(PDF) Шакасте гривне из збирке Народног музеја у Београду

[AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu IZ RIZNICE NARODNOG MUZEJA 19 IZDAVA^ NARODNI MUZEJ U BEOGRADU www.narodnimuzej.rs ODGOVORNI UREDNIK Bojana Bori}-Bre{kovi} RECENZENTI Vojislav Filipovi} Mario Gavranovi} LEKTURA I KOREKTURA Tatjana Kori}anac LIKOVNO I GRAFI^KO URE\EWE Danijela Paracki D_SIGN, Beograd FOTOGRAFIJE Veqko Ili} OBRADA FOTOGRAFIJA I CRTE@I Slobodan Tripkovi} Slobodan Popovi} Irina Kajtez [TAMPA BIROGRAF, Beograd TIRA@ 300 primeraka ISBN 978-86-7269-206-8 © Sva prava zadr`ana. Jovan D. Mitrovi} [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu BEOGRAD 2022. [tampawe kataloga [akaste grivne iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu pomoglo je Ministarstvo kulture i informisawa Republike Srbije SADR@AJ 9 Re~ urednika 10 Predgovor 13 Umesto uvoda… 17 [ta su {akaste grivne? 21 Modni detaq ili zavetni dar? 24 Koliko su drevne? 29 Tuma~ewe i pseudotuma~ewe grivni… 35 Katalog 73 Literatura Senima muzealaca Narodnog muzeja od 1844. godine * Mnogim prijateqima i kolegama dugujem zahvalnost na pomo}i, savetima, podacima, kritici i podr{ci. To se posebno odnosi na Nenada Radoj~i}a, Aleksandra Palavestru, Martinu Ble~i} Kavur, Du{ka [qivara, Kemajla Qucija, Selenu Vitezovi} i Zoricu Jovi{evi}. Posebnu zahvalnost dugujem Mariji Qu{tina i Gordani Grabe`. [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu RE^ UREDNIKA Nakon 130 godina od vremena kada je Mihailo Valtrovi} prvi publikovao {akaste grivne koje se ~uvaju u Zbirci bronzanog doba Narodnog muzeja u Beogradu, one i daqe izazivaju veliko interesovawe zbog svojih estetskih karakteristika, na~ina i kvaliteta izrade. Interpretacija ovih intrigantnih predmeta iz bronzanog doba predstavqala je izazov za sve dosada{we istra`iva~e, a o wihovoj funkciji i danas postoje brojne pretpostavke. Mnogi arheolozi smatraju da masivniji tip grivni predstavqa zavetne darove, dok su {akaste grivne mawih dimenzija tuma~ene kao nakit. Uzimaju}i u obzir ~iwenicu da su {akaste grivne koje se ~uvaju u Narodnom muzeju slu~ajno pronala`ene, o wihovoj funkciji, socijalnim prilikama i dru{tvenim odnosima pojedinaca kojima su pripadale, ovom prilikom nije moglo biti re~i. Budu}i da pokretni arheolo{ki nalazi i kontekst u kojem su prona|eni predstavqaju fragmentirane ostatke pro{lih vremena, zahvaquju}i kojima stru~waci razumevaju prilike i na~ine `ivota praistorijske zajednice, nadamo se da }e budu}a arheolo{ka istra`ivawa otkriti kontekstualizovane nalaze {akastih grivni, na osnovu kojih bismo sa ve}om sigurno{}u mogli da sudimo o wihovoj svrsi. U sada{wem trenutku, pre svega zahvaquju}i ovoj publikaciji, pru`a nam se prilika da bli`e upoznamo arheolo{ke predmete koji, bilo da su predstavqali votivne, modne, rodne ili statusne simbole, plene svojim volumenom i minucioznom dekoracijom. Verujemo da }e na{a studija kroz pri~u o {akastim grivnama ~itaocima pribli`iti praistoriju i bronzano doba, podsti~u}i nova tuma~ewa i istra`ivawa. Bojana BORI]-BRE[KOVI] 9 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu PREDGOVOR Kada bismo morali da pi{emo istoriju praistorijske arheologije uz pomo} biografija arheolo{kih predmeta, ne bi bilo sumwe u izbor. Malo je nalaza koji su tako direktno vezani za ra|awe i razvoj na{e nauke kao {to su {akaste grivne. Vi{e od jednog veka o wima su razmi{qali velikani srpske arheologije, te mo`emo re}i da predstavqaju jedan od najmasivnijih, a ipak najnejasnijih stubova praistorijske arheologije centralnog Balkana. One predstavqaju nit koja se prote`e od trenutka kada je praistorija prvi put otkrivena javnosti u radu Mihaila Valtrovi}a, kada je, uz tuma~ewa Miloja Vasi}a, bila povezana sa svetom mediteranskih civilizacija, kada su sa kulturolo{kog i vremenskog aspekta obja{wavali Draga i Milutin Gara{anin… Zbog nedostatka savremenih konteksta otkri}a i nasle|a interpretacija, {akaste grivne izuzetne su i jedinstvene, zapravo nedefinisane u okviru kategorija koje bi se ina~e koristile za opisivawe arheolo{kih predmeta, posebno nakita iz bronzanog doba. S jedne strane ih, s obzirom na wihovu dekoraciju, odlikuje odre|en stepen individualnosti. S druge ih, zbog wihove masivne izuzetnosti, opskurnosti u kojoj ostaju neopisive, krasi direktno opirawe akademskom pogledu na transparentnost praistorijskih dru{tava, dru{tvene uloge pojedinaca i va`nosti nakita u dizajnu i izra`avawu upravo wih samih. Kao najmasivniji nakit toga vremena, bile su jasno vidqive i prepoznatqive. Bile su vizuelno sna`an, nedvosmisleno razumqiv signal koji je povezivao wihove nosioce i udaqene posmatra~e u suptilnu mre`u dru{tvenih odnosa u kojima su se uloge i statusi ogledali u simboli~kim, neverbalnim komunikacijama, formiranim javnim predstavqawem rasko{nog nakita. Istovremeno su imale i drugu, mnogo intimniju stranu. Jer, ne samo umeci zlatnih listi}a, koji su u o~ima praistorijskih posmatra~a svakako uzdizali zna~aj nakita i wihovih nosilaca, gotovo nevidqivi urezani ornamenti zaokru`ivali su 10 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu wihovu vrednost. Ornamenti koji delimi~no prate wihovu formu, a delimi~no joj i odolevaju, metafori~ki su i umetni~ki predstavqali dru{tveni prag izme|u javnog i intimnog. Samo odabrani mogli su da ga pre|u i time iz sfere javnog posmatra~a u|u u sferu intimnog sagovornika, kome se potom otkrio vizuelno kodirani narativ {akastih grivni. U stvari, grivne nas uvek vra}aju na pitawe najeteri~nije teme praistorijske arheologije. Vra}aju nas na prvobitnu funkciju same umetnosti u dru{tvima bronzanog doba. Opomiwu nas da je ona bila gotovo beskona~na u svojim oblicima i dimenzijama, a ipak silno pro`eta zna~ajem i apstrakcijom, istovremeno individualna i kolektivna kako u wenom stvarawu, tako i wenom razumevawu. Praistorijska umetnost predstavqa otvoren pogled u svet tih dru{tava, u umove praistorijskih umetnika, u emocije praistorijskih posmatra~a. Ona je potencijalno mo}na u svojim dru{tvenim ulogama i ideolo{kim izrazima, a iznad svega ju je gotovo nemogu}e obuhvatiti u svoj wenoj slo`enosti i jednostavnosti. Iako umetnost obuhvata, izra`ava i nagla{ava osobite simboli~ke, kreativne i estetske impulse i kapacitete praistorijskih dru{tava, ona nas iznova podse}a da su qudi u pro{losti izradom i upotrebom ukrasnih predmeta dosegli nivoe takvog simboli~kog, kreativnog i estetskog izraza, koje ponekad ni ~lanovi wihove zajednice nisu bili uvek u stawu u potpunosti da razumeju. Upravo iz ovog posledweg saznawa poti~e i sva na{a fascinacija praistorijskom umetno{}u. Nau~eni da posmatramo razvoj forme, wenu te`wu ka savr{enstvu, apstrakciji, dekonstrukciji i rekombinaciji te stvarawu novog, nalazimo se razoru`ani pred procesima koji su se odvijali u razli~itim pravcima, pred estetikama koje su na po~etak umetni~kog razvoja stavqale liniju i reduciranu temu, pred dru{tvima u kojima je umetnost bila prepoznatqiva, ali i imanentna, gotovo nevidqiva. Na{e nerazumevawe praistorijske umetnosti, wenog ~istog poteza koji se ogleda i u formi i u dekoraciji, postaje osloba|aju}e, svedeno na ~isto estetsko iskustvo kojeg razum i znawe ne mogu pokvariti. [akaste grivne jedan su od najmonumentalnijih opusa praistorijskih umetnika. Deluju kao sredstvo koje nas prilikom posmatrawa te lepe umetnosti opu{ta i time omogu}ava svim posmatra~ima, bez obzira na predznawe, da jednostavno u`ivaju u percepciji savr{enstva wihove forme, slo`enosti dekoracije, zlatnom odsjaju, neizbrisivom tragu… Boris KAVUR 11 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu UMESTO UVODA… Na Balkanski poluotok uprli su nau~ewaci o~i i raduju se svakom podatku, svakoj preistorijskoj starini na|enoj tu, o~ekuju}i iz balkanskih zemaqa pouzdanija odgovora na izvesna pitawa, koja jo{ nisu re{ena u obimu preistorijske arheologije. „Starinar“ je rad, da od svoje strane, koliko sad mo`e, doprinese k osvetqewu tý pitawa, te }e u snimcima i opisu postupno saop{tavati sve preistorijske starine za koje zna da su do danas u Srbiji na|ene i za koje bude u budu}e doznavao. Saop{tavawa svoja otpo~iwe zbirkom narodnog muzeja, koja je veoma skromna. Zbirka ta nije postala usled redovnih otkopavawa, no je dar sretnih slu~ajeva. Ona je od ~esti poznata ispitiva~ima preistorijskog vremena, jer su pojedine starine iz we vi{e puta opisali i snimili pisaqkom ili fotografskom spravom, strani nau~ewaci, koji su na putu svome po zemqama balkanskim i drugim ju`nim krajevima evropskim, svratili i u narodni muzej. „Starinar“ pak donosi zbirku potpunu kao rado do~ekano gradivo onima, koji na mestu nisu videli, a i kao obrazac prijateqima arheolo{kog dru{tva, da bi saznali na kakve starine treba da obrate pa`wu, te da ih u datim prilikama prikupqaju i sa~uvaju od uni{tewa pretopqewem ili prekovawem. [to „Starinar“ sad saop{tava slabo }e da zadovoqi i{~ekivawa nau~ewaka. Vaqa }e jo{ mnogo i mnogo truda i rada oko istra`ivawa preistorijskih starina, ne samo u Srbiji no i u ostalim, a naro~ito u ju`nim zemqama balkanskim, pa da nau~ewaci dobiju pouzdana oslonca za re{ewe pitawa o ulozi, koju su balkanske zemqe imale u postawu, razvitku i {irewu preistorijske kulture. Mnogo su dakle gradivo za poznavawe davna{weg `ivota u krajevima srpskim, toliki vekovi slo`ili pod zemqu i ostavili ga i u nadzemnim belegama, na koje se sad niko nau~nim