Шпански језик — Википедија

Шпански језик — Википедија
Пређи на садржај
С Википедије, слободне енциклопедије
Еспањол
преусмерава овде. За шпански фудбалски клуб, погледајте страницу
ФК Еспањол
Шпански језик
idioma español, español
idioma castellano, castellano
Изговор
[espaˈɲol], [kasteˈʎano] — [kasteˈʝano]
Говори се у
Шпанија
Мексико
, већем делу
Централне Америке
, у већини земаља
Јужне Америке
— говори га више од 50% становништва овог континента, говори га већински део становништва
Кариба
. Овим језиком говори велики број
Андораца
, становника
Екваторијалне Гвинеје
Белизеа
. У
САД
Шпански је матерњи за 37. милиона становника (12% укупног броја становника *
[1]
).
Број говорника
500 милиона (матерњи), 600 милиона укупно
(2023)
Језичка породица
индоевропски
кентумски
италски
романски
итало-западни
западноромански
гало-иберски
иберо-романски
западноиберијски
кастиљански
Шпански језик
Писмо
латиница
шпанска варијанта
Званични статус
Службени језик у
Уједињене нације
Европска унија
Аргентина
Боливија
Чиле
Колумбија
Костарика
Куба
Доминиканска Република
Еквадор
Ел Салвадор
Екваторијална Гвинеја
Гватемала
Хондурас
Мексико
Никарагва
Панама
Парагвај
Перу
Шпанија
Уругвај
Венецуела
Организација америчких држава
Афричка унија
Латинска унија
Карипска заједница
Северноамерички споразум о слободној трговини
Систем антарктичке повеље
Регулише
Асоцијација академија шпанског језика
Asociación de Academias de la Lengua Española
Језички кодови
ISO 639-1
es
ISO 639-2
spa
ISO 639-3
spa
Шпански језик на мапи света
Државе у којима има службени статус
Државе САД у којима нема службени статус, али говори 25% или више становништва
Државе САД у којима нема службени статус, али говори 10-25% становништва
Државе САД у којима нема службени статус, али говори 5-9,9% становништва
Распрострањеност шпанског језика на америчком континенту (Хиспаноамерика)
50%
30%
20%
10%
5%
2%
Хронолошка мапа која показује лингвистичку еволуцију у југозападној Европи
Антонио де Небрија
, аутор књиге
Gramática de la lengua castellana
, прве граматике модерних европских језика.
Шпански језик
(шпански:
— „еспањол“) или
кастиљански језик
(шпански:
castellano
, — „кастељано“) је
иберијски
романски језик
, и други је по броју говорника у
свету
. Шпански је матерњи језик 500.000.000
људи
а говори га и разуме укупно 600.000.000 људи (Према проценама из
2023
. године).
Осим
Шпаније
, говори се и у
Хиспаноамерици
. Према последњим истраживањима овај језик има највећу стопу пораста броја говорника и у догледно време је престигао
енглески језик
. За око 600.000.000 говорника има мањи број говорника од
кинеског (мандаринског)
, који свеукупно има 1,2 милијарде говорника.
Шпански је део
Иберо-романске групе језика
, који је еволуирао из неколико дијалеката
вулгарног латинског
Иберији
након колапса
Западног римског царства
у 5. веку. Најстарији латински текстови који садрже трагове шпанског потичу из средишње северне Иберије у 9. веку,
а до прве систематски записане употребе језика је дошло у
Толеду
, ондашњој престоници
краљевине Кастиље
, у 13. веку. Почетком раног 16. века, шпански је пренет у колоније
Шпанске империје
, а посебно у
Америке
, као и
територије у Африци
Океанији
филипинима
Око 75% модерног шпанског је изведено из
латинског
грчки
је исто тако дубоко допринео шпанском речнику, посебно кроз латински, пошто је имао огроман утицај на Римску културу и језик.
Шпански речник је био у контакту од зачећа са
арапским
, пошто се развио током
Ал Андалузне
ере на Иберијском полуострву.
10
11
12
Са око 8% својих речи арапског порекла, арапски језик је други по утицају на шпански након латинског.
13
14
На шпански језик је исто тако утицао
баскијски језик
као и суседни Иберо-романски језици.
Такође су прихваћене речи из неиберијских језика, као што је
готски језик
од
Визигота
15
при чему многа
шпанска имена и презимена
имају визиготско порекло. Међу другим језицима, од посебног значајног утицаја су
окситански
француски
италијански
сардински
, као и
наватлански
кечуански
, и неколико других америчких урођеничких језика.
Шпански је један од
шест званичних језика
Уједињених нација
. Он се исто тако користи као
званични језик
Европској унији
Организацији америчких држава
Унији јужноамеричких нација
Заједници латинско америчких и карибских држава
многих других међународних организација
16
Шпански или кастиљански
уреди
уреди извор
У основи, кастиљански и шпански су синоними. Синоним кастиљански се веже за регију у којој је настао језик, тј.
Кастиљу
и старији је од синонима шпански. Синоним шпански се примењује од
16. века
, нарочито када
Шпанија
постаје колонијална земља, почев од доласка на престо
Карла V Хабзбуршког
У Шпанији синоним шпански се користи за разликовање од страних језика, док се користи кастиљански за разликовање од осталих језика који се говоре на простору данашње државе Шпаније.
Неки од аутора који се баве
језиком
лингвистиком
сматрају да би сви
Шпанци
требало да користе име шпански језик, док би се кастиљански односио само на дијалект који се говори у Кастиљи. Ти аутори користе као пример за свој аргумент, да се у
Немачкој
говори
немачки
, у
Француској
француски
, итд.
Преферирани назив језика у разним земљама
шпански
шпански (где нема службени статус)
кастиљански
Други супротно томе тврде, да иако је кастиљански био под утицајем, током свог развоја, осталих језика који су се говорили (и данас се говоре) на
пиринејском полуострву
баскијског
на пример), да је много коректнија деноминација кастиљански, пошто је језик настао у Кастиљи те се после проширио на остале делове територије данашње Шпаније. Томе је умногоме помогла надмоћност Краљевине Кастиље над осталим тадашњим краљевинама, које су се развијале у Шпанији. Ови аутори користе као пример
Уједињено Краљевство
и друге земље у којима је
енглески језик
службени језик, а не веже се за име
нације
Историја
уреди
уреди извор
Шпански језик је настао у југозападној Европи, на
пиринејском полуострву
, тада познатом као
Иберија
. Развио се из
вулгарног латинског
, уз утицаје
баскијског
на северу и
арапског
на крајњем југу Пиринејског полуострва.
