Consortium, http://www.web3d.org/x3d/specifications/vrml/ (dostupno oktobar 2008.) 99. UNESCO Free & Open Source Software Portal, http://www.unesco-ci.org/cgi-bin/portals/foss/page.cgi?d=1 (dostupno oktobar 2008.) 100. W3C World Wide Web Consortium, http://www.w3.org (dostupno jun 2008.) 101. Wikipedia, the free encyclopedia, http://en.wikipedia.org/ (dostupno jun 2008.) 102. Wikimapia (http://wikimapia.org/, dostupno oktobar 2008.) 229 230 BIOGRAFIJA KANDIDATA Mr Mirjana Devetaković Radojević, dipl. inţ. arh. RoĊena 1966. u Zemunu. Udata, jedno dete. Diplomirala (1991.) i magistrirala (1997.) na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (naslov magistarske teze: „Virtuelni studio – aspekti primene elektronske komunikacije u arhitektonskom projektovanju“, mentor prof. dr Milan Rakoĉević). Zaposlena kao asistent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Priznanja i nagrade: Nagrada Univerziteta u Beogradu za najbolji diplomski rad odbranjen u školskoj 1991./92. godini Akademsko angaţovanje i usavršavanje: Od 1998. Asistent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1993. – 1998. Asistent pripravnik na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1992. – 1993. Angaţovana u svojstvu talenta u nastavi na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2001 - 2002 Angaţovana na UNITEC Institute of Technology, Auckland, New Zealand (Faculty of Architecture and Design, School of Architecture), u zvanju senior lecturer Uĉešće u nastavi: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu Asistent o Informatika o Matematika u arhitekturi 1 o Matematika u arhitekturi 2 o Principi CAAD-a o 3D vizuelne komunikacije - CAAD o Matematika i modelovanje arhitektonske forme (izborni predmet) o Generiĉka istraţivanja (izborni predmet) o Elektronska komunikacija u arhitekturi (izborni predmet) UNITEC Institute of Technology, Auckland, New Zealand Faculty of Architecture and Design, School of Architecture Senior lecturer o Visual Communications 2 o Visual Communications 3 o Design Studio 1 o Design Studio 2 o Electronic Communication in Architecture (izborni predmet) o E-Portfolio (izborni predmet) Najznaĉajnije vannastavne aktivnosti: Urednik Web sajta Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, od 2005. godine Od 2009. godine angaţovana je na poslovima prouĉavanja i implementacije е-Learning-a u okviru AMRES-a (Akademska mreţa Srbije). Uĉešće u nauĉno-istraţivaĉkim projektima: Tehnološki nauĉno-istraţivaĉki projekat: „Menadţment urbane obnove i regeneracija regija u Srbiji“, finansiran od strane Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije, rukovodilac prof. dr Miodrag Ralević, nosilac Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu (2005.-2007.); istraţivaĉ 231 Tehnološki nauĉno-istraţivaĉki projekat: „Mreţa infrastrukturnih koridora Srbije“, finansiran od strane Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije; podprojekat: „Gradske informacione mreţe Srbije“, rukovodilac podprojekta prof. dr Milica Bajić Brković, nosilac IAUS, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Beograd, (2002.-2004.); istraţivaĉ Nauĉno-istraţivaĉki projekat: „UnapreĊenje stanovanja u Srbiji“, finansiran od strane Ministarstva za nauku Republike Srbije, rukovodilac prof. dr NaĊa Kurtović Folić, nosilac Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu (1996.