pogledom ne osvr}e. Mnogi rad ~eka tu nau~ewake, rad za koji }e trebati velike opreznosti i iskustva u raspoznavawu i odre|ivawu starina po narodu i vremenu kome pripadaju. U nas je na poqu preistorijske arheologije 13 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu veoma malo ra|eno. Starine, koje su u nas, u opisu ili slici, iz prvog doba qudske kulture, objavqene, slu~ajno su na|ene, a gra|ene su od kamena, bakra i bronze. Slu~ajno su na|ene i ove starine koje se ovde objavquju (prim. J.M), jer u nas nisu otpo~eta redovna, nau~na otkopavawa. Neke od starina na|ene su pojedince a neke povi{e wih zajedno na istom mestu. Nemamo uza svaku starinu potrebnih podataka o mestu gde je na|ena. Od va`nosti je znati koliko je duboko starina bila pod zemqom, kakvo je zemqi{te u kojoj je le`ala, da li je bilo oko we kakvih tragova qudskog rada. Podaci o ovakvim belegama veoma potpoma`u da se razume zna~ewe i upotreba starina, i da se sazna vreme kad su postale (Valtrovi} 1890: 66–68). Mihailo VALTROVI] (1839–1915) ^uvar Narodnog muzeja u Beogradu i profesor Velike {kole Bronzano doba u praistoriji predstavqa epohu potpunog ovladavawa tehnikom izrade metalnih predmeta od bronze i zlata i wihovog dobijawa iz odre|enih ruda.1 Otkri}e bronze, prve metalne legure, dovelo je do korenitih ekonomskih i dru{tvenih promena. To je va`no vreme u istoriji razvoja ~oveka, od sredine tre}eg milenijuma pre n.e sve do kraja drugog milenijuma pre n.e. Podstaknut ekonomskim razvojem na po~etku bronzanog doba, ~ovek je bio prisiqen da uvek iznova mewa izvore sirovina od kojih je zavisio i metode kojima se slu`io prilikom wihovog iskori{}avawa. S vremenom se upu{tao u sve slo`enije tehnike prerade i proizvodwe, kako se sirovinska osnova mewala, od lak{e prema te`e iskoristivoj, po{to se koli~ina iskoristive sirovine u Evropi tokom praistorije neprestano smawivala i izvori lak{e dostupnih sirovina prvi su potro{eni (Wilkinson 1973: 12–25). Metalurgija bronzanog doba na tlu dana{we Srbije nastala je na tehnolo{kim znawima kulturnih zajednica bakarnog doba. U ~etvrtom milenijumu pre n.e., bakar je ~e{}e, ali ne u potpunosti, zamewivao kost i kamen za izradu oru|a i oru`ja. Isti proces je va`io i za izradu nakita.2 Ruda bakra je isprva obra1 Praistorija predstavqa qudsko razdobqe koje obuhvata razvoj ~oveka od wegovog postanka pa do pojave prvih pisanih izvora. 2 ^ovek je za izradu nakita koristio prvo kamen~i}e, pa {koqke i sitnije kosti razli~itih `ivotiwa i riba, da bi tokom metalnih doba (IV–I milenijuma pre n. e.) nove sirovine i legure u{le u upotrebu. 14 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu |ivana kovawem, pa livewem u jednodelne a kasnije i u dvodelne kalupe. Svoj procvat metalur{ka delatnost do`ivela je krajem bakarnog doba (po~etak tre}eg milenijuma pre n.e.) dobijawem bakra iz sulfidne rude. Bakar dobijen iz sulfidne rude nije bio ~ist, ve} su u wemu ostajali u mawim procentima i drugi metali. Tada{wi metalurzi su uvideli, nakon izvesnog vremena, da takav ne~isti bakar ima boqu tvrdo}u, te su verovatno svesno u wemu zadr`avali ve}e koli~ine drugih metala (arsen i antimon) i tako dobili prvu bronzu. Ova spoznaja dovela je do bronzanog doba, kada se bakru (88–90%) s namerom po~eo dodavati kalaj (10–12%).3 Na metalurgiju bronze znatnog uticaja imaju rudarski centri, koji postepeno preuzimaju primat u izradi metalnih predmeta i trgovini wima. Pretpostavka je da su se takvi centri, koji diktiraju razvoj metalurgije i kulture {ireg prostora, Karpatskog basena i severnog Balkana, nalazili u dana{woj isto~noj Srbiji i Transilvaniji. Mnoge forme metalnih nalaza iz {ire zone sliva Velike Morave, planine Juhor i wenog podgorja nose stilske odlike karakteristi~ne za Karpatski basen. Mo`emo re}i da se u bronzano doba ve}i deo podru~ja dana{weg Banata i dela isto~ne Srbije manifestuje kao periferna oblast transilvanijskog kompleksa, dok se u ostalim regijama dana{we Srbije manifestuju uticaji iz centralne Evrope, isto~nog Balkana, doweg Podunavqa, kao i lokalne komponente (Jovanovi} 1982; ^ovi} 1983: 808–810; Tasi} 1992: 17; Vasi} 1999, idem 2010, Kienlin 2013: 414–436; Bulatovi}, Filipovi}, Gligori} 2017: 50–60). Generalno posmatrano, ovo doba karakteri{e dinami~nost odnosa i raslojavawe qudskog dru{tva, a kada je o sirovinama re~, jednako kao i danas, rudna izvori{ta bila su neravnomerno rasprostrawena. Tako|e, ne treba gubiti iz vida ~iwenicu da je za proizvodwu legure bronze bilo neophodno eksploatisati kako le`i{ta bakra tako i le`i{ta arsena, antimona, odnosno kalaja. Prva do sada otkrivena bronza proizvedena u regionu jugoisto~ne Evrope dobijena je, jo{ u pozno bakarno doba, kombinovawem bakra i arsena, {to je tehnolo{ki postupak kori{}en i tokom ranog bronzanog doba. Tek od sredweg bronzanog doba (prva polovina drugog milenijuma pre n.e.), proizvodwa prave, kalajne, bronze dobija puni zamah, pa tada nastaju kompleksniji i raznovrsniji bronzani predmeti. Predmete od kalajne bronze bilo je mnogo jednostavnije izliti (950°C) i 3 http://www.amz.hr/hr/izlozbe/stalni-postav/pretpovijest/bakreno-doba/o-bakrenom-dobu/ http://www.amz.hr/hr/izlozbe/stalni-postav/pretpovijest/broncano-doba/o-broncanom-dobu/ Pristupqeno, 24. 2. 2020. godine. 15 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu obraditi jer su bili i ~vr{}i i fleksibilniji, za razliku od predmeta od bakra (1084°C) (^ovi} 1983: 808 i daqe; Stoji}, ^a|enovi} 2006: 27–31; Timberlake 2007: 27–36; Mason et al. 2016: 110–117; Bulatovi}, Filipovi}, Gligori} 2017: 60–66; Powell et al. 2017: 1–10; Powell et al. 2018: 1–6). Tehnolo{ki postupak dobijawa bronzane legure, kako smo istakli, name}e istovremeno kori{}ewe dveju vrsta rudnih le`i{ta, bakra i kalaja. Jedno od takvih revira, pa i centra proizvodwe bakra u prvoj polovini drugog milenijuma pre n.e., nalazilo se na podru~ju isto~ne Srbije gde su bronzanodobne populacije eksploatisale bakar (Kapuran et al. 2020; Mehofer et al. 2021). Zbog ovakve specifi~ne situacije, nu`no su se nametali pokreti stanovni{tva izme|u raznih podru~ja, trgovinski kontakti i razmene. Samim tim, neravnomernost dostupnosti sirovina stvarala je i preduslove za neravnote`u unutar socijalne strukture odre|ene zajednice, a potom i neusagla{enost u odnosima izme|u pojedinih zajednica. Raslojavawe i neravnomerna raspodela raspolo`ivih resursa neophodnih za proizvodwu oru|a, oru`ja i nakita vodila je u susret otvorenim sukobima, a time i do nagla{enije militarizacije dru{tva. Pronalazak i usavr{avawe tehnologija izrade i upotrebe legure bronze omogu}avalo je izradu efikasnijih oru|a i inovativnijih formi nakita. Me|utim, izuzetno zna~ajan pomak u dotada{woj tehnologiji i tipologiji izrade predmeta od metala svakako predstavqa pojava bronzanih bojnih ma~eva. Do kraja bronzanog doba usavr{eni su kako stari tako i novostvoreni oblici predmeta od metala, a osim modifikacije formi, mewao se i na~in wihovog ukra{avawa. Tokom bronzanog doba tipologija predmeta od metala se veoma uslo`nila, a mnoge forme po prvi put ulaze u upotrebu. Novi materijal omogu}io je razvoj qudskih zajednica ali je imao i dalekose`ne posledice, poput izrade kvalitetnog oru|a, oru`ja i nakita, zanatske specijalizacije ali i porasta slo`enosti odnosa unutar pojedinih qudskih zajednica, koji je nu`no dovodio do izdvajawa odre|enih segmenata populacije specijaliziranih za organizaciju i vo|stvo (Sørensen 2013: 229; Fokkens, Harding 2013: 3–12; Grupa autora 2018: 38–51; Babi}, Palavestra 2018: 187–195).4 Takvim se pojedincima dodeqivao poseban status, a kao wegovi najizrazitiji atributi materijalnog bogatstva, isticali su se predmeti dru{tvenog presti`a. To su bili predmeti od bronze i zlata. 4 http://www.amz.hr/hr/izlozbe/stalni-postav/pretpovijest/broncano-doba/o-broncanom-dobu/ Pristupqeno, 24. 2. 2020. godine. 16 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu [TA SU [AKASTE GRIVNE? Bronzane grivne u stru~noj literaturi poznate kao {akaste grivne ili grivne tipa Juhor, imaju oblik otvorenih grivni, ~ije je telo kru`nog preseka sa naspramnim krajevima koji se zavr{avaju trouglastim pro{irewem (oblik ovih zavr{etaka uslovio je M. Valtrovi}a da ih nazove {akaste, v. posebno Valtrovi} 1890), ~iji je dowi rub savijen iskucavawem. Grivne mogu biti {upqe ili puno livene {to zna~ajno uti~e na wihovu te`inu, naro~ito kod primeraka koji su izuzetno velikih dimenzija. Kada pa`wu usmerimo na dekoraciju, mogu}e je primetiti da su poznati primerci bogato ornamentisani urezanim geometrijskim motivima koji su pozicionirani na {akama, ili, u mawem obimu, na samom telu grivne. Izuzetna je pojava tau{irawa zlatnih kru`nih aplikacija (kat. br. 1 i 2) (Vukmanovi} 1979: 18–19). Motivi izvedeni urezivawem na povr{ine predmeta, raspore|eni su u metopna poqa i ispuweni {rafiranim trouglovima, rombovima, koncentri~nim krugovima, snopovima linija, crticama itd. Tehnika livewa koja je kori{}ena prilikom izrade ovog tipa grivni u nauci je poznata i pod nazivom izgubqeni vosak (franc. La Cire perdue). Ova tehnika livewa podrazumeva da se `eqeni model najpre oblikovao u glini a potom prekrivao slojem voska. Slede}i korak predstavqao je postavqawe tankih metalnih cev~ica na oba kraja modela od voska, koji je obavijan mekom glinom. Kada bi se glina stvrdnula, otopqeni metal bi se ulivao kroz levak, otapaju}i vosak i zauzimaju}i prostor koji je vosak zauzimao. Potisnut te~nim metalom, otopqeni vosak bi iscurio napoqe kroz dowu cev. Kad bi se metal ohladio, oklop od gline bi se pa`qivo razbijao, dok bi se glina u unutra{wosti, koja je usled velike toplote ~esto sasvim pregorela, relativno lako uklonila. Tehnika izgubqeni vosak, poznata u mnogim krajevima sveta, nije svugde podrazumevala potpuno identi~an tehnolo{ki postupak (Kujund`i}-Vejzagi} 2007: 69). 