Порекло језика
уреди
уреди извор
Страница
Поеме о Сиду
шп.
Cantar de Mio Cid
}) написана на средњовековном кастиљанском — шпанском језику
Крајем VI века п. н. е.,
Ибери
, који су били први становници региона, почели су да се мешају са
Келтима
, номадским и ратничким племенима који се насељавају на подручје данашње
Галиције
у VII веку п. н. е. Те две групе формирају један народ, назван
Келтибери
и развијају језик који је једна врста келтског, али ипак раздвојеног, зависно од племена и подручја где се говори. Тако да се до доласка
Римљана
, који започињу освајање Пиринејског полуострва
218. п. н. е.
, још увек не може говорити о једној лингвистичкој форми.
Под римском влашћу полуострво добија име
Хиспанија
. Становници долазе у контакт са римским трговцима, војницима и државним службеницима и на тај начин уче
латински
. Како класични латински, језик образованих, у целом римском царству почиње да се меша са језиком староседелаца; у овом случају,
Келта
Ибера
, при чему настаје нови језик назван вулгарни латински који користи основни модел класичног латинског, али се и даље поприлично служи речима из језика аутохтоног становништва.
Арапски утицај
уреди
уреди извор
Латински остаје језик управе и културе и након упада
Визигота
у V веку, племена с истока данашње
Немачке
, па све до
711
. године када
Арапи
са севера
Африке
Маври
(шп.
Moros
) освајају скоро цело полуострво, осим дела Галиције. Тако
арапски језик
, тј.
мозарапски дијалект
и култура почињу да се користе у исламској Хиспанији —
Ал-Андалуз
, док на хришћанском северу вулгарни латински остаје и даље народни језик, којег Арапи називају „
лисан ал ауам
“, што у преводу значи страни језик. Арапски је након латинског имао највећи утицај на развој шпанског језика. Процењује се да у модерном шпанском око 4.000 речи потиче из арапског језика.
Године 1492, године хришћанска краљевства са севера, преузимају потпуну војну и политичку контролу над целим подручјем полуострва, заузимањем последњег града у арапском поседу —
Гранаде
. Након тога долази до насељавања хришћанског становништва па се тако и вулгарни латински враћа као доминантни језик.
Стандардизација језика
уреди
уреди извор
Прва етапа стандардизованог шпанског језика базираног на кастиљанском дијалекту почиње
1200
. године када краљ
Кастиље
Леона
Алфонсо X Мудри
, познат и као краљ ерудит (лат. учењак), даје задатак језикословцима са свог двора да преведу
Библију
те дела из астрономије, историје и права.
Други значајнији тренутак у развоју језика који се претвара у књижевни, десио се
1492
. године која је означила шпанску историју, како
Колумбовим
открићем Америке и преузимањем Гранаде, тако и издавањем прве граматике кастиљанског језика чији је аутор био
Елио Антонио де Небриха
шп.
Elio Antonio de Nebrija
), хуманиста са
универзитета у Саламанки
који је, такође и аутор кастиљанско-латинског речника садржаног у два свеза, названог
Вокабуларијум
шп.
Vocabularium
).
Географска распрострањеност
уреди
уреди извор
Званични или ко-званични језик
1,000,000+
100,000+
20,000+
Активно учење шпанског.
17
Државе где се прича шпански
Шпански је примарни језик у 20 земаља широм света. Процењује се да је тотални број људи који говоре шпански између 470 и 500 милиона, што чини овај језик другим по броју матерњих говорника.
18
19
Шпански је други највише коришћени језик по матерњи броју говорника (након
мандаринског
). Статистике употребе на
Интернету
за 2007 показују да је шпански на трећем месту, након
енглеског
мандаринског
20
Европа
уреди
уреди извор
Види још:
Латинска Европа
Проценат људи који се изјашњавају да знају довољно шпанског да воде разговор, у ЕУ, 2005
Земља порекла
Више од 8,99%
Између 4% и 8,99%
Између 1% и 3,99%
Мање од 1%
Европи
, шпански је званични језик у Шпанији, земљи по којој је добио име и из које је потекао. Он је у широкој употреби у
Гибралтару
, мада је енглески званични, међународни језик.
21
Он се исто тако говори у
Андори
, мада је
каталонски
званични језик.
22
Шпански исто тако говоре националне мањине у другим Европским земљама, као што су
Уједињено Краљевство
Француска
Италија
, и
Немачка
23
Шпански је званични језик
Европске уније
. У
Швајцарској
, која је имала масивни прилив шпанских миграната током 20. века, шпански је
матерњи језик
за 2,2% популације.
24
Америке
уреди
уреди извор
Латинска Америка
уреди
уреди извор
Главни чланак:
Шпански језик у Америкама
Већина шпанских говорника је у
Латинској Америци
; од свих земаља са већином шпанских говорника, само
Шпанија
Екваторијална Гвинеја
су изван
Америка
. Национално, шпански је званични језик, било
de facto
или
de jure
, у
Аргентини
Боливији
(козванични са
качуа
ајмара
гварани
, и 34 друга језика),
Чилеу
Колумбији
Костарици
Куби
Доминиканској републици
Еквадору
Ел Салвадору
Гватемали
Хондурасу
Мексику
(козванични са 63 индогена језика),
Никарагви
Панами
Парагвају
(козванични са
гварани
језиком),
25
Перуу
(козванични са
качуа
ајмара
и другим индогеним језицима
26
),
Порторико
(козванични са енглеским),
27
Уругвају
, и
Венецуели
Шпански није званично признат у бившој
Британској колонији
Белизу
; мада, по попису из 2000. године шпански говори 43% популације.
28
29
Шпански углавном говоре потомци шпанских насељеника који живе у том региону од седамнаестог века.
30
Услед близине шпанског говорног подручја,
Тринидад и Тобаго
Бразил
су имплементирали наставу шпанског језика у својим образовним системима. Тринидадска влада је покренула иницијативу
Шпански као први страни језик
марта 2005.
31
Године 2005,
Национални конгрес Бразила
је одобрио предлог закона, који је бразилски председник спревео у закон, којим је постало мандаторно да се нуди настава шпанског као алтернативног страног језика у јавним и приватним средњим школама у Бразилу.