-1998.); istraţivać Nauĉno-istraţivaĉki projekat: „Urbana i graditeljska obnova u duhu odrţivog razvoja grada Banjaluke“, finansiran od strane Ministarstva nauke i tehnologije Vlade Republike Srpske; Nosilac projekta: Arhitektonsko-graĊevinski fakultet Banjaluka, Rukovodilac: Prof. dr Miodrag Ralević, Prof. dr Milenko Stanković, (2007.- 2008. ); istraţivaĉ MeĊunarodni bilateralni jugoslovensko – italijanski nauĉno-istraţivaĉki projekat: "The Application of Electronic Media in International Research and Teaching on Urban Development and Planning", finansiran od strane vlade Italije, rukovodilac prof. dr Milica Bajić Brković, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, i prof. Giovanni Sergi, Universita di Ancona, (1998. - 1999.); istraţivaĉ Relevantni radovi: Poglavlja u monografijama: Devetaković, M.: Codification of Site-Related Knowledge in Virtual Design Studio, in Salama and Wilkinson (ed.): Design Studio Pedagogy: Horizons for the Future, Urban International Press, UK, 2007, pp. 325-344 Radovi na meĊunarodnim konferencijama: Devetakovic, M.; Radojevic, M.; Kosic, T.: Tracking the Flows of FM related Knowledge in Emerging Markets - the Case of Serbia, EFMC2006, Proceedings, pp. 477-487, Frankfurt, 2006. Devetakovic, M.: Potentials of Electronic Discussions in Architectural Education – The Case Study, UIA/UNESCO Architecture Education Conference, Proceedings: Knowledge is power, pp. 56, Alexandria, Egypt, March 2003 Devetakovic, M.: Communicating Generic Processes - Some Issues of Representation Related to Architectural Design, Generative Art and Design Conference, Milano, 2001, elektronsko izdanje http://www.generativeart.com/on/cic/ga2001_PDF/devetakovic.pdf (dostupno februara 2009.) Ostali publikovani radovi: Knjige Klem, N.; Perin, N.; Prašĉević, N.; Devetaković Radojević, M.: Uvod u primenu raĉunara, (dopunjeno izdanje), Krug, Beograd, 2002 Klem, N.; Perin, N.; Prašĉević, N.; Devetaković Radojević, M.: Uvod u primenu raĉunara, GraĊevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000 Radovi publikovani u nauĉnim ĉasopisima Devetaković, M.; Radojević, M.: Facility Management as a Paradigm for Expanding the Scope of Architectural Practice, IJAR - The International Journal of Architectural Research, ArchNet, Massachusetts Institute of Technology (MIT), USA, Nov 2007, Vol. 1, Issue 2, pp. 127-139, ISSN - 1994-6961 232 Devetaković, M.; Petruševski, Lj.; Mitrović, B.: Arhitektonske inpretretacije prostorne forme bazirane na celularnim automatima, Arhitektura i urbanizam, br. 24, str. 45-55, IAUS, Beograd, 2009., (u štampi) Petrusevski, Lj.; Devetakovic, M.; Mitrovic, B.: Self-replicating systems in spatial form generation – the concept of cellular automata, Spatium, No. 19-20, IAUS, Beograd, 2009 (u štampi) Radojević, M.; Devetaković, M.; Kosić, T.: Fasiliti menadţment – Teorijski okviri i primena u praksi, Nauĉno-struĉni ĉasopis Istraţivanja i projektovanja z a privredu, broj 18, godina V, Beograd, 2007, str. 29-36 ISSN 1451-4117 UDC 33 Devetaković, M.; Radojević, M.; Kosić, T.: Tehnologija upravljanja i odrţavanja objekata u Srbiji (Facility Management in Serbia-State of the Art and Perspectives), Nauĉno-struĉni ĉasopis Istraţivanja i projektovanja za privredu, broj 14, godina IV, Beograd, 2006, str. 33-40 ISSN 1451-4117 UDC 33 Devetaković, M.; Bajić Brković, M.; Milovanović, D.: Gradske informacione mreţe u savremenom urbanizmu – jugoslovenska i italijanska iskustva, Info Science, Vol. 7, br. 1, str. 53-57, 1999. Poglavlja u monografijama Radojević, M.; Devetaković, M.; Radojević, A.: Urbani fasiliti