17 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu [upqe livena grivna izuzetno velikih dimenzija Iako na prvi pogled {akaste grivne imaju veliki stepen sli~nosti, detaqnija analiza svih karakteristika, od tehnike izrade do ornamentalnih motiva, omogu}ava identifikovawe i podtipova. Me|u do sada poznatim primercima zapa`a se, pored o~iglednih sli~nosti, prili~na raznolikost u dimenzijama. Prema podeli koju je predlo`ila M. Vukmanovi} (Vukmanovi} 1979: 19), {akaste grivne mogu se podeliti na tri grupe: 1. {upqe livene grivne izuzetno velikih dimenzija i mase od preko 2 kg (kat. br. 1, 2, 14, 15); 2. punolivene grivne velikih dimenzija i mase od preko 1 kg (kat. br. 3, 17), i 3. punolivene grivne mawih dimenzija sa prose~nom masom od 200 gr (kat. br. 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 16). Novije arheometalur{ke analize pokazale su kako je ve}ina grivni iz Narodnog muzeja napravqena od bakra sa podru~ja isto~ne Srbije, {to jo{ jednom 18 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu jasno ukazuje na wihov regionalni karakter. Zahvaquju}i savremenim hemijskim analizama koje su ura|ene na odre|enom broju grivni, do{lo se do veoma interesantnih podataka o poreklu sirovine rude bakra od koje su ovi predmeti napravqeni. Uzorkovana bronzana legura iz grivni pod kat. brojevima 2, 3, 4, 5, 11, 13, 14, 15, 17, prema analiziranim izotopima olova i koncentraciji hemijskih elemenata u tragovima, pru`ila je va`ne informacije o tome da ruda bakra poti~e iz isto~nosrpske metalogenetske zone Bor–Majdanpek (ta~nije sa prostora izme|u nalazi{ta Trwane, Ru`ana i Lipa). Najnovijim arheometalur{kim analizama ruda, {qaki{ta, zgure i topioni~arskih pe}i pru`eni su dokazi da je spomenuta geografska zona bila zna~ajno metalur{ko podru~je u prvoj polovini drugog milenijuma pre n.e., ta~nije tokom ranog i sredweg bronzanog doba na centralnom Balkanu (Mehofer et al. 2021). Motivi izvedeni urezivawem na povr{ine grivni 19 1,2 12,13 17 3 11 9,10 Karta rasprostirawa {akastih grivni iz Narodnog muzeja u Beogradu na tlu centralnog Balkana: 1–2. Drmno kod Po`arevca; 3. Lazarevac kod Jagodine; 9–10. planina Juhor; 11. okolina ]uprije; 12–13. Tru}evac kod Despotovca; 14. Bitoq; 16. Kratovo; 17. Ostra kod ^a~ka S Iglarevo kod Kline (Muzej u Pri{tini) 16 14 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu MODNI DETAQ ILI ZAVETNI DAR? [akaste grivne koje se ~uvaju u Zbirci bronzanog doba slu~ajni su nalazi, {to zna~i da nisu prona|ene tokom sistematskih arheolo{kih istra`ivawa i uglavnom su pojedina~no nabavqene za Praistorijsku zbirku Narodnog muzeja tokom XIX i XX veka.5 Zbog estetskih karakteristika i kvaliteta izrade, ova vrsta arheolo{kih nalaza od prvih otkri}a izaziva veliko interesovawe, jer se radi o jedinstvenom i za centralni Balkan specifi~nom predmetu koji svedo~i o ume}u i inventivnosti doma}ih radionica u stvarawu presti`nih predmeta. Me|utim, radoznalost kako arheologa tako i {ire javnosti rasplamsava i ~iwenica da jo{ od vremena prvog pomena {akastih grivni kod M. Valtrovi}a sve do dana{weg dana, nije sa sigurno{}u utvr|ena wihova namena. U arheolo{koj literaturi poznat je izvestan broj grivni koje su prona|ene na ograni~enoj teritoriji centralnog Balkana, ta~nije, najve}a koncentracija prona|enih grivni pojavquje se u {iroj zoni sliva Velike Morave, planine Juhor i wenog podgorja. Grivne predstavqene u ovoj publikaciji (17 predmeta) na `alost nemaju jasan arheolo{ki kontekst jer nisu otkrivane prilikom sistematskih arheolo{kih iskopavawa, i u tom smislu onemogu}avaju dono{ewe finalnih sudova o wihovoj upotrebi, funkciji ili simbolici koju su mogle imati. Nedostatak otkri}a ovog tipa grivni u okviru bronzanodopskog naseqa ili grobova, odnosno u zatvorenom arheolo{kom kontekstu, ostavqa, i posle vi{e od 120 godina od publikovawa prvih grivni, otvorenim pitawe precizne arheolo{ke interpretacije. Napomiwemo da su relativno ~esto grivne pronala`ene u paru, poput onih iz tru}eva~ke ostave ili iz Iglareva, 5 Zbirka bronzanog doba Narodnog muzeja u Beogradu ba{tini predmete koji poti~u iz perioda izme|u cca. 2800–1000. godine pre n.e. Fond zbirke formiran je putem otkupa i poklona, ali prvenstveno istra`ivawima brojnih arheolo{kih lokaliteta na celoj teritoriji Srbije. http://www.narodnimuzej.rs/praistorija/zbirka-bronzanog-doba/; pristupqeno 1. 2. 2019. godine. 21 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu o kojima }e biti govora ne{to kasnije. Pitawima interpretacije ovog tipa arheolo{kih nalaza, tokom pro{log veka, bavili su se poznati srpski arheolozi, Miloje M. Vasi}, Milutin i Draga Gara{anin, kao i Mirjana Vukmanovi} (v. posebno Vasi} 1906; Gara{anin 1973; idem 1975; Vukmanovi} 1979; Gara{anin 1983; Vukmanovi} 1992). Prilikom prvih publikovawa grivni, po~etkom XX veka, arheolozi su davali svoju funkcionalnu interpretaciju i hronolo{ku determinaciju. Analiziraju}i grivne izuzetno velikih dimenzija, Miloje M. Vasi} je smatrao utemeqenim svoje tuma~ewe da ovaj tip predmeta predstavqa zavetne darove, dok je grivne mawih dimenzija smatrao istinskim, funkcionalnim nakitom koji se koristio na uobi~ajeni na~in, kao estetski odnosno modni detaq (Vasi} 1906: 1–16). Pri tom treba imati u vidu da je posedovawe predmeta potpuno li{enih prakti~ne svrhe tako|e va`na odlika posebnog dru{tvenog statusa (Babi} 2004: 106). Kasniji istra`iva~i su prihvatili ovakva tuma~ewa koja su, u velikoj meri, i danas aktuelna u srpskoj arheologiji (Gara{anin 1983: 803–804; Vukmanovi} 1992: 25). Na osnovu do sada poznatih6 i publikovanih grivni sti~e se utisak da se primerci mawih dimenzija zaista mogu posmatrati kao nakit, kori{}en bilo kao narukvice ili kao nanogvice, i kao takav imao je svoju estetsku ili simboli~ku svrhu. Kao {to je to slu~aj i danas. Kao posebno zna~ajan nalaz treba pomenuti neornamentisane, {upqe livene, {akaste grivne, otkrivene u grobu br. 1 bronzanodobne nekropole Iglarevo I, koja se na osnovu drugih tipova arheolo{kih nalaza datuje u cca. 1600–1400. godinu pre n.e.7 OtkriIdealna rekonstrukcija mogu}eg na~ina no{ewa grivni 6 Prema dostupnim podacima do sada je poznato 53 primerka (Vukmanovi} 1992: 26–27, sl. 1; Stoji}, Jacanovi} 2008: 377–378). 7 Muzej u Pri{tini sproveo je sistematska arheolo{ka iskopavawa praistorijske nekropole Iglarevo (lok. Ri|evo), u Prekorupqu kod Kline, od 1986. do 1991. godine. 22 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu Grob 1, {akaste grivne in situ, lok. Iglarevo I (Klina, Kosovo i Metohija) (Izvor: Muzej u Pri{tini) }e ovih grivni na nogama, ta~nije iznad ~lanaka pokojnice, u potvr|enom arheolo{kom kontekstu predstavqa neizmerno va`an podatak.8 Zahvaquju}i ovom nalazu, pretpostavka da su {akaste grivne mogle biti i narukvice i nanogvice postala je mnogo izvesnija9 (Luci 1997: 92–99; Quci 1998: 132–133; kat. br. 508; Harding 1995: 20–23, Taf. 4, 67). 8 Autor duguje iskrenu zahvalnost kolegi Kemajlu Quciju, muzejskom savetniku (u penziji) Muzeja u Pri{tini, na terenskim fotografijama i stru~noj pomo}i. 9 Ne mo`e se u potpunosti iskqu~iti ni mogu}nost kori{}ewa predimenzioniranih grivni kao funkcionalno, statusnog nakita za ruke ili noge. Ipak, izvesno je da su zbog ovakvih karakteristika one mogle biti no{ene samo povremeno, u nekim posebnim prilikama. 23 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu KOLIKO SU DREVNE? Mnogi istra`iva~i bavili su se pitawem relativne i apsolutne hronologije {akastih grivni. Na `alost, pitawe datovawa ovog tipa nalaza jo{ uvek nije dovoqno rasvetqeno, {to je uslovqeno nedovoqno jasnim kontekstom u kojem su one otkrivene. Interpretiraju}i {akaste grivne, M. M. Vasi} je ve}e grivne (kat. br. 1, 2, 15) opredelio kao starije tipove u odnosu na grivne mawih dimenzija. Vi{e od jednog veka nakon ovog tuma~ewa, sa velikom sigurno{}u mo`emo re}i da je redosled obrnut i da se grivne mawih dimenzija, poput grivni iz Iglareva ili nalaza iz Tru}evca i sa Juhora, mogu okvirno datovati u XVII–XVI vek pre n.e., i da su koji vek starije od grivni ve}ih dimenzija. Grivne iz Tru}evca pokraj Despotovca (kat. br. 12, 13), zajedno su sa drugim arheolo{kim predmetima otkupqene 1933/ 1934. godine za Narodni muzej. Prema navodima prodavca, svi predmeti iz Tru}evca otkriveni su zajedno, te su ih podstaknuti ovim navodima raniji istra`iva~i nau~no obradili kao celinu, odnosno kao ostavu.10 Stru~nom analizom, M. i D. Gara{anin predlo`ili su da tru}eva~ka ostava hronolo{ki i kulturno pripada vatinskoj kulturnoj grupi (prva polovina drugog milenijuma pre n.e.) (Gara{anin 1973: 53; Gara{anin 1994: 1–2).11 Tako|e, M. i D. Gara{anin smatrali su da se vreme pojave predimenzioniranih grivni mora smestiti u period posle 1500. godine 10 Ostave predstavqaju poseban vid zatvorenih arheolo{kih nalaza, te su zna~ajne za prou~avawe i utvr|ivawe hronologije arheolo{kog materijala (Gara{anin 1975: 11). Ostave obuhvataju svojim inventarom ve}e grupe istovetnih ili razli~itih predmeta koji su sigurno, u jednom momentu, namerno povereni zemqi. Proces tezaurisawa mo`e biti dugotrajan. Ostava hronolo{ki fiksira najkasnije kori{}ewe tih predmeta. 