32
Септембра 2016. тај закон је укинуо
Мишел Темер
након
опозива Дилме Русеф
33
У многим граничним градовима дуж Парагваја и Уругваја, говори се
мешовити језик
познат као
Портунол
34
САД
уреди
уреди извор
Главни чланак:
Шпански језик у САД
Види још:
Ново Мексички шпански
Шпански језик у Сједињеним Америчким Државама. Тамније нијансе зелене боје означавају већи проценат говорника шпанског језика
Судећи по подацима пописа из 2006. године, 44,3 милиона људи у САД су
Хиспано
или
Хиспаноамеричког
порекла;
35
38,3 милиона људи, 13% популације старије од пет година говори шпански код куће.
36
Шпански језик има дугу историју и широку заступљеност у САД услед историјске шпанске и касније мексичке управе над територијама које данас формирају
југозападне државе
као и
Флориду
, која је била шпанска територија до 1821.
Шпански је далеко најзаступљенији други говорни и у школама предавани језик у САД, и са више од 50 милиона говорника САД су данас друга по величини шпански говорећа земља на свету, након Мексика.
37
Док је енглески
de facto
званични језик земље, шпански се често користи у јавним услугама и напоменама на федералном и државним нивоима. Шпански се исто тако користи државној управи
Новог Мексика
38
Овај језик исто тако има јак утицај у главним метрополама као што су
Лос Анђелес
Мајами
Сан Антонио
Њујорк
Сан Франциско
Далас
Феникс
; као и задњих деценија
Чикаго
Лас Вегас
Бостон
Денвер
Хјустон
Индијанаполис
Филаделфија
Кливленд
Солт Лејк Сити
Атланта
Нешвил
Орландо
Тампа
Рали
Балтимор
услед имиграције током 20. и 21. века.
Африка
уреди
уреди извор
Види још:
Уједињене државе Латинске Африке
Африци
, шпански је званични језик (заједно са португалским и француским) у
Екваторијалној Гвинеји
, као и званични језик
Афричке уније
. У Екваторијалној Гвинеји, шпански је предоминантни језик кад се узму у обзир матерњи и нематерњи говорници (око 500.000 људи), док је
Фанг
најзаступљенији језик матерњих говорника.
39
40
Шпански се такође говори у интегралним територијама Шпаније у Северној Африци, што обухвата
Шпанске градове
Сеута
Мелиља
Плазас де соберанија
, и архипелаг
Канарских острва
(популација 2.000.000), лоциран неких 100 km од северозападне обале Африке.
Унутар северног
Марока
, бившег
Шпанског протектората
који је исто тако географски близу Шпаније, приближно 20.000 људи говори шпански као други језик, док је арапски
de jure
званичан језик. Мали број мароканских Јевреја такође говори Сефардијски шпански дијалекат
Хакетија
(који је сродан са
Ладино
дијалектом који се говори у
Израелу
). Шпански говоре мање заједнице у у
Анголи
услед кубанског утицаја током
хладног рата
и у
Јужном Судану
међу Јужно Суданцима који су били релоцирани у Кубу током суданских ратова а затим се вратили након остваривања независност земље.
41
Западној Сахари
, раније
Шпанској Сахари
, шпански се званично говорио током деветнаестог и 20. века. Данас, шпански у тој спорној територији одржава популација Сахарских номада која има око 500.000 људи, и
de facto
је званични језик заједно са арапским у
Сахарској Арапској Демократској Републици
, мада тај ентитет добија ограничено међународно признање.
42
43
Азија-Пацифик
уреди
уреди извор
Види још:
Романски говорећа Азија
Шпански језик на Филипинима
Хуан Луна
Хозе Ризал
La solidaridad
новине (
Илустрадос
). Највећи Филипински модерни хероји су говорили шпански као заједнички језик.
Шпански је присутан на
Ускршњем острву
, које је било анексирано као Чилеанска провинција 1888. године.
Шпански је био званични језик
Филипина
од почетка шпанске владавине 1565 до конституционе измене 1973. године. Током
шпанске колонизације
(1565–1898), он је био језик владе, трговине и образовања, и користили су га као први језик Шпанци и образовани Филипинци. Током средине деветнаестог века је колонијална влада успоставила слободни јавни образовни систем на Шпанским. Таква повећана употреба шпанског широм острва довела је до формирања класе шпански говорећих интелектуалаца званих
Илустрадос
. Међутим, шпански никад није говорила већина популације.
44
Упркос америчке управе након пораза Шпаније у
Шпанско–америчком рату
из 1898, употреба шпанског је настављена у филипинској литератури и штампи током раних година америчке ере. Постепено, међутим, америчка влада је почела да повећава промовисање употребе енглеског, и са карактерисањем шпанског као негативног утицаја прошлости. Коначно, током 1920-их, енглески је постао примарни језик владе и образовног система.
45
Међутим упркос знатног смањења утицаја и броја говорника, шпански је остао званични језик Филипина кад је та земља постала независна 1946, заједно са енглеским и
Филипинским
, стандардизованом верзијом
Тагалога
Рана застава
Филипинских револуционара
("Дуго живела Филипинска република!"). Прва два устава су била написана на шпанском.
Шпански је изгубио званични статус 1973. године током администрације
Фердинанд Маркоса
, али је тај статус повраћен два месеца касније путем Председничког декрета Бр. 155, датираног 15. март 1973.
46
Он је остао званичан језик до 1987, од ратификације садашње конституције, по којој је добио статус добровољног или опционог помоћног језика.
47
Године 2010, председник
Глорија Макапагал-Аројо
је подстакла поновно увођење шпанског језика у образовни систем Филипина.
48
Међитим до 2012, број средњих школа у којима је овај језик било обавезни или опциони предмет је веома ограничен.
49
Данас, упркос владиног промовисања шпанског, мање од 0,5% популације може да течно говори овај језик.
50
Поред стандардног шпанског, на шпанском базирани креолски језик —
Чабакано
— се развио у јужним Филипинима. Број Чабакано говорника се процењивао да је 1,2 milionа 1996. године. Међутим, овај језик није обострано разумљив са шпанским.
51
Говорника Замбоангуено варијетета Чабакано језика је било око 360.000 по подацима пописа из 2000. године.
52
Месни
језици Филипина
исто тако су задржали део шпанског утицаја, при чему су многе речи изведене из
мексичког шпанског
, пошто је Шпанија контролисала острва путем
Мексико Ситија
до 1821, а затим директно из Мадрида до 1898.
53
54
Шпански су исто тако користиле колонијалне владе и образовни системи бивше
Шпанске Источне Индије
, која се састоји од садашњег
Гвама
Северних Маријанских Острва
Палауа
, и
Микронезије
, поред Филипина. Шпанске речи су присутне у месним језицима тих територија као наслеђе колонијалне владавине.