menadţment, Monografija nauĉno istraţivaĉkog projekta „Urbana i graditeljska obnova grada Banjaluke u duhu odrţivog razvoja“, urednici D. Simonović, N. Novaković; Arhitektonsko graĊevinski fakultet Univerziteta u Banjaluci, 2007, str. 240 - 257 Devetakovic Radojevic, M.; Struktura i tretman digitalnih informacija u gradskim informacionim mreţama, Odrţivost i grad, Urednik Prof. dr M. Bajic Brkovic, pp. 55 – 68, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1999 Bajić Brković, M.; Milovanović, D.; Devetaković Radojević, M.: Digitalni grad: Nove komunikacione i informacione tehnologije i urbani razvoj, Odrţivost i grad, urednik Prof. Milica Bajić Brković, str. 55-68, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1999 Devetaković, M.; Multimedija u Arhitekturi, Godišnja monografija Nauĉno-istraţivaĉkog projekta Unapredjenje stanovanja u Srbiji, Urednik Prof. dr Nadja Kurtović Folić, str. 357-372, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, 1998. Radovi na meĊunarodnim konferencijama: Devetaković, M.; Radojević, M.; Kosić, T.: Tracking the flows of FM related knowledge in emerging markets – the case of Serbia, European Facility Management Conference, Frankfurt, Germany, mart 2006, pp 583-592, ISBN 3-8007-2938-5 Devetaković, M.; Radojević, M.; Kosić T.: Facility Management in Serbia-State of the Art and Perspectives, European Facility Management Conference, Frankfurt, Germany, аpril 2005, pp 583-592, ISBN 3-8007-2884-2 Devetakovic, M.: Civic Networks of the Srem Region – Overcoming or Indicating the Digital Divide, 9th international symposium on information and communication technologies in urban and spatial planning and impacts of ICT on physical space, CORP2004, Vienna 2004, http://corp.mmp.kosnet.com/CORP_CD_2004/archiv/papers/CORP2004_DEVETAKOVIC_RADOJ EVIC.PDF Devetakovic, M.: Potentials of Electronic Discussions in Architectural Education – The Case Study, UIA/UNESCO Architecture Education Conference, Alexandria, Egypt, March 2003 Devetakovic, M.; Bajic Brkovic, M.: Remote Research Support Using The Internet Instruments – The Case Study, CUPUM ’03, CD Proceedings IV-A-3, Sendai, Japan, May 2003 Devetakovic, M.; Turner, R.: Transforming Music into the Spatial Form – The Case Study, The Fifth International Conference on Generic Art and Architecture, Milano, Italy, 2002, Proceesding online http://www.generativeart.com/papersGA2002/28.pdf Devetakovic, M.: Communicating Generic Process – Some Issues of Representation Related to Architectural Design, The Fourth International Conference on Generic Art and Architecture, Milano, Italy, 2001, Proceesding online http://www.generativeart.com/ga2001_PDF/devetakovic.pdf 233 Devetakovic, M.; Radojevic, M.: The Electronic Communication as a Part of CAAD Educational Process, The Second International Conference AVOCAAD, Brussels, Belgium, 1999, proceedings CD edition Bajic Brkovic, M.; Devetakovic, M.: Electronic Communication in Urban Planning, "Reti civiche e comunicazione del piano attraverso i nuovi media", Ancona, Italy, 1998, proceedings Radojević, M.; Djordjević, Z.; Lagartinho, A. N.; Devetaković, M.: Some Possibilities of Multinational Team Activity, Architecture and Urbanism at the turn of the Third Millenium, Belgrade, 1996., proceedings pp 213 – 216 Devetaković, M.; Djelević, S.; Radetić, A.: Multimedia in Architecture: Some issues and chellenges, Architecture and Urbanism at the turn of the Third Millenium, Belgrade, 1996., proceedings pp 101-106 234