11 Specifi~no ukra{avawe i raznolikost kerami~kog i ko{tanog materijala sa eponimnog lokaliteta Vatin doprineli su da se u arheolo{koj nauci, jo{ s po~etka XX veka, kulturna pojava iz prve polovine drugog milenijuma pre n.e. nazove upravo po ovom lokalitetu (Tasi} 1984: 74; v. posebno Lju{tina 2012). 24 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu pre n.e.,12 konstatuju}i wihovu vezu sa ornamentalnim stilom arheolo{ke kulturne grupe Dubovac–@uto Brdo.13 Tvrdili su i da se ova vrsta predmeta koristi do kraja bronzanog i po~etka gvozdenog doba, po{to predimenzionirane grivne sa {akastim krajevima nisu poznate u gvozdenom dobu (Gara{anin 1973: 380–385). D. Gara{anin je pre nekoliko decenija postavila i pitawe odnosa grivni sa tzv. Para}inskom arheolo{kom kulturnom grupom (Gara{anin 1983: 804; Parovi}-Pe{ikan 1995: 3–26). Ovu kulturnu grupu je otkrila, kulturno i hronolo{ki opredelila upravo D. Gara{anin iskopavawima u Para}inu tokom pete i {este decenije XX veka. Teritorijalna rasprostrawenost {akastih grivni na podru~ju Pomoravqa je neupitna, ali ukoliko se osvrnemo na relativne hronolo{ke odrednice, za sada nije mogu}e decidno potvrditi da su se i mawi primerci grivni mogli javqati u drugoj polovini drugog milenijuma pre n.e., odnosno u vreme trajawa Para}inske kulturne grupe. Iako se teritorijalno podudaraju sa Para}inskom grupom, grivne su prema ornamentici bli`e Dubovac–@uto Brdo kulturnoj grupi, ali se na teritoriji ove arheolo{ke grupe pojavquju samo sporadi~no. Na veliku `alost arheologa, iz ovih bronzanodopskih kultura poti~e relativno mali broj metalnih nalaza. Pretpostavqene veze sa pomenutim kulturnim manifestacijama svakako su opravdane, ali nam istovremeno skre}u pa`wu na brojnost jo{ neistra`enih i nepoznatih aspekata praistorijskih dru{tava koja se mo`da nekad i suvi{e olako ukalupquju u odre|ene kulturne grupe. Iako su nalazi bronzanih predmeta malobrojni, veoma je interesantno da je na figurinama poput Dupqajskih kolica ili Kli~eva~kog idola, ~esto predstavqen bogat i raznovrstan metalni nakit. Na ovim antropomorfnim figurinama (druga polovina drugog milenijuma pre n.e.) iz sredweg Podunavqa, prikazani su uniformni detaqi ode}e i nakita koji se sa dosta verovatno}e 12 Apsolutna hronologija bronzanog doba na centralnom Balkanu gotovo je potpuno nedefinisana. S toga se autori koji se bave ovom problematikom oslawaju iskqu~ivo na relativnu hronologiju, baziranu na stilsko-tipolo{kim osobinama keramike i metalnih nalaza, {to uvek ne dovodi do potpunih i sigurnih zakqu~aka (v. posebno Bulatovi} et al. 2018). 13 Dubovac–@uto Brdo predstavqa karakteristi~nu bronzanodobnu kulturnu grupu koja je bila rasprostrawena du` obala doweg Dunava, od Vin~e kod Beograda do reke Vidbol u severozapadnoj Bugarskoj, kao i u jugoisto~nom delu Banata, tj. okolini Vr{ca. Dubovac–@uto Brdo se po malo ~emu razlikuje od drugih panonsko-podunavskih kultura bronzanog doba. Inkrustovana keramika, tipologija i tehnologija izrade i dekoracije kerami~kih posuda ukazuju na jedan {iroko rasprostrawen bronzanodopski kompleks (Vukmanovi} 1979: 21; Gara{anin 1983: 520–526; 804; Vukmanovi} 1992: 26; v. posebno Pekovi} 2013). 25 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu Predstave stilizovanih qudskih figura (Kli~eva~ki i Dupqajski idol) (Izvor: Valtrovi}, M. 1890, Zemqani preistorijski kip iz Kli~evca, Starinar VII, kw. 4, T. X–XI; Narodni muzej u Beogradu) 26 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu mogu povezati sa realnim, odnosno poznatim, oblicima metalnog nakita. Takvi primerci nakita su, izme|u ostalih, ogrlice sa spiralama na krajevima; nao~arastih, spiralnih, ~e{qastih i kombinovanih kompozitnih privezaka; aplika ili medaqona na ode}i i spiralnih narukvica (Vasi} 2010: 47–54). @ivopisan ornament prikazan na ove dve figurine otkriva nam kako su se mogli odevati i ukra{avati `ene ili mu{karci vi{eg dru{tvenog statusa (Majnari}-Pand`i} 1982: 47–61; Mati} 2010: 144–149; Bili} 2016: 449–451). Tako|e, ukoliko usredsredimo pa`wu na ornament koji se javqa na {akama grivni, prepozna}emo motiv koji se u arheolo{koj literaturi opisuje kao motiv malte{kog krsta. Iako je to svakako jedna od mogu}ih interpretacija, druga~ije posmatraju}i ovaj ornament mogu}e je primetiti da neodoqivo podse}a na stilizovanu qudsku figuru. Ukoliko imamo u vidu da je Kli~eva~ki idol stilizacija qudskog lika i da je, najverovatnije, bio deo grobnog inventara kao {to su to i predimenzionirane grivne, onda ponu|ena interpretacija o grivnama kao simbolu zagrobnog `ivota ima smisla. Opravdanost ovakve hipoteze smatramo prihvatqivom kao model proverqivosti. Po{to arheolozi prepoznaju vezu izme|u odre|ene ornamentike na antropomorfnim figurinama i stvarnih formi nakita, napomiwemo da nije nu`no da ornamenti na figurinama moraju da predstavqaju realne prikaze nakita. Veoma je verovatno da je jedan deo ornamenata kori{}en kako bi se do~arala tkanina od koje je bila sa~iwena no{wa, a postoji mogu}nost da je deo ornamenata imao samo dekorativni efekat. U svakom slu~aju, retko se predstave metalnog nakita na podunavskim, antropomorfnim figurinama bronzanog doba mogu koristiti za hronolo{ku determinaciju pojedinih tipova figurina i obratno. Ve}ina predstavqenog nakita ~esto je izra|ivana i upotrebqavana tokom ve}eg dela bronzanog doba, a specifi~ne razlike poznate u evoluciji pojedinih oblika, zbog stilizacije nije mogu}e jasno identifikovati na figurinama. ^iwenica jeste da je bronzani nakit predstavqao veliku dragocenost koja je najverovatnije dugo ~uvana (ili mo`da i reciklirana?) i nasle|ivana, te se mora biti obazriv i pri oceni starosti kako pojedina~nih tako i grupnih nalaza, posebno ostava, gde je mogu}nost da se stariji tipovi nakita na|u zajedno sa mla|im dosta velika. (Letica 1973: 49–61, Vasi} 2010: 47–54; Pekovi} 2013: 156–159, 162). Treba napomenuti da se ornamentalni stil, na novom mediju–metalu, uklapa u {iroko rasprostraweni balkanski geometrijski stil koji se tokom bronzanog i gvozdenog doba, u raznim varijantama javqao na {irokom podru~ju zapadnog Balkana. Brojni nalazi metalnih predmeta na 27 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu Uporedni prikaz motiva u poqu trouglastog pro{irewa grivne i crte`i figurina (Izvor: Narodni muzej u Beogradu) kojima se mo`e videti bogato razvijena geometrijska ornamentika, govore u prilog postojawa i razvoja jednog specifi~nog geometrijskog stila ukra{avawa, koji se mo`e pratiti od po~etka drugog milenijuma pre n.e. do posledwih decenija stare ere. U novom mediju estetski efekat se postizao na najmawe dva na~ina, kako samim oblikom odre|enih tipova nakita tako i tehnikama ukra{avawa i ornamentisawa, koje uz mno{tvo lokalnih varijeteta postaju sve bogatije. Uz svu lokalnu raznovrstnost u ukra{avawu predmeta od metala, kao zajedni~ka crta ornamentalnog stila mo`e se ista}i odre|ena uskla|enost i izra`enost prema geometrijskim merilima kojima je nagla{ena konstanta umetnosti bronzanog doba Balkana (Gara{anin 1973: 382–385; Vukmanovi} 1979: 21; ^ovi} 1983: 820–826; Tasi} 1990: 121–126; Vukmanovi} 1992: 26; Sørensen 2013: 226–231; Starovi} 2013: 64–65). 28 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu TUMA^EWE I PSEUDOTUMA^EWE GRIVNI… Nemojmo da nas arheologija zabludi, {to je, mislim, rasprostrawena i fatalna tendencija budu}e generacije. Gistav FLOBER francuski kwi`evnik, u Kairu, jun 1850. godine14 Polaze}i od osnovne ~iwenice da jo{ uvek nemamo dovoqan broj egzaktnih podataka zahvaquju}i kojima bismo sa sigurno{}u mogli da tuma~imo namenu {akastih grivni, interpretacija ovog veoma intrigantnog tipa bronzanodobnog predmeta predstavqa veliki izazov za sve sada{we i budu}e istra`iva~e. Bez obzira {to za sve pojave uo~ene prilikom istra`ivawa ne mo`emo uvek dati pouzdano tuma~ewe. Ipak, ono {to sa velikom sigurno{}u mo`emo re}i jeste da se radi o pouzdano lokalnim proizvodima doma}ih radionica koje su koristile lokalnu sirovinu bakra topqenog na nalazi{tima u isto~noj Srbiji. Kao i u slu~ajevima drugih tipova pokretnih arheolo{kih nalaza, arheolozi naj~e{}e polaze od poku{aja da sagledaju ostatke materijalne kulture u kontekstu pogrebnih obi~aja, verskih ili ideolo{kih uverewa i socijalne strukture. Poku{aj razumevawa namene {akastih grivni kroz druga~iju interpretaciju praistorijskih pogrebnih obi~aja ili votivnih darova predstavqa potencijalno va`an izvor informacija o ideolo{kom reprezentovawu elite u bronzano doba. Ponu|ena je pretpostavka da predimenzionirane grivne i wihova slo`ena ornamentika sugeri{u da je re~ o polivalentnim insignijama, koje mogu da ukazuju na statusne ili votivne15 karakteristike bronzanodobne 14 Let’s not get lost in archaeology – a widespread and fatal tendency, I think, of the coming generation. Gustave Flaubert, French novelist, in Cairo, June, 1850 (Hester et al. 1975: 311). 15 Nakit stavqan u grob kao dar pokojnicima i bezimenim htonskim silama. 