55
56
Данас шпански није званични језик у тим бившим шпанским територијама.
Шпански језик по земљама
уреди
уреди извор
Азбучни редослед
Редослед према броју говорника
Андора
(40,000)
Аргентина
(41,248,000)
Аустралија
(150,000)
Белизе
(130,000)
Боливија
(7,010,000)
Бразил
(19,700,000)
Венецуела
(26,021,000)
Гватемала
(8,163,000)
Доминиканска Република
(8,850,000)
Еквадор
(10,946,000)
Екваторијална Гвинеја
(447,000)
Западна Сахара
(341,000)
Израел
(160,000)
Италија
(455,000)
Јапан
(500,000)
Јужна Кореја
(90,000)
Канада
(272,000)
Кина
(250,000)
Колумбија
(45,600,000)
Коста Рика
(4,220,000)
Куба
(11,285,000)
Либан
(2,300)
Мароко
(86,000)
Мексико
(106,255,000)
Немачка
(410,000)
Никарагва
(5,503,000)
Панама
(3,108,000)
Парагвај
(4,737,000)
Перу
(26,152,265)
Порторико
(4,017,000)
Румунија
(7,000)
Русија
(1,200,000)
Салвадор
(6,859,000)
САД
(41,000,000)
Турска
(29,500)
Уједињено Краљевство
(900,000)
Уругвај
(3,442,000)
Филипини
(2,900,000)
Финска
(17,200)
Француска
(2,100,000)
Хондурас
(7,267,000)
Чиле
(15,795,000)
Шведска
(39,700)
Шпанија
(44,400,000)
Мексико
(106,255,000)
Колумбија
(45,600,000)
Шпанија
(44,400,000)
Аргентина
(41,248,000)
САД
(41,000,000)
Перу
(26,152,265)
Венецуела
(26,021,000)
Бразил
(19,700,000)
Чиле
(15,795,000)
Куба
(11,285,000)
Еквадор
(10,946,000)
Доминиканска Република
(8,850,000)
Гватемала
(8,163,000)
Хондурас
(7,267,000)
Боливија
(7,010,000)
Салвадор
(6,859,000)
Никарагва
(5,503,000)
Парагвај
(4,737,000)
Коста Рика
(4,220,000)
Порторико
(4,017,000)
Уругвај
(3,442,000)
Панама
(3,108,000)
Филипини
(2,900,000)
Француска
(2,100,000)
Русија
(1,200,000)
Уједињено Краљевство
(900,000)
Јапан
(500,000)
Италија
(455,000)
Екваторијална Гвинеја
(447,000)
Немачка
(410,000)
Западна Сахара
(341,000)
Канада
(272,000)
Кина
(250,000)
Израел
(160,000)
Аустралија
(150,000)
Белизе
(130,000)
Јужна Кореја
(90,000)
Мароко
(86,000)
Андора
(40,000)
Шведска
(39,700)
Турска
(29,500)
Финска
(17,200)
Румунија
(7,000)
Либан
(2,300)
Тешко је тачно одредити број говорника шпанског јер га, у државама у којима је шпански званичан језик, сви не говоре. У САД велики број људи који говори шпански говори и енглески.
Читање и фонетика
уреди
уреди извор
Главни чланак:
Фонетика шпанског језика
Читање и фонетика се у овом примеру базирају на стандардном књижевном кастиљанском шпанском.
Самогласници
уреди
уреди извор
: [a]
: [e]
: [i]
: [o]
: [u]
Треба рећи да када се после било ког сугласника налази један или неколико различитих сугласника, сугласници постају дуги.
Сугласници
уреди
уреди извор
: [b] (после паузе, на почетку речи и после назалних сугласника)
: [β̞] у осталим случајевима
: [θ] (испред
: [k] у осталим случајевима
cc
: [kθ] у средини речи
ch
: меко [tʃ] које мало звучи на ћ
cu
: [kw]
: [d] (после паузе, на почетку речи, после назалних и бочних,сугласника)
: [ð̞] у осталим случајевима
ph
: [f]
: [ɣ˕] (испред
: [g] у осталим случајевима
gu
: [g] (пре
: [-] не чита се уопште
: [x]
ll
: [ʎ] или [ʝ]
: [ɲ]
qu
: [k]
: [r] на почетку речи, као и после слова
. То је продужено ротично р
: [ɾ] у осталим случајевима
rr
: [r]
: [s̠] на крају речи
: [θ] у осталим случајевима
: [w]
: [ʝ]
Ако су на слову
2 тачкице, комбинација слова се не чита, већ се читају одвојено, нпр.
ping
ino
[pinˈg
ino].
Двострука слова у шпанском не постоје, сем оних у правилу читања, као и у позајмљеницама.
Остала слова и гласови, сем ових у правилу читања, читају се као и у српском.
Кастиљански шпански не поседује гласове [z], [ʃ], [ʒ] и [h].
Писање
уреди
уреди извор
Шпански језик је писан латиничним алфабетом, поред стандардних 26 латиничних знакова, шпански поседује шест самогласника са прегласима - један самогласник са дијарезом:
Üü
и пет са акутним знацима:
Áá
Éé
Íí
Óó
Úú
, као и посебан знак
(чита се као ење и сличан је српском њ).
Алфабет
уреди
уреди извор
Главни чланак:
Шпански алфабет
A a
Á á
B b
C c
D d
E e
É é
F f
G g
H h
I i
I i
Í í
J j
K k
M m
N n
Ñ ñ
O o
Ó ó
P p
Q q
R r
S s
T t
U u
Ú ú
Ü ü
V v
W w
X x
Y y
Z z
Пример текста
уреди
уреди извор
Члан 1
Универзалне декларације о људским правима
Todas las personas se vuelven libres e iguales en dignidad
nacido. Están dotados de razón y conciencia,
y deben tratarse unos a otros con espíritu de hermandad.
Граматика
уреди
уреди извор
Главни чланак:
Граматика шпанског језика
Шпански је инфлекијски језик - што значи да се односи међу реченичким елементима исказују променом речи, односно додавањем наставака (наставци за број, наставци за време за глаголе ...).
Чланови
уреди
уреди извор
Шпански поседује три одређена
члана
за једнину, два за множину, два неодређена обична члана и два неодређена за множину, као и два рода (мушки и женски).
El
- означава мушки род једнине ;
La
- означава женски род једнине ;
Lo
- означава род једнине за придеве, нпр.