29 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu zajednice. Pojedini arheolozi veruju da su ove grivne mo`da predstavqale simbol vlasti ili mo}i, apstraktnu figuru odre|enih dominantnih ~lanova zajednice bronzanog doba (mo`da dece ili ~ak stranaca, prim. J.M). Ti qudi su mogli biti istaknuti u profanom `ivotu, a idealizovani u smrti (Appleby 2010: 46–53; Sørensen 2013: 226–231). Moramo biti svesni kako je u oblasti duhovne kulture pogrebni kult dominanta tokom ~itavog bronzanog doba. On je veoma uo~qiv u raznolikim tipovima grobova, vrstama grobnih priloga, tragovima da}e i drugih obreda u gotovo svim poznatim kulturnim grupama. Odnos `ivih prema mrtvima u bronzano doba bio je veoma aktivan, izra`avaju}i veru u zagrobni `ivot i raznolika verovawa o prisutnosti i uticaju mrtvih srodnika ili predaka na svakodnevni `ivot qudi (^ovi} 1983: 818). Osnova ideolo{ke i kulturne transformacije iz neolita preko bakarnog doba u bronzano doba, pored otkrivawa novih tehnologija i sirovina, bio je prelaz sa zajedni{tva na individualni i personalni prikaz mu{kog ethosa,16 ukqu~uju}i prihvatawe namernog hvalisawa `ivotnim stilom (Sherratt 1987: 54–66; idem 1994: 244–276, Harding 2007). Nova, stvaraju}a ideologija u bronzanodobnom dru{tvu obele`ena je isticawem vojno-politi~ke kategorizacije dominantne individue, a posebno je predstavqana upadqivim pogrebnim ritualom (na primeru pogrebnih humki) i presti`nim nakitom ili pretpostavqenim votivnim darovima (na primeru {akastih grivni, prim. J.M) (Treherne 1995: 112). Idealna predstava o bronzanodobnoj aristokratiji i wenoj kompeticiji za vla{}u nikada ne}e biti shva}ena i zato slo`enost odnosa u pro{losti i ne mo`e biti jasnija. Telo izdvojenog pojedinca (heroja) u fizi~kom smislu, metafori~no je povezano u op{tu dru{tvenu stvar. Bitna je bila kultura se}awa i zajedni~kog znawa (v. posebno Asman 2011; Jezernik 2018), jer su{tastveni deo, kriptonit jedne zajednice ne po~iva iskqu~ivo na materijalnoj kulturi, ve} na odanosti zajednice tradiciji, duhovnosti, znawu i zajedni~kom se}awu. Mogu}e je zato da je to se}awe uglavnom kolektivizirano ka dubokoj posve}enosti, kao neka vrsta ideologije, jer se}awe nije ne{to {to nastaje u vakuumu. Se}awe je kontaminirano, jer se}amo se kao zajednica a se}awe se formira u najve}oj meri pod uticajem onog ko ima vlast (ratni~ke elite?). Stoga verujemo da su predimenzionirane {akaste grivne, bilo da su bile votivni, rodni ili statusni simbol, slale dominantnu vizuelnu poruku kako u svetu `ivih tako 16 Gr~ka re~ koja zna~i karakter, koristi se da opi{e vode}a uverewa ili ideale koji karakteri{u zajednicu, naciju ili ideologiju (Weiss, Taruskin 1984: 1–3). 30 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu i u svetu mrtvih. One su mogle predstavqati semioti~ki medijum komunikacije. To je bio pravac, recimo, da heroizirani pokojnik nadma{i smrt, u kolektivnom se}awu onih koji ostaju (Vernant 1991a: 27–49; idem 1991b: 50–74; Mati} 2010: 140). Samo na taj na~in sahrawena ili spaqena istaknuta individua (stare{ina / ratnik) posti`e svojevrsnu besmrtnost pomo}u apstraktnih predmeta. Nema straha da }e on (ili ona) biti proklet i zaboravqen. Na taj na~in se postizala lepa smrt (Vernant 1991b: 55–57; Treherne 1995: 120–123). Ovako shva}en polo`aj istaknute individue u kultu zajednice mogao bi se opisati kao polo`aj osobe koja je na izvestan na~in bila predmet pogrebnog kulta. Ipak, na ovom mestu jo{ jednom postaje o~igledno ograni~ewe arheolo{kog materijala i wegovih interpretacija u smislu rekonstrukcije verovawa, mita i rituala praistorijskih zajednica (Babi} 2004: 110). Razumevawe i poku{aj nau~nog tuma~ewa ove vrste nakita, akcentovawe statusnih ili rodnih razlika sa odre|enom arheolo{kom kulturnom grupom ili hvalisavim `ivotnim stilom heroiziranog pokojnika, nije i nikako ne sme biti dovoqno. Od mnogo ve}eg interesa je pitawe kako se ove razlike konstrui{u i predstavqaju i {ta se sve ~inilo, da qudska tela izgledaju ne samo biolo{ki ve} i kulturolo{ki druga~ija? Kritikom starih interpretacija i ovakvom vrstom pitawa dolazi se do novih na~ina sagledavawa arheolo{kih artefakata. Na taj na~in oni postaju mawe ~udni predmeti idealni za pseudonau~nu manipulaciju. Otkrivawem novih uglova posmatrawa arheolozi kompleksnije obra}aju pa`wu na potencijalne na~ine kako i za {ta su sve arheolo{ki predmeti mogli biti kori{}eni u pro{losti. *** Car je go! To je ono {to ~ovek uvek pomisli kada prvi put shvati {ta je zapravo pseudonauka. Odstranite svu mistifikaciju koja je okru`uje i ono {to ostane bi}e golo i izlo`eno. Ironija je u tome {to pseudonauka nikad ne stvara nau~no utemeqene podatke, ona ih samo tro{i. Upravo iz ovog razloga ne treba ulaziti u ravnopravni dijalog sa pseudoznalcima jer }e oni igrati na besmisleno iskustvo. Apsurdna i sasvim pogre{na interpretacija {akastih grivni pojavila se u srpskoj pseudonauci, o~ekivano, devedesetih godina XX veka. Naime, poznata je fascinacija pseudoarheologa nebesima i navodnim korelacijama arheolo{kih objekata i artefakata sa sazve`|ima, zvezdama i drugim nebeskim pojavama (arheoastronomija). U tu opsednutost astronomijom spadaju i kalendari, 31 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu koji su posebno omiqeni. Poznavawe kalendara nesumwivo odra`ava visoki stupaw civilizacijskog dosega. Sposobnost ra~unawa vremena bitno uti~e na svakodnevni `ivot, stvaraju}i okvire u kojima je bilo mogu}e planirati dnevne i sezonske aktivnosti. Iskustvo ste~eno pra}ewem prirodnih pojava, promena kretawa nebeskih tela ili pona{awe `ivotiwskog sveta, poput selidbenog ciklusa pti~ijih jata, bili su temeqne pretpostavke funkcionisawa kalendarskih sistema. Na takvim osnovama su zasnovani najstariji kalendari. Kao primer poznavawa funkcionisawa kalendarskih sistema moramo spomenuti na ovom mestu slu~ajno prona|eni predmet u nema~kom selu Nebra 1999. godine. Nebeski disk Nebra je bronzani disk, iz prve polovine drugog milenijuma pre n.e., i predstavqa ru~nu opservatoriju kojom je odre|ivano vreme za sejawe ili `etvu (Meller 2013: 266–269). Nebeski disk iz Nebre (Izvor: The Oxford Handbook of the European Bronze Age, 2013) Nu`no je spomenuti na ovom mestu primer zloupotrebe {akastih grivni i pseudonau~ne kosmolo{ke interpretacije, odnosno otkri}a. Nekoliko doma}ih pseudonau~nika iznelo je tvrdwu da su protuma~ili17 geometrijske ornamente na grivnama. Ucrtani geometrijski ornamenti na grivnama `ivota (kako ih pseudoznalci ina~e nazivaju), u stvari predstavqaju ~etiri godi{wa doba, paralelne svetove, muzi~ke note, vaseqenu, a provu~e se i po koja mitolo{ka personifikacija starih Grka, Slovena itd.18 Sva ova tuma~ewa su navodno argument koji svedo~i o visokoj i drevnoj civilizaciji bronzanodobnih qudi na na{im prostorima. Ovakva otkri}a u pseudoarheolo{kim radovima, uz silne 17 Metod je prili~no jednostavan i zasnovan je na univerzalnoj qudskoj sklonosti, pareidolia, da prepoznaje obrasce i tamo gde ne postoje („lice“ na Marsu, prepoznavawe `ivotiwa i figura u oblacima ili napuklinama u steni, prirodnim {arama na kamenu itd). (Palavestra 2010: 249) 18 32 http://www.svevlad.org.rs/povesnica/andrejic_sakastegrivne.html, pristupqeno 5. 2. 2019. [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu logi~ke vratolomije, nepo{tovawe evidencije i standardno odsustvo metoda, ubrzo se pretvaraju u drevne srpske kalendare koji opet, tobo`e vuku svoje korene iz Dunavskih civilizacija Lepenskog Vira i Vin~e (v. posebno Palavestra 2010; Milosavljevi}, Palavestra 2017). Ovakvo neracionalno istra`ivawe i zloupotreba arheolo{kih objekata i predmeta koje pseudonauka neutemeqeno i apsurdno interpretira, predstavqa veliku opasnost i nanosi nemerqivu {tetu i nauci i samom dru{tvu u kojem `ivimo. *** Zadatak ovog rada bio je da se kroz stru~nu analizu kulturnih pojava poku{a odrediti svrha, kao i hronolo{ki polo`aj {akastih grivni u okviru bronzanog doba centralnog Balkana. Ono {to mo`emo da pretpostavimo o samoj postojanosti grivni jeste da je bronzanodobno stanovni{tvo u toku razvoja prolazilo kroz lagan proces raslojavawa i izdvajawa. Potreba stvaraju}e elite za statusnim simbolima nesumwivo je igrala zna~ajnu ulogu u kulturnom, politi~kom, ekonomskom i estetskom obrascu bronzanodobnih stanovnika na centralnom Balkanu. Pri oceni ovih vrednosti, usled nedostatka sigurnog arheolo{kog konteksta, morali smo se osloniti na tipolo{ku analizu samih grivni i wihovu konfrontaciju sa hronolo{ki relativno sigurno fiksiranim arheolo{kim predmetima. Teorijski problem koji smo usled nedovoqnih podataka mogli samo delimi~no druga~ije i smislenije da sagledamo, jeste socijalno-ekonomska struktura dru{tvenih zajednica bronzanog doba i wihovo poimawe lepote, snage i smrti. Socijalnu strukturu i me|usobne odnose qudi koji su koristili (i nasle|ivali) grivne bilo kao estetski detaq na rukama odnosno nogama, ili kao atraktivni simbol odnosno poruku, nismo mogli dovoqno detaqno tretirati jer su analizirane grivne bile slu~ajno pronala`ene. Op{te mi{qewe je da se one svakako vezuju za devastirane grobove ili ostave. Na{e znawe o bronzanodobnoj metalur{koj ve{tini u posledwe vreme se mewa na boqe, ali na{e znawe o trgova~koj organizaciji, kontroli tek stvaraju}e elite nad sirovinama, proizvodwom i razmenom jeste jo{ uvek nepotpuno, odnosno, potrebno nam je jo{ vremena za tragawe. Verujemo da bi sistematskim arheolo{kim istra`ivawima bronzanodobnih naseqa i nekropola u slivu Velike Morave, kao i nastavkom vr{ewa fizi~ko-hemijskih analiza legure, od kojih su grivne sa~iwene, mogli doprineti na{im znawima o metalur{kim, trgova~kim i socijalnim procesima koji su i iznedrili ove predmete. 33 KATALOG19 19 Posebnu zahvalnost na izuzetnim fotografijama dugujem kolegi Veqku Ili}u iz Narodnog muzeja u Beogradu. [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Katalog Kat. broj 1 Grivna, inv. br. 1732 Lokalitet: nepoznat, okolina sela Drmno, Po`arevac Otkup Narodnog muzeja, 1908. godine. Opis: [upqe livena {akasta grivna ukra{ena urezanim ornamentom. Zadebqani, povijeni deo {aka ukra{en je motivom jelovih gran~ica koje se su~eqavaju s jedne strane prvo rombovima, a zatim ivicama. Poqe {aka oivi~eno je snopom urezanih linija i ta~kastom linijom, koje sa spoqa{we strane prate kratki cik cak zarezi formiraju}i {rafirane trouglove. U poqu je kombinacija od sedam {rafiranih trouglova, od kojih je na tre}em i sedmom ornament sastavqen od urezanih koncentri~nih krugova, koji dodiruju vrhove trougla. Centralni trougao ~ini motiv malte{kog krsta. Na delu iznad {aka ornamentika po~iwe posle niza ta~kica, nizom urezanih horizontalnih linija za kojima idu {rafirani trouglovi / rombovi, i to dva reda, koji se dodiruju temenima. Za ovim opet horizontalno urezane linije, na kojima su lu~no urezane linije u dva reda koji se ne dodiruju sasvim ispup~enim stranama, ve} su ove pra}ene nizovima uboda. Posle wih na kraju, iz horizontalno urezanih linija izdvaja se ornament tri malte{ka krsta i tri {rafirana trougla pra}eni nizom uboda. Na sredini tela grivne nalaze se ~etiri zlatom tau{irana kruga koje prate koncentri~ni urezi. ^itavom du`inom grivne pru`a se plasti~no rebro. Na jednoj strani je o{te}ena ornamentika na mestu lu~nih snopova. Na unutra{woj strani krivine nalaze se dva otvora za livewe. Tragovi zelene patine. Prilikom otkupa grivna je bila polomqena pa su naknadno wena dva dela spojena. 37 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Katalog Dimenzije: visina 15,5 cm, {irina 15,8 cm, masa 2.341 gr. Publikovano: M. M. Vasi}, Votivna grivna, Starinar N.R. god. III, 1908, 189–191, sl. 1, 2; D. Gara{anin, Katalog metala I, 1954, 66, LXI/8; M. Gara{anin, Bronzano doba Srbije, 1972, 77, kat. br. 172; D. Gara{anin, Praistorijske ostave u Srbiji i Vojvodini II, 1994, 5–6, T. IV/4. 39 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Katalog Kat. broj 2 Grivna, inv. br. 1733 Lokalitet: nepoznat, okolina sela Drmno, Po`arevac Slu~ajno otkrivena prilikom zemqanih radova u blizini manastira Rukumija krajem 1904. godine. Otkup Narodnog muzeja, 1905. godine. Opis: [upqe livena {akasta grivna ukra{ena je urezanim ornamentom, nedostaje jedna {aka. Zadebqani, povijeni deo {aka ukra{en je motivom jelovih gran~ica koje se su~eqavaju s jedne strane prvo rombovima a zatim ivicama. Poqe {aka oivi~eno je snopom urezanih linija i ta~kastom linijom, koje sa spoqa{we strane prate kratki cik cak zarezi formiraju}i {rafirane trouglove. U poqu je kombinacija od sedam {rafiranih trouglova, od kojih je na tre}em i sedmom ornament sastavqen od urezanih koncentri~nih krugova, koji dodiruju vrhove trougla. Centralni trougao ~ini motiv malte{kog krsta. Na delu iznad {aka ornamentika po~iwe posle niza ta~kica, nizom urezanih horizontalnih linija za kojima idu {rafirani trouglovi / rombovi, u dva reda, koji se dodiruju temenima. Za ovim opet horizontalno urezane linije, na kojima lu~no urezane linije u dva reda koji se ne dodiruju sasvim ispup~enim stranama, ve} su ove pra}ene nizovima uboda. Posle wih na kraju, iz horizontalno urezanih linija izdvaja se ornament tri malte{ka krsta i tri {rafirana trougla pra}eni nizom uboda. Na sredini tela grivne nalaze se ~etiri zlatom tau{irana kruga koje prate koncentri~ni urezi. ^itavom du`inom grivne pru`a se plasti~no rebro. Na unutra{woj strani krivine nalaze se dva otvora za livewe. Iznad odbijene {ake postoji udubqewe. Tragovi zelene patine. Dimenzije: visina 15,5 cm, pre~nik odlivka 0,7 cm, masa 1.502 gr. Publikovano: M. M. Vasi}, Preistorijska votivna grivna i uticaji mikenske kulture u Srbiji, Starinar N.R. god. I, 1906, 1–35, sl. 1, 2, T. I; D. Gara{anin, Katalog metala I, 1954, 66 str, LXI/8; D. Gara{anin, Praistorijske ostave u Srbiji i Vojvodini II, 1994, 5–6, T. V/1. [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Katalog Kat. broj 3 Grivna, inv. br. 1730 Lokalitet: nepoznat Poklon Narodnom muzeju, 1866. godine Prema navodima pronalaza~a, prona|ena u ataru sela Lazarevac, kod Jagodine. Opis: Otvorena, {akasta grivna sa iskucanim i posuvra}enim krajevima, ukra{ena urezanim ornamentima. Poqe {aka oivi~eno je snopom urezanih linija, koje sa spoqa{we strane prate kratki zarezi (delimi~no sa~uvano). U poqu je kombinacija tri malte{ka krsta sastavqena od {rafiranih trouglova. Svetlozelena plemenita patina mestimi~no o{te}ena. Dimenzije: visina 13,1 cm, {irina 12,6 cm, masa 979 gr. Publikovano: M. M. Vasi}, Preistorijska votivna grivna i uticaji mikenske kulture u Srbiji, Starinar N.R. god. I, 1906, 16, sl. 7v; D. Gara{anin, Katalog metala I, 1954, 66, LXI/8; D. Gara{anin, Bronzano doba Srbije, 1972, 77, kat. br. 173. 43 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Katalog Kat. broj 4 Grivna, inv. br. 1731 Lokalitet: nepoznat Otkup Narodnog muzeja, posredstvom Ministarstva finansija Kraqevine Srbije. Ni 1890. godine nije se znalo kada je obavqen otkup niti odakle poti~e. Opis: Otvorena, {akasta grivna sa iskucanim i posuvra}enim krajevima, ukra{ena urezanim ornamentom. Zadebqani, povijeni deo {aka ukra{en je sa tri snopa urezanih linija, poqe {aka oivi~eno je snopom urezanih linija koje sa spoqa{we strane prate kratki zarezi. U poqu je kombinacija {rafiranih trouglova od koji se dva naspramna trougla dodiruju vrhovima i ispuweni su urezanim linijama. Centralni trougao sadr`i motiv malte{kog krsta u sredini. Na delu iznad {aka nalazi se horizontalni friz ispuwen {rafiranim trouglovima / rombovima i snop paralelnih i izlomqenih linija na kome se nalaze {rafirani trouglovi. Na sredini tela grivne je duplirani motiv malte{kog krsta. Du`inom cele grivne pru`a se plasti~no rebro. Dimenzije: visina 11,5 cm, {irina 10,9 cm, masa 449 gr. Publikovano: M. M. Vasi}, Preistorijska votivna grivna i uticaji mikenske kulture u Srbiji, Starinar N.R. god. I, 1906, 16, sl. 7g; D. Gara{anin, Katalog metala I, 1954, 66. 45 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Katalog Kat. broj 5 Grivna, inv. br. 1734 Lokalitet: nepoznat Otkup Narodnog muzeja, posredstvom Ministarstva finansija Kraqevine Srbije. Ni 1890. godine nije se znalo kada je obavqen otkup niti odakle poti~e. Opis: Otvorena, {akasta grivna sa iskucanim i posuvra}enim krajevima, ukra{ena urezanim ornamentom. Zadebqani, povijeni deo {aka ukra{en je sa tri snopa urezanih linija, poqe {aka oivi~eno je snopom urezanih linija, koje sa spoqa{we strane prate kratki zarezi. U poqu je kombinacija {rafiranih trouglova od koji se dva naspramna trougla dodiruju vrhovima i ispuweni su urezanim linijama. Centralni trougao sadr`i motiv malte{kog krsta u sredini. Na delu iznad {aka nalazi se horizontalni friz ispuwen {rafiranim trouglovima i snop paralelnih i izlomqenih linija na kome se nalaze {rafirani trouglovi. Na sredini tela grivne nalazi se duplirani motiv malte{kog krsta. Du`inom cele grivne pru`a se plasti~no rebro. Zelena plemenita patina. Dimenzije: visina 11,5 cm, {irina 11,1 cm, masa 457 gr. Publikovano: M. Valtrovi}, Bakrene i bronzane starine iz Srbije, Starinar VII, br. 3, 1890, 92, T. IX/9, 9a–b; M. M. Vasi}, Preistorijska votivna grivna i uticaji mikenske kulture u Srbiji, Starinar N.R. god. I, 1906, 16, sl. 7g; D. Gara{anin, Katalog metala I, 1954, 66, tab. LXI/6. [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Katalog Kat. broj 6 Grivna, inv. br. 1735 Lokalitet: nepoznat Opis: Otvorena, {akasta grivna sa iskucanim i posuvra}enim krajevima, ukra{ena urezanim ornamentom, nedostaje jedna {aka. U poqu {aka je kombinacija {rafiranih trouglova i malte{kog krsta u sredini. Na delu iznad {aka slabo vidqiv snop izlomqenih linija. Du`inom cele grivne pru`a se plasti~no rebro. Plemenita patina mestimi~no o{te}ena. Dimenzije: visina 9,1 cm, {irina 9,7 cm, masa 210 gr. Publikovano: D. Gara{anin, Katalog metala I, 1954, 66, LXI/3. 49 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Katalog Kat. broj 7 Grivna, inv. br. 1736 Lokalitet: nepoznat Opis: Otvorena, {akasta grivna sa iskucanim i posuvra}enim krajevima, ukra{ena urezanim ornamentom. U poqu {aka je slabo vidqiv ornament {rafiranih trouglova, ostali ornamenti su izbrisani. Tamnozelena plemenita patina. Dimenzije: visina 10,3 cm, {irina 10,7 cm, masa 232 gr. Publikovano: D. Gara{anin, Katalog metala I, 1954, 66. 51 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Katalog Kat. broj 8 Grivna, inv. br. 1737 Lokalitet: nepoznat Opis: [akasta grivna sa iskucanim i posuvra}enim krajevima ukra{ena urezanim ornamentom. U poqu {aka je slabo vidqiv ornament koji se sastoji od tri {rafirana trougla, ostali ornamenti su izbrisani. Tamnozelena plemenita patina. Dimenzije: visina 9,9 cm, {irina 11 cm, masa 275 gr. Publikovano: D. Gara{anin, Katalog metala I, 1954, 66. 