Lo importante
es la sílaba
важна
ствар је слога) ;
Los
- означава мушки род множине ;
Las
- означава женски род множине.
Ово су неодређени чланови:
Un
- означава мушки род ;
Una
- означава женски род ;
Unos
- означава мушки род множине ;
Unas
- означава женски род множине.
Глаголи
уреди
уреди извор
Шпански глаголи се мењају према:
једној од две конјугације, слабој и јакој. Постоји око 200-300 глагола који се неправилно мењају.
три лица: првом, другом и трећем
два броја: једнини и множини
четири начина: индикатив, субјунктив, кондиционал и императив
два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и повратни.
четири проста времена (
presente
imperfecto
futuro simple
pretérito perfecto simple
) и 4 сложена времена (
pretérito perfecto compuesto
pretérito pluscuamperfecto
futuro compuesto
pretérito anterior
У шпанском се, као и у већини других романских језика, може избацити субјекат јер се на основу конјугираног глагола препознаје ко је вршилац радње.
Постоје три групе глагола у инфинитиву. То су они који се завршавају на
ar
er
-ir
Помоћни глаголи
уреди
уреди извор
Помоћни глаголи у шпанском су:
haber
(имати),
estar
(бити) (овај помоћни глагол користи се исклучиво за прогресивни облик) и
ser
(бити).
Партицип садашњи (
Gerundio
уреди
уреди извор
Партицип садашњи је облик који се користи за описивање радње која се дешава истовремено са радњом која се прича у реченици. Има улогу прилога (као глаголски прилог). Гради се суфиксима -
ando
и -
iendo.
Пример глагола који се завршава на
ar
hablar
(говорити):
habl- +
ando
habl
ando
Пример глагола који се завршава на
er
comer
(јести):
com- +
iendo
com
iendo
Пример глагола који се завршава на
ir
vivir
(живети): viv
- +
iendo
viv
iendo
Пример реченице са функцијом прилога:
Caminando por la calle
(ходајући улицом).
Неправилни облици
уреди
уреди извор
Глагол
ir
(ићи):
endo
Глагол
poder
(моћи):
pud
iendo
Глагол
decir
(говорити):
dic
iendo
Прогресивни облик
уреди
уреди извор
Прогресивни облик је облик презента сличан енглеском
present continuous
-у.
Пример реченице:
Está comiendo
(он/она једе).
Партицип прошли
уреди
уреди извор
Партицип прошли
је облик који се користи за грађење прошлог времена (перфекта и плусквамперфекта), футура II, као и пасива. Уједно представља и
глаголски придев трпни
. Деле се уједно на мушки и женски род, као и на једнину и множину.
Мушки род
уреди
уреди извор
Једнина
уреди
уреди извор
Пример глагола
hablar
(говорити):
habl- +
ado
habl
ado
Множина
уреди
уреди извор
Пример глагола
hablar
(говорити):
habl- +
ados
habl
ados
Женски род
уреди
уреди извор
Једнина
уреди
уреди извор
Пример глагола
hablar
(говорити):
habl- +
ada
habl
ada
Множина
уреди
уреди извор
Пример глагола
hablar
(говорити):
habl- +
adas
habl
adas
Пасив
уреди
уреди извор
Повратни
уреди
уреди извор
За повратни пасив се употребљава
se
и глагол у одговарајућем времену.
Se vende
pan
(Хлеб се продаје).
Статички
уреди
уреди извор
За статички пасив се употребљава помоћни глагол
ser
(бити) и партицип прошли.
El libro
es leído
por Juan
(Књига је прочитана од стране Хуана).
Индикатив
уреди
уреди извор
Презент
уреди
уреди извор
-Ar група
уреди
уреди извор
Пример мењања правилних глагола на инфитивној основи -
ar
hablar
(говорити):
Лице
једнина
множина
1. лице
yo habl
nosotros, nosotras habl
amos
2. лице
tú habl
as
vosotros, vosotras habl
áis
3. лице
él, ella/Usted (2. лице једнине у формалном облику) habl
ellos, ellas, Ustedes (2. лице множине у формалном облику) habl
an
-Er група
уреди
уреди извор
Пример мењања правилних глагола на инфитивној основи -
er
comer
(јести):
Лице
једнина
множина
1. лице
yo com
nosotros, nosotras com
emos
2. лице
tú com
es
vosotros, vosotras com
éis
3. лице
él, ella/Usted com
ellos, ellas, Ustedes com
en
-Ir група
уреди
уреди извор
Пример мењања правилних глагола на инфитивној основи -
ir
vivir
(живети):
Лице
једнина
множина
1. лице
yo viv
nosotros, nosotras viv
imos
2. лице
tú viv
es
vosotros, vosotras viv
ís
3. лице
él, ella/Usted viv
ellos, ellas, Ustedes viv
en
Види још
уреди
уреди извор
Википедија:Транскрипција са шпанског језика
Европски шпански
Полуострвски шпански
Кастиљански шпански
Андалузијски шпански
Острвски шпански
Канарски шпански
Референце
уреди
уреди извор
El español: una lengua viva - Informe 2015
(PDF)
(Извештај).
Instituto Cervantes
. 2015.
„Harold Bloom on Don Quixote, the first modern novel | Books | The Guardian”
. London: Books.guardian.co.uk. 12. 12. 2003. Архивирано из
оригинала
14. 06. 2008. г
. Приступљено
18. 7. 2009
El español: una lengua viva – Informe 2015
(PDF)
(Извештај).
Instituto Cervantes
. 2015.
Spanish
at Ethnologue (18th ed., 2015)
La RAE avala que Burgos acoge las primeras palabras escritas en castellano
, ES: El mundo, 7. 11. 2010
„Spanish languages "Becoming the language for trade" in Spain and”
. sejours-linguistiques-en-espagne.com. Архивирано из
оригинала
18. 1. 2013. г
. Приступљено
11. 5. 2010
Robles 1998
, стр. 19.
sfn грешка: no target: CITEREFRobles1998 (
help
Comparán Rizo, Juan José.
Raices Griegas y latinas
. Ediciones Umbral. стр. 17.
ISBN
9789685430012
Dworkin 2012
, стр. 83
Versteegh 2003
, стр. 228.
Lapesa 1960
, стр. 97.
Quintana, Lucía; Mora, Juan Pablo (2002). .
„Enseñanza del acervo léxico árabe de la lengua española”
(PDF)
ASELE. Actas XIII
: 705.
: "El léxico español de procedencia árabe es muy abundante: se ha señalado que constituye, aproximadamente, un 8% del vocabulario total"
Macpherson 1980
, стр. 93.