53 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Katalog Kat. broj 9 Grivna, inv. br. 1738 Lokalitet: nepoznat Poklon Narodnom muzeju, 1872. godine Prema navodima pronalaza~a, prona|ena je u „starom gradu“ na planini Juhor. Opis: [akasta grivna sa iskucanim i posuvra}enim krajevima, koji su sa jedne strane jako o{te}eni. U poqu {aka slabo vidqiv ornament koji se sastoji od tri {rafirana trougla. O{te}ena patina. Dimenzije: visina 9,8 cm, {irina 10,8 cm, masa 406 gr. Publikovano: D. Gara{anin, Katalog metala I, 1954, 66, LXI/2. 55 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Katalog Kat. broj 10 Grivna, inv. br. 1739 Lokalitet: nepoznat Poklon Narodnom muzeju, 1872. godine Prema navodima pronalaza~a, prona|ena je u „starom gradu“ na planini Juhor. Opis: Otvorena, {akasta grivna ukra{ena urezanim ornamentom. Zadebqani, povijeni deo {aka ukra{en je sa tri snopa urezanih linija, poqe {aka oivi~eno je snopom urezanih cik cak linija, koje sa spoqa{we strane prate kratki zarezi. U poqu je na tre}em i petom trouglu kombinacija sastavqena od dva naspramna trougla, koji se dodiruju vrhovima a ispuweni su urezanim linijama. Centralni motiv je {rafirani malte{ki krst. Na delu iznad {aka nalaze se dva horizontalna friza ispuwena naspramnim {rafiranim trouglovima i snop linija. U sredini {rafiran malte{ki krst izlazi iz posledwe metope i sastoji se od {rafiranih trouglova. Tamnozelena patina dosta o{te}ena. Dimenzije: visina 9,9 cm, {irina 9 cm, masa 200 gr. Publikovano: M. Valtrovi}, Bakrene i bronzane starine iz Srbije, Starinar VII, br. 3, 1890, 86–87, T. VI/13; D. Gara{anin, Katalog metala I, 1954, 66, LXI/4. 57 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Katalog Kat. broj 11 Grivna, inv. br. 1740 Lokalitet: nepoznat Prema navodima pronalaza~a grivna je prona|ena u okolini ]uprije Opis: [akasta grivna ukra{ena je urezanim ornamentom. Zadebqani, povijeni deo {aka ukra{en je sa dva snopa urezanih linija, poqe {aka oivi~eno je snopom urezanih linija, koje sa spoqa{we strane prate kratki zarezi. U poqu {aka je kombinacija {rafiranih trouglova i malte{kog krsta u sredini. Plemenita patina mestimi~no o{te}ena. Dimenzije: visina 9,8 cm, {irina 10,6 cm, masa 430 gr. Publikovano: M. M. Vasi}, Preistorijska votivna grivna i uticaji mikenske kulture u Srbiji, Starinar N.R. god. I, 1906, 16, sl. 7a; D. Gara{anin, Katalog metala I, 1954, 66. 59 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Katalog Kat. broj 12 Grivna, inv. br. 2919 Lokalitet: Tru}evac, okolina Despotovca Otkup Narodnog muzeja, 1933/1934. godine Opis: Otvorena {akasta grivna sa iskucanim i posuvra}enim krajevima. U poqu {aka jedva vidqiv ornament {rafiranog trougla. O{te}ena patina. Dimenzije: visina 10,2 cm, {irina 10 cm, masa 112 gr. Publikovano: D. Gara{anin, Katalog metala I, 1954, 11, T. IV/2; D. Gara{anin, Studije iz metalnog doba Srbije, Starinar N.S. V–VI, 1954–55, 335–337, sl. 1; D. Gara{anin, Bronzano doba Srbije, 1972, 52–53, kat. br. 32/6; D. Gara{anin, Praistorijske ostave u Srbiji i Vojvodini II, 1994, 1–2, T. II/1. 61 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Katalog Kat. broj 13 Grivna, inv. br. 4212 Lokalitet: Tru}evac, okolina Despotovca Otkup Narodnog muzeja, 1933/1934. godine Opis: Otvorena {akasta grivna sa iskucanim i posuvra}enim krajevima. U poqu {aka jedva vidqiv ornament sastavqen od dva naspramna trougla, koji se dodiruju vrhovima a ispuweni su urezanim linijama. O{te}ena patina. Dimenzije: visina 10,2 cm, {irina 9,8 cm, masa 101 gr. Publikovano: D. Gara{anin, Katalog metala I, 1954, 11, T. IV/3; D. Gara{anin, Studije iz metalnog doba Srbije, Starinar N.S. V–VI, 1954–55, 335–337, sl. 1; D. Gara{anin, Bronzano doba Srbije, 1972, 53; D. Gara{anin, Praistorijske ostave u Srbiji i Vojvodini II, 1994, 1–2, T. II/2. 63 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Katalog Kat. broj 14 Grivna, inv. br. 4529 Lokalitet: nepoznat Otkup Narodnog muzeja, pre Drugog svetskog rata, bez bli`ih podataka. Prodavac je tvrdio da je grivnu prona{ao u okolini Bitoqa. Opis: Otvorena, {upqe livena {akasta grivna ukra{ena je urezanim ornamentom. Zadebqani, povijeni deo {aka ukra{en je sa pet snopova urezanih linija. Poqe {aka oivi~eno je snopom urezanih linija, koje sa spoqa{we strane prate kratki cik cak zarezi i ta~kasta linija. U poqu je kombinacija od pet {rafiranih trouglova, od kojih se na tri centralna nadovezuje ornament od tri krsta sa centrom u obliku romba i kracima od {rafiranih trouglova (motiv malte{kog krsta). Na delu iznad {aka su dva horizontalna friza ispuwena {rafiranim i ne{rafiranim trouglovima / rombovima kao i snop linija na kome se nalazi {est {rafiranih trouglova sa po jednom udubqenom ta~kom iznad temena. U sredini {rafiran malte{ki krst izlazi iz posledwe metope. ^itavom du`inom grivne pru`a se plasti~no rebro. Na unutra{woj strani krivine su dva otvora za livewe. Svetlozelena plemenita patina, bez o{te}ewa. Dimenzije: visina 13,8 cm, {irina 13,3 cm, masa 853 gr. Publikovano: D. Gara{anin, Katalog metala I, 1954, 65, T. LXI/7. [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Katalog Kat. broj 15 Grivna, inv. br. 7016 Lokalitet: nepoznat Poklon Narodnom muzeju industrijalca \or|a I. Vajferta. Opis: [upqe livena {akasta grivna ukra{ena je urezanim ornamentom, sa~uvana jedna polovina. Zadebqani, povijeni deo {ake ukra{en je sa pet snopova urezanih linija. Poqe {ake oivi~eno je snopom urezanih linija, koje sa spoqa{we strane prate kratki zarezi. U poqu je kombinacija od pet {rafiranih trouglova, od kojih je na drugom i ~etvrtom ornament sastavqen od dva naspramna trougla, koji se dodiruju vrhovima a ispuweni su urezanim linijama. Centralni ornament ~ini motiv malte{kog krsta. Na delu iznad {ake su dva horizontalna friza ispuwena {rafiranim i ne{rafiranim trouglovima / rombovima kao i snop linija koji ih razdvaja. U sredini {rafiran malte{ki krst izlazi iz posledwe metope i sastoji se od {rafiranih trouglova. ^itavom du`inom o~uvane grivne pru`a se plasti~no rebro. Dimenzije: pre~nik tela 4,8 cm, {irina {ake 11,5 cm, pre~nik zida odlivka 0,5 cm, masa 587 gr. Publikovano: M. M. Vasi}, Preistorijska votivna grivna i uticaji mikenske kulture u Srbiji, Starinar N.R. god. I, 1906, 1 i daqe, T. I b; D. Gara{anin, Katalog metala I, 1954, 65, T. LX I/5. 67 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Katalog Kat. broj 16 Grivna, inv. br. 9530 Lokalitet: nepoznat Otkup Narodnog muzeja, prodavac tvrdio da ju je prona{ao u okolini Kratova. Opis: [akasta grivna sa iskucanim i posuvra}enim (o{te}enim) krajevima. U poqu {aka jedva vidqiv ornament sastavqen je od tri {rafirana trougla. O{te}ena patina. Dimenzije: visina 10,1 cm, {irina 11 cm, masa 421 gr. Nepublikovana. 69 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Katalog Kat. broj 17 Grivna, inv. br. 22824 Lokalitet: Poq~ina, selo Ostra, okolina ^a~ka Otkup Narodnog muzeja, 1973. godine Opis: Otvorena, {akasta grivna ukra{ena je urezanim ornamentom. Zadebqani, povijeni deo {aka ukra{en je sa ~etiri snopa urezanih linija. Poqe {aka oivi~eno je snopom urezanih linija, koje sa spoqa{we strane prate kratki zarezi, u poqu je kombinacija od tri malte{ka krsta sastavqena od {rafiranih trouglova. Na delu iznad {aka nalaze se dva horizontalna friza ispuwena {rafiranim i ne{rafiranim trouglovima / rombovima i snop linija na kome su {rafirani trouglovi. U sredini {rafiran malte{ki krst izlazi iz posledwe metope. Tamnozelena patina dosta je o{te}ena. Dimenzije: visina 13,3 cm, {irina 13,8 cm, masa 1.088 gr. Publikovano: M. Vukmanovi}, [akasta grivna iz Ostre kod ^a~ka, Zbornik Narodnog muzeja IX–X, 1979, Beograd, 19 i daqe, sl. 1; M. Vukmanovi}, N. Radoj~i}, Katalog metala II, 1995, 33, kat. br. 39. 71 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Literatura LITERATURA Appleby, J. 2010 Ageing as fragmentation and disintegration, in: Body Parts and Bodies Whole: Changing Relations and Meaning, eds. K. Rebay-Sainsbury, M. L. S. Sørensen, and J. Hughes, Oxford: Oxbow books, 46–53. Asman, A. 2011 Duga senka pro{losti. Kultura se}anja i politika povesti, Beograd: Biblioteka XX vek. Babi}, S. 2004 Poglavarstvo i polis, Beograd: Balkanolo{ki institut SANU. Babi}, S. and Palavestra, A. 2018 Trebenishte and the Princely Graves of the European Early Iron Age, in: 100 Years of Trebenishte, eds. P. Ardjanliev, K. Chukalev, T. Cvjeti}anin, M. Damjanov, V. Krsti}, A. Papazovska, H. Popov, Sofia [Skopje, Belgrade]: National Archaeological Institute with Museum – Bulgarian Academy of Sciences; NI Archaeological Museum of Macedonia, National Museum in Belgrade, NI Institute for protection of monuments of culture and Museum – Ohrid, 187–195. Benxarevi}, T. i dr. 2018 U|i u pri~u… Iz riznice Narodnog muzeja 12, ur. B. Bori}-Bre{kovi}, Beograd: Narodni muzej u Beogradu. Bili}, T. 2016 The swan chariot of a solar deity: Greek narratives and prehistoric iconography, Documenta Praehistorica XLIII, 449–451. Bulatovi}, A., Filipovi}, V. i R. Gligori} 2017 Loznica. Kulturna stratigrafija praistorijskih lokaliteta u Jadru, Ra|evini i Azbukovici, Arheolo{ka gra|a Srbije X, Beograd – Loznica: Arheolo{ki institut, Muzej Jadra. 73 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Literatura Bulatovi}, A., Gori, M. and M. V. Linden 2018 New Apsolute Dates as a Contribution to the Study of the Late Bronze Age Chronology in the Central Balkans, Glasnik Srpskog arheolo{kog dru{tva 34: 121–132. Valtrovi}, M. 1890 Bakrene i bronzane starine iz Srbije, Starinar VII/3: 65–35. Vasi}, M. M. 1906 Preistorijska votivna grivna i uticaji mikenske kulture u Srbiji, Starinar N.R. I: 1–35. Vasi}, R. 1999 Die Fibeln im Zentralbalkan, Prähistorische bronzefunde, Ab. XIV, Band 12, Stuttgart: Franc Steiner Verlag. Vasi}, R. 2010 Die Halsringe im Zentralbalkan, Prähistorische bronzefunde, Ab. XI, Band 7, Stuttgart: Franc Steiner Verlag. Vernant, J-P. 1991a Mortals and immortals: the body of the divine. (A. M. Wilson, tr.), in: Mortals and Immortals: collected essays, ed. F. I. Zeitlin, Princeton: Princeton University Press, 27– 49. Vernant, J-P. 1991b A ‘beautiful death’ and the disfigured corpse in Homeric epic. (A. Szegedy-Maszak, tr.), in: Mortals and Immortals: collected essays, ed. F. I. Zeitlin, Princeton: Princeton University Press, 50–74. Vukmanovi}, M. 1979 [akasta grivna iz Ostre kod ^a~ka, Zbornik Narodnog muzeja IX–X: 19–21. Vukmanovi}, M. 1992 [akaste grivne, u: Praistorijski metal Pomoravlja, ur. V. Kondi}, Gra|a knj. 6, Beograd: Arheolo{ki institut Beograd, 22–28. Gara{anin, M. 1973 Praistorija na tlu SR Srbije I, Beograd: Srpska kwi`evna zadruga. Gara{anin, M. 1975 Praistorijske ostave u Srbiji i Vojvodini I, u: Arheolo{ka gra|a Srbije, serija I – praistorija kw. 1, ur. M. Gara{anin i N. Tasi}, Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. 74 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Literatura Gara{anin, M. 1983 Dubova~ko-@utobrdska grupa, u: Praistorija jugoslavenskih zemalja IV, Bronzano doba, ur. A. Benac, Sarajevo: Centar za balkanolo{ka istra`ivanja ANUBiH, 520–536. Gara{anin, D. 1983 Posebni nalazi na centralno-balkanskom podru~ju, u: Praistorija jugoslavenskih zemalja IV, Bronzano doba, ur. A. Benac, Sarajevo: Centar za balkanolo{ka istra`ivanja ANUBiH, 799–807. Gara{anin, D. 1994 Ostava iz Tru}evca, u: Praistorijske ostave u Srbiji i Vojvodini II, ur. M. Gara{anin, Arheolo{ka gra|a Srbije serija I – praistorija kw. 2, Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. Jovanovi}, B. 1982 Rudna Glava, najstarije rudarstvo na Centralnom Balkanu, Beograd: Muzej rudarstva i metalurgije, Bor i Arheolo{ki institut, Beograd. Jezernik, B. 2018 Jugoslavija, zemlja snova, Beograd: Biblioteka XX vek. Kapuran, A., Gavranovi}, M. and M. Mehofer 2020 Bronze Age settlement and necropolis of Trnjane, near Bor – revision and new research results, Starinar LXX: 51–77. Kienlin, T. L. 2013 Copper and Bronze: Bronze Age Metalworking in Context, in: The Oxford Handbook of the European Bronze Age, eds. H. Fokkens and A. Harding, Oxford: Oxford University Press, 414–436. Kujund`i}-Vejzagi}, Z. 2007 Masivna grivna sa podru~ja Glasinca, Godi{njak Centra za balkanolo{ka ispitivanja ANUBiH, XXXVI, 69–82. Letica, Z. 1973 Antropomorfne figurine bronzanog doba u Jugoslaviji, Beograd: Filozofski fakultet, Beograd, Savez arheolo{kih dru{tava Jugoslavije. Luci, K. 1997 Relations between Kosovo and Mycenae. During the Bronze Age, in: Macedonia and the neighbouring regions from 3rd to 1st millenium B.C., Papers presented at the International Symposium in Struga, ed. E. Petrova, Skopje: Museum of Macedonia, 92–99. 75 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Literatura Quci, K. 1998 Arheolo{ko blago Kosova i Metohije, od neolita do ranog sredweg veka, ur. N. Tasi}, Beograd–Pri{tina: Srpska akademija nauka i umetnosti, Muzej u Pri{tini. Lju{tina, M. 2012 Stratigrafija naselja i periodizacija vatinske kulture u Vojvodini, doktorska disertacija, Beograd: Filozofski fakultet u Beogradu. Majnari}-Pand`i}, N. 1982 O porijeklu srednjobron~anodobne antropomorfne plastike u jugoslavenskom Podunavlju, Opuscula archaeologica, 7/1, 47–61. Mason, A. H., Powell, W. G., Bankoff, H. A., Mathur, R., Bulatovi}, A., Filipovi}, V. and J. Ruiz 2016 Tin isotope characterization of bronze artifacts of the central Balkans, Journal of Archaeological Science 69, 110–117. Mati}, U. 2010 Dupljajska kolica i tela koja ne{to zna~e, Genero 14, 129–159. Meller, H. 2013 The Sky Disc of Nebra, in: The Oxford Handbook of the European Bronze Age, eds. H. Fokkens and A. Harding, Oxford: Oxford University Press, 266–269. Mehofer, M., Gavranovi}, M., Kapuran, A., Mitrovi}, J. and A. Putica 2021 Copper production and supra-regional exchange networks – Cu-matte smelting in the Balkans between 2000 and 1500 BC, Journal of Archaeological Science, 129, 1–13. Milosavljevi}, M. i Palavestra, A. 2017 Zloupotreba prirodnih nauka u (pseudo)arheologiji, Etnoantropolo{ki problemi 12/3, 825–851. Palavestra, A. 2010 Izmi{qawe tradicije: „vin~ansko pismo“, Etnoantropolo{ki problemi 5/2, 239–258. Perovi}-Pe{ikan, M. 1995 Zapa`awa o mikenskom uticaju na podru~ju centralnog Balkana, Starinar XLV– XLVI, 3–26. Pekovi}, M. 2013 Inkrustovana keramika bronzanog doba u srpskom Podunavqu, Beograd: Vojni muzej. 76 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Literatura Powell, W., Mathur, R., Bankoff, H. A., Mason, A., Bulatovi}, A., Filipovi}, V. and L. Godfrey 2017 Digging deeper: Insights into metallurgical transitions in European prehistory through copper isotopes, Journal of Archaeological Science 88, 37–46. Powell, W., Mathur, R., Bankoff, A. H., John, J., Chvojka, O., Tisucká, M., Bulatovi}, A. and V. Filipovi} 2018 Copper isotopes as a means of determining regional metallurgical practices in European prehistory: A reply to Jansen, Journal of Archaeological Science 93, 216–221. Starovi}, A. 2013 Velika{i i wihovi simboli, u: Zlatni presek – Narodni muzej, ur. R. Qu{i}, Beograd: Slu`beni glasnik i Narodni muzej u Beogradu, 64–65. Sørensen, Stig M. 2013 Identity, Gender, and Dress in the European Bronze Age, in: The Oxford Handbook of the European Bronze Age, eds. H. Fokkens and A. Harding, Oxford: Oxford University Press, 222–231. Stoji}, M. i Jacanovi}, D. 2008 Po`arevac. Kulturna stratigrafija praistorijskih lokaliteta u Brani~evu, Arheolo{ka gra|a Srbije IV, Beograd – Po`arevac: Arheolo{ki institut, Narodni muzej Po`arevac. Stoji}, M. i ^a|enovi}, G. 2006 Kru{evac. Kulturna stratigrafija praistorijskih lokaliteta u zoni sastava Zapadne i Ju`ne Morave, Arheolo{ka gra|a Srbije II, Beograd – Kru{evac: Arheolo{ki institut, Narodni muzej Kru{evac. Sherratt, A. 1987 Warriors and traders: Bronze Age chiefdoms in central Europe, in: Origins, ed. B. W. Cunliffe, London: BBC Publications, 54–66. Sherratt, A. 1994 The emergence of elites: earlier Bronze Age Europe, 2500–1300 BC, in: The Oxford Illustrated Prehistory of Europe, ed. B. Cunliffe, Oxford: Oxford University Press, 244–276. Fokkens, H. and Harding, A. 2013 Introduction: The Bronze Age of Europe, in: The Oxford Handbook of the European Bronze Age, eds. H. Fokkens and A. Harding, Oxford: Oxford University Press, 1–13. 77 [AKASTE GRIVNE iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Literatura Tasi}, N. 1984 Die Vatin-Kultur, in: Kulturen der Frühbronzezeit des Karpatenbeckensund Nordbalkans, ed. N. Tasi}, Posebna izdanja 22, Beograd: Balkanolo{ki institut SANU, 59–81. Tasi}, N. 1990 Zna~aj Para}in kulture u razvoju bronzanog i gvozdenog doba centralne i ju`ne Srbije, Starinar LX–LXI: 121–126. Tasi}, N. 1992 Metal bronzanog doba, u: Praistorijski metal Pomoravlja, ur. V. Kondi}, Gra|a knj. 6, Beograd: Arheolo{ki institut Beograd, 17–22. Timberlake, S. 2007 The use of experimental archaeology, archaeometallurgy for the understanding and reconstruction of early bronze age mining and smelting. In: Metals and Mines, eds. S. La Niece, D. Hook, P. Craddock, London: Archetype Publications, 27–36. Treherne, P. 1995 The Warrior’s beauty: the masculine body and self-identity in Bronze-Age Europe, Journal of European Archaeology 3.1, 105–144. Harding, A. 1995 Die Schwerter im ehemaligen Jugoslawien, Prähistorische Bronzefunde, Abt. IV, Bd. 14, Stuttgart: Franc Steiner Verlag. Harding, A. 2007 Warriors and Weapons in Bronze Age Europe, Budapest: Archaeolingua. Hester, T.R., Heizer, R.F., and J. A. Graham 1975 Field methods in Archaeology, Palo Alto: Mayfield Publishing Company. ^ovi}, B. 1983 Zaklju~na razmatranja, u: Praistorija jugoslavenskih zemalja IV, Bronzano doba, ur. A. Benac, Sarajevo: Centar za balkanolo{ka istra`ivanja ANUBiH, 807–829. Weiss, P. and Taruskin, R. 1984 Music in the Western World: A History in Documents, New York City: Schrimer Books. Wilkinson, R. G. 1973 Poverty and Progress, New York: Praeger. 78 POREKLO ILUSTRACIJA Strana 6: Vasi}, M. M. 1906, Preistorijska votivna grivna i uticaji mikenske kulture u Srbiji, Starinar N.R. god. I, 16. sl. 7. Strane 8, 12 i 72: Vasi}, M. M. 1906, Preistorijska votivna grivna i uticaji mikenske kulture u Srbiji, Starinar N.R. god. I, 5, sl. 3. Strane 34–35: Valtrovi}, M. 1890, Bakrene i bronzane starine iz Srbije, Starinar VII, br. 3, T. VI i IX. CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 069.51: 902/904(497.11)(083.822) 903.25"637"(497.11)(083.822) 739.2"637"(497.11) MITROVI], Jovan D., 1983– [akaste grivne : iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu / Jovan D. Mitrovi} ; [fotografije Veqko Ili}]. – Beograd : Narodni muzej, 2022 (Beograd : Birograf). – 78 str. : ilustr. ; 24 cm. – (Iz riznice Narodnog muzeja ; 19) Tira` 300. – Str. 9: Re~ urednika / Bojana Bori} Bre{kovi}. – Str. 10–11: Predgovor / Boris Kavur. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str. 73–78. ISBN 978-86-7269-206-8 a) Narodni muzej (Beograd) – Zbirka bronzanog doba – Katalozi b) [akaste grivne COBISS.SR-ID 66354185