Martínez Egido 2007
, стр. 15
Cervantes, Biblioteca Virtual Miguel de. Biblioteca Virtual Miguel de Cervantes”.
www.cervantesvirtual.com
United Nations”.
www.un.org
. Приступљено
19. 11. 2015
„Instituto Cervantes 06-07”
(PDF)
. Приступљено
21. 4. 2010
„Most widely spoken Languages in the World”
. Nations Online
. Приступљено
27. 8. 2009
„CIA The World Factbook United States”
. Cia.gov. Архивирано из
оригинала
25. 12. 2018. г
. Приступљено
5. 2. 2011
„Internet World Users by Language”
. Miniwatts Marketing Group. 2008. Архивирано из
оригинала
26. 04. 2012. г
. Приступљено
03. 03. 2017
„CIA World Factbook — Gibraltar”
. Cia.gov. Архивирано из
оригинала
12. 04. 2018. г
. Приступљено
5. 2. 2011
„Background Note: Andorra”
. U.S. Department of State: Bureau of European and Eurasian Affairs. 2007
. Приступљено
20. 8. 2007
„BBC Education — Languages Across Europe — Spanish”
. Bbc.co.uk
. Приступљено
20. 8. 2012
„Swiss Federal Statistical Office > Languages”
. Архивирано из
оригинала
30. 10. 2007. г
. Приступљено
10. 3. 2014
Constitución de la República del Paraguay
, Article 140
Constitución Política del Perú
, Article 48
„Puerto Rico Elevates English”
the New York Times
. 29. 1. 1993
. Приступљено
6. 10. 2007
„Population Census, Major Findings”
(PDF)
. Belize: Central Statistical Office, Ministry of Budget Management. 2000. Архивирано из
оригинала
(PDF)
21. 6. 2007. г
. Приступљено
20. 12. 2007
„Belize Population and Housing Census 2000”
. CR: UCR
. Приступљено
21. 4. 2010
„Belize”
World Factbook
. CIA. Архивирано из
оригинала
13. 05. 2013. г
. Приступљено
5. 2. 2011
„FAQ”
The Secretariat for The Implementation of Spanish
. Trinidad and Tobago: Government of the Republic. Архивирано из
оригинала
3. 11. 2010. г
. Приступљено
10. 1. 2012
„Brazilian Law 11.161”
. Presidência da República. 5. 8. 2005
. Приступљено
31. 3. 2014
„Novo ensino médio terá currículo flexível e mais horas de aula”
. O Globo. 23. 9. 2016
. Приступљено
23. 9. 2016
Lipski, John M (2006). Face, Timothy L; Klee, Carol A, ур. .
„Too close for comfort? the genesis of "portuñol/portunhol
(PDF)
Selected Proceedings of the 8th Hispanic Linguistics Symposium
. Somerville, MA: Cascadilla Proceedings Project: 1—22
. Приступљено
29. 12. 2008
U.S. Census Bureau
Hispanic or Latino by specific origin.
U.S. Census Bureau
(2007).
„United States. S1601. Language Spoken at Home”
2005-2007 American Community Survey 3-Year Estimates
. Архивирано из
оригинала
5. 1. 2009. г
. Приступљено
3. 9. 2009
Mantilla, Jesús Ruiz (6. 10. 2008).
„Más 'speak spanish' que en España”
El País
. Приступљено
6. 9. 2007
CS1 одржавање: Формат датума (
веза
(in Spanish)
Crawford 1992
, стр. 62.
„Equatorial Guinea (2000)”
. Ethnologue. Архивирано из
оригинала
25. 12. 2008. г
. Приступљено
21. 4. 2010
„CIA World Factbook — Equatorial Guinea”
. CIA. 20. 9. 2007. Архивирано из
оригинала
31. 08. 2020. г
. Приступљено
5. 2. 2011
Los cubanos, la élite de Sudán del Sur
, FR: Radio France International, 6. 7. 2011
, Приступљено
20. 12. 2011
„Como saharauis queremos conservar el español”
. 3. 3. 2008
. Приступљено
15. 3. 2015
„Historia de un país”
. Архивирано из
оригинала
02. 04. 2015. г
. Приступљено
15. 3. 2015
„Estadisticas: El idioma español en Filipinas”
. ES: Busco enlaces. 15. 11. 2000
. Приступљено
6. 11. 2010
Ocampo
Ambeth
(4. 12. 2007).
„The loss of Spanish”
. Makati City, Philippines: Philippine Daily Inquirer (INQUIRER.net). Opinion. Архивирано из
оригинала
26. 7. 2010. г
. Приступљено
26. 7. 2010
„Presidential Decree No. 155 : PHILIPPINE LAWS, STATUTES and CODES : CHAN ROBLES VIRTUAL LAW LIBRARY”
. Chanrobles.com
. Приступљено
24. 3. 2014
Article XIV, Sec 7: "For purposes of communication and instruction, the official languages of the Philippines are Filipino and, until otherwise provided by law, English. The regional languages are the auxiliary official languages in the regions and shall serve as auxiliary media of instruction therein.
Spanish
and Arabic shall be promoted on a voluntary and optional basis."
Rodríguez-Ponga, Rafael.
„New Prospects for the Spanish Language in the Philippines”
. Архивирано из
оригинала
02. 04. 2015. г
. Приступљено
1. 3. 2015
Legaspi, Amita O. (3. 7. 2012).
„PNoy (President Benigno Aquino III) and Spain's Queen Sofia welcome return of Spanish language in Philippine schools”
. GMA News.
Medium projection
, PH: National Statistics Office, 2010, Архивирано из
оригинала
11. 8. 2011. г.
Spanish creole:
Quilis, Antonio (1996), ,
La lengua española en Filipinas
(PDF)
, Cervantes virtual, стр. 54and 55
Rubino 2008
, стр. 279
1973 Constitution of the Republic of the Philippines
, The corpus juris, Article XV, Section 3(3), Архивирано из
оригинала
17. 4. 2008. г.
, Приступљено
6. 4. 2008
„Spanish Influence on Language, Culture, and Philippine History”
. Приступљено
15. 3. 2015
Engelberg, Stefan.
„The Influence of German on the Lexicon of Palauan and Kosraean (Dissertation)”
(PDF)
. Приступљено
23. 8. 2012
„Spanish language in Philippines”
. Архивирано из
оригинала
18. 3. 2015. г
. Приступљено
1. 3. 2015
Литература
уреди
уреди извор
Crawford, John (1992).
Language loyalties: a source book on the official English controversy
. Chicago: University of Chicago Press. стр. 62.
Martínez Egido, José Joaquín (2007).
Constitución del léxico español
. стр. 15.
ISBN
9788498226539
Macpherson, I. R. (1980).
Spanish phonology
. Manchester: Manchester University Press. стр. 93.
ISBN
978-0-7190-0788-0
Dworkin, Steven N. (2012).
A History of the Spanish Lexicon: A Linguistic Perspective
. Oxford: Oxford University Press. стр. 83.
ISBN
978-0-19-954114-0
Lapesa, Raphael (1960).
Historia de la lengua española
. Madrid. стр. 97.
ISBN
9780520054691
Versteegh, Kees (2003).
The Arabic language
(Repr. изд.). Edinburgh: Edinburgh University Press. стр. 228.
ISBN
978-0-7486-1436-3
Comparán Rizo, Juan José.
Raices Griegas y latinas
. Ediciones Umbral. стр. 17.
ISBN
9789685430012
Robles, Felipe Castillo; Heriberto Camacho Becerra, Juan José Comparán Rizo (1998).
Manual de etimologías grecolatinas
(3 изд.). México: Limusa. стр. 19.
ISBN
978-968-18-5542-0
Abercrombie, David (1967). . „Elements of General Phonetics”. Edinburgh: Edinburgh University Press.
Cressey, William Whitney (1978).
Spanish Phonology and Morphology: A Generative View
. Georgetown University Press.
ISBN
978-0-87840-045-4
Dalby, Andrew (1998).
Dictionary of Languages: The Definitive Reference to More Than 400 Languages
. Columbia University Press.
ISBN
978-0-231-11568-1
Eddington, David (2000). .
„Spanish Stress Assignment within the Analogical Modeling of Language”
(PDF)
Language
76
(1): 92—109.
JSTOR
417394
doi
10.2307/417394
. Архивирано из
оригинала
(PDF)
8. 7. 2013. г
. Приступљено
1. 3. 2017
Ginsburgh, Victor; Weber, Shlomo (2011).
How Many Languages Do We Need?: The Economics of Linguistic Diversity
. Princeton University Press.
ISBN
978-0-691-13689-9
Harris, James (1967). . „Sound Change in Spanish and the Theory of Markedness”.
Language
45
(3): 538—52.
JSTOR
411438
doi
10.2307/411438
Jensen, John B. (1989). .
„On the Mutual Intelligibility of Spanish and Portuguese”
Hispania
72
(4): 848—852.
JSTOR
343562
doi
10.2307/343562
Martínez-Celdrán, Eugenio; Fernández-Planas, Ana Ma.; Carrera-Sabaté, Josefina (2003). . „Castilian Spanish”.
Journal of the International Phonetic Association
33
(2): 255—59.
S2CID
232344066
doi
10.1017/S0025100303001373
Ladefoged, Peter; Johnson, Keith (2010).
A Course in Phonetics
(6th изд.). Boston, Massachusetts: Wadsworth Publishing.
ISBN
978-1-4282-3126-9
Moreno Fernández, Francisco; Otero, Jaime (2008), ,
Atlas de la lengua española en el mundo
, Barcelona: Ariel
Penny, Ralph (2000).
Variation and Change in Spanish
. Cambridge University Press.
ISBN
978-0-521-78045-2
Population by age, both sexes, annual; estimate for 2012
, UN, Архивирано из
оригинала
(XLS)
15. 01. 2013. г.
, Приступљено
01. 03. 2017
Rubino, Carl (2008). „Zamboangueño Chavacano and the Potentive Mode.”. Ур.: Michaelis, Susanne.
Roots of Creole Structures: Weighing the Contribution of Substrates and Superstrates
. Amsterdam: Benjamins. стр. 279—299.
ISBN
978-90-272-5255-5
The Rise of Spanish: Hats Off
."
The Economist
. June 1, 2013.
Klenk, Ursula (2008). . „Einführung in die Linguistik: Spanisch”. Seminar für Romanische Philologie der Georg-August-Universität Göttingen.
doi
10.3249/webdoc-1933
Helmut Berschin, Julio Fernández-Sevilla, Josef Felixberger: (2005).
Die Spanische Sprache. Verbreitung, Geschichte, Struktur.
(3rd изд.).
ISBN
978-3-487-12814-6
CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (
веза
., Georg Olms, Hildesheim / Zürich / New York.
Annegret Alsdorf-Bollee, Ingrid Neumann-Holzschuh:
Spanische Sprachgeschichte.
5. izdanje. Klett, Stuttgart 2009.
Wolf Dietrich, Horst Geckeler:
Einführung in die spanische Sprachwissenschaft: Ein Lehr- und Arbeitsbuch.
5. izdanjer. Schmidt, Berlin 2007.
Arnim Gassner:
Das altspanische Verbum.
Niemeyer, Halle 1897
Johannes Kabatek, Claus D. Pusch (2009).
Spanische Sprachwissenschaft.
ISBN
978-3-8233-6404-7
. Narr Francke Attempto, Tübingen.
Petrea Lindenbauer, Michael Metzeltin, Margit Thir:
Die romanischen Sprachen. Eine einführende Übersicht.
Egert, Wilhelmsfeld 1995.
Michael Metzeltin.
Las lenguas románicas estándar. Historia de su formación y de su uso.
Academia de la Llingua Asturiana, Uviéu 2004
Penny, Ralph John (2002).
A History of the Spanish Language
. Cambridge University Press. стр. 3.
ISBN
978-0-521-01184-6
Antonio Tovar.
Einführung in die Sprachgeschichte der Iberischen Halbinsel: das heutige Spanisch und seine historischen Grundlagen.
(3rd изд.).
. Narr Francke Attempto, Tübingen 1989.
Gesina Volkmann (2005).
Weltsicht und Sprache. Epistemische Relativierung am Beispiel des Spanischen.
ISBN
978-3-8233-6101-5
. Narr Francke Attempto, Tübingen.
Andreas Wesch.
Grundkurs Sprachwissenschaft Spanisch.
(5th изд.).
. Klett, Stuttgart 2006.
André Höchemer:
Man spricht Spanisch! Spanische Wortschätze auf gut Deutsch
. Verlag Winfried Jenior, Kassel 2011.
Manuel Seco, Olimpia Andrés, Gabino Ramos: (2004).
Diccionario fraseológico documentado del español actual. Locuciones y modismos españoles.
ISBN
978-84-294-7674-3
CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (
веза
. Aguilar lexicografía, Madrid.
Michael Metzeltin.
Erklärende Grammatik der romanischen Sprachen.
Praesens, Wien 2010.
Michael Metzeltin.
Gramática explicativa de la lengua castellana. De la sintaxis a la semántica.
Praesens, Wien 2009.
Günter Holtus, Michael Metzeltin, Christian Schmitt (ed):
Lexikon der Romanistischen Linguistik.
12 Bände. Niemeyer, Tübingen 1988–2005; Band VI,1:
Aragonesisch/Navarresisch, Spanisch, Asturianisch/Leonesisch.
1992.
Hugo Kubarth (1987).
Das lateinamerikanische Spanisch.
Steve Pagel.
Spanisch in Asien und Ozeanien.
Lang, Frankfurt am Main 2010.
Hans-Dieter Paufler:
Lateinamerikanisches Spanisch.
1977.
Volker Noll (2001).
Das amerikanische Spanisch.
Спољашње везе
уреди
уреди извор
Шпански језик
на
Википедији
Шпанска краљевска академија
Етимолошки извештај о шпанском језику
(језик: енглески)
Еволуција шпанског из латинског
(језик: енглески)
Шпанско-српски двосмерни речник и преводилац текста
Архивирано
на веб-сајту
Wayback Machine
(16. јун 2009)
Шпански језик
на веб-сајту
Curlie
(језик: енглески)
Diccionario
Dictionary of the RAE
] (official Spanish language dictionary), Real Academia Española
„Spanish”
, ,
Languages
, The
BBC
Spanish to English
Speng.
Spanish evolution from Latin
, Mertsahinoglu, Архивирано из
оригинала
19. 07. 2013. г.
, Приступљено
01. 03. 2017
Size and nature of the Spanish vocabulary
, About, Архивирано из
оригинала
30. 04. 2013. г.
, Приступљено
01. 03. 2017
Free Spanish to English translation
, UK: Transfree
USA Foreign Service Institute
Spanish basic course
Spanish to English
превођење
(језик: енглески)
Службени језици
Уједињених нација
Арапски
Енглески
Кинески
Руски
Француски
Шпански
Службени језици
Европске уније
бугарски
грчки
дански
енглески
естонски
ирски
италијански
летонски
литвански
малтешки
мађарски
немачки
пољски
португалски
румунски
словачки
словеначки
фински
француски
холандски
хрватски
чешки
шпански
шведски
Романски језици
класификација
Западни
Иберо-романски
Галицијско-португалски
португалски
дијалекти
европски
бразилски
уругвајски
афрички
азијски
креолски
галицијски
галицијско-астуријски
фала
јудео-португалски
кало
Астурлеонски
астуријски
кантабријски
естремадурски
леонски
мирандски
Шпански
шпански
дијалекти
латинска Америка
филипински
екваторијалногвинејски
европски
креолски
старошпански
јудео-шпански
кало
Остали
навароарагонски
арагонски
јудео-арагонски
мосарапски
Окситано-романски
Каталонски
каталонски
дијалекти
источнокаталонски
алгерски
балеарски
средње
северно
западнокаталонски
севернозападни
валенсијански
јудео-каталонски
кало
Окситански
овернски
гаскоњски
арански
лангедошки
лимузенски
правансалски
нисартски
ментонски
виваро-алпски
староокситански
јудео-окситански
кало
Гало-романски
Оилски
бургундски
шампањски
франко-контски
француски
дијалекти
стандардни
афрички
аостански
белгијски
камбоџански
канадски
индијски
лаошки
швајцарски
вијетнамски
старофранцуски
средњефранцуски
јудео-француски
креолски
гало
лоренски
нормански
англонормански
пикардски
пуатевински
сентонжански
валонски
мозелски романски
британски латински
Остали
франко-провансалски
валдостански
савојски
Северноиталски
Гало-италски
лигурски
бригаски
ђеновски
интемелски
монегаски
ломбардски
западни
источни
емилијанскоромањолск
емилијански
болоњски
пармски
ромањолски
пијемонтски
јудео-пијемонтски
гало-италски језици Сицилије
гало-италски језици Базиликате
Остали
венецијански
ријечки
талијански
тршћански
Рето-романски
фурлански
ладински
романш
Средишњи
сардински
источни
Итало-далматски
Италски
италијански
дијалекти
средишњи
тоскански
корзички
галурски
сасарски
Јужноиталски
наполитански
севернокалабрешки
сицилијански
јужнокалабрешки
Остали
далматски
истриотски
јудео-италијански
Сардински
сардински
кампидански
логудорски
Источни
Румунски
румунски
дијалекти
молдавски
влашки
банатски
Остало
влашки
истро-румунски
меглено-влашки
молдавски
цинцарски
Северноафрички
афрички романски
Изумрли језици
су
искошени
Језици са више од 5 милиона говорника
су
подебљани
Језици између заграда су
варијетети
језика са леве стране.
Нормативна контрола
Државне
Француска
BnF подаци
Немачка
Израел
Сједињене Државе
Летонија
Јапан
Чешка
Остале
Енциклопедија Британика
Ethnologue
Портали
Лингвистика
Шпанија
Аргентина
Мексико
Чиле
Шпански језик
на
сродним пројектима
Википедије:
Медији
на Остави
Водич
на Википутовању
Подаци
на Википодацима
Преузето из „
Категорије
Шпански језик
Ибероромански језици
Језици Шпаније
Језици Мексика
Језици Сједињених Америчких Држава
Језици Европске уније
Језици Колумбије
Језици Аргентине
Језици Перуа
Језици Венецуеле
Језици Бразила
Језици Кубе
Језици Чилеа
Сакривена категорија:
Pages using the Phonos extension
Harv and Sfn no-target errors
CS1 одржавање: Формат датума
Чланци који садрже текст на језику — шпански
Шаблон:Аудио
Чланци са шаблонима хутнота који циљају непостојећу страницу
CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора
Чланци са спољашњим везама на језику — енглески
Шаблон:Curlie
Шаблон:Curlie/ID/није на Википодацима
Чланци са BNF идентификаторима
Чланци са BNFdata идентификаторима
Чланци са GND идентификаторима
Чланци са J9U идентификаторима
Чланци са LCCN идентификаторима
Чланци са LNB идентификаторима
Чланци са NDL идентификаторима
Чланци са NKC идентификаторима
Чланци са EBO идентификаторима
Чланци са Ethnologue идентификаторима
Шаблон:Подножје/на ћирилици
Шпански